slovacka i bratislava

8/19/2019 Slovacka i Bratislava

1/20

SLOVAČKA

Slovačka (svk: Slovensko) je država u centralnoj Evropi.Zvanični naziv jeRepublika Slovačka (svk: Slovenská republika), ali su u upotrebi obaterina. !raniči se sa "krajino na istoku, #oljsko na severu, $e%ko naseverozapadu, &ustrijo na ju'ozapadu i aarsko na ju'u.*ržavni siboli :+ina Slovačke je pesa -ad atrou sa bl/ska0 (unja nad atraa0),koja je predstavljala Slovačku u 1ini nekada%nje $e1oslovačke.!rb Slovačke čini srebrni(beli) dvostruki (lorenski) krst na crvenoj pozadini,koji je se%ten na centralno od tri 2brda2, koja predstavljaju tri slovačkeplanine: -iske atre, 3isoke atre i ale 4atre.Zastavu Slovačke čine tri 1orizontalne linije: bela (na vr1u), plava (usredini) i crvena (na dnu). -a zastavi se obavezno nalazi i 'rb Slovačke koji je se%ten u sredini blizu koplja.

5storija Slovačke:#rvobitno slavensko stanovni%tvo je naselilo teritoriju dana%nje Slovačke u6. vijeku. Slovačka je bila sredi%te Saovo' carstva u 7. vijeku.#raslovačka drava poznata kao -itrijska kneževina je nastala u 8. vijeku i'odine 899. postala dijelo 3eliko' oravsko' carstva (ko'a dio dana%nji1slovački1 1istoričara zove 3eliko slovačko carstvo). 3r1uac ovo' protoslovačko' carstva bio je dolazak sv. ;irila i etoda i %irenje pod kraljeSv. vijeka Slovačka je postala dijelo aarsko' kraljevstva.*ok su =?. vijeku Slovaci naseljavali sjevernu polovicu dana%nje aarske,

u =>. vijeku se nji1ov teritorij prostirao do dana%nje centralne isjeveroistočne aarske (do dana%nje' 3áca (slovački 3acov), 3ise'ráda(3i%e'rad@3A%e1rad), iskolca (i%kovec)). 3eliki dio plestva uaarsko kraljevstvu bio je slovačko' porijekla.-akon %to se Btoanski iperij počeo %iriti prea dana%njoj aarskoj,sredi%te aarsko' kraljevstva (preienovano' u ;raljevsku aarsku) seprejestilo prea Slovačkoj i Cratislava (poznata kao#ressbur'@#ressporek@#osoniu@#osonA@#ožun u to doba) postalo jenje'ovo prijestolnico 'odine =69D. -o, do kraja =8. vijeka slovačkiutjecaj e se sanjiti.

Za vrijee aarske revolucije =8>8>F Slovaci su se pridružili&ustrijancia u 'u%enju aarsko' separatističko' pokreta, nastojeistvoriti vlastiti državnopravni entitet unutar +absbur%ke onar1ije,odvojen od aarsko' kraljevstva, no taj cilj nije posti'nut.

" doba &ustro"'arske, i.e. =8D7 =F=8, Slovaci su postali žrtvaa jedneod najbrutalniji1 represija u svojoj 1istoriji, koja se odražavala u oblikuprisilne ažarizacije koju je sprovodila aarska vlada.!odine =F=8. Slovačka se zajedno s biv%i 1absbur%ki pokrajinaaCo1eijo i susjedno oravska odlučila na stvaranje $e1oslovačke. oko kaotično' perioda koji je nastao nakon raspada krae vrijee se, po

uzoru na bolj%evike u Rusiji stvorila Slovačka sovjetska republika koja je'odine =F=F, slično kao i njen ekvivalent u aarskoj, brutalno u'u%ena.


2/20

$e1oslovačka je postojala sve dok nije raskoadana od strane susjedni1država nakon in1ensko' sporazua =F98. !odine =F9F. Slovačka dijelove čije' teritorija je teelje prve bečke arbitraže preuzelaaarska je postala nezavisna republika pod patronato nacističke-jeačke. ;ao njeački saveznik uzela je uče%e u dru'o svjetsko

ratu i njene trupe su sudjelovale u napadu na #oljsku 'odine =F9F. #et'odina kasnije, priliko dolaska Grvene arije na njene 'ranice, Slovačka je podi'la ustanak i priključila se saveznicia. -akon zavr%etka rata$e1oslovačka je obnovljena (izuzev Zakarpatske "krajine koja je postaladio SSSRa), ali je do%la pod sovjetski utjecaj.

-akon invazije 3ar%avsko' pakta na $e1oslovačku i sloa pra%ko' proljea'odine =FD8. počeo se stvarati sve vei jaz izeu $e%ke i Slovačke. "potonjoj je bilo daleko anje otpora prea prosovjetsko režiu, a =F7?e i =F8?e su čak bilježile ekonoski rast, najče%e na račun razvijenije iliberalnije $e%ke. Sve to je doprinijelo da nakon sloa kounističko'režia u bar%unastoj revoluciji 'odine =F8F izbiju otvorene nesu'lasiceizeu če%ki1 i slovački1 političara koje e 'odine =FF9. dovesti do tzv.Car%unasto' razvoda i stvaranja dviju nezavisni1 država $e%ke Republikei Slovačke. Slovačka je u aju H??>. 'odine postala dio Evropske "nije.-a čelu Slovačke se nalazi predsednik, koji se bira direktni 'lasanje naandat u trajanju od 6 'odina. (#oslednji izbori su održani u aprilu H??>'odine.)

-ajvea izvr%na vlast leži u rukaa preijera (predsednika 3lade), koji jeobično voa najbrojnije stranke ili koalicije u Skup%tini. #reijera postavlja

predsednik, koji poto, na preijerov predlo', ienuje ostale članove3lade.-ajvi%e Slovačko zakonodavno telo je jednodona Skup%tina(-árodná rada Slovenskej republikA), koja ia =6? esta. #oslanici sebiraju na četvoro'odi%nji andat, po proporcionalno sisteu.-ajvi%usudsku vlast u Slovačkoj ia "stavni sud (Istavn/ sJd). $ini 'a =9članova, koje ienuje predsednik od ljudi koje je predložilaSkup%tina.Slovačka je pristupila -&B paktu HF. art, H??> a =. aja iste'odine, sa jo% deset zealja biv%e' istočno' bloka, u%la je u EvropskuZajednicu.

Slovačka je pretežno planinska zelja, sa ;arpatski planinaa koje se

prostiru preko severni1 i sredi%nji1 delova zalje. -izije su u Slovačkoju'lavno koncentrisane u južni i ju'ozapadni delovia zelje, tačnijeu dolini *unava. eu planinaa se posebno ističu atre, koje su poznatiskija%ki centar, ali nji1ova jezera i kaenite udoline privlače posetiocetoko cele 'odine. -ad njia doinira i najvi%i vr1 Slovačke !erla1ovskiKtit (!erlac1ovsk/ %tLt) sa svoji1 H.D66 etara nadorske Msine. #ored*unava vee doline prave 3a1 (3á1) i +ron (+ron).;lia u Slovačkoj je uerena sa relativno 1ladni letia i 1ladni,vlažni i oblačni ziaa.Slovačka je podeljena na 8 3i%i1 Zealjski1 Gelina (svk: vA%%ie JzenNcelkA skraeno 3IG)odnosno 8 Saoupravni1 ;rajeva (svk: saosprávnAkraj):;raj Cratislava (svk: Cratislavsk/ kraj) (Cratislava)


3/20

;raj rnava (svk: rnavsk/ kraj) (rnava);raj renčin (svk: renčianskA kraj) (renčin);raj -itra (svk: -itrianskA kraj) (-itra);raj Oilina (svk: Oilinsk/ kraj) (Oilina);raj Canjska Cistrica (svk: CanskobAstrick/ kraj) (Canjska Cistrica)

;raj #re%ov (svk: #re%ovsk/ kraj) (#re%ov);raj ;o%ice (svk: ;o%ick/ kraj) (;o%ice)Svaki od ovi1 ;rajeva podeljen je na vi%e okru'a (svk: okresA), koji1 danasia 7F.

BRATISLAVA

Cratislava, 'lavni je i najvei 'rad Slovačke i sjedi%te Cratislavskepokrajine. "daljena je sao D? k od Ceča, a prije #rvo' svjetsko' ratanje'ovo je pred'rae bilo povezano s Cratislavo električni travaje.S obziro na eusobnu udaljenost, Ceč i Cratislava su najbliži 'lavni'radovi u Europi. !ranice 'rada 'otovo dosežu državne 'ranice s&ustrijo (> k) i aarsko (=9 k). Cratislava se nalazi u ju'ozapadnojSlovačkoj na 'ranici s &ustrijo i aarsko. Bvo je jedini 'lavni 'rad koji'raniči s dvije države. Cratislava je udaljena sao DH kiloetra od 'ranicesa $e%ko i sao D? kiloetara od austrijsko' 'lavno' 'rada Ceča.PH9QS povr%ino od 9D7.68 k ovo je dru'i po veličini 'rad u Slovačkoj(nakon zajednice naselja 3AsokN atrA). Cratislava se nalazi na *unavu kojiteče kroz 'rad od zapada prea ju'oistoku. *ru'e rijeke su orava, koja je prirodna sjeverozapadna 'ranica 'rada i koja utječe u *unav kod*evLna, ali *unav, te 3Adrica koja utječe u *unav kod ;arlove 3esi.

