specijalni dodatak petak, novembar kako postati ikea? · dina bele`i se negativna stopa rasta od...

NOVA EKSPANZIJA SRPSKE DRVNE INDUSTRIJE

ÈUDO U MILANU: SIEPA U AKCIJI SA SRPSKIM DIZAJNOM

Prvi veliki intervju posle petnaest godina

DRAGAN TOMIÆpredsednik Kompanije Simpo,

sa Dragoljubom Petrovi}em, za Danas

KAKO POSTATI IKEA?SPECIJALNI DODATAK petak, 18. novembar 2011.

ZA DANAS GOVORE I PI[U: DU[AN PETROVI], MINISTAR POLJOPRIVREDE I[UMARSTVA, RADOVAN LALE \URI], SLIKAR I DIZAJNER, NEBOJ[A ]IRI],MINISTAR EKONOMIJE, IGOR BRAUNOVI], DIREKTOR SRBIJA[UMA,VLADIMIR BURDA, SEKRETAR UDRU@ENJA ZA [UMARSTVO, ALEKSANDAR\OR\EVI], PREDSEDNIK SEKCIJE U KLASTERU AGENCIJE ZA DRVO

Agencija za drvo d.o.o.

Visokog Stevana 43 a, 11000 Beograd.

Tel/Fax: +381/064 8212-090Tel/Fax: +381/011 2928-600

email: [email protected]

OD BROZA DO TADIÆA

Ekskluzivno

II KAKO POSTATI IKEA? PETAK, 18.NOVEMBAR 2011. | DANAS

Drvnu industriju Srbije u poslednje dve dece-nije nisu mimoi{li problemi sa kojima su se suo-~avale i druge privredne grane, ali i pored toga {toje smanjen broj fabrika, desetkovani kapaciteti,zaposlenost i obim proizvodnje, to je i dalje jednaod retkih izvoznih grana sa, istina, skromnim su-ficitom, koji je u prvih {est meseci ove godine do-stigao oko 50 miliona dolara. Stru~njaci proce-njuju da je to grana koja ima budu}nost i u kojubi vredelo ulagati, ali je potrebno i da se sa~ini ta-kav ambijent u kome bi izvoz bio bolje stimuli-san, kako bi suficit u narednih nekoliko godinadostigao raniji nivo od 500 miliona dolara.

Ipak, podaci o kretanjima u toj grani, u ovomtrenutku ne deluju pretarano optimisti~ki. To jeniskoakumulativna industrija, sa malim godi-{njim obrtom kapitala i sa u~e{}em od oko pet od-sto u prera|iva~koj industriji. U poslednjih 10 go-dina beleì se negativna stopa rasta od oko 16,6odsto, zaposlenost je smanjena za 57 odsto, odno-sno sa nekada{njih preko 50.000 sada upo{ljavane{to iznad 29.000 radnika ~ije zarade ne prema-{uju polovinu republi~kih neto plata. Preduze}a utoj grani imaju i problem likvidnosti, pa su u 2009.godini svoje obaveze izmirivali sa prose~nim ka-

{njenjem od 353 dana, dok su potraìvanja napla-}ivali tek 132 dana od uspostavljenih faktura. I gu-bitak u grani u odnosu na 2003. u 2009. godini po-ve}an za skoro pet puta, pa je rizik bankrotstva (Z-score indeks) na granici „crne zone“.

DANAK NEUSPE[NE PRIVATIZACIJE

Preduze}a iz ove grane iscrpljena su bremenomkoje nose poslednjih deset godina, a jedan od razlo-ga su i efekti privatizacije u kojoj je preveliki broj fa-brika zatvoren. injenica je da su u privatizaciji svibeàli od proizvodnje, gde je akumuliran i najve}iubroj problema, to nije sektor koji je atraktivan zainvestitore jer ne donosi brzu dobit, ali i pored togastru~njaci tvrde da je mogao mnogo bolje da se is-koristi nasle|eni potencijal u ovoj grani.

