1

Unatoč napretku u suvremenom pomorstvu (koji se očituje u većim sigurnosnim standardima; 

kraćim ugovorima, tehnologijskom napretku koji je između ostalog omogućio i bolju  komunikacija s kopnom); 

suvremeno pomorstvo i danas ostaje visoko zahtjevna, stresna i rizična profesija (teško usporediva s bilo kojim poslom na kopnu) s potencijalnim negativnim ishodima na sigurnost, zdravlje i dobrobit. Dosadašnja istraživanja identificirala su brojne rizike (prvenstveno sigurnosne i zdravstvene) i izvore stresa s kojima se suvremeni pomorci suočavaju. Izvore stresa kod pomoraca je moguće klasificirati na psihosocijalne (odvojenost od doma i obitelji, izolacija), radne (npr. visoko radno opterećenje, prekovremeni sati, smjenski rad itd.) i okolinske (vezane za sam rad i život na brodu). 

2

Važnost ove teme podržavaju rezultati istraživanja koja su ukazala na veću stopu mortaliteta u odnosu na opću populaciju.Dobivena razlika u mortalitetu se može objasniti slijedećim faktorima: a) nesreće na radu sa smrtnim ishodom; b) oboljenjima koja su posljedica nezdarvog životnog stila i c) većom stopom samoubojstava.Općenito, većina dosadašnjih istraživanja na pomorcima bila je usmjerena na fizičko zdravlje i sigurnost te faktore rizika oboljevanja, dok su psihološko zdrvalje i subjektivna dobrobit relativno manje istraživane, osobito na hrv uzorcima. Nedostatak istraživanja na hrvatskim uzorcima unatoč pomorskoj orijentaciji (RH: oko 27 000 aktivnih pomoraca; većinom časnici) 

3

Jedan od važnih aspekata radne dobrobiti, na koji je usmjereno provedeno istraživanje, koji se općenito povezuje i s produktivnošću i namjerom napuštanja posla jest,  ZP.Dosadašnja istraživanja ZP pomoraca su malobrojna, te su općenito pokazala ‐prediktivnost ZP za ZŽ‐povezanost ZP s fizičkim i psihosocijalnim faktorima radne okoline (broda)‐krozkulturalne razlike u ZP pomoraca

4

S obzirom na činjenicu da je ZP kao važan aspekt dobrobiti relativno u dosadašnjim istraživanjima na pomorcima,

te s obzirom na podatke koji ukazuju da kulturalne i kontekstualne odrednice mogu imati važne implikacije na zdravlje i radnu dobrobit pomoraca, 

provedeno je istraživanje na hrvatskim pomorcima CILJEM: utvrditi razinu i izvore zadovoljstva i nezadovoljstva poslom hrvatskih pomoraca zaposlenih na teretnim brodovima

5

U istraživanju je sudjelovalo 530 hrv pomoraca zaposlenih na teretnim brodovima, 

većinom u vlasništvu stranih brodarskih organizacija (gotovo 93%) 

Istraživanje je obuhvatilo zaposlenike na različitim funkcijama na brodovima, a u najvećoj mjeri (85.5%) su zastupljeni časnici stroja i palube, upravitelji stroja i zapovjednici. 

6

Koristeći kvantitativan globalni i facetni pristup ispitano je opće zadovoljstvo poslom te zadovoljstvo s 10 specifičnih faceta  posla odabranih na temelju dostupne literature. 

Sudionici su dodatno odgovorili i na dva otvorena pitanja vezana za izvore njihovog radnog zadovoljstva i nezadovoljstva, a ti podaci su analizirani korištenjem kvalitativnogpristupa.

7

Istraživanje je provedeno 2014. godine metodom on‐line ankete; a prethodno je oglašeno odnosno poslani su pozivi na sudjelovanje i pomoć u istraživanju brodarskim tvrtkama, agencijama, Sindiaktu, učilištima itd. Zbog korištenog postupka uzorkovanja koji je neprobabilistički ali i zbog nepostojanja populacijskog okvira, nemoguće je govoriti o odazivu u odnosu na ciljanu populaciju. Ipak, okvirni podaci koji postoje u RH (većinom na stranim firmama, većinom časnici s završenim višim obrazovanjem) ukazuju da uzorak možemo smatrati relativno adekvatnim za naše istraživačke ciljeve. 

8

U prosjeku gledajući, rezultati su pokazali umjerenu razinu općeg zadovoljstva poslom, 

dok analize na deset specifičnih faceta ukazuju da su sudionici u prosjeku najzadovoljniji plaćom, pa međuljudskim odnosima, a najmanje zadovoljni ostvarenim beneficijama i organizacijom rada u r.o. te hranom. 

