socio-demografska obeležja domaćinstva i gazdinstva regiona srbije

8/18/2019 Socio-demografska obeležja domaćinstva i gazdinstva regiona Srbije

1/17

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Социо-демограф!а о"е#е$%адома&и'()а и га*ди'()а

регио'а Ср"и%е

+е'(ор,

С(де'(,

Проф. Др. Сре(е' /е#и&

+ар!о И)а'о)и&

Фебруар, 2016


2/17

Социо-демографска обележја домаћинства и газдинства региона Србије

Садржај

Абстракт....................................................................................................................... 0

1 Увод...................................................................................................................... 0

0 +е(одо#о1!а о"%а12е2а..................................................................................3

3 Социо-демограф!а о"е#е$%а дома&и'()а и га*ди'()а.............................4

3.5 По6о7ри)ред'а га*ди'()а и дома&и'()а Ср"и%и...............................4

3.0 С(аро'а (р!(ра дома&и'()а и га*ди'()а.......................................8

3.3 С(р!(ра дома&и'()а и га*ди'()а 7рема 7о#...................................9

3.: О"ра*о)'а (р!(ра дома&и'()а и га*ди'()а...................................55

: За!6;а!...........................................................................................................53

4 Ли(ера(ра.......................................................................................................54

5


3/17


Абстракт

Демографске промене које прате развој Србије у периоду између пописа (мобилностстановништа, миграције високообразовни стру!"ака ка западно #вропским зем$ама,

последице ратни сукоба у облику имиграције избегли и расе$ени лица% доводе до

промене у саставу дома&инстава као основни асоцијација становништва у !ијем оквиру

се одвија биолошка и социо'економска репродукција

)опис по$опривреде *+1* даје статисти!ку слику данаш"е по$опривреде Србије ако

је Србија успела да пре-иви све глобалне спо$не ударе и унутраш"е изазове (присилну

колективизацију , задругарство, реприватизова"е%. )опис показује тенденције крета"аброја породи!н газдинстава и ствара"е велики по$опривредни правни субјеката

Кључне речи: Попис становништва, домаћинства, газдинства, породица, региони Србије,

пол, старост, образовање.

1 Увод

Становништво се константно ме"а у погледу укупног броја становништва, територијалног

распореда, као и у погледу остали законитости који су својствени одређеном периоду Да

би смо сагледали социо'демографску структуру становништва по регионима Србије

потребно је узети у разматра"е одређене показате$е као што су/ старост, пол, образова"е,

активности 0а основу анализе ови социо'демографски обеле-ја и компарације

статисти!ки показате$а између пописа, могу&е је утврдити интезитет и смер

демографски промена )ромене које настају у динами!ком и структурном развоју

становништва имају велики утицај у економском развоју региона Србије и због тога и је

веома ва-но истра-ити У овом контексту могу&е је истра-ити у којој мери ове социо'

демографске карактеристике ути!у на привредни, културолошки и економски развој

региона Србије лавни ци$ овог рада је сагледава"е социо'демографски обеле-ја

дома&инства и газдинтва по регионима Србије

0


4/17


2 Методолошка објашњења)одаци су исказани према административно'територијалној подели 2епублике Србије

ва-е&ој на дан 1 јула *+11 године 0ису прикуп$ени подаци који се односе на насе$а,

општине и области у А) осово и 3етоија, јер нису спроведени пописи *++* и *+11

године, а )опис 1441 је био масовно бојкотован од стране албанског становништва 5а

општине )решево и 6ујановац, у којима је у )опису *+11 забеле-ен сма"ен обуват

јединица пописа услед бојкота пописа од стране ве&ине припадника албанске националне

заједнице, исказани су само подаци о пописаном становништву на нивоу општине

ако би резултати )описа *+11 могли правилно да се протума!е, овде су дата основна

методолошка објаш"е"а и дефиниције

Укупно становништво У )опису *+11 године први пут је за утврђива"е укупног броја

становника неког подру!ја приме"ен концепт 7уоби!ајеног становништва88 )рема овом

концепту, лице се сматра становником оног места у којем с9мо (у слу!ају сама!ког

дома&инства% или са !лановима свог дома&инства проводи најве&и део свог времена,

односно дневни:но&ни одмор, независно од тога где има пријав$ено пребивалиште ;име

