SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone,Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA

NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje.Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijska-fundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija

1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje.Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije...Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC . su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog

2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije.RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacno-posebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO

Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije.Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija.Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja.1916.-Francusko-belgijski odborMaj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu.Program rada Konferencije:

1. Problemi fizikalne reedukacije2. Problemi prof.reedukacije3. Zaposljavanje invalida4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida

3

5. Mogucnosti reedukacije,prof.osposoblj.,ekonomski&soc.interesi slepih,gluvih&invalida poremecene svesti

6. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide;propaganda o njihovoh reedukaciji,osposobljavanju&skolovanju

Konferencija je odrzana od 8.-11. maja 1917. god u Parizu,uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida,njihovim mestom u drustvu,ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu,odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata.Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima. To su pomogle&hum.organizacije,invalidne organ.&imucni dobrotvori.Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon. Velika ekonomska kriza (1929.-1933.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii.

3. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO

Po zavrsetku II sv. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc. koji su se bavili soc.rada&oni soc. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv.grupama,imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista. Radovi soc. koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv. rata,naveli su soc. na ideju o neophodnosti

4

celovitog sagledavanja potreba,interesa,polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc. tjs. SOC. HEND. OSOBA.1965.-KARMEL KONFERENCIJA U SADOvu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija,grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota,posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu.Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc. discipline tjs. SHO. Prisutni soc.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO,socijalne politike&dr. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc.&to SHO,sto je aklamacijom (=jednoglasno, pristankom svih, bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno. Posle zavrsetka konferencije soc. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc.&rehabilitacija’,cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti,tako da je vec pocetkom 1968. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE,pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera.Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.god. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc.invalida’. Odrzan je krajem iste godine,ucestvovali su soc. iz Kanade,Vel.Brit.,SAD-a.Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke,shodno misljenju vecine autora.

4. PREDMET&CILJEVI SHO

Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot,rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti,vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane.

5

Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno,omalovazavajuce se odnose prema HO. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice. Za soc. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana.Prilikom def. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara. U inostranoj,pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC. HO,SOC. INVALIDNIH LICA,SOC. ONESPOSOBLJENIH,SOC. OMETENIH OSOBA. PREDMET SHO treba da obuhvati:-posebne potrebe-opste&posebne uslove zivota-probleme egzistencije-polozaj u drustvu

R.BASTD-fra.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija,rad,karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc.-soc.invalidnix lica.KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.&soc. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.invalida.Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO,u socioloskom smislu.Sa razvojem defektologije&srodnih nauka,sa usavrsavanjem posebnih soc.,stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje,promene,obelezja,uzroke,posledice hendikepa,kao&potrebe,uslove zivota&rada HO,njihove interese,mesto&polozaj u drustvu&drust.odnosima,ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta:

1. USLOVI ZIVOTA,rada&medjusobnih odnosa,specificnost zadovoljavanja potreba,mesto,polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv.odnosima

2. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja,najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji,nedostataka&teskoca u zivotu,radu&polozaju HO u konkretnom drustvu,u sklopu stvarnih

6

ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs. drustvenih aktivnosti.

5. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA

SHO ima veze sa prirodnim,socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc.morala,religije,marginalnix drustvenix grupa. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO,medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA,koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO. Pored defekt. U ovu grupu spadaju psihologija,pedagogija,soc.politika,medicinske&2ge nauke.

6. POJMOVNI APARAT

20.vek,narocito period posle zavrsetka II sv.rata,oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke,sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl.pojmovi kojim se oznacavaju hend.osobe. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam,tj. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi,kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!!Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti

7

defektolocije,rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu,humanizacija odnosa medju ljudima,opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi,o slobodi coveka,o licnim,politickom&socijalnim pravima ljudi,kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka.Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt. su: defektne osobe,lica sa psihofizickim defektivitetom,osobe sa ostecenjem,osoba sa teskocama u razvoju,osobe sa smanjenim sposobnostima,osobe ometene u razvoju,ometene osobe,osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji,hendikepirane osobe,invalidne osobe,invalidi&dr. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare,u granicama mogucnosti svakog pojedinca,humane uslove zivota,rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije,jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak,manjak,kvar,mana,greska,pogreska. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen,koji nema sve delove&oblike,krnj,pokvaren,koji ima nekakvu manu,nepotpun. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja,cak&radi vredjanja. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija,ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava. HENDIKEP (‘handicap’ je engl. reci znaci:otezavanje,smetanj,lisavanje vrednosti,nepredvidjena nezgoda,okolnost koja sprecava neku aktivnost,davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’,koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima). U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen,razvojno ometen.

8

Autori Kovacevic,Stanchic,Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja,teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.integraciji. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza,jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz. poremecajima i/ili nedostacima,jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima,odnosno invalidne osobe. Tako je na 13. Svetskom kongresu o rehabilit. invalida u Tel Avivu 1976. godine,od strane strucnjaka,naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983.&1992. (dekada invalida u svetu). Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi:OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske,fizioloske ili anatomske strukture ili fje.INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta,koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna,zavisno od starosti,pola,delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne,drustvene,fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni.Mnogi autori,defektolozi,ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost,invalidno lice,hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. BEATRISA RAJT,ugledna naucnica iz oblasti defektologije,1960.god. istice ovu cinjenicu:-INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise.-HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad,bez obzira na izvore,uzroke nastanka,postojanja&delovanja smetnji.

9

Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima,smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida. Medjutim,hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO,tako&od strane okolike&clanova drustva.SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.aprila 1948.godine,oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju,invaliditetu ili hendikepu. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’.U nasoj def. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji,humaniji i manje segregativni.

7. SOCIJALDARVINIZAM

Usled Velike ekonomske krize (’29.-’33.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama,koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. SD istice borbu za opstanak,prirodno odabiranje u kom jaci,zdraviji&sposobniji pobedjuje. U soc. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene,tjs. na masu&elitu. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh,Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na soc-darvinisticko ucenje. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena,jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak.

8. NAUCNI METOD

10

Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja,delovanja&zakljucivanja tjs. postupci&nacini otkrivanja,saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje,odnosno naucno ispituje. Akademik prof.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg,daljeg znanja. U tom smislu metod pretxodi nauci,ali isto tako on se upotrebljava u njoj,tjs. njen je sastavni deo. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa:- POSTUPAK kako se dolazi do znanja,tjs. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta,zatim sledi - ZNANJE o samom predmetu,koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i,najzad- SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati,tjs. konkretizovani specificni postupci,kao i materijalna sredstva,pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja,ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja,sto znaci da nijedna drustv.nauka nema potpuno specifican,zaseba naucni metod. Sve drustv.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.,sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija,pedagogija,psihologija),sa 2ge strane. Da bi se pravilno utvrdile potrebe,interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji,SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina,kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode,odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD,kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva.

11

9. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA

NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko,plansko,objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema,prema odredjenim metodoloskim pravilim,cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza:-FORMULISANJE PROBLEMA-CILJ ISTRAZIVANJA-DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI-POSTAVLJANJE HIPOTEZE-IZBOR UZORKA,METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA-FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA-FAZA OBRADE&ANALIZE-TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA-KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD,CLANAK I SL)

Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava,cije veze treba traziti imajuci u vidu da su,ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije. Utvrdjuje se teorijski&radno. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo. RADNA DEF. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti. Ona tacno odredjuje pojmove. U svim drustv.naukama koje nisu dovoljno orazvijene,kao sto je SHO,postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije,tjs. zbog neodredjenosti,nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti,sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se

12

proucava&njenim obelezjima. Postavljanjem radne def. ovaj problem se moze uprostiti,cak&prevazici,ukoliko se radnom def. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO,mada je ovakva resenja tesko postici.TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi,soc-kulturoloski odnosi,karakteristike kategorija HO,specificnost pojedinog hendikepa ili HO,odnosi okoline prema HO (u porodici,na radnom mestu,u drustvu)... Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu,da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju,o njihovim svojstvima,strukturi,fji,stanju,o odnosim sa 2gim predmetima itd. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni,a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena,uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja.

10. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA

13

= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci,klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze,odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca,kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu. U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv.odnosima,upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici,u ustanovama za smestaj HO,na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti,na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini,kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja,promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom,utvrdjenom,dobro proucenom planu&programu rada. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja,vec neku 2gu pojavu,ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja,tako&specificna obelezja licnosti. Ma koliko zeli da je

14

nepristrasan,pravican,objektivan prema grupi koju proucava,on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja,ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih,prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca,sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno,sistematski posmatraju,utvrdjuju,klasifikuju&naucno obrazlazu. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin,analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja,kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata. VRSTE POSMATRANJA:SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje,kada,kako i na koji nacin ce ga obaviti.KONTROLISANO POSMATRANJE- posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.DIREKTNO POSMATRANJE- istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.INDIREKTNO POSMATRANJE- istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno,nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba,na njihova uzajamna delovanja,slusajuci neposredno njihove razgovore,ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe.POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM- istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe,pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu,sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja.

15

POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv.pojave- posmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima,ili pak pojedine drustv.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje.MASOVNO POSMATRANJE- kada su u pitanju serije drustv.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv.kategoriji stanovnika.EKSPERIMENT- naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.pojava izazvala na vest.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave,onakve kakva je ona zaista u stvarnosti. Izuzetak- kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada,desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce- cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava,moze uticati da se njihovo ponasanje promeni). Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva,narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta. Medjutim,&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije,kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi,mada je to skrivanje tesko izvesti. :)

11. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA

Metod ispitivanja- ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja,a ispitanik odgovara na njih. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora)PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA:SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM.

16

*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice.-strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju,uporedjuju&statisticki obradjuju.*Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo,srednje,mnogo/slabo,dobro,vrlo dobro,odlicno...) +strana=odgovori podesni za statist.obradu. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs. siromansniji.

INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da,ne,ne znam isl.) ili slobodni. Ako su odgovori slobodni,a samim tim&nepredvidivi,razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.*EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjima-ispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora.*INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno,bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja,vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika,mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi,teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.

UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja; unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca,metodicno dobro rasporedjena,u skladu sa obrazovnim,odnosno intelektualnim nivoom ispitanika,socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi. Obratiti paznju na vrstu,stepen&kategoriju hendikepa. Odgovori mogu biti stereotipni (da,ne,koristim,ne koristim i sl.) ili slobodni

17

(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji,znanju,shvatanju,raspolozenju).POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih),slanjem na adresu,neposrednom dostavom ispitaniku. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja,nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti). Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene.

TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku. Moze biti sastavljen&od niza crteza,fotografija,grafikona...Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja,ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja,tvrdjenja ili pretpostavki,pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj.radne aktivnosti...Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno,najcesce nesvesno.

12. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD

ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama,sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo.

18

Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj.pojave.Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno).NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste,istovetno sa pojavom koju merimo (npr. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice).POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu,s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe)Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu.MERENJE U UZEM SMISLU- utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred)MERENJE U SIREM SMISLU- u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja,tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri.

STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju. To su statisticki zakoni,srednje vrednosti,korelacija,koeficijenti varijacija,standardne devijacije i uzroci.STATISCITKI ZAKONI- nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa,pri cemu se najveci,prezezni broj posmatranih desava na odredjen,zakonit nacin tjs. te pojave imaju ista obelezja. Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu,uz pomoc racuna verovatnoce,vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv.odnosima.SREDNJA VREDNOST- dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost). Njom utvrdjuje struktura drustv.pojava. Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv.pojave u manjoj ili > meri,odnosno obimu.

19

KORELACIJA=kovarijacija- metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama,a ne samo njihova struktura.KOEFICIJENT VARIJACIJE- kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca.UZORAK- skraceni postupak prikupljanja podataka. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi,tjs. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza.Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja,promena&odnosa posmatrane pojave.ANALIZA SADRZAJA- metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa,lekara,psihologa i drugih strucnjaka.

13. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI

Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije,kada su fizicka snaga,skladan fizicki razvoj&izgled tela,odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela,kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu. Tako su zahtevi fiz. lepote tela,snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’),kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica.

20

U Antickoj Sparti,izrazito vojnickoj drzavi,je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva. U Atini u 4.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece. Posle zavrsenog pregleda,deca kod kojih je utvrdjen hendikep,na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim,kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo,dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno,najcesce precutno, ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu,sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. Ako odluci da ne moze biti primljeno,ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto,ugl. u sumu. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo,ako bi se nasao neki kupac,prodavali. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost,slabovidost). Fiz.unistenje mogle su izbeci&starije osobe,ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava. U R. imperiji HO nisu bile fiz.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe,gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva.Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika,sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim

21

licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost,tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu,trgovati ili se baviti politikom. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.polozaj HO,njenih roditelja ili rodjaka. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi. Za razliku od njih,pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja,ukljucujuci&fiz.unistenje. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici,muzicari,besednici,glumci&2ge nadarene HO). Uprkos tome,u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku,bolesnicima,lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika,medju kojim su cesto svrstane&MRO. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi,sluzi&krvi u organizmu bolesnika,kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.

[[STARI GRCI su o soc. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave,nastankom literarnog stvaralastva,filozofije&politicke misli. Pesnici,filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude,kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom. Sve soc.reforme&uopste organizacija drustv.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST,POLITICKA=OST,SLOBODA&DEMOKRATIJA,ODGOVORNOST,SOLIDARNOST,UZAJAMNOST,POMAGANJE,ZASTITA SIROMASNIH.Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija,sprovodili&odredj. soc.reforme&preduzimali prakticne mere. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka

22

moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima,a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. Soc. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti,kao sto se menjala filozofija.Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc.pomoc bili prepusteni sami sebi,ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc.zastite.U soc. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom). Na sirem drustv.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda,brisanje dugova,otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo,organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti).U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.Znacajana je soc.zastita Grka- BRIGA O DECI BEZ RODITELJA,narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja.Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE. Na sirem planu to je preventivna zdr.zastita- sprecavanje epidemija. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE,GRADNJA VODOVODA,KANALIZACIJE.Na individ. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak,pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe. Sto se tice direktne zdr.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane. Znaci,u Staroj Grckoj,narocito u Atini je bila relativno razvijena soc.zastita gradjana,kao sastavni deo globalne politike.

SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU

(istorija Rima pocinje od 753.god pne,kada je osnovan kao grad-drzava. Do 1.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4. veka n.e. kao jedinstvena drzava,tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu. ZRC je postojalo do 476. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap.Evr. IRC (Vizantija) traje do 1453.god.,kada su Turci osvojili Carigrad)

23

Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom,ali oni su smatrani ljudima nizeg reda). Patricije,gradski plebs,proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom.R.drzava je imala,srazmerno broju stanovnika,vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija). Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc.zastite,bili su prepusteni samovolji svog gospodara,koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava,nego&da ih ubije,a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile. Mada su Rimljani jos sredinom 5.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije,tokom dogradnje rimskog prava,nisu bili njegov subjekt. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana,nisu mogli da formiraju porodicu.Soc.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji- mnoge soc.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu,dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).PODELE unutar R.rob.drustva bile su visestruke. Osn. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc.zastitu,ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara,od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika,koji su bili u najtezem polozaju)SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI. Od plebejaca na najnizoj drustv.lestvici nastaje proletarijat. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje,jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka.R.drzava je povremeno sprovodila odredj. imovinske reforme (npr. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima, ‘Zakon o zitu’- drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama; za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje

24

proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo)Odr. soc. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala,bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu. Ta zastita je bila motivisana politickim,ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc.pomoc kao prevencija pobune plebsa). Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane,trebalo je pronaci&odg. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja.

Rim ispod nivoa Stare Grcke:-odnos prema robovima mnogo suroviji-vecina grckix mislilaca podsticala je sl.gradjane na privredjivanje-javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob.gradjana u G.,u R.-robovi.-u vreme krize u R.rob.dr.,neposredno pred njegov raspad,dolazi do anarxije u seks.odnosima&raspada porodice,sto nije bio slucaj u Grckoj.]

14. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC.PITANJA

Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere,iz judaizma,u istocnim provincijama Rimskog carstva. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’-svetovno ime,’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem,onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju). Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice),a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R.carstva ), Talmud i dr. Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda,kultura i jezika&klasna nejednakost u R. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas). Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu,formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.-pol. sis,rezime&religije. Na samom pocetku stvaranja Hr. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju,pa su formirane hr.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje. I pored zagovaranja soc.=osti,hr nije bilo ni

25

politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI,ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se,zaslugom apostola Pavla,prosirilo na sve delove R.imperije. Rim postaje steciste hr.propovednika. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacija-crkva,za sta je zasluge imao apostol Petar. Iako se propovednici hr.,ukljucujuci&samog osnivaca,nisu direktno suprotstavljali rim.vlasti,ona ih je 3 veka surovo progonila,smatrajuci hr. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave,pa je razlog za progon taj sto je xr.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane,koji su se delili na patricije tjs. aristokratiju&plebejce. Medju plebejcima postoje bogati,siromasni&apsolutno siromasni. Pri takvoj strukturi,koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji,pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi,pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis,jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje,potlacene,eksploatisane&ponizene pojedince,grupe&citave narode unutar carstva). Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata; Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima,mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.aprila 313.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.imperiji. Priznavanje xr.religije prvo kao ravnopravne,a kasnije&kao drzavne religije (387.god) menja se i odnos xr.crkve prema drzavi,koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla,a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi,a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota,obaveza&prava vernika. Promenjeno je&shvatanje o =osti,privatnoj svojini&bogatstvu. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1.covekovim grehom. Crkvi ne smeta ni ropstvo,jedino apeluje na milosrdje prema robovima,jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju

26

siromasnu sabracu po veri. Tako crkva,koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti,postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr.religije&kao ravnopravne&kao drzavne- crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva). Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti,jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu.Feudalizam- kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga. Mada,bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu,pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom,pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma,proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom,kaznom zbog gresnog zivota. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne,a jos manje popraviti njihov soc.polozaj,crkva je preduzimala odgovarajuce soc.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj,ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’). Da bogati ne bi ostali bez nade,crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti,a davanje milostinje postaje religiozna duznost,a siromastvo ne treba smatrati sramotom. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom,jer je siromastvo,pre svega,proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede,uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive. Propovednici xr. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni;tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano,vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na

27

organizovan nacin pruzala pomoc (stari,bolesni,mala deca). Od priloga,nekretnina vernika&darova bogatix,prodajom oprosta grexova nastali su AZILI- prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika,cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO. Nemocni,siromasni&H su u azilima nalazili utociste,najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu. [FAZA AZILIZIRANJA tjs. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom]

Pored =osti&milosrdja,za xr.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu,vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde,pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu,ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve. Kritika drzave&njenog sis.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.-ekonomskix uslova&potreba,a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek,suprotno od Prirodnog). Nisu sve norme Poz.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve,pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054.godine. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. REFORMACIJA u 16.veku u okviru katolicke crkve. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis.,vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana. Ogranicena je moc Papa. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina. U soc.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.zastite morala da bude i drzava. Ukinute su dazbine,ubiranje sredstava od str. Crkve za tzv.’oprost grexova’. Dakle,reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu,pa&u pitanjima Pravde.

28

Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena,nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska,pa srpska&mnoge 2ge,tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava).

15. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.pitanjima,unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje,ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave,koja treba da organizuje&sprovodi soc.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti). Crkva moze,nezavisno do drzave,da organizuje soc.zast.,sto je&cinila. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj,xranu&lecenje siromasnih. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge. Takve bolnice smatrane su drzavnim,ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi. Najbitnija soc.vrednost,za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji,bilo je tzv. SAMARICANSKO MILOSRDJE. O dogadjajima u srednjevek. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih,slepih,gluvih,hromix i obolelih na 2gim udovima’. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema,ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom,ne moze ga naslediti’. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu,gluvom,hromom’,sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu. Sv.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu,a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake

29

zrtve&molitve’. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’. Crkva nije mogla da resi sve soc.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo,pa je&drzava morala da preduzima niz soc.mera,tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova,a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr. staranje o nezbrinutoj deci,zastita samoxranih udovica&starih osoba,organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece,poducavanje zena za vodjenje domacinstava,pomoc u slucaju element.nepogoda,dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju,ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela,unistavanja domacinstava&sl.). [Dusanov zakonik&nomokanon Sv.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave,tako&od srpske vlastele&od str. Srpske pravoslavne crkve. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane,za vreme inkvizicije,ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).]Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda,a svestenstvo izlozili nasilju&teroru. Crkva je uprkos tome pruzala otpor.

16. ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE

U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.-pad ZRimskog carstva do 1789.-pobeda Fr. revolucije) &nastanka kapitalizma. Indirektna kritika feud.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste,a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R. To nije bila samo kritika starog,vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu-

30

nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA,njegovu individualnost,slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc. zivot u kom realizuje vlastite snage,razvija licnost. Za umne ljude-COVEK,PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz.,naucnix&umetn. dela. Traga se za ljudskim,a ne za bozanskim vrednostima. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod,on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot. JEDNAKOST- jedna od osn. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost,zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. Sto se prakse tice,ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti. Tokom formiranja kapital.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. prv.akumul.kapitala. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna,nego samo utopijska vizija jednog novog drustva). (Makijaveli-15.&16.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze,kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj.klase nejednakost kao rezult. Rada svakog pojedinca.)

17. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI

Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO. To je FAZA SEGREGACIJE. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO,sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi,pristalice racionalizma (Dekart,Spinoza,Lajbnic)

31

[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara,oblikuje&menja prema nacelima razuma.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom,a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv. STRUCNJACI:JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom.PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari,pedagozi&drugi strucnjaci. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’,tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.&obrazovanje slepih. DIDRO,veliki fra mislilac,u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’,iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih. VOLTER,takodje istaknuti knjizevnik&istoricar,zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja.

18. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA

[malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789.godine. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima,tjs.plemstvom; razvoj manufakturne proizvodnje,preteche

32

masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope,a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl. sa sela. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose,nacin&nivo proizvodnje&upravljanja. Sve te promene dovode&do menjanja soc.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca,kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA,a na 2goj strani od bivsih kmetova,slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA. OSIM NJIX postoje zanatlije,trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase. Pored navedenih soc.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) ,otpustene pratnje&posluge feudalaca ,gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama),nesposobni za rad&sl. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju,a neki su postali&razbojnici. Da bi se takve pojave suzbile,u svim ZEvropskim zemljama u 15.&16.veku,doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje,zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima,sakacenje,pa&osuda na smrt. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom). Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti,a crkva je,uprkos novim naucnim,filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka,u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.

19. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA

33

Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’,jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom,sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516.god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj. Kritikuje privatnu svojinu,socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Kritikovao je kapitalizam, tj. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je,ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935.godine. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama,mada su nasilno proterani iz svojih stanista. Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno,jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.odnosa pa soc.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe,tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’). Seljaci su bili izvan bilo kakve soc. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat,pobijeno je najmanje 150.000 seljaka). Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja,verskih sukoba&raskola,kao&epidemija,ratova,gladi...

34

20. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI

Znacajnim promenama u 2.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage,narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije).U 20. veku razvija se tzv. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE,koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNO-PEDAGOSKI PERIOD. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju,xumanizuju odnosim prema HO. U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA,imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO. Posle okoncanja I,a narocito II sv.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije,asocicacije,komiteti. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA,time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja,skolovanja,prof.osposoblj.,zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama. Medjutim,tokom 20.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad,hronicno obolelih od odredjenih bolesti,retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je

35

posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara,lekara&sl. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’,podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece,omladine&odraslih lica. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.000 Srba,Roma,Jevreja&2gih naroda,pri cemu je usmrceno oko 500.000 ljudi pripadnika srpskog naroda; u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO,medju kojima je samo u gasnim komorama 275.000 mentalno&fizicki HO). Druga polovina 20.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama. Izvanredni razvoj nauke,tehnike&proizvodnih snaga uopste,doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike,pre svega elektronike,kao&uvodjenjem novih tehnologija,uz koriscenje racunara&robotike. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti).

21. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE,SOC.IDEJE&PRAXA

Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa. Za njegov pocetak uzima se kraj 18. veka (pobeda Fr.revolucije),a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.veka. Ovaj oblik kapitalizma,kao ikapitalizam uopste,zapoceo je u Engleskoj,a zatim&u Francuskoj,da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE,RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica,brodarstvo),SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA,a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje),u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost).

36

Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase,koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs.plemstvom- sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon.&politickim pitanjima,organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena,ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.&soc. odnosa smatralo se shtetnim),sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu,jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja,visinu najamnine&cenu proizvoda. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena,a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju,tjs. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma. Postoji pravo svih,pa&radnika,da slobodno formiraju politicke stranke,ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni; drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala; ne vaze principi =osti&soc.pravde; privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju; drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc.pol.] *MIL*,cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne,premda malo modifikovane,je problematiku =osti&2gih soc. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje. Ziveo je&delovao u vreme LK,zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’,koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima,zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje,pored ostalog,ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE,a ne=ost tjs. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama.

37

*HERBERT SPENSER*,kao&Mil,spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste,pa&u sferi soc.zivota,permanentan&da se odvja evolutivno,a sam soc.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc.zivot. Osnovna S. soc.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom- njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti. S. je,kao&drugi predstavnici liberalizma,protiv toga da se drzava bavi soc.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave,umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih,treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi,da ne bi opterecivali 2ge. Sto se tice brige drustva za siromasne,treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI,koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti,da bude izraz njihovih osecanja&savesti). Princip solidarnosti za S. spade u moralnu sferu. Za materijalni,kulturni&socijalni razvoj,odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde,nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini),pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora. Siromastvo&soc.beda,sa jedne&narastanje radnickog pokreta,sa 2ge strane u 2.polovini 19.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.pitanja,pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.,Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK.

22. UTOPIJSKA KRITIKA SOC.STANJA U VREME LIB.KAPITALIZMA

38

SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr.revolucije. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva- za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja,a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse. Sen-Simon,Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja,humanog drustva,jer ona ne resave ni problem drustv.harmonije,ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma. SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.&politickih ideja. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva,a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo,neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti,banari,naucnici,radnici,zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici,rentijeri,birokrate,vojnici). Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje,jer se svojina stice radom. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin. FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti,=ost svakog pojedinca,njegov doprinos&rad…).Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE,a sa njim nastaje&KAPITALIZAM. Period civilizacije deli na tri faze:- GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija- SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja- svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari,vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti. Takav rad je pravican,bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima.- XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti,mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak). Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti,nestaju klase&ne=osti. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijea-on je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost,pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New

39

Lenark-u,postojale su 4 fabrike. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice,koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima. Posebnu paznju je posvecivao deci- njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova. Svoj sistem obrazovanja,vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’. Sproveo je SOC.MERE: briga o deci zaposlenix,pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju,skracenje radnog vremena za 3h,zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada). Produktivnost rada je povecana,ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini,a PRIVATNU SVOJINU,RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.

23. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’

Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih,iznamoglih,bolesnih,siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad,jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin. Ublaziti soc.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI,za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja,sa nagomilanim soc.problemima koje je trebalo efikasnije resavati,pa je tim povodom 1834.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’,koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim,bolesnim,iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA,utvrdjeni OBLICI STARANJA,kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’,koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika,medju

40

kojima su se nalazile&HO,u kojima su korisnici ziveli&radili. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. U ovim radionicama su deca&omladina,pod nadzorom majstora,sticali znanja,umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije,strucno osposobljeni za obavljanje odredj. zanimanja,mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Uslovi zivota su u uboz. bili veoma teski,pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz. cim se zaposle,a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.pomoci. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja,hend.decu,omladinu&odrasne HO. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje,obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.potrebe,da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot,sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).

24. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI

Sredinom&u 2oj polovini 19.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva,sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi,sa 2ge strane. Shvatajuci znacaj,mesto&ulogu soc.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi,posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi,mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema. Medju njima je&EMIL DIRKEM,koji je proucavao PROBLEME SOC.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada,koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.

41

TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja,pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.Na temelju ove podele D. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti, a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane. Drustvena koxezija kod MS obezb. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni,nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. Naravno,time se gubi individualnost pojedinca,oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze. D. priznaje da,iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije,kao sto je xorda,to ne moze empirijski dokazati,jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.&kolektivnog verovanja,a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.

ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo,odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna,nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem). Visok stepen individualnosti clanova zajednice. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost,nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju,da saradjuju,a ne da se sukobljavaju. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv.rada&specijalizacije. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi,nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi. I ovde su ljudi zavisni od zajendice,cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv.podele rada,tjs. na stepenu MS,ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada,gde razlicita zanimanja nisu razvijena. To ima&pozivitne moralne posledice. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama,tjs.u modernom drustvu.

42

Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA,dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju,jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica,tjs.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.slucajem,medju kojima se nalaze&HO,jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca,tjs. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad. Shodno tome,po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI,tek zatim karitativnim organizacijama,a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama.

HERBERT SPENSER-cuveni engl.sociolog. Njegova osnovna soc.-politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu,sto je,po njemu,prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti; svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno; SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti). Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem,medju kojima se nalaze&invalidi,tjs.HO. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI,a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci). On je protiv toga da se drzava bavi soc.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih,jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare,pedagoge,psihologe,sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije.

43

25. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA

Glavna prepkupacija T.M. su soc.pitanja,posebno problemi siromastva. Bavi se problematikom =osti,isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna,ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode,jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom,a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva),pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. Maltus se zalaze za moralni uticaj,jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest,ratovi&sl. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima,pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju. DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu,tjs. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave,a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo. Prema tome,siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI,koju treba eticku uvazavati,ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada,sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne. Soc.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede.

26. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE

Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc.pitanja. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.polozaj radnih slojeva drustva.

44

Ni o jednom posebnom pitanju M. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije,prema tome ni o soc.politici,medjutim,u razl. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.pol. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti,pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib.kapitalizmom. To je,u stvari,ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.oblicima: glad,stambena ugrozenost,bolest,velika smrtnost,eksploatacija,rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana,niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.bogatstva,nezaposlenost,nepostojanja soc.zastite ili njena nedovoljnost,lose radnicko zakonodavstvo,ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja,pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota. Od posebnog teorijskog znacaja su analize,zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.pol. Sto se tice pravednosti,koja je posebno zaokupljala M. savremenike,nije se njom posebno bavio,sem u sklopu pitanja =osti,a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava,a ne kao poseban teorijski problem. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE,INDIVIDUALNE&DRUSTVENE,NUZNE&LUKSUZNE,OTUDJENE&AUTENTICNE,KVALITATIVNE&KVANTITATIVNE. On uvodi pojmove: radikalne potrebe,manipulisane potrebe,bogatstvo potreba. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot,tjs. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata,danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu. Ali zadovoljavanje prvih

45

elementarnih potreba,aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’,sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek,pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba,pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka,tradicije,kulture&dr. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba,kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova), cime je omogucio proizvodjenje novih,pre svega kvantitativnih potreba. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari,sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba,nego sticanje profita). Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba- umesto instinskih,autenticnoh potreba,stvaraju se LAZNE POTREBE,a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio,PREDMETI VLADAJU COVEKOM. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv.&drustv. mogucnosti u odredj. istorijskim okolnostima. U uslovima privatne svojine,otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede,proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe,za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba. To ne doprinosi zadovolj. potreba svih,nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva),one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba,jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju,a time&zadovolj. indiv. potreba.** Doduse,niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda,odnosno zadov.potreba,ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM,a nju odredjuje kapital. => kapitalizam

46

proizvodi potrebe koje,ne samo da ne moze da zadovolji,nego to&ne sme,jer bi time negirao samog sebe. Tako M. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja. Za M. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’,tjs. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’. Posto je svakoj revol. potreban pasivni element,,materijalna osnova,M. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’,ona se ne poziva na istorijsko,nego na ‘samo covecansko pravo’. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste,iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. Temeljeci se na privatnoj svojini,otudjenom radu&podeli rada,kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL,isto tako je orudje TUDJE ORUDJE; njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi,ciji je on rad,cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota,jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD,za proizvod samog rada’. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja,gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije,tjs. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti,on mora da prevlada postojece stanje,sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA. Tako kap.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom,proizvodi&svog ‘grobara; - proleterijat. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti,koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji. Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena,ali&svest o novim potrebama. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje,kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena,pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o

47

otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba,ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap.nacin proizvodnje&potrosnje. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’,najavljuje njegovu propast. Svoj koncept radik.potreba je M. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.drustva koje pociva na otudjenom radu,na kome se na 1 str. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja,posedovanja >,vec na revolucionisanje drustv.odnosa. Od toga polazi nova projekcija gradj.drustva- KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca,koja izgradjuje&svoj system potreba,radikalno drugaciji od sis.potreba u kapitalistickom drustvu. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis. potreba sasvim drugacijg tipa; radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene,pa maker&za manjinu drustva,vec potpuno nove koje tek treba ostvariti; POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje,emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti,zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe,koje nisu postojale u prethodnom,pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani,’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala. Medjutim,u asoc. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena. Slodobno vreme,sa 1e strane,omogucava RAZVOJ INDIVIDUE,ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena,tjs. vremena za puni razvitak individuuma,razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak

48

novih potreba M. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’,za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba,proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu. Mada se ovde potrebe uvecavaju,’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom,da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol,umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila; da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’. [ M. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje,pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji. M. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’,njihovim povezivanjem sa razvojem svesti,naznacio je alternativne oblike zivota,cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc.promena.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba,postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevlada-npr. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba,pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe,dok je duhovna,tjs. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’). ISTINSKA RESENJA M. je video u revolucionarnom obrtu,tjs. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom. M. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak,promeni oblik vlasnistva,razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe,pa da se automatski promene&nacin misljenja,osecanja,navike ljudi,njihova psihologija&sl. - - & nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma,inhibicija&fobija. M. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc.psihologije,ali ne zbog svoje nemarnosti,vec zbog epohalne organicenosti. Zbog toga se nije mogao

49

upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica,bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant. nedostupne vecini clanova drustva. =ost za M. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba,a time&razumevanja sustine drustv. &soc.pitanja. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije),niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija). =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva,pre svega radnih proizvodjackih slojeva,tako da M. > govori o ne=osti nego o =osti,sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu. M. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti,nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne,nego&lazne) resavaju bitni soc. problem,niti se prevladavaju ne=osti. M. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka,ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv.odnose u kojima bi se realizovala neka treca,zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci,da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv. snage. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka. Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi,ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE,vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs. uopstavanje posedovanja) = M. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u

50

prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.cilj,a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti). Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci,a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv.mogucnosti,kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom). Dakle,M. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti,vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE,pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju,nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.zivota). Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o,ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju,jer nemaju svi =e sposobnosti. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM,sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba. => M. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju. Medjutim,problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr. pravna =ost kao bitan element soc.=osti. M. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis. klasnih ne=osti. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti,odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv.pitanja,pa&socijalnix. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka,pravdajuci to opstim interesom,sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda. ] M. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje,mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv.potreba,cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba). To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom,nego *razvojem proizvodnih snaga,racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje.*

51

Sto se tice pravednosti&soc.pravde,koje su prisutne u gradjanskoj misli,narocito tokom 19og veka,na odredjen nacin su prisutni&kod M.,ali znatno manje nego =ost&ne=ost,jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka,nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice). Za. M. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc.pol.). [ M. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.sferu,jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv.oblasti. U ovoj koncepciji,kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena,ima utopijskog,ali je to ona utopijska E-ja,koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti,onoga sto nije ali je istorijski realno moguce. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest,tako da su M. soc.-pol. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka,tjs. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. Socijalisticke revolucije u 20.veku su izvodjene u ime M. ideja,a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.pol. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali,a narocito kako su one prakticno primenjivane,tjs. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M. soc.ucenjem. Medjutim,cinjenica je da su mnoga pitanja soc.pol. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost,sigurnost radnog mesta,zdravstveno&penzijsko osiguranje,zastita dece,besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl.). Istina,bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja. M. je razvio ideje o jednom novom,originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’,u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’. Za drustv.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. =ost,pravednost,solidarnost),uz koje idu&potrebe,jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji,koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu,kao&u politici,ideologiji

52

itd. -> soc.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota. Oni koji su u ime M. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem,ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. ideja isti- uz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.uslovima,postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija,koja je tokom celog stoleca nakon M. smatrala da je,uz 2ga civilizacijska dostignuca,njena idejna osnova marsizam. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija,cije je delo drzava blagostanja. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu,kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam,solidarnost,sloboda,demokratija,soc. pravda&2ga. Polazeci od tih nacela,u soc.sferi su postignuti znacajni rezultati,bez kojih bi soc.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Istina,oni su ugl. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.programa od strane drzave,a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).

27. POJAM,PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE

Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. Tek sredinom 19.veka usla je u upotrebu kovanica soc.politika,taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril,upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.politike’. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom. Prema Rilu,takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva. Soc.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.pol. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za

53

soc.pol.,koje je osnovano 1873.godine&ono je smatralo da soc.pol. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.sistem. Od pocetka 19.veka do II sv.rata preovladjuje stanoviste da soc.pol. treba da se organici na problematiku soc.sigurnosti&upravljanja soc.sluzbama. U V.Britaniji dolazi do terminoloske promene,pa se za soc.pol. upotrebljava sinonim soc.administracija (tako shvacena soc.pol. treba da bude u fji ublazavanja soc.protivrecnosti&ocuvanja soc.mira u gradjanskom drustvu). Nakon II sv.rata u zapevr. zemljama,pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.-demokratkse partije,soc.pol. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.soc.sigurnosti,a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc.pol. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.sigurnosti,soc.osiguranja&upravljanja soc.sluzbama,vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.reforme. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.pol. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.zivota ljudi. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje,za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.radnicke klase),za 3e-sistem soc.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.POL. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA,EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA,IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.POLITIKE. Dakle,na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.pol. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje,soc.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi,poplave,boles&smrt u porodici i sl.),sistem soc.sigurnosti,zadovoljavanje potreba gradjana,unapredjivanje zivotnih&radnih uslova,smanjivanje soc.ne=osti,upravljanje soc. sluzbama,neutralisanje drustv.konflikata itd. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.pol. kao teorijske delatnosti,problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc.pol. obuhvata vise sfera stvarnosti. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja,ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve

54

njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc.pol. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc.pol. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva. Konkretnije,to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.praksi; strategija izgradjivanja prakticne soc.-politicke delatnosti,izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza,izbor odgovarajuce saznajne koncepcije,tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc.pol i sl. => soc.pol. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.situaciju,posojece soc.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja,da predlaze odgovarajuce soc.reforme,analizira problematiku ljudskih potreba,kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.pol.,koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc.pol.,formirala su se&razlicita stanovista,tjs. KONCEPCIJE: socijaldemokratska,marksisticka&neoliberalna. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.pol. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.&drustvenih subjekata&teorijskog razmatranja te problematike,odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg. skolskim institucijama. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva-smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma)-pobosljanje standarda gradjana ( -II- )-razvijanje sis.soc.sigurnosti-podsticanje drustv.razvoja-aktiviranje svih ljudskih resursa-uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja-humanizacija drustv.odnosa i sl.

Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.-demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje

55

ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc.=osti). Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn.soc. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital.drustva. Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber.&neokonz. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.pol.&njenih ciljeva. Osn. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima. Mere soc.pol. ne mogu protivreciti strzisnom principu,niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara. Drzava ne treba da se mesa u soc.sferu,sem ako je to neophodno,tjs. ako se odredjeni soc.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin- drzava treba da podstice soc.pol. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj. Svaka redistribucija u korist soc.sfere je necelishodna,cak i stetna,jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.pol. da sluzi uvecanju drustv.bogatstva&podstice pojedince&drustv.grupe da sami resavaju svoje soc.problem,a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe.

28. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI

Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost,u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti,posebno Slobode&=osti. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva,a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu,jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak,radi zastite). I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva,gubljenja

56

perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog,porodicnog&ukupnog drustv. zivota. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode,Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba. Npr. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba. Blize odredjujuci njen sadrzaj,nabraja brojne potrebe: bezbednost,zastita,stabilnost,oslobodjenost od straxa,strepnje&xaosa,red,zakon&sl. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti,smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini. Razlicite norme,kao sto su: obicajne,moralne,verske,pravne,takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti. Naucni,texnoloski,obrazovni,kulturni,kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije,manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.institucija koje su van njegove kontrole itd.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.rizici: smrt,nezaposlenost,starost,bolest,smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.SIGURNOSTI,kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika,visina sredstava,vrste rizika,nacin finansiranj&sl.) je merilo socijalnog razvoja zemlje. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.sigurnost korisnika. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije,uskracivanja prava&sl. Najvazniji deo savremenih sis.soc.sigurnosti, institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava). ZNACAJ soc.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenost) u sis. obveznog soc.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.sigurnost osiguranika&clanova porodica.

29. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA

57

SISTEMI SOC.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.rizika,cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo. Osnovno polaziste: soc.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim,ekonomskim&politickim pravima. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.sigurnost svim gradjanima,posebno kada se nadju u stanju soc.potrebe. Za razliku od sis.soc.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo . Ovakve sis. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija,humanizacija,uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema,mera&aktivnosti uokviru sis.soc.obezbedjenja. PRINCIPI soc.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis.soc.sigurnosti):-UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc.rizika)-PRAVEDNOST-SVEOBUHVATNOST

30. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE

Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka; to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv.grupa. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs. u sklopu ukupnih ekonomskix,socijalnix,politickix&kulturnih promena. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja,jer zavisi od karakteristika drustva,ekonomskog,politickog&kulturnog razvoja,kao&sis.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se

58

neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca,drustv.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti,karakter drust.odnosa,ekonomska&politicka strukturisanost drustva,stepen demokratizacije sistema,realizacija upraksi politickih,ekonomskih&socijalnih praca,dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja,pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata:

-rast drustvenog proizvoda po stanovniku-kvantitet&kvalitet isxrane-zdravlje-stanovanje-kulturne potrebe-kvalitet koriscenja slobodnog vremena-sigurnost (pravna&socijalna,sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.)

Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota-stopa decijeg mortaliteta-stopa pismenosti

Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’,a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota,obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva). Ali,npr. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.zastite nisu uzeti u obzir- obuxvacenost stanovnistva zdrav.zastitom,razvijenost mreze zdrav.ustanova&njihova dotsupnost,materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.,pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.ne=osti u jednom drustvu,jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije). Manifestuje se padom proizvodnje,drustvenog bruto

59

proizvoda&nacionalnog dohotka,stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav.usluga,smanjenjem prirhoda vecine porodica,pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva,povecanjem smrtnosti novorodjencadi,porastom soc.patologije&sl. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena,ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje,ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.grupa (npr. pravo na zdravu prirodnu okolinu,kulturu,jezik,participaciju u politickim odnosima&procesima,slobodu od manipulacije,birokratske samovolje&dr.).

31. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’

Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba. Nacin,oblici,kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani,nego se menjaju,pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv.-istorijskim razvojem. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne. Pre svega proizvodnja,kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba,predmetna je delatnost svakog coveka. Svaka ljudska svrsishodna delatnost,koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja,takodje je predmetna delatnost coveka. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice,nastaju odredjene potrebe,razvijaju se&menjaju. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima,stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu. Kada je rec o soc.politici.,treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja,pa je smisaono zadatak&cilj soc.pol. da formulise moguce pravce,nacela,nacin,sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv. celine (ne samo kao individua),tako da se soc.pol. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv. razvoja individualna&drustv. potreba. Za odredjen skup indiv.&drustv. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti,u soc.pol. najcesce se upotrebljava pojam SOC.

60

POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica,ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici,pri cemu participira sa 2gim ljudima,ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari,predmeta. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.-istorijskog razvoja,covekovih shvatanja,navika,saznanja,mogucnosti...Pored pravih,istinskih,autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi),obicajima,moralom,raligijskim uverenjima,oblicima prisvajanja,potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke,lazne,neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane,da bi opstao,covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline, sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu,mora da objektivizira svoje culne,intelektualne&fizicke moci. Potreba je fizicko-psiholoska; objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan,fizicki karakter,onda su nuzan uslov prezivljavanja. Isto tako potreba je&subjektivno,psiholosko stanje napetosti&oskudice.

KLASIFIKACIJA ljudskih potreba:-osnovne ili vitalne: potrebe opstanka; niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka; primarne (elementarne) potrebe; ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija)-vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek,zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.

SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota, odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot)SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije. Uzroci nastajanja soc. problema:-fizioloski (materinstvo,bolest,starost,smrt)-porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica)-profesionalni (povreda na radu,profesionalna oboljenja,smrtni slucajevi na radu,nazaposlenost)-drustveni (ratovi&revolucije)

61

-prirodna okolina (zemljotres,poplave)

SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI- u njemu je rec pre svega o primarnim lj. potrebama,kako materijalne tako&nematerijalne prirode. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc. nesigurnosti,tjs. stanja soc. potrebe. Karakteristika stanja soc. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. soc. sigurnosti.

32. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE

Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba, koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene, vise potrebe ne mogu da se pojave. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou, nastaje nova (na visem nivou) potreba, pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje,ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu, vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti,da se aktualizuje. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji,zedji,potreba za snom). Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou, POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. One obuhvataju red, stabilnost,sigurnost,postojanost,zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja, neugrozenost zivota,stalan posao,sigurnost porodice,zdravlja,imovine. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost,identifikacija,ljubav, privrzenost,prijateljstvo&pripadnost). Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje,uspeh,postovanje 2gih,priznanja svojih uspeha,ugled). 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost, kreativnost, spontanost, resavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje cinjenica).

62

Termini ‘nize’&;’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije,a neke kasnije. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe,sigurnost,pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizicke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.*

Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva,oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje,insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice,sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam,bez ucesca 2gih ljudskih bica.

-Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava), zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije,a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno,vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen,bilo da je osoba sa njime rodjena). Medjutim,ako su OSI ipak motivisane da se zaposle,sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. zakonskih propisa. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv. zastitnim radionicama,koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom,nezeljenom,nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga,pa samim tim za njih nema izazova,podstreka...Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota,nakon vec realizovane licne&soc. zrelosti. Oni imaju 2ih teskoca- prihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin,uz restrukturisanje prethodnog sis. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije,tjs. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. Nezaposlenost,samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe- za sigurnoscu (predvidivost

63

zadovoljavanja potreba). Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici,koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba. Medjutim,tamo se smanjuje mogucnost da se ta,a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama,dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice,jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu,ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve,pa&ovu ulogu,neko umesto njih obavlja,sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu). Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve,koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja,a ne licnim angazmanom,tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu,ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju. Dakle,prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici,uz prihvatanje njenih pravila&organicenja,sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih,ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije,uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa,a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju,komunikacijom,druzenjem&dodatnom podrskom. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI,kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju. Takodje,zbog spleta raznih prakticnix&soc. prepreka koje uvode OSI u pasivnost,one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze,ocekujuci da im se stvari ‘dogode’. Sa 2ge strane,postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna,sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%),tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem,prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.

64

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja.Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE.KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica).Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost.SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja.

OSNOVNA NACELA/PRINCIPI:-obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos)-solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika])-samoupravnostNas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac.Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti.Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE

Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti).

Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome).

U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA

67

UOPSTE. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju,ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve. Takva S. bi se mogla nazvati S. ‘odozgo’. Ovakvi oblici S. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima. U tom smislu pojam S. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva,skola,vodovoda…); kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje,a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi); kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc. politiku (zdrav.&penz. osiguranje,decja zastita,zastita invalida&hendikepiranih). Navedena upotreba pojma S. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti,jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka. Takodje,o S. ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. Npr. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S. izdvajanje gradjana za osn. vidove zdrav. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja),decju zastitu,obavezno skolovanje&dr. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI,pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet- dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. Naravno,ako se to posmatra sa vrednosne ravni,podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja,premda to&nije cilj uzajamnosti. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se,s jedne strane,uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&,sa 2ge strane,da se obezbedi osnovna soc. sigurnost za sve clanove drustva. Sledi da pojam S. nije moguce jednoznacno odrediti,pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S. kao vrednosti uopste)&drugi-socijalni (shiri).U aksioloskom smislu S. = duhovni&moralni princip,nacelo,norma,pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom,uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti,egoizma&licnih interesa,respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. Ovako shvacena S. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke,svesti&savesti. U tom smislu moze se reci da S. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji

68

stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Nacelo S.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima,znanim ili neznanim. Osnova S. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu,materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci,a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet. Iako je S. izraz autonomne slobodne volje,svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S. nastali su zato sto je covek,da bi se odrzavo u svetu,prirodi,unutar grupe kojoj pripada,bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima). Tokom razvoja drustva,a posebno zbog raslojavanja drustva,S. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala,pa je *S. kao moralni princip morala biti institucionalizovana,ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S.-S. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’,a odstupanja sankcionisati. *S. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S. Nezavisno od toga,S. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama.*

35. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE

=ost, kao opsta vrednost,dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi,time sto su ljudska bica,imaju u sebi nesto sto je opste,a to je priroda. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. pravima,ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.zajednice. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. uslova. Ne moze se temeljito raspravljati o soc. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.

69

Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. grupa ljudi. Ali,nikad&nigde nije postojala,a tesko je pretpostaviti da moze postojati,apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis. vrednosti. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost,jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc.realnosti,jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom,ekonomskom&soc. zivotu ljudi. Takodje,izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika. Za soc. politiku to je od kardinalnog znacaja. Naime,u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost,u prakticnoj realizaciji u sferi soc. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima,jednaka raspodela dobara&drustv. uticaja medju clanovima zajednice), koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara,nego se proteze na svaki 2gi odnos,pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’,odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice,cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti. Istina,svaka ne=ost predstavlja razliku,ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc. statusu. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti,=osti&slobode,odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude,treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost,a =ost se shvata kao pravednost. Medjutim,svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. uslovi da se takva =ost&realizuje. Takodje,ni svaka =ost ne more biti nepravednost,mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti. Sto se tice slobode,ona je temeljno povezana sa =oscu. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode,a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti,odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis. drustv. =osti,niti svaka drustv. prinuda predstavlja ne=ost.Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti,niti na pitanje svojine&raspodele.

70

=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije. Istorija soc. borbi&soc. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije,pokrete&drustv. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni. Istina,zivot je isao svojim tokom- ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe,svet bi verovatno bio znatno suroviji,nepravedniji&neslobodniji.

36. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA

BITNE DETERMINANTE SOC. POL:

1. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM 2. EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM 3. IDEOLOGIJA 4. MORAL 5. RELIGIJA

Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko,najcesce nemoguce izolovano posmatrati.

Pod soc. politikom kao prakticnom delatnoscu se,pored ostalog,moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc. pol. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave,odnosno,zavisi od celine politickog sistema. Svaki pol. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti,ne=osti,statusnim pitanjima pojedinix drustv. grupacija,odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji,stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. stratifikacije,odnosu prema marginalnim grupama. Politika takodje nuzno ulazi&u soc. sfere&na taj nacin direktno utice na soc. politiku. Ako soc. politka,kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost,treba da zauzima kriticku distancu prema politici,koja je,po pravilu,popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj. interesa&ciljeva vladajuce

71

grupacije,koji se razlicuju od ciljeva soc. pol. kao posebne,teorijske,kriticke discipline). Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc. politike kao teorijske delatnosti,koja proizilazi iz njihove prirode: soc. pol. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti,pravda,soc. pravda),a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna,a neretko&u suprotnosti sa moralnom,udaljena od vrednosti koje koristi soc. pol. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc. politike). Kako postoje razliciti pol. sistemi tako postoje&razlicite soc. politike&razl. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc. politici (npr. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc.pol. u SAD&one u vecini zapadnoevr. zemljama).*Buduci da glob.politika,odnosno pol.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose,strukturiranje drustva,mesto odredjenix drustv.grupacija u konkretnom drustvu,odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje,principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc. sigurnost,oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc.pol.,jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc. mere,tako da je soc.pol. najdirektnije uslovljena glob. pol.&pol.sistemom. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc.pol. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. Veci je uticaj onih pol. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju,nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc.zaxtevima radikalnije). Pol. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima,sto je za one u opoziciji manje bitno. Sve opozicione partije,narocito u predizbornoj propaganda,veliku paznju posvecuju soc.pol.,jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. Odredjeni privredni subjekti (kompanije,poslovna udruzenja,korporacije),odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala,kao determinisuci faktor soc.pol.,nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc. potrebe. U suprotnom smeru deluju sindikati,pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc. prava. Medjutim,poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < .

72

Buduci da je predmet soc.pol. problematika soc. sigurnosti gradjana,zadovoljavanje njihovih potreba,unapredjivanje zivotnih&radnih uslova,smanjivanje soc. ne=osti&razl. oblici soc. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca,nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. To se odnosi &na razvijenost soc.pol. kao teorijske delatnosti. Materijalna osnova determinise soc.pol. POSREDNO,uticuci na ekonomski&politicki system,koji u znatnoj meri odredjuje karakter,ciljeve&sustinu soc.pol. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi,njihov zivotni standard,struktura&nivo potrosnjie,zadovoljavanje individ.&zajednickih potreba (od ishrane,odevanja,posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva,do zdrav. zastite,pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg. sluzbi neophonih za zivot gradjana). Nivo zadovolj. navedenih potreba&uopste resavanja soc.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem,tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc.pol. kao ona bogatija,cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc. ne=osti&ostvarivanju soc.pravde. ( Medjutim,&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja,mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc.pol. To zavisi od toga koje pol. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.pol. npr.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc. pol. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.&drustv. potreba gradjana,smanjivanje soc. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb. barem minimum egzistencijalnih potreba; partije konzervativne,(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc.pol.,jer smatraju da izdvajanja za soc. potrebe umanjuju akumulaciju,tjs. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava,tako&soc.pol. povratno utice na ekonomsku osnovu,npr. razvijeniji sadrzaji soc.pol. u sferi zdrav.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva,sto za rezultat ima povecanje poizvodnje; obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon.razvojem-obrazovani ljudi,sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje,predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij.osnove. Soc.pol. utice&na

73

zaposljavanje,karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje,a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj. drustva. Ekon.sis. je mozda&najbitnija determinanta soc.pol.,uz pol.sis. Naravno,ekon.sis. zavisi od materij. osnove. Istorijski posmatrano,posle promena u mat.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon.&pol.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.pol. Ekon.&soc. razvoj zavise jedan od 2og,komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc.pol. ide preko granica ekon.mogucnosti,to radja ekonomske probleme&vodi u krize. da bi se ti problemi prevladali,pribegava se restrikcijama u soc.sferi,koje,ako su one nagle&radikalne-> soc.tenzije&nemiri. Da bi se to izbeglo,treba nastojati da se skon.&soc. razvoj uskladjuju,&to permanentno. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.