9

Poseban naglasak u ovom  istraživanju dat je kvalitativnoj analizi odgovora na otvorena pitanja čime smo htjeli dobiti dublji uvid u izvore (ne)zadovoljstva hrvatskih pomoraca na teretnim brodovima. Ipak, uz svaki izvor (ne)zadovoljstva izračunat je i % odgovora u odnosu na uzorak. 

U Tablici su je prikazano 7 izvora zadovoljstva dobivenih tematskom analizom odgovora. 1) Za više od polovice sudionika izvor zadovoljstva jest FINANCIJSKA SIGURNOST I STABILNOST. Mnogi plaću/primanja/financije 

navode kao jedini izvor zadovoljstva i razlog zašto rade ovaj posao, dok je kod drugih to jedan od važnih izvora zadovoljstva. Uodgovorima je posebno naglašena potreba da se obitelji osigura egzistencija i „normalan“ život, te usporedba pomoraca s životom prosječnog građanina koji radi u RH. Uz sama primanja često se ističe i zadovoljstvo sigurnošću redovitih primanja,  relativna sigurnost posla i novog zapošljavanja unutra profesije unatoč krizi. 

2) Slijedeći najčešće citirani izvor zadovoljstva su: godišnji odmor, slobodni dani,odnos radnih i slobodnih dana. Pri opisivanju zadovoljstva koje proizlazi iz količine godišnjeg odmora, česta je usporedba  s poslovima na kopnu. Također, velik dio pomoraca ističe mogućnost posvećivanja kvalitetnom obiteljskom životu tijekom slobodnih dana. 

3) Mnogi kao izvor zadovoljstva navode prirodu i dinamiku samog posla. Iz odgovora se može u ovom smislu iščitati zadovoljstvo samim poslom, kojeg vole, (koji je izazovan, zanimljiv, odgovoran, poticajan i sl), odnosno prirodom posla vezanog za navigaciju ili stroj. 

4) Za dio sudionika (nešto manje od 7%) izvor zadovoljstva jest rad u međunarodnom visoko kompetitivnom radnom okruženju  u kojem vladaju visoki standardi radne etike. Pri tome se posebno ističe napredovanje u skladu sa sposobnostima, te ogromne razlike u odnosu 

na život i rad u RH. 

5) U ovisnosti od same radne organizacije / firme za koju pomorci rade, postoje velike varijacije u primanjima, tipu ugovora, i uvjetima rada i života na brodu. Stoga ne čudi da neki pomorci navode tvrtku kao poseban izvor zadovoljstva.  Osobito se ističe zadovoljstvo slijedećim stavkama: povoljan ugovor; ravnopravan tretman  od strane firme,  dobro poslovanje tvrtke  (jer garantira zaposlenost i stabilnost); plaćena usavršavanja od strane kompanije; zadovoljstvo uvođenjem promjena na osnovi  slušanja ideja od samih zaposlenika kompanije; dobra selekcija posade (npr. da mornari dobro razumiju engleski); dobra organizacija posla;  adekvatan sustav sigurnosti i osvještenost sa sigurnosti na brodu, poštivanje radnog vremena i plaćanje dodatnih sati rada. Od specifičnih uvjeta života i rada na brodovima, od posebnog su značaja mogućnost slobodnog,  dostupnog  i besplatnog interneta, uvjeti za sportske, rekreativne i društveneaktivnosti na brodu, baza literature na brodu, postojanje budgeta za ugodniji život, mogućnostiizlaska s broda, hrana i kulturalna adaptiranost kuhara. 6) Nadalje, iz odgovora se jasno uočava prepoznavanje važnosti pozitivnih odnosa među kolegama,  te s nadređenima. Najbolje to opisuju slijedeći primjeri: U ovisnosti tko je sa mnom na brodu, ovisi da li uživam u poslu ili ne. Oko 6%  pomoraca opisuje kolege te odnose među posadom na brodu kao značajan izvor zadovoljstva. 7) Iako su izlasci s broda rjeđi u odnosu na ranija vremena,dio pomoraca (manje od 7%) navode upravo putovanja u strane gradove, kao izvor zadovoljstva, te općenito  proširivanje vidika zbog upoznavanja novih kultura koje proizlazi i iz rada u međunarodnom okruženju. 

10

1) Sukladno očekivanjima, jedan od najčešćih izvora nezadovoljstva (oko 21%) je odvojenost od kuće i obitelji.  Odvojenost je u velikom broju slučajeva izdvojena kao jedini navedeni izvor nezadovoljstva, odnosno jedini odgovor na postavljeno pitanje ili na prvom mjestu među nabrojanima, te osobito izražen kod nepovoljnih ugovora i neregularnih rotacija smjena.