су у укупно становништво одређеног места ук$у!ена лица која су у том месту -ивела

непрекидно најма"е годину дана пре крити!ног момента пописа, као и лица која су у том

месту -ивела кра&е од 1* месеци, али с намером да у "ему остану најма"е годину дана

1 године имали су само сезонски радници који су на сезонском раду пре пописа

3


5/17


били кра&е од годину дана, док су се остали убрајали у укупно становништво места рада

У пописима 14BC и 14=1 године у!еници у привреди који су се школовали ван места

станова"а родите$а улазили су у укупно становништво места школова"а

У пописима 14@1 и 1441 године у укупно становништво једног места ук$у!ена су лица

која у том месту стално станују, без обзира на то да ли су се у крити!ном моменту пописа

налазила у том месту или су привремено била одсутна из било ког разлога (рад,

школова"е, путова"е, ле!е"е, издр-ава"е казне и друго% )рви деценија после Другог

светског рата, боравак наши грађана у иностранству био је споради!на појава која због

тога није била предмет пра&е"а у пописима 14?@, 14BC и 14=1 године Средином =+'и

година EE века беле-и се масовнији одлазак грађана 2епублике Србије на рад у

иностранство )рема методологијама пописа 14>1, 14@1 и 1441 године, без обзира на

одсуство, наши грађани на привременом раду у иностранству, као и !ланови породице којису с "има боравили у иностранству, ук$у!ени су у укупно становништво 2епублике

Србије У складу са међународним препорукама, у )опису *++* године у укупно

становништво Србије ук$у!ени су наши грађани !ији је рад односно боравак у

иностранству био кра&и од годину дана, као и страни др-ав$ани који су у нашој зем$и

радили или боравили годину дана и ду-е ;ада су изостав$ени сви они !ији је боравак у

иностранству био ду-и од годину дана, тако да је у )опису *++* исказано нагло сма"е"е

становништва ;ада су као стални становници 2епублике Србије пописана избегла лица из

бивши република СF2G, по насе$има и општинама где су се настанили 0асупрот "има,

расе$ена лица с осова и 3етоије нису пописана као становници насе$а и општинама

где су се настанили, ве& као привремено присутна лица1

3 Социо-демографска обележја домаћинства и

газдинства

5 Dзвор/ РЗС. . !оредни !реглед броја становника 1"#$, 1"%&, 1"61, 1"'1, 1"$1,1""1, 2002 и 2011( Београд, РЗС? . 3-8.

:


6/17


2азвој села и сеоски подру!ја одвијао се у претодном периоду веома стиијски и

неконзистентно, пре свега због непостаја"а јасне стратегије и дугоро!не политике према

развоју села и сеоски подру!ја, што је довело до знатни пореме&аја у демографској

структури становништва као и масовним миграцијама према великим градским центрима

Aваква крета"а довела су до последице неискориш&ава"а по$опривредни ресурса на

селу, али и утицај на укупан друштвено'економски развој сеоски подру!ја у Србији

Aсновна обеле-ја друштвено економски промена која су се десила на српском селу могу

се изразити кроз/

пребрза и стијиска деаграризација становништва уз неискориш&ава"е вишка

радне снаге са села у неаграрне делатности,

сма"е"е сеоског становништва упоредо са сма"е"ем по$опривредногстановништва, али знатно споријим темпом,

непово$на демографска обеле-ја села, пре свега због напушта"а младог

становништва и радно способне радне снаге на сеоским дома&инствима, сма"е"е броја сеоски насе$а из године у годину услед стапа"а суседни села,

утапа"а села у градаска насе$а, или ради административног гаше"а поједини

села по$опривредна делатност као примарна временом губи зна!ај и на селу у виду

сма"е"а приода од по$опривреде, због развоја други грана привреде која

пове&авају у!еш&е у ствара"у приода сеоски дома&инстава*

3.1 о!о"ривредна газдинства и домаћинства # Србији

)од по$опривредним газдинством подразумевамо породи!ну производну јединицу која је

