Dr Asib Alihodžić

SPECIJALNE OBLASTI LOGISTIKE

SAOBRAĆAJNI FAKULTETU DOBOJUDoboj, 2010

SPECIJALNE OBLASTI LOGISTIKE

1. CILJEVI LOGISTIKE KAO FUNKCIJE UPRAVLJANJA PREDUZEĆEM

Logistika preduzeća je funkcija upravljanja preduzećem koja ima za cilj da već tradicionalnim vrednostima dobara kao što su: tip proizvoda, kvalitet, cena i tako dalje, doda nove vrednosti: raspoloživost traženih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potrošača za tim dobrima. Može se desiti da je proizvod manje vrednosti u tradicionalnom smislu, nižeg kvaliteta i veće cene, ali koji je na raspolaganju u momentu i na mestu u kome se manifestuje potreba potrošača, u očima kupca ima veću vrednost. Cilj logistike može se uopšteno definisati kao: zadovoljenje potreba kupca isporukom traženog proizvoda, zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme, po minimalnoj ukupnoj ceni. Može se izvući zaključak da je cilj logistike preduzeća eficijentna realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajućih informacija (pod eficijentnom realizacijom tokova materijalnih dobara podrazumevamo njihovu racionalnu prostornu i vremensku transformaciju). Sa povećanjem efikasnosti njihovog protoka kroz preduzeće omogućava se smanjenje zaliha. Osim toga, sa povećanjem efikasnosti tokova dobara i informacija kroz preduzeće skraćuju se vremena protoka i realizacije porudžbine. Raščlanjivanjem ovako uopšteno definisanog opšteg cilja logistike moguće je diferencirati dva osnovna podcilja, i to: - Cilj efikasnosti – zadovoljavanje potrebe klijenta za traženom robom na određenom mestu i u određenom roku, - Cilj efektivnosti – zadovoljenje potreba klijenta za traženom robom sa minimalnim ukupnim troškovima realizacije te potrebe. Cilj logistike preduzeća garantuje ostvarenje prethodno definisanog stepena usluga klijentu po nižim troškovima. Definisani logistički ciljevi preduzeća zahtevaju pronalaženje delikatne ravnoteže između željenog nivoa pružanja usluga i njemu odgovarajućih troškova. Pri tom je cilj logistike preduzeća da garantuje adekvatan nivo usluga po nižim ukupnim troškovima upravljanja.

1.1. POVEĆANJE NIVOA LOGISTIČKIH USLUGA

Elementi logističke usluge su: - Vreme isporuke, - Pouzdanost isporuke,- Fleksibilnost isporuke, - Kvalitet isporuke i - Informaciona sposobnost.

2

Vreme isporuke predstavlja vremenski interval između trenutka dobijanja porudžbine (ulaz porudžbine) do trenutka raspoloživosti porudžbine robe kod kupca. Kraća vremena isporuke omogućavaju držanje nižeg nivoa zaliha u skladištu kupca i distanciranje u kratkim rokovima. Pod pouzdanošću isporuke se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja utvrđenog vremena isporuke porudžbine robe. Svako nepridržavanje dogovorenih rokova isporuke može kod kupca da proizvede prekide ili smetnje u radnom procesu, a time i povećanje troškova. Faktori koji imaju uticaja na pouzdanost isporuke su: pouzdanost radnog procesa i spremnost za isporuku. Prvi faktor zavisi od poštovanja zakazanog vremena isporuke odnosno od toga koliko se poštuju sva parcijalna vremena koja određuju isporuke. Preko spremnosti za isporuku, kao drugog uticajnog faktora pokazuju se u kojoj meri željeni proizvodi mogu da budu isporučeni iz skladišta. Fleksibilnost isporuke označava sposobnost sistema isporuke da odgovori na posebne želje kupaca. Ovde spadaju, kao prvo, modalitet davanja porudžbine koga karakteriše: količina dobara koje treba preuzeti, trenutak porudžbine i način dostave porudžbine, a kao drugo, modalitet isporuke koga karakterišu: vrsta modifikovanja, odgovarajuća varijanta transporta i mogućnost isporuke po pozivu. Kvalitet isporuke karakterišu: tačnost isporuke po vrsti i količini robe kao i stanje isporučene robe. Ako se naručena količina prekorači, tada se kod kupca uvećavaju troškovi skladištenja, a ako količina bude manja od poručene, mogu se kod kupca pojaviti nedostajuće količine, što može da izazove negativne efekte koji iz toga slede. Sposobnost davanja logističkih informacija predstavlja mogućnost brzog i tačnog odgovaranja na pitanja kupca, i to je i posle davanja porudžbine. Pored definisanja pojedinih elemenata usluge logistike u odnosu na zahteve tržišta, njih treba definisati i analogno kontrolisati u internim logističkim lancima preduzeća, jer se samo tako može osigurati usluga logistike saglasno zahtevima tržišta.

1.2. DEFINICIJA LOGISTIKE PREDUZEĆA

Duže vremena su ciljevi logistike preduzeća bili izjednačeni sa zahtevima za uslugama u okviru posebnog segmenta – fizička distribucija gotovih proizvoda. To je posebno uočljivo iz široko prihvaćene definicije logistike koju je dalo Američko društvo za logistiku. Naime, kod njih se pojam PHYSICAL DISTRIBUTION MENAGEMENT sinonimski izjednačava sa pojmom logistika. Ta definicija glasi: logistika – to je pojam koji obuhvata procese planiranja, obradu, kontrolu efikasnosti i efektivnosti tokova potrošnje i skladištenja sirovina obuhvećenih tokovima finalnog proizvoda, kao i odgovarajućih informacija počev od njihovog porekla (izvora), pa do potrošnje (učešća), vezano za prilagođavanje zahtevima kupca. Ove aktivnosti mogu obuhvatati i opsluživanje kupaca u zahtevanom vremenu, distribuciju komunikacionih veza, kontrolu zaliha, upravljanje materijalima, izbor lokacije skladišta, nabavku, rukovođenje procesom prodaje robe, čuvanje i disponiranja otpadnih materijala, transport i skladištenje. Ovakva vizija koncepcije logistike može da bude u celosti prihvaćena u preduzećima za distribuciju robe široke potrošnje, ali

3

je svakako u manjoj meri primenljiva u proizvodnim preduzećima gde je fizička distribucija samo jedan deo ukupnih logističkih aktivnosti. U logistiku se ubrajaju sve delatnosti kojima se planira, realizuje i kontroliše prostorna i vremenska transformacija materijalnih dobara kao i druge sa tim povezane transformacija, uzimajući u obzir količinu i vrstu dobara, osobine kao i logističke determinisanosti tih dobara. ŠIRI SMISAO: logistika preduzeća bazirana na ciljevima preduzeća predstavlja skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera za obezbeđenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzeća, počev od njegovih isporučilaca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potrošača. UŽI SMISAO: logistika preduzeća se bavi upravljanjem tokova materijalnih dobara i pripadajućih informacija u odgovarajućoj mreži. Cilj logistike preduzeća jeste da obezbedi stavljanje na raspolaganje: - Pravih objekata (predmeta), - U pravo vreme, - Na pravom mestu, - U odgovarajućoj količini, - Sa odgovarajućim kvalitetom, - Odgovarajuim informacijama, - Po konkurentnoj ceni. Iz definicije se može izvesti sledeći zaključak: pod pojmom logistike preduzeća podrazumeva se skup zadataka i iz ovih zadataka izvednih mera, i to ne samo na području skladištenja i transporta, već svih mera koje se odnose na tokove materijalnih dobara i informacija u preduzeću. Realizacijom ovih mera vrši se odgovarajući uticaj na izvršavanje funkcija pojedinih područja preduzeća, a naročito na: - Razvoj i projektovanje, - Organizaciju proizvodnje, - Planiranje i obezbeđenje proizvodnje, - Skladištenje, transport i distribuciju, - Disponiranje, - Obradu i preradu informacija, - Održavanje i, - Planiranje fabrike (lokacija, tehnološka osnova LAYOUT, itd.). Iz definicije se može izvući sledeći zaključak: u ovom slučaju se govori o tokovima materijala koji, u vizuelnom smislu, teku poprečno kroz organizacionu strukturu preduzeća, pri čemu, funkcija marketinga definiše potrebe tržišta proizvodnih resursa, a logistika preduzeća obezbeđuje optimalnu spremnost i raspoloživost objekata: reprodukcionih materijala i informacija u potrebnoj količini, u traženom kvalitetu, u pravo vreme i na pravom mestu. Objekti logistike su, znači, materijalni, proizvodi i robe, to jest sirovine, materijali za proizvodnju, pogonski i pomoćni materijali, rezervni delovi, poluproizvodi i gotovi proizvodi. Jednom rečju materijalna dobra. Iz definicije se može izvući sledeći zaključak: kada je reč o tokovima uopštene ovde se ne radi samo o tokovima materijalnih dobara i sa njima povezanim tokovima informacija, već se radi i o tokovima vrednosti u okviru nekog preduzeća. Pod

4

pojmom toka vrednosti podrazumeva se korišćenje sredstava za proizvodnju, kadrova, finansijskih sredstava, energije, znanja i tako dalje. Tokovi vrednosti mogu se na najbolji način obuhvatiti i prikazati linijom povećanja vrednosti pri nastajanju jednog proizvoda. Sastavni delovi logističkih tokova, odnosno njihovi bitni funkcionaliteti su: - Transportovanje / otpremanje, - Pretovar / premeštanje, - Skladištenje / zadržavanje, - Pakovanje, - Komisioniranje, - Raspodela (distribucija), - Priprema / planiranje / informisanje, - Upravljanje, - Nadzor (kontrola). Logistika obezbeđuje optimalnost svih tokova. Optimalno, u ovom slučaju, znači stvarati neophodne uslove, saglasne ciljevima preduzeća, a u skladu sa parcijalnim ciljevima nabavke, proizvodnje, prodaje ekonomike i finansija i tako dalje. Proces transformacije obuhvata kako transport (proces translacija) tako i obradu predmeta rada (proces oblikovanja) kao i sve pripadajuće delatnosti kao što su, nabavka, skladištenje i distribucija.

1.3. LOGISTIČKI SISTEM PREDUZEĆA

Definicija pojma sistema: sistem je složen mehanizam ili proces koji se sastoji iz više međusobno povezanih delova pri čemu karakteristike i ponašanje jednog dela utiču na ponašanje i karakteristike drugih delova, a oni koji međusobno povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opišu. Iz definicije pojma sistema proizilazi sledeće: delovi sistema (podsistemi) utiču na formiranje konačne karakteristike sistema. Pojedinačni delovi sistema (podsistemi) ne zahtevaju zasebnu optimizaciju pošto je težište na njihovom međusobnom povezivanju unutar sistema. Između delova sistema postoje sistemski odnosi koji mogu da se opišu i da se shvate. Svi delovi sistema (podsistemi), međusobno povezani u sistem, daju povoljniji krajnji rezultat od onog koji bi se postigao pojedinačnim delovanjem svakog dela sistema (podsistema). Suboptimizacija je prisutna kada se optimalno rešenje traži unutar jednog podsistema, a ne sa aspekta funkcionaisanja celokupnog sistema. Organizaciona suboptimizacija se izvodi kada na primer, proizvodna i komercijalno – distributivna delatnost deluju kao dve karakteristične funkcije odvojene od preduzeća. Veoma je verovatno da će optimizacija svakog od navedenih dva podsistema prouzrokovati veće ukupne troškove od troškova koji bi se dobili kombinovanom optimizacijom integrisanog proizvodno – prodajnog sistema. Sistemskim pristupom, koji nastoji da međusobno poveže odgovarajuće podsisteme, moguće je izbeći suboptimizaciju stavljajući veći akcenat na ostvarivanje ciljeva preduzeća kao celine, a ne samo proizvodnog ili samo komercijalnog podsistema. Definicija logističkog sistema preduzeća: „Logistički sistem preduzeća je globalno upravljanje fizičkim kretanjem materijala i proizvoda, od nabavke materijala

5

kod isporučioca do mesta proizvodnje, kroz proces proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda kupcima, kao i upravljanje kretanjem informacija, vezanim za te fizičke tokove, a koji su usmerene od kupca ka proizvođaču“. Navedena definicija stavlja akcenat na dve osnovne komponente logističkog sistema: fizički tok i tok informacija. Fizički tok se odnosi na operacije kretanja i uskladištenja materijalnih dobara počev od isporučioca, preko proizvodnog preduzeća pa do kupca. Tokovi informacija se odvijaju uporedno, ali u suprotnom smeru od fizičkog toka, odnosno u smeru od kupca ka ispuručiocu (dobavljaču). Tokovi informacija upravljaju fizičkim tokovima obezbeđujući progresivno kretanje gotovog proizvoda – roba prema zahtevima kupca, u pravcu krajnjeg odredišta sa različitim međufazama duž prevoznog puta. Elementi logističkog sistema preduzeća koji obezbeđuju integraciju tokova materijalnih dobara i informacija su prvenstveno oni elementi koji se odnose na kontrolu usklađenosti aktivnosti fizičkog kretanja sa onim što je programirano u tokovima informacija. Upravljanje logističkim sistemom je upravljanje logistikom preduzeća kao jedinstvenom celinom u uslovima uzajamne povezanosti svih njenih komponenata, korišćenjem tehničkih sredstava i naučnih metoda, zatim ekonomskih i društvenih komponenata koje proističu iz opštih ciljeva preduzeća. Osnovna komponenta koja međusobno povezuje elemente logističkog sistema nekog preduzeća je materijalni objekat premeštanja odnosno materijali i robe kao integrišuća komponenta sistema integrator. Rezultat funkcionisanja logističkog sistema je prenos objekta (materijalnog dobra), a ostvaruje se uz pomoć komunikacionog sistema (prenos informacija) i tehničkog sistema logističke podrške. Pod pojmom materijala, kao objektom optimizacije, podrazumevamo celovitost svih sistemskih odnosa između članova logističkog sistema, zatim, spoljnih i unutrašnjih veza između tih članova prouzrokovanih unutrašnjim i spoljnim operacijama kojima su podvrgnuta materijalna dobra u procesima kretanja od izvora do proizvodnje, tokom proizvodne transformacije i od proizvodnje do kupca. Upravljanje (poslovanje) materijalima i logistika ne mogu se ni u kom slučaju odvojiti jedno od drugog. Nulta brzina kretanja materijalnih dobara u logističkom lancu karakteriše logistički proces skladištenja.

1.4. KOMPONENTE LOGISTIČKOG SISTEMA PREDUZEĆA

MREŽA TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA Fizički tokovi materijalnih dobara se grafički mogu prikazati pomoću mreže uzastopnih kretanja i skladištenja u kojoj su čvorovi povezani sa ivicama. Kroz ovu mrežu kreću se materijalna dobra s tim što se u čvorovima mogu zadržavati, prolaziti kroz njih ili se kretati drugim putevima obilazeći te čvorove. Različite mogućnosti spajanja čvorova ukazuju na različite mogućnosti kretanja dobara kroz mrežu. U jednostepenom sistemu prostorna i vremenska transformacija se odvija direktnim tokom materijalnih dobara od mesta isporuke, u kome se ona pripremaju i koje se uopšteno označava kao izvor, do mesta prijema, u kojem se ona troše i koje se može označiti kao ponor (ušće) tokova materijalnih dobara.