#očetak planinsko' lanca ;arpati nalazi se na teritoriju 'rada (ali;arpati). #odunavska nizina i nizinsko područje Zá1orie se takoer nalazena području 'rada. -ajniža točka 'rada nalazi se na *unavu (=HD ), dok je najvi%a *evLnska ;obAla (6=> ). #rosječna visina u 'radu je =>?etara.-a istočnoj obali *unava nalazi se znaenita povijesna jez'ra, ana zapadnoj se sjestio oderni dio 'rada. -ekada poznat kao njeački#ressbur', aarski #ozsonA ili 1rvatski #ožun oduvijek je bio jedno odkulturni1 sredi%ta Srednje Europe. ;ao sredi%te vi%estoljetne povijesti bio jeraskrižje brojni1 kultura i tr'ovinski1 putova. *anas je najvažnijeindustrijsko i kulturno sredi%te Slovačke.;ao sredi%te vi%estoljetne kultureCratislava obiluje brojni kulturno povijesni 'raevinaa koje su

veino sje%tene u staro dijelu 'rada koje je 'lavno jesto bo'ati1kulturni1 do'aanja tijeko cijele 'odine.#rvi pisani spoen 'rada (Crezalauspurc ili #reslavaspurc) naen je uSalzbur%ki analia u kojia se spoinje bitka izeu Cavaraca i "'arakoja se odvila ispred Cratislavsko' zaka F?7. 'odine. 5ako je zaaknajvjerojatnije nazvan po #redslavu, sinu oravsko' kralja Svatopluka ,naziv Crezalauspurc doslovno znači Craslavov zaak, te je tie 'radvjerojatnije nazvan po knezu #anonske +rvatske Craslavu. Bvaj stari nazivpojavljuje se u inačicaa Craslava ili #reslava na kovano novcu kraljaStjepana 5." srednje vijeku 'rad biva poznat kao #ressbur' na njeačko, iz koje' je proiza%ao slovački naziv #re%porok, te #ozsonA na aarsko, iz koje' je proiza%ao 1rvatski naziv #ožun. Tatinski naziv za 'rad je #osoniu, koji


4/20

je dobiven iz aarsko' iena 'rada. " razdoblju renesanse 'rad jenazivan 5stropolis ('rad na *unavu) na staro'rčko.*ana%nji naziv Cratislava najvjerojatnije potječe iz =897. kada je slavist#avel UozeV KaVárik rekonstruirao naziv CWetislaX iz stari1 iena 'rada,vjerujui da ono dolazi od iena če%ko' vladara Cretislava 5.P>Q. Bvaj naziv

su prvi koristili članovi slovačko' narodno' pokreta =8>>. kao Cratislav.P>Q-akon prvo' svjetsko' rata predloženo je da se 'rad nazove Yilsonov'rad (Yilsonovo esto), po aeričko predsjedniku YoodroXu Yilsonu.#rijedlo' je odbijen, a službeni naziv 'rada u novostvorenoj $e1oslovačkojpostao je Cratislava u ožujku =F=F.-ajstariji nalazi stalno' naselja na ovo području potječu iz razdobljakulture linearnotrakaste keraike oko 6???. p.n.e. %to spada u razdobljelae' kaeno' doba. Bko H??. pr. ;r. keltsko plee Coji ovdje osnivaprvo važnije utvreno naselje (oppidu) u koje je postojala kovnicasrebrnjaka poznati1 kao biateciP6Q. Bvo područje je potpalo pod utjecajriske vlasti u =. stoljeu. Sve do >. stoljea ovdje se nalazi riski 'raničniobrabeni sustav Ties RoanusPDQ. Riljani su ovdje doveli svojukulturu uz'ajanja vinove loze i proizvodnje vine, koje se održala do danas.Slaveni su ovdje sti'li za vrijee seobe naroda u 6. i D. stoljeuP7Q. ;aood'ovor na navale &vara lokalna slavenska pleena su osnovali Saovokraljevstvo (DH9.D68.), koje je bilo prva poznata slavenska država. " F.stoljeu zaci u Cratislavi i *evLnu bili su važna sredi%ta slavenski1 država-itranske ;neževine i 3elikooravske ;neževineP8Q. #rvi pisani spoen'rada potječe iz F?7. 'odine, a odnosi se na pad 3elikooravske;neževine pod navalaa "'ara.#ožun u =7. stoljeu

" =?. stoljeu područje Cratislave (kasnije #ožunske županije) postaje dio;raljevine "'arske za vrijee koje je bila važano 'ospodarsko i upravnosredi%te. Zbo' svo' strate%ko' položaja 'rad je često bio napadan, ali tajpoložaj je 'radu donio i veliku političku važnost i 'ospodarski razvoj. ;ralj&ndrija 555. =HF=. 'odine daje 'radu posebne privile'ije, a =>?6. kraljOi'und Tuksebur%ki daje #ožunu status slobodno' kraljevsko' 'rada.-akon %to su urci pobijedili "'arsku kod o1ača =6HD., napadaju i #ožun,ali 'a ne osvajajuPFQ. Zbo' prodiranja uraka #ožun postaje novi 'lavni'rad "'arske =69D. kao dio +absbur%ke onar1ije. Bvi počinje novorazdoblje za 'rad koji postaje prijestolnica kraljeva, nadbiskupa i plestva." razdoblju od =69D. do =89?. jedanaest kraljeva i kraljica biva okrunjeno

u katedrali sv. artinaP=?Q. " dru'oj polovici =D. stoljea 'rad za1vaaReVoracija koja je iala prista%e eu 'raanstvo. " ovo razdobljuustanaka protiv katolički1 +absbur'ovaca pobunjenici su nekoliko putaosvojili zaak i 'rad, koje je poslije ponovno osvojila carska vojska. =7.stoljee obilježavaju protu1absbur%ke pobune, poplave, bolesti i dru'enevolje. Razdoblje ustanaka zavr%ava =7==. potpisivanje Satarsko'iraP==Q.=8. i =F. Stoljee.Za vrijee vladavine arije erezije &ustrijske u =8. stoljeu, #ožunpostaje najvei i najvažniji 'rad na prostoru dana%nje Slovačke iaarskeP=HQ. " ovo razdoblju broj stanovnika se utrostručio, a u 'radusu iz'raene no'e nove palače, saostani i dru'e 'raevine. !radpočinje 'ubiti na važnosti za vrijee vladavine Uosipa 55. koji čak odnosi


5/20

krunu sv. Stjepana u Ceč u poku%aju ojačanja unije izeu &ustrije i"'arske. #lestvo i no'e važne institucije sele se u Cudi. " #ožunu sutiskane prve novine na aarsko (a'Aar 1Lrond[ =78?. 'odine) islovačko (#resspurske -oXinA =789. 'odine)P=9Q. !rad je bio sredi%terazvoja Slovačko' narodno' pokreta u =8. stoljeu.

#ovijest 'rada u =F. stoljeu je bitno vezana za razvoj do'aaja u Europi uto vrijee. Bvdje je =8?6. potpisan #ožunski ir izeu &ustrije i4rancuskeP=>Q. -apoleonova vojska =8?F. uni%tava tvravu 1eben, aCratislavski zaak biva uni%ten u požaru =8==. 'odineP=6Q. !odine =8>9.aarski jezik biva pro'la%en službeni jeziko zakonodavstva, uprave iobrazovanja. ;ao reakciju na revolucije =8>8., 4erdinand 3. potpisuje tzv.Bžujske zakone (zvani i ravanjski zakoni) koji se ukida ketstvo.Razvoje industrije u =F. stoljeu pojavljuje se i prva željeznica na konjskuvuču =8>?. 'odine. -akon to'a slijede i oderne veze s Cečo i #e%to." to vrijee ovdje se otvaraju no'e industrijske, Mnancijske i ostaleinstitucije. #rva banka na prostoru dana%nje Slovačke osnovana je u#ožunu =8>H. 'odineP=DQ. #rvi stalni ost u 'radu (Star/ ost) iz'raen je=8F=. 'odineP=7Q.H?. stoljee PurediQ-akon prvo' svjetsko' rata i osnivanja $e1oslovačke u listopadu =F=8.,'rad je postao dio novostvorene države unatoč opiranju njezini1predstavnikaP=8Q. ada veinsko njeačko i aarsko stanovni%tvopoku%alo je spriječiti pripajanje 'rada $e1oslovačkoj i pro'lasiti #ožunslobodni 'rado. $e1oslovačke le'ije okupirale su 'rad =. siječnja =F=F.i pripojili 'a novostvorenoj državi.P=8Q !rad je u veljači te 'odine postao'lavni 'rad Slovačke i sjedi%te 'lavni1 slovački1 politički1 institucija i

or'anizacija. *ana H7. ožujka =F=F. 'radu je službeno proijenjeno ie uCratislava.P=FQ. -akon ovo'a no'i aarski dužnosnici odselili su se uaarsku, a na nji1ova jesta do%li su $esi i Slovaci. " 'odinaa nakonpro'la%enja nezavisnosti $e1oslovačke na'lo se sanjuje broj -ijeaca iaara.

!odine =F98., rei Reic1 anektira susjednu &ustriju, a nakon 'odine danai tada nezavisna jesta #etržalka i *evLnPH?Q. *ana =>. ožujka =F9F.,Cratislava postaje 'lavni 'rad Slovačke koja je bila tada arionetskadržava -jeačke. " razdoblju rata, tada%nja slovačka vlast je pro'nala iz'rada oko =6.??? Oidova, od koji1 je veina poslana u koncentracijske

lo'orePH=Q. Za vrijee rata Cratislavu su bobardirali Saveznici, okupirali-ijeci =F>>., te na kraju oslobodili Sovjeti >. travnja =F>6. 'odine.;raje dru'o' svjetsko' rata, veinu bratislavski1 -ijeaca evakuirale sunjeačke vlasti. anji broj nji1 vrati se nakon rata, ali su izbačeni bezpovrata iovine (Cene%ovi dekreti)PHHQ.;ounistička partija $e1oslovačke dobila je vlast u veljači =F>8. 'odine.!rad je pro%iren, a broj stanovnika, veino slovačko', je povean. "'radu su iz'raeni 'olei stabeni blokovi. " ovo razdoblju iz'raenesu i značajne velike 'raevine, kao %to su -ov/ ost i sjedi%te Slovačko'radija. !odine =FD8., nakon poku%aja liberalizacije kounističko' režia u$e1oslovačkoj, 'rad su okupirale sna'e 3ar%avsko' pakta. "brzo nakonto'a Craktislava je postala 'lavni 'rad Slovačke Socijalističke Republike u


6/20

Vederaliziranoj $e1oslovačkoj. !odine =F8F., izbija Car%unasta revolucijakojo je sru%ena kounistička vlast.-akon Car%unasto' razvoda =FF9., Cratislava postaje 'lavni 'rad noveSlovačke Republike. " razdoblju nakon nezavisnosti 'rad buja u'ospodarsko sislu, veino zbo' strani1 investicija.