Posebne grupe ljudi,klase&partije,u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima,formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc. koncepcije. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija,oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep,zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix,politickih&soc. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase,tjs. drustvenog sloja,grupacije kojoj pripadaju,a zatim to prikazuju kao interes celog drustva. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku,odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.Buduci da je&soc.politika proizvod odredjenih drustv.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba,koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera,ona je nuzno determinisana ideoloski. Stavise,nije moguca soc.pol. koja ne bi imala ideolosku dimenziju,jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva,tako da nije osnovno pitanje da li je,nego kakvom&cijom ideologijom je soc.pol. determinisana,tjs. mera njene ideologizacije. Koncepcije soc.pol. koje soc.pitanjima pristupaju celovitije,svestranje analizirajuci uzroke soc.problema,tragajuci za adekvatnim resenjima,primerenijim stvarnim zivotnim problemima,blize su istinitom saznanju,a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski. Druge pak opcije koje

74

soc.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase,udaljenije su od sagledavanja celine drustv.odnosa,a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.One teorijske opcije soc.pol. koje smatraju da su soc.vrednosti =ost,pravednost,solidarnost,ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih. Samo ona soc.pol. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose,bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija.

Religija kao duhovna tvorevina,jedan od oblika drustvene svesti&sis. ideja,verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti,okrenutost vere spoljasnjem iskustvu. Spoljasnje,kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda,ucescem u religijskim manifestacijama,vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja,a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica. Tako da treba razlikovati religioznost od religije. Religioznost je psiholoske prirode,a religija drustvene. Religija se manifest. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl. drustv. aktivnostima koje odredj. verska zajednica obavlja,podstaknuta razl. potrebama). Religija determinise soc. pol. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima. Nekada su odredj. relig. institucije bile znacajni nosiosi soc.pol.,koja se svodila na soc. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije. Interes religije&njenih institucija za drustv.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom. Doktrinarni nivo se manif. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu,uspostavlja komunikac. sa njim,ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima,integrisuci se u zajednicu na taj nacin). U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota. Religija procenjuje&postojece oblike drustv.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika,tako da ona determinise soc.pol. kao jedan od znacajnih elemenata drustv.&politic. zviota. Naravno,nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou,nego

75

nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc.-zastitne aktivnosti,posredno: uticuci na drustvene&polit. structure koje se bave soc.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije,kao posebnog&specificnog pogleda na svet,nastoje da u soc. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe,norme&vrednosti. > ili < uticaj religije na res. soc. problema,odnosno na soc.pol. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti,odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.zivota,da rese bitna soc.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr. u vreme kriza&drustv.potresa,u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih,religija dobija na znacaju,njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc.pol. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci,mada je ta pomoc najcesce simbolicna,< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi,a ne da se kriza prevlada). Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis. soc.pol.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti,tjs. gde su religijski simboli,norme&vrednosti zamenjeni svetovnim- uticaj&delovanje crkve ugl. se ogranicava na povremene aktivnosti soc. zastite pojedinaca&odredj. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije,iz razl. razloga,ne resavaju takve probleme). *Dakle,razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc.pol. sve < je determinisana religijom. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna,nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu,a resavanje 2gih pitanja,ukljucujuci&ona koja su predmet soc.pol.,nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere,preko drustv. institucija.*To ne znaci da odgov. religijske instit. ne sudeluju u resavanju pitanja soc. pol.-od karaktera religije,soc.-pol. problematika je prisutna u religiji,kako doktrinarno,tako&prakticno (npr. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc.-pol. doktrinu,koju,zavisno od drustv. kretanja&promena,prilagodjava&reinterpretira).

Posto soc.pol. polazi od odredj. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja, a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#),pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr. soc. projekata,pa prema

76

tome&na gradjenje soc.pol. Medjutim,kako je soc.pol.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike,tako je&uticaj morala na soc.pol. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala. Odnos pol.&morala je istorijski promenljiv. U antickom grckom drustvu ugl. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije). Politicke odluke koje su bile javne,morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. &tadasnja soc.pol.,tjs. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom,bila je u skladu sa principima morala,kao&globalna politika. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost,sloboda,demokratija&pol.=ost).Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam,sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim,a u znatnoj meri&svetovnim zivotom; morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju,a 2ge reinterpretiraju,a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima),nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.&morala,jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam,prakticno potpun raskid izmedju pol.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.doktrine gradj. sveta-Makijaveli). Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19.&20. veka ucinili svoje,kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi,kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala,kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol.institucijama (pre svega u Parlamentu),pol. je stavljena u fju moralnih ciljeva. U tom periodu nastaje soc.pol. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave,a&kao teorijska aktivnost. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. pol. (npr. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr. zemljama). Periodi kada je pol. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali,jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike,tako da danas,mozda > nego u vreme Makijavelija,pol. je izgubila svaku vezu sa moralnom. [[ Savremena globalna pol. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala,tjs. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja

77

dominacije nad celim svetom,koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’. Vreme soc.pol. drzave blagostanja,koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih,uglavnom je isteklo. Na delu su radikalne restrikcije u soc. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti - razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam,koji se u poslednjoj deceniji 20.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje- razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja. Da bi nova ideologija bila delotvorna,neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost,minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom,potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja,osporiti suverenitet naroda kao zastarelo,konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava,razoriti postojeci obrazovni sis.,a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’, koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi. Ukratko: razoriti sve tradicionalne,nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.pol. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.

(#) moralne norme vazhe&deluju spontano,bez nametanja od strane neke ustanove (crkve,drzave,skole itd.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja.

37. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI

NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike,ukljucujuci&ekonomsku politiku. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.godine&vladali neprekidno 40

78

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnosti- nezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje

79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama.

[[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]]

Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB:

Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih

80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl.

[OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva- smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma)- pobosljanje standarda gradjana ( -II- )- razvijanje sis.soc.sigurnosti- podsticanje drustv.razvoja- aktiviranje svih ljudskih resursa- uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja- humanizacija drustv.odnosa&sl.

Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.-demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]

81

OSPORAVANJA soc.pol. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis. proizvodnje&prisvajanja; DB ne void drustvo u socijalizam,vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma; DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca,koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji); Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. siljeva (izdvajanja su inace prevelika)

Soc.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije

DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital,da ukroti kapitalisticki privredni sis.&upregne ga u svoj soc. probram,ali se opstom krizom 1972.-1974. pokazalo da se probrami soc.drzave sukobljavaju sa postojecim sis. kapitalistickog nacina privredjivanja,sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize,&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.

[[Oni koji su u ime M. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem,ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. ideja isti-uz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.uslovima,postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija,koja je tokom celog stoleca nakon M. smatrala da je,uz 2ga civilizacijska dostignuca,njena idejna osnova marsizam. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija,cije je delo drzava blagostanja. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu,kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam,solidarnost,sloboda,demokratija,soc. pravda&2ga. Polazeci od tih nacela,u soc.sferi su postignuti znacajni

82

rezultati,bez kojih bi soc.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Istina,oni su ugl. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.programa od strane drzave,a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).]]

38. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM - OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE

NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politicko-ekonomski&socijalnih teorija u SAD-u,ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam,a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA,SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara,od Antike pa do danas,koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti,neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST, a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom. Ne=ost je razumljiva&prirodna,rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja. Kako postoje razlike medju ljudima, ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi,zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv. razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno,ne smao po drustv. razvoj nego&po sistem vrednosi. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga,nego direktno kao novcana pomoc,pracena savetima&obrazovanjem za rad,kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana,time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva,od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste,pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti,uslova za sve 2ge vrednosti. Hajek slobodu odredjuje negativno,kao odsustvo prinude. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi,organizacije&drzava. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude. U svakom 2gom slucaju prinuda

83

znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka,prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste,u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. Svaki intervencionizam drzave,ne samo u ekonomskoj nego&u soc. sferi,suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi,remeti drustvenu ravnotezu,usporava ekonomski rast. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost,koja ne moze biti uzrok neslobode. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice,to nije rezultat namere ili nepravde,nego zakonitosti trzista.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde,jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo,cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >. Takav nacin preraspodele je proizvoljan,on remeti zakonitosti trzista,a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca,bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost. On je neodvojiv od slobode,kao&sloboda od njega. Indiv. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe,vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju. Udruzeni pojedinci,u skladu sa svojim zeljama&interesima,u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja,tjs. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima,pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne

84

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja…Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije.

[ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ]

Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.

85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]]

NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJE,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA

Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK.

2 razl. stanovista o karakteristikama G:1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije

(inspiracija delo Dirkema)2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija

Marx)

U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacificko-azijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix)Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a.BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G.Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzava-njihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno

88

pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku,koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac.kompanija,vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu,a ne da otkriju Istinu,&to prema principima psihologije manipulacije. G. informacionix medijskih sistema omogucuje G. masovne kulture. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture. G. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz.xitove,serije,filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl. Tako se namecu celom svetu drustvena merila,nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru. Ofanzivni nastup neoliberalizma,kao ideologije G.-je,od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA,a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda,obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti. Medijska satanizacija srpskog naroda,ekonomska blokada&sve 2ge sankcije,pa i vojno razaranje. POSLEDICE: destrukcija ekonomije,materijalna razaranja&ljudske zrtve,liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.

[ U vreme kad su u ZEvr. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc. potreba vecine svog stanovnistva,zemlje Treceg sveta,nedavno oslobodjene od kolonijalizma,zapocele su svoj ekonomski&soc. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa,koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati,vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu,dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x, 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!),doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva,transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac

89

prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma.

40. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA

Poslednjih godina,kako pokazuju podaci UN,povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije,a zatim u napretku medicine&tehnologije. Tome doprinose,takodje,porast standarda&produzetak zivotnog veka.

S 2ge strane,broj OSI je > &zbog cestih ratova, saobracajnih nezgoda,bolesti ili elementarnih nepogoda,koriscenja nagaznih mina, zloupotrebe supstanci,narusavanja okoline,siromastva,nedovoljne zdrav. zastite,povreda na radu.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO),broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije, odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI. Pored toga, racuna se da je 25% ljudi,na izvestan nacin,obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije, možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800.000, odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije,kao&razlicitog znacenja,koje su u pojedinim sredinama,vezuje za termin 'invalidne osobe'. Znacenje,kao&definicije zavisni su od socijalnih,politickih,pravnih&2gih uslova. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav. ustanovama [70% - jer su njihove zdravst. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta],a izrazito losa u centrima za soc. rad [27%] ; ocekivano losija u

90

nerazvijenim opstinama,kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom; nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja,ali samo u seoskim naseljima). Nezaposlenost kao najznacajnija soc. karakteristika ove grupacija. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje,ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina,kod OSI je 2-3x > .

41. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG,SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJALNOG MODELA INVALIDNOSTI

MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem,direktno prouzrokovan bolescu,opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje,rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka,ali njegova dominacija,cini se,nije time bitno ugrozena: model je restiktivan,fokusiran samo na fizicko ostecenje,zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi,odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom,shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem,invalidnost nije stvar individue,vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja,od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen.. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti,invalidnosti. Mada bolest,sama po sebi,moze biti uzrok invalidnosti,mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. je ideolosko pitanje koje zahteva soc. promene,a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno-

91

medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika,vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. Nasuprot medicinskom,ovaj model je podrzan od niza istrazivaca,npr. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije,Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja,kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst. stanja (fizickog,mentalnog,emocionalnog) individue&njene okoline. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti,povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije). Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski. [opsirnije u 43.pitanju]

42.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA

Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima,u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije,predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne,vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica,koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala,ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima. Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama,adaptacija stambenih prostora,ekonomski problemi. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix). Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u

92

institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju. Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji),samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti),pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava,javnih,zdravstvenih,kulturnih,religijskih,sportskih&ostalih manifestacija.

43.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA,NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA

Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. stanja (fizickog,mentalnog,emocionalnog) invididue&njene okoline,a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao:

1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi2) limitacije u aktivnostima3) ogranicenja u participaciji

Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.

1) OKOLINSKI faktori su soc. stavovi,civilno drustvo,pravna&soc. struktura,sluzbe za podrsku,arhitektonske barijere,klima,teren itd.

[Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje,transport,ulica&slicno), soc. okolina (predrasude,diskriminacija,sazaljenje,nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske),ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere), zdravstveni sektor (nedostupan,razlicitih standarda kvaliteta,diskriminativan),

93

edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove,nedostatak info. relevantnih za zivot&opstanak), pravna podrska (nedostatak,nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost]

2) LICNI faktori su pol,godine starosti,nacin savladavanja stresa,soc. poreklo,edukacija,profesija,proslo&sadasnje iskustvo,ukupan obrazac ponasanja,karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.

[Moguci okvir za analizu kontext. faktora kroz grupe:- produkti&tehnologija- prirodna okolina&covekom izmenjena okolina- podrska&odnosi- stavovi,vrednosti&ubedjenja- sluzbe- sistemi&politika]

44. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI

Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih,kao sto su barijere u saobracaju,arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih,mada HO one znace mnogo. Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima,znaci&HO,nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva. Medjuljudski odnosi,kada su u pitanju HO,vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca,medju kojima se nalaze: vrste&stepen

94

ometenosti,da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku,ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo,pol&godine zivota HO&dr. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije,imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti,kao&da li je rec o odnosima medju samim HO,samim HO,ili izmedju njih,sxodno razlicitim slucajevima. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO,jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&socio-kulturni nivo razvijenosti datog drustva. Sto je visi nivo soc.ekon. odnosa jedna ljudske zajednice,to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta,koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci. Savremeni nacin industrijske proizvodnje,sa slozenim tehnosloskim procesima,zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija. Naravno da se u takvu proizvodnju hend. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. Ukoliko u tome uspe,bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend. radnicima,dokazujuci se stalno&ponovo,sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo. Na integr. HO u tokove drustv. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim,visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima,nego u < razvijenim,pretezno agrikulturnim drustvima,koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove,dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima,od uticaja su&predrasude. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. stanja invididue&njene okoline. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija,utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja,limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje,transport,ulica&slicno), soc. okolina (predrasude,diskriminacija,sazaljenje,nerazvijno civilno

95

drustvo&nedostatak podrske),ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere), zdravstveni sektor (nedostupan,razlicitih standarda kvaliteta,diskriminativan), edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove,nedostatak info. relevantnih za zivot&opstanak), pravna podrska (nedostatak,nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost.

45. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA,POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI

Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.