6

U višestepenom sistemu se prostorna i vremenska transformacija ostvaruje indirektnim tokovima materijalnih dobara između mesta isporuke i prijemnog mesta. Tok dobara se prekida najmanje na jednom mestu, gde se moraju izvršiti dopunski procesi, odnosno skladištenje i pretovar. Zadatak tog mesta prekida je raspodela ili koncentracija tokova materijalnih dobara. U mestu raspodele dolazi do koncentracije i nagomilavanja većih količina dobara, a napuštaju ga u malim količinama krećući se prema raznim mestima prijema. Tačka prekida kod višestepenog sisteme može da bude i mesto koncentracije gde se materijalna dobra sakupljaju (ili razvrstavaju). Kad se uporedo odvijaju direktni i indirektni tokovi materijalnih dobara, tada se može govoriti o kombinovanom sistemu. Prednost jednostepenog sistema je vidljiva, jer se tok materijalnih dobara ne raščlanjava između mesta isporuke i mesta prijema, dakle nema dopunskih procesa skladištenja ili prevoza zbog usmeravanja dobara na druge pravce. Doduše, pretpostavka je da se kod velikih rastojanja između mesta isporuke i mesta prijema, protok materijalnih dobara realizuje takvom brzinom da se potrebe za tim dobrima mogu zadovoljiti pravovremeno. Ako to nije moguće, tada su potrebni višestepeni sistemi, u kojima mesta prekida imaju funkciju skladišta za isporuku, sa kojih je moguće isporučiti dobra na odgovarajuće bliske delove regionalnog tržišta kako bi se zadovoljile potrebe kupca sa tog tržišta. Kod višestepenih sistema može se reći da ekonomičnost tokova dobara direktno zavisi od veličine tog toka. Skladište za isporuku, u tom slučaju, ima smisla, jer omogućava realizaciju toka sa velikim količinama dobara od mesta proizvodnje do odgovarajućeg regionalnog tržišta. Doduše, treba uzeti u obzir da u višestepenom sistemu na mestu prekida dolazi do dopunskih logističkih procesa, koji mogu umanjiti prednosti velikih tokova materijala između mesta isporuke i mesta prekida, ali i između mesta isporuke i mesta prijema.

1.5. ULOGA INFORMACIJA U LOGISTICI: UPRAVLJANJE TOKOVIMA MATERIJALNIH DOBARA

1. Pripremne, vrlo hitne, prateće i završne. 2. Pripremne (prethodne). 3. Vrlo hitne (neposredne) 4. Prateće (uporedne) 5. Završne (naknadne) Odluke uslovljavaju informacije u vezi sa: - ciljevima, koji treba da se ostvare, - veličinama, koje označavaju okvir delovanja kao ograničenja na koje se ne može uticati, - mogućim alternativnim radnjama, - posledicama tih alternativnih radnji. Razlikujemo ADMINISTRATIVNI, DISPOZITIVNI I OPERATIVNI nivo upravljanja. Kod upravljanja logističkim procesima razlikuju se po pravilu tri nivoa upravljanja: Na administrativnom nivou vrši se upravljanje kojim se određuju uslovi realizacije i dejstvujući procesni elementi, s tim što to nema neposredni uticaj na

7

odvijanje procesa. Na dispozitivnom nivou se sreću, zavisno od situacije, odgovarajuće dispozicione odluke i to odluke o redosledu odvijanja procesa i pripadajućim resursima za svaki pojedinačni slučaj. Na operativnom nivou vrši se pretvaranje dispozicionih odluka u elementarne operacije logističkih procesa.

1.6. ULOGA INFORMACIJA U LOGISTICI PREEDUZEĆA

Za planiranje, upravljanje, nadzor i definisanje prostorno-vremenskih procesa, potrebne informacije se mogu raščlaniti na: - Pripremne (prethodne), - Vrlo hitne (neposredne), - Prateće (uporedne), - Završne (naknadne). Pripremne informacije, odnosno tokovi informacija koji prethode fizičkim tokovima materijalnih dobara, odnose se na obaveštenja o planu vožnji, na podatke o naručivanju tovarnog prostora kod transportnih preduzeća kao i u datom slučaju, na upoznavanje sa transportnim planovima za navedene pošiljke. Hitne informacije neposredno prethode fizičkim tokovima i imaju zadatak da pravovremeno obaveste sva mesta učesnika o očekujućim tokovima dobara. Kada su u pitanju spoljni članovi logističkog lanca, što se ranije to desi utoliko je veći njihov dispozicioni i radni prostor. Na taj način, sa stanovišta troškova i opsluživanja, upotreba pogonskih sredstava osoblja može da se optimalno planira i realizuje. Prateće informacije, odnosno tokovi informacija koji se realizuju uporedo (istovremeno) sa faizičkim tokovima, obzbeđuju identifikaciju dobara i transportnih sredstava odnosno transportnih sudova i na taj način, stvaraju uslove za pravilno rukovanje tim sredstvima uzimajući u obzir date osobine (na primer osetljivost, ugroženost). Na osnovu aktuelnog radnog položaja transportnog sredstva u transportnom sistemu, prateće informacije predstavljaju upravljačku podršku transportnim sredstvima. Moguća su i nova raspolaganja pošiljkama preko pošiljaoca ili primaoca. Informacije o lokaciji i statusu pošiljaka i transportnih sredstava, odnosno transportnih posuda mogu se primati preko posebnih uređaja za javljanje i, ako je potrebno, koristiti za permanentno praćenje tokova. Završne informacije slede nakon fizičkih tokova i prate fizičke procesa promene mesta. One sadrže, primera radi, potvrdu pravilnosti isporuke pošilje primaocu. Osim toga, to su saopštenja u vidu faktura o dospelim troškovima.

1.7. ULOGA INFORMACIJA U LOGISTICI VEZE IZMEĐU TOKOVA MATERIJALNIH DOBARA I INFORMACIJA

Tokovi materijalnih dobara su uvek povezani sa tokovima informacija: Materijalna dobra nemaju sopstvenu inteligenciju koja bi bila usmerena na relizaciju njihove prostorne i vremenske transformacije. Tokovi dobara se mogu pokrenuti tek sa uvođenjem informacija o transportnim putevima, ciljevima premeštanja, dinamici planiranih vožnji i tako dalje. Kontrola procesa zahteva informacije o lokaciji i statusu. Dok se ovi podaci kod poznate promene mesta i date brzine mogu unapred izračunati, kada su u pitanju uticaji stohastičkih smetnji ili kod promena mesta koja

8

nisu unapred poznata, takve informacije se moraju dobiti iz samog pocesa. Upravljanje tokovima materijalnih dobara zahteva obradu upravljačkih informacija i njihovo daljinsko vođenje do stacionarnih i mobilnih jedinica koje su u sastavu logističke mreže. Za odvijanje logističkih procesa postoji često čitavo mnoštvo alternativnih radnji. Informacije doprinose tome da se izabere optimalna varijanta. Brojni dokumenti prate transport dobara i to prvenstveno u cilju identifikacije i obračuna efekata. Ovi dokumenti sadrže neposredne i posredne informacije o učesnicima. Istraživanjem realizacije pojedinih međunarodnih prevoza došlo se do saznanja, primera radi, da je za jedan prevoz potrebno i do 12 originalnih dokumenata kao i do 1000 kopija. Osnovni elementi za prikazivanje informacija su znaci. Ako se znaci dovedu u određeni red nastaju podaci. Ako ovi podaci imaju zajedničko značenje i mogu se upotrebljavati najmanje za jednog primaoca, onda od njih nastaju informacije. Ako je informacija za primaoca relevantna, onda se (informacija) prima kao novo saznanja. Saopštavanje podataka, odnosno, informacija se označava kao komunikacija. Informacije nastaju uglavnom sa odnosno preko kvaliteta i efektivnosti logistike. Stoga je potrebno posmatranje tokova dobara i informacija. Predmet informacione logistike su celovito i usklađeno planiranje, oblikovanje i korišćenje informacionih sistema, uključujući i mesta preseka, u podršci procesima koji zavise od transporta, pretovara, skladištenja, nabavke i prodaje materijalnih dobara.

2.0. RAŠČLANJIVANJE LOGISTIČKOG SISTEMA: KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA

Funkcionalno dekomponovanje stavlja u prvi plan različite funkcije logistike u preduzeću i to saglasno izvršenoj podeli rada. Prva mogućnost za funkcionalnu diferencijaciju logističkih sistema pruža se pri praćenju različitih faza polja materijalnih dobara od tržišta nabavke, preko proizvodnog preduzeća, do tržišta prodaje. Saglasno tome, može se izvršiti segmentiranje nadležnosti funkcije logistike preduzeća nad pojedinim fazama protoka materijalnih dobara i na taj način, sistem logistike preduzeća se može raščlaniti na: podsistem logistike nabavke, podsistem logistike proizvodnje i podsistem logistike distribucije. Delovanje logističkih sistema prema vremenskom kriterijumu se vrši prema: -Pripremi zadataka analize, planiranja i oblikovanja logističkih sistema i procesa. - Upravljanju, realizaciji i kontroli proizvodnje logističkih usluga kao i, - Vođenju završnih aktivnosti obračuna logističkih efekata. Dekomponovanje logistike prema kriterijumu privredne o rganizacije orijentisano je prema privrednoj strukturi, pa se mogu razlikovati:- Logistika preduzeća, koja se bavi logističkim procesima iz perspektive jednog preduzeća ili njegovih dislociranih proizvodnih pogona. - Logistika građevinarstva, označava celokupnost sv ih logističkih procesa u građevinarstvu.

9

Slične definicije mogu da se nađu za pojmove vojne logistike, logistike bolnice ili logistike hemije.

2.1. INSTITUCIONO DIFERENCIRANJE LOGISTIČKIH SISTEMA

Sa institucionalnim deferenciranjem logističkih sistema mogu se razlikovati:Makro logistički sistem, koga karakteriše organizovanost logistike na najvišem hijerarhijskom nivou – na nivou jednog privrednog sistema, jedne zemlje, jednog područja prodaje, odnosno, područja nabavke ili područja veće koncentracije robnih tokova. Makro logistički sistem se identifikuje kao logistički subjekt u okviru nacionalne privrede i njega čine logistika preduzeća (transportna, skladišna, pretovarna i terenska), odnosno, to je npr. sistem prevoza dobara u okviru jedne delatnosti čija je to osnovna aktivnost. Mikro logistički sistemi, predstavljaju poseban oblik organizovanosti logistike koji se može identifikovati na najnižem hijerarhijskom nivou – nivou nekog preduzeća, jednog odeljenja ili proizvodne linije. Sistemi mikro logistike su vrste pojedinačnih logističkih delatnosti u okviru ukupne delatnosti nekog preduzeća, koje nisu primarne za to preduzeća. Mikro logistički sistemi nekog preduzeća čine logističke delatnosti tog preduzeća, npr. prevoz za sopstvene potrebe nekog preduzeća i slično. Oni se mogu podeliti prema vrstama preduzeća i njihovim ciljevima.Meta logistički sistemi pripadaju srednjem hijerarhijskom nivou i mogu se uočiti kao vid organizavanja logistike sastavljen od specifičnih delova odgovarajućih sistema u lancima nabavke ili prodaje. Sistemi meta logistike se prema tome, nalaze na agregacionom nivou između makro i mikro logistike. Meta logistički sistem, na primer, ne obuhvata transport dobara u privredi, a ne obuhvata ni transport dobara u organizacijama koje sarađuju sa isporučiocima u industriji ili nekog posrednika koji predstavlja neku veliku trgovinu ili pojedinačnog trgovca, kao ni prevoznike i špeditere. I dok su mikro logistički sistemi uvek van organizacijski sistemi, čije su dimenzije utvrđene unutrašnjim ograničenjima jednog preduzeća, dotle su meta logistički sistemi međuorganizacijski sistemi koji prevazilaze unutrašnja ograničenja pojedinih sistema i zasnivaju se na kooperaciji više privrednih subjekata u realizaciji tokova dobara. Instituciona podela logističkih sistema, prema prostornom kriterijumu: Prvi hijerarhijski nivo: makro-logistika, mikro-logistika i meta-logistika.Mikrologistika: logistika bolnica, logistika preduzeća, vojna logistika, logistika ostalih preduzeća. Drugi hijerarhijski nivo. Meta logistika: kooperacija između pretovarnih preduzeća, kooperacija između logističkih preduzeća, kooperacija između logističkih i pretovarnih preduzeća. Treći hijerarhijski nivo. Logistika preduzeća: industrijska logistika, logistika prometa (trgovine), logistika uslužnih delatnosti. Četvrti hijerarhijski nivo. Industrijska logistika: unutar – pogonska logistika, među – pogonska logistika. Logistika prometa: unutar-pogonska logistika, među-pogonska logistika. Logistika uslužnih delatnosti, logistika preduzeća, logistika ostalih preduzeća, ostalih uslužnih delatnosti.

10

Preduzeća kod kojih je osnovna aktivnost logistička delatnost, odnosno, kod kojih dominiraju logističke funkcije, nazivaju se logistička privreda ili logistička preduzeća, budući da se često između preduzeća i pogona ne pravi razlika, logistički pogoni.

2.2. FUNKCIONALNO DIFERENCIRANJE LOGISTIČKIH SISTEMA

Može se izvršiti funkcionalno diferenciranje sistema logistike preduzeća prema različitim fazama protoka materijalnih dobara na: - Podsistem logistike nabavke, - Podsistem logistike proizvodnje i - Podsistem logistike distribucije. Prva faza protoka materijalnih dobara obuhvata prostor od isporučioca (dobavljača) na tržištu nabavke, pa do prijemnog skladišta nekog industrijskog preduzeća. Deo logističkog sistema preduzeća koji se bavi prvom fazom protoka materijala naziva se podsistem logistike nabavke. - „ Logistika nabavke je odgovorna za realizaciju svih procesa vezanih za prostorno i vremensko osiguranje. Doprema materijalnih dobara do mesta njihove obrade i prodaje (proizvodnje)“. Znači, pod pojmom logistike nabavke podrazumeva se skup logističkih zadataka i mera vezanih za pripremu i realizaciju procesa nabavke. Na području logistike nabavke, pored ostalog, obavljaju se i sledeći logistički zadaci: MAKE OR BUY analiza zajedno sa proizvodnjom i nabavkom. Nabavke sinhronizovane sa procesom proizvodnje. Optimiziranje troškova transporta. U drugoj fazi protiču sirovine, pomoćni i pogonski materijali, rezervni delovi i komponente od prijemnog skladišta do odgovarajućih radnih mesta u proizvodnom procesu u kome mogu da budu skladišteni poluproizvodi i komponente. Ovaj deo logističkog sistema preduzeća se naziva podsistem logistike proizvodnje. Pod pojmom logistička proizvodnje podrazumeva se skup logističkih zadataka i mera vezanih za pripremu i realizaciju procesa proizvodnje. Logistička proizvodnja se bavi, pre svega, svim delatnostima vezanim za tokove materijala i informacija, te sa protokom sirovina, pomoćnih i pogonskih materijala na relaciji od skladišta materijala do procesa proizvodnje kao i tokovima tih materijala i poluproizvoda kroz sve faze procesa proizvodnje do skladišta gotovih proizvoda. Njen zadatak je da obezbedi optimalnu spremnost svih proizvodnih potencijala. Znači, pod logistikom proizvodnje podrazumeva se skup aktivnosti logističke podrške proizvodnom procesu i manifestuje se preko nabavke i transporta reprodukcionih materijala od izvora snabdevanja do mesta njihove upotrebe (proizvodne transformacije) i upravljanja odgovarajućim zalihama. Njen cilj je da ima na raspolaganju odgovarajući asortiman na željenom mestu i u trenutku potrebe, dopremljenih na zvaničan način. Logistika proizvodnje je usmerena prvenstveno na pružanje podrški aktivnostima proizvodnje. Logistika proizvodnje, pored ostalog, obuhvata i sledeće aktivnosti: - MAKE OR BUY- atrenize (zajedno sa proizvodnjom), - Struktuiranje proizvodnje prema logističkim aspektima, - Planiranje i upravljanje proizvodnjom. Oblikovanje tokova materijala i informacija kroz proizvodnju.