регистрована, и која се заснива на дома&инству и приватном има"у Hто се ти!е

по$опривредног дома&инства, "ега !ине !ланови шире и у-е породице које обав$ају

по$опривредне послове на свом има"у како би задово$иле своје потребе 0а основу

зад"ег )описа становништва из *+1*, број дома&инстава у Србији износи *?4>1@> C

)рема попусу, регистровано је је =*@BB* по$опривредна газдинства и 1?1=C?4 која су

0 Ваи6е)и& З? ? Кара!(ери(и!е др1()е'о-е!о'ом!ог ра*)о%а р7!ог

е#а? (р. 34=? Београд

3 @@@.ABCDEBFGCHF.IEG

4


7/17


анга-ована на по$опривредним пословима у виду !ланова газдинства или стално

запослени на газдинствима

D поред изра-ене деаграризације и наглог пра-"е"а села у Србији током друге половине

EE века, подаци указују да и поред овог феномена, дома&инства имају релативно јаку везу

са по$опривредом и селом )ороди!ан посед је још увек доминантан модел на овим

просторима )ороди!на газдинства, гледано по регионима, најбо$е опстају у Iојводини, а

највише и нестаје у Gу-ној и Dсто!ној Србији Аграрна структура у Iојводини је ја!а, пре

свега због погодности за по$опривреду равни!арског реона, крупнији зем$ишни

поседа, наслеђене друштвене организације агро'индустриског центра али и ве&е

предузетни!ке традиције 5бог тенденције, велики регионалнални разлика, др-ава треба

да осмисли еластичан модел аграрне политие, који не&е спутавати развијеније регионе да

се да$е модернизују и развијају, али &е системским подстицајима, укла"ати неједнакости,

сма"ују&и заостаја"е неразвијени региона?

Слика 1 Заступљеност домаћинстава са газдинством и лица са пољопривредним

активностима по регионима

!звор: "#С, Попис пољопривреде $%&$.

: +и(ро)и& +? Се#а Ср"и%и


8/17


2езултати зад"ег пописа из *+1* године показују негативне тенденције демографски

промена које су пре свега изра-ајне у руралним подру!јима У периоду од *++* до *+1*

дошло је до зна!ајног сма"е"а укупног броја становништва ( за ?1BJ% што је пре свега

последица негативног природног прираштаја, одласка у иностранство и исе$ава"е

сеоског становништва из сеоски подру!ја у велике градове Сеоско становништво у овом

периоду је сма"ено за C111C4 становника (1+4J% и по први пут је опало на испод

C+++++ што !ини ма"е од ?+J укупног становништва у Србији 0ајве&и број сма"е"а је

забеле-ен у региону Gу-не и Dсто!не Србије где је за девет додина сма"ен број

становника за 14J 2егион 5ападне Србије и Hумадије је данас једини регион у коме -иви

више становника у сеоским него у градским срединама (B*=J%B

3.2 Старосна стр#кт#ра домаћинства и газдинства

Gедна од к$у!ни карактеристика социо'демографског развоја је старосна структура

дома&инстава, која је у Србији из године у годину све непово$нија )ромена у старосној

структури посебно је уо!$ива од 1441 па све до *+1* где се пове&ава удео старог, а опада

удео младог становништва Сваки пети становник села у 2епублици Србији је старији од

=B година, док је у региону Dсто!не и Gу-не Србије то сваки !етврти становник

оефицијент старосне зависности у руралним подру!јима, изузимају&и подру!је А)

Iојводина, указује да на сваког становника старијег од =B година, долазе троје становника

у старосном добу од 1B'=B година С друге стране, однос младог и старог становништва

показује да на сваки 1++ становника старији од =B година, долази само =4 они млађи

од 1B година, а у Gу-ној и Dсто!ној Србији само B* становника Диспропорција село'град

највише је изра-ена у Kентралној Србији, где је свако пето дома&инство у сеоским

насе$има' стара!ко, док је у Iојводини она нешто умеренија

Aваква тенденција старе"а становништва је пре свега последица природног прираштаја

становништва, наро!ито током послед"е деценије где долазимо до резултата да је Србија

тренутно једна од најстарији нација у #вропи са просеком старости од преко ?+ година

