SOCIOLOGIJA KOD SRBA

Sociologija kao nauka ima relativno kratku istoriju, ali njeni koreni seu do antike filozofije, pa u se postanku sociologije kao nauke posvetiti nakon kratkog pregleda istorije sociologije koja je blisko povezana sa filozofijom. Filozofija kao nauka je nastala izmedju 600-500-te godine pre nove ere na podruju antike Grke. Razlog za nastanak filozofije, a samim tim i korenima sociologije, jeste nastanak tipine demokratije u antikoj grkoj, koja je bila pogodno tlo za razvoj filozofije. Neophodan uslov za nastanak filozofije, a kasnije i sociologije, jeste pojava drutvene svesti i pojava pismenosti. Takoe vaan faktor nastanka filozofije jeste razvijen drutveni ivot i gradjanska jednakost i ravnopravnost, koja do tada nije postojala nigde u svetu. Ve na poetku filozofi antike grke uvidjaju da misao o drutvu, odnosno socijalna misao, je veoma vana i smatrana je veoma korisnom i funkcionalnom. Platon i Aristotel su se u svojim delima Drava i Politika bavili donekle socijalnom miljenjem i pokuavali su da objasne sa filozofskog aspekta zato je vana socijalna misao. U srednjem veku je filozofija tavorila, izgubila je mesto jedne od najvanijih disciplina drutvenog ivota ustupivi ga crkvenom poimanju sveta. Predstavnik sholastike misli i jedan od najuticajnijih filozofa srednjeg veka uz Tomu Akvinskog jeste Aurelije Avgustin- kasnije Sveti Avgustin. On u svom delu O dravi boijoj spaja teoloku i filozofsko-socijalnu misao. Toma Akvinski je bio veliki potovalac Aristotelov, pa je u svojim delima uvrstio Aristotelovu misao i oslovljavao ga sa Filozof. Ibn Haldun je iveo u Arabiji gde je religijski pritisak bio znatno slabiji. Haldun je smatrao da drutvo zavisi od biolokih i geografskih faktora. U novom veku ve poinje oblikovanje sociologije kao zasebne nauke. Mnogi filozofi novog veka su imali udela u tom oblikovanju. Pojavom kapitalizma javljaju se i ekonomske nejednakosti pojedinaca, pojavljuju se dve razliite struje u sociologiji: Apologetska- koja je teila da objasni i opravda postojei drutveni i ekonomski sistem (Drutveni ugovor) Kritina- koja je analizirajui kapitalistiko drutvo ukazivala na nunost njegovog ukidanja i uspostavljanja novog i pravednog drutva za sve njegove lanove (utopistika, socijalutopistika, nauni socijalizam) Zagovornici Teorije drutvenog ugovora su bili: Tomas Hobs, Baruh De Spinoza, Don Lok i an-ak Ruso. arl De Monteskje je pridavao znaaj geografskom poloaju i klimi, a zatim i veliini drzave. Zagovornici kritinog stava su bili Sen Simon, arl Furije i Robert Oven, a njihove pretee su bili Tomas Mor i Kampanela.

NASTANAK SOCIOLOGIJE KAO ZASEBNE NAUKE

Sociologija kao nauka formira se tek sredinom19. veka. U to vreme su biologija i fizika bile ve formirane i konstantno su napredovale, pa su pruile dobar osnov za nastanak nauke o drutvu. Osnivaem sociologije smatra se Ogist Kont koji je u svom delu Kurs pozitivne filozofije vrio klasifikaciju nauka. Kont je sociologiji postavio zadatak da izuava drutvo u celini, kako u stanju mirovanja, tako i u stanju kretanja. Tu se sociologija odmah podelila na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Socijalna statika treba da prikazuje anatomiju drutva u mirovanju i da otkrije uslove za odravanje harmoninih odnosa u drutvu pa na taj nain i jedinstva drutva kao celine. Osnovna jedinica drutva, po Kontu, jeste porodica, jer ona predstavlja prirodno stanje ovekove aktivnosti i u njoj vladaju odnosti koji su prirodni temelj svih odnosa u drutvu. Kont je naveo etiri klase u socijalnoj strukturi, i to:1. Spekulativna klasa 2. Praktina klasa 3. Poljoprivrednika klasa 4. Radnika klasa Socijalna dinamika treba da bude opta teorija prirodnog napretka oveanstva. Ona treba da izuava uzroke i zakonitosti drutvenih promena.