Dodatni problem je {to se ni lokalne samou-prave na ~ijoj su teritoriji radile velike fabrike idrvni kombinati sa zaokruènim procesom pro-izvodnje, nisu najbolje sna{le u proceduri proda-je tih firmi. One su propustile da gra|anima kaùistinu o optimalnom broju radnika, ali i da se su-protstave dolasku onih vlasnika za koje se una-pred znalo da ne}e pokrenuti posustalu proizvod-

nju. Umesto toga, lokalne vlasti su uglavnom }u-tale, nadaju}i se da }e bar zaposleni zadràti svo-ja radna mesta. Me|utim, ni to se nije dogodili, pasu katanac stavile i nekada velike celine poput Sa-vremenog doma iz Kru{evca, Stefila iz Valjeva,poè{kog Napretka, kraljeva~kog Jasena, Sloge iz-Vladi~inog Hana ili Fafa iz Subotice. Uspe{nihprivatizacija je malo, ali te fabrike - Fantoni iz Iva-njice, Dunav iz Apatina ili Tarkett iz Ba~ke Palan-ke, sada su i te kako zna~ajni proizvo|a~i.

IZGUBLJENA TR@I[TA

Drvna industrija, posebno proizvo|a~i name-{taja, tokom prethodne decenije olako su izgubi-li rusko trì{te {to je dodatno oteàlo poloàj fir-mi iz tog sektora. Na{a drvna industrija u toj ze-mlji bila je i te kako dobro pozicionirana, sa od-li~nim barter poslovima, pa smo dugo godina zataj deo sveta bili jedina veza sa Zapadom i novimtehnologijama i trendovima u grani. Sada poku-{avamo da se vratimo, ali uslovi vi{e nisu isti ikonkurencija je isuvi{e o{tra za srpsku posusta-lu drvnu industriju.

Ipak, poznavaoci ove grane tvrde da postoji

nekoliko faktora koje bi trebalo uvaìti i koji uka-zuju da drvna industrija treba da bude svrstanau razvojne prioritete. Naime, ve}ina fabrika, biloda je re~ o preradi drveta ili izradi name{taja,sme{tena je u ruralnim i nerazvijenim podru~ji-ma, oko nekada{njih giganata, drvnoprera|iva~-kih kombinata bio je fokusiran ~itav privredni i-vot u tim sredinama i njihov oporavak ili podr-{ka novim proizvo|a~ima, bitno bi uticala na rastzaposlenosti. Tako|e, 99 odsto preduze}a u tojgrani ~ine male i srednje firme, a trebalo bi ima-ti na umu da je svetska i evropska strategija u na-rednoj deceniji upravo te`nja da MSP sektor po-stane nosilac razvoja. Argument vi{e je i to {to se~itav svet vra}a drvetu kao ekolo{kom materija-lu, a doma}im fabrikama potrebni8 samo malipodsticaji i osmi{ljen razvoj kako bi na tom tala-su dospeli me|u zna~ajnije svetske proizvo|a~e.Ono {to u ovom trenutku nedostaje, jesu velikiproizvo|a~i sirovina, panel plo~a, medijapana iostalih materijala koji se koriste u izradi name-{taja. Ali, posle dolaska Kron{peda u Lapovo i sverazvijenijeg programa koji ta fabrika isporu~ujetrì{tu zamenjuju}i, pri tom, uvoz daju novu {an-su za uspeh. M. N. S.

Novi investicioniciklus u drvnojindustriji

- Srbija je u prvih devet meseci ove godine izvezla name{taja u vrednosti od oko152 miliona evra, {to je za 20 odsto vi{e u odnosu na prethodnu godinu, a rast izvozamoè se posmatrati kao rezultat ja~anja preduzetni{tva, podsticaja poslovnih ini-cijativa i ja~anja doma}eg brenda - kaè Du{an Petrovi}, ministar poljoprivrede, tr-govine, {umarstva i vodporivrede. On dodaje da je u .drvnoj industriji Srbije radi650 kompanija koje zapo{ljavaju 14.500 ljudi zbog ~ega je dràva zainteresovanada podrì granu. Tako|e, razvoj prerade drveta prilika je da se unaprediprivre|ivanje u {umarstvu, obezbedi racionalno i trajno kori{}enje {umskih poten-cijala kao i da se oja~a prepoznatljivost i trì{na pozicija brendiranog dizajnira-nog proizvoda na doma}em i inostranom trì{tu. To je jo{ jedan motiv zbog koga jeMinistartsvo poljoprivrede pokrovitelj brojnih inicijativa u ovoj grani.