Bratislava, 'lavni je i najvei 'rad Slovačke i sjedi%te Cratislavskepokrajine. "daljena je sao D? k od Ceča, a prije #rvo' svjetsko' ratanje'ovo je pred'rae bilo povezano s Cratislavo električni travaje.S obziro na eusobnu udaljenost, Ceč i Cratislava su najbliži 'lavni'radovi u Europi. !ranice 'rada 'otovo dosežu državne 'ranice s&ustrijo (> k) i aarsko (=9 k).

-a istočnoj obali *unava nalazi se znaenita povijesna jez'ra, a nazapadnoj se sjestio oderni dio 'rada. -ekada poznat kao njeački#ressbur', aarski #ozsonA ili 1rvatski #ožun oduvijek je bio jedno odkulturni1 sredi%ta Srednje Europe. ;ao sredi%te vi%estoljetne povijesti bio jeraskrižje brojni1 kultura i tr'ovinski1 putova. *anas je najvažnijeindustrijsko i kulturno sredi%te Slovačke.

;ao sredi%te vi%estoljetne kulture Cratislava obiluje brojni kulturnopovijesni 'raevinaa koje su veino sje%tene u staro dijelu 'radakoje je 'lavno jesto bo'ati1 kulturni1 do'aanja tijeko cijele 'odine.

#rvi pisani spoen 'rada (Crezalauspurc ili #reslavaspurc) naen je uSalzbur%ki analia u kojia se spoinje bitka izeu Cavaraca i "'arakoja se odvila ispred Cratislavsko' zaka F?7. 'odineP=Q. 5ako je zaaknajvjerojatnije nazvan po #redslavu, sinu oravsko' kralja Svatopluka 5. PHQ,naziv Crezalauspurc doslovno znači Craslavov zaak, te je tie 'radvjerojatnije nazvan po knezu #anonske +rvatske CraslavuP9Q. Bvaj starinaziv pojavljuje se u inačicaa Craslava ili #reslava na kovano novcukralja Stjepana 5.

" srednje vijeku 'rad biva poznat kao #ressbur' na njeačko, iz koje'

je proiza%ao slovački naziv #re%porok, te #ozsonA na aarsko, iz koje' je proiza%ao 1rvatski naziv #ožun. Tatinski naziv za 'rad je #osoniu, koji je dobiven iz aarsko' iena 'rada. " razdoblju renesanse 'rad jenazivan 5stropolis ('rad na *unavu) na staro'rčko.

*ana%nji naziv Cratislava najvjerojatnije potječe iz =897. kada je slavist#avel UozeV KaVárik rekonstruirao naziv CWetislaX iz stari1 iena 'rada,vjerujui da ono dolazi od iena če%ko' vladara Cretislava 5. P>Q. Bvaj nazivsu prvi koristili članovi slovačko' narodno' pokreta =8>>. kao Cratislav.P>Q

-akon prvo' svjetsko' rata predloženo je da se 'rad nazove Yilsonov'rad (Yilsonovo esto), po aeričko predsjedniku YoodroXu Yilsonu.#rijedlo' je odbijen, a službeni naziv 'rada u novostvorenoj $e1oslovačkojpostao je Cratislava u ožujku =F=F.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislavsk%C3%BD_krajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislavsk%C3%BD_krajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kilometarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Austrijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dunavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednja_Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Velikomoravska_Kne%C5%BEevinahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svatopluk_I.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svatopluk_I.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatski_knezovihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/Braslavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Braslavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-Korai_Magyar_T.C3.B6rt.C3.A9neti_Lexikon-2http://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_I._Svetihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Starogr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1837http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pavel_Jozef_%C5%A0af%C3%A1rik&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ce%C5%A1ka_(povijesna_pokrajina)http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bretislav_I.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bretislav_I.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-mhpmxn-3http://hr.wikipedia.org/wiki/1844http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-mhpmxn-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Woodrow_Wilsonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1919http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislavsk%C3%BD_krajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislavsk%C3%BD_krajhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kilometarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Austrijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dunavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednja_Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Velikomoravska_Kne%C5%BEevinahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Svatopluk_I.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatski_knezovihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Panonska_Hrvatska_(kne%C5%BEevina)http://hr.wikipedia.org/wiki/Braslavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-Korai_Magyar_T.C3.B6rt.C3.A9neti_Lexikon-2http://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_I._Svetihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Starogr%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1837http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pavel_Jozef_%C5%A0af%C3%A1rik&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ce%C5%A1ka_(povijesna_pokrajina)http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bretislav_I.&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-mhpmxn-3http://hr.wikipedia.org/wiki/1844http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-mhpmxn-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Woodrow_Wilsonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1919http://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dka


7/20

-ajstariji nalazi stalno' naselja na ovo području potječu iz razdobljakulture linearnotrakaste keraike oko 6???. p.n.e. %to spada u razdobljelae' kaeno' doba. Bko H??. pr. ;r. keltsko plee Coji ovdje osnivaprvo važnije utvreno naselje (oppidu) u koje je postojala kovnicasrebrnjaka poznati1 kao biateci P6Q. Bvo područje je potpalo pod utjecaj

riske vlasti u =. stoljeu. Sve do >. stoljea ovdje se nalazi riski 'raničniobrabeni sustav Ties RoanusPDQ. Riljani su ovdje doveli svoju kulturuuz'ajanja vinove loze i proizvodnje vine, koje se održala do danas.

Slaveni su ovdje sti'li za vrijee seobe naroda u 6. i D. stoljeu P7Q. ;aood'ovor na navale &vara lokalna slavenska pleena su osnovali Saovokraljevstvo (DH9.D68.), koje je bilo prva poznata slavenska država. " F.stoljeu zaci u Cratislavi i *evLnu bili su važna sredi%ta slavenski1 država-itranske ;neževine i 3elikooravske ;neževineP8Q. #rvi pisani spoen'rada potječe iz F?7. 'odine, a odnosi se na pad 3elikooravske;neževine pod navalaa "'ara.

Požun u 17. stoljeću" =?. stoljeu područje Cratislave (kasnije #ožunske županije) postaje dio;raljevine "'arske za vrijee koje je bila važano 'ospodarsko i upravnosredi%te. Zbo' svo' strate%ko' položaja 'rad je često bio napadan, ali tajpoložaj je 'radu donio i veliku političku važnost i 'ospodarski razvoj. ;ralj&ndrija 555. =HF=. 'odine daje 'radu posebne privile'ije, a =>?6. kraljOi'und Tuksebur%ki daje #ožunu status slobodno' kraljevsko' 'rada.

-akon %to su urci pobijedili "'arsku kod o1ača =6HD., napadaju i #ožun,

ali 'a ne osvajajuPFQ

. Zbo' prodiranja uraka #ožun postaje novi 'lavni 'rad"'arske =69D. kao dio +absbur%ke onar1ije. Bvi počinje novo razdobljeza 'rad koji postaje prijestolnica kraljeva, nadbiskupa i plestva. "razdoblju od =69D. do =89?. jedanaest kraljeva i kraljica biva okrunjeno ukatedrali sv. artinaP=?Q. " dru'oj polovici =D. stoljea 'rad za1vaaReVoracija koja je iala prista%e eu 'raanstvo. " ovo razdobljuustanaka protiv katolički1 +absbur'ovaca pobunjenici su nekoliko putaosvojili zaak i 'rad, koje je poslije ponovno osvojila carska vojska. =7.stoljee obilježavaju protu1absbur%ke pobune, poplave, bolesti i dru'enevolje. Razdoblje ustanaka zavr%ava =7==. potpisivanje Satarsko'iraP==Q.

Za vrijee vladavine arije erezije &ustrijske u =8. stoljeu, #ožunpostaje najvei i najvažniji 'rad na prostoru dana%nje Slovačke iaarskeP=HQ. " ovo razdoblju broj stanovnika se utrostručio, a u 'radu suiz'raene no'e nove palače, saostani i dru'e 'raevine. !rad počinje'ubiti na važnosti za vrijee vladavine Uosipa 55. koji čak odnosi krunu sv.Stjepana u Ceč u poku%aju ojačanja unije izeu &ustrije i "'arske.#lestvo i no'e važne institucije sele se u Cudi. " #ožunu su tiskaneprve novine na aarsko (a'Aar 1Lrond[ =78?. 'odine) i slovačko(#resspurske -oXinA =789. 'odine)P=9Q. !rad je bio sredi%te razvojaSlovačko' narodno' pokreta u =8. stoljeu.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Mla%C4%91e_kameno_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/200._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Keltihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boji&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biatec&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biatec&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biatec&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-4http://hr.wikipedia.org/wiki/Stari_Rimhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Limes_Romanus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Limes_Romanus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-5http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Avarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samohttp://hr.wikipedia.org/wiki/623http://hr.wikipedia.org/wiki/658http://hr.wikipedia.org/wiki/Dev%C3%ADnhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitranska_Kne%C5%BEevina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Velikomoravska_Kne%C5%BEevinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-7http://hr.wikipedia.org/wiki/907http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Po%C5%BEunska_%C5%BEupanija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Andrija_III._Mle%C4%8Daninhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1291http://hr.wikipedia.org/wiki/1405http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDigmund_Luksembur%C5%A1kihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moha%C4%8Dka_bitkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1526http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-8http://hr.wikipedia.org/wiki/1536http://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krunidbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-9http://hr.wikipedia.org/wiki/Reformacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Habsburzihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satmarski_mir&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satmarski_mir&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satmarski_mir&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-10http://hr.wikipedia.org/wiki/Marija_Terezija_Austrijskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-11http://hr.wikipedia.org/wiki/Josip_II.,_car_Svetog_Rimskog_Carstvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kruna_sv._Stjepanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kruna_sv._Stjepanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Budimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1780http://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1783http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slova%C4%8Dki_narodni_pokret&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Mla%C4%91e_kameno_dobahttp://hr.wikipedia.org/wiki/200._pr._Kr.http://hr.wikipedia.org/wiki/Keltihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boji&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biatec&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-4http://hr.wikipedia.org/wiki/Stari_Rimhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Limes_Romanus&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-5http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Avarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Samohttp://hr.wikipedia.org/wiki/623http://hr.wikipedia.org/wiki/658http://hr.wikipedia.org/wiki/Dev%C3%ADnhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitranska_Kne%C5%BEevina&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Velikomoravska_Kne%C5%BEevinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-7http://hr.wikipedia.org/wiki/907http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Po%C5%BEunska_%C5%BEupanija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Andrija_III._Mle%C4%8Daninhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1291http://hr.wikipedia.org/wiki/1405http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDigmund_Luksembur%C5%A1kihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Moha%C4%8Dka_bitkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1526http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-8http://hr.wikipedia.org/wiki/1536http://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krunidbahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-9http://hr.wikipedia.org/wiki/Reformacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Habsburzihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satmarski_mir&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Satmarski_mir&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-10http://hr.wikipedia.org/wiki/Marija_Terezija_Austrijskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-11http://hr.wikipedia.org/wiki/Josip_II.,_car_Svetog_Rimskog_Carstvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kruna_sv._Stjepanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kruna_sv._Stjepanahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Budimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1780http://hr.wikipedia.org/wiki/Slova%C4%8Dkihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1783http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slova%C4%8Dki_narodni_pokret&action=edit&redlink=1


