sociologija14

7/25/2019 sociologija14

1/14

1. SEN-SIMONOVA KONCEPCIJA DRUTVASen-Simon je teoretiar zasluan za nastanak i osnivanje sociologije. On usvojim delima istrauje fenomene drutva, koji se mogu definisati kaosocioloki, on se takodje u svojim delima bavi pojmovina kao to su: pojam

drutva, pojam drutvene strukture, pojam drutvenog razvoja, pojam klase itd.Sen-Simon smatra da je za napredak drutvenog razvoja jako bitan napredaknauke i njena primena u industriji. auka koja bi prouavala drutvo kao celinuSen Simon je nazvao socijalna filoovija, njen zadatak bi bio istraivanje drutvakao celine i drutvenog razvoja. a elu takovg drutvenog uredjenja bi bilanaunici, inenjeri i te!niari, dok bi osnovu tog drutva inili radnici zaposleniu industriji i industrijalci. "akvim drutvom bi rukovodio parlament sainjen od

pronalazaa, koji #e donositi zakone, od istraivaa koji #e proveravati te zakonei od efova industrijski! preduze#a koji bi usvajali te zakone.$edjutim tu se javljaju i neki problemi.

%& Sloenost nauke vodi i njenoj klasifikaciji, gde bi se javila neka novapoltika nauka.

'& Ova nauka se zasniva na uenju o razvitku u napretku.(& Stadijum razvoja kretao bi se od mistinog do pozitivnog)& *rutveni poredak mora stajati na temeljima nove socijalne nauke+& "emelj drutveni! promena treba traiti u novoj industriji itd.

Sen Simon u svojim delima obradjuje pitanje, koje je aktuelno ak i danas,odnosno smena vladaju#i! sistema. On zamilja rancusku naciju kao jednoveliko, dobro organizovano preduze#e, a na elu tog preduze#a bi bili

proizvodjai a ne politiari.

2. OGIST KONT pozitivizam !o"io#o$i%i

Ogist ont je bio francuski filozof i teoretiar koji je zasluan za osnivanjesociologije kao posebne drutvene nauke. edno vreme je radio sa Sen

Simonom, bio je njegov sekretar, tako da je poprimio neke ideje od njega, jer jebio pod njegovim uticajem. $edutim kasnije su se razili. Ogist ont se smatraza oca sociologije, zato to je novoj nauci, umesto imena socijalna fizika, daonovo ime sociologija. On ne napravio klasifikaciju nauka zavisno od toga kakosu se pojavljivale matermatika, astronomija, fizika, !emija, biologija i na krajusociologija. *oao je do zakjljuka da bi se jednostavnije nauke pojavljivale presloeniji!. Ogist ont kae da se biologija bavi prouavanjem: ivog organizma,dok se sociologija bavi prouavanjem napretka drutvenog organizma. Onsmatra da je drava jedina prava garancija za jedinstvo drutvenog poretka. /io

je fasciniran srednjim vekom, gde je postojalo razgranienje crkve i drave.ont smatra da je drutvo sastavljeno iz drutveni! odnosa povezani!


2/14

injenicama, a zasniva se na podeli funkcije i tako upravlja delovima. Od Ogistaonta poinje i pozitivistika metodologija %0(1 godine zasnovana naeksperimentima i istraivanjam, jer je pozitivizam, ustvari, negiranje apstraktni!

pojava. ont je podelio sociologiju na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku.

Socijalna statika prouava drutveni poredak koji izra2va !armoniju i ravnote#u izmedju politike organizacije i drutvene strukture,dok socijalna i dinamika prouava razvoj drutva, odnosno promene koje tree

poboljanji i usavravanju drutva.ont smatra da ljudski du! prolazi kroz tri stadijuma razvoja, odnosno krozteoloku metafiziku i pozitivistiku fazu. 3 teolokoj fazi dominira religija, doku metafizikoj fazi dominiraju filozofi i pravnici za!valjuju#i napretku nauke idrave. 3 pozitivistikoj fazi dominiraju naunici, inenjeri, te!niari,

privrednici, odnosno svi oni ije su osobine !rabrost i mudrost za!valjuju#izmeni vojnog sistema industrijskim.