- Ministarstvo je potvrdilo podr{ku autorskim idejama mladih i talentovanihljudi, uru~ivanjem nagrade pobednicima Konkursa za dizajniranje name{tajau saradnji ovog ministarstva i Ni{ Art fondacije. Pored podr{ke idejama mladihdizajnera, cilj ovog konkursa jeste i razvoj doma}e drvne industrije, imaju}i uvidu da Srbija obiluje drvnom gra|om izuzetnog kvaliteta pogodnom za izraduname{taja. O~ekivani ekonomski oporavak drvno-prera|iva~ke industrije bimogao da predstavlja po~etak novog investicionog ciklusa i stvaranje povoljnogposlovnog ambijenta, koji }e mladim ljudima omogu}iti da realizuju svoje ide-je - kaè Petrovi}.

Ministar nagla{ava da se stalno pove}ava broj zemalja sa kojima je mogu}aslobodna trgovina i proizvo|a~i name{taja treba {to vi{e da izvoze u zemlje sakojima smo sklopili sporazum o slobodnoj trgovini. S druge strane i Vlada Srbijeulaè velike napore za vra}anje na{ih proizvoda na atraktivna trì{ta. Premanjegovim re~ima, za razvoj grane dragocene su investicije inostranih kompani-ja, jer one na na{e trì{te donose visoke standarde kvaliteta. To bi trebalo dastimuli{e i doma}e proizvo|a~e da, u uslovima o{tre konkurencije, ostvare po-voljniju poziciju na trì{tu isti~e Petrovi} i ukazuje na zna~aj jedne od najve}ihregionalnih smotri u toj grani - Sajma name{taja u Beogradu, gde je predstavl-jena kompletna industrija name{taja od faze primarne prerade drveta do izradefinalnih proizvoda.

Du{an Petrovi}, ministar poljoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede

O konkursu Ministarstva i Ni{-art fondacije za mlade dizajnere name{taja, vi{e strane X-XI

Crte

`: Ju

gosla

v Vla

hovi}

Grana koja ima potencijal

DANAS | PETAK, 18.NOVEMBAR 2011. IIIKAKO POSTATI IKEA?

Ko ne vodi ra~una o tome {ta potro{a~i èle i {tase moè plasirati na trì{tu, nema mnogo {anse zauspeh. Uvek sam smatrao da su stru~ni saradnici iprofesionalna priprema svakog projekta osnovakoja diriguje sve budu}e poslovne poteze. Ozbiljnafirma mora da obezbedi sve {to savremenoposlovanje traì, ali pre svega dugoro~nu i stabilnuproizvodnju, korektnost i po{tovanje trì{ta iposlovnih partnera.

Ovo za Danas kaè Dragomir Dragan Tomi},predsednik Kompanije Simpo, koji je na ~elu ovogvranjskog poslovnog giganta ve} 44 godine.

U poslednjih 15 godina nisam dao veliki intervju nijednom {tampanom mediju, izuzev fabri~kihnovina svoje kompanije – kaè nam dok sedimo uvelikom kabinetu Simpove poslovne zgrade ucentru Beograda.

Kao generalni direktor i glavni menadèrKompanije Simpo radili ste u dru{tvenimure|enjima od onog koje je postojalo u SRFJ doovog dana{njeg. Koliko su dru{tvena klima iure|enje bitni za razvoj biznisa i kada je u tomperiodu, po va{em mi{ljenju, bilo najlak{e bavitise poslom, a kada najteè?