RAZVOJ SOCIOLOGIJE

Od svog nastanka sredinom 19. veka pa do sredine 20. veka, sociologija je imala velike napore da se konstruie kao nova nauka, kao opta drutvena nauka. Ti napori su dali dragocene rezultate: sociologija se konstruisala kao samostalna nauka, definisala svoj predmet, polako se stvaraju uslovi i za uobliavanje sociolokog metoda, prilino uspeno odraen odnos prema drugim naukama, kao i sociologije prema drugim drutvenim naukama. Poto se drutvo neprestano menjalo, dolo se do potrebe da se i nauka o drutvu promeni i da se formira neka nova sociologija. Ve na samom poetku dolazi do razliitih shvatanja koncepcija promena koje sociologija treba da pretrpi u pogledu svoje transformacije: Prva grupa shvatanja zasniva se na uverenju da se preko uklanjanja nedostataka u postojeim teorijskim sistemima ili u okviru empirijskih istraivanja, ti nedostaci prevazilaze unoenjem izvesnih korekcija. Time bi praktino bila sauvana teorijska sutina postojee sociologije, samo bi, u skladu sa izmenjenim drutvenim okolnostima, teorijska uoptavanja i teorijska interpretacija bili iztraeni na viem nivou. Druga grupa shvatanja zasniva se na uverenju da se reenje za postojeu situaciju u sociologiji nalazi u jednoj novoj, razliitoj od dotadanje sociologije. Ona bi trebalo da da novu teorijsku osnovu za celovito izuavanje drutva, da bude humanistiki usmerena, a sposobna da pokrene i usmerava drutvene procese i promene. Naroito je bio izraen zahtev za aktivnim odnosom nove sociologije prema drutvenoj praksi. U tom smislu se ovaj zahtev moe shvatiti kao protest savremenih sociologa protiv besplodnosti dotadanje sociologije u odnosu na drutvenu praksu. Ali i ova tzv. nova sociologija ima svoje dve struje: radikalnu i humanistiku. o Radikalna sociologija javlja se ezdesetih godina u SAD i Zapadnoj Evropi neto kasnije. Ona izraava krajnji kritiki odnos prema statikoj viziji drutva u dosadanjoj sociologiji. Radikalna sociologija za koju se oni zalau, ne treba da bude ni samo teorijska, ni samo empirijska nauka, ali ne treba da bude ni vrednosno neutralna. Naprotiv, ona bi morala da ostvari jedinstvo teorije, metoda i drutvene akcije. Svi predstavnici radikalne sociologije su saglasni u uverenju da drutvo treba da se menja i da u odnosu na te promene sociologija treba da ima aktivnu i znaajnu ulogu. Humanistika sociologija sutinu sadranu u novoj viziji uloge pojedinca, oveka, u odnosu na drutvo i promene u njemu. Sa aspekta ove sociologije, ovek je bie koje osea, misli i deluje, sposobno, dakle, za aktivan odnos prema stvarnosti u kojoj ivi, pa prema tome i za aktivan odnos prema drutvu kao delu te stvarnosti.