&. PO'ITIVI'AM U SOCIO(OGIJI

4ozitivizam u sociologiji je dominirao do kraja 55 svetskog rata. akon 55svetskog rata, pod uticajem akademske sociologije u S2* i rancuskoj javile suse kritike neki! drugi! gledita kao to su funkcionalizam, strukturalizama imarksizam, koja nude bolja i modernija reenja. Ogist ont je bio prvi sociologkoji je postavio za!tev da se napuste sva dotadanja uenja, odnosno, da seteoloka i metafizika tumaenja zamene pozitivistikim tumaenjeim,a koja se

mogu operacionalizovati i iskustveno proveriti. 6mil *irkem je sugerisaosociolozima da posmatraju drutvene injenice kao da su stvari, jer nauno jesamo ono to se moe posmatrati i objektivno meriti isto kao i predmeti idogadjaji u prirodnom svetu, stim to sadraji vrednosni! sudova ne mogu bitiiskustveno provereni. $edjutim, medju prvim pristalicama pozitivizma je ---

bitni! razlika, ali bez obzira na razlike koje postoje medju pristalicamapozitivizma, svi oni imaju zajedniki stav da se za prouavanje oveka iljudskog drutva primene principi i zakoni prirodni koji bi pove#ali objektivnost,sistematinost, preciznost sociologije. 4ozitivisti su se zalagali za bri i

samostalniji razvoj sociologije, trudili su se da sociologiju uzdignu na nivonajrazvijeniji! prirodni! nauka. Oni smatraju da se metod moe primeniti na

prouavanje ljudskog druta. 4ozitivnosti smatraju da prirodom i drutvomupravljaju prirodni zakoni i da se ovek i materija mogu objasniti na osnovuuzroka i posledica.

%& pozitivistiki pristup u sociologiju nudi radikalnu alternativu svimdotadanjim filozofskim miljenjima.

'& ritikuje feudalni poredak, koji #e zameniti racionalna misao i iskustveneinjenice

(& 4raktinost svakog pozitivistikog stava ogleda se u operacionalizaciji ina iskustvu

'


3/14

)& 7a!valjuju#i pozitivizmu te!nika pitanja se lake reavaju.+& 4ozitivizam jasno razgraniava nauno od ideolokog8& 4o uzorku na prirodne nauke koristi preciznu metodu o prouavanju

oveka i drutva i tako dolazi do injenica koje su zasnovane na iskustvu.

9& Sadraj vrednosni! sudova se ne mogu iskustveno proveriti i praktinoprimeniti zbog nji!ove ne naune valjanosti.

). *UNKCIONA(I'AM

Osnovna ideja funkcionalizma je da je drutvo celina, koja se sastoji od delova,kao to su porodica, religija, kultura, politike indisitucije, koji imaju odredjenufunkciju i tako utiu na ouvanje i stabilnost celine.4redstavnici ovog pravca su: /ronislav $alinovski, edklif /raun, "alkot4arsons i obert $erton. 4rema $alinovskom princip funkcionalizma jeosnovna integriteta drutva kao celine, koje je sastavljeno od delova koji imajustandardni karakter funkciju. $alinovski je svoju teoriju razvijao pod snanimuticajem bilogistikog pravca, jer je smatrao da potrebe ljudskog organizmauslovljavaju promene drutvene strukture./raun je takodje smatrao da je drutvo celina, koju ine delovi odnosnoelementi. On je smatrao da su elementi drutvene strukture pojedinci povezanidrutvenim procesima. "ako nastaje institucija, u kojoj svaki pojedinac imaodredjenu ulogu. ;re#i te drutvene uloge pojedinci grade sistem.