Meni nikada nije bilo lako. Odmah poslefakulteta dobio sam zadatak da radim na sanacijitada male fabrike name{taja „Sima Poga~arevi}“,koja je prvih pet godina radila sa gubicima. Ali,verovao sam da dobrim programom firma moè dase spasi, tako da je ta mala propala fabrika preraslau dana{nji SIMPO. Upravo zbog ~injenice da je u tovreme bilo mogu}e uspe{no poslovati i oìveti ~ak itakve firme pred likvidacijom uz dobar proizvodniprogram, to smatram periodom u kojem je moglo

dobro da se radi. Imali smo trì{te od 20 milionastanovnika, konkurencija je bila jaka i motivi{u}a,najve}i deo repromaterijala se proizvodio utada{njoj Jugoslaviji. Sve je to olak{avalo i nabavkui plasman proizvoda. Najteì period bio je tokomembarga. Te posledice se i danas ose}aju, jer seprivreda prakti~no nikada posle toga nije oporavila.Sada dodatne te{ko}e nosi svetska ekonomskakriza i mogu da kaèm da je, kad se sve uzme uobzir, Simpu danas najteè.

Uspeli ste da ~etiri decenije opstanete na ~eluSimpa, u me|uvremenu ste se bavili i politikom,bili ministar i potpredsednik Vlade. Da li vam jebavljenje politikom pomoglo ili odmoglo ubiznisu?

Ulazak u vladu sam prihvatio pod uslovom da sebavim isklju~ivo privredom i ekonomijom. U tovreme, koje je bilo najnesretnije vreme sankcija,napravio sam koordinacione timove za sve grane idelatnosti. Taj model rada, ne znam da li se moèsmatrati politikom ili privrednom ativno{}u,doprineo je da preìvimo u to vreme. Ako bi trebalone{to posebno da istaknem, iskoristio sam svojpoloàj da sprovedem program poljomehanizacije.Omogu}ili smo da rade fabrike koje su proizvodilepoljoprivrednu mehanizaciju, a poljoprivrednicimasmo omogu}ili da do novih ma{ina do|uzamenom za svoje proizvode. Time smo, uvremenu sankcija, sa~uvali posao za ljude uma{inskoj industriji i u velikoj meri obezbedeilimehanizaciju za prehrambenu industriju, odnosnosnabdevanje stanovni{tva. Taj anga`man u VladiSrbije je, me|utim, lo{e uticao na Simpo. Manjesam imao vremena da se bavim firmom koju samvodio, a koja je u to vreme prolazila kroz najteìperiod jer je raspadom zemlje izgubila oko 120miliona evra u imovini, robi i potraìvanjima koja suostala u biv{im jugoslovenskim republikama, i kojeni danas nismo nadoknadili. Napisao sam knjigu“Mala preduze}a - velika {ansa“, imala je tri izdanja utiraù od 5000 primeraka, prevedena je i na ruskijezik. @eleo sam da promenim privrednu strukturuSrbije koja je bila sastavljena samo od velikihpreduze}a.

Kaù da je Simpo ba{ u to vreme najvi{eprofitirao?

U samoj su{tini moj poslovni put i filozofiju zapravo odredila je davna{nja elja dana jugu Srbije ni jedno dete ne ìvi siroma{no, da ne mora bosonogo gaze}i prekoMorave svakodnevno da pe{a~i do {kole desetak kilometara u jednom pravcu, i zimii leti, da u~i uz sve}u, kao {to je moja generacija morala. Sve {to SIMPO gradi i na~inna koji je stvaran i na koji danas radi je odraz èlje i nastojanja da stvorimo usloveda ljudi iz tog kraja bolje i bogatije ive. Do sada sam svoje opredeljenje realizovaohrabro i efikasno, siguran sam da }e tako biti i dalje.