SOCIOLOGIJA U ISTORIJSKOJ SAMOSVESTI SRBA

Sociologija se u Srba javlja tek sa poecima gradjanskog drutva i u okrilju njihovih kulturnih ustanova, meu kojima je univerzitet bio najvaniji. Poto su Srbi vekovima opostojavali bez svoje nacionalne drave to je celokupan drutveni razvitak bio sistematski ometan sa svih strana i u svim oblastima. Zaostajalo se u politikom, ekonomskom razvoju, pa shodno tome i kulturnom sazrevanju. SPC, uvajui svetosavsku tradicija i pravoslavnu veru, staru srpsku pismenost i knjievnu batinu uvala je i nacionalni identitet Srba kako je mogla i koliko je mogla. Sistematsko razvijanje drutvenih nauka, pa i sociologije meu njima, nije bilo mogue sve dok se za to nisu stekli najvaniji neophodni i dovoljni preduslovi u srpskom drutvu. Zato sociologija, kao racionalna i sistematski razvijana teorijska drutvena samosvest, ima kod Srba kratku istoriju. Predistorija je mnogo dua i see duboko u srpsku kulturnu tradiciju. Krajnji cilj nacionalnog budjenja i kulturno-politikih pokreta veine naroda bilo je stvaranje nacionalnih drava. Istorija je pokazala da se one nisu mogle stvoriti bez oruane borbe, ali samo silom nisu se mogle odrati ako se iznutra racionalno ne urede, na autohtonim kulturnim tradicijama i shodno civilizacijski dostignutim oblicima drutvene organizacije. Taj neophodan istorijski zadatak, koji se sastojao u sistematskom razvijanju svesti naroda o potrebi da valjano uredi svoju nacionalnu dravu i da u njenom okviru organizuje racionalno funkcionisanje drutva, nije bio nita manje vaan faktor od oruanih ustanaka na koje su se Srbi medju prvima u Evropi, podigli poetkom 19. veka.Takvoj svrsi, kao racionalna potpora stvaranju nacionalne drave i uredjenju drutvenog ivota i kulture u njoj, trebalo je i kod Srba da poslue novostvorene drutvene nauke kao to su moderna istoriografija, dravno pravo, nauka o jeziku, nacionalna ekonomija, geografija i druge posebne nauke. Svim ovim i drugim duhovnim disciplinama u izvesnoj meri prethodi, stalno ih proima i budno prati njihove tokove filozofija, a na njih se oslanjaju i sitetizuju saznajene rezultate- etnologija i sociologija. Danas su etnoloki i socioloki pristup dva zasebna disciplinarna podruja drutvenih istraivanja, koja su meusobno komplementarna u saznajno-analitikom i praktino-delatnom smislu. Ona su od samog svog poetka meusobno nerazvojno povezana u okviru tradicije svestranog naunog etnosociolokog prouavanja naeg narodnog ivota koju je utemeljio V. Karadi, a zatim sledili V. Boglii, S. Novakovi, J. Cviji, Sl. Jovanovi, . Tasi i drugi srpski naunici i univerzitetski nastavnici koji su ih kasnije sledili. Meu njima se moraju traiti i tu jedino nani pretee i utemeljivai srpske akademske sociologije, koji, razume se, nisu bili prvenstveno sociolozi, ali bez kojih se poeci sociologije kod srba ne mogu zamisliti. Pojava Svetozara Markovia i njegovo nastojanje da teorijski zasnuje socijalistiku ideologiju, da politiki pokrene duboke reforme u raznim oblastima drutvenog ivota i sprovede revoluciju u sferi dravne vlasti je veoma znaajna za nastanak sociologije u Srba.

