SEMINAR ZA TRENEREKARATAŠ 2011.

Milan Marić, prof.

Pod selekcijom se podrazumeva odabiranje, usmeravanje i usavršavanje potencijalnog sportiste u određenoj sportskoj grani. Dosta bitna osobina kod mladih je TALENAT. Talenat je baziran na pretežno na urođenim osobinama, sposobnostima i karakteristikama ličnosti za neki sport.

Na treneru je da otkriva talente i vrši selekciju. To je dosta složen proces u kojem uzimanje u obzir samo jednog elementa nije dovoljno. Ima sportista čiji se talenat uočava a rezultati brzo poboljšavaju. Nasuprot njima, ima i takvih koji u početku ne pokazuju mnogo, ali vremenom postižu vrlo visoka ostvarenja, koja često prelaze i očekivane rezultate kod „talentovanijeg“ sportiste. Prema tome talenat se aktivira samo u procesu konkretne praktične aktivnosti, uz prisustvo urođenih (endogenih) sposobnosti i stečenih (egzogenih) uslova, izrazitog interesa i velike marljivosti.

Na početku svakog sistematskog rada neophodno je izvršiti testiranje motoričkih sposobnosti i obaviti osnovno antropometrijsko merenje.

Broj polaznika treba da bude 20-30 jer usled osipanja dolazimo do idealnog optimalnog broja (15-20).

Usmeravanje potencijalnih sportista prema onim sportskim aktivnostima koje su najprikladnije njihovim interesima, sklonostima i sposobnostima,

Izbora onih koji mogu sa velikom verovatnoćom postići vrhunske sportske rezultate,

Kontrole i praćenja sposobnosti i karakteristika sportiste koji su odabrani,

Korekcije i modifikacije – pod uticajem specifično programiranih trenažnih aktivnosti u toku višegodišnje pripreme sportista.

Pripremna etapa – pronalaženje kandidata za pojedine grane sporta (obratiti pažnju na stanje zdravlja i razvoj morfoloških karakteristika, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti.

Osnovna etapa – se sastoji u produbljenom proveravanju odgovarajućih segmenata koji su neophodni u određenoj sportskoj grani ili disciplini. Najbolje je počinjati u jesen tako da se ona produžava tokom cele trenažne godine (do kraja aprila). Broj kandidata koji su odabrani u pripremnoj grupi treba da bude najmanje dvostruko veći jer praksa pokazuje da osipanje dostiže čak 40-60%. U procesu trenažnog rada potrebno je obraćati pažnju na izučavanje individualnih osobenosti mladih (shvatanje suštine kretne strukture, tempo razvoja brzinsko-snažnih sposobnosti, motivaciju, interes prema radu...), kako bi se odabrali najsposobniji sportisti.

Završna etapa – (maj – jun) sastoji se u konačnom kompletiranju trenažnih grupa.

Eksplozivna snaga – skok u dalj iz mesta, trčanje na 60 m

Koordinacija i alternativni pokreti – poligon natraške, taping rukom

Repetativna i statička snaga – podizanje trupa za 60 sek.,ispravljanje trupa, sunožno podizanje nogu, izdržaj u zgibu

Izdržljivost u submaksimalnom naprezanju – trčanje na 800 m

Gipkost – pretklon trupa

Najbolja baza za bilo koji sport je gimnastika i plivanje, tako da deca u periodu pre škole najbolje da se bave bazom. Sa decom 4-6 godina može se raditi na razvoju motorički sposobnosti.

U tom periodu treba što više kroz igru razvijati određene motoričke sposobnosti.

Ne treba ih puno opterećivati sa sportom. Treba da imaju najviše 2 treninga

nedeljno u trajanju do najviše 60 minuta.

Moguće napraviti samo u sredinama koje imaju odgovarajuće uslove (sala, strunjače, trenera...).

Ako trener nije adekvatno plaćen trebali bi roditelji da budu spremni da plate za rad sa njihovom decom u vidu članarina.

Ne sme se preuraniti sa treniranjem takmičarskih rvačkih tehnika i učestvovati na pravim rvačkim takmičenjima (ako deca počnu da rvu sa 7 godina dolazi do zasićenja nakon 8 godina rada-period puberteta i najčešće u tom periodu većina dece odustane od daljeg treniranja).

U ovom periodu rvanje bi bilo u drugom planu (radilo bi se više na razvoju osnovnih motoričkih sposobnosti putem gimnastike, atletike, plivanja, elementarnih igara i na razvoju kardio-vaskularnog i plućnog sistema.