8/20

#ovijest 'rada u =F. stoljeu je bitno vezana za razvoj do'aaja u Europi uto vrijee. Bvdje je =8?6. potpisan #ožunski ir izeu &ustrije i4rancuskeP=>Q. -apoleonova vojska =8?F. uni%tava tvravu 1eben, aCratislavski zaak biva uni%ten u požaru =8==. 'odineP=6Q. !odine =8>9.aarski jezik biva pro'la%en službeni jeziko zakonodavstva, uprave i

obrazovanja. ;ao reakciju na revolucije =8>8., 4erdinand 3. potpisuje tzv.Bžujske zakone (zvani i ravanjski zakoni) koji se ukida ketstvo.Razvoje industrije u =F. stoljeu pojavljuje se i prva željeznica na konjskuvuču =8>?. 'odine. -akon to'a slijede i oderne veze s Cečo i #e%to." to vrijee ovdje se otvaraju no'e industrijske, Mnancijske i ostaleinstitucije. #rva banka na prostoru dana%nje Slovačke osnovana je u#ožunu =8>H. 'odineP=DQ. #rvi stalni ost u 'radu (Star/ ost) iz'raen je=8F=. 'odineP=7Q.

2. stoljeće-akon prvo' svjetsko' rata i osnivanja $e1oslovačke u listopadu =F=8.,'rad je postao dio novostvorene države unatoč opiranju njezini1predstavnikaP=8Q. ada veinsko njeačko i aarsko stanovni%tvo poku%alo je spriječiti pripajanje 'rada $e1oslovačkoj i pro'lasiti #ožun slobodni'rado. $e1oslovačke le'ije okupirale su 'rad =. siječnja =F=F. i pripojili'a novostvorenoj državi.P=8Q !rad je u veljači te 'odine postao 'lavni 'radSlovačke i sjedi%te 'lavni1 slovački1 politički1 institucija i or'anizacija.*ana H7. ožujka =F=F. 'radu je službeno proijenjeno ie u Cratislava.P=FQ.-akon ovo'a no'i aarski dužnosnici odselili su se u aarsku, a nanji1ova jesta do%li su $esi i Slovaci. " 'odinaa nakon pro'la%enjanezavisnosti $e1oslovačke na'lo se sanjuje broj -ijeaca i aara.

!odine =F98., rei Reic1 anektira susjednu &ustriju, a nakon 'odine danai tada nezavisna jesta #etržalka i *evLnPH?Q. *ana =>. ožujka =F9F.,Cratislava postaje 'lavni 'rad Slovačke koja je bila tada arionetskadržava -jeačke. " razdoblju rata, tada%nja slovačka vlast je pro'nala iz'rada oko =6.??? Oidova, od koji1 je veina poslana u koncentracijskelo'orePH=Q. Za vrijee rata Cratislavu su bobardirali Saveznici, okupirali-ijeci =F>>., te na kraju oslobodili Sovjeti >. travnja =F>6. 'odine.;raje dru'o' svjetsko' rata, veinu bratislavski1 -ijeaca evakuirale sunjeačke vlasti. anji broj nji1 vrati se nakon rata, ali su izbačeni bezpovrata iovine (Cene%ovi dekreti)PHHQ.

;ounistička partija $e1oslovačke dobila je vlast u veljači =F>8. 'odine.!rad je pro%iren, a broj stanovnika, veino slovačko', je povean. "'radu su iz'raeni 'olei stabeni blokovi. " ovo razdoblju iz'raenesu i značajne velike 'raevine, kao %to su -ov/ ost i sjedi%te Slovačko'radija. !odine =FD8., nakon poku%aja liberalizacije kounističko' režia u$e1oslovačkoj, 'rad su okupirale sna'e 3ar%avsko' pakta. "brzo nakonto'a Craktislava je postala 'lavni 'rad Slovačke Socijalističke Republike uVederaliziranoj $e1oslovačkoj. !odine =F8F., izbija Car%unasta revolucijakojo je sru%ena kounistička vlast.

http://hr.wikipedia.org/wiki/1805http://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1809http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Devinski_Grad&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1811http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-14http://hr.wikipedia.org/wiki/1843http://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferdinand_I._Austrijskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kmetstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1842http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-15http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Star%C3%BD_most_(Bratislava)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1891http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-16http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-peyqxj-17http://hr.wikipedia.org/wiki/Nijemcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1919http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-peyqxj-17http://hr.wikipedia.org/wiki/27._o%C5%BEujkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1919http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-18http://hr.wikipedia.org/wiki/1938http://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petr%C5%BEalkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dev%C3%ADnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dev%C3%ADnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-19http://hr.wikipedia.org/wiki/14._o%C5%BEujkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1939http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prva_slova%C4%8Dka_republika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDidovihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Koncentracijski_logorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Koncentracijski_logorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-20http://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saveznicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1944http://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/4._travnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1945http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bene%C5%A1ovi_dekreti&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-21http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dka_partija_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1948http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nov%C3%BD_Most&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1968http://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Var%C5%A1avski_pakthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slova%C4%8Dka_Socijalisti%C4%8Dka_Republika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1989http://hr.wikipedia.org/wiki/Bar%C5%A1unasta_revolucijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1805http://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1809http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Devinski_Grad&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1811http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-14http://hr.wikipedia.org/wiki/1843http://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferdinand_I._Austrijskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kmetstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1842http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-15http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Star%C3%BD_most_(Bratislava)&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1891http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-16http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-peyqxj-17http://hr.wikipedia.org/wiki/Nijemcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1919http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-peyqxj-17http://hr.wikipedia.org/wiki/27._o%C5%BEujkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1919http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-18http://hr.wikipedia.org/wiki/1938http://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reichhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petr%C5%BEalkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dev%C3%ADnhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-19http://hr.wikipedia.org/wiki/14._o%C5%BEujkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1939http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prva_slova%C4%8Dka_republika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDidovihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Koncentracijski_logorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Koncentracijski_logorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-20http://hr.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Saveznicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1944http://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/4._travnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1945http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bene%C5%A1ovi_dekreti&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-21http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Komunisti%C4%8Dka_partija_%C4%8Cehoslova%C4%8Dke&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1948http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nov%C3%BD_Most&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1968http://hr.wikipedia.org/wiki/Pra%C5%A1ko_prolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Var%C5%A1avski_pakthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slova%C4%8Dka_Socijalisti%C4%8Dka_Republika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1989http://hr.wikipedia.org/wiki/Bar%C5%A1unasta_revolucija


9/20

-akon Car%unasto' razvoda =FF9., Cratislava postaje 'lavni 'rad noveSlovačke Republike. " razdoblju nakon nezavisnosti 'rad buja u'ospodarsko sislu, veino zbo' strani1 investicija.

#rea popisu iz H??=. 'odine u Cratislavi živi >H8.D7H stanovnika

(procjena za H??6. je >H6.>6F stanovnika).PH8Q. -ajnaseljeniji je okru'Cratislava 3 u koje živi vi%e od =H?.??? stanovnika, dok je najslabijenaseljen okru' Cratislava 5 'dje živi anje od >6.??? stanovnika. #reaprocjeni iz H??6. prosječna dob stanovni%tva je 98.7 'odina.

Bd osnivanja 'rada pa sve do =F. stoljea, -ijeci su bili najbrojnijaetnička skupina u 'radu. -akon austrou'arske na'odbe iz =8D7, 'rad jesnažno aariziran, tako da je pod kraj #rvo' svjetsko' rata ovo bionjeačkoaarski 'rad u koje su Slovaci bili najvea anjina.Bsnivanje $e1oslovačke =F=8. 'odine, 'rad je zadržao ultietičnost, alisu se snažno proijenili deo'raVski trendovi. " ovo razdoblju snažno jeporastao broj Slovaka i $e1a, dok je broj -ijeaca i aara snažno opao.!odine =F98., 6F\ stanovni%tva činili su Slovaci i $esi, dok su -ijecičinili HH\, a aari =9\ stanovni%tva 'radaP9?Q. Bsnivanje prve SlovačkeRepublike =F9F., do'odile su se nove deo'raVske projene u kojia jesanjen broj $e1a i Oidova. -akon =F>6. 'odine, ponovniuspostavljanje $e1oslovačke znatno je sanjen broj -ijeaca i aara. ie je 'rad iz'ubio svoj ultietnički karakter, tako da od =F6?i1 okoF?\ stanovni%tva 'rada čine Slovaci.