"alkot 4arsons smatra da je drutvo socijalni sistem koji funkcionie samo akosu ispunjena ) uslova:4rvi uslov je prilagodjavanje okolini, to znai zadovoljavanje osnovni! ljudski!

potreba


4/14

8& svako odstupanje od reda je disfunkcionalno9& ovek je bi#e koje se prilagodjava sistemu.

+. STRUKTURA(I'AM

Strukturalizam je nastao u rancuskoj ezdeseti! godina, kao rekacija grupemladi! intelektualaca na Sartvor egzistencijalizam. Sartr je u sredinuinteresoanja stavljao oveka dok se u strukturalizmu trite interesovanja

pomera od oveka prema strukturi."okom svog razvoja strukturalizam se pruao kro tri faze:

%& 3 prvom fazi se pojavio kao nov nauni metod, kod nego broja drutveni!nauka,

'& 3 drugoj fazi istraivanje je usmereno na sistem, a zapostavljen je ovek,gde se koristi radovi iz oblasti e>tnologije, antropologije, lingvistike i

psi!oanalize.(& "re#a faza se odnosi na kritiku koja uoava odre)djene nedostatke i

prouava procese koji stvaraju strukturu.ajznaajniji predstavnici strukturalizma su lod ?evi-Stos, 2nti ?efevr, $iel

uko...Strukturalisti su usmereni na drutvenu strukturu i smatraju da ne trebaistraivati sutinu drutveni! pojava nego odnose koji povezuju pojave i takostvaraju drutvenu celinu. Oni smatraju da odnosi, odnosno komunikacije medjuljudima u drutvu zavisi od tri bitna principa:

%& 4rincip @razmene rei@, odnosno misaono jezika pravila'& 4rincip @razmene dobara i usluga@, odnosno ekonomska pravila(& 4rincip @razmene ena izmedju sordniki! grupa@ odnosno porodina

pravila ili etnologija.

Strukturalisti smatraju da je ovek stvaralac mnotva nepromenljivi! formi, a?evi-Stros kae da je tako konstruisan model nepromenljive strukture drutva

jo u neolitu, a da su sve druge strukture njene varijante.Strukturalisti istiu da je ovek samo jedno bi#e u svetu drugi! bi#a, bez ikakvi!

privilegija i smatraju da nauka treba da pristupa oveku kao i svakom drugompredmetu, jer nauno je samo ono to se moe posmatrai, analizirati i iskustvenoproveriti.Osnovni nedostatak strukturalizma je u tome to su smatrali da je strukturanepromenljiva drutvena celina iz koje je izbaen pojam istorije, jer je istorija

pasivna pojava na koju delatnost pojedinca ne moe da utie.

)


5/14

,. MARKSI'AM

ajznaajniji predstavnik i tvorac marksizma je arl $arks. jegovomiljenjepredstavlja sintezu razni! teorija. On je preuzeo neke ideje od Aegela ivrio nji!ovu adaptaciju. 7a razliku od Aegela, po kojem je ovek obino orudje$arks smatra da ovek svojom vlastitom proizvodnom delatnou proizvodi,kako uslove egzistencije, tako i svest odnosno predstavu o drutvu i prirodi.$arks posmatra oveka istovremeno i kao proizvodjaa i kao proizvod drutva,

jer ovek svojim vlasitim delovanjem stvara drutvo i sebe samoga, medjutim onje i proizvod drutva. $arskova teorija drutva polazi od stava da je ovekglavni faktor u stvaranju drutvene zajednice, stoga je drutvo rezultatmedjusobnog odnosa i delatnosti ljudi. $arks smatra da je drutvo utemeljenona radu, a istorijski razvoj drutva dovodi do usavravanja podele rada i pojave

privatne svojine. $arks smatra da je klasna borba pokretaka snaga drutvenograzvoja, jer drutvena promena nije glatko napredovanje u drutvu, koje su izvornapetosti i postoji izvor otvorenog sukova. Bto znai da ljudske ideje nisu glavniizvor promena i razvoja drutva.