Iz odgovora je općenito vidljivo da često pomorci vide svoj status nepovoljnim, a s obzirom na dobivene rezultate status hrvatskih pomoraca može se promatrati iz perspektive triju važnih kategorija nacionalne; na međunarodnom tržištu i na konkretnoj stranoj tvrtci na kojoj rade.

2) STATUS  U  RH Općenito se može kazati kako su pomorci nezadovoljni državom u kojoj žive te državnim zakonima kojima su regulirana njihova prava i obaveze te se osjećaju nesigurno i nezaštićeno.  Odgovori se u ovom pogledu mogu  klasificirati na slijedeće:a) Nezadovoljstvo je izraženo u pogledu zakonodavstva  vezanog za tzv. „brevete“ (svjedodžbe o osposobljenosti), ali i načinom organizacije i provedbe osposobljavanja i poduka. b) Budući da su pomorci koji su na brodu preko 6 mjeseci godišnje (183 dana) oslobođeni plaćanja poreza, osjećaju snažan pritisak poreznih davanja ukoliko ne ispune tu normu, što često nemaju pod vlastitom kontrolomc) Od 2008. godine su hrvatski pomorci uključeni u obavezni sustav mirovinskog i zdravstvenog osiguranja. U pogledu mirovinskog,nezadovoljni su podizanjem praga za odlazak mirovinu na državnoj razini, nepostojanjem beneficiranog radnog staža, iznosom budućih mirovina. d) Nezadovoljnim ih čini obaveza plaćanja zdravstvenog osiguranja na godišnjoj razini budući da minimalno pola, a često i veći dio godine provode na brodu. e) Općem osjećaju nezaštićenosti i prepuštenosti samome sebi dodatno doprinose nezadovoljstvo vezanu uz birokraciju u RH, odnosnouz sporost rješavanja administrativnih stvari u javnim službama, nedostatkom razumijevanja i podrške od strane djelatnika u nadležnom Ministarstvu  (mora, prometa i veza), Lučkim kapetanijama i sl.; f) i g) te onima od kojih osobito očekuju podršku i zaštitu vlastitih prava: hrvatske agencije za zapošljavanje pomoraca i Sindikat pomoraca Hrvatske. 

3) Većina uzorka radi na stranim tvrtkama, odnosno na međunarodnom tržištu, a  iz manjeg dijela odgovora (ispod 3%) je vidljivo nezadovoljstvo koje proizlazi iz nepovoljnosti usporedbe u odnosu na druge nacije – osobito vezano za razlike u plaći, diskriminaciju u profesionalnom smislu te mogućnost napredovanja.  Također je uočljiv strah koji proizlazi iz nesigurnosti zaposlenja i napredovanja zbog sve većeg broja jeftinije radne snage u međunarodnom pomorskom sektoru. 4) Oko 7 % sudionika izražava nezadovoljstvom statusom na firmi; navode da je napredovanje na firmi teško i sporo.

11

5) Radni i životni uvjeti razlikuju se od firme do firme, te je ova skupina odgovora vezanih za r.o. zapravo najčešći izvor nezadovoljstva (za gotovo 36 % sudionika). a) Nezadovoljstvo proizlazi iz same duljine vremenskog perioda na brodu, te nepovoljnog omjera radnih i slobodnih dana. Nadalje, nepoštivanje ugovora također je stavka iz koje proizlazi nezadovoljstvo, čak i kod onih koji imaju povoljne ugovore u smislu omjera radnih i slobodnih dana. Nepoštivanje ugovora i neregularnost smjena izrazito narušavanju slobodno vrijeme kući, onemogućuju kvalitetan odmor i posvećivanje obiteljskim i društvenim obavezama, a također negativno djeluju i na financijsko planiranje. Dodatno, „slobodno vrijeme kod kuće“ često je narušeno obavezama vezanima za posao (tečajevi, zdravstveni pregledi, rješavanje papirologije, vize itd.)b) Jedan od izvora nezadovoljstva svakako se odnosi na radno opterećenje na brodu, što osobito dolazi do izražaja u količini sati preko norme, što najčešće nije u skladu s pravilima i nije adekvatno plaćeno. c) Izolacija je jedan od najčešće citiranih stresora u pomorstvu, pa ne iznenađuje što je i ovdje iskazana kao jedan od izvora nezadovoljstva. Život i rad u tako izoliranom okruženju donekle je kompenziran financijskim primanjima .d) Ipak, neki navode i plaću kao ono što ih čini nezadovoljnima (s obzirom na zahtjeve posla).e) Dostupnost i cijena Interneta čest je razlog nezadovoljstvaf) Žalbe oko hrane na brodu su jako česte, njihova se važnost iščitava i iz činjenice da su česti odgovori u kojima je hrana jedini navedeni razlognezadovoljstva; u ponekim odgovorima su bolje elaborirane (kvaliteta hrane, utjecaj na zdravlje, kulturološki neprilagođena hrana zbog kuhara druge kulture itd),g) Navodi se nedostatak socijalnog života, neopremljenost športskim sadržajima i sl. h) Jedan od izvora nezadovoljstva proizlazi  iz rizika vezanih za sigurnost, osobito kad se sigurnosnim standardnima ne posvećuje potrebna razina pažnje te na starijim brodovima koji nisu adekvatno održavani. 