Reli!ija

#rea popisu iz H??=., H>9.?>8 stanovnika su riokatolici (6D.7\),=H6.7HF ateisti (HF.9\), H>.8=? luterani (D\), 9.=D9 'rkokatolici(?.7\), =.F=8 kalvinisti, =.8H7 je1ovini svjedoci, =.D=Dpravoslavci, 797 etodisti, 7>8 židovi i D=9 baptisti.PH8QBratislava je rijeko *unavo podijeljena u dva dijela: industrijski i'radski dio. a dva dijela spojena su no%tvo ostova. " 'radsko jedijelu dvorac pored koje'a se nalazi parlaent, -árodná Rada, z'rada

koje'a je iz'raena od bračko' kaena, poto rezidencija predsjednika

države, te centar staro'a 'rada blizu koje' je koncertna dvorana i opernakua."ov# $ost% Civ%i ost Slovačko' narodno' ustanka, 'raen je od =FD7.do =F7H. *u'ačak je >9? etara. -a njeu se nalazi -TB restoran koji senalazi na visini od 8> etara, a do nje'a se dolazi dizalo.

Bratislavs 'ra(% *vorac se nalazi =?? etara iznad *unava, a svojdana%nji iz'led dobio je u =6. stoljeu, kada je bio ojačan zbo' napada+usita. =6. stoljee obilježeno je kon]iktia izeu protestanata ikatolika. -a početku stoljea, reVoristički pokret počinje vodstvosveenika Uana +usa, koji je počeo 'ovoriti protiv korupcije u ;atoličkoj

Grkvi, zbo' če'a su 'a =>=6. spalili na loači. "bojstvo +usa potaknulo jenje'ove sljedbenike, koje danas poznajeo kao +usite, na asovne

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bar%C5%A1unasti_razvod&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1993http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-population-27http://hr.wikipedia.org/wiki/Okrug_Bratislava_Vhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Okrug_Bratislava_Ihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-29http://hr.wikipedia.org/wiki/1945http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimokatoli%C4%8Dka_Crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ateizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Luteranihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grkokatolicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalvinistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jehovini_svjedocihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravoslavcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metodistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Judaizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baptistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-population-27http://hr.wikipedia.org/wiki/Bra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1967http://hr.wikipedia.org/wiki/1972http://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/15._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Danstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jan_Hushttp://hr.wikipedia.org/wiki/1415http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bar%C5%A1unasti_razvod&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1993http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-population-27http://hr.wikipedia.org/wiki/Okrug_Bratislava_Vhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Okrug_Bratislava_Ihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1918http://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-29http://hr.wikipedia.org/wiki/1945http://hr.wikipedia.org/wiki/Rimokatoli%C4%8Dka_Crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ateizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Luteranihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grkokatolicihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kalvinistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jehovini_svjedocihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pravoslavcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metodistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Judaizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Baptistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bratislava#cite_note-population-27http://hr.wikipedia.org/wiki/Bra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1967http://hr.wikipedia.org/wiki/1972http://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/15._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Danstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jan_Hushttp://hr.wikipedia.org/wiki/1415


10/20

proteste. !odine =>=F. dolazi do poznate prve #ra%ke deVenestracije (lat.de Venestra ^ s prozora_ doslovno izbaciti kroz prozor) kada +usiti izbacujukroz prozor 'radske vijenice sedoricu vijenika. Započinje vjerski rat od=>H?. do =>9>. u koje su uni%teni no'i povijesni arteVakti i literatura.

+usiti =>68. biraju novo' kralja, UiWLja z #od`brada. UiWL se pokazao dobar,vodio je politiku ira i nastojao ujediniti cijelu Europu u jednu naciju ira.#oslije nje'ove srti 1usiti i katolici živjeli su u iru. Za dvorac u 'otičkostilu zna se ve u =?. stoljeu, a kada Cratislava postaje 'lavni 'radaarske, i tako i krunidbeni 'rad, dvorac postaje kraljevska rezidencija,te dobiva renesansni oblik. -je'ova sjeverozapadna kula naziva se i*ra'uljna kula, jer je čuvala kraljevske dra'ulje 'otovo dva stoljea.

Zadnju veliku rekonstrukciju u barokno stilu vr%i arija erezija u =8.stoljeu kada se 'lavni 'rad aarske vratio u Cudipe%tu. -akon to'advorac postaje sjeeni%te, a kasnije se ovdje nalazi vojarna. !odine =8==.krivnjo pijani1 austrijski1 vojnika, dvorac za1vaa veliki požar i od nje'aostaju sao ru%evine. ;ounisti 'a renoviraju u razdoblju od =F6D. do=FD8. *anas se u njeu nalaze uredi 3lade, a na tree katu je dioSlovačko' narodno' uzeja, 'dje je izloženo oružje, naje%taj i predetiiz Volklorne ba%tine. Sjevernije od dvorca, ali unutar zidina, nalazi se uzejVolklorne 'lazbe s izloženi Vrulaa, zviždaljkaa, bubnjevia itd. *vorac je jedno od rijetki1 jesta odakle se vide tri države: &ustrija (9 kiloetra ju'ozapadno), za lijepo' vreena aarska (=9 kiloetara južno), te,naravno, Slovačka. Cunar u dvori%tu tvrave dubok je 86 etara i nekada je bio jedini izvor pitke vode u tvravi.

Kate(rala Sveto!a )artina% ;atedrala potječe iz =>. stoljea inajistaknutija je 'otička 'raevina u Cratislavi. o je crkva u kojoj jeokrunjeno najanje devet aarski1 kraljeva i osa kraljica uključujui iariju ereziju (u razdoblju od =6D9. do =89?.). #ut koji su prolazilioznačen je zlatni krunaa postavljeni uokolo.

o je 'otička trobrodna 'raevina križno'a tlocrta. Grkva je iz'raena najestu stare roaničke crkve i posveena je =>6H. 'odine, ali radovi traju iu =6. i =D. stoljeu. !odine =7D?. 'otički vr1 crkve uni%tio je udar unje,koji je poslije zaijenjen vr1o u barokno stilu koji je stradao u požaru

=896. Rekonstruiran je =8>7., kada je na vr1 stavljena o'rona kruna sv.Stjepana. ;runa je te%ka 9?? kilo'raa, a za izradu je bilo potrebno 8kilo'raa zlata. leži na platou projera HH etara.

Zbo' svoje blizine dvorcu, osi reli'iozne iala je i svoju praktičnuVunkciju najvi%i toranj služio je kao bastion u obrabeno sustavu 'rada.#osveena je sv. artinu. #rikaz ovo' sveca koji daje dio svo'a o'rtačasiroa1u rad je najbolje' austrijsko' barokno' kipara !eor'a &lVreda*onnera. Bsi to'a, *onner je, na za1tjev biskupa 5re Ester1azAa,izradio 'lavni oltar i alu kapelicu posveenu sv. 5vanu. u je i spoen napostjet pape 5vana #avla 55. Cratislavi 9. svibnja =FF6. " crkvi se jo% oževidjeti i 'alerija na kojoj je sjedio kralj za vrijee službe, posvetaCeet1ovenu koji je ovdje često svirao, te posveta 4ranzu Tisztu.

http://hr.wikipedia.org/wiki/1419http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1420http://hr.wikipedia.org/wiki/1434http://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marija_Terezija_Austrijskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Budimpe%C5%A1tahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1811http://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1956http://hr.wikipedia.org/wiki/1968http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gotikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1563http://hr.wikipedia.org/wiki/1830http://hr.wikipedia.org/wiki/Zlatohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1452http://hr.wikipedia.org/wiki/1760http://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1835http://hr.wikipedia.org/wiki/1847http://hr.wikipedia.org/wiki/Kilogramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Martin_iz_Toursahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Pavao_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/3._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1995http://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_van_Beethovenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1419http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1420http://hr.wikipedia.org/wiki/1434http://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marija_Terezija_Austrijskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Budimpe%C5%A1tahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1811http://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1956http://hr.wikipedia.org/wiki/1968http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gotikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1563http://hr.wikipedia.org/wiki/1830http://hr.wikipedia.org/wiki/Zlatohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1452http://hr.wikipedia.org/wiki/1760http://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1835http://hr.wikipedia.org/wiki/1847http://hr.wikipedia.org/wiki/Kilogramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Martin_iz_Toursahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Pavao_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/3._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1995http://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_van_Beethoven


11/20

;atedrala i okolne z'rade propadaju zbo' jaki1 vibracija s -ovo' osta iStaronaestske. Bbnova traje od =FF7. 'odine.

*r&va Svete Klare% Grkvu i saostan osnovali su cisterciti u =9. stoljeu,a u njeu su izložena djela srednjovjekovne ujetnosti. 5ako ala, crkva

je bo'ato ureena.

)i'aelov toranj% i1aelov toranj je jedina preživjela osatračnica izobrabeno' sustava 'rada, iz'raen oko =9??. 'odine, a nje'ov dana%njiiz'led rezultat je barokne rekonstrukcije =768., kada je na vr1 stavljen kipsv. i1aela kako se bori protiv zaja. " tornju se nalazi izložba oružja iz!radsko' uzeja.

" srednje vijeku 'rad je bio opasan zidinaa, i ulaz i izlaz bili su o'uisao kroz jedna od četveri1 utvreni1 vrata. -a istočnoj strani 'rada bilasu Taurinska vrata, na južno dijelu bila su Ribarska vrata koja su bilanajanja od svi1, a služila su za prolazak ribara koji su ulazili u 'rad noseiribu ulovljenu u *unavu. -a zapadnoj strani nalazila su se 3idrička vrata,takoer poznata kao ana ili Grna vrata, jer su iz'ledala kao tunel. -asjeveru nalaze se i1aelova vrata, koja su dobila ie po sv. i1aelu, aizvan zidina postojala je i crkva posveena sv. i1aelu koja je sru%ena dabi se aterijal o'ao upotrijebiti za iz'radnju dodatni1 zidova.

Za vrijee krunidbe kraljeva postojalo je pravilo da kralj ora ui u 'radkroz 3idrička vrata, nakon to'a je slijedila krunidba u katedrali, a poto jeorao doi do i1aelovi1 vrata kako bi se rukovao s biskupo.

)u+ej lje&arni,tva% uzej ljekarni%tva sje%ten je u alo lokalu sveliki crveni jasto'o nad ulazo.

Ka-elia Svete Katarine% #osveena je =9H6. sv. ;atarini, a obnovljena je u =F. stoljeu.