. POJAVA SOCIO(OGIJE I NJENO PREDMETNO ODREDJENJE

e sociologija potie od latisnke rei @socius@ to znai pratilac, uesnik i@societas@ to znai udruivanje zajednica ili drutvo i grke rei @logos@ to zainauka. 4rema tome sociologija je nauka o ljudskom drutuv, koja istraujedrutvenu pojavu. Sociologija je ne samo opta nego i egzaktna nauka o drutvui omogu#uje nam da drutveni stav posmatramo iz vie razni! aspekata. ednomdefinicijom, koliko god ona bila precizna i iroka, ne mogu obu!vatiti razliita

podruja drutvene stvarnosti. "ako je Ogis ont smatrao da je sociologija kaoenciklopedija skup svi! saznanja ostali! drutveni! nauka, da je nauka o

sveukupnosti ljudskog drutva. 4redmet sociologije takodje nije ni malo lakoodrediti s obzirom na sloenost i oveka i ljudskog drutva. Sociologija jenajopirnija nauka o ljudskom drutvu, to podrazumeva da prouava ne samodelove nego i ljudsko drutvo kao celiu, a uz to koristi rezultate d koji! su dole

posebne drutvene nauke, i dolazi do saznanja o zavisntosti i povezanosti ljudi udrutvu. Sociologija istrauje drutvene odnose i drutvene procese, odnosnoistruje odnos pojedinca i pojedinaca, tako i odnos pojedinca i drutva kaocelinu. Ona prouava drutvenu strukturu u kojoj funkcioniu drutvene grupe,institucije i sistemi prouava uzroke drutveni! promena i prati zakone,

drutvenog razvoja. Sociologija je prola kroz vie faza u toku svog razvoja kojesu rezultirale njenim napretkom u pogledu osamostavljivanja u posebnu

+


6/14

drutvenu nauku, u pogledu odredjivanja sopstenog predmeta istraivanja, upogledu razvoja metoda i te!nika istraivanja itd.

. POJAM DRUTVA

e @drutvo@ ima mnogo znaenja. 3 sociologiji je njeno najosnovnije znaenjekao neto specifino, kao pojava koja ne postoji i nigde drugde samo u ljudskomdrutuv. *ruto treba daznai neto razliito od prirode i od pojedinca, medjutimnee u potpunosti, jer ljudsko druto je deo prirode, a sastavljeno je od pjedinaca.4ored ovog znaenja u sociologiji se pod drutvom podrazumeva i celooveanstvo u --- celokupnoj istoriji, kao i pojedini delovi oveanstva itd. ako

je teko odrediti ta je zapravo znaenje rei drutvo, jer drutvo nije nikakvaposebna opaziva fizika pojava, odnnosno ono nepostoji kao posebno bi#e onoto se zapaa nije samo drutvo nego pojedini elementi iz koji! se ono sastoji.

ajpre se vide ljudi odnosno pojedinci, a zatim izvesni materijalni predmeti. Ovipredmeti delovi fizikog sveta se razlikuju od prirodni! predmeta po tome to i!je povek u potpunosti izradio ili preradio, iako je svaka izrada ustvari preradapredmeta uzeti! iz prirode, tu spadaju: doma#e ivotinje, biljke, zgrade, njive,

parkovi, knjige itd."e#i element u drutvu su ljuske radnje, postupci i ponaanje. Ove radnje su ilifizike odosno telesne pokreti, ili psi!ike, koje su medjusobno povezane, takonprl da bi se moglo proizvoditi u nekoj fabrici mora postojati ve#a izmedjuljudski! radnji. 3 tim radnjama ne ostvaruju se samo materijalni predmeti ve#

postoje i druge ljudsek tvorevine koje nisu materijlane ve# du!ovne prirode kaoto su: jezik, muzika, nauka itd.