Takmičenje ne treba izbaciti u ovom periodu, ali ona moraju biti dozirana i prilagođena uzrastu dece (turniri koje mi pravimo). Na ovaj način deca stiču određena samopouzdanja, privikavaju se na to da nisu najbolja – da ima i boljih (ne treba davati veliku pažnju pobednicima, na takmičenjima u ovom uzrastu mora se posvetiti veća pažnja poraženima – moraju se bodriti i hrabriti da istraju i da će samo redovnim i upornim radom i oni jednog dana moći da pobeđuju).

Talenat i genetika u ovim godinama igraju izuzetno veliku ulogu (pitanje da li će oni najbolji u ovom periodu biti i najbolji u uzrastu juniora odnosno seniora).

Prerano stvaranje šampiona u ovom periodu je opasno i kontraproduktivno (moguće da deca koja su uspeli upornim i marljivim radom da prevaziđu te male šampione u kasnijem periodu). Ti šampioni koji nisu naučili da gube kada počnu znaju da napuštaju rvanje u periodu kadeta.

Problem velikih šampiona je kada talenat više ne igra ulogu (kada dolazi do akcenta na radu) i kada počnu da gube napuštaju sport.

Treneri ne treba da zapostavljaju druge, manje sposobne jer usled zapostavljanja takvih oni mogu da odustanu, a možda bi u kasnijem periodu postali bolji od tih velikih šampiona (hronološka i biološka starost deteta – neka deca mnogo brže sazrevaju od drugih i postižu i ranije bolje rezultate).

Treninge treba održavati 2-3 puta nedeljno (trening treba da traje oko 60 min).

Bitna je i selekcija.

Gimnastika – parterna (kolutovi i padovi) Plivanje –zbog razvoja srčanog i plućnog sistema Atletika- trčanje deonice 20 – 500 m (skakanje,

preskakanje, bacanje...) Sportske igre - fudbal, odbojka sa prilagođenom

loptom, ragbi zbog borbe za loptom Elementarne igre – razvoj motoričkih

sposobnosti Borilačke igre – rvačka borba na kolenima,

borba za ruku, izguravanje iz kruga, prevlačenje hvatom za jednu, obe ruke, borba za medicinku, borba petlova...

Rvanje – učenje najjednostavnije tehnike (ključ, prase,polunelzon, dolasci za leđa, obaranje)

U ovom uzrastu nastaju razlike među pojedincima u broju, vrsti i načinu ispoljavanja kretanja, a ona su rezultat fizičkog rasta i razvoja, genetskog potencijala, psihičkih karakteristika, bavljenja fizičkim vežbanjem, uslova života i rada.

Diferenciranje motoričkih sposobnosti uslovljeno je brzinom sazrevanja CNS, individualnim razlikama u broju i vrsti naučenih kretanja, pa je veoma teško pratiti zajedničko motoričko ponašanje u uzrastu pre puberteta i u samom pubertetu.

Najbolji treneri treba da rade u ovom periodu zbog pogrešnog automatizma (teško ga je posle ispraviti).

Program rada nije nešto obiman jer veliki broj pionira prođe kroz naše klubove tokom godine, ali se relativno mali broj i zadržava duži niz godina.

Osnovni zadatak u radu sa pionirima da se prepoznaju najkvalitetniji pionori u koje bi bilo neophodno ulagati (najbolje u vidu zajedničkih kampova).

Dominirali bi elemnti gimnastike, elementarnih igara, atletike i borilačkih igara.

Idealno bi bilo kada bi oformili grupu 20-30 dece istog godišta koji bi zajedno trenirali.

Bez obzira da li su ovladali datim tehnikama i dalje treba da ponavljaju jer u tom periodu dolazi do značajnih promena u koordinaciji zbog rasta.

Ako bi nam se javili novi članovi (početnici koji nisu prošli pripremnu školu rvanja) treba ga obučiti i kasnije priključiti njegovoj generaciji.

Osipanje polaznika – može se sprečiti adekvatnim individualnim pristupom (mnogo priče i objašnjenja kako bi deca razumela probleme sa kojima se susreću tokom treninga i borbi).

Deca u ovom periodu da bi usvojili neku tehniku moraju uporno da vežbaju i treneri moraju napraviti takav trening da im nije dosadan.

Trener treba da vodi računa o sparivanju dece gde je velika razlika u godinama i u kg.