Sveu/ili,na &njižnia% ;njižnica je osnovana =F=F. 'odine i najvea je uSlovačkoj. Bsi knji'a i novina u njoj se nalazi i vrijedna zbirka islaski1rukopisa koji su pod "-ESGBvo za%tito. *io u ic1alskoj nalazi se upalači Zic1A. " =8. i =F. stoljeu služila je kao sjedi%te aarsko'

parlaenta. *ru'i dio knjižnice u 3enturskoj =9 ia koncertni paviljon 'dje je F'odi%nji 4ranz Tiszt odsvirao svoj prvi recital =8H?. alo niže, na broju=? jedna je od nekoliko palača koje su bile u posjedu obitelji #alA. D'odi%nji YolV'an' &adeus ozart svirao je ovdje =7DH._ z'rada se zoveozartova kua.

Aa(e$ia Istro-olitana% #rvo slovačko sveučili%te, osnovao 'a je velikiprootor obrazovanja aarski kralj atija ;orvin, 'odine =>6D. *anasse ondje nalazi dio !lazbene i draske akadeije.

0ra(s&a !alerija% "nutar palače #alA nalazi se !radska 'alerija sizložbo slovački1 ipresionista i oderne 'raMke.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Cistercitihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1758http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ribahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Islamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zichy&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Franz_Liszthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Wolfgang_Amadeus_Mozarthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Matija_Korvinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1456http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Palffy&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cistercitihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1758http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ribahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Islamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zichy&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Franz_Liszthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Wolfgang_Amadeus_Mozarthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Matija_Korvinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1456http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Palffy&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Impresionizam


12/20

lavn n3$estie 40lavni tr!5% " sredini se nalazi Rolandova Vontana,iz'raena =67H., nakon krunidbe kralja aksiilijana +absbur%ko' zaaarsko' kralja, kada je veliki dio Cratislave stradao u požaruprouzročeno vatroeto. " =F. st. aksiilijanov se kip počinjeusporeivati s Rolando, le'endarni vitezo i za%titniko 'rada. -eki

kažu da se kip okrene jedno u =?? 'odina. Z'rada Vrancusko'veleposlanstva nalazi se u biv%oj ;utsc1erVeldovoj palači 'dje je nekovrijee živio Rubinstein. ;aVe ajer je tradicionalna kavana, poznata potortaa, kolačia i kavi na bečki način.

Stara vijećnia 4Star3 ra(nia5% 5z'raena je =>H=. i danas je u njoj!radski uzej 'dje je izloženo puno ali1 kolekcija. Za vrijee božini1bla'dana pred njo se održava božini saja. Z'rada je 'raena u'otičko stilu s renesansni dvori%te, i zeleni neo'otički dodatkona krovu. Bduvijek se upotrebljavala kao sjedi%te 'radsko' po'lavarstvaslobodno' kraljevsko' 'rada. ;ao i toranj katedrale, i ovaj je toranj rabljenu obrabene svr1e. uzej je otvoren =8D8. 'odine i najstariji je takavuzej u Slovačkoj. Susjedna z'rada je z'rada aara i čuva poznati kip sv.Tadislava.

6ranti,&ans&e n3$estie% r' se nastavlja na +lavne naestie. -aistočnoj strani je Grkva navje%tenja ;ristova. =D9D.=D98. iz'radili su jenjeački doseljenici kao trobrodnu protestansku crkvu koju su kasnijepreuzeli jezuiti =D7H. i barokizirali. ipično za to vrijee vanj%tina je

jednostavna, dok je unutra%njost bo'ato dekorirana. Uezuiti su bili tolikobo'ati da su si o'li priu%titi najbolje ujetnike, kipare i reli'ijskepredete. #rednji dio crkve ukra%en je reli'ijski spoenicia, zajedno snajstariji barokni podnožje u Srednjoj Europi. Za1valjujuiaarsko kralju crkva nea toranj jer ju 1tio uklopiti eu okolne kue.

alo sjevernije nalazi se Grkva navje%tenja poznata i kao 4ranjevačkacrkva_ jedna je od najstariji1 u Cratislavi, dovr%ena je =HF7. 'odine ali jepreureivana tijeko 'odina. " 'otičkoj kapelici čuva se tijelo sveca. Grkvase nalazi preko puta irbac1 palače (=77?). aarski kralj &ndrija 555. bio jena posveti crkve. Bd ori'inalne 'otičke unutra%njosti ostao je sa kaeni

kip arije kako drži rtvo ;ristovo tijelo. ;ao i no'e crkve u SrednjojEuropi i ova je bila barokizirana.

Pri$aijalna -ala/a 4"a(is&u-s&a -ala/a5% -alazi se na #riacilnotr'u te je jedna od najljep%i1 neoklasični1 'raevina. *ovr%ena je =78=. zabiskupe iz Bstro'ona. -a Vasadi se ože vidjeti =6? k' težak željeznibiskupski %e%ir, a unutra se nalazi prekrasna *vorana o'ledala, po uzoruna 3ersaj. " toj dvorani -apoleon je potpisao #resbur%ki sporazu, HD.prosinca =8?6., nakon bitke kod &usterlitza. *anas se u ovoj palači nalazizbirka rijetki1 en'leski1 'oblena iz =7. st.. Tjeti se ovdje održavaju koncertiklasične 'lazbe. u su nastupali ozart, Ceet1oven, Cartok i Tiszt.

http://hr.wikipedia.org/wiki/1421http://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%BEi%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Gotikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveta_Marijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kristhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Versaj&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Presbur%C5%A1ki_sporazum&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/26._prosincahttp://hr.wikipedia.org/wiki/26._prosincahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1805http://hr.wikipedia.org/wiki/17._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Wolfgang_Amadeus_Mozarthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_van_Beethovenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/B%C3%A9la_Bart%C3%B3khttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franz_Liszthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1421http://hr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%BEi%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Gotikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Renesansahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Protestantizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveta_Marijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kristhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Versaj&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Presbur%C5%A1ki_sporazum&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/26._prosincahttp://hr.wikipedia.org/wiki/26._prosincahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1805http://hr.wikipedia.org/wiki/17._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Wolfgang_Amadeus_Mozarthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_van_Beethovenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/B%C3%A9la_Bart%C3%B3khttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franz_Liszt


13/20

vie+(oslavovo n3$estie% *obilo je ie po #avolu Brsa'1u+viezdoslavu, poznato slovačko pjesniku čiji se kip nalazi na sredinitr'a. Roen je H. veljače =8>F. i bio je odvjetnik po struci. #revodio jeklasična djela !oet1ea, #u%kina i S1akespearea na slovački jezik. -a tr'use nalazi i Garlton 1otel.

Slova/&o naro(no &a+ali,te ili SlovenskN národnN divaldo neobarokna jez'rada iz'raena na jestu staro' 'radsko' proVesionalno' kazali%ta koje je bilo iz'raeno kao suprotnost putujui zabavljačia koji su tada biliosobito popularni. #rvo kazali%te bilo je iz'raeno =77D., a rekonstruirali su'a bečki ar1itekti 4ellner i +eler =88>.=88D. -ji1ov neorenesansni stil'radnje bio je velika projena nakon klasično' stila koji su do tada bila'raena kazali%ta. *anas se ovdje nalazi Slovačka opera i nacionalni balet.5spred kazali%ta nalazi se !aniedova Vontana koju je iz'radio bratislavskikipar 3ictor il'ner =888. #rikazuje oticu !anieda i nje'ov odlazak naBlip.

-a zapadno dijelu tr'a nalaze se RAbnN náestie, ostaci nekada%njeribarske tržnice koja je žrtvovana za 'radnju -ovo'a osta. ao se nalazistup sv. rojstva. -a južno dijelu tr'a, u ostovoj ulici nalazi se Redutapalača koja je dovr%ena =F=>. kao plesna dvorana. *anas je najveakoncertna dvorana u Cratislavi, a slovačka Ml1aronija ia svoju vlastituz'radu iza u'la. 5stočno od ostove je Slovački narodni uzej, 'dje suizloženi ar1eolo%ki izlo%ci i 'eolo'ija.

Slova/&a naro(na !alerija % "ltra oderna z'rada, sadrži najveu

slovačku kobiniranu 'alerijsku i uzejsku kolekciju, s odlični 'otičkiodjelo i rotirajui izlo%cia oderne ujetnosti.

Slovens& n3ro(n -ovstanie i o&olia% -a sredini tr'a nalazi sebrončani spoenik lokalno stanovni%tvo 'a zove Tjuta obitelj preaantiVa%ističko ustanku prea kojeu je tr' dobio ie. " studeno =F8F.'oile ljudi skupile su se ovdje prije pada kouniza, a sastali su se iprije odvajanja od $e%ke. -a +urbanovo tr'u, preko puta i1aelovo'tornja nalazi se najljep%a barokna crkva, Grkva sv. rojstva, 'dje se o'uvidjeti realistične slikarije na stropu.

Sina!o!a % Uedina preostala sina'o'a u 'radu. Zatvorena za javnost.

*r&va sv. 8li+aete % Grkva svete Elizabete ili #lava crkva sa'raena je u=8. st. 5e je dobila po velikoj svetici Elizabeti, keri aarsko' kralja&ndreja. Grkva je sa'raena u njezinu čast a projektirao ju je aarskiar1itekt i otac oderne art nouveau Bdon Tec1ner, dok je &ntal *urvaAbio zadužen za 'raevinske radove. Tec1ner je rabio beton za 'radnju ivanjsku Vasadu prekrio je sa žbuko u nekoliko nijansi plave boje,ukra%enu sa keraički cvjetni pločicaa u tanoplavoj boji. Tec1ner jezano le'endu o Sv. Elizabeti i često je rabio otiv ruže. Cudipe%tanskislikar !Aula ruA naslikao je oltar koji prikazuje Elizabetu kako dajeilostinju siroa%nia izvan dvorca Yartbur'. Grkva je posveena ==.listopada =F=9.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Wolfgang_von_Goethehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Sergejevi%C4%8D_Pu%C5%A1kinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/William_Shakespearehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biro_Fellner_%26_Helmerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Balethttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Victor_Tilgner&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ganimed_(mitologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Olimphttp://hr.wikipedia.org/wiki/18._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveta_Elizabeta_Ugarskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Johann_Wolfgang_von_Goethehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Sergejevi%C4%8D_Pu%C5%A1kinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/William_Shakespearehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biro_Fellner_%26_Helmerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Balethttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Victor_Tilgner&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ganimed_(mitologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Olimphttp://hr.wikipedia.org/wiki/18._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveta_Elizabeta_Ugarska


14/20

Ka$enn n3$estie% velika s1oppin' zona sa o'rono esco robnokuo.