/. POJAM METODA U SOCIO(OGIJI

e metod potie od grek rei met!odos to znai put, nain saznavanja iizstraivanja istine o premetu koji izuava neka nauka. On je nezazdvojnisastavni deo neke nauke, jer jedino nauka u kojoj su se prestala postavljati nov

pitanja koja vie ne nastoji da usavri svoje znanje bi mogla da bude bezmetoda. jegou celinu obu!vataju ( elementa. 4rvi element je postupakoodnosno radnja koju treba obaviti prilikom saznanja predmeta, drugi element jeznanje o samom predmet, , a tre#i se odnosi na sredstva koja se koriste da bi se

predmet saznao.

8


7/14

azvoj metoda pratio je podelu nauka na prirodne i drutvene, neki sociolozi suinsistirali na strogom razlikovanju drutveniz! i prirodni! nauka, koje se bavemrtvims tvarima i ivotinjama, dok drutvene nauke istrauju tvorevineovekovi! misli, a povezane su njegovim idejnim intresima i oseanjima. "emelj

svakog istraivanja u drutvenim naukama, pa tako i u sociologiji jeste analizasvakoj analiz pred!ode socioloki opis, socioloko otkri#e i sociolokoobjanjenje uz pomo# teorije. "eorija znai niz ideja koje objanavaju kako netofukcionie. Socioloke teorije bi trebalo da objasne kako funkcionie drutvo ilinjegovi delovi.

?azar $ijatovi#%.4ostupak


8/14

3 drutvene nauke eksperimet je doao iz prirodni! nauka, medjutim imaogranienu mogu#nost upotrebe, jer se ljudi ne mogu tretirati kao druga iva

bi#a. 6ksperiment je poseban oblik posmatranja te se zove ekeprimentalnoposmatranje, to je te!nika prikupljanja podataka koja se odvija u uslovima koji

su strogo precizno kontrolisani. 6ksperiment se sprovodi tako to se odaberu iprate '.grupe ljudi: eksperimentalna i kontrolna, koje moraju biti u svimuslovima medjusobno izjendene. $edjutim, tokom istraivanjaeksperimentalnoj grupi se doda ili oduzne neki inilac, iji uticaj eli da seispita, dok su inioci kontrolne grupe ostali nepromenjeni. Obe grupe su

podvrgnute istraivanju od poetka do kaja istraivanja. 6ksperiment moe bitilaboratorijski gde su stvoreni vetaku uslivi i pridoni ekeperimetn, kada seodvija u stvarnim uslovima koji ima i ve#u praktinu vrednost zbogneformiranog ponaanja ispitanika.4rve ekperimente u empirijskim istraivanjima u sociologiji obavio je ameriki

psi!olog 6lton $ej.Osnovni nedostatak eksperimenta u sociologiji je u tome to moe da se

primenjuje na vrlo mali broj drutveni! pojava.

12. POSMATRANJE

"o je metod koja se koristi neposrednim ulnim opa#anjem. "u spadajuzapaanje, konstatovanje, zapisivanje rezultta psomatranja.

2nuno posmatranje mora da bude precizno i sistemtino, da slui otkrivanjudrutvene stvarnosti i da se moe konstiusati da bi se proverila istinitost. 4ostojivie vrsta naunog posmatranja, dve koje se naje#e korise du: posmatranje bezuestvovanja u kojem israiva usmerava svoju panju na ponaanje, rekcije iodnose u grupi koji istrauje, s tim to on u njoj ne zauzima aktivno ue#e. 5

posmatranje sa uestovanjem je ukljuivanje istraivaa kao uesnika u ivotu iradu oni! kojima se bavi. *a bi istraivanje bilo uspenije posmatrani nesmejuznati da je posmatra u grupi, jer istra#iva eli posmatrti nji!ovo delovanje unji!ovim normalnim i prirodnim uslovima.

Ovu istraivaku te!niku najvie je koristil tzv. =ikaka kola ubacuju#i svojesaradnike medju uline prostitutke, lopove itd. *a bi posmatrali nji!ovo aktivno

poananje i radnje iz svkodnevnog ivota.