Održavati 3 treninga nedeljno (60-90 minuta) Za vreme zimskog i letnjeg raspusta obavezno dati deci odmor

(što se tiče rvačkog treninga). Raditi vežbe snage ali bez tegova (opterećenje samo vlastita

težina): jačanje trbušne i leđne muskulature, izdržljivosti u snazi (zgibovi ili izdržaj...). Obratiti pažnju na disanje i primenu vežbi istezanja nakon završetka vežbi snage.

Trener mora da ima stalni kontakt sa školom (ocene, ponašanje..). Moraju redovno da ispunjavaju i školske obaveze.

Dobra saradnja sa porodicom.

Naziva se još i predadolescentni period ili pretpubertet U tom periodu odvija se harmoničan razvoj svih organskih

sistema, a raznovrsni pokreti i kretanja opšterazvojnog tipa pozitivni utiču na motorički razvoj.

Učenje bacanja tehnika i napadačke i i tehnike odbrane i protivnapada.

U ovom periodu možemo i planirati 2-3 međunarodna pionirska turnira koji se održavaju u zemlji i okruženju.

U ovom periodu više imamo takmičenja. U ovom periodu decu zahvata pubertet (polno

sazrevanje). Dobijaju jače mišiće, pojava gojaznosti i deca u ovom periodu gube na lepoti pokreta i koordinaciji.

Zato trebamo i u ovom periodu dosta raditi na ponavljanju ovladanim tehnikama, jer se desi da pokvare tehniku u ovom periodu.

Što se tiče psihičkih promena deca u ovom periodu postaju razdražljiva (često menjaju raspoloženje) imaju potrebu da se suprostavljaju naročito prema starijim (roditeljima, trenerima, nastavnicima...).

Deca teže da se ponašaju zrelije nego što jesu.

Zovemo ga rana adolescencija ili početak puberteta.

Taj period karakterišu burne anatomsko-fiziološko-hormonalne promene koje utiču na vrlo intenzivan rast i razvoj organizma, pri čemu kosti rastu brže nego mišići, koji se time zatežu i nastaje povećanje tonusa muskulature celog tela.

Nastupaju novi odnosi između CNS i muskulature, što se odražuje na pogoršanje koordinacije pokreta i gipkosti.

U ovom periodu treba kanalisati energiju i njen utrošak na opšterazvojne vežbe, a u pogledu bavljenja sportom opredeliti se za konkretan sport jer je to period posebne osetljivosti za pojedine sportske aktivnosti.

Najbitnije je naći pravi odabir kandidata koji će ući u program rada RSS.

U ovom uzrastu već možemo da radimo takmičarsko rvanje i da radimo na taktici vođenja borbe.

U ovom periodu rvači su srednjoškolci tako da i pripreme u toku nastave se dosta teško izvode (trebaju da se odluče da ne mogu da prate kompletnu nastavu).

Tu trener dolazi do izražaja jer on u tom periodu je više uključen u proces školstva i pravdanja časova nego roditelj.

MOTORIKA: Promene vezane za pokret i kretanja se uglavnom završavaju, a posebno se poboljšava koordinacija, jer ona dolazi do izražaja sa zrelošću kompletne ličnosti.

U ovom periodu imamo već gotovog rvača i tu treba da radimo na „brušenju forme“.

Rvač u ovom periodu, koji želi da uspe u svojoj sportskoj karijeri treba da uloži celog sebe.

Današnji izazovi koji su prisutni u životu mlade generacije (noćni izlasci, alkohol, cigarete, droga, stereoidi, anabolici...) predstavljaju veliki izazov za mlade ljude.

Ko se bude odrekao većine tih poroka ima šanse da uspe u svojoj karijeri.

Jasno je da se ne treba odreći izlaska i druženja sa svojom generacijom u večernjim časovima, ali ti izlasci moraju biti strogo kontrolisani i zavisni od perioda treninga koji se provodi (npr. ostat do 4-5 h ujutro i raditi prepodnevni trening, ne da nije dobro, nego je često i kontraproduktivno i čini se zločin nad vlastitim telom).

To sve zavisi od sportiste koji treba da zna šta želi u svom životu (pravog sportistu treba da nagradimo i motivišemo financijski).

U grupu reprezentativata teško mogu ući rvači koji su redovni studenti na fakultetima i koji imaju 7-8 časova predavanja i vežbi, kao i rvači koji imaju radno vreme od 8 časova dnevno.

Na svakom od selektovanih rvača je da prilagodi svoj način života obavezama prema treningu, jer samo na taj način će se moći doći do rezultata na međunarodnoj sceni.