"3$estie sloo(9 4Tr! sloo(e5% -a sredini tr'a je 4ontana prijateljstva(zapravo je to trebao biti lieni cvijet sibol Slovaka). -a

sjeverozapadno u'lu nalazi se podnožje na kojeu je nekada stajaoo'roni kip kounističko' voe !ottXalda, a sru%en je =F8F.

Zapadno preko ceste nalazi se biv%a Tjetna biskupska palača, zavr%ena=7D6. kao ljetna rezidencija Bstro'onski1 biskupa. *anas se u njoj nalazevladini uredi.

!rasalkovičeva palača!rasalkovičeva palača (#redsjednička palača): Sjedi%te je predsjednikaSlovačke a nalazi se pored ljetne biskupove palače. !raena je uipresivno rokoko@kasno barokno stilu s Vrancuski vrto. 5z'raena je =7D?. 'odine za kneza &ntala !ra%alkoviča, vr1ovnika aarsko' vijea(neka vrst inistra ekonoije i Mnancija u aarsko kraljevstvu), aiz'radio ju je ar1itekt &. aAer1oVer. " njoj se nalaze no'e lijepo ureenesobe i ipresivno stubi%te.

;ad je iz'raena postala je centar barokno' 'lazbeno' života u Cratislavi. Uosep1 +aAdn je ovdje odsvirao preijere neki1 svoji1 djela. !roV !rasalkovič iao je svoj vlastiti orkestar, i nje'ov prijatelj 'roV Ester1aziponekad bi u posudio svo'a najdraže'a diri'enta Uosipa +aAdna. !roV !ra%alkovič bio je veliki poklonik carice arije erezije, tako da su se u

palači održavali razni balovi i zabave za +absbur%ku obitelj. -pr. Uosip+aAdn je diri'irao orkestro kada se ker arije erezije udavala za&lberta Sac1senesc1ena, 'uvernera aarsko' kraljevstva. #ostoji pričakoja kaže da je Tudovit Ktur u palači prvi puta izjavio ljubav &deliBstroluckoj. Zadnji vlasnici palače prije pada &ustrou'arske bili sunadvojvoda 4ridri1 esc1en i nje'ova žena 5sabella GroA*ulen.

Bd =F9F.=F>6. 'odine palača je bila sjedi%te predsjednika #rve SlovačkeRepublike (UozeV iso). Za vrijee kouniza, prvo je bila sjedi%te 3ijeapovjerenika, %to je bila poona vlada Slovačke za vrijee $e1oslovačke.!odine =F6?. palača je pretvorena u ;uu pionira ;leenta !ottXalda, i

postaje centar nji1ovi1 aktivnosti. #alača je u to razdoblju priličnoo%teena, pa je bila potrebna kopletna restauracija koja je počela =F8F.-akon rekonstrukcije, 9?. rujna =FFD. palača postaje prebivali%teslovačko' predsjednika. -jezini nekada veliki vrtovi danas su javni park ukojeu se nalazi kip bratislavsko' skladatelja Uana -epouka +uela.

Br(o Slavin% -a brdu se nalazi 'roblje i vrt s prekrasni po'ledo na'rad. ao je sje%ten spoenik Slavin, veliki spoenik podi'nut je =FD?.u spoen na D86? sovjetski1 vojnika koji su po'inuli u obrani zapadneSlovačke od nacista. ;ip je visok 97 i prikazuje vojnika kako diže zastavusa zlatno zvijezdo na vr1u. Bko podnožja spoenika upisana su ienaslovački1 'radova i datui kada su osloboeni.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Grasalkovi%C4%8Deva_pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antal_Gra%C5%A1alkovi%C4%8D&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Joseph_Haydnhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gra%C5%A1alkovi%C4%8D&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljubavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grobljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nacistihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grasalkovi%C4%8Deva_pala%C4%8Dahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antal_Gra%C5%A1alkovi%C4%8D&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Joseph_Haydnhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gra%C5%A1alkovi%C4%8D&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljubavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Komunizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grobljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nacisti


15/20

TVR:AVA ; Bratislavs 'ra(

Bratislavs 'ra(: *vorac se nalazi =?? etara iznad *unava, a svoj

dana%nji iz'led dobio je u =6. stoljeu, kada je bio ojačan zbo' napada+usita. =6. stoljee obilježeno je kon]iktiaizeu protestanata i katolika. -a početku stoljea, reVoristički pokretpočinje vodstvo sveenika Uana +usa, koji je počeo 'ovoriti protivkorupcije u ;atoličkoj Grkvi, zbo' če'a su 'a =>=6. spalili na loači."bojstvo +usa potaknulo je nje'ove sljedbenike, koje danas poznajeokao +usite, na asovne proteste. !odine =>=F. dolazi do poznate prve#ra%ke defenestracije (lat. de Venestra ^ s prozora_ doslovno izbaciti krozprozor) kada +usiti izbacuju kroz prozor 'radske vijenice sedoricuvijenika. Započinje vjerski rat od=>H?. do =>9>. u koje su uni%tenino'i povijesni arteVakti i literatura.

+usiti =>68. biraju novo' kralja, UiWLja z #od`brada. UiWL se pokazao dobar,vodio je politiku ira i nastojao ujediniti cijelu Europu u jednu naciju ira.#oslije nje'ove srti 1usiti i katolici živjeli su u iru. Za dvorac u 'otičkostilu zna se ve u =?. stoljeu, a kada Cratislava postaje 'lavni'rad aarske, i tako i krunidbeni 'rad, dvorac postaje kraljevskarezidencija, te dobiva renesansni oblik. -je'ova sjeverozapadna kulanaziva se i *ra'uljna kula, jer je čuvala kraljevske dra'ulje 'otovo dvastoljea.

Zadnju veliku rekonstrukciju u barokno stilu vr%i arija erezija u =8.stoljeu kada se 'lavni 'rad aarske vratio u Cudipe%tu. -akon to'advorac postaje sjeeni%te, a kasnije se ovdje nalazi vojarna. !odine =8==.krivnjo pijani1 austrijski1 vojnika, dvorac za1vaa veliki požar i od nje'aostaju sao ru%evine.;ounisti 'a renoviraju u razdoblju od =F6D.do =FD8. *anas se u njeu nalaze uredi 3lade, a na tree katu je dioSlovačko' narodno' uzeja, 'dje je izloženo oružje, naje%taj i predetiiz Volklorne ba%tine. Sjevernije od dvorca, ali unutar zidina, nalazi se uzejVolklorne 'lazbe s izloženi Vrulaa, zviždaljkaa, bubnjevia itd. *vorac je jedno od rijetki1 jesta odakle se vide tri države: &ustrija (9 kiloetra ju'ozapadno), za lijepo' vreena aarska (=9 kiloetara južno), te,

naravno, Slovačka. Cunar u dvori%tu tvrave dubok je 86 etara i nekada je bio jedini izvor pitke vode u tvravi.

KAT8


16/20

o je 'otička trobrodna 'raevina križno'a tlocrta. Grkva je iz'raena najestu stare roaničke crkve i posveena je =>6H. 'odine, ali radovi traju iu =6. i =D. stoljeu. !odine =7D?. 'otički vr1 crkve uni%tio je udar unje,koji je poslije zaijenjen vr1o u barokno stilu koji je stradao upožaru =896. Rekonstruiran je=8>7., kada je na vr1 stavljena o'rona

kruna sv. Stjepana. ;runa je te%ka 9?? kilo'raa, a za izradu je bilopotrebno 8 kilo'raa zlata. leži na platou projera HH etara.

Zbo' svoje blizine dvorcu, osi reli'iozne iala je i svoju praktičnuVunkciju najvi%i toranj služio je kao bastion u obrabeno sustavu 'rada.#osveena je sv. artinu. #rikaz ovo' sveca koji daje dio svo'a o'rtačasiroa1u rad je najbolje' austrijsko' barokno' kipara !eor'a &lVreda*onnera. Bsi to'a, *onner je, na za1tjev biskupa 5re Ester1azAa,izradio 'lavni oltar i alu kapelicu posveenu sv. 5vanu. u je i spoen napostjet pape 5vana #avla 55. Cratislavi 9. svibnja =FF6. " crkvi se jo% oževidjeti i 'alerija na kojoj je sjedio kralj za vrijee službe,posveta Ceet1ovenu koji je ovdje često svirao, te posveta 4ranzu Tisztu.

;atedrala i okolne z'rade propadaju zbo' jaki1 vibracija s -ovo' osta iStaronaestske. Bbnova traje od =FF7. 'odine.