1&.INTERVJU 4RA'GOVOR5

5ntervju je intenzivna anketna te!nika, kojomse od najmanjeg broja ispitanikamoe dobiti ve#i broj podataka koji se kasnije upotreljavaju u ve#i broj podataka

koji se kasnije upotreblavaju u naune svr!e. Sprovodi se usmeno, diektnimkontaktom ispitivaa i ispitanika, ime se utedjuju vrme i materijalna ulaganja.

0


9/14

5ntervju se uglavnom bavi podacima o stavovima, verzovanjima, interesima ipotrebama intervsjuisani! ljudi.5ntervjui mogu biti strukturirani i nestrukturirani. 3 strukturiranom intervjuuunapred je sastavljen tekst pitanj, koja su ista za sve ispitanike. Strukturirani

intervju se obino koristi za dobijanje odgovora na pitanje kao to su: starost,brano stnje, pol, posao itd. er se smatraju pouzdanim.3 nestrukturiranom intervjuju karakteristino je to to ispitiva postavlja pitanja

po vlastitoj elji, tj. 4itanja nisu unpred utvrdjena, to omogu#ava ispitaniku daproiri odgovore na podruju koja ga zanimaju.

1). UPITNIK 4ANKETA5

3pitnik


10/14

Statistika metoa je razvila niz analitiki! i sintetiki! multivarijantni! metodakod koji! je predpostavka upravo jedinstveno razliitosti koje ne proizilaze izonoga to je mnogima zajedniko ili slino, nego iz onoga to i! razlikuje.4omo#u statistike metode pojave se klasifikuzu u tipove, vri se nji!ova

specifikacija i meri varijacija i tako utvdjuje odstupanje pojava od obredjenogtipa. 4ri istraivanju moe se koristiti ova metoda, ali po istra#iaima, ona ses!vata kao univerzalni skup postupak, odnosno osnovni istraivaki instrumentu drutvenim naukama. 7ato statistiki postupci i statistiki podaci sami po sebinisu sociologija.Sociometrija. Ova te!nika ili postupak korsti se u istraivanju mali! socijalni!grupa i pripada socijalnoj psi!ologiji i sociologiji. jen osniva je bio psi!ijatarakob $oreno. Dlavni zadatak sociometrije je da na principu testa preciznootkriva interakcije, kao odraz medjusobni! odnosa i ponaanja pojedinaca u

porodinoj kolskoj, profesionalnoj i slinoj grupi. 4omo#u sociometrije moese jednostavo, verbalno, grafiki i brojano opisati ukupna strukturamedjusobni! odnosa koja u jednom momentu postoji medju lanovima nekekontretne grupe. Sociometriju interesuje samo strktura gupe i eli istra#ivatiodnosno prikupiti podatke koji su znaajni za sadanje i mogu#e grupne odnose igrupnu dinamiku. Sociometrijska istraivanja naje#e korista test asociometrijska struktura grupe najjednostavnije se moe prikazati pomo#usociograma. *rugi nain je prikazivanje biranja pomo#u brojeva u tabelama, amogu#a je i kvantitativna obrada podataka o mesjsobnim izborima lanovagrupe.

1,. ANA(I'A SADRAJA I UPOREDNI METOD

2nalizu sadraja razvio je $aks ;eber, koji se zalagao za trajnu i sistematinuanalizu sadraja asopisa. 2naliza sadr#aja se koristi u istraivanjima bilo kogteksta pisanog slobodnim stilom, pomo#u nje se na sistematian i objektivannain dolazi do podataka o karakteristikama i sadraju pojave onako kako su jevideli ljudi u nekom vremenskom periodu i na odredjenom drutvenom

polo#aju. /itno je da se analiza sadraja usmeri na odredjenu populacijuodnosno na odredjeni uzrok ispitanika, koji posredno ili neposredno odgovara na

postavljena pitanja.3poredni metod je razvio 6mil *irkem, koji je uporedni metod smatraozamenom za eksperiment uporedni metod se primenjuje prilikom uporedjivanja

pojava koje su medjusobno uporedive ali se i razlikuju po nekim obelejima.4omo#u nje se utvrdjuju slinosti i rzalike drutveni! pojava u istom i razliitimdrutvima i razliitim periodima.arakteristika i sadraj poajave $aE ;eber