11

U trećoj fazi se tokovi materijalnih dobara sastoji iz protoka gotovih proizvoda, poluproizvoda i rezervnih delova. Protok dobara se odvija od skladišta gotovih proizvoda u mestu proizvodnje, eventualno preko regionalnog skladišta isporuke do kupca na tržištu prodaje. Ova treća faza protoka dobara je obuhvaćena pojmom distribuciona logistika, odnosno logistika distribucije. Logistika distribucije je odgovorna za sve procese, vezane za vreme i prostor, a koji su neophodni da bi se dostavila roba na tržište prodaje, odnosno, trgovinskim jedinicama postavljenim između tržišta prodaje i mesta proizvodnje. Pod pojmom logistika distribucije podrazumeva se skup zadataka i mera na pripremanju i realizaciji procesa distribucije. Logistika distribucije obavlja delatnosti vezane za tokove dobara od skladišta gotovih proizvoda u proizvodnom preduzeću do tržišta prodaje. Logistika distribucije se, pre svega, bavi razmatranjem i rešavanjem sledećih pitanja: 1. Gde i kakvo skladište? 2. Gde i kakva eksploatacija skladišta? 3. Kakvi sistemi za skladištenje i komisioniranje? 4. Na koji način optimalno raspodeliti troškove? U četvrtoj fazi, tokovi dobara imaju suprotan smer: Oštećena ili pogrešno isporučena roba vraća se od kupca ka isporučiocu, povraćaj prazne povratne ambalaže, spremati za razmenu,otpadni materijali, kao i dobra koja se mogu ponovo upotrebiti (materijali za reciklažu). Ovaj deo logistike se može nazvati logisika post-proizvodnje ili logistika pražnjenja, odnosno, logistika zbrinjavanja. Logisika post-proizvodnje obuhvata sve procese transporta, pretovara i odlaganja koji su u vezi sa ulaganjem i preradom upotrebljivih otpadaka iz realizovane proizvodnje. Ova vrsta logisike može biti od značaja za snabdevanje preduzeća (vezano za održavanje) i za distribuciju (vezano za usluge kupcima). Posmatrano iz perspektive jednog trgovinskog preduzeća, logistika trgovine ima centralni značaj. Ona obuhvata sve aktivnosti tog preduzeća usmerene na osiguranje nabavke i obezbeđenje odgovarajuće spremnosti robe po zahtevu kupca u filijalama maloprodaje, odnosno, direktnu isporuku tražene robe krajnjem potrošaču. Logistika transporta obuhvata prostorno, vremenski proces transformacije u makro i meta logističkim sistemima koje to preduzeće realizuje. U vezi sa tim su još u upotrebi i sledeći pojmovi – logistika transporta, logistika skladišta ili logistika pakovanja koje pojedinačno objašnjavaju određene procese koji se realizuju pri prostornoj i vremenskoj transformaciji dobara.

2.3. DIFERENCIRANJE LOGISTIČKIH SISTEMA PREMA OBJEKTIMA PREMEŠTANJA

1. Logistika komadnih tereta, odnosi se na tok dobara sa izbrojivim jedinicama. 2. Logistika rasutih tereta, odnosi se na tok dobara čije jedinice ne mogu da se izbroje. 3. Logistika opasnih tereta ukazuje na grupu dobara sa specijalnim sigurnosnim osobinama koje su relevantne sa aspekta sigurnosti u transportu. 4. Logistika rezervnih delova se odnosi na zamenljive komponente.

12

5. Personalna logistika takođe spada u kategoriju struktuiranja. Ona se bavi nasuprot svim dosad naznačenim terminima, ne dobrima, već licima kao objektima logističkih rešenja.

2.4. LOGISTIČKI LANAC

U prevoz robe od pošiljaoca do primaoca najčešće je uključeno više različitih transportnih sistema pretovarnih mesta i različitih skladišnih postrojenja. Radi izvršavanja konkretnog transportnog zadatka, delovi i objekti ovih sistema se nalaze u jednom zamišljenom logističkom kanalu. Pošto je u logističkom kanalu OUTPUT jednog sistema sasvim ili delimično identičan sa INPUT-OM sledećeg povezanog sistema, tada su ovako spojeni sistemi u svom delovanju sastavni delovi jednog lanca. Ukoliko se mesta dodira (preseka) dva ili više sistema koji su deo nekog lanca, međusobno usklađuju tako da budu prolazna i ako se tokovi procesa planiraju i sa njima se upravlja obuhvatajući i sam sistem, onda tako nastaje jedan logistički lanac. Zajedničko delovanje različitih sistema u nekim logističkim lancima određeno je sledećim prinicipima: - Odlučujući je učinak na kraju logističkog lanca. Tokovi u pojedinim sistemima ili njihovim delovima moraju biti tako uređeni i vođeni da se ostvari ovaj osnovni cilj. Lokalna (parcijalna) optimizacija učinka nekog sistema je necelishodna ukoliko ovaj optimum ne vodi optimumu učinka ukupnog logističkog lanca. Usklađenim zajedničkim delovanjem sistema koji su u međusobnoj vezi, može se postići veći učinak nego izolovanim delovanjem pojedinačnih sistema. Prilikom oblikovanja i upravljanja logističkim lancima mogu se ostvariti sledeći efekti: - eliminisanje nepotrebnih dupliranja logističkih aktivnosti u logističkim kanalima, - eliminisanje troškova pretovara i pakovanja međusobnim usklađivanjem transportnih sredstava, tovarnih jedinica i transportnih sudova. Prohodnost u korišćenju međusobno usklađenih propratnih dokumenata u ukupnom logističkom lancu. Jedinstvena definicija podataka u vezi informacionih sistema svih učenika u lancu radi realizacije što brže razmene podataka. Koordinacija odluka između svih učenika u lancu.

2.5. LOGISTIČKI PRESECI I INTERORGANIZACIONI ODNOSI MESTA DODIRA / MESTA PRESEKA

Preseci se generalno definišu kao granice sistema. Prostorni i vremenski procesi transformacije se odvijaju i preko takvih prirodnih ili veštačkih mesta razdvajanja, odnosno, dodira pojedinih sistema. Logistička mesta preseka se pojavljuju između susednih delova pojedinih sistema u nekom logističkom lancu pri čemu to mogu biti fizički, pravni, komercijalni, organizacioni ili informaciono ograničeni sistemi. Cilj logistike preduzeća je da mesta preseka postanu mesta spajanja, kod kojih se sistemi / delovi sistema međusobno dodiruju i usklađeno zajedno funkcionišu.

13

Mesta preseka se suprotstavljaju prelaznim ili kontaktvnim otporom, prelasku dobara iz jednog dela sistema u neki drugi deo sistema. Savlađivanje ovih otpora zahteva rešavanje odgovarajućih zadataka međusobnog usklađivanja. Postojanje, odnosno, nastajanje mesta preseka je rezultat različitosti međusobno podudarnih sistema. Ova različitost može rezultovati iz: - Sistema koji se razlikuju sa pravnog aspekta, - Sistema koji se razlikuju sa komercijalnog aspekta, - Sistema koji se međusobno razlikuju sa informacionog aspekta, - Sistema koji se međusobno razlikuju sa komunikaciono-tehničkog aspekta, - Sistema koji se razlikuju sa aspekta primenjene tehnike tokova materijala. Zadaci usaglašavanja na mestima preseka logističkih lanaca odnose se na vremenski zavisne i vremenski nezavisne veličine. Vremenski nezavisnе veličine (veličine koje nisu vezane za neko vreme) usklađuju se pri ugovaranju tehničkih parametara transportnih sredstava i pakovanja preko pratećih dokumenata garancija ili strukture podataka. Usaglašavanje (vremenski zavisnih veličina) veličine koje su vezane za vreme, odnosi se naprotiv na rokove obaveštenja, rokove odlaska i rokove preuzimanja pošiljke ili informacije od strane vozila, a koje se prenose sa jednog sistema, odnosno, dela sistema na drugi. Najčešći oblici saradnje u planiranju i realizaciji logističkih zadataka su koperacija i integracija. Pod kooperacijom se podrazumeva dugoročno zajedničko delovanje, po pravilu ekonomski i pravno samostalnih sistema i delova sistema u izabranim područjima realizacije logističkih procesa sa ciljem povećanja ukupne efektivnosti i kvaliteta logističkih usluga. Integracija se odlikuje formiranjem sistema višeg reda sastavljenog od relativno samostalnih sistema i delova sistema nižeg reda, između kojih vlada pojačana uzajamna zavisnost tako da se njihova pojedinačna samostalnost i nezavisnost gubi u cilju ostvarivanja veće ukupne efektivnosti.

2.6. SISTEMSKI PRISTUP ANALIZI TROŠKOVA (ANALIZA „TRADE OFF“)

Pri donošenju odluka o razvoju nekog novog proizvodnog procesa ili pri projektovanju novog pogona to jest fabrike ili pri izboru novog dobavljača, treba biti u stanju da se da odgovor na pitanje: “na koji će način ta odluka uticati na logističke troškove u raznim delovima preduzeća?“ Unutrašnja međuzavisnost, koja postoji između pojedinih elemenata logističkog sistema, prisutna je i kod troškova koje prouzrokuju ovi elementi. Snižavanje troškova u nekom delu logističkog sistema može da dovede do porasta troškova u drugim delovima sistema, a kad je to smanjenje troškova manje od porasta troškova – onda i do rasta ukupnih troškova logističkog sistema. Pristup ukupnih ili totalnih troškova za neko logističko rešenje podrazumeva i iziskuje obuhvatanje svih relevantnih logističkih troškova za neko logističko rešenje. Pojam „ukupni troškovi“ se ovde koristi za opisivanje težnje za obuhvatanjem svih relevantnih troškova i ne treba da se koristi u nekom drugom svojstvu pri proračunu troškova u smislu „čistih“ ili potpunih troškova.

14

Kao relevantne za neko rešenje treba označiti one troškove koji se realizuju samo onda, ako se ostvari neko alternativno rešenje, a ne realizuju se kada se ne ostvari to alternativno rešenje. U strukturi ukupnih logističkih troškova ili totalnih troškova uključeni su: troškovi realizacije porudžbine, transportni troškovi, troškovi pakovanja, troškovi skladištenja (zaliha), troškovi zavisni od nivoa opsluživanja, kao i troškovi nezavisni od nivoa opsluživanja. Ovo su troškovi nastali u funkcionalno-logističkim podsistemima logističkog sistema preduzeća. Njih prouzrokuje uvođenje proizvodnih faktora u ove logističke podsisteme. Troškovi proizvodnih faktora se mogu označiti kao primarne vrste troškova, a troškovi logističkih podsistema kao sekundarna vrsta troškova. - Zajednički naziv ovih troškova logističkog sistema je logistički sistemski troškovi. Moraju se uzeti u obzir i troškovi koji su neposredno povezani sa troškovima logističkog sistema. Princip ukupnih ili totalnih troškova, prvi put je primenjen na logističkim problemima u vezi sa avionskim transportnim teretom. Posmatramo li, na primer troškove avio prevoza, onda je primena avionskog transporta namanjena samo za mali broj roba. Posmatramo li pak, dejstvo troškova avionskog transporta tereta na ukupne logističke troškove, onda se o njihovom mestu i značaju stvara bitno povoljnija slika. Metoda ukupnih troškova je pogodna za rešavanje kompleksnih problema, isto tako je primenljiva i kod međusobno suprotstavljenih pozicija troškova gde je, kod skoro svih logističkih problema, neimenovana upotreba analize „TRADE OFF“. Primena metode ukupnih troškova zahteva: - identifikaciju onih faktora koji imaju značajan uticaj na ukupne troškove. - utvrđivanje njihove međuzavisnosti, a time i vrednovanje kako faktora tako i samih međuzavisnosti. Zbog svoje koncepcijske jednostavnosti, u praktičnoj primeni ove metode javljaju se određeni problemi. Razlozi mogu da budu višestruki ali ćemo ovde istaći samo one najvažnije: Informacioni sistem preduzeća, često, nije podesan za razvijanja kvantitativnih informacija o varijablama koje utiču na svaki trošak kao i na njihovu međusobnu povezanost. Iz postojećih datoteka unutar preduzeća moguće je dobiti većinu tih informacija, ali u mnogim slučajevima potrebno je obezbediti dodatne podatke koji više odgovaraju korektnoj primeni analize TRADE OFF. Pored toga, često će biti potrebno da se u jednačinu ukupnih troškova uvedu i one komponente troškova koje je teško odrediti.

2.7. SISTEMSKI PRISTUP DEFINISANJU TEHNO-EKONOMSKE EFICIJENCIJE LOGISTIKE PREDUZEĆA: OSNOVNI PRINCIPI EFICIJENCIJE

Principi eficijencije se zasnivaju na kompromisu između ciljeva logističkih troškova (INPUT) i logističkih efekata (OUTPUT). Efektivni logistički sistemi se formiraju ako se prati samo jedan od ovih ciljeva (jednostrano istraživanje ciljeva koji se ostvaruje minimiziranjem troškova ili jednostranim istraživanjem cilja koji se zasniva na maksimiziranju efekata) . Princip efektivnosti, primenjeni isključivo za postizanje učinka, često se koriste u vojnoj logistici. Eficijentni logistički sistemi se formiraju

15

ako se prate oba cilja istovremeno. Primena principa eficijencije u logistici je neophodna. Principe eficijencije treba primeniti na tehnološku dimenziju logističkog sistema koja zahteva sistemski pristup količinama i kvalitetu. Sistemski pristup količinama i kvalitetu uz primenu principa eficijencije je neophodan u rešavanju problema sposobnosti i spremnosti logističkih sistema. Principi eficijencije se mogu odnositi na ekonomsku dimenziju preduzeća. Ovo zahteva odgovarajući pristup vrednostima. Opšta karakterstika za logističke sistema je izuzetno progresivno povećanje proškova sa porastom nivoa usluge.

2.8. TEHNO – EKONOMSKI PRINCIPI

Logistika predstavlja izvanredan primer područja preduzeća u kome se presecaju tehnički i ekonomski problemi. Jedan menadžer logistike mora da bude u stanju da proceni i iskoristi mogućnost koje pruža tehnički proces u poslovanju, transportu i skladištenju roba. On mora da bude sposoban i za to da optimizira međusobni odnos troškova nivoa u službi i da sarađuje sa rukovodećim osobljem iz područja nabavke, proizvodnje i prodaje, a koje često raspolaže samo sa ekonomskim ili tehničkim znanjima. Rukovodeća mesta u logističkom području zahtevaju, u određenoj meri, kombinaciju ekonomskog i tehničkog znanja. Ulazne veličine nekog logističkog sistema (materijalna dobra) sa definisanim osobinama kao što su broj, vrsta, koordinate mesta i vremena, menjaju se sa realizacijom procesa koji se u tom sistemu odvijaju tako da sistem napuštaju kao izlazne veličine sa modifikovanim karakteristikama. Ako se posmatra samo ulaz (INPUT) u sistem (t) i izlaz (OUTPUT) iz sistema (t) onda sam sistem predstavlja „crnu kutiju“. Dva logistička sistema su u međusobnom odnosu ako najmanje jedan izlaz iz jednog sistema predstavlja ulaz u drugi sistem. Kvalitativne i kvantitativne promene koje se odvijaju u okviru sistema i zavisne su od vremena, nazivaju se procesima. Oni karakterišu ponašanje sistema. Mogući načini ponašanja jednog sistema određuju njegovu funkciju. Funkcija je izraz za vrstu i način tražene formacije ulaznih veličina jednog dinamičnog sistema u izlazne veličine. Pored ulaznih i izlaznih veličina interesantna su još i stanja sistema. Stanje z (T) karakteriše sistemske elemente u svakom izabranom trenutku t. Stanje z (t) su, pri tom one karakteristike sistema koje ne treba pripisati niti x (t) niti u (t). Tok procesa u okviru sistema moguće je u potpunosti predstaviti kao dinamičku posledicu promene stanja to jest kao posledica prelaska jednog stanja u drugo stanje. Između izlaza i ulaza sistema postoje tesne međuzavisnosti. Ukoliko se posmatra sistem neke fabrike, ovde izlaz (prodaja gotovih proizvoda) upravlja ulazom (nabavka i doprema materijalnih delova). Logistika zauzma centralno mesto u regulisanom privrednom krugu jer obezbeđuje fizičku spremnost dobara za prodaju i nabavku i to tako kako je to definisano tržišnim zahtevima (saopštenje porudžbine kupca za izradu proizvoda).