SOCIOLOGIJA U SRBA KAO AKADEMSKA DISCIPLINA Ukorenjivanje na univerzitetu

Prvo institucionalno uporite sociologije bio je pravni fakultet u Beogradu, na kojem je od 1935.godine postoji katedra da sociologiju. Pionirske korake napravila grupa profesora Pravnog fakulteta na elu sa uglednim teoretiarem i istoriarem prava Slobodanom Jovanieviem izmedju dva svetska rata kod nas uinila prve pionirske korake u afirmaciji sociologije kao posebne akademske nauke. Poetkom tridesetih Sl. Jovanovi je na doktorskim studijama drao prva predavanja iz sociologije kojima su prikazane neke teorijske struje i neki problemi u sociolokom prouavanju prava, politike, religije, kuluture. ore Tasi, bavei se filozofijom i sociologijom prava, jo neposrednije je doprineo konsituisanju sociologije kao zasebne nauke u akademskoj sredini. On je, kao i Sl. Jovanovi, smatrao da je akademska sociologija najprirodnija prepreka populistikim i agresivnim ideologijama koje su se javljale u srpskom drutvu i sve vie hvatale maha izmedju dva svetska rata. Tasi 1935. u Beogradu osniva Drutvo za pravnu filozofiju i sociologiju, koje od 1938. do 1941. deluje pod imenom Drutvo za sociologiju i drutvene nauke. Tasi je 1938. uredio prvi iskljuivo socioloki zvornik radova Socioloki pregled. Koji e 1961. biti obnovljen kao glasilo posleratnog Sociolokog drutva, najpre kao godinjak, a potom kao etvoromesenik i tromesenik. Dragoslav Todorovi koji je pred Drugi sv. rat na Ekonomsko-komercijalnoj visokoj koli predavao sociologiju dirkemovske orijentacije. Izuzetak u medjuratnoj srpskoj sociologiji u izvesnom smislu bio je Mirko Kosi ekonomista i sociology, blizak idejama nemake formalne sociologije. Kosi je napisao i Uvod u optu sociologiju kao prvi moderan udbenik sociologije kod Srba. Pored Vizeovih ideja on je na osoben nain sintetizovao in eke osnovne stavove Maksa Vebera, Emila Dirkema iVilfereda Pareta. Od svih predratnih srpskih sociologa najveci meunarodni ugled imao je Kosi. U Beogradu je 1920. pokrenuo i ureivao drutveni ivot, prvi na asopis sa prvenstveno sociolokom tematikom, kojim je, izmeu ostalog, nastojao da teorijski pobija marksistiko shvatanje drutva.Socioloke katedre i studijske grupe Glavno posleratno institucionalno uporite nae sociologije bili su Filozofski i Pravni Fakultet Beogradskog univerziteta i novoformirani institute drutvenih nauka u Beogradu. Akademski kadrovi, skoro bez izuzetka, nosily su sve aktivnosti strunih udruenja, ureivali strune asopise i saraivali u njima, drali javne tribune za ire popularizovanje klasinih sociolokih dela, pisanjem prvih domaih udbenika i sociolokih monografija. U periodu od 1959. do kraja 1997 godine diplomiralo je preko 1000, magistriralo je 71, a doktoriralo 43 sociologa. Uz katedru za studijsku grupu za sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1972. godine postoji institut za socioloka istraivanja. Prvi Upravnik bila je Zagorka Golubovi, a rukovodilac prvog projekta pod naslovom Drutveni sukobi i promene u strukturi savremenog sociolokog drutva bio je Ljubomir Tadi. Ovim projektom vodei srpski sociolozi su najavili prvu socioloku dijagnozu zlokobnog separatistikog nacionalizma i haotinog raslojavanja koje je dve decenije kasnije odvelo jugoslovensko drutvo u duboku krizu, funkcionalnu dezintegraciju i raspad drave. Profesori koji su uestvovali na ovom projektu su odstarnjeni ii z nastave i sa Fakulteta. Istovremeno su i saradnici na projektu i prvi staeri u Institutu postiplomci sociologiji raspreni na razne strane. U sledeoj fazi svog razvoja, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog Fakultetat u Beogradu, kao i sama katedra za sociologiju i Odeljenje za filozofiju i sociologiju i njihovi tadanji lanovi izbegavaju neposredne konfrontacije sa centrima politike moi i u oteanim okolnostima odravaju kontinuitet socioloke profesije i sociologije kao nauke. Druga studijska grupa za sociologiju otvorena je 1971. na Filozofskom fakultetu u Niu, sa (ne)skrivenom namerom centara politike moi da se, zbog ideoloke nepodobnosti beogradske katedre za sociologiju, stvaranjem novog institucionalnog uporita, umanji njen uticaj u strunim krugovima. Iako prividno svemoni, ni ondanji vlastodrci nisu bili u stanju da potpuno kontroliu dalju evoluciju katedri i studijskih grupa kojima su samim osnivanjem namenjivali odredjenu ulogu. Uz studijsku grupu za sociologiju na fakultetu u Niu formiran je najpre istraivaki centar, apotom i Institut za socioloka istraivanja, preko kojih je sprovedena izrada vie sociolokih projekata i organizovano vie naunih savetovanja. Na Filozofskom fakuletu u Novom Sadu 1988. nastaje studijska grupa za sociologiju i filozofiju u okviru koje se od druge godine studija izdvaja, pored filozofskog, zaseban socioloki smer. Prvi profesori sociolokih predmeta su bili Milovan Mitrovi, Milan Tripkovi, Dragan Kokovi, Boo Miloevi, uro unji, Gordana Tripkovi, Duan oi i Ljubinko Pui. Od 1996. studenti se u Novom Sadu upisuju u zasebnu studijsku grupu za Sociologiju. Katedra za sociologiju bila je sve do kraja osamdesetih u sastavu Instituta za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Rukovodilac prvog sociolokog Instituta bio je Milovan Mitrovi. Novosadski krug sociologa uspeo je da odri sociologiju kao nastavni predmet na svim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu i u vremenu kada je ona na svim drugim univerzitetima bila istisnuta marksistikim predmetima. Poseban doprinos irenju sociolokog pogleda na drutvo, primeni sociolokog metoda u razumevanju i objanjenju posebnih oblast ii pojedinih drutvenih problema i javnoj afirmaciji sociologije kao nauke davale su katedre za sociologiju na pravnim, ekonomskim, politikolokim, filolokim i drugim studijama, ukljuujui i studije na tek otvorenim uiteljskim fakultetima.

