sloboda kolektivnog ugovaranja – osnove nemačkog tarifnog sistema

Sloboda kolektivnog ugovaranja –Osnove nemačkog tarifnog sistema

Rainer Huke

Politika ličnih dohodaka i tarifna politika

BDA | Savezna unija Nemačkih udruženja poslodavaca

Beograd, 19. mart 2010.

Rainer Huke | Tarifautonomie - Grundzüge des deutschen Tarifsystems | 19. März 2010 2

Pregled

Sloboda sklapanja koalicija i sloboda kolektivnog ugovaranja

Regulisanje radnih odnosa – kolektivni ugovor

Kolektivni ugovor kao regulativni instrument

Kolektivni ugovor neizostavan u socijalnoj tržišnoj privredi

Prednosti kolektivnog ugovora za pojedinačnog poslodavca

Kolektivni ugovor kao instrument za prevladavanje krize

Udruženja poslodavaca (pregled)

Trendovi tarifne politike u Nemačkoj

Najmanje plate po granama u Nemačkoj


Sloboda kolektivnog ugovaranja

Član 9 st. 3 Nemačkog ustava:

„Pravo da se u cilju očuvanja i razvoja uslova rada i privrede formiraju udruženja zagarantovano je svakome i svim profesijama. Dogovori koji predstavljaju pokušaj da se ovo pravo ograniči ili ometa su ništavi, a mere koje su usmerene u tom pravcu su protivpravne, …”

Sloboda sklapanja koalicija: Ustavom se garantuje pravo da se u cilju očuvanja i razvoja uslova na radnom mestu i u privredi formiraju udruženja.

Sloboda kolektivnog ugovaranja: Poslodavci odn. udruženja poslodavaca i sindikati zajedno uređuju konkretne uslove rada zaposlenih, bez vršenja uticaja od strane države.

Pravni okviri: Zakon o kolektivnim ugovorima


Uređivanje radnih odnosa

Regulatorni nivoi kojima se uređuju radni odnosi ponaosob: Zakon / uredba po pravilu nužno u interesu zaštite zdravlja, npr. Zakon o radnom

vremenu, Zakon o odmoru, Zakon o zaštiti majki, uredba o zaštiti na radu

Tarifni ugovorRegulisanje konkretnih uslova rada za određenu oblast i određenu grupu zaposlenih, npr. naknade, odmor, radno vreme starosni dodatak

Sporazum radničkog saveta sa preduzećemRegulisanje pitanja u preduzeću koja utiču na radni odnos npr. pravilnik preduzeća, pozicija radnog vremena

Ugovor o raduRegulisanje pojedinačnog radnog odnosa u okviru preostalog prostora

Rainer Huke | Tarifautonomie - Grundzüge des deutschen Tarifsystems | 19. März 2010 5Rainer Huke | Tarifrecht | 29. Juli 2009 5

Regulisanje ličnih dohodaka i uslova rada

sa pojedinačnim sa sindikatom zaposlenim

Ugovor o radu Kolektivni ugovor

granski – kolektivni ugovor

kolektivni ugovor preduzeća


Uloga države kod kolektivnih pregovora

Udruženja poslodavacai

preduzećaSindikati

Država


Uloga države kod kolektivnih pregovora

Načelno samo zadaje pravne okvire (Zakon o kolektivnom ugovoru)

U ostalom, država ne vrši uticaj ni na sadržaje ni na vezivanje za kolektivni ugovor

Izuzetak: Država postavlja minimalne zakonske standarde

(n. pr. pravo na minimalan odmor, odredbe o radnom vremenu) Država je iz socijalno-političkih razloga (n. pr. zaštita zdravlja) samo za posebne sadržaje ugovora definisala donje i gornje granice, kojih kolektivni partneri u svakom slučaju moraju da se pridržavaju.