)оред негативног природног прираштаја, узрок оваквог проблема је и све ве&а миграција

руралног дела становништва у ве&им градовима и иностранству, пре свега у београдском

4С(ра(еги%а 7о6о7ри)реде и рра#'ог ра*)о%а ре7"#и!е Ср"и%е *а 7ериод

0=5:-0=0:? KL. MLFNHOD PKQ? RB. S4T0=5:? Београд

8


9/17


региону и Iојодини због непово$не економске ситуације у сеоским подру!јима и

непостоја"а инфраструктуре која би поспешила задр-ава"е становништва у ова подру!ја

Слика 2. елика старосна група по регинима Србије

!звор: "#С $%&$, Попис пољопривреде

Анализа старосне структуре носиоца газдинства указује да је удео носиоца газдинства,

млађи од CB година у свим регионима најни-а У регионима Hумадије и 5ападне Србије,

као и у региону Gу-не и Dсто!не Србије најве&и број носиоца дома&инства !ине старосне

доби од =B година (CBJ, односно C>J% У 6еоградском и региону Iојводине, најве&и удео

газдинства !ији су носиоци имају старосне групе од BB'=? година У региону Iојводине,

приметно је у!еш&е газдинстава !ији су носиоци млађа лица 0аиме *1J газдинстава у

овом региону имају млађи од ?? година, док је у осталим регионима тај проценат свега

1?J=

J Богда'о) Н?Ба"о)и& +?Рад'а 'ага и а!(и)'о(и 7о67ори)ред'иU

га*ди'(а)а? Београд 0=5:

S


10/17


Слика ! Старосна структура носилаца газдинстава по регионима

!звор: "#С, Попис пољопривреде $%&$

Aвакво ста"е указује на спору својинску трансформацију у смислу преноса власништва

над газдинством на млађе носиоце ;о нам указује да се у послед"е две деценије није

приме"ивала одговарају&а системска аграрна политика која би стимулисала младе да се

баве аграрним предузетништвом 0ешто ве&и проценат млађи носиоца у Iојводини,

мо-емо преписати одређеним културолошким наслеђем и традицијом ранијег економског

осамоста$ива"а, али и изра-енијем предузетни!ком дуу

3.3 Стр#кт#ра домаћинства и газдинства "рема "ол#

5а Србију је након Другог светског рата била карактеристи!на број!ана доминација

-енског становништва ()енев, *++=% )ромене у полној структури су се одвијала у два

правца Све до пописа 14@1, беле-и се тренд изједна!ава"а структуре -енског и мушког

становништва у Србији 3еђутим после 14@+'те, беле-и се константан пад мушке

популације у дома&инствима и неравноте-а која се настав$а и у међупописном периоду

1441'*++* 2езултати пописа између *++* и *+1* показују бла-е пове&а"е у!еш&а мушког

пола у укупној структури становништва (са ?@,=J на ?@,>J% 3о-да су ове промене

минималне, али показују позитивну тенденцију ка сма"е"ну полног дебаланса у буду&ем

периоду )рема зад"ем попису из *+1*, -енско становништво је бројније B1,CJ наспрам

9


11/17


?@,>J у односу на мушко У поређе"у са претодним пописом разлика је сма"ена за

готово *++++>

)олна структура у Србији, у коме је број!ана доминација -енског становништва се не

разликује према регионима 3огу се разликовати две целине, с једне стране 6еоградски

регион, а са друге преостала три У 6еоградском региону је према )опису из *+1*

Утврђен најма"и удео мушкараца ?>,?J, односно најве&и удео -ена B*,=J У односу на

остала три региона, разлика између односа мушког и -енског становништва је минимална

и вишак -ена је сма"ен 0еки од главни !инилаца оваквог тренда су/ пад ферилитета,

односноо константно сма"е"е новорођене деце, разлика у погледу смртности, где -енско

становништво у просеку ду-е -иви, и одлазак малђег -енског становништва из сеоски

подру!ја у градове, у односу на мушко становништво Aвакав тренд одласка млађе -енске

популације је прете-но највише изра-ен у региону Dсто!не и Gу-не Србије@

Слика " Укупно становништво према полу# по регионима# пописи 2$$2%2$11


8 +ари'!о)и& И? По7и (а'о)'и1()а 0=55. О'о)'е (р!(ре 7о7#аци%е

Ср"и%е? Београд 0=53

S Пе'е) Г ? С(р!(ра (а'о)'и1()а 7рема 7о# и (аро(и? (р.535?