Struna udruenja i asopisi Slina evoluciona linija u konstituisanju sociologije zapaa se i onda kada se prati nastajanje i rad strunih udruenja sociologa i asopisa koje su ona izdavala. Kao i pre Drugog sv. rata i prvo posleratno struno udruenje sociologa osnovali su pravnici. Srpsko socioloko drutvo osnovano je u Beogradu decembra 1954. kao prva republika sekcija saveznog udruenja koje su, takodje pravnici, isto u Beogradu, osnovali nesto malo pre, u oktobru 1954. Prvi predsednik Srpskog sociolokog drutva bio je Radomir Luki, a prvi predsednik Jugoslovenskog sociolokog drutva Oleg Mandi. Iz drugog uporita nae sociologije, od filozofa, skoro u isto vreme potie inicijativa za formiranje zajednikog udruenja za filozofiju i sociologiju. Toj inicijativi su se pridruili i pravnici, ranije organizovani u socioloko struno drutvo. Osnivaka skuptina tog novog zajednikog Jugoslovenskog udruenja za Filozofiju i Sociologiju odrana je 9. i 10. novembra 1956. u Novom Sadu. Prvi predsednik je bio Joe Goriar, a potpredsednici Radomir Luki i Vuko Pavievi. Kao glasilo udruenja pokrenut je asopis Filozofija-Sociologija, koji se prvi put pojavio 1957., a u toku 1958. izasao tri puta. Njegov prvi glavni urednik bio je Veljko Kora. Tako je sekcija za sociologiju, zajedno sa Odeljenjem za sociologiju Instituta drutvenih nauka u Beogradu 1959. zapoela poseebno izdavanje Sociologije iji je podnaslov bio asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. Podnaslovom se naglaavala antropoloka i psiholoka orijentacija u sociologiji, nasuprot dogmatskom marksizmu koji je to zanemarivao. Kao to se izdvojio asopis za sociologiju, tako su se ubrzo i sekcije za sociologiju i filozofiju formalno razdvojile u dva zasebna struna udruenja 1960. na skuptini u Bledu. Ve od samog poetka JUS je razvio saradnju sa Meunarodnom sociolokom asocijacijom (ISA) i ubrzo je ukljuen u njeno lanstvo. Okolnost da je sedite JUS-a sve do sredine sedamdesetih formalno bilo u Beogradu, a kasnije se praktino prenosi u Sloveniju. Medjutim, konfederalno-separatistiki virus nije potedeo ni JUS. Iako je savezno udruenje formirano pre bilo kojeg republikog, iako veina najuglednijih sociologa oko strunog drutva dugo bila jugoslovenski orijentisana, teite aktivnosti sve vie se premetalo na republika udruenja. Indikativno je da je lanstvo u ISA-i na isti nain dovedeno u pitanje kao i lanstvo Jugoslavije u UN. Nikakvog znaaja nije imalo to to je JUS od svog poetka, i decenijama kasnije, imao nesporno i kontinuirano lanstvo u ISA, kao to ni Jugoslaviji nije pomogla okolnost da je bila meu dravama koje su osnovale UN.Globalna politika ne zaobilazi sociologiju ni na meunarodnom planu, ba kao to je u decenijama pre toga nije mimoilazila ni na unutarnjem. Kao Primerena odmazda reima, zbog idejnog osmiljavanja i organizacionog potpomaganja studentskih demonstracija 1968, poetkom 1974. iz nastave je odstranjena grupa profesora sa Odeljenja za filozofiju i sociologiju. U toj grupi bili su istaknuti srpski i jugoslovenski filozofi i sociolozi Mihailo Markovi, Ljubomir Tadi, Svetozar Stojanovi, Zagorka Golubovi, Dragoljub Miunovi i drugi. Oni nisu bili ostranjeni samo iz nastave nego im, sve do 1980, nije bilo dozvoljeno uee na strunim skupovima u zemlji ni saradnja u domaim asopisima. Udarac koji je zadat katedri i studijskoj grupi za sociologiju i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu bio je toliko teak da se od njega nisu sasvim oporavile ni nekoliko decenija kasnije. Jo tee posledice po drutveni status sociologije i sociologa od progona istaknutih pojedinaca tokom sedamdesetih, izazvala je ideoloka ofanziva neodogmatskog marksizma, koji se grubo infiltrirao u sva ranija institucionalizovana uporita sociologije. Socioloki asopisi su jedva preivljavali, ali su zato obilatu materijalnu i svaku drugu potporu dobijala partijska i parapartijska glasila. Srpsko socioloko drutvo je, kao i JUS, imalo vei broj svojih sekcija i regionalnih ogranaka. Ogranci su bili naroito aktivni u drugoj polovini ezdesetih, kad je srpska sociologija i inae bila u velikom poletu. Mnoge aktivnosti SSD-a nakon 1968. godine bie ometane od strane vlasti, da bi politiki pritisak kulminirao sredinom sedamdesetih. Danas je SDS ponovo jedinstvena organizacija, sa svojim sekcijama i ograncima u Novom Sadu i Niu. Drutvo organizuje naune skupove, strune tribune i kao tromesenik izdaje Socioloki pregled, ali ponovo u veoma tekim okolnostima koje su nastupile s ratom i raspodom drave. I pored smanjivanja kritine mase sociologa unutar suene drave, sociolozi Beograda i Srbije iznalaze razne mogunosti da i dalje odre svoja dva socioloka asopisa na relativno pristojnom nivou. Sociologija i Socioloki pregled i pored svih tekoa redovno izlaze i uzajmno se dopunjavaju. Oni se u poslednje vreme sve vie razlikuju po tematskoj i ureivakoj orijentaciji, pa time i dodatno opravdavaju svoje zasebno postojanje.