Država može da proglasi proširenu primenu kolektivnih ugovora(na zahtev jedne od strana kolektivnog ugovora i uz saglasnost jednog paritetno formiranog kolektivnog odbora pri Saveznom ministarstvu za rad i socijalna pitanja)


Kolektivni ugovor kao regulativni instrument slobode kolektivnog ugovaranja Regulisano Zakonom o kolektivnom ugovoru Ugovor između poslodavca/udruženja poslodavaca i sindikata

Tarifna nadležnost partnera KU(u zavisnosti od formulacije u statutu)

Sposobnost sindikata da učestvuje u KU(i. o. socijalna moć, nezavisnost od druge strane)

Tarifni ugovor sadrži normativni i obligacioni deo Obligaciono-pravni deo – deluje kao ugovor između KP Normativni deo – deluje neposredno i obavezujuće na

pojedinačni radni odnos (uz obostrano vezivanje za tarifu); kod pitanja koja se odnose na preduzeće ili na pravno uređenje odnosa između zaposlenih i preduzeća dovoljno je vezivanje poslodavca za tarifu

Produžene obaveze (§ 3 st. 3 ZKU) i produžena primena (§ 4 st. 5 ZKU)


Kolektivni ugovor kao regulatorni instrument slobode kolektivnog ugovaranja Primereno usaglašavanje interesa putem kolektivnog ugovora Poslodavac/udruženje poslodavaca i sindikat kao ravnopravni

pregovarači (obezbeđeno n. pr. putem prava na štrajk) U okviru sindikata i udruženja demokratski proces formiranja

zajedničke volje Obezbeđuje rešenja za granu/preduzeća, koja ove/ova mogu

ekonomski da podnesu Obezbeđuje zaposlenima primereno učešće u ekonomskom

uspehu preduzeća Posledica:

tzv. garancija tačnosti kolektivnih ugovora, nema kontrole sadržaja od strane sudova itd.

Mogućnost odstupanja od zakona putem kolektivnog ugovora


Dejstvo kolektivnog ugovora

Važenje KU za radni odnos Obostrano obavezivanje na tarifu

Zaposleni je član sindikata koji zaključuje KU,Poslodavac je član udruženja poslodavaca koje zaključuje KU ili je sam strana koja učestvuje u zaključivanju KU (kolektivni ugovor preduzeća)

Izjava o proširenoj primeni KU/ Pravna uredba Izjava o proširenoj primeni KU u smislu. § 5 ZKU PU u skladu sa Zakonom o upućivanju zaposlenih u inostranstvo

Pozivanje na kolektivni ugovorveoma često u praksi, pošto u procesu rada ne može da se odustane od jedinstvenih uslova rada

Neposredno i obavezujuće dejstvo KU Dozvoljeno odstupanje ka gore (princip povoljnosti) Klauzula otvorenosti u kolektivnom ugovoru


Neumanjeni značaj kolektivnih ugovora

Preko 70.000 važećih kolektivnih ugovora za preko 300 različitih privrednih grana i (usled regionalnih raščlanavanja) više od 1.100 oblasti kolektivnog ugovaranja

Za 81% svih radnih odnosa, i dalje su merodavni kolektivni ugovori (61% neposredno, 20% posredno) (kraj 2008)

Vrste kolektivnih ugovora: Okvirni kolektivni ugovori (opšti uslovi rada poput radnog

vremena, odmora, prekovremenog rada) (kraj 2007: cca. 31.000)

Kolektivni ugovori o naknadama (regulišu visinu naknade za rad)(kraj 2007: cca. 9.000)

Ugovori o izmenama i paralelni ugovori (Modifikacija postojećih OKU ili zaključivanje istog KU od strane različitih sindikata) (kraj 2007: cca. 29.000)


Kolektivni ugovor – neizostavan za socijalnu tržišnu privredu

Odlučujući doprinos socijalnom miru i blagostanju (visok stepen socijalnog mira, uporedivo mali broj štrajkova)

Veća kompetitivnostUmereno zaključene tarife obezbeđuju veću kompetitivnost nemačke privrede (Iako je smanjena razlika u pogledu troškova rada)

Bliži odnosi sa preduzećimaU međuvremenu, brojne opcije uređivanja omogućuju partnerima u radnom odnosu da se adekvatnije prilagode potrebama radnog okruženja

Obezbeđivanje posla u vreme krizeUpravo u periodu krize, kolektivni partneri u znatnoj meri mogu da doprinesu očuvanju radnih mesta (n. pr. industrija tekstila i odeće, industrija čelika, industrija metala i elektroindustrija u pokrajini Baden Virtenberg, SRV, Bavarskoj)


Kolektivni ugovor – prednost za poslodavca

Jedinstveni uslovi rada za zaposlene u preduzeću (socijalni mir u okviru radnog kolektiva) (funkcija reda)