16

2.9. ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA I STRUKTURA LOGISTIČKOG SISTEMA

U odnosu na specifičnosti prostorno-vremenskog pozicioniranja zadataka logističkih sistema, možemo uočiti dve grupe elemenata logističkih sistema sa specifičnim karakteristika. U osnovi možemo razlikovati stabilne i pokretne (mobilne) elemente. Stabilni elementi su stalno prisutni u sistemu i obezbeđuju proizvodnju logističih usluga. Pokretni (mobilni) elementi „teku“, zauzimajući stabilne elemente i ponovo ih napuštajući, utičući tako na promene stanja (na primer zauzimanje i oslobađanje resursa). Stabilni (tehnički) elementi su: - Izvori i ušća – koji generišu pokretanje odnosno potrebu za prostornim i/ili vremenskim promenama osoblja i dobara, - Elementi akumulacije – koji razdvajajau takva dobra i osoblja i vremenski svrsishodno menjaju pokretne elemente, - Elementi usporenja – koji prihvataju pokretne elemente kod raznih zastoja ili kašnjenja koji po pravilu nastaju sasvim slučajno, - Elementi grananja – koji ili spajaju tokove ili ih dele, - Pasivni elementi povezivanja – koji uspostavljaju veze između prethodno navedenih elemenata, pri čemu oni vrše funkciju nosioca reakcionih sila dobara, osoblja ili vozila, - Aktivni elementi veza – koji realizuju transformacione procese dobara i osoblja, - Elementi koji prikupljaju informacije – koji identifikuju pokretne elemente, - Elementi za prenos informacija – koji su neophodni za promenu mesta informacija, - Elementi za obradu informacija – koji transformišu informacije na osnovu prethodno zadatih pravila, - Elementi za čuvanje informacija – koji čuvaju informacije i, - Elementi za prikazivanje informacija – koji prezentiraju informacije o tokovima procesa i za tokove procesa na optički ili akustični način. Pokretni elementi mogu biti: - materijalna dobra, - informacije. Aktivatori su pokretni elementi u logističkom sistemu. Vozila, transportna i pretovarna sredstva kao aktivni elementi veze posmatraju se kao aktivatori kod modeliranja tokova materijalnih dobara, jer često materijalna dobra i osoblje ne „teku“ kroz sistem pojedinačno i nisu objekti upravljanja već su objekti transportnih i pretovarnih sredstava koji treba da ih prihvate.

3.0. KARAKTERISTIKE ELMENATA LOGISTIČKOG SISTEMA

U osnovi možemo razlikovati stabilne i pokretne (mobilne) elemente. Stabilni elementi su: - Izvori i ušća, - Elementi akumulacije,- Elementi usporenja, - Elementi grananja,

17

- Pasivni elementi veze, - Aktivni elementi veze, - Elementi koji prikupljaju informacije, - Elementi za prenos informacija, - Elementi za obradu informacija, - Elementi za čuvanje informacija, - Elementi za prikazivanje informacija. Pokretni elementi su: - materijalna dobra, - informacija. Aktivatori su pokretni elementi u logističkom sistemu. Aktivatori se razlikuju po svojoj vrsti. Karakteristike aktivatora koji se kreću logističkim sistemima su važna osnova za izbor sistema i upravljanje procesima. Kod izvora i ušća u okviru radnog režima se definišu vremenski intervali u kojima su izvori spremni za predaju, a ušća za prihvat dobara. U zavisnosti od agregatnog stanja / tereti mogu biti: - tereti u čvrstom stanju, - tereti u tečnom stanju, - tereti u gasovitom stanju. Prema kriterijumu prebrojivosti tereti mogu biti: - komadni tereti, - rasuti tereti, - masovni tereti. Prema kriterijumu škodljivosti tereti mogu biti: opasni tereti. Prema kriterijumu vrednosti osnovne vrste dobara su: dobra visoke vrednosti. Rang aktivatora označava postojanje prioriteta za tokove aktivatora kroz sistematsku mrežu. Osetljivost nekog aktivatora označava mogućnost sastavljanja raznih vrsta dobara za utovar. Geometrija aktivatora se određuje svojom dužinom, težinom, visinom a u datom slučaju i svojim presekom i geometrijskim oblikom. Ukupnost aktivatora je određena količinom dobara, ljudi ili informacija. Kod izvora i ušća u okviru radnog režima se definišu vremenski intervali u kojima su izvori spremni za prodaju, a ušća za prihvat dobara. Pristupačnost izvorima i ušćima se određuje rasporedom i oblikom u sistemu. Koordinate lokacija izvora i ušća predstavljaju za aktivatore, informacije o položaju mesta potrošnje i potreba.

3.1. ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA

3.1.1. KARAKTERISTIKE PASIVNIH I AKTIVNIH ELEMENATA VEZE

Važna kvalitativna osobina pasivnih elemenata, veze je mogućnost promene redosleda transportnih tokova. Kod pasivnih elemenata veze, koji poseduju pogonska transportna sredstva sa prinudnim vođenjem, nije neophodna mogućnost promene

18

redosleda. Tek sa umetanjem dodatnih elemenata grananja omogućava se promena redosleda tokova. Pasivni elementi veze bez prinudnog vođenja omogućavaju promenu redosleda tokova kada geometrijski podaci ovo dozvoljavaju. Kvantitativne osobine geometrije veza i opterećenja određuju uglavnom koja i koliko vozila mogu da se kreću preko ove veze. Kod aktivnih elemenata veze, pomoću režima rada je označena njihova sposobnost da prihvate aktivatore na izvoru kao i da izvrše njihovo prenošenje između izvora i ušća. - Aktivni elemetni veze, koji su sposobni da u određenom vremenu T između tačke Tl i Te sa = (Te – Tl) >>0 u svakom momentu Ti; Tl ≤ Ti ≤ T istovremeno prihvate aktivatore na izvoru, da ih potom od izvora prevezu do ušća i da ih tako prodaju, odlikuju se neprekidnim (kontinualnim) načinom rada. Aktivni elementi veze karakterišu kontinualne transportere kao sredstva sa neprekidnim načinom rada (kontinualnim dejstvom). Aktivni elementi veze koji su u svakom momentu Ti uvek spremni da samo na izvoru prihvate ili na ušću da predaju ili pak da na nekom određenom mestu između izvora i ušća realizuju prenošenje aktivatora, poseduju prekidan (diskontinualni) režim rada. Oni spadaju stoga u klasu diskontinualnih transportera (avioni, plovila...) preduzeća

3.2. ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA, KARAKTERISTIKE GRANANJA I PASIVNIH I AKTIVNIH ELEMENATA VEZE

Grananje funkcija u robnim tokovima omogućavaju sledećih 5 funkcija: 1) Funkcija nakupljanja, 2) Funkcija raspodele, 3) Funkcija promene redosleda, 4) Funkcija promene pravca kao i5) Funkcija ukrštanja tokova. Primer grananja tokova kada se vrši promena redosleda. Najvažnija kvantitativna osobina elemenata grananja je njihov način rada. Razlikujemo: - Elemente grananja se naprekidnim (kontinualnim) načinom rada, - Elemente grananja sa prekidnim (diskontualnim) odnosno pojedinačnim načinom rada. Elementi grananja sa neprekidnim načinom rada u konfliktnim područjima omogućavaju protok bez kašnjenja. Elementi razdvajanja sa prekidnim načinom rada prekidaju protok robe da bi izvršili razdvajanje. U tom slučaju element grananja je zauzet sve do ponovnog vraćanja na polaznu poziciju. Trajanje zauzetosti je važna kvantitativna karakteristika koja u značajnoj meri određuje propusnu sposobnost elementa grananja. Važna kvalitativna osobina pasivnih elemenata veze je mogućnost promene redosleda transportnih tokova. Tek sa umetanjem dodatnih elemenata grananja omogućava se promena redosleda tokova. Kod aktivnih elemenata veze pomoću režima rada je označena njihova sposobnost da prihvate na izvoru kao i da izvrše njihovo prenošenje između izvora i ušća. Kontinualni transporteri su aktivni elementi veze sa neprekidnim načinom rada. Kontinualni transporteri mogu biti: - bez sopstvenog pogona,

19

- sa mehaničkim pogonom, - sa fluidnim pogonom. Dikontinualni transporteri su aktivni elementi veze sa prekidnim načinom rada.

3.3. ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA KARAKTERISTIKE RADNOG PODRUČJA I SPOSOBNOST PRIJEMA ODNOSNO PREDAJE

Radno područje nekog aktivnog elementa veze obuhvata količinu i lokaciju izvora i ciljeva, koji se mogu međusobno povezati preuzimanjem aktivatora na izvoru njihovim prenošenjem od izvora do ušća i zatim njihovom prodajom na ušću. Pristupom se pravi razlika između radnog područja: - u obliku tačaka, - u obliku linija, - u obliku mreže, - u obliku površine i, - u obliku zapremine. Pod pojmom aktivator podrazumevamo materijalna dobra kao pokretne elemente. Sposobnost prijema odnosno predaje nekog aktivnog elementa veze karakteriše mogućnost samostalnog preduzimanja aktivatora odnosno njihove prodaje. Ovde se pravi razlika između: - Sposobnosti aktivnog prijema odnosno predaje - Sposobnosti pasivnog prijema odnosno predaje. U pogledu pogodnosti aktivnih elemenata veza pravi se razlika između: - specijalizovanih elemenata veze kada su određeni aktivatori u pitanju i, - u najširem smislu, univerzalno upotrebljivi elementi veze. Kvantitativne osobine aktivnih elemenata veze kao što su dimenzija, sposobnosti poverenja kao i parametri pokretljivosti (ubrzanje, brzina), imaju bitan uticaj na sopstvenu upotrebljivost za rešavanje konkretnih transportnih zadataka kao i planirani protok.

3.4. ELEMENTI LOGISTIČKIH SISTEMA, PRIKUPLJANJE INFORMACIJA

Elementi za prikupljanje informacija u logističkim sistemima imaju zadatak, pre svega, da daju podatke o aktivatorima i aktivnim elementima veze. Merne veličine koje se koriste za prikupljanje informacija o logističkim sistemima mogu biti kvantitativna fizička veličina (masa, zapremina, brzina) tako i kvalitativne identifikacione karakteristike (vrsta robe, broj vagona, mesto opredeljenja). Prikupljanje mernih veličina može se izvršiti: - pretvaranjem fizičkih veličina u merne vrednosti, - očitavanjem mernih vrednosti od strane čoveka i njihovim manuelnim unošenjem preko odgovarajućeg aparata za prikupljanje podataka kao i, - automatsko preuzimanje podataka sa nosioca podataka, koji su smešteni na aktivatorima ili aktivnim elementima veze.

20

Odgovarajuća tačnost u prikupljanju podataka obezbeđuje se pomoću elementa za prikupljanje informacija, odnosno sigurnosti prikupljanja kao dimenzija i masa aparata za prikupljanje podataka, imaju značajnu ulogu u odlučivanju o njihovoj upotrebi. Pri međusobnom razdvajanju logističkih procesa, često je korisno upotrebiti mobilne aparate za prikupljanje podataka, koji se mogu koristiti na licu mesta, gde se već nalaze aktivatori odnosno aktivni elementi veze. Komunikacioni elemeni su elementi za prenos informacija i oni ostvaruju prenos informacija. Telekomunikacijama se mogu prenositi: - Podaci, - Tekst, - Slike. Osnovni komunikacioni subjekti su kako mašine tako i kompjuteri. Za povezivanje u korisničku mrežu raznih korisnika na velikim udaljenostima, koriste se svetska komunikaciona mreža (WAN-Wide Area Networks), dok se na relativno malim rastojanjima koriste lokalne mreže (LAN – Local Area Networks). Vezano za logističke sisteme, značajni su sledeći principi prenošenja: - Tradicionalno električno prenošenje govora pomoću vodova, u datom slučaju i podataka i slika, preko faks mreže, - Električni prenos tekstova pomoću vodova putem teleks mreže, - Električno prenošenje podataka pomoću vodova preko specijalne mreže za prenos podataka. - Beskontaktno elektromagnetsko prenošenje informacija pomoću radija kao i, - Beskontaktno optičko prenošenje informacija pomoću infracrvenih zraka. Za ostvarivanje komunikacije pri primeni raznih principa za prenos podataka, potrebni su specijalni aparati locirani u krajnjim tačkama – takozvani krajnji aparati. Za jedinicu mere brzine prenošenja podataka koristi se BOD (BAUD) bit/sekundi. Uvažavanje određenih standarda je neophodan uslov za ostvarivanje uspešne telekomunikacije. Pored usklađivanja tehničkih mesta preseka ovde spadaju i zapisnici o prenošenju kao sveukupna definicija i pravilo za razmenu podataka između komunikacionih partnera. Polazna tačka za standardizovanja je OSI – referancni model sa svojih sedam funkcionilnih nivoa za komunikaciju podataka između sistema za obradu podataka. Elementi za obradu informacija su računari koji se upotrebljavaju u logističkim informacionim i upravljačkim sistemima. Pomoću postojeće baze sistema i instaliranih namenskih programa za obradu podataka, oni omogućavaju određeni obim funkcija u obradi podataka. Na taj način, kod postavljenih zadataka iz stručne oblasti, korisnik može realizovati relevantne funkcije uz podršku obade podataka. Radna sposobnost računara se meri brzinom obrade i raspoloživim kapacitetom memorije. Elementi za čuvanje informacija su potrebni za čuvanje programa i podataka. Kao medijum za čuvanje koriste se magnetna traka, magnetna ploča, disketa, optička memorija ili CD ROM. Kod medija za čuvanje informacija gustina čuvanja (memorisanja) i vreme pristupa memorisanim informacijama su važne kvalitativne karakteristike. Za davanje i prezentaciju informacija stoje na raspolaganju odgovarajući mediji za davanje informacija: - aparati sa ekranima, - LCD displeji, - štampači,

21

- ploteri, - aparati za govorno davanje informacija. Važni kvantitativni kriterijumi su, između ostalog, mogućnost rezolucije, sposobnost obojenja i dimenzija aparata.

4.0. GLAVNI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA LOGISTIKE PREDUZEĆA PODSISTEM LOGISTIKE DISTRIBUCIJE

Logistika distrubucije se bavi izučavanjem pitanja vezanih za distribuciju robe od skladišta gotovih proizvoda, odnosno od proizvodnje do kupca (potrošača). U ovom slučaju se, pre svega, radi o realizaciji visokog stepena spremnosti isporuke uz istovremeno malu zalihu skladišta. Kada je u pitanju skladištenje robe mogu se očekivati sledeći razvojni trendovi: smanjenje velikog stepena skladištenja gotovih proizvoda i nivoa snabdevanja, to jest koncentracija skladišta kao posledica pojave kvalitetnijih i efikasnijih komunikacionih sistema. Kada je u pitanju javni transport robe i transport robe za sopstvene potrebe mogu se očekivati sledeći razvojni trendovi: povećanje obima integrisanje distribucije različitih roba u transportu (zbirni transport). Naime, mnogim kupcima je sasvim svejedno ko doprema robu i koje se druge robe istovremeno nalaze sa njegovom robom na istom transportnom sredstvu. Sopstveni vozni park pojedinih preduzeća ne predstavlja uvek najbolje troškovno rešenje. Trend u pravcu korišćenja spoljnog prevoznika i to, pre svega na području distribucija komadne robe. Kada je u pitanju logistika preduzeća mogu se očekivati sledeći razvojni trendovi: logistička preduzeća sve značajnije proširuju strukturu ponude svojih usluga na unutrašnjem i međunarodnom tržištu kao što su na primer poslovi komisioniranja ili fakturisanja.