1) Deklaracija o pravima MRL 1971.- prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja,obrazovanja,soc. zastite

2) Deklaracija o pravima OSI 1975. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava

3) Internacionalna godina OSI 1981. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom,regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti,rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta.

Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI. Zene su te koje,iako same ne zive sa invaliditetom,pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983.-1992. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je

96

usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993.) Pravila sadrze:- preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti,medicinska zastita,rehabilitacija- ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost,obrazovanje,zaposljavanje,porodicni zivot,kultura,sport,vera…- mere sprovodjenja – informacija,zakonodavstvo,obuka osoblja,medjunarodna saradnja- mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995. potpisala&nasa zemlja.

46.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA,PRAVA&BENEFICIJA OSI

Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv. zivotu. Povezanost OSI sa sis. drustv.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera; sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava; veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI;

1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka2) Konvencija o pravima deteta3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.

rehab.&zaposljavanju OSI

Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito,ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku,bez ikakvih razlika u pogledu rase,boje,pola,jezika,veroispovesti,politickog ili 2gog misljenja,nacionalnog ili drustv. porekla,imovine,rodjenja ili 2gih okolnosti’,pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti; svakom garantuje pravo na zivot,slobodu,bezbednost licnosti.

97

U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica,bilo strucnjaci,cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI. OSI drustv. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima,cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje.

Konvencija o pravima deteta

Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu,boju koze,pol,veroispovest,politicko ili 2go ubedjenje,etnicko ili socijalno poreklo,imovno stanje,,onesposobljenost,rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’; da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje,osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta; preduzimanje odg. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. ili mentalnog nasilja,povreda,zloupotrebe,zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid.). Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment. ili fiz.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb. njihovo dostojanstvo,podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid. u zajednici; pravo deteta na najvisi nivo zdravst.&medicinske zastite&na rehabilitaciju; uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc.zastitu,ukljucujuci&soc.osiguranje. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju,vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju,obuci,pripremi za zaposljavanje,bez cega nema soc.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava).

Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI

Kao kruna dekade invalida,1993. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive. Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.

98

zivota,drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI,njihovim pravima,potrebama,potencijalima&doprinosu drustvu.

Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.rehabilit.&zaposljavanju OSI

Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje,kao&da napreduje u njemu,znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz. ili mentalne mane. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI,cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.rehab.&politike zaposaljvanja OSI,koji,ukoliko se praktikuju,potpomazu integraciju (tjs. reintegraciju) OSI u drustvo. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale,budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu,a ne pasivni objekti tudje brige,nege&milostinje.

47. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA

Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”). Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’. Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica,samohranih majki&sl. Jace od ostalih NVO,ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca. Zbog toga one cesto ostaju relativno

99

zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO. Kada su dobro odganizovane,ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca,ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima,poboljsa soc. politika&zajednickim snagama ostvati soc. integracija odredjene grupe.U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe,org. za samopo. se mogu podeliti na one

1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM - snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja; humanitarna,psihosocijalna&finansijska pomc,obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu,tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja; briga za svakog pojedinca,topla atmosfera,niz malih gestova&akcija,a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan,clan je centar&smosao postojanja,to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala,mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno,a cesto je&nepozeljno.

2) sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije; bave se zastupanjem&lobiranjem,organizuju kampanje.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema; nastoje da dodju do sistemskog resenja; njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave,dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima,tjs. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo,znanja,poznanstva mogu biti korisni.

Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada,a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije,priklanjaju se nekada jednom,a nekada 2gom nacinu rada. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu.

100

48. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKO-INVALIDSKOG OSIGURANJA

Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.

Sis. soc. osiguranja obuhvata:- penzijsko&invalidno osiguranje- zdravstveno odiguranje- osiguranje za slucaj nezapolsenosti

Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava,da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika. Prava iz sis. P&I osig. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja,uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli,pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu,bez obzira da li ono to zeli ili ne. Osnov osiguranja cini rad osiguranika,sto znaci da se prava u p&i osigur. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja,sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada. Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava,a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju,prava na najnizu penziju&sl.). Prava iz P&I osi. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica,pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava.

Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije:1) zaposleni2) osiguranici samostalnih delatnosti3) zemljoradnici

101

PRAVA IZ P&I OSIG:

1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju

2) za slucaj invalidnosti: - pravo na invalidsku penziju- pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju- pravo na rasporedjivanje,odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom- pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje,odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu

3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: - pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju - pravo na raspor. na 2gi odg. posao sa punim radnim vremenom

4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju

5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje

6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu

7) pravo na naknadu pogrebnih troskova

8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje

DOBROVOLJNO P&I OSIG. – njime osiguranici mogu,u skladu sa posebnim zakonom,obezb. sebi&clanovima svoje porodice, > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.

[[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.]]

LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca,u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti

102

odbrane zemlje,na radnom kampu ili takmicenju,na 2gim poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa. Pravo za slucaj inv.&tel. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu,ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu,licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge,licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju,dokvalifikaciji&prekvalifikaciji,koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje,ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu,profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi,licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu.

49. PRAVA&KORISNICI U SIS. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

[vidi pitanje sis.soc.osiguranja za uvod=65.str.] Zdravstvena zastita se,prema Zakonu o zdr. zast. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja, zdr. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem,suzbijanjem,ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. zastite.

Zdr. zastitom su obuhvacena:

1) deca do navrsenih 15godina zivota,skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja,a najkasnije do 26.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice,trudnocom,porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica,nezaposlena lica,materijalno neobezbedjena lica,korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka

103

5) 2ga lica od zaraznih boelsti,malignih bolesti,secerne bolesti,hemofilije,dusevnih bolesti&poremecaja,progresivnih neuro-misicnih oboljenja,cerebralne paralize,multipla skleroze,reumatske groznice,hipertenzije,koronarno&cerebralno vaskularne bolesti,hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr. zastite

Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta,neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr. stanju su podlozne kaznenim merama,kojima podleze&zdrav. ustanova ako ne pruzi zdrav. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.[Postoji 11 vrsta zdrav.ustanova: dom zdravlja,apoteka,bolnica,zavod,zavod za zastitu zdravlja,klinika,institut,apotekarska ustanova,zdravstveni centar,klinicko-bolnicki centar,klinicki centar.]

Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata :

- lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu,zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji,kod privatnih poslodavaca u zemlji,kod privatnih poslodavaca,izabrana&imenovana lica,ako za taj rad primaju platu- nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu- penzionere- vlasnike radnji,reduzeca,odnosno osnivace- lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost- zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni)- svestenike&verske sluzbenike- strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima)

Osnovna PRAVA iz zdrav. osiguranja:

1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE)

104

3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA

1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb. obaveznim zdrav. osiguranicima obuhvata:

- medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav. stanja,odnosno sprecavanje,suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja

- lekarske preglede&2ge vrste med. pomoci radi utvrdjivanja,pracenja&proveravanja zdrav. stanja

- lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med. pomoci- prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba- med. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim

ustanovama- lekove,pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski

materijal potreban za lecenje- proteze,ortopedska&2ga pomagala,pomocne sanitetne

sprave,somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale

2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni,vlasnici,odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr. poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici,pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad,spreceni za rad usled med. ispitivanja,izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini,odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima,spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa,odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto,osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora,licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70-100% od osnova. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade

105

obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava,a posle tog roka Zavod za zdrav. osiguranje.

3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. zastite obezb. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica,kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km,s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. ustanoce od mesta stanovanja).

4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu,ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici.

SREDSTVA za finansiranje zdrav. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6.15%), zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.

50. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE

Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc,pregledi,lekovi,stacionarno lecenje. Nacin pruzanja med. pomoci razl. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade.Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. zastite&u okviru zdrav. osiguranja.

Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost,kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu.

106

Imajuci u vidu zdrav. probleme koji se mogu javiti kod OSI,koriscenje zdrav. usluga je izuzetno malo,narocito kada se radi o kucnim posetama,rehabilitaciji ili pomoci u kuci. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.&soc. sluzbe,narocito ako zive u seoskim naseljima. Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem,kao&za one koji nisu zaposleni. Troskovi zdrav. zastite su veliki (6x > ,uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI.

51. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA

Regulisana su Zakonom opravima civ. Inv. Rata,a osim civ.inv.rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.inv.rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.

PRAVA:- licna invalidnina- dodatak za negu&pomoc 2gog lica- ortopedski dodatak- zdr. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste- besplatna&povlascena voznja- naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa- mesecno novcano primanje- naknada pogrebnih troskova.

SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb. se u budzetu RSrbije.

52. PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE

107

Prava imaju borci,vojna lica sa invliditetom,porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida. Prema proceni invaliditeta,vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica, lica sa 100% invaliditeta, lica sa 90 % invl., lica sa 80% inval., lica sa 70% inv., lica sa 60% inval., lica sa 50% inval., lica sa 40% inval., lica sa 30% inval., lica sa 20 % invaliditeta.

Osnovna prava vojnih invalida,clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav.zast.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje

SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS.[Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave.]

53. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI

Zakon o soc.zastiti&obezbedjivanju soc. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc. zastite. Zakon se odnosi na sve gradjene R.Srbije,koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc. zastite,te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona,ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis. soc. zastite.

Podela prava s obzirom da li se radi o:

108

a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje,pravo na smestaj u ustanovu soc. zastite, pravo na smestaj u 2gu porodicu, pomoc ukuci,dnevni boravak,otprema korisnika za smestaj uustanovu soc. zastite ili u 2gu porodicu,jednokratna pomoc

i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica,pomoc za osposobljavanje za rad.

Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI,za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove; ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice. Pravo na smestaj u ustanovu soc. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc.zastite lica ustanju soc. potrebe kojima je,s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore,ovo pravo najcelishodniji oblik soc. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja,dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma,dete sa poremecajima u drust. ponasanju,trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem),odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima,tesko hronicno obolelo lice,lice ometeno u MR),penzioner&2go staro lice,lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor. Licima sa invalid.,u smislu ovog Zakona,nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene,teske&teze ment. ometenosti,dete visestruko ometeno u razvoju,dete obolelo od autizma,dete sa smetnjama u telesnom razvoju,odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima,odraslo lice ometeno u MR. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete,glupo,dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza,cerebralna paraliza,distrofija,plegija,paraplegija,kvadriplegija,multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje),dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene,t&t ometenosti,dete obolelo od autizma,dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).

Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja,povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba;ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig; ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.

109

Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.patricipacije OSI. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc. zastiti,predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji,cilju,svrsi,sa primesama altruizma,isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti,pa za razliku od tih prava,ovo pravo ide za isticanjem,razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI,ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust. brige o pojedincu u stanju soc. potrebe. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval. lica koja se,prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota,mogu osposobiti za odredjeni rad,a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu. Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje,materijalnog obezbedjenja,naknade troskova smestaja,naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.

54. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI

Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece,pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci). Tako definisan sis.dr.brige o deci trebalo bi da omoguci:

- stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece- pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne,zastitne,vaspitne&ekonomske fje- predskolsko vaspitanje&obrazovanja- odmor&rekreaciju decem - kulturne,sportske&stvaralacke aktivnosti- odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja,decom sa smetnjama u razvoju,decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc. ugrozenih porodica- posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece

110

55. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI

Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama:

- PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA - u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete; 2 godine za trece dete,&9 meseci za 4o&svako naredno; duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1.&2. dete,24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno,a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece,moze se produziti&do 5 godina starosti deteta; majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena,do 3 godine starosti deteta,ako mu je iz zdrav. razloga potrebna nega majke.

- MATERINSKI DODATAK,ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu,imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece,a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete; novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS; ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici,dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja

- DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis. drustv. brige o deci; vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima,a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga; ostvaruje se do 19. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje.

111

- NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva

- PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA,DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU

- VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO)

- BORAVAK,PREDSKOL. VASP.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.

- ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU

- REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE

56. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI

Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona),80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav. sluzbe. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav. stanje,vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta:

- FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI,kao sto su geograf. distrib. ustanova (spec. skola&zavoda,zdrav. institucija,rehabilitacionih cenatra),distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara,sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom.

- KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid. koji poxadjaju spec. ili

112

2ge skole,udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje,pokazateljima xospitalizacije,vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.

- EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI,buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku,cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere,lokaciju – udaljenost institucije,troskove,vreme cekanja,predrasude,neobavestenost o mogucnostima koriscenja,ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku)

Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja,sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota,ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa,nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje,definise soc. status&cini ugled osobe. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta,prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena,prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval. u obaveznom skolovanju. Sto se tice zdrav. zastite-prisutan je,pored lekara opste prakse,veliki broj med.sestara,dok fizijatara,ortopeda,psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima,tako da ljudi sa inv. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela; znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav. zastite,a&troskovi zdr. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro. transportne&sluzbe za razonodu,jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju.

57. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI

113

Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1,tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce. Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja,razvoja probrama,nastave&skolske organizacije. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina,ukljucujuci& OSI,za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima.

Obrazovanje OSI u specijalnim,segregiranim skolama,samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju,nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju,te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige. Drustveni znacaj skolovanja:- prof. rehabilitacija- zaposlenost- samostalnost,nezavisnost- materijalna sigurnost- korisni clanovi drustvaa samim tim sticu i- licnu satisfakciju

58. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA

U 2. polovini 19.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend. dece&omladine. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.dece. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.

114

Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad,pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE,a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE- prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska,Engleska,Holandija..). Skoro istovemeno sa razvojem v&o h.dece u E. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu,racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom. Pri kraju 19. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.decu.RADIVOJE POPOVIC je vec 1885.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je,nazalost,ukinuta posle 20 dana postojanja. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof. osposobljavala na maternjem tjs. srpskom jeziku.JOVAN BOLJARIC je 1894.god. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine,dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h.dece raznih vrsta ometenosti. Nastavni kadar koji se bavio v&o h.dece uglavnom je skolovan u Becu,Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu,narocito na podrucju specijalne pedagogije. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h.decu tek narednog veka u svetu. Razvoj spec.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost,racun,nauka xriscanska,istorija,zemljopis&higijena. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata,a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr. jezika. Po zavrsetki I svetskog rata,u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog

115

skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h.dece&omladine- otvaraju se privatne&drzavne skole,pretezno prema vrstama hendikepa,pri cemu nasa zemlja nije zaostajala,jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec. pedagogije&defektologije tog vremena. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h.dece. Uspesan napredak spec. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat,ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.

59. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA

Posle II sv.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.odnosa,postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke,texnike&texnologije,dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima,usavrsavanja razmene naucnih,strucnih,materijalno-texnickih,kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol,rasu,nacionalnu&versku opredeljenost, =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater. prirode,ostvarenje soc. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje,obrazovanje,prof. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija; osnovno,elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. Dolazi do razvoja spec. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI,kao posledica razvijanja pegadogije&spec. pedagogije. Traga se za novim nacinima o&v h.dece&omladine,jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da

116

se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole. Spec. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva,izgradnja sopstvenih formi rada,koje ce odgovarati spec. potrebama njenih vaspitanika. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h.dece&omladine,koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu.

60. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA

Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI:

- SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija)- POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA- NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM,U ISTOM RAZREDU

Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja,a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica,karakteristika&mogucnosti svakog hend.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji,najprikladniji&najkorisniji. INTEGRACIJA h.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih. Takodje,treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece,kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.ucenikom,kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na

117

postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend. ucenika. U posebnim odeljenjima h.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave,ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog,fizickog&muzickog obrazovanja. H.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama, > su ucila kod kuce, vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju,zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend. vrsnjacima&da im se dopadnu. Drugi vid integracije h.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh. vrsnjacima. Iskustva su takodje pozitivna. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa,psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave,savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.dece,pokazala su se 2struko korisnim. 1) kada je rec o h.ucenicima,integrisanim u redovne razrede sa nehen.vrsnjacima,oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i,cak&bolji od svojih neh.drugova. To se dogadjalo spontano,s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt,odnosno nedostatak,predstavlja > < primetnu smetnju,slabost,ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano,intenzivno napredovanje. 2) neh. ucenici su vecinom prihvatali svoje h.vrsnjake,bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini,podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke,provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu. Posle ovakvog nacina skolovanja h.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh. Neh. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima,saradnicima ili bracnim drugovima.

118

61. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI

Sa pojavom xrisc.&sirenjem xris.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak,zivot&rad OSI. Zbog cestih&nemilosrdnih progona,stiteci se uzajamno,xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki. Ostarivanje medj. zastite svih sestara&brace po Bogu,medju kojima su bile&OSI,u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu,u okviru kojix su ziveli,radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. Kada je xr. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije,pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima,tjs. U AZILIMA koji su uz njih osnovali. Broj hend.,bolesnih,iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc,utociste,lecenje,xranu&odecu svima,mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom. Xrisc. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka,a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima,2gi su skupljali priloge vernika,dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv. imanju,prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim,bolesnim&OSI. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' ,tjs. sklonista. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc. 'ksena'='poklon'),a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE,POKOJISHTA,STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca). Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. U njima su

119

OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu,vocarstvu,vinogradarstvu,skupljanju letine,sumskih plodova,gajenje pcela...+sve ono gorepomenuto). Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. Uspesi obog osposoblj. zavisili su od znanja,angazovanosti,istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti,kao&od motivacije&sposobnosti,vrste&stepena ometenosti,preostalih sposobnosti OSI. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka,vecih interesovanja lekara,pedagoga za OSI. Osim Crkve,pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI. Osnivali su manje azile u koje su primali..,pruzali im utociste&zastitu,pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada. U 2oj polovini 19.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI,koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu,=ost,ravnopravnost svih ljudi). Drzava je postala glavni nosilac soc.pol.&soc.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.god. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl. kojim drzava sprovodi sis. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim,starim,iznemoglim,deci bez rod. staranja&invalidima. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice. U ovim radionicama su deca&omladina,pod nadzorom majstora,sticali znanja,umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije,strucno osposobljeni za obavljanje odreedj. zanimanja,mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Uslovi zivota su u uboz. bili veoma teski,pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz. cim se zaposle,a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.pomoci. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19.veka,da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku,pa prof.rehab.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi, Prvi&Drugi sv. rat.

120

62. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS

Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916. godine. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara,ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi,ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici). Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala,tjs. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata. Prilikom sprovodjenja rehab.&strucnog osposoblj. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa,vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa,tjs. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida,pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski,stolarski,a sredinom 1917.godine su otvorene&obucarska,limarska,krojacka&berberska radionica. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima,a po uputstvu dr SIME PETROVICA,lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof.rehab.&strucno osposoblj. srpskih invalida u Bizerti,u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. 1917. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC,defektolog,koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski

121

ratnici,predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju,a za rukovodioca je postavljen VR,koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su,po zavrsetku rata,intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof.rehab. OSI pod patronatom drzave.

63. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI

Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.&strucno osposoblj.,a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv. organizacije (Savez gluvih&nagluvih,Savez slepih&slabovidih...). Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.rehab.&struno osposoblj. OSI. Tako su 1947.god. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO. Mere soc.pol.&soc.zastite,uz primenu nacela humanizma,solidarnosti&uzajamnosti,bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.rehab.&strucnog osposobljavanja OSI,jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje,kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada. Organizovana&institucionalizovana prof.reh.&str.osposoblj. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza,u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof. osposoblj.,zaposljavanje,integracija,nezavisnost&licna satisfakcija.Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI,tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji

122

je na snagu stupio 23. maja 2009. godine. (imas ga na 123.,124.&125.,126.strani)

64. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI

OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa,nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof. osposobljenu OSI,koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud,rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja,spremnosti,umesnosti,iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti,odnosno zanimanja za koje je osposobljena. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti,uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik. vecinom. Uprkos tome,suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof.rexabilitovana&strucno osposoblj. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije. Tzv. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate,niti su im prijateljski naklonjeni,smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof.rehab.&strucnog osposoblj.& dalje pretezno bespomocne osobe,da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene,da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik. clana radne grupe ako zele da postignu normu,radne radatke,da ce h.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka,da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend, kolega,da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi,da su OSI nepodesni za komunikaciju,druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.rehab.&radno osposobljenih OSI. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti,godine

123

zivota,pol,obrazovanje&kvalifikacija,radno iskustvo itd,a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove,nivo opste zaposlenosti itd.

600 000 OSI zivi u Srbiji,a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje.

Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad,tjs. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. Zakon o prof.rehab.&radnom osposobljavanju,koji je na snagu stupio 23. maja 2009. godine. je znacajan za zaposlj. OSI u trzisnoj privredi.OSI, u skladu sa ovim zakonom, moze da ostvari pravo:1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti;2) na podsticanje zaposljavanja,radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada;3) na mere&aktivnosti profes. rehab.;4) na zaposljavanje pod opstim uslovima;5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima;6) na mere aktivne politike zaposljavanja;7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI.

OSI ima obavezu:1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa;2) da se ukljucuje u obrazovanje,skolovanje,usavrsavanje,strucno osposoblj.&obuku;3) da aktivno trazi zaposlenje;4) da prihvati prof. rehab.;5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof. rehab.,zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu;6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja;7) da prihvati zaposlenje,u skladu sa profesionalnim sposobnostima.

Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju:1) karijerno vodjenje,prof. informisanje,savetovanje&individualni plan zaposljavanja;

124

2) radno osposobljavanje,dokvalifikaciju,prekvalifikaciju&programe za sticanje,odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti;3) pojedinacne&grupne,opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije;4) razvoj motivacije,tehnicku pomoc,strucnu podrsku,pracenje&procenu rezultata prof.rehab.;5) individualni savetodavni rad,koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof.rehab. ;6) edukaciju&trening seminare za poslodavce,strucna lica za radno osposoblj.&prof. rehab. OSI&2ga lica;7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu,kao&sluzbe podrske;

Obaveza zaposljavanja, u smislu ovog zakona, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom,&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI.

Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.

Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof.rehab.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.

Poslodavac koji, u postupku javne ili druge nabavke, izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof. rehab.&zaposljavanje OSI,kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca,izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze.

Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu,za svaku OSI koju nije

125

zaposlio.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI.

Posebni oblici zaposljav.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje,odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvalitetazivota OSI,mogu biti organizovani kao:

1) preduzeca za prof.rehab.&zaposljavanje OSI;2) radni centri;3) socijalno preduzece&organizacija.

Novcanom kaznom od 200.000 - 1.000.000,00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice, ako:1) ne snosi troskove prof.rehab.;2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.rehab.;3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.

Novcanom kaznom od 10.000 - 50.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.rehab. Novcanom kaznom od 5.000 - 400.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.

65. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.OSPOSOBLJ. OSI

Mere soc.pol.&soc.zastite,uz primenu nacela humanizma,solidarnosti&uzajamnosti,bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.rehab.&strucnog osposobljavanja OSI,jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje,kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju

126

da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.

66. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI

Porodica je osnovna,specificna ail&slozena drustv. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva,podizanje,negovanje,v&socijalizacija dece,ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara,zadovoljavanje seksualnih,emocionslnih&2gih potreba. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem,usvojenjem,brakom,a prestaje smrcu),a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa,jedinstvenih&nezamenljivih relacija,dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost,iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. Porodica kao ‘zivi sistem’,trajna&organizovana celina,ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama,tragajuci za funkcionalalnom formom. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme,na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima,odrzava porodicno jedinstvo,postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova,posebno brinuci o starima,deci&clanovima sa posebnim potrebama. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca,porodice&sredine,a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni- funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene,koja najcesce predstvalja osnovu,cak&uslov za zasnivanje porodice,mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice. Porodicna konfiguracija je cesto slozena,visegeneracijska,u kojoj OSI zivi sa roditeljima. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’). Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima. Ziv.vek je kraci za osobe muskog pola,samce&udovce. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.

127

PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje,ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim,ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti,preko povezanosti,do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa,’umrezenosti;. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste,koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti,ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema,pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres,otezavajuci procese individualne diferencijacije,osamostavljivanja,sticanja samopouzdanja&samopostovanja. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima,ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije,ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > ,ukoliko bi im to bilo dozvoljeno). PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava,da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja,uloge&liderstvo u sistemu. Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’,obezbedjuje kontinuitet,a fleksibilnost menjanje.Funkcionalna adaptacija,sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti,ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog,a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju- porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo,zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja,tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila,povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema,sto obezbedjuje stabilnosti,ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj. Porodice sa OSI funkc. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi,gde je stepen

128

umrezavanja,pojacane kohezivnosti,intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce,nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj. odnose te tako prerastaju u konflikte. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene,pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije,koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje,potistenost,socijalno povlacenje. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja,koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj. suprasistemu cvrsta.POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa,na emocionalnom,prakticnom&socijalnom nivou. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu,period puberteta&adolescencije,odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak,sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja,uz sirenje ili suzavanje porod. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji,to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti,tjs. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE,ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE,NISKO ADAPTIBILNE*,gotovo razvojno zaustavljene. One obezbedjuju visok nivo sigunosti,intenzivno osecanje pripadnosti,emocionalne povezanosti&lojalnosti,ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova,ugrozavajuci dozivljaj licne slobode,sabotirajuci samopouzdanje. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila,nemenjanje,izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge,tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka,diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet,ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka,stupanja u odnose sa osobama van porodice,stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog self-koncepta,samopostovanja,prepoznavanja&ispunjavanja svoje

129

privatnosti,sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen.

Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja,promena porodicnih uloga,ekonomski pritisak na porodicu. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu.

67. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI

Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO,majka nije). Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. suprug. Zene sa inval. su tolerantnije prema clanovima porodice,lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju,redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. odnosa&prilikom radnih aktivnosti. Ukoliko se rodi hend. dete,najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab. njenog deteta. Hendi. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda,kako u vaspitanje dece,tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu,u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta,cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. suprugu,cesto je odsutan od kuce,napija se&zivi svoj zivot izvan porodice,pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi,koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim

130

prihickim&materijalnim uslovima. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi,sto se prenosi&na ostale clanove porodice,pogotovu kad deca odrastu. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.,&to cesce u urbanim,nego u ruralnim sredinama. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. suprugu,koja je,da do toga ne dodje,spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje,iamjuci u vidu hendikep majke. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno,s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu. Nehendik. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.supruga. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. osobama,stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.supruga. Nije redak slucaj ni da je nehend. zena bila placena da se stara o h.muskarcu,vremenom se vezavsi za njega. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota,pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.supruga. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa,materijalno potpuno obezbedjene,imaju svoj zanimanje,kao&2ge povoljne uslove da neguju,vaspitavaju&skoluju svoje dete. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke,koje se trude,do granica svojix maximalnih sposobnosti,da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.

131

68. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE

Porodica se moze posmatrati dvojako:

1) kao drustv. grupa koja obavlja niz fja o2) kao pravni entitet,pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba,izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima

Porodica je u sadrzinskom,strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja:

a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne,moralne,estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice)

b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice)

c) obezbedjuje&razvija soc.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice)

d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice)

Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka,pa partneri u porodicama mogu biti:

132

- OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta)- SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO

U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu.

- Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti,brak&porodica se ugl. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja,istovremene rehabilitacije ili tokom prof.osposobljavanja. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.osobe,kao&posredstvo msrodnika,prijatelja&sl.

- U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl. vrste ometenosti,poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu,kako bi im zivot bio lepsi&laksi,kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice,tj. porodice h.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera. Partneri najcesce imaju samo 1 dete,sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta,sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom,kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku. Ukoliko je prvo dete zdravo,oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.

- Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.,&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu. Najcesca kombinacija hend.&nehend. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.,a da supruga nije h.osoba. H.muskarci imaju mnogo > sanse nego h.zene da pronadju nehend. bracnog druga. Muskarci koji su uspesno obavili odg. rehab.,zavrsili skolovanje,kvalifikovali se za odg. radno mesto koje su u stanju&da zadrze,koji imaju stabilan polozaj u drustvu,reseno stambeno pitanje,poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu,mogu lake sklopiti brak sa neh. suprugom nego ostali kandidati koji

133

nemaju pomenute,kao&druge privilegije. Nehe. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade,cak 20& > godina od svojih h.supruga. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h.musk&ne.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.osobama po svojoj profesiji,pa je vec stekla iskustva u radu sa h.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.muskarcem,za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala. Razvodi partnera u kojima je suprug h. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.osoba.

69. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI

BRAK – dvopolna prirodna,polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski,poligamski,gradjanski,crkveni,neformalni,fakticki,kao&razlicite sadrzaje&zadatke: ekonomske,pravne,socijalne,duhovne,moralne,prakticke,estetske&dr;[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene; po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene,zakljucena u svecanoj formi,po njihovom slobodnom pristanku,raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju,za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija,jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon,emocije&dr. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka,a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika,najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici. U tom

134

slucaju h.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status,narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje,visu kvalifikaciju,bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva,koji,poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama,ima >.U urbanim sredinama porodice h.osoba pretezno imaju tri clana (otac,majka,dete),sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO,u kojima ima > dece.Porodice u kojima je majka h. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.

70. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV. U BRAKU

Hendi. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda,kako u vaspitanje dece,tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu,u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta,cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. suprugu,cesto je odsutan od kuce,napija se&zivi svoj zivot izvan porodice,pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi,koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi,sto se prenosi&na ostale clanove porodice,pogotovu kad deca odrastu. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.,&to cesce u urbanim,nego u ruralnim sredinama. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. suprugu,koja je,da do toga ne dodje,spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u

135

sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje,iamjuci u vidu hendikep majke. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno,s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.supruga su cesci u ruralnim sredinama. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa,materijalno potpuno obezbedjene,imaju svoj zanimanje,kao&2ge povoljne uslove da neguju,vaspitavaju&skoluju svoje dete. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke,koje se trude,do granica svojix maximalnih sposobnosti,da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta

71. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK

Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota,pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.supruga. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. osobama,stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.supruga,pogotovu ukoliko h.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa,posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja,vise kvalifikacije,boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji. Nehendik. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.supruga. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. Muskarci koji su uspesno obavili odg. rehab.,zavrsili skolovanje,kvalifikovali se za odg. radno mesto koje su u stanju da zadrze,imaju stabilna polozaj u drustvu,reseno stambeno pitanje,poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.

136

Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI,muskarac ne),ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama. Ove porodice zive u 3gener. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr. imovinu,ima bolji platu,radno mesto.

72. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI

Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh. od uticaja su,izmedjuostalog&predrasude. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima,afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu; moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima,koje se javljaju kao ostecenje sluha,vida,telesna inval. itd. stvaraju pripadnicima tzv. ‘normane populacije; negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica, ispasta porodicni grex, genetski je kaznjena, ima zabranu na srecu, opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice, nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu, duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu, deca&mladi treba da poxadjaju spec. skole&da se bave specijalnim zanimanjima, xipersenzibilna je&zavidi drugima. Zbog predrasuda nehend. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI.

73. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI

MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja,usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju.

137

MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva; manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti,da se istakne u odnosu na 2ge ljude. Ovaj motiv postoji&kod OSI,mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu,nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa,tesko nalaze posao. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji. Sve ovo demoralise OSI,povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu,prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.

FAKTORI koji uticu na motivaciju:- individualne karakteristike (potrebe,stavovi,interesi)- karakteristike posla (razlicite vesine,autonomija,slicnosti&znacenje zadataka,povratna veza)- karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje,nego osobe sa tezim stepenom ometenosti,koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle,uprkos prof.rehab.&strucnom ospos. koje su prosli. Pol h.osobe moze uticati na zaposljavanje. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.zenama. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu,kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici; kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice,dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu,samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi,manje ce izostajati sa posla,lakes ce se uklopiti u proces rada). Obrazovanje&kvalifikovanost h.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg. obrazovanje&kvalifikaciju,kao&radon iskustvo. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.osobe. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka,opremljenost radnog mesta za obavljanje odr. postupaka od str. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.osposobljena h.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.rehab.&strucno osposobljenih osoba,jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama. Socijalna sredina,tjs. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju,jer je uoceno da hen.pojedinac > uocljiv u

138

dinamicnim,visokoindustrijalizovanim drustvima,nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima,koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.

74. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE

OSI cine grupu ljudi koja se iz razl. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh. koja vrednuje karakteristike hendikep. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. ‘normalne’ vecine,pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova. Ovo je 1 od nacina kojim se neh.vecina stiti od kontakta sa OSI. Segregaciju koju namece neh. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi). Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima. Iz tih razloga neh. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici,dobri&odani prijatelji,kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota. Cinjenica da je neka osoba slepa,gluva,telesno invalidna&sl. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval.,sto u vecini slucajeva

139

predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji,dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije,sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen. vecine u drustvu. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti,stepena,koliko je hen. uocljiv ili se ne primecuje,koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije,kamuflira, sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE,do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa,sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba, Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd. Mada medju OSI postoje razlike,njih u grupu povezuju upravo obelezja hen. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. Osim vrste&intenziteta hen.,kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh. vecine,deluju&vaspitanje,karakterne osobine&polozaj neh. u drustvu. S 2ge strane OSI,sem istovetnog ili slicnog hend.,povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje,nedovoljna strucna osposobljenost,niske skolske ili strucne kvalifikacije,hijerarhijska imobilnost u drustv. podeli rada,niski zivotni standard,socijalna izolovanost&imobilnost. Neh. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu,da se organizuju u grupe po vrstama hend.&da u tim grupama traze svoju srecu,raumevanje,prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu. Na taj nacin neh. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid. cine OSI < ili > zavisnim od neh.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine,to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci,ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh. samo na osnovu postojeceg hendikepa. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta,sposobnosti,sklonosti,lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim

140

odnosima. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI. Neh. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj. aktivnosti,koje su sastavni deo radnog postupka,s obzirom na njen hendik. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno,najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab.,spec. obrazovanja&prof. osposobljavanja u posebnim uslovima. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo,koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama,ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab.&habil. OSI. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. osoba. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. Kada su u pitanju opsti drustv.odnosi&polozaji OSI u drustvu,stigma zbog hend. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna,prof.ospos.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove,ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen. osoba. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh. osoba. Posto hen. umanjuje njihove sanse u zivotu,radu&drustvu,OSI u kojih hen. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga. No,uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda,sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao,pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima,sto se odrazava&na njihova primanja,kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja,porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI ,koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG,ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih

141

aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI. Posledice hen. stalno prate OSI,mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. vecine prema OSI. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni,jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu.

75. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI

Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv. zajednice prema odredjenim drustv. pojavama,postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv. zajednicu; oblik kolektivnog rasudji-vanja politicke javnosti o aktuelnim drustv. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc.zajednica; izraz odobravanja ili osude,podrzavanja ili protivljenja prema postupcima,merama&odlukamas-tavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane ve-ceg broja stanovnistva jedne drust. zajednice; pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju mo-tivacionih,perceptivnih&saznajnih procesa; kolektivna misao,emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv. stvarnosti. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima,cak&prinudom,dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja.

Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji,problemu,cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv. ponasanja u procesu resavanja soc. relevantnih problema.

JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom prak-som kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv.ponasanje ljudi.

142

U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv. svesti,odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao mani-festacija psihickog porekla,a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest.

Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju,mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr. pojavama u drustvu,odnosno oni ne posmatraju,ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab. tih osoba,mada svi zive u istom drustvu. Tako mnogi segmenti drustv. stvarnosti ostaju izvan in-teresovanja mnogih ljudi. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj,ukoliko su ljudi masovno zainteresovani.

OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje,razmenu ideja,stavova&mnjenja pojedinaca&drustv. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi,razvoj drustva&drustv. odnosa. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz.,razmene ideja&misljenja pojedi-naca&drustv.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva.

DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima,tzv. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust.zajednice povodom odr. drustv. pitanja ili problema. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr. drustv. prob-leme.

Konformizam deluje u svakoj drust. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi,pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva,tjs. drzavne vlasti. Iz tih razloga je drustv.konf. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM.

POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova. K. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima:

143

1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis. normi,kakav je recimo pravni poredak!,bez prisile ponasanja)

2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke,tehnike,kulture,kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka os-nova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr. Stara Gr-cka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote,&danas je slicno npr. sa OSI koje prate stigme&predsra-sude)

3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij. sredini,kao&prilikom odredjivanja ra-zlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti pri-likom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva)

4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja,time&uticaja na ob-likovanje JM koje se u drustv. zajednici izrazava govorom ili u pisanom ob-liku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi,sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM)

5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavesta-vanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na obliko-vanje znanja ljudi,kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi,sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene)

Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe,postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripad-nika javnosti,pri cemu se JM oblikuje medj. komunikacijama. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno za-

144

jednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM.

Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto raz-likuju. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa nece-lima humanizma. Medjutim,kada je rec o licnom,privatnom misljenju pojed-inaca,onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja,netrpeljivosti,do svesrdnix odnosa prema OSI. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. stavovi,pocev od stava da su OSI manje sposobne,nesposobne ili osobe nize vrednosti,nepouzdane na poslu&druzenju,do stava da ih treba izbegavati. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozi-tivne sanse da se potvrde u drustvu,ali dasu one,poredivsi ih sa vecinom,dru-gacije. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda,nanoseci stetu&nepravdu OSI. Da bi se nepo-voljni stavovi pojedinaca,drusv.grupa&javnog mnjenja promenili u poz. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.

OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI,STALNIM IZNOSENJEM&PROPA-GIRANJEM HUMANIH,PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA,POSREDSTVOM TELEVIZIJE,RADIO EMISIJA,STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu,ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu.

JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove.

76. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI

145

Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota,tjs. u svakoj sferi fizickog,ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije,senzitivnosti,strucnosti,sistematicnosti,znanja&finansijskih sred-stava,kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja.

U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PRO-GRAM AKCIJE. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema. Os-novni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI,tjs. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale,kao&svi 2gi clanovi zajednice. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava),eksperata za pojedine oblasti,predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti,senzitivnossti&angazo-vanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog fo-ruma,gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobi-lizaciji javnosti. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.

Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo:

1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVE-CANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI

2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA

3)OSI&CIVILNO DRUSTVO

4) POLOZAJ,PRAVA&BENEFICIJE OSI

1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti

146

Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje,zaposlenje,zdrav.&soc.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti,a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva,tako da po njima drzave treba da uvedu:

programe akcije koji ce obezb. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez. dostupnost informacija&komunikacija za ovu pop-

ulaciju

Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.barijera koje ce obezb. dostupnost obrazovnih institucija,zaposlenja,javnog transporta,zgrada. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.okolike,a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.

U sferi obrazovanja,na niovou Vlade&drzave,mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom,srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu,mlade&odrasle OSI,putem integrisanih okruzenja. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja,sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa. Samo osnovno obraz. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem). Posebna paznja se mora posvetiti najm-ladjoj deci sa inv.,predskolskoj deci,odraslim osobama,a narocito zenama,sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava,ali&razvijanje vestina nas-tavnika za rad sa ovom populacijom. Integrisana edukacija obuhvata&uces-tvovanje zajednice,a sam Nac.program treba da bude zasnivan na zajednici.

U situacijama kada opsti obr. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg. nacin zadovolji potrebe OSI,preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec. odeljenja u osnovnim&sred-njim skolama,sa odg. srandardima.

U pogledu potencijala za zaposljavanje,pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja,imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv.&okruzenje’,preporucuje se iniciranje posebnih pro-jekata koji ce biti usmereni na OSI,orijentisani ka sticanju dohodka za ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ru-

147

ralnih&urbanih preduzeca). Neizostavno je uvazavanje potreba OSI,njihovih ideja,inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb. uslove za kvalitetan zivot. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph. za razvijanje posla. Namece se&potreba obezbedjivanja prof.prekvali-fikacija,ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI.

Kada je rec o zdrav. sluzbama,neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr. arhitektonske barijere). Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kont-role zdravlja ove populacije,uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara,kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. in-stitucije (otklanjanje arhit. barijera). Putem kontinuirane edukacije,potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.radnika za rad sa OSI,narocito u sluzbi opste medicine. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno ma-terijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine,tako&medju 2gim specijalistima,o njihovom isksustvu,stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce un-aprediti ne samo koriscenje&dostupnost,vec&satisfakciju zdravstvenom za-stitom medju OSI. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl. oblika zdrav. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav.sluzbe&nevladinih organizacija.

2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta

Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti,kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifiko-vane strucnjake za ovakve oblike rada. Razmotriti mogucnost osposoblja-vanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid. timove u institucijama&siroj zajednici. Nastaviti sa daljim razvojem saveto-valista za OSI&obezbediti im stalne alternativne izvore finansiranja,jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske.

148

3) OSI&civilno drustvo

Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO,ogranizovati ih kao konsultantski tim,eduko-vati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Praviti posebne programe za mlade,zene,decu,roditelje OSI,u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. Napraviti ’kartu vestina’ tjs. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Napraviti zajednicki bil-ten na nivou Republike za sva udruzenja. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. strucn-jaka (konstatovanje zajednickih ciljeva,ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog,drustv. razvoja civilnog drustva,na popularan&informativan nacin. Upoznavanje or-ganizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike,reforme&strukturno prilagodjavanje,kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment,kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje). Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI,barem na nivou op-stina,radi izvodjenja zajednickih akcija. Ukljucivanje poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibil-

149

isanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku. Ukljuc. OSI kao volon-tera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima.

4) Polozaj,prava&beneficije OSI

Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI,mada velikom broju njih nedostaje temelj,a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. zivota.

Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunaro-dnog prava. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju,pravima&beneficijama OSI,koji bi bio zasnovan na nediskrimi-naciji&potrebi sto potpunijeg soc.integrisanja OSI. Integracija,nediskr.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja,pokretacka snaga&nada za buducnost.

150

151

152

153

154

155

156

157

158

159

160

161

162