Korišćenje zakonskih otvorenih klauzula (različiti otkazni rokovi, produženo određivanje rokova bez stvarne osnove, rokovi isključenja)

Granski tarifni ugovor Oslobađa preduzeća od kolektivnih pregovora; posebno kod

složenih materija - prava ponuda usluga za preduzeća Sprečava konflikte u preduzeću (ne opterećuje se odnos

između partnera u preduzeću) Moguće uzimanje u obzir granskih i opštih ekonomskih

aspekata (funkcija usaglašavanja) Sigurnost planiranja putem obaveze poštovanja mira (funkcija

očuvanja mira)


Kolektivni ugovor kao instrument za prevladavanje krize

Otvorene klauzule u kolektivnim ugovorima (u odnosu na naknadu ili radno vreme)

Dopunski kolektivni ugovor (odstupanje od standarda kolektivnih ugovora i u vezi sa time rasterećivanje troškova)

Otvorenost za saveze u preduzeću u cilju obezbeđivanja radnih mesta

Fleksibilnost u pogledu radnog vremena (konti radnog vremena) Skraćeno radno vreme Kolektivni odmor radnika u preduzeću Pomoć suseda (preuzimanje radnika bez posebnog odobravanja u

cilju izbegavanja skraćenog radnog vremena u okviru jedne grane) Transferna društva Zaštitni sporazum za slučaj racionalizacije (obezbeđuje obavezu

očuvanja mirnih odnosa kod restrukturiranja) Mogućnost produžetka određivanja roka bez stvarnog osnova


Udruženja poslodavaca

Kao ugovorno-pravnog partnera sa druge strane, § 2 st. 1 ZKU navodi „Uniju poslodavaca“

Pravni oblik: redovno građansko-pravna udruženja Unija poslodavaca je asocijacija poslodavaca (preduzetnika) iz istih

privrednih grana, čiji je cilj zastupanje zajedničkih interesa. Unija poslodavaca je kolektivno-, socijalno- i društveno-politički glasnogovornik svojih članova.

Glavnu delatnost unije poslodavaca čine kolektivni pregovori. Moguće članstvo sa vezivanjem za tarifu (T-članstvo) ili bez

vezivanja za tarifu (BT-članstvo) Unije poslodavaca pokrivaju sve grane i regione Udruženja poslodavaca objedinjena su pod krovom Savezne unije

Nemačkih udruženja poslodavaca


Organizaciona struktura udruženja poslodavaca

BDA

526 Pokrajinskih strukovnih udruženja

102 nadstrukovnaRegionalna udruženja

231 regionalno strukovno udruženje

56 Saveznih strukovnih vrhovnih udruženja

14 nadstrukovnih pokrajinskih udruženja

6.500 udruženjacca. 1 milion preduzeća sa 20 miliona

zaposlenih


BDA – Member-Relationship-Management

• Stabilno članstvo

• Istupanje/pristupanje samo manjih granskih udruženja

• Stepen organizacije 50 % preduzeća sa 74% zaposlenih

• Veća kretanja kod preduzeća

• Promene opcija sa i bez vezivanja za tarifu

• Kretanje ne menja ništa na stepenu organizovanosti BDA

• zadatak udruženja da se sveobuhvatno staraju o članstvu

• rešenja po meri

• što složenija postaje materija, to je važniji konsultant sa dobrim pregledom

BDA

14 nadstrukovnihPokrajinskih udruženja

Pokrajinska strukovnaudruženja

Regionalna strukovna udruženja

6.500 udruženjacca. 1 milion preduzeća sa 20 miliona

zaposlenih

nadstrukovnaregionalna udruženja

56Saveznih strukovnih vrhovnih udruženja


BDA – Poimanje samog sebe kada je reč o tarifnoj politici

§ 3 statut BDA:

„Samostalnost članova u domenu tarifne politike ne sme da

se ograničava merama savezne unije i njenih organa. Ipak, u

toj oblasti je moguće davanje preporuka, ukoliko ih

jednoglasno usvoji uprava savezne unije.“


Zaključivanja kolektivnih ugovora 2009 – umerenost u znaku krize

Deutsche Bahn AG (Nemačka železnica): 18 meseci; 2,5% od 02/09; 2,0% od 01/10; 500€ EZ 12/09

Tekstil i odeća: 24 meseca; EZ 340 € (moguća promena od strane preduzeća); 1,5% (od strane preduzeća moguće odlaganje do 12/10) + 40 €/mesečno od 01/10; daljih 99 € EZ 01+02/11