;.$. 6mil. *irkem

%F


11/14

7amena za eEperiment prilikom uporedjivanja pojava koje su uporedive ali sepo nekim obelejima razlikuju.

1. O SUTINI RADA

ad je drutveno organizovana svesna ljudska delatnost u kojoj ovek menjaprirodu, koja ga okru#uje i nastoji da njome zagospodari da bi obezbedio vlastituegzistenciju. 4rema tome rad nije nita drugo nego boba oveka sa prirodomodnosno proces !umanizacije prirode i naturalizacija oveka.=ovek koriste#i svoj um menja prirodu sa planom i namerom, dok ivotinja ne

planira, ne projekture proizvode, ve# ona obavlja aktivnosti na osnovu instikta.Givotinje i biljke ne obavljaju rad, ve# uzimaju gotove proizvode iz prirode.ad je ljudska delatnost, kojom se menja prirodno stanje predmeta, pove#ava senji!ova korisnost i potreba, uz pomo# sredstava za rad, koji ine odnos izmedjuoveka i prirode.*anas savremeno drutvo neprestano usavrava te!nika svojstva za rad. 4ostojegrane industrije u kojima je proizvodnja tokoko automatizovana da radnik nije

izlo#en nikakvom fizikom naporu. "akva moderna sredstva zamenjuju i fizikii intelektualni rad oveka, a menjaju polo#aje i odnose medju ljudima, kao iuloge oveka u radnom prodesu. 4rema tome rad je svesna, svrsis!odna ljudskadelatnost kojom rukovodi razum.

1. (JUDSKE POTRE6E

?judske potrebe su proizvodi motivacionog sistema motivacija je aktivna

pokretaka sila koja tei uspe!u, radi zadovoljenaja neke potrebe, uz troenjeenergije.azlikujemo '. vrste ti! sila: pozitivne i negativne. 4od pozitivnim silama

podrazumevamo elje, potrebe, koje oveka guraju prema objektima, uslovima.2 pod negativnim silama podrazumevamo stra!, odbojnost, koje ovek odbijajuod objekata uslova. "e objekte zovemo ciljevima. e postoji potreba bez cilja,niti cilj bez potrebe, jer svaka ovekova aktivnost je odraz kako njegovi!

potreba, tako i njegovi! ciljeva. 4otrebe su proizvod fizilokog stanja oveka,povezanog sa centralnim nervnim sistemom.

4otrebe ivotinja se bitno razlikuju od ljudski! potreba, jer se ljudse potrebeposmatraju kao potrebe vii! vrednosti.

%%


12/14

=ovek stalno pokuava da, na razliite naine popuni nepotpuno zadovoljenjeljudske potrebe, odnosno nedostatke. 2ko ovek zadovolji i ve#inu svoji!

potreba, onda dolazi do opadanja nji!ove jaine i postavljanja novi! potreba.4rema tome potrebe su raznovrsne kao i individue kod koji! se javljaju. =ak i

kada su potrebe zadovoljene, uvek se razvija novo nezadovoljstvo, odnosnotenja oveka da proiri vlastito bi#e, to ini osnovu samopotovanja, a samimtim ovek moe saznati koliko je cenjen i potovan samo, kroz miljenje drugi!ljudi.

