Microsoft Word - 11. Spojnice.doc

1

Spajaju dva vratila u jednu celinu, kada je jedno u produetku drugog; mogu da vezuju u celinu i vratilo sa zupanikom i sl.. - Prema nainu ostvarivanja veze izmeu vratila, postoje: krute, elastine, zglobne, kandaste, frikcione, specijalne; ima spojnica koje teko moemo smestiti u neku od ovih grupa. - Prema delovanju, stalne i ukljuno-iskljune spojnice

Ako znamo moment Mo koji treba da se prenosi jer ga trai konzumna maina, biramo motor sa nominalnim momentom Mn znajui da kratkotrajna preoptereenja (Mmax) on bez problema prenosi. Odnos Mmax / Mn = - stepen neravnomernosti. Spojnica se bira tako da je Mmax Ms. Pri tome je stepen sigurnosti Mm / Ms = 2 ... 3 U proraunima se usvaja Mmax = Mo

2

KRUTE SPOJNICE Obezbeuju stalan prenos obrtnog momenta, visoke su nosivosti i malog su gabarita. Ne doputaju nikakva odstupanja poloaja osa vratila; sve vibracije, udare, prenose sa jednog na drugo vratilo bez priguenja

1. Kruta spojnica sa naglavkom + uzduni klin sa kukom

2. Kruta spojnica sa obodima, prirubna spojnica

3

Spojnica se usvaja na osnovu prenika vratila na mestu spojnice

Provera napona u zavrtnjima na spojnici:

- pri emu je kod napona na povrinski pritisak: = (0.24 0.26) d + 0,01 , m

- koeficijent trenja je obino = 0,2 0,25

4

ELASTINE SPOJNICE Elastine spojnice doputaju odstupanja poloaja osa vratila, radijalna aksijalna i ugaona i priguuju udare i vibracije. Optereenje se prenosi preko delova poveane elastinosti, od gume ili od elika. Usled male nosivosti ovih delova, gabarit ovih spojnica je vei u odnosu na krute. Ograuju se na mestima gde je obrtni moment manji, na ulaznom vratilu reduktora i sl. 1. Elastina spojnica sa obodima i gumenim prstenima

Spojnica se usvaja na osnovu prenika vratila na mestu spojnice, eventualno na osnovu obrtnog momenta

5

2. Elastina spojnica sa gumenim torusom (Periflex)

3. Elastine spojnice sa gumenim ulocima (Eupex)

4.Elastina spojnica sa elinom trakom (Bibby)

6

ZGLOBNE SPOJNICE Koriste se za spajanje vratila ije se ose meusobno seku i iji se meusobni poloaj u toku rada moe menjati. 1. Zupasta spojnica Omoguava aksijalna pomeranja vratila kao i pomeranja pod uglom.

2. Kardanska spojnica Omoguava vrlo velika ugaona pomeranja vratila u toku rada, meutim nije pogodna za velike snage.

7

Karakteristino je da se u toku rotacije menja ugaona brzina gonjenog vratila. Pri konstantnoj ugaonoj brzini pogonskog vratila 1, ugaona brzina gonjenog vratila 2 se naizmenino poveava i smanjuje (u zavisnosti od ugla ). Veliina odstupanja ugaone brzine i obrtnog momenta od srednje (pogonske) veliine zavisi i od ugla pod kojim je zakrenuta osa gonjenog u odnosu na osu pogonskog vratila .

221

2

1

2

sinsin1cos

==

MoMo

Ugradnjom kardanovih zglobova u paru, ovo odstupanje se neutralie, 3 / 1 = 1

8

Konstrukcija

KANDASTA SPOJNICA

Spada u grupu ukljuno-iskljunih spojnica, tj. spada u grupu spojnica koje omoguavaju povremeni prekid u prenoenju obrtnog momenta. Neophodno je da je jedno vratilo aksijalno pomerljivo.

Iskljuna kandasta spojnica sa jednom (a) i sa tri (b) kandi

9

FRIKCIONA SPOJNICA Omoguavaju ukljuivanje i iskljuivanje vratila u toku rada i pod optereenjem. Ukljuivanje i iskljuivanje je meko , u sluaju da doe do naglih udara ili preoptereenja javlja se proklizavanje, tako da ova spojnica moe da radi i kao sigurnosna.

Kod frikcione spojnice sa ravnim dodirnim povrinama, normalna sila na dodiru nF jednaka je potrebnoj

aksijalnoj sili za ukljuivanje spojnice aF . Ova sila mora biti ostvarena i odravana tokom prenoenja obrtnog momenta.

Kod frikcione spojnice sa konusnim dodirnim povrinama, sila nF je vea od aF , to omoguava prenoenje veih obrtnih momenata.

cossin1cossin+

=+= annna FFFFF

Jo vee smanjenje potrebne sile aF postie se kod lamelastih spojnica. Ove se spojnice sastoje od sz spoljanjih i uz unutranjih lamela. Sila trenja ovde deluje na svakom dodiru lamela, gde je broj dodira

1+= us zzi . Ako je obrtni moment koji se prenosi T, stepen sigurnosti protiv proklizavanja S , dobija se ukupna sila trenja

na spojnici:

== nFiSdTF 2 . Odnosno dobija se potrebna sila Fn za prenoenje obrtnog momenta T:

=di

STFn

2. to je vei broj parova lamela, potrebna je manja sila Fn.

- Srednji prenik trenja: )(3)(2

22

33

us

us

ddddd

=

Lamelasta frikciona spojnica; Spoljanja i unutranja lamela

Efekat smanjenja sile Fn sa poveanjem broj lamela moe da se koristi i kod konusnih dodirnih povrina

10

Pritisak koji se ostvaruje na dodirnoj povrini lamela: dozus

nn pdd

FAFp

==)(

422

Tablica Karakteristike materijala frikcionih obloga

Frikcione spojnice mogu se ukljuivati koristei mehaniku energiju, hidraulinu ili elektromagnetnu.

Mehanika frikciona spojnica 1 Glavina pogonskog dela spojnice 2 Ukljuni prsten 3 Dvokraka poluga 4, 5 Nosai frikcionih obloga 6 Spoljanji prsten sa unutranjim ozubljenjem 7 - Lamela 8 Frikcione obloge 9 Navrtka

Frikcione obloge (8), lamela (7) i nosai (4, 5) aksijalnose pomeraju du ozubljenja u kontaktu sa prstenom (6).

Ukljuni prsten (2) pomeranjem u smeru strelice, polugu(3) zakree oko take A i stvara silu Fa koja udaljava ilipribliava frikcione obloge (8).

Navrtka (9) se koristi za podeavanje rastojanja izmeuobloga (8) kada se one potroe.

Elektromagnetna frikciona spojnica sa lamelama1 - Glavina predajnog dela spojnice

2 - Ploa koju privlai elektromagnet

3 - Nepokretni nosa elektromagneta

4 - Radijalni leaj

5 - Lamele predajnog dela spojnice

6 - Pritiskiva lamela

7 - Lamele

8 - Glavina prijemnog dela spojnice

9 - Opruga za vraanje pozicije (2)

10 - Aksijalni leaj za oslanjanje pozicije (2) o poz. (3)

11- Ploa

11

HIDRODINAMIKA SPOJNICA