6) Loši međuljudski odnosi  na brodu su izvor nezadovoljstva za oko 13 % sudionika. Sama činjenica da se pomorci često prilagođavaju novom radnom kolektivu može biti problematična. Loši međuljudski odnosi na brodu predstavljaju izraženiji stresor u odnosu na posao na kopnu što najbolje opisuje odgovor „ne može se pobjeći“.  Osobito se pokazuju problematičnima odnosi s nadređenima gdje je naglašen strah od gubitka posla.  Neki ističu probleme na nacionalnoj osnovi, a kroz odgovore je naglašeno generaliziranje na nacionalnoj osnovi, odnosno nepovaljan stav prema određenoj naciji. 

7) Promjene u pomorstvu – većinom vezane za rast administrativnog dijela posla ali i udovoljavanje brojnim zakonima, pravilima, standardimai sl. – čest su izvor nezadovoljstva jer značajno povećavaju radno opterećenje te dovode do sukoba radne uloge. Također mnogi navode pad kvalitete radnih uvjeta. Nadalje, pad kvalitete pomoraca (jeftinija radna snaga) čest je izvor nezadovoljstva, iz razloga što to otežava posao, ali i čini posao nesigurnim. Općenito, rad u suvremenom pomorstvu se opisuje kao sve stresniji i zahtjevniji, komercijalizacija sve većom, a uz sve ranije navedeno, kod nekih je pristan izraženi stresor vezan za opasnosti i rizike plovidbe u opasnim zonama.  

12

Osnovno ograničenje dobivenih rezultata jest upitna reprezentativnost uzorka za populaciju hrv pomoraca na teretnim brodovima. Nadalje, s obzirom na razlike u sociodemografskim i radnim značajkama unutar populacije/uzorka, nužne su daljnje analize ZP po subuzorcima.

Dobiveni rezultate u nekim aspektima su u skladu s Herzbergovoj dvo‐faktorskom teorijom 

(prema kojoj na ponašanje ljudi u radnim organizacijama utječu dvije nezavisne grupe faktora: faktori koji doprinose zadovoljstvu (tzv. motivatori) i faktori koji doprinose nezadovoljstvu (tzv. higijenici). Tzv. motivatori izazivaju zadovoljstvo, ali njihov izostanak ne rezultira nezadovoljstvom, npr. izazovan posao, postignuća, odgovornost, napredovanje, priznanje. S druge strane, nepostojanje tzv. higijenika, kao što su politika kompanije, administracija, radni uvjeti, status i beneficije, plaća i sl. rezultira nezadovoljstvom. Motivacijski faktori su uglavnom nematerijalnog karaktera (intrinzični), dok su higijenici materijalnog karaktera i pod kontrolom su rukovoditelja (ekstrinzični).),

Naime, priroda i dinamika posla te rad u kompetitivnom radnom okruženju su se pokazali izvorima zadovoljstva (+), status pomoraca izvorom nezadovoljstva (+)ali s druge strane su radni uvjeti faktor koji doprinosi i zadovoljstvu i nezadovoljstvu, iako u većem % nezadovoljstvu! (+/‐); No, financije su ovdje  primarni izvor zadovoljstva (‐).  

Jedino istraživanje s kojima donekle možemo usporediti dobivene rezultate jest  danska studija čiji je cilj bio ispitati koliko je određeni aspekt motivirajući ili demotivirajući za ostanak u profesiji; pokazalo se da su psihosocijalni faktori važniji od organizacijskih Glavni motivatori su dužina ostanka kući; razina odgovornosti, razina izazova; Demotivatori: odvojenost od doma i obitelji; rukovođenje ljudskim potencijalima (od strane r.o.) i regulatoryrequirements

Važnije praktične implikacije!

13

Zaključno se može reći kako su rezultati provedenog istraživanja ukazali na relevantne faktore koji doprinose (ne)zadovoljstvu pomoraca poslom. 

14

15