Београд 0==J

5=


12/17


2одна неједнакост је још један проблем који се јав$а на газдинствима у Србији Aне се

највише испо$авају кроз неравноте-у у обав$а"у руководе&и и извршни форми рада

на газдинству 0а нивоу целе Србије, -ене су заступ$ене као носиоци газдинства са

1>,CJ С друге стране, оне !ине ве&ину међу !лановима породице које обав$ају

по$опривредну активност на газдинству (=*,4J% на нивоу Србије, а "иове разлике на

нивоу региона Србије, нису велике

Слика & 'ланови и лица стално запослена на полјопривредним газдинствима# према

статусу# полу и региону 2$12


Aвакви резултати говоре да су -ене као носиоци газдинства ма"е анга-оване упо$опривреди него мушкарци 2азлог томе, ле-и у !и"еници да су -ене пре свега

носиоци ма"и газдинстава, као и да се међу носиоцима појав$ују старије -ене, које нису

у физи!кој кондицији да раде више на по$опривредним пословима Aвакви показате$и,

доводе до тога да породи!на газдинства у којима су носиоци -ене, имају скромније

ресурсе у односу на газдинства у којима су носиоци мушкарци

3.$ %бразовна стр#кт#ра домаћинства и газдинства

)ознато је да образовни ниво ,а посебно писменост становништва, указују на степен

развијености неког подру!ја Gуг Србије у том смислу заостаје за севером 2егион

Hумадије и 5ападне Србије има око C+++ више неписменог становника од региона Gу-не и

Dсто!не Србије, али се овај податак мо-е узети са резервом, с обзиром да у 5ападном

региону има више стари лица, као и да је албанско становништво са југа Србије

55


13/17


бојкотовало попис *+11, где би број необразовани и неписмени знатно порастао

Диспропорције у образова"у између севера и југа расту са све старијим становништвом

;ако је разлика у старосној доби између >+'>B година до два пута ве&а у корист југа, а !ак

C,B пута у старосној доби >B'>44 2азлике у образова"у је све ма"а код млађег

становништва између севера и југа Aвакав податак се мо-е гледати кроз сма"е"е јаза у

образова"у и доступности образова"а у свим регионима па и југу Србије Али се мора

узети у обзир и податак да је у периду између 1441 и *++* регион Iојводине претрпео

знатан прилив новог становништва из ратно зава&ени подру!ја1+

Слика (. )егионални показатељи образова*а

!звор:"#С, '""(С)истра*ивање

2азли!итост нивоа образова"а, свеобуватно се мо-е поматрати кроз образова"е лица

старији од 1B година Dзмеђу два послед"а пописа уо!ен је пораст сред"е образовани

са ?1J на ?4J 6еоградски регион беле-и најве&и раст од B*,BJ док најма"е регион

Gу-не и исто!не Србије (?BJ%, али то представ$а велики помак, с обзиром да је *++*

износила CCJ, тако да овај сегмент показује тенденцију сма"е"а регионални разлика у

том погледу У истом периоду у!еш&е високобразовани беле-и раст са =,BJна 1+,=J

0ајве&и пораст беле-и 6еоградски регион са 1C,4J на 14,=J У војводини овај раст је са

B,*J на 4,*J, док је најма"и у региону 5ападне Србије и Hумадије са ?J на >J

3еђутим што се ти!е сеоски дома&инстава у Србији, беле-и се пад високообразованог

становништва у свим регионима на руралним подру!јима ;ај пад је најма"е изра-ен у

9 Де)еVи& +? Г2е(о)и& С(о%и#!о)и& /? Демограф!и 7рофи# (арог

(а'о)'и1()а Ср"и%е? (р.94? Београд 0=54

5= И*)е1(а% о регио'а#'ом ра*)о% 0=50? (р.5S? Београд 0=50

50


14/17


региону Iојводине, а највише у Gу-ној и Dсто!ној Србији 0едостатак додатни вештина