SOCIOLOKI INSTITUTI U Beogradu je 1961. osnovan, a 1962. poeo sa radom Socioloki Institut Srbije. Njegov prvi director je bio ekonomista Vladimir Rakovi, a prvi sekretar ekonomista Predrag Aleksi. Istraivaka delatnost Instituta organizovana je preko sekcija istraivakih grupa i projektantskih timova kojima su rukovodili istaknuti spoljni saradnic poput Radomira Lukia, Jugoslava Stankovia, Zagorke Golubovi i drugih. Socioloki institut je poetkom 1971. integrisan sa Institutom za kriminoloka i kriminalistika istraivanja u Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja. Veina sociologa je nastavila da se bavi ranije odabranim oblastima, ali se javljaju i nove istraivake teme u okviru sociologije rada i slobodnog vremena, socijalne antropologije, sociologije medicine i drugih. Institut drutvenih nauka u Beogradu odmah po osnivanju 1957. formira Odeljenje za sociologiju i pokree prva empirijska socioloka istraivanja u Jugoslaviji. Od 1969. do danas u sastavu IDN-a deluje Centar za socioloka istraivanja sa promenljivim brojem stalnih saradnika i vie dugogodinjih projekata. Istraivanja koja su u ovom Centru dosad objavljena mogu se svrstati u nekoliko glavnih problemskih podruja sociologije. 1. Drutvena struktura Jugoslavije je osnovna oblast sociolokog istraivanja u Centru u kojem su najpoznatiji sledei sprovedeni projekti: Struktura i pokretljivost radnike klase, Istraivanja promena u socijalnoj strukturi Jugoslavije, Drutvena struktura, dutvena svest i vrednosni sistemi drutvenih slojeva u SR Srbiji. 2. Prouava radniko samoupravljanje. 3. Istraivanjem lokalnih zajednica i komuna. 4. Socioloka istraivanja omladine i studenata 5. Istraivanja porodice i poloaj ena tokom 60-ih. 6. Socijalnim problemima ekonomske emigracije.

Zakljuak

Nakon iscrpnog rada u kom sam predstavio odakle potiu koreni sociologije, njen nastanak, razvoj u svetu i kod nas, pokuau da to krae rezimiram u zavrnim reima. Sociologija u Srba je imala mnogo uspona i padova tokom njene kratke istorije u srpskom drutvu, razlozi za to su brojni, separatizam, ideoloka zastranjenost masa tokom 60-ih i 70-ih godina, esti ratovi i proterivanje ljudi koji su drugaije mislili i koji su ukazivali na sve nedostatke tadanje drave. Uprkos svim nedaama i problemima koji su zadesili sociologiju u nas, socioloka svest u Srba je ipak preovladala i uspela da se odri. U dananje vreme, smatram, da je sociologija kao nauna disciplina u Srbiji poela da dobija polet i da ima jak temelj za napredak.

LITERATURA:

1. urnal za sociologiju(2006), Vojvodjanska socioloka asocijacija 2. M. Mitrovi (2005), Sociologija, Beograd:Pravni fakultet