Vrhunski sportista mora biti jako disciplinovan u svakodnevnom životu.

Paralelno sa uvežbavanjem tehnike rvanja ne sme se zanemariti razvoj osnovnih fizičkih sposobnosti.

RVANJE JE VRLO SLOŽENA I TEŠKA SPORTSKA AKTIVNOST U KOJOJ SE KRETANJA IZVODE U VARIJABILNIM USLOVIMA OKO SVIH OSI I RAVNINA I U SVIM PRAVCIMA

PREMA KRITERIJUMU STRUKTURALNE SLOŽENOSTI SPADA U POLISTRUKTURALNE ACIKLIČNE AKTIVNOSTI

U RVANJU NA PRVO MESTO SE POSTAVLJA SNAGA, PA BRZINA, KOORDINACIJA, IZDRŽLJIVOST I GIPKOST

OBRADIT ĆEMO BAZIČKE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI.

Na bazi mnoštva istraživanja prihvata se sledeća struktura bazičkih motoričkih sposobnosti:

1. Koordinacija2. Snaga 3. Brzina4. Izdržljivost5. Gipkost6. Ravnoteža7. Preciznost

Snaga je bazička sposobnost koja privlači pažnju stručnjaka i naučnika više nego ijedna druga motorička sposobnost.

Najviše zbog toga što se nijedan pokret ne može izvesti bez udela nekog od oblika snage, zatim snaga je u čovekovoj evoluciji odigrala odlučujuću ulogu u njegovom opstanku, jer se snagom čovek mogao odupreti opasnostima koje su vrebale (divlje zveri, neprijateljski odnosi sa drugim ljudima…).

Snaga je sposobnost od koje u dobroj meri zavise i sportski rezultati u mnogim sportovima, a najviše u borilačkim.

Brzinska snaga – mora se raditi od početka trenažnog procesa (od 11 godina pa nadalje)

Izdržljivost u snazi – mora biti strogo dozirana i zavisi od uzrasta dece i dužine treniranja

Čista snaga – rad se ne preporučuje pre perioda kadeta dok se ne završi ubrzani rast i razvoj skeleta, mišića, kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Što se tiče povečanje snage početnike ne treba opterećivati maksimalnim naprezanjima, a izbegavati velika napinjanja kod dece u pubertetu.

Treba obratit pažnju i na pravilno disanje.

Mišićno naprezanje se ostvaruju pomoću mišićnim kontrakcijama koje mogu biti:

Koncentrične (miometriski režim rada) – ostvaruje se kretanje odnosno pokret u jednom ili više zglobova

Ekscentrične (pliometriski režim rada) - ostvaruje se kretanje odnosno pokret u jednom ili više zglobova

Statičke (izometriski režim rada) – kretanje se ne izvodi, ali dolazi do mišičnog naprezanja i pritom se isto troši energija kao i kod prethodne dve vrste kontrakcije.

Apsolutna snaga – snaga koju čovek ispoljava u bilo kojoj aktivnosti bez obzira na njegovu telesnu masu.

Relativna snaga – odnos između apsolutne snage i sopstvene telesne mase. U sportovima u kojima svoje telo treba pomati u prostoru ( gimnastika, borilački sportovi…) je ova snaga značajnija.

Senzitivni periodi maksimalne snage su kod dečaka od 13 do 14 i naročito od 16 do 17 godina.

Prema akcionom kriterijumu deli se na:1. Statička snaga – je sposobnost zadržavanja veće izometrijske

kontrakcije mišića kojom se telo održava u određenom položaju (izdržaj u zgibu). Mišić ne menja svoju dužinu već samo oblik. Ona je pod uticajem 50 % genetskih faktora tako da se može dosta uticati na nju. Senzitivni periodi za statiču snagu su 14-15 i 16-17 god. U periodu od 4 do 10 godine nije potrebno obračati posebnu pažnju na statičku snagu jer biološki period i nije pogodan za razvoj ove sposobnosti.

2. Repetitivna snaga ili dinamička snaga – za vreme naprezanja mišićno telo se grči, tetivni pripoji se približavaju centru mišića, mišić se skraćuje. Ona je pod uticajem 50 % genetskih faktora tako da se može dosta uticati na nju. Senzitivni periodi za repetitivnu snagu su 11-12, 12 -13 i 15-16 god.