и скромно зна"е, главни су проблем развоја дома&инстава на сеоским подру!јима

Dзра-ен је високи дигитални јаз између рурални и градски подру!ја ;у је мо-да и

главни проблем стагнације газдинства на сеоским подру!јима Самим тим што се

по$опривредна тенологија у свету константо усавршава и напредује, газдинства која су

на селу информати!ки неписмена, не могу да испрате тај тренд раста, што да$е доводи до

старе"а становништва и миграције млади ка градским срединама )отребно је да се

млади високобразовани стимулишу да се врате у рурална подру!ја и подстакне

предузетни!ки ду, како би се сма"ила пренасе$еност одређени градски центара и

региона, а уједно и максимално искористили по$опривредни ресурски у руралним

подру!јима

$ &ак!#'ак

)опис из *+11 године указао је на веома комлпексну демографску слику и проблеме са

којима се послед"и деценија сусре&е Србија и "ени региони )риродна и меани!ка

миграција становништва, директно ути!у на старосну структуру и сма"е"у броја

становника, посебно из економски неразвијени региона Србије (највише из Gу-не и

Dсто!не Србије%, што има за последицу ствара"е огромни регионални социо'

демографски диспропорција )оследице овог проблема су нагло старе"е становништва у

свим регионима, сем донекле 6еоградског региона, где се из године у годину беле-и

прилив младог становништва из неразвијени региона )роценат старог становништва се

пове&ава у осталим регионима Србије, што за собом повла!и да млађи нараштаји немају

могу&ност останка у својим срединама, пре свега због недостатка основне инфраструктуре

и стица"е образова"а у својим срединама 0ајпово$нију образовну структуру има регион

6еограда, а најнепово$нију регион Gу-не и Dсто!не Србије Самим тим 6еоградски

регион карактерише висока густина насе$ености са B1C становника по км*, док је

просе!на густина насе$ености у Србији @1 становник по км * Aваква центаризација једног

региона у зем$и, !ини да се стварају велики јазови у демографском, социјалном,

економском и образовном нивоу, што доводи с једне стране до оптере&оности једног

подру!ја великим бројем $уди који нема инфраструктурни капацитет да издр-и овакав

53


15/17


прилив становника (6еоградски регион%, а са друге стране доводи до неискориш&е"а

по$опривредни и природни ресурса у осталим деловима зем$е, посебно у региону

Gу-не и Dсто!не Србије

ако би се обезбедио равномерни развој и напредак сви региона Србије, потребно је

предузети низ економски мера )ре свега пове&ати привредну активност у неразвијеним

регионима, створити саобра&ајну инфраструктуру и дати ве&е подстицаје за становнике

неразвијени подру!ја )отребно је додатно ула-ити напоре и у образова"е и шире"е

предузетни!ког дуа, како би се на!ин производ"е подигао на виши ниво савремене

по$опривредне производ"е )ретодни деценија, усваја"е разли!ити Стратегија за

равномернији регионални развој, нису дале -е$ени резултат Gедан од разлога за тако

нешто је недостатак финансијски средстава али и слабије во$е др-авни органа и

институција да се овим проблемом више позабаве

5:


16/17


( )итерат#ра

Ра'Wе#о)и&? А..Пред'о(и и реги(раци%а 7о6о7ри)ред'ог га*ди'()а.

)))(*+.+//(. .

Богда'о)? Н.? X Ба"о)и&? +. . 3адна снага и активности !о4!оривредни5

газдинстава( Београд.

Ваи6е)и&? З. . арактеристике дру7твено-економског развоја ср!ског

села( Београд.

Де)еVи&? +.? X Г2е(о)и& С(о%и#!о)и&? /. . 8емографски !рофил старог

становни7тва Србије( Београд.

. 9зве7тај о регионалном развоју 2012( Београд 0=50.

+ар!о)и&? И. . :о!ис становни7тва 2011( ;сновне структуре !о!улације

Србије( Београд

+и(ро)и&? +. . Села у Србији


17/17


5J

socio-demografska obeležja domaćinstva i gazdinstva regiona srbije

Documents