Industrija čelika: 17 meseci; 350 € EZ 06/09-11/09; 2,0% od 01/10

Banke: 22 meseca; 2,5% od 11/08; 200 € EZ 02/10

Građevinarstvo: 24 meseca; 60 € EZ 06/09; 2,3% 06/09; 2,3% od 04/10

Štamparska industrija: 24 meseca; 280 € EZ 09/09; 2,0% od 04/10

Osiguranja: 18 meseci; 250 € EZ 11/09; 2,5% od 04/10

Maloprodaja: 24 meseca; 2,0% od 09/09; 1,5% od 09/10; 150 € EZ 04/10; 150 € kao tarifni starosni dodatak


Zaključivanja kolektivnih ugovora 2010 – u znaku obezbeđivanja radnih mesta

Industrija kaučuka: 22 meseca; 2,1% od 1/11; 200€ + 170€ EZ 2010

Javna služba (savezni nivo i opštine): 26 meseci; 1,2% od 1/10; 0,6% od 1/11; 0,5% od 8/11; 240€ EZ 2011

Industrija metala i elektroindustrija: 23 meseca; 2,7% od 4/11; 320€ EZ 2010 + paket zaposlenja


Pregovori o kolektivnim ugovorima 2010.

Hemijska industrija: Sindikat zahteva primereno povećanje prihoda, obezbeđivanje radnih mesta

Bankarstvo: Sindikat zahteva primereno povećanje prihoda, obezbeđivanje radnih mesta, zdravstvenu zaštitu

Ostale grane: 1. polugodište 2010: poljoprivreda; prerada papira, kartona i veštačkih

materija; snabdevanje energijom; privreda upravljanja otpadom 2. polugodište 2010: Deutsche Bahn AG (Nemačka železnica);

industrija čelika; industrija papira; hortikultura, pejzažno uređenje i izgradnja terena za sportske aktivnosti; zanat pokrivanja krovova u građevinarstvu; grana tur-operatera

Rainer Huke | Tarifautonomie - Grundzüge des deutschen Tarifsystems | 19. März 2010 22Rainer Huke | Tarifrecht | 29. Juli 2009 22

Nastaviti tarifnu politiku kojom se stvaraju radna mesta: obezbediti regionalni tarifni ugovor

Umerena i diferencirana tarifna politika iz proteklih godina unapredila je mesto Nemačke u odnosu na međunarodne su-takmace.

Partneri u kolektivnom ugovoru su partnerima na nivou preduzeća putem otvorenih tarifnih klauzula omogućili razne opcije uređivanja vlastitih odnosa; na taj način, kolektivni ugovori danas mogu bolje i ciljano da se prilagode različitim zahtevima.

Poslodavci se zalažu za to da se nastavi ovaj uspešan put diferencijacije, kako bi se obezbedila budućnost regionalnog tarifnog ugovora.


Najmanje plate u Nemačkoj u odnosnim granama

Izjava o proširenoj primeni KU kao vanredni instrument Trenutno cca. 500 KU od preko 70.000 KU sa proširenom

primenom Samo 30 od 3.000 kolektivnih ugovora o naknadama Mora da bude opravdano u javnom interesu

Zakon o upućivanju zaposlenih na rad u inostranstvo Mogućnost da se važenje kolektivnog ugovora prenese i na

poslodavce i zaposlene koji nisu vezani za određene KU putem pravne uredbe (Uredba o najmanjoj plati)

Nužno važi i za zaposlene koji se upućuju u inostranstvo na rad Zakon o minimalnim uslovima rada Od 1952 nikada nije primenjivan

Omogućava da država utvrdi lične dohotke preko glavnog i stručnog odbora, u koji su uključeni pogođeni poslodavci i zaposleni.

Hvala na pažnji

Politika ličnih dohodaka i tarifna politika

[email protected]

T +49 30 2033-1300F +49 30 2033-1305

BDA | Savezna unijaNemačkih udruženja poslodavaca

Član BUSINESSEUROPE

Adresa :Haus der Deutschen WirtschaftBreite Straße 29, 10178 Berlin

Poštanska adresa:11054 Berlin

www.arbeitgeber.de

sloboda kolektivnog ugovaranja – osnove nemačkog tarifnog sistema

Documents