3. Eksplozivna snaga – sposobnost kratkotrajne maksimalne mobilizacije mišićnih sila radi ubrzanja kretanja tela. Ona je oko 80 % pod uticajem naslednih faktora, a aktivnim fizičkim vežbanjem se može poboljšati samo za oko 20 % . Na razvoju ove snage treba početi odmalena još u predškolskom period deteta (5-7 god.)

Brzina je sposobnost ili osobina čoveka da izvrši motoričku aktivnost u minimalnom vremenu u datim uslovima.

Koeficijent urođenosti je 95 % genetika, a tek 5 % se može povečati treningom.

Značajan uticaj na ovu sposobnost moguć je u ranijim godinama deteta (oko 5-6 godine).

Latentno vreme motorne reakcije ( start u trčanju ili plivanju, breakcija na zvučni signal, vizuelna motorna reakcija, reakcija izbora…). Treningom se veoma malo može uticati pa ne treba mnogo vremena posvećivati radu na poboljšanju brzine reagovanja.

Brzina pojedinačnog pokreta – zapaža se u mnogim sportovima. Na povećanje može se uticati vežbanjem u određenoj maloj meri, prvenstveno na osnovu povećanja snage, koordinacije i gipkosti.

Frekvencija pokreta (sprintersko trčanje, plivanje na 50-100 m…) podrazumeva se njeno ispoljavanje u frekvetnim cikličnim kretanjima. Razvijanje frekventnih pokreta podrazumeva pokrete izvedene maksimalnom brzinom u toku 10-20 s.

Metoda olakšanih uslova – ponavljanje tehnike se izvodi sa lakšim sparing partnerom, trčanje niz brdo…

Metoda otežanih uslova - ponavljanje tehnike se izvodi sa težim sparing partnerom, trčanje uz brdo…

Metoda normalnih uslova – kontrolne borbe Metode neočekivanih signala – trener daje

određen signal rukama a takmičar da što brže uradi određenu tehniku.

Motorička sposobnost koja je uslovljena motoričkim ponašanjem, pri čemu je bitno da se određena motorička aktivnost obavlja u relativno dugom vremenu odupiranjem zamoru u kojem čovek učestvuje kao celovito biće.

Koeficijent urođenosti kod izdržljivosti kreće se između 70 – 80 %.

Uloga trenera je da svakodnevno planira i programira opterćenje koje će podići nivo izdržljivosti.

Trener može da planira u toku uvodnog i pripremnog dela treninga kao i na glavnom delu treninga sadržaje za razvoj opšte (trčanja, igre…) tako i posebne rvačke izdržljivosti.

Trener mora da void računa o tri bitne komponente: veličina intenziteta, trajanju i oporavku.

Odlučujuću ulogu u izdržljivosti ima voljna komponenta.

Aerobna – kod koje se potrebe za kiseonikom zadovoljava u toku samog rada (trčanje na duge staze laganim tempom)

Anaerobna – kod koje se potreba za kiseonikom ne zadovoljava u toku samog rada, nego se javlja deficit kiseonika (kiseonočki dug), koji se otplaćuje nakon završenog rada ili smanjenjem intenziteta rada u toku.

Postoji i specifična izdržljivost – radi se o izdržljivosti u određenom sportu npr. u borilačkim sportovima.

Ona bi se mogla definisati kao sposobnost rvača da brzo uoči i da se dobro snalazi u svim neočekivanim situacijama u borbi.

Koeficijent urođenosti je 80 % tako da sa razvojem ove sposobnosti treba otpočeti u najranijem detinjstvu (od 5-7 godine).

Kognitivnog faktora (inteligencije) – utiče na brzinu učenja novih motoričkih zadataka.

Uzrast je faktor od kojeg zavisi koordinacija. Ona se intenzivnije razvija sa 6-7 godina (sa sazrevanjem nervnog sistema), a posle puberteta se na nju vežbanjem može veoma malo uticati.

Prethodno motoričko iskustvo je značajan faktor jer bogatstvo pokreta i kretanja stečeno kroz edukaciju vežbačima omogućava da lakše i brže nauče nove koordinacijske structure. Treba deci davati raznovrsne pokrete i kretanja .

Emotivno stanje – stres može negativno da utiče na izvođenje složenih pokreta, jer može doći do inhibicije pokreta. To može da se desi i kod reagovanja publike.

Koncentracija je veoma važan faktor koordinacije jer se pažnja usredsređuje na određeno kretanje.

Motivacija može da podstakne vežbača da kao nikad do sada izvede neko koordinaciono složeno kretanje.