4.1. GLAVNI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA LOGISTIKE PREDUZEĆA PODSISTEM LOGISTIKE SKLADIŠTA

Potpuno automatska skladišta primenjivaće se uglavnom u velikim preduzećima koja se bave skladištenjem i distribucijom robe kao i u skladištima koja su integrisana u proces proizvodnje. Konvencionalna skladišta paleta i malih delova vrše intenzivnu elektronizaciju viljuškara u pravcu formiranja transportnih sistema bez vozača (fantomski viljškari) na osnovu integracija podataka u realnom vremenu preko infracrvenih ili radio signala sa veoma povoljnim uslovima za dalji perspektivni razvoj. Zadaci unutrašnjeg transporta se u sve većem obimu sprovode induktivno upravljanim vozilima za transport bez vozača ili primenom automatskih viljuškara. Komisioniranje delova unificirane veličine i jednostavnih oblika, zbog poboljšanja senzorske tehnike, obavlja se u sve većem obimu pomoću robota. Korišćenjem logističkog pristupa unutar preduzeća mogu se ostvariti sledeći rezultati: - Inicijativa i podsticaji za poboljšanje kvaliteta asortimana, - Poboljšanje prisustva na tržištu,

22

- Smanjenje zaliha roba na svim nivoima, - Skraćenja vremena reagovanja na zahteve i vremena protoka, - Smanjenje troškova proizvodnje smanjenjem obima robe u procesu proizvodnje kao i većim stepenom integracije nabavke, proizvodnje i distribucije, - Poboljšanje organizacije rada na području skladištenja i distribucije, - Korišćenje ekonomičnijih logističkih sistema sredstava za proizvodnju i postrojenja. - Povećanje ukupne produktivnosti preduzeća, - Međusobno informaciono povezivanje svih subjekata u logističkom lancu, - Viši nivo svesti o značaju troškova i rezultata funkcionisanja u svim nivoima

4.2. POZNAVANJE METODSKIH POLAZIŠTA U FORMULISANJU LOGISTIČKIH STRATEGIJA

1. Metodska polazišta, koja se mogu koristiti za formulisanje logističke strategije preduzeća su; vizija i uzor, koncept životnog ciklusa proizvoda, Porterove osnovne strategije, lanac vrednosti i Portfolio-modeli. 2. Portfolio metode koje se koriste kao metode polazišta u formulisanju logističkih strategija: - matrica tržišnog učešća i porast tržišta. 3. Osnovni metodski koraci logističkog portfolia koji se koriste za određivanje strateškog značaja logistike u preduzeću su: - određivanje atraktivnosti logistike, - definisanje logističke kompetencije, - predstavljanje strandardne strategije u logističkom portfoliju. 4. Atraktivnost logistike je pokazatelj veličine uspeha odnosno izraz potencijala uspeha, koji može biti ostvaren organizovanjem optimalno oblikovane logistike u nekom preduzeću. 5. Logistika ima visoku atraktivnost ako jedno preduzeće može da ostvari željenu konkurentsku prednost angažovanja logistike. 6. Logistička atraktivnost je prvenstveno determinisana mogućim smanjenjem troškova (atraktivnost logističkih troškova a potom mogućim povećanjem učinka atraktivnost razlikovanja pomoću logistike). 7. Atraktivnost logističkih troškova obuhvata: - istraživanje visine logističkih troškova, - analizu značaja uštede u troškovima. Logistička atraktivnost se određuje sučeljavanjem atraktivnosti diferenciranja pomoću logistike, sa jedne strane, i atraktivnosti logističkih troškova, sa druge strane. 8. Razvoj jedne logističke strategije je utoliko atraktivnije ukoliko je sniženje troškova logistike veće. 9. Atraktivnost logističkih troškova rezultira iz vrednosti, to jest određuju je dva aspekta: - uticaj logističkih troškova, - značaj promene logističkih troškova. 10. Uticaj logistike na povećanje učinka preduzeća se može ostvariti optimalnim oblikovanjem logistike. 11. U kriterijume istraživanja diferenciranja pomoću logistike spadaju: - visoka tačnost isporuke, - sigurnost isporuke, - brzina isporuke, - fleksibilnost isporuke. Logistička atraktivnost se određuje sučeljavanjem atraktivnosti diferenciranja pomoću logistike, sa jedne strane, i atraktivnosti logističkih troškova, sa druge strane. 12. Logisitička kompetencija je sposobnost jednog preduzeća da koristi logistički koncept u planiranju i realizaciji svojih aktivnosti.

23

13. Logistička kompetencija utiče na logističku strategiju pošto je logistička kompetencija određena razvojnim mogućnostima preduzeća. 14. Logistička kompetencija je pogodan instrument za pozicioniranje preduzeća sa aspekta konkurentnosti. 15. Ako se pobliže pogledaju faze razvoja u uvođenju logističkog koncepta u posmatranom preduzeću, odnosno primena logističkog pristupa, tada se može utvrditi da sa porastom vremena protoka i sa povećanjem intenziteta sa kojim se radnici nekog preduzeća suočavaju sa logistikom, raste i logistička kompetencija. 16. Za određivanje logističke kompetencije koriste se sledeći kriterijumi: - količina informacija, - broj pilot projekata, - uvažavanje logistike u organizacionoj strukturi. 17. Klasifikacija logističke kompetencije: - PRED-LOGISTIČAR – nekordinirano izvršavanje zadataka opsluživanja bez orijentacije preduzeća na tokove, - LOGISTIČKI ZAINTERESOVAN – početna zainteresovanost za logistiku (poseta seminarima). Prve pilot studije. - LOGISTIČAR POČETNIK – pojedinačna realizacija logističkog pristupa. Proučavanje ukupnog koncepta logistike preduzeća. - NAPREDNI LOGISTIČAR – primenjen celovit koncept logistike. Započet izlazak izvan granica preduzeća. - LOGISTIČAR PROFESIONALAC – realizacija stečenih iskustvenih efekata u logistici. Široko prodiranje logističkog pristupa u preduzeću, -POST – LOGISTIČAR – organizacijsko vraćanje pružanja usluga u područje funkcija. Projektna organizacija u logistici u uslovima promena u protoku robe.

4.3. METODSKA POLAZIŠTA U FORMULISANJU LOGISTIČKIH STRATEGIJA KONCEPT ŽIVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA

1. Životni ciklus nekog proizvoda deli se na sledeće faze: - Faza uvođenja, - Faza rasta, - Faza zrelosti, - Faza zasićenja, - Faza degeneracije, - Faza prekida proizvodnje. 2. U različitim fazama životnog ciklusa, logistika izvršava različite zadatke. Tako fazu uvođenja nekog proizvoda karakteriše borba za prihvatanje tog proizvoda od strane kupaca tako da logistika, pre svega, mora osigurati zadovoljavajuću raspoloživost tih proizvoda na tržištu. Pošto je ova faza često praćena odgovarajućim izmenama na proizvodu i pošto su visina i struktura potražnje izuzetno nepouzdani, postavljaju se visoki zahtevi za odgovarajućom fleksibilnošću logistike. U fazi rasta i zrelosti dominantni ciljevi logistike zavise od izabrane konkurentske strategije. Fazu rasta karakteriše intenzivan porast obima proizvodnje pa time i zahteva za odgovarajućim logističkim uslugama dok fazu zrelosti karakteriše dostignut visok nivo proizvodnje i saglasno tome obimne potrebe za logističkim uslugama visokog nivoa. Nasuprot prethodnoj fazi, fazu zasićenja karakteriše smanjenje prometa. U ovoj fazi životnog ciklusa proizvoda traže se mogućnosti prvenstveno za smanjenje logističkih troškova. U tim uslovima samo se javnim kupcima se može ponuditi visok nivo usluge. Fazu degeneracije karakteriše dalji drastičan pad prometa. U ovoj fazi proizvod na tržištu ostvaruje gubitke a nivo logističkih usluga je sveden na nužni minimum. U narednoj fazi prekida proizvodnje dolazi definitivno do prekida proizvodnje datog proizvoda. 3. Kriva životnog ciklusa proizvoda sa karakterističnim fazama.

24

4.4. METODSKA POLAZIŠTA U FORMULISANJU LOGISTIČKIH STRATEGIJA PORTEROVE OSNOVNE STRATEGIJE

1. Konkrentska prednost odnosno izdizanje iznad konkurenata može se ostvariti smanjenjem troškova ili kvalitetom ponuđenih usluga. Pritom se kao prostor konkurentske utakmice mogu pojaviti ukupna tržišta ili pojedini delovi tržišta. Strategija upravlja troškovima i strategija diferenciranja se naziva Porterove osnovne strategije. 2. Strategija upravljanje troškovima je karakteristična po tome što se sopstveni nivo cena drži ispod nivoa cena najvažnijih konkurenata. Preduslov za primenu ove strategije su visoko sopstveno učešće na tržištu i njegov ekspanzivan razvoj, zatim visoka tačnost dobijanja i nizak nivo vezivanja kapitala. Glavni nedostatak ove osnovne strateške koncepcije je njena nedovoljna fleksibilnost. 3. Kod strategije diferenciranja se pokušava obezbediti konkurentnost pomoću specifičnih kakteristika, kao što su visok kvalitet proizvoda i učinka usluge, i na taj način izvršiti svesno odvajanja (diferenciranja) od konkurenata. 4. Naime, unutar malih tržišnih segmenata, zavisnosti od određenih uslova u okruženju i u preduzeću, može se primenjivati jedna od dve napred spomenute osnovne strateške koncepcije. U zavisnosti od izabrane osnove strategija preduzeća, dobijaju se i različiti zahtevi za izbor adekvatne logističke strategije. 5. Zahtevi koji se postavljaju logističkoj strategiji preduzeća u pogledu ciljeva logističkog sistema, ako se opredelimo za strategiju diferenciranja pomoću troškova su: - brza isporuka, - isporuka očekivane količine, - visoka raspoloživost, - sposobnost prilagođavanja kupcima. 6. Strategije sa aspekta logistike nabavke su: - pouzdani dobavljači u odnosu na: 1. raspoloživost robe koja se nabavlja, 2. otvorenost prema problemima primalaca robe. 7. Strategija u pogledu politike zaliha: - Regionalno formiranje zaliha, kako bi se brzim isporukama ostvarila visoka prisutnost na tržištu. 8. Strategija u pogledu politike transporta: - Kombinovanje različitih transportnih sredstava, - Formiranje transportnih sistema za hitne slučajeve. 9. Strategija u pogledu ciljeva skladišnog sistema: - Često višestepeni sistemi: skladište u proizvodnji, centralno skladište i regionalno skladište.

4.5. SISTEMI ZA SPOLJNI TRANSPORT METODE TRANSPORTA I NJIHOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKE SA LOGISTIČKOG ASPEKTA

1. Za prevoz robe na raspolaganju stoji više nosilaca transporta: - Drumski transport, - Železnički transport, - Vazdušni transport, - Kombinovani transport, - Cevni transport. 2. Prednosti javnog teretnog drumskog transporta sa logističkog aspekta su njihova fleksibilnost u odnosu na promenljive transportne zadatke i njihova sposobnost prilagođavanju vremena prijema. Zbog toga su po pravilu, kod drumskih teretnih vozila kraća vremena stajanja i opsluživanja nego kod ostalih transportnih sredstava.

25

3. Nedostaci drumskog teretnog transporta su: zavisnost od vremenskih uslova i saobraćajnih smetnji, ograničen obim transporta, kao i isključenje nekih opasnih tereta. 4. Fabrički transport (odnosno transport za sopstvene potrebe) obuhvata transport sopstvene robe, sa sopstvenim vozilima, sa sopstvenim osobljem i za sopstvene potrebe. 5. Liberalizacijom evropskog drumskog transportnog tržišta došlo je do sledećih promena: - Pojednostavljenje pristupa tržištu, - Postepeno opadanje zabrane kabotaže i omogućavanje pojedinačnih aktivnosti na transportnom tržištu jedne zemlje od strane transportnih preduzeća koja nisu domaća, - Dodatno regulisanja cena pomoću tarifa čvrsto vezanih, - Pojednostavljenje graničnih formalnosti. 6. Prednosi liberalizacije evropskog drumskog transportnog tržišta. - Ove promene će dovesti do znatnog povećanja ponude transportnih usluga kako u prekograničnom toki i u unutrašnjem saobraćaju. Preko otvorene konkurencije i boljih mogućnosti iskorišćenja delova tržišta, može se računati sa smanjenjem troškova transporta. - Nedostaci liberalizacije evropskog drumskog transportnog tržišta: - Visoko razvijena ponuda saobraćajnih usluga u Zapadnoj Evropi pokazuje da je osnovna slabost nedostatak infrastrukture. Uska grla u kapacitetima za logističke usluge u većini evropskih zemalja nastaju na primer u odnosu na neophodnu pokrivenost površina sistemom za komadne terete. Zbog toga dolazi kod sezonskih preopterećenja, do gubitaka kvaliteta sa aspekta tačnosti i pouzdanosti. - Nedostaci se ogledaju i u preopterećenosti puteva u oblastima gde se vrši nakupljanje robe. Dodatno se javljaju problemi u tranzitnom saobraćaju a taj problem se naročito jasno uočava u saltskim zemljama. Zbog toga je transportna dispozicija jako otežana a isporuka JUST IN TIME je uvek problematična. - nedovoljna standardizacija u informacionim komunikacionim sistemima u evropskom transportu predstavlja sledeću slabu tačku. Sa izgradnjom mreže u jednom nizu zemalja u kojima EOP sistem velikih štpeditera radi na visokom nivou, može se računati tek kroz nekoliko godina. 7. Železnički teretni transport se primarno realizuje od strane državnih železnica. - Prednosti železničkog teretnog saobraćaja se ogledaju u transportu većih tovarnih jedinica nego u drumskom transportu i nezavisnost od svakodnevnog saobraćajnog stanja na putevima kao i mogućnost prevoza opasnih tereta. Sa druge strane, zbog ograničenja ranžirnih manevara i vezanost za redove vožnje i brzinu transporta, železnički tertni transport se naročito koristi na dugim prugama za prevoz većih količina tereta. 8. Prednosti unutrašnje (rečna) plovidbe su visoke sposobnosti za masovni prevoz i povoljni transportni troškovi nalaze se naspram nepovoljnosti zbog ograničene mreže puteva i nepostojanja pristaništa na odredištu, što povećava troškove rukovanja i pretovara. 9. Pomorski transport ima veliki značaj u uvozu i izvozu roba koji obavljaju industrijska i trgovinska preduzaća. Njegovo težište je u efektima povoljnih cena u transportnim čvorištima kod masovnih tereta na dugim linijama, naročito u interkontinentalnom transportu tereta koji su vezani za ograničeno vreme ili tereta sa specijalnim svojstvima koja isključuju ostale vidove transporta. Po pravilu, na osnovu dugačkih vremena transportovanja i relativno visokih transportnih opterećenja, postavlja se relativno visok zahtev za pakovanjem robe u pomorskom transportu. -

26

Porast značaja pomorskog transporta i u buduće će biti određen rastom stepena kontenerizacije tovara i nezaobilaznom ulogom ovog vida prevoza u interkontinentalnom transportnom lancu. 10. Pomorski transport u svetskim razmerama se sastoji od većeg broja različitih delova tržišta od kojih će biti spomenuta samo dva najvažnija. Dok se kod slobodne plovidbe (tramperske plovidbe) radi o pogodnosti koje pruža specijalizovani transport velike mase tereta, kod linijske plovidbe se radi o utvrđenim maršutama koje se planski opslužuju. Za poslednje se moraju plaćati odgovarajuće prevozna tarife u utvrđeno vreme. Nasuprot tome, transportni troškovi se kod slobodne plovidbe definišu za svaki pojedinačni slučaj i definišu u ugovoru o prevozu (ugovor o čarteru). 11. Vazdušni teretni transport nudi vrlo velike brzine transporta i velike transportne kapaciteta kao i relativno veliku nezavisnot od stanja u vazdušnom saobraćaju i uticaja vremena (meteorološkog). Ipak su vremena sletanja i uzletanja utvrđena tako da manja pomeranja rokova isporuke mogu da dovedu do većeg pomeranja dooprema. Sem toga vazdušni transport nosi sa sobom znatno povećanje troškova. - Od svih transportnih metoda avion ima najkraće vreme transporta od stanice do stanice. Ovo vremensko učešće ipak čini samo 10 % od ukupnog vremena za transport od mesta isporuke do mesta prijema. Ostalih 90 % otpada na pripremu i otpremu, kukovanje i carinjenje. - Težište vezdušnog transporta čine relativno male pošiljke kao i hitne pošiljke ili pošiljke koje imaju veliku vrednost. 12. Kao vrste kombinovanog transporta razlikujemo: - Kombinovani kontenerski transport, - „HUCK-PACK“ transport, - RO/RO (ROLL-ON/ROLL-OFF) transport, - LASH – transport. 13. Kod kombinovanog kontenerskog transporta se roba u kontenerima otprema sa više transportnih sredstava. Na žalost transportni sud se mora pretovariti sa jednog sredstva transporta na drugo. Pri tom su moguće skoro sve kombinacije između železničke, drumske, brodske i vazdušne vožnje. - Kod Hucke – Pack transporta međusobno se povezuje drumski i železnički transport. Put od mesta utovara do pretovaranog mesta i od ciljne železničke stanice do primaoca obavlja se pomoću kamiona, a između železničkih stanica transport se obavlja železnicom. Pri tom su se razvile tri tehnike. Kod pokretne autostrade se kompletni kamioni ili sedlaste prikolice transportuju na specijalnim železničkim vagonima. Kamioni dospevaju na vagone preko specijalnih rampi. Po pravilu vozač prati svoj kamion u vagonima za spavanje. Da bi se postigao povoljan odnos između korisnog tereta i ukupne težine kod sedlastnih prikolica vučna vozila se ne transportuju železnicom. Utovar sedlastih prikolica se, po pravilu, vrši pomoću dizalica. Sledeći način HUCKE-PACK transporta je transport sa izmenjenim sudovima. Pri tom se radi o nesamostalnim povarnim jedinicama, koje se mogu upotrebiti sa kontenerima, koji se pomoću dizalice pretovaraju sa kamionima na železničke vagone i obratno. - Kod RO/RO (ROLL – ON / ROLL OFF) transporta se kopnena vozila na delu ukupnog puta prevoze plovilima rečnog ili pomorskog transporta. - LASH-transport (kombinovani je kombinacija između unutrašnje i pomorske plovidbe. Ovde pomorski brodovi, uz pomoć dizalice ili po principu uplovi u / isplovi iz, preuzimaju tovar sa brodova unutrašnje plovidbe.