)IA8LOVA KAPI=A

i1aelova kapija je iz'raena =9??'odine, a dana%nji iz'led je rezultatrekonstrukcije u barokno stilu do koje je do%lo =768 'odine, kada sustatua sveto' i1aela koji je u borbi protiv zaja postavljena na vr1. u senalazi i izložba oružja it staro' uzeja kao i nulta tačka sa upisani

udaljenostia za čak HF etropola. Saa kapija naravno dobila je ie posveto i1aelu i po crkvi sveto'a i1aela koja se nalazi ispred nje. "podnožju 6= etar visoke kapije nalaze se ekskluzivne prodavnice irestorani kao %to su G1ristian *ior, Rapl1 Tauren, Touis 3uitton, oA+ilM'er itd, pa ne treba čuditi podatak da je ulica u kojoj se nalazi kapijepredstavlja jednu od najskuplji1 ulica na svijetu. 5storija kapije sveto'i1aela vraa nas u =9o stoljee, a prvi pisani podatak o njenopostojanju datira iz =>== 'odine. ;apija je bila razru%ena u periodu od=6HF do =69>, a poto je renovirana od =769 do =768 da bi dobiladana%nji iz'lled. -a %esto spratu sae kapije nalazi se balkon koji jeotvoren za posjetitelje, a sa koje' se pruža predivna panoraa Cratislave.

http://hr.wikipedia.org/wiki/1452http://hr.wikipedia.org/wiki/1760http://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1835http://hr.wikipedia.org/wiki/1847http://hr.wikipedia.org/wiki/Kilogramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Martin_iz_Toursahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Pavao_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/3._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1995http://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_van_Beethovenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1452http://hr.wikipedia.org/wiki/1760http://hr.wikipedia.org/wiki/Barokhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1835http://hr.wikipedia.org/wiki/1847http://hr.wikipedia.org/wiki/Kilogramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Martin_iz_Toursahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Pavao_II.http://hr.wikipedia.org/wiki/3._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1995http://hr.wikipedia.org/wiki/Ludwig_van_Beethoven


17/20

STARO0RA


18/20

povjerenika, %to je bila poona vlada Slovačke za vrijee $e1oslovačke.!odine =F6?. palača je pretvorena u ;uu pionira ;leenta !ottXalda, ipostaje centar nji1ovi1 aktivnosti. #alača je u to razdoblju priličnoo%teena, pa je bila potrebna kopletna restauracija koja je počela =F8F.-akon rekonstrukcije, 9?. rujna =FFD. palača postaje prebivali%te

slovačko' predsjednika. -jezini nekada veliki vrtovi danas su javni park ukojeu se nalazi kip bratislavsko' skladatelja Uana -epouka +uela.

"OVI )OST-ovi ost iz'raen je =F7H.'odine i predstavlja 9H.najvi%i ost u svijetu.ost je du'ačak >9? etara, %irok H=, a ono %to 'a krasi je zavr%etakneobične kule visoke 8> etra, koji podsječa na neidentiMkovani leteiobjekat, a zbo' to'a stanovnici ovo' 'rada u %ali ovaj ost zovu "4Bost. -a vr1u kule nalazi se panoraski restoran do koje' ožete doiliVto, ili stepenicaa %to se i ne preporuuje budui da do vr1a oratesavladati čak >9? stepenica.. ost se u pro%losti zvao S-# ost (slovačko'narodno' ustanka).

STAT?8 "A ?LI*A)A BRATISLAV8*?)IL ; ČOV=8K "A POSL? ; POS)ATRAČ5ako poznata statua koja datira iz =FF7.'odine ne predstavlja ni jednupoznatu ličnost iz bo'ate istorije Cratislave, stanovnici ovo' 'rada, kao ituristi naprosto je obožavaju. Za izradu ove statue bio je zadužen 3iktor+ulik, a niko usvari ne zna %ta on predstavlja: uorno' čovjeka koji je

upravo zavr%io sa svoji poslo, čovjeka koji se jednostavno odara,čovjeka koji zaviruje pod ženske suknje ili ne%to četvrto... 5nteresantno je ida se iznad Guila nalazi saobraajni znak an at Xork0 koji upozoravavozače na nje'ovo pristustvo, ponajvi%e zbo' to'a %to je za1valjujuineoprezni vozačia Guil ve H puta ostao bez 'lave...

S*O"8R "A*ISc1oener -aci predstavlja ele'antni sibol 'radsko' života u rano H?ostoljeu. Te'enda kaže da je zbo' neuzvraene ljubavi entalno obolio ida je zbo' to'a puni1 >? 'odina danonono %etao 'rado, uvijekele'antno odjeven, %to se ože vidjeti i na nje'ovoj skulpturi. -je'ovi

su'raani bi u uvijek dali 1ranu i ne%to novca,a on bi zauvrat dijeliocvijee 'radski 'ospoaa.

6RA"*?SKI VO="IK Statua vojnika koji se na'inje preko klupe na 'lavno 'radsko tr'u i koji'leda u pravcu Rolandove Vontane predstavlja ranjeno' vojnika-apoleonove vojske koje' je izliječila edicinska sestra iz Cratislave, i ukoju se on naravno zaljubio. 3ojnik po ienu +ubert odlučio je ostati uCratislavi, i baviti se proizvodnjo %apanjaca koja je bila zasnovana nadu'o'odi%nje iskustvu 4rancuza u spravljanju najbolji1 svjetski1 vina.*anas najpoznatiji slovački %apanjac upravo nosi ie +ubert0.


19/20

PAPARA@@Ipredstavlja posljednju statuu koja je iz'raena u Cratislavi, nalazi se nau'lu Taurinske ulice, proviruje iza u'la, te iznenauje no'obrojne turistekoji posjeuju ovaj 'rad.

"eoi/ne s&ul-ture Bratislaveu$il 4Pos$atra/5 Bva bronzana statua je deMnitivno jedno odnajpopularniji1 ujetnički1 djela u Cratislavi i jedno od najVoto'raMsaniji1.-ijedan turista ne ože da ode iz 'rada a da se ne uslika sa ovakoneobični ujetnički djelo. ;ako je $uil skoro dva puta iz'ubio 'lavuzbo' neoprezni1 vozača, tako je i postavljen znak )an at or&. Oestokerasprave su se vodile o nje'ovo značenju. Te'enda kaže da je on zpravobio čovjek koji je radio u kanalizaciji i koji se toko bobardovanjaCratislave sakrio ispod zelje. ;ažu da je preživio bobardovanje %to biobjasnilo nje'ov %iroki osije1. *ru'a priča kaže da je on zapravo biopartizan koji je predvodio under'round pokret protiv -acista, dok treiizvor kaže da je to zapravo običan oak koji posatra prelijepe cure ikoji i zaviruje ispod suknjica. &ko u protrljate nos, satra se da eteiati vječno bo'atstvo.

$uil nije jedina poznata skulptura u 'radu.u je i 6ranus&i Vojni& kojiiz'leda kao sa -apoleon i koji se naslanja na klupu na 'lavno tr'u.-apoleonova vojska je napala Cratislavu dva puta a i sa -apoleon jeposjetio ovaj 'rad =8?F. Te'enda kaže da se ranjeni Vrancuski vojnik+ubert zaljubio u edicinsku sestru u Cratislavi i odlučio da ostane zivjetitu. #očeo je proizvoditi vino po uzoru na Vrancusko. *anas je +ubert ie

jedno' od najpoznatiji1 vina u Slovačkoj. Te'enda kaže da on posatrakako se ladi parovi zaljubljuju na klupi kao i da donosi sreu paroviakoji sjednu na klupu.

akoer, statua S'one "ai 4Lije-i I!na+5 predstavlja sibol 'radsko'života početko H? vj. Sc1one -aci je bio veoa poznata ličnost koji jeparadirao ulicaa Cratislave u staroj ali ele'antnoj no%nji, kulturno sepoklanjajui daaa koje su prolazile. 5ako je bio veoa siroa%an, uvijek je 1odao ulicaa Cratislave pristojno obučen skoro >? 'odina. !raani suu davali 1ranu a zauzvrat je redovno poklanjao cvijee i kolače daaa.Te'enda kaže da je 5'naz skrenuo s ua zbo' iz'ubljene ljubavi. Sc1one

-aci je iao zaručnicu prije ne'o su je -jeci u dru'o svjetsko ratudeportovali u nacistički koncentracioni lo'or 'dje je i urla. -ikad se nijepsi1ički oporavio od njene srti niti se ponovo ženio. Cratislava jo% uvijekpati svo' voljeno' 'raana koji je uvijek bio nasijan i koji je redovnoprovodio svoje vrijee na tr'u pozdravljajui 'raane Cratislave.

Rolan(ova >ontana

Roland je bio vitez koji je bio poznat kao za%titnik Cratislave i njeni1'raana. -a Vontani se zapravo nalazi skulptura aksiiliana 55 koji je bioprvi aarski kralj krunisan u Cratislavi. -akon %to je požar po1arao 'rad,aksiilian je naredio da se napravi Vontana kako bi se spriječili buduipožari. Te'enda kaže da se aksiilian okrene jedno 'odi%nje i to na


20/20

novo'odi%nju no tačno u =H sati 'dje pozdravi sve 'raane. Bn se pokloniu sjeru biv%e 'radske vijenice odajui počast biv%i 'radskivijenicia koji su dali život spa%avajui 'rad. Te'enda kaže da 'a o'uvidjeti sao istinski 'raani Cratislave čisto' srca i koji ne žele zlo nikoe.#o dru'o izvoru o'u 'a vidjeti sao djevice.

Bratislavs&i (vora C Le!en(a o (ivu

" Cratislavi postoji zaniljiva le'enda o dvorcu. Bna kaže da prijenastanka veliko' carstva, u dvorcu sa četiri kule je živio kralj saporodico. Bni su iali veliki proble sa uoro svako'a jutra i prijetilisu da ni%ta nije bilo na svoe jestu kao no prije. Svi su uskoro bili tolikouorni da je kralj odlučio da se treba ne%to poduzeti. -itko nije znao kakorije%iti taj proble sve dok se nije pojavila ala djevočica. Bna je rekla da je njen djed čarobnjak i da posjeduje kristalnu ku'lu koja bi i o'lapooi. -akon 'ledanja u ku'lu, djed i je rekao da postoji jedan div kojiživi i radi u obližnji planinaa. Bn bi svako'a jutra na putu prea poslu,prevrnuo cijeli dvorac i koristio 'a kao stol. $arobnjak je predložio danaprave apu koja bi pokazala divu krai put do posla. Crojni ujetnici subili pozvani da nacrtaju apu ali su uskoro s1vatili da je nji1ova apapreala da bi privukla pažnju diva. -etko je predložio da se puste'olubove u Voraciji koji bi pokazali divu krai put, ali su s1vatili da bitrebalo previ%e vreena da se 'olubovi izdresiraju. *ru'i prijedlo' je bioda se uz poo veliki1 balvana nacrta apa, ali je i to za1tjevalo punovreena i naravno o'roan broj balvana. -a kraju su odlučili da napraveapu uz pooč kaenja u dvori%tu sao'a dvorca. #lan je uspio i

sljedee' jutra kada su ustali, bili su potpuno odorni i sve je bilo u svood'ovarajue položaju.

slovacka i bratislava

Documents