Preciznost je sposobnost koju karakteriše izvođenje tačno usmerenih i doziranih pokreta.

U našem sportu ona kao bazička motorička sposobnost i nije jako bitna tako da se nećemo puno zadržavati.

U osnovnoj školi rvanja je bitna prilikom ulaska u izvođenje pojedinih tehnika.

Koeficijent urođenosti je prilično velik (oko 80 %) 

Spososbnost rvača da se nakon gubljenja ravnoteže što pre vrati u stabilnu poziciju odnosno uspostavi ravnotežu.

Što je uzrast stariji i ravnoteža je bolja.

Senzitivni period za ravnotežu je 9-10, 14-15 i 16-17 godina.

Gipkost je motorička sposobnost kojom se lako ostvaruju velike amplitude pokreta tj. da se izvede pokret sa lakoćom sa maksimalnom amplitudom.

U rvanju je od izuzetnog značaja da se postigne maksimalna amplitude pokreta u svim zglobovima.

Primenjuje se kako u pripremnom tako i u završnom delu treninga.

Završni deo treninga je izuzetno pogodan za poboljšanje jer su mišići, ligamenti i tetive u tom trenutku maksimalno zagrejani (teško dolazi do povrede).

Aktivna (dinamička) gipkost – ostvaruje se snagom svojih mišića.

Pasivna (statička) gipkost – ostvaruje se delovanjem neke spoljašnje sile (partner).

Najveći biološki razvoj dostiže u uzrasnom period 8 – 10 godina.

Genotip u minimalnoj meri utiče na razvoj gipkosti ona se u znatnoj meri može poboljšati pomoću različitih metoda fizičkog vežbanja (zibanje, izdržaji, strečing i joga).

Gipkost je najmanja ujutro i elastičnost muskulature povećava se na povišenoj spoljašnjoj temperature. 

Dosta bitan faktor leži u potrebi da se rešavaju socijalna pitanja vrhunskih sportista.

Socijalni položaj spostiste ima veliki uticaj na veću ili manju sportsku radnu sposobnost.

U današnje vreme, oni koji ulažu velike napore i daju toliko slobodnog vremena na treningu i takmičenju, treba pružiti pomoć od strane društvene zajednice (marketing, sponzorstvo...).

Važno je da se utvrde kriterijumi o tome što predstavlja vrhunsko sportsko dostignuće i minimalni materijalni i tehnički uslovi za razvoj vrhunskog sporta.

Treba stvoriti uslove za odgovarajuće društveno i materijalno vrednovanje i stimulisanje takvog stvaralaštva, za školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu sportista.

Savremeni trener mora raspolagati sa veoma širokim repertoarom teorijskog i praktičnog znanja, mora biti sposoban da se snalazi u novim (nepoznatim) situacijama, da rešava nastale trenutne probleme i da ima osećaj za uočavanje i rešavanje problema, kako u odnosu na trenažni rad, tako i u odnosu na lične životne potrebe svojih sportista.

Savremeni zahtevi sportskog treninga uslovljavaju da:

Da trener stiče što veću kvalifikaciju; Da se neprekidno usavršava

(licence,seminari,savetovanja,simpozijumi,naučni skupovi) ;

Da sarađuje sa što širim krugom saradnika različitih specijalnosti (fiziologom,lekarom sportske medicine,fizioterapeutom...) 

Do usavršavanja samog procesa treninga, procesa oporavka sportiste i procesa vezanih za sportska takmičenja dolazi dobrim delom zahvaljujući sve boljim i usavršenijim:

Sportskim objektima – moraju udovoljiti zadacima treninga (trening se može sprovoditi u dobro opremljenim halama, teretanama...), specifičnim potrebama, lokaciji van stambenih blokova (da budu odvojeni od objekata koji zagađuju vazduh), klimatskim i drugim specijalnim potrebama, opremljenošću savremenih uređaja za trening i kontrolu sportiste.

Sportska oprema – mora biti savremena i funkcionalna. Tehnička sredstva – sačinjava ga adekvatna aparatura

(spirometri...). Elektronska oprema – kompjuteri (primenjuju se u cilju

dijagnostikovanja, kontrolisanja, registrovanja, grafičkog i statičkog obrađivanja podataka).

Sportski trenažeri – najviše se koriste za razvoj snage, usvajanje automatizovanih pokreta i razvijanje specifičnih motoričkih sposobnosti (lutke za rvače, bokserski džakovi...).

HVALA NA PAŽNJI !

KRAJ