27

14. Prednost kombinovanog transporta leže u mogućnosti iskorišćenja specifičnih prednosti transportnih sredstava koja učestvuju u transportnom lancu. - Kao slabost treba navesti da je ukupno vreme kombinovanog transporta tereta višestruko duže nego kod uključenja isključenje jednog nosioca transporta. Tako nastaje dodatno trošenje vremena za proces pretovara, vreme čekanja na pretovarnim stanicama ili lukama kao i vezivanje za redove vožnje. Objašnjenje ove slabosti nalazi se u porastu dužine linija u kombinovanom transportu. 15. Za razliku od dosada istraživanih nosilaca transporta, kod cevnog transporta transportni put, transportni sud i transportno sredstvo čine jednu jedinicu. Za transport tereta se koristi zemljina teža ili odgovarajući stacionarni uređaji. Cevovod se koristi naročito za prenos vode, nafte, naftnih defivata i zemnog gasa. - sistemi cevovoda su izričito sredstva masovnog transporta a njihva primena je opravdana kod kontinualnog transporta. Kapacitet rezultira iz preseka cevi i brzine transporta. 16. Cevni transport pokazuje čitav niz prednosti, i to: - Visoku pouzdanost, - Dovoz terta ne zavisi od vremenskih uslova, - Kod podzemnog postavljanja se ne koristi poljoprivredno, - Mala opasnost od zagađenja vazduha ili vode kada je ispravna konstrukcija i ako se pažljivo radi. - Vanredno nizak nivo buke. - Zbog visokih fiksnih troškova cevnog transporta i njegove niske prilagodljivosti, cevovode isključivo grade i održavaju korisnici.

4.6. VRSTE SKLADIŠTA I SKLADIŠNE FUNKCIJE

1. Prilikom skladištenja posebno treba obratiti pažnju na sledeća odluke o zalihama: - Oprema skladišta uključujući i upravu i upravljanje, - Obim centralizacije skladišta, - Držanje sopstvenog skladišta ili skladišta u tuđem vlasništvu, - Lokacija skladišta, - Visoke skladišne zalihe

2. Osnovni zadatak nekog skladišta se sastoji u ekonomskom usaglašavanju različito dimenzionisanih tokova tereta.

3. Motivi držanja skladišta su: 1) Funkcija izjednačavanja, 2) Funkcija sigurnosti, 3) Funkcija razvrstavanja, 4) Špekulativna funkcija, 5) Funkcija dorade.

4. Funkcija izjednačavanja je značajna u slučaju pojave međusobnog odstupanja potrebe za materijalom i njegovog priticanja u količinskom smislu i / ili u odnosu na vremensku raspodelu.

5. Funkcija sigurnosti je značajna u slučaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje uz oscilacije potreba na tržištu prodaje i zakašnjenja isporuka na tržištu nabavke.

6. Funkcija razvrstavanja je značajna kod oblikovanja asortimana robe u trgovini ili kod oblikovanja vrsta proizvoda u industrijskim preduzećima odnosno kad raspoloživi materijal na tržištu, sa proizvodno tehničkog aspekta, ne odgovara zahtevima.

7. Špekulativna funkcija je značajna u slučaju kada se očekuje povećanje cena na tržištu nabavke ili tržištu prodaje.

8. Funkcija dorade je značajna u slučaju kada kod uskladištenih tereta dolazi do promene kvaliteta. Ovde se radi o skladištima proizvoda, pošto se u tim skladištima odvijaju pojedini proizvodni procesi.

28

9. Skladišta se prema mestu u procesu stvaranja vrednosti mogu klasifikovati na: - Ulazna (nabavna) skladišta, - Međuskladišta, - Prodajna skladišta.

10.Prema stepenu centralizacije razlikujemo centralizovana i decentralizovana skladišta.

11.Skladišta se sa aspekta predmeta sortiranja dele na skladište materijala i skladišta gotovih proizvoda (robe).

12.Skladišta se prema broju potencijalnih potrošača dela na opšte skladište, pripremno skladište i pomoćno skladište.

13.Skladišta se sa aspekta zaštite skladišne robe od atmosferskog dejstva dele na skladište u zatvorenom prostoru (zgradama) i skladište na otvorenom prostoru.

14.Skladišta se sa obzirom na njihovu lokaciju dele na spoljno skladište i unutrašnje skladište.

15.Skladišta se prema subjektu upravljanja (vlasništvu) dele na sopstveno skladište i tuđe skladište.

4.7. VRSTE SKLADIŠTA I SKLADIŠNE FUNKCIJE

1.Funkcija sortiranja kod skladišta materijala obuhvata raspoređivanje različitih vrsta ili grupa artikala, čime se istovremeno relativno jednostavno upravlja zalihama i vrši njihova kontrola.

2.Dok opšta skladišta isporučuju tražene materijale svim bitnim mestima potrošnje u okviru preduzeća, dotle skladišta pripreme daju tražene materijale iz svojih zaliha samo jednom definisanom krugu potrošača. Trgovinska skladišta sadrže samo zalihe robe za određene stepene proizvodnje i radne procese.

3.Ukoliko se skladište nalazi prostorno unutar fabrike, govorimo o unutrašnjem (internom) skladištu. Spoljna skladišta se grade zbog nedostatka prostora na matičnoj lokaciji ili služe zato da skrate velika rastojanja između preduzeća i njihovih (spoljnih) dobavljača ili kupaca. Ona čak predstavljaju i neku vrstu pomoćnoh skladišta, jer njihove zalihe služe dopunjavanju internih skladišta.

4.Klasifikacija skladišta prema ugovornim varijantama: - Konsignaciona skladišta, - Ugovorna skladišta.

5.U konsignacionom skladištu u preduzeću kupca, dobavljači održavaju sopstvene zalihe na taj način što uz pomoć kupca vrše izračunavanje u momentu primanja informacija o potrebama za dobrima. Samom kupcu niz prednosti nudi prvenstveno konsignaciono skladište i to: - Visoku sigurnost snabdevanja, - Niže troškove realizacije, -Smanjene troškove vezanog kapitala

6.O ugovorenom skladištu govori se kada dobavljač u sopstvenom ili u špediterskom skladištu održava ugovoreni nivo i strukturu zaliha, a ova ostaje nezaračunata kupcu do mementa isporuke. Na ovaj način se kod kupca realizuje ista prednost kao i u slučaju konsignacionog skladišta, sa tom razlikom, da je ograničen rok spremnosti i vreme spoljnog transporta kao i vreme kontrole ulaza.

29

4.8. PODELA SKLADIŠTA

1. U podna skladišta se svrstavaju blok skladište i skladište u redovima. Kod skladištenja u blokovima skladišna dobra se čuvaju na podu u blokovima koji pokrivaju velike površine. Kod skladištenja u redovima skladišna dobra su raspoređena na podu u obliku redova. 2. U svakoj od navedenih vrsta podnih skladišta roba se može odlagati ili neslojevito u blokove ili redove.3. Blok skladište je podesno za odlaganje približno homogenih artikala koje karakteriše odlaganje velikih količina istog artikla, jer je direktan pristup moguć samo skladišnim jedinicama u prednjim redovima nekog bloka. Međutim, ukoliko se radi o skladištenju različitih artikala, praktikuje se uglavnom njihovo odlaganje u redove, jer im se na taj način lakše i brže prilazi. 4. Robe koje se u podnim skladištima mogu skladištiti u slojevima su robe neosetljive na pritiske. 5. Maksimalna dopuštena visina slaganja zavisi od: - Transportne tehnike, - Raspoložive visine skladišnog prostora, - Izdržljivosti najnižih skladišnih jedinica kao i, - Nosivost poda. 6. Osnovne prednosti podnih skladišta su: - Visoka fleksibilnost, - Manji investicioni troškovi, - Zadovoljavajuća iskorišćenost površina odnosno prostora, - Manje potrebe za kadrovima, - Zanemarljiva pojava smetnji, kada je skladišno dobro sposobno za slaganje i kada se ima u vidu stabilnost 7. Osnovni nedostaci podnih skladišta su: - Manja mogućnost automatizacije odnosno mehanizacije, - Potreba za uređivanjem zauzetosti skladišnih mesta, -Moguće je direktno uzimanje samo iz perifernih područja blokova, - Nepovoljnost vođenja i kontrole zaliha u slučaju bećeg broja artikala, - Princip uskladištenja „FIRST-IN-FIRST-OUT“ moguć samo kod homogenih blokova odnosno redova. 8. Osnovna područja primene podnih skladišta: 1. Skladištenje u blokovima: Manji broj različitih artikala, Velike količine po artiklu, Prosečan obrt, Sposobnost slaganja dobara za uskladištenje 2. Skladištenje u redove: Prosečan broj različitih artikala, Prosečna količina robe po artiklu, Visok obrt, Sposobnost slaganja robe

4.9. REGALNO SKLADIŠTE SA POLICAMA

1. Skladištenje u regalnim skladištima sa policama se obavlja na zatvorenim policama sa podovima od čeličnog lima ili drveta u više nivoa. U postolju regala ili bočnih zidova nalazi se noseći raster koji je učvršćen za podni nosač. 2. Sastavni delovi regalnih skladišta sa policama su: - Fioke (ladice), - Police koje se po potrebi lako izvlače, - Koritasti ulošci, - Razdeljene ploče sa i bez sekcioniranja, - Kuke za viseće skladištenje, - Letvice za rasute terete, - Bočni i začeoni zidovi od čeličnog lima ili rešetaka. 3. Dimenzije regalnih skladišta sa policama zavise od: - Količine dobara koja se skladište, - Broja različitih artikala (širina asortimana), - Učestalosti obrtaja kao i od, - Raspoloživosti prostora.

30

4. Osnovne prednosti regalnih skladišta sa policama: - Mogućnost direktnog pristupa svakom artiklu, - Pogodno za ostvarivanje visokih obrta, - Fleksibilno kod promene strukture, - Zanemarljiva sklonost poremećajima, - Dobre mogućnosti sređivanja i kontrole zaliha, - Moguća je jednostavna organizacija skladišta, - Osrednji investicioni troškovi (zavisno od opremljenosti). 5. Osnovni nedostaci regalnih skladišta sa policama: - Delimično nepovoljan pristup uslužnog osoblja (ispod/iznad), - Visoki personalni izdaci kod ručnog opsluživanja (pešačenje, zahvatanje), - Visoke potrebe za površinama i malo iskorišćenje pri manuelnom opsluživanju regala, -Ograničene mogućnosti automatizacije tj. mehanizacije, - Slabo se ostvaruje princip „FIRST-IN-FIRST-OUT“. 6. Primena regalnih skladišta sa policama: - Skladištenje različitih dobara u željenim količinama, - Veliki asortiman u malim do srednjih količina, koja nije pogodna za paletizaciju, - Različite veličine skladišne robe, naročito malih delova.

4.10. PROLAZNA REGALNA SKLADIŠTA

1. Prolazna skladišta – ovde se radi o posebnim načinima gradnje paletno-regalnih sistema, koji međusobno povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim skladištenjem. 2. Nekoliko paleta za redom se postavljaju po dubini regala na dve prolazne konzole odnosno na pod. Konzole se montiraju desno i levo na stubnu konstrukciju. Po pravilu jedna za drugom se slaže najviše osam tovarnih jedinica. 3. Regali za uvođenje tereta se koriste za unošenje u skladište većih količina dobara sa velikom težinom pri ograničenom broju različitih proizvoda i malom broju obrta. Osim toga, oni su prikladni za skladišnu robu koja je osetljiva na pritisak, i koja ne može da bude skladištena u blokovima. 4. Punjenje prolaznog regala se izvodi samo od pozadi prema napred pošto se u hodnik može ući samo sa jedne strane. 5. Kod prolaznih regala postoji mogućnost prolaska uskladištenih dobara kroz regalna polja. Tako tovarne jedinice u prolaznom regalu mogu biti pokrenute sa jedne strane, npr. od viljuškara, dok sa suprotne strane tovarne jedinice preuzima jedan drugi uređaj za slaganje. 6. Ovaj regalni sistem omogućava ostvarenje principa FIRST-IN-FIRST-OUT. 7. U odnosu na blok skladište regalno skladište ima bolju iskorišćenost visine skladišnog prostora, pošto otpada ograničenje zbog pritiska. 8. Kod regalnog skladišta za paletizovane terete nije moguć direktan pristup skladišnoj jedinici. 9. Regalno skladište za paletizovane terete se koristi za uskladištenje robe koja je osetljiva na pritisak.10. Regalno skladište za paletizovane terete se koristi za uskladištenje robe sa relativno niskim brojem različitih artikala, sezonskog karaktera i velike pojedinačne težine.

31

5.0. SPECIFIČNA POSTOLJA ZA USKLADIŠTENJA

1. Specifična postolja za skladištenje projektuju se za pločaste, šipkaste i sirove materijale. 2. Četiri specifična postolja koja se najviše koriste u skladištima su: - A-postolje, - Regali sa prepustom, - Regal-jelka, - Regal-saće. 3. A postolje (tako nazvano zbog poprečnog preseka u obliku slova A): prikladno za ploče i šipke, koje mogu da se skladište uspravno. 4. Regali sa prepustom – sastoje se iz postolja sa ručicom kojim se vrši podupiranje sa jedne odnosno sa dve strane. Na prepustima se mogu odlagati ploče, šipke i sirovine pojedinačno, vezano u snopove, u slogovima ili u specijalnim posudama. 5. Regal – jelka kao posebni oblik regala se propustima: propusti se skraćuju od dole prema gore. Ovaj tip skladišta služi pojedinačnom uskladištenju malih količina po vrsti i nudi visoku transparentnost. 6. Regal –saće služi pretežno za uskladištenje dugačkih tereta. Osnovni sastav liči na regal sa paletama, gde prednja strana izgleda kao šahovska tabla. Pregrade u obliku kanala određuju konstrukcioni oblik. Dubina regala iznosi, prema zahtevu i preko 6 m. Kod većine izvedenih oblika koriste se posude za prijem. Kod teških materijala su postolja većinom sa valjkastim transporterima, da bi se olakšalo rukovanja kod uskladištavanja i iskladištavanja.