1/. RA'(IITA TUMAENJA (JUDSKI3 POTRE6A

4rouavanje ljudski! potreba je u principu jako sloeno."olmin smatra da postoje ( vrste potreba:

%& 4rimarne C glad, eH, izbegavanje bola, itd.'& Sekundarne C zavisnost oveka od drugi! ljudi,(& "ercijalne C potrebe za bogatstvom, uspe!om, obrazovanjem.

$arfi smatra da postoje ) vrste potreba:%& vitalne C !rana, voda, vazdu!, temperatura, itd,'& potrebne aktivnosti C slue da se prouavaju i koriste stvari(& senzorne C za bojem, tonom, orjentacijom, itd.)& 4otrebe sigurnosti C izbegavanje opasnosti koja preti oveku-napad,

pretnja, razni okovi itd.

$aslov trvrda da se potrebe dele na nie i vie potrebe, odnoso da nia potrebamora biti zadovoljena pre vie:

%& fiziloke potrebe C za vodom, !ranom,.'& 4otrebe za sigurno#u C bezbednost(& 4otrebe za pripadanjem u ljubavlju C pripadanje svojoj grupi da voli i

bude voljen)& 4otrebe za afirmacijom C elja za samoostvarivanjem.

$aslov pravi razliku izmedju potreba nedostajanja, a i potreba zasi#enja. pr.4otrebe za vodom, !ranom stanovanjem su bitnije nego potrebe za sigurno#u,

prijateljstvom. Stoga prve moraju biti prisutne kod individue dok druge mogu inedostajati.$ogli bismo re#i da su potrebe odredjene i vremenom koje ima ne samo svojeljude ve# i nji!ove potrebe.

$arkuz smatra da postoje ' vrste potreba:%& lane C mukotrpan rad, agresija, nepravda itd.

'& 4rave C kreacija, sloboda, autonomija, koje daju ooveku da se oslobodizavisnosti nametnuti! od drutva.

%'


13/14

$noge nae potrebe u savremenom dobu, u sustemu masovne potronje uticalesu na razvoj nauke i te!ike, ije postojanje i zavisi od zadovoljenja potreba.

20. RAD KAO POTRE6A

ad mora oveku da postoji kao potreba, jer kroz rad vidimo sutinu oveka,osnov njegovi! uspona i padova.ad je u istoriji drutva izazvivao panju mnogi! naunika u drutvu, tako jenpr. ie u radu video ne samo izvor ovekove egzistencije nego i potrebu zaovekovom odbranom od dosade.

ie je uoio razliku u ljudskim opredeljenjima za razliite delatnosti, odnosnopravio je razliku izmedju rada kao spoljanje prinude i rada, u kojem se ovekslobodno predaje.edan deo rada odvaja se za izdravanje radno nesposobni!


14/14

azlikujemo spoljanji i unutranji aspekt vrednosti ljjudske tvorevine, odnosnovrednosti imaju spoljanji odnosno iri smisao, koje su vezane za drutvene

pojave i grupe.2 u unutranji odnosno ui smisao spadaju vrednosti, koje su vezane, za

pojedinca.7. Dolubovi# je podelila vrednosti na pozitivne i negativne. 4ozitivne vrednostikao to su istina, dobro, lepo itd. 4ojavljuju se u vidu najvii! opteljuski!vrednosti usmereni! na razvoj i zadovljenje ljuski! potrebe. ji!ova suprotnostsu negativne vrednosti, odnosno, tu spadaju la, zlo, runo itd.;rednosti se javljaju kao elemenat motivacionog sistema linosti u vidu ciljeva inormi, i u vidu ideja, ideala i vizija. Ova dva sistema vrednosti nisu medjusobno

podeljena ve# izdiru jedan iz drugog. 5ndividua i jedan i drugi sistem razvijaputem uenja, razlikuju#i poeljno od nepoeljnog, a drutvo pravi tu razlikuputem nagrada i kazni. ;rednosti su uvek u bliskoj vezi sa potrebama, ta bliskostpotie od samog oveka, koji nastoji da svoje potrebe uobliava pomo#uvrednosti.

%)

sociologija14

Documents