5.1. SKLADIŠTA SA OKRETNIM REGALIMA

1. Skladišta sa okretnim regalima se većinom sastoje iz dva skladišna bloka koji su locirani jedan iznad drugog (vertikalni princip) ili jedan pored drugog (horizontalni princip). Ti regali sa policama ili paletama, opremljeni kao pojedinačni regali, se isto kao i pokretni regali kreću po šinama. 2. Da bi određeni regal bio pozicioniran na mesto pristupa, mora doći do odgovarajućeg pomeranja to ali, najčešće i ostalih regala. Znači, kod regalnog uređaja sa dva skladišna bloka moraju se pomerati svi regali, kod skladišta sa okretnim regalima koji rade po vertikalnom principu, na čeonim stranama su instalirani liftovi za dovođenje. Utovar i istovar se mogu, kako kod vertikalnog tako i kod horizontalnog principa, ostvariti ručno, sa viljuškastim kolicima ili pomoću viljuškara.

5.2. REGALNA PATERNOSTER SKLADIŠTA

1. Kod regalnih skladišta po principu paternostera se teži sličnom kompaktnom skladištenju kao i kod pokretnih ili okretnih regalnih skladišta. Ovde se postrojenja koja primenjuju teret postavljaju između dva paralelna, vertikalna i delimično i horizontalno okretna lanca. Lanci se pomoću elektromotora pokreću napred ili

32

unazad. Prema težini i obliku robe u Paternoster regalu mogu se ugraditi različita sredstva za prihvatanje tereta. 2. Oblici ragala koji se često sreću su paternoster orman i spratni paternoster. Paternoster ormari su izuzetno ulazno odnosno izlaznih mesta, potpuno obloženih (limenim zidovi) i po pravilu opremljeni posebnim dnom u vidu polica. 3. Spratni paternosteri su opremljeni posebnim nosačima i gondolama i prikladni su, u prvom redu, za skladištenje dugačkih tereta i robe u balama. Teški paternosteri primaju terete ukupne težine i do 50 tona. Uskladištenje i iskladištenje kod velikih tereta se izvodi uz pomoć prikladnih viljuškara ili dizaličnih postrojenja.

5.3. SKLADIŠTA NA TRANSPORTERIMA SA KONTINUALNIM DEJSTVOM

1. Skladištenje na kontinualnim uređajima za transport je relevantno isključivo za područje međuskladištenja u procesu proizvodnje. Kod ovih uređaja radi se o transportnim sistemima sa kontinuiranim tokom materijala, koji dozvoljava integraciju delova uređaja, u kojima transportovano dobro čeka na sledeći korak obrade. 2. Mogu se razlikovati tri osnovne grupe transporeta koji se koriste za skladištenje predmeta rada: 1). Kontinualni transporter sa mogućnošću statičkog uskladištenja: Ovde se ispred pojedinih pogonskih stanica instalira jedna zona, u kojoj roba boravi nekoliko sati. 2). Kontinualni transporteri sa mogućnošću kvazistatičkog skladištenja: između dva uzastopna stepena obrade raspoređeni su sistemi valjaka i koturića ili klizni transportni sistemi koji služe kao tampon (pufer) skladište za izjednačenje razlika u paktovima ili zbog smetnji. 3). Kontinualni transporteri sa mogućnošću dinamičnog skladištenja: Skladišno dobro se kreće permanentno na transportnim trakama zatvorenom putanjom s tim što se tokom kretanja nudi po jedanput svakoj priključenoj obradnoj stanici. Kontinualni transporter za uskladištenje ili iskladištenje po pravilu se ne zaustavlja. U tipične predstavnike ovog tipa skladišta spadaju kružni transporteri, pokretni stolovi ili kombinacija više transportnih sredstava, kao što su valjkasti transporteri i transportne trake, međusobno integrisanih sistema.

6.0. UPRAVLJANJE SKLADIŠTEM STEPEN CENTRALIZACIJE SKLADIŠTA

1. Sistem upravljanja skladištem izvršavaju dva zadatka: 1). Treba da osiguraju da se uskladištenje i iskladištenje odvija u skladu sa datim rokovima bez poteškoća i sa povoljnim troškovima. 2). Da se sva kretanja u skladišnim objektima besprekorno sagledaju tako da se ukupno stanje može kontrolisati. 2. Osnovne funkcije nekog skladišta upravljačkog sistema su: - Optimizacija redosleda naloga za uskladištenje i iskladištenje, - Lociranje naloga za uskladištenje na prazne površine, - Lociranje naloga za iskladištenje na odgovarajuće tovarne jedinice, - Nadzor nad regalnim transportnim vozilima i davanju uputstava za vožnju, - Identifikacija i kontrola uskladištenja i iskladištenja preko pomoćnih sredstava za skladištenje, - Vođenje stanja skladišta (praznih i popunjenih polica), - Evidentiranje svih uskladištenih i iskladištenih količina artikala.

33

3. Kod prvobitnih rešenja za upravljanje skladištem po pravilu su skoro sve funkcije, koje su bile nezavisne jedna od druge, realizovane na jednom računaru. To je bilo povezano sa visokim troškovima, dugim vremenom reakcije kao i velikom broju smetnji. Razvoj u oblasti mikroprocesorske tehnologije, pak već danas omogućava realizaciju zadataka na više računara. Ovde se npr. može uvesti trostepena računarska hijerarhija sa Host-računarom, računarom koji upravlja skladištem i računarom za skladišne procese. 4. Savremeni programski koncept upravljanja skladištem treba da zadovolji sledeće zahteve: - Ekonomično prilagođavanje standardnih softvera za sve tipove skladišta, - Postepeno uključivanje i izgradnja hijerarhijski raščlanjenog i na funkcionalne elemente usmerenog hardverskog i softverskog sistema. - Optimalna distribucija funkcija upravljanja određenim sistemskih nivoima saglasno zahtevima organizacije preduzeća, - Visoka mogućnost prilagođavanja promenjenim uslovima učinaka i funkcija u dugoročnom periodu. - Visoka raspoloživost odnosno trenutno prepoznavanje poremećaja, - Neograničena sigurnost podataka, - Brzo ponovno pokretanje nakon ispada sistema, - Jednostavna organizacija neophodnog pogona u zavisnosti od nivoa automatizacije sa specifičnom primenom. 5. Prostorno decentralizovano skladištenje može biti organizovano na različitim lokacijama u preduzeću prema kriterijumu materijala u/ili prema potrošnji. - Pri organizaciji skladištenja prema materijalima, sledi razdvajanje skladišnih materijala po vrstama dok kod podele orijentisane prema potrošnji sledi oblikovanje asortimana unutar preduzeća prema mestima potrebe u procesu proizvodnje. 6. Pufer – skladište, kao varijanta decentralizovanog skladišta, ugrađeno je u tok materijala kao poseban oblik međuskladišta. Izgradnjom ove vrste skladišta žele se izbeći smetnje u proizvodnom toku. Pufer skladišta smanjuju uska grla u proizvodnji i sprečavaju prekide u proizvodnom procesu. 7. Pomoću centralnog skladišta postiže se racionalna iskorišćenost prostora i površine. Investicija u visoke regale, koji štede prostor, ima smisla samo kod visoko iskorišćenosti skladišnih kapaciteta. 8. Duga vremena pristupa i višestruka premeštanja materijala mogu se smanjiti pomoću izbora povoljne lokacije i integrisanjem skladišta u procesni tok.

6.1. OBLIKOVANJE SISTEMA ZA KOMISIONIRANJE

1. Komisioniranje mogu da obavljaju sami radnici ili isključivo upotrebom automata. 2. U komisioniranju koga komisieniranje robe vrše radnici postoje dve alternative: - komisionar ude po robu (statička metoda), - roba ide ka komisionaru (dinamička metoda). 3. „komisionar ide po robu“. - Po ovoj metodi komisionar ide po robu. Od celokupne robe koja se nalazi u regalima on uzima samo odgovarajući deo. Prethodnom odlukom o redosledu komisioniranja može se minimizirati pređeni put komisionara. 4. Pored izvršavanja komisioniranja po sistemu „komisionar ide po robu“, onda obavlja i čitav niz drugih aktivnosti: - Inicira sledeći nalog za komisioniranja, - Odlučuje sa kog mesta u skladištu mora uzeti materijal, - Pronalazi putanju do tog

34

mesta u skladištu, - Identifikuje one police u skladištu, sa koje treba da uzme materijal. 5. Skladišta koja koriste metodu „komisionar ide po robu“ su: - Regalna skladišta sa policama, - Blok skladište, - Protočni regalni bez pomoćnih transportnih sredstava kao i sa ručno upravljivim ARTV ili komisionim viljuškarem, - Skladište sa pokretnim regalima. 6. „Roba ide ka komisionaru“. - Ovde se skladišne jedinice (najčešće iz automatizovnih skladišta) transportuju prema komisionaru. On uzima zahtevanu količinu delova. Na kraju se preostale skladišne jedinice vraćaju natrag u skladište. Nasuprot prvo imenovanoj metodi ovde se dobija ušteda na vremenu zbog kraćeg vremena komisioniranja i izbegnutog vremena za kretanja komisionara na veće udaljenosti. U ovom radu komisionar ne napušta svoje mesto. 7. Skladišta koja koriste metodu „roba ide ka komisionaru“ su: - Visokoregalno skladište sa automatskim regalnim transportnim vozilom (ARTV), - Obrtno regalno postrojenje sa automatskim uređajem za uskladištavanje i iskladištavanje, Skladište sa protočnim regalima i sa ARTV, - Paternater – uređaj. 8. Prednosti metode „komisionar ide po robu“ su: - Svi faktori su u neposrednom dohvatu ruku, - Fleksibilna prema jakim oscilacijama u zahtevima, - Kraće srednje vreme protoka porudžbine, - Moguća realizacija hitnih porudžbina, - Moguća realizacija uz male investicione proškove. Prednosti metode „roba ide ka komisionaru“ su: - Visoki učinci u komisioiranju po komisionaru zbog skoro sasvim eliminisanog vremena putovanja, - Moguće optimalno oblikovanje mesta za izuzimanje robe, - Moguće korišćenje pomoćnih sredstava za uzimanje robe kao i za druge radove, - Moguće lako odnošenje praznih pomoćnih manipulativnih sredstava. 9. Nedostaci metode „komisionar ide po robu“ su: - Smanjen učinak komisioniranja po komisionaru kod porudžbina sa malo stavki zbog velikog učešća vremena provedenog na putu, - Nije moguće optimalno oblikovanje radnih mesta, - Veći problemi kod ponovne dopune pošiljke, - Otežan prevoz praznih tovarnih pomoćnih sredstava . Nedostaci metode „roba ka komisionaru“ su: - Samo ponski artikli su na direktnom dohvatu, - Manje fleksibilna nasuprot jako promenljivim zahtevima, - Duža prosečna vremena protoka porudžbine, - Može se realizovati samo uz velike investicione izdatke za transport i upravljanje. 11. Kada komisioniranje robe vrše mašine postoje dve alternative u komisioniranju: 1). Automati za komisioniranje, 2). Roboti za komisioniranje. -- Automati za komisioniranje imaju veliki komisioni učinak i veoma nizak nivo grešaka. Ipak, oni se mogu upotrebiti samo u izuztno ograničenom broju slučajeva, jer njihovo uvođenje pretpostavlja veliku uniformnost roba, s obzirom na geometrijski oblik i vrstu pakovanja. Eventualni pad iz magacina na transportni uređaj ili u posudu za otpremu je skopčan sa velikom opasnošću.

6.2. ORGANIZACIJA PROCESA I SISTEMA ZA KOMISIONIRANJA

1. Pripremanje porudžbine za komisioniranje. - Polazna tačka za komisoniranje je takozvana transformacija identifikacionog mesta iz porudžbine kupca u naloge za komisioniranje. Uz to se prispele porudžbine dopunjavaju različitim skladišnim

35

podacima o pristupu da bi se kompletirale neophodne informacije za pronalaženje delova u skladištu. Potrebne informacije za dnevne aktivnosti za iskladištenje, slanje na otpremno mesto i pripremu pakovanja, štampaju se na etiketama ili prikazuju na monitorima, ako komisioniranje treba da se izvede bez papira. 2. Priprema grupe artikala -- Snabdevanje iz grupa artikala u skladištu može se obaviti na različite načine. Tako se može izvesti prostorno razdvajanje na skladište za komisioniranje i skladište za rezerve, da bi se skratio transportni put pri komisioniranju, usled fizičke blizine prostora iz kojih treba preuzimati robu. Robe u skladištu mogu biti uskladištene ili na određenom mestu za skladištenje ili prema slobodnom prostoru u regalima, odnosno „haotičnim“ uskladištenjem, da bi se obezbedilo efikasnije korišćenje kapaciteta skladišta. Jedno osmišljeno srednje rešenje predstavlja podela skladišta na nepromenljive skladišne zone za artikel A, B i C, unutar kojih se dotična roba haotično skladišti. Zbog toga se artikli sa najvećim prometom i najvećim obrtom A odnosno B – artikli odlažu uvek blizu otpremnog mesta, da bi se mogli brzo komisionirati. 3. Uzimanje delimičnih količina -- Uzimanje artikala iz regala je u direktnoj zavisnosti od vrste skladišta i uskladištenog proizvoda, pošto se prema veličini, težini i kvalitetu robe kao i tipu skladišta, procenjuje pogodnost manuelnog ili tehničkog opsluživanja. -- Procesi zahvatanja robe, pritom dobijajui veliki značaj, mogu da značajno smanje izgubljeno vreme. -- Dalje se mora praviti principijelna razlika između jednostepenog i dvostepenog komisioniranja. Ako se na idenfifikacionom mestu objedini više porudžbina i ti naručeni artikli zajednički uzimaju iz skladišta i zajednički prenose do otpremnog mesta, gde se u drugom koraku razvijaju prema pojedinačnim porudžbenicama, onda govorimo o dvostepenom komisoniranju. O jednostepenom komisioniranju govorimo kada se svaka narudžbenica pojedinačno sakuplja i priprema. 4. Transport robe od mesta preuzimanja do mesta otpremanja -- Transport preuzetih količina robe vrši se uz pomoć transportnih sistema koji imaju različite stepene automatizacije i različite eksploatacione mogućnosti. Cilj njihovog angažovanja je minimiziranje vremena transportovanja. Naročit značaj ima optimiziranje kontinualnih procesa jer se time mogu znatno skratiti transportni putevi. -- Velik pomak u razvoju dogodio se na području potpune automatizacije transportnih sistema. -- Porast automatizacije procesa implicira veća jednolikost poslova koje treba da izvršava čovek. Istraživanja pokazuju da se već u konvencionalnim skladištima od radnika ne traži neki poseban učinak, niti iskustvo ili kvalifikacija kao ni spretnost. Nasuprot tome radnik je izložen jednostranim telesnim naprezanjima i lošim radnim uslovima. 5. Prodaja preuzetih količina delova -- Preuzeti artikli donose se na meso otpremanja i tamo se po pravilu, podvrgavaju završnoj kontroli i to ručno uz pomoć pripadajućih kontrolnih lista i otpremnica ili automatskim upoređivanjem. -- Automatsko upoređivanje vrši se proveravanjem očitanog bar-koda ili kontrolom težine. Kod kontrole težine, skladišni računar sumira potrebnu težinu pripadajućih artikala za neku porudžbinu i upoređuje je sa utvrđenom težinom u otpremi. Ukoliko postoje odstupanja posuda se zaustavlja i proverava odnosno utvrđuje uzrok odstupanja. Takvom kontrolom uvećava se standard kvaliteta isporuke po vrsti i količini robe.

36

6. Postupak kod konvencionalnog komisoniranja i komisioniranja bez papirnih dokumenata (bespapirno komisioniranja) -- U praksi se, po pravilu, dostavljaju nalozi za komisioniranje dati u vidu pisanog dokumenta, koje osoblje čita i zatim poziciju po poziciju obrađuje. Polaznu tačku za isplativo unapređenje i racionalizaciju predstavlja eliminisanje čitanja uvođenjem komisioniranja bez papira, većinom kod robe male zapremine. Da bi se što bolje iskoristile prednosti racionalizacije koje pruža komisioniranje bez papira, trebalo bi istovremeno uvesti automatske transportne sisteme. -- Tok rada kod bezpapirnog komisioniranja, posmatrano očima radnika, izgleda otprilike ovako: „Na trasi za zaustavljanje u zoni komisioniranja stoji više još neobrađenih transportnih posuda. Na jednom šestocifrenom digitalnom takozvanom pokazivaču iznad zone regala svetli broj posude, i to one koja treba sledeća da se obradi. Eventualno može da svetli i jedna dodatna lampica, koja ukazuje na to da se radi o hitnoj pošiljci. Istovremeno svetli jedan broj na jednoj polici regala. To je ta prva pozicija naloga pa komisionar uzima artikal pod prikazanim brojem i stavlja ga u transportnu posudu. Pošto u ruci ne drži potvrdu, on može da radi obema rukama. Kada je preuzeo i odložio robu u transportnu posudu, komisionar kratko pritiska taster pored svetleće oznake i time saopštava sistemu da je poručena pozicija izuzeta. Odmah zatim se pojavljuje sledeći znak na drugoj polici, koji vodi komisionar prema određenom kriterijumima duž regala. 7. Prednosti bezpapirnog sistema komisioniranja: - Povećanje produktivnosti komisioniranja, - Smanjenje troškova osoblja,- Smanjenje zamene artikala,- Smanjenje grešaka u količini,- Snižavanje troškova kontrole,- Snižavanje troškova obrade kod reklamacija kupaca,- Skraćenje vremena protoka porudžbine,- Brže isporuke kupaca,- Tačnije izvršavanje rokova isporuke,- Smanjene zalihe robe i oblasti komisioniranja,- Nema troškova rashoda za sastavljanje komisionih papira,- Optimiziranje i skraćenje puteva komisioniranja, - Bolje iskorišćavanje prostora odnosno ušteda površina. Teško ili nemoguće kvantificiranje: - Fleksibilno korišćenje osoblja, - Bolje upravljanje korišćenjem osoblja, - Bolje sagledavanje ocenjivanja porudžbina ili količina, - Fleksibilan (odnosno haotičan) raspored komisionih artikala, - Brža reakcija na hitne naloge, - Humanizacija rada komisionara, - Povišenje stepena informisanosti u oblasti komisioniranja, - Poboljšana kontrola troškova u oblasti komisioniranja, - Poboljšanje mogućnosti marketinga i prodaje.

37

7.0. UNUTRAŠNJI TRANSPORT

1. Za prevoz tereta u unutrašnjem transportu koriste se transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom i transportna sredstva sa periodičnim (prekidnim) dejstvom. 2. Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko određenog, nepromenljivog transportnog puta obezbeđuju kontinualni tok materijala. Po pravilu se za vreme kretanja obavlja prijem i predaja transprotovanog tereta. Tovar se toliko dugo transportuje dok se ručno, mehanički ili automatski ne preuzme sa kružne transportne putanje. 3. Prednosti kontinualnog transporta su u: - Permanentnoj spremnosti za transport, - Maloj potrebi za osobljem, - Visokoj mogućnosti automatizacije, - Mogućnost iskorišćenja visine (kod transporta sa krova)Nedostatak kontinualnog transporta nalazi se u instalaciji koja je vezana za mesto sa odgovarajućom ograničenom fleksibilnošću. Investiciona potreba je kod kontinualnog transporta, po pravilu, više nego kod drugih transportnih sredstava, pri čemu su sa druge strane, troškovi rada često znatno manji. Iskorišćenje koje treba ostvariti je kritični faktor uticaja na ekonomičnost kontinualnog transporta. 4. Sredstva unutrašnjeg transporta koja obavljaju kontinualni transport: - Pokretni stolovi, - Transporter sa valjcima, - Transporter sa kuglicama, - Pločasti transporter, - Trakasti transporter, - Utovarni transporter, - Konvejer, - Postrojenja podzemnog transporta, - Lančani transporter, - Kliznice, - Spiralna kliznica, - Klizni transporter, - Elevatori. 5. Transportna sredstva sa periodičnim dejstvom rade naizmenično po pravilu kretanja po slobodnom izboru. 6. Transportni proces se, nezavisno od transportnog sredstva, uopšteno sastoji od sledećih parcijalnih aktivnosti: - Preuzimanje tereta za transport na polazištu, - Transport tereta do odredišta, - Predaja tereta na odredištu, - Vožnja do nekog novog ili povratak do istog polazišta, 7. Transportnim sredstvima sa periodičnim dejstvom pripadaju: - Dizalice i prenosioci (uređaj za podizanje tereta), - Regalno manipulativna vozila, - Podni transporteri,

38

- Liftovi. 8. Uređaj za podizanje tereta se zovu dizalice. Dizalice: - Motorna dizalica, - Viseća dizalica, - Dizalična vozila, - Obrtna dizalica, - Portalna dizalica, - Pokretna dizalica, - Utovarna dizalica. 9. Sredstva unutrašnjeg transporta koja se koriste za uskladištenje i iskladištenje tereta koriste se regalna transportna vozila. Regalna transportna vozila ograničena na upotrebu u području skladišta funkcionišu u hodniku regala na šinama za kretanje i vođenje. Prednosti dolaze do izražaja, pre svega u dobroj mogućnosti automatizacije i u skromnijem zahtevu za prostorom u poređenju sa drugim transportnim sredstvima, tako da je, u okviru raspoloživog skladišnog prostora, moguće ostvariti bolje iskorišćenje prostora. 10. Sredstva unutrašnjeg transporta koja se koriste za prenos tereta u uslovima kada se zahteva fleksibilnost i oslobođanja transportnih puteva od fiksno instaliranih uređaja su benzinska manipulativna vozila. Osnovne vrste manipulativnih vozila su: - Tegljači, - Vagodi, - Podizači (viljuškari). 11. Manipulativna transportna sredstva sa vođenjem u sve većoj meri se upotrebljavaju manipulativna vozila bez vozača (TSBV). Transportani sistem bez vozača se u suštini sastoji od vozila i postrojenja, pri čemu u fizičkom i informatičkom smislu može da se razlikuje pet elemenata, koje je potrebno međusobno usaglasiti. Fizička ravan se sastoji od vozila, od pravca (Kursa) vožnje i predaje tereta, a informatička ravan od upravljanja vozilo i postrojenjem. 12. Za davanje naloga za vožnju, kao način prenosa tog naloga, na raspolaganju su: - Induktivni prenos, što znači prenos pomoću traka – žica vodilja položenih u pod, - Radi veze, - Ultrazvuk, - Infracrveno svetlo. Izbor sistema za prenos podataka koji nam više odgovara, u svakom pojedinačnom slučaju, zavisi od: - Zahtevanog dometa, - Brzine prenosa podataka, koja se meri u Baud-ima (Bd) (jedan od Bd odgovara jednom koraku u sekundi), - Obezbeđenje od smetnji, - Pripadajućih troškova, - Normalnih prosečnih mesta, - Propisa za odobrenje kojih se treba pridržavati.

8.0. SNIMANJE STANJA U OBLASTI LOGISTIKE

1. Snimanje stanja logstične polazne situacije u nekom preduzeću sastoji se od 5 koraka: 1) Definisanje ciljeva i potrebnih prikaza snimanja stanja, 2) Analiza okvirnih uslova u pogledu strukture kao i presečnih mesta, 3) Analiza resursa i analiza sposobnosti, 4) Analiza uspešnosti razvoja logistike, 5) Mehanizam delovanja logistike. 2. Definisanje ciljeva i potrebnih prikaza snimanja stanja tako da se fokusiranom dijagnozom dobijaju strategijski relevantne informacije. 3. Analiza okvirnih uslova u pogledu strukture kao i presečnih mesta: ukoliko je konkretizacija zahteva u pogledu strategije konkurentnosti malo detaljisana za razvoj logističke strategije, onda se okvirni uslovi, sa aspekta strukture, moraju još

39

konkretizovati. Pri tom posebnu težinu dobijaju mesta preseka sa drugim funkcionalnim oblastima poslovanja. Konflikti ciljeva između logistike, s jedne strane, i razvoja, proizvodnje, prodaje i tako dalje sa druge strane, pokazali su da ključ za strukturne izmene u logistici često leži u oblasti koja se nalazi ispred posmatrane. 4. Analize resursa i analiza sposobnosti: ovde se radi o tome da se kvantitativno i kvalitativno snime i vrednuju svi potencijalni faktori kao i sve metode i sistemi koji se primenjuju u oblasti logistike. Aktuelni postojeći resurci i sposobnosti su temeljna osnova od koje se može poći da se izmeni neka logistička strategija. 5. Analiza uspešnosti razvoja logistike: za proteklih 3-5 godina važilo je pravilo da se kvantitativne vrednosti logističke usluge i logističkih troškova predstavljaju u apsolutnim visinama, u njenom vremenskom odvijanju i strukturi. Po pravilu se mora takođe analizirati: visina zaliha, rasponi zaliha, vremena za ponovnu nabavku i vreme protoka. 6. Mehanizam delovanja logistike: dosadašnje faze analize u okviru snimanja stanja otkrivaju osnovu shvatanja zavisnosti međusobnih delovanja u logistici. Trebalo bi da budu poznate veličine koje utiču na stratešku poziciju troškova i efekata u logistici.

8.1. DEFINISANJE STRATEGIJE I PLANIRANJE PROMENA

1. Glavni kriterijumi vrednovanja mogućih strategijskih alternativa su: - usklađenost logističke strategije i strategije konkurencije, - uticaj na druga područja u preduzeću, - ostvarljivost, - finansijsko dejstvo. 2. Svaka strategija je osnoliko dobra i uspešna koliko je sistematična i konsekventna preorijentacija. 3. Za omogućavanje neke elastične i ciljno orijentisane realizacije usvojene logističke strategije, u obzir se moraju uzeti sledeći elementi u okviru nekog konkretnog planiranja promena: - Plan mera sa personifokovanom odgovornošću, - Trening, - Kontroling. 4. Osnovne karakteristike prvog elementa: - Plan mera sa personifikovanom odgovornošću – potrebno je imenovati odgovorne koji će na bazi svojih planova aktivnosti i termin planova omogućiti promene. Rukovodstvo koje je odgovorno za promenu neke strategije mora da raspolaže, pored svog stručnog KNOW-HOW, takođe i sa socijalnom komponentnošću da bi moglo druge da uverava. 5. Osnovne karakteristike drugog elementa. - Trening – strategijski projekti ulaze u promene. Njih moraju da razumeju radnici i da ih nose sa sobom. Trening treba da stvori sposobnost, da izgradi veštine i promeni način razmišljanja. Da bi se podržala preorijentacija i aktivirali potencijali radnika, mora se razviti koncept komunikacije i daljeg obrazovanja. Kao naročito efikasni pokazali su se treninzi koji se zasnivaju na radu na konkretnom slučaju. 6. Osnovne karakteristike trećeg elementa: - Kontroling – Sporadične akcije i pojedinačne mere ne mogu osigurati uspeh jer njihova dejstva predstavljaju izvesno poboljšanje koje kratko traje. Aktivni kontroling, stoga, mora da osigura da se

40

planirane mere realizuju u pravcu postavljenog cilja i permanentno. U strategijskom kontrolingu dominira dugoročna orijentacija da se posmatranjem važnih premisa planiranja, ostvarivanja definisanih repera kao i analizom relevantnih internih i eksternih trendova, blagovremeno identifikuju rizici u postizanju ciljeva i da se omogući kontra delovanje.

8.2. RAZLIČITI AGREGACIONI NIVOI PRI DEFINISANJU LOGISTIČKIH SISTEMA, KARAKTERISTIKE I HIJERARHIJA

1. Delovi koji ne pripadaju sistemu a sa kojim postoje materijalne, informacione ili energetske veze, čine okruženje sistema. 2. Kriterijum međusobnog razgraničenja elemenata odnosno delova, u smislu njihove pripadnosti nekom logističkom sistemu, je njihovo funkcionalno učešće u posmatranom procesu ostvarivanja zadatog cilja. 3. Najmanja nedeljiva jedinica nekog sistema, koja može biti cilj posmatranja, je element. 4. Između elemenata postoje relacije (veze), a između sistema odnosi. 5. Strukturu jednog logističkog sistema određuju količina, vrsta i raspored elemenata, kao i broj i vrsta relacija. 6. Logistički sistemi se međusobno mogu razlikovati prema: - opštim osobinama, - osobinama sistemskih elemenata i relacija, - sistemskim pokazateljima kao i strukturi sistema. 7. Osnovne karakteristike logističkog sistema su: - Odnos prema prirodi, - Zavisnost od vremena, - Linearitet, - Strukutra, - Otvoren dinamički, - Vremenski zavisan, - Nelinearan. 8. Kao sistemski pokazatelji mogu se izračunati: - varijitet elemenata (Ve); - varijitet veza (Vv), - konektivitet (Ko), - varijabilitet (Va), - sadržajnost (Sn), - složenost (Se). 9. Varijitet elemenata (Ve) nekog sistema je jednak broju različitih elemenata u tom sistemu. - Varijitet veza (Vv) nekog sistema je jednak broju različitih sistemskih relacija i odnosa. 10. Konektivitet (Ko) nekog sistema je jednak ukupnom broju sistemskih relacija i odnosa u tom sistemu. 11. Varijabilitet (Va) nekog sistema je jednak proizvodu konektiviteta i ukupnog broja elemenata u tome sistemu (Be), odnosno Va = Ko Be.

41

12. Sadržajnost (Sn) nekog sistema se izražava proizvodom varijiteta sistemskih elemenata i varijiteta sistemskih veza, odnosno Su=Ve*Vv. 13. Složenost (Se) nekog sistema se izražava odnosom različitih sistemskih elemenata i veza naspram ukupnog broja sistemskih elemenata i veza, odnosno Se=Ve*Vv/Ko*Be=Sn/Va.

8.3. TRANSFORMACIJA MATERIJALNIH DOBARA

1. Svoju upotrebnu vrednost materijalna dobra u industrijskim preduzećima dobijaju realizacijom odgovarajućih proizvodnih procesa (transportni procesi i procesi obrada), odnosno proizvodnom transformacijom. Ovde se materijalna dobra, kao predmeti rada kvalitativno menjaju. 2. Materijalna dobra se kvalitativno menjaju upotrebom (korišćenjem), odnosno upotrebnom transformacijom. 3. Raspodela dobara povezuje proizvodnju i korišćenje tih dobara. Ona se ostvaruje pomoću procesa transfera (proces prenošenja i proces uskladištenja) koji ne menjaju kvalitet materijalnih dobara, nego vrše promenu mesta i vremena njihove fizičke prisutnosti. 4. Prostornu i vremensku transformaciju materijalnih dobara ostvaruju logistički sistemi realizacijom procesa transfera. 5. Procesi transfera ili logistički procesi se odvijaju u industrijskim, trgovinskim i uslužnim preduzećima. 6. Objekti koji mogu biti predmet transformacije su: - materijalna dobra (sirovina, materijali, proizvodi, robe, otpad....)., - ljudi (lica), - informacije, - energija, - tehnički mediji (voda, gas i sl.). 7. Funkcija logistike izučava sledeće objekte transformacije: materijalna dobra i informacije (ređe lica-ljudi).

Logistika nabavke

Treba dati odgovor na pitanje: Kada treba nabaviti sirovine, koliko treba nabaviti sirovina?U savremenom smislu reči nabavka obuhvata: istraživanje tržišta nabavke, komparativnu analizu ponude, izbor najpovoljnijeg dobavljača, ugovaranje kupoprodaje, nabavku u užem smislu, odnosno kupovinu i preuzimanje nabavljene robe; pripremu sredstava za proizvodnju; kadrove i finansijska sredstva.Logistika nabavke može se definisati kao skup aktivnosti čija je svrha kontinualno i ekonomično snabdevanje proizvodnje svim potrebnim resusima

42