EKSKLUZIVNO prvi veliki intervju posle petnaest godinaDragan Tomi}, predsednik Kompanije Simpo, sa Dragoljubom Petrovi}em, za Danas

Od Josipa Broza do Borisa Tadi}a

Nikad nije bilo lakoposlovati, ali danas je najteè

PETAK, 18.NOVEMBAR 2011. | DANASIV KAKO POSTATI IKEA?

Kada sam bio potpredsednik Vlade, jasam sa desetak najuspe{nijih ljudi u dràvisvakodnevno analizirao stanje i donosilismo konkretne mere kako da se u tojnastaloj situaciji odrì proizvodnja. To jebilo vreme embarga, ogroman posao, takoda sam ja {to se ti~e Simpa imao jako malovremena, ali sam dolazio skoro svakogdana, da ljudima u Simpu pomognem.Zato mislim, da sam u to vreme radio samoza Simpo, sigurno bih mnogo vi{e uradio.Uradio sam, ipak, mnogo za privredu Srbije,tako da mislim da se uop{te nisam baviopolitikom. Nije bilo ni vremena, ali nije bilonii traèno od mene da se druga~ijepona{am. Simpo je tada kao makedonskafirma, jer smo kupili jednu firmu uMakedoniji, nastavili proizvodnju i u vremeembarga. Pitanje borbe sa konkurencijomna svetskom trì{tu nas je odràlo. I sada }emnogi kriti~ari zaklju~iti na pogre{an na~in.Zato {to se ne bore. Trì{te potpuno jasnodefini{e model pona{anja. Mi smo znali dataj model pona{anja primenimo.

Da li ~ovek, da bi bio na ~elu jednevelike kompanijekao {to je Simpo,zapravo mora da bude dobar sapoliti~arima, bez obzira na to ko je navlasti. Simpo su obilazili, pretpostavljam iTito, a zna se da su to ~inili i SlobodanMilo{evi} i Boris Tadi}. ak i Mla|anDinki}, koji vas je u po~etku o{trokritikovao, dolazio je kasnije kao ministaru Simpo. U principu, svi oni su na kraju ovama govorili pohvalno. Kako to?

Bio je i Stamboli}... Bili su svi politi~ari.Naravno, rekao bih da ne postoji razlog zadruga~ije pona{anje. Za{to bi Dinki}mislio na kraju druga~ije? Imao je upo~etku verovatno pogre{ne informacije.Kada je video kako se razvijamo, kakoradimo, uklju~io se i pomagao. A {ta jepomo}? Kaù da su svi pomagali Simpu, aSimpo, u stvari, samo dobije kredit dauradi ne{to i posle Simpo taj kredit vra}a.Ja sam stalno èleo da svim politi~arimanametnem, iako nisam uspeo upotpunosti, da se jug Srbije razvije.Govorio sam da stanovni{tvo odlazi, aodlazi zbog toga {to nema od ~ega da ìvi.Tamo, govorio sam, mora da se razvijeindustrija. Mislim da je svuda u svetu tako,da privrednik koji ho}e da napravi dobrerezultate mora da bude u nekom odnosusa ljudima koji kreiraju politiku, i imajuuticaja na razvoj.

Va{i kriti~ari ~esto kaù: pa, eto, Simpoje uvek bio blizak vladaju}im reìmima,dobijao je pomo}, dobijao je kredite izraznih dràvnih fondova i tako dalje?

A koji je to prekr{aj Dragana Tomi}a akosara|uje dobro sa dràvom i sa Vladom? Ada bismo, pritom, razvijali nerazvijeni deozemlje. [ta bi oni èleli – da ne postojenikavi kontakti, da se ni{ta ne razvija, da seni{ta ne gradi. Ko onda da radi? Mi smo seuvek dru{tveno odgovorno pona{ali. UKur{umliji, recimo, rekli smo da moèmoda spasimo [IK Kopaonik, da prestanublokade puteva, {trajkovi, i ljudi su tamoverovali u nas. S pravom. Iza{li smo sprogramom, sa sredstvima - kreditima kojesmo posle morali da vratimo. I tu sepostavlja pitanje ko je tu kome pomogao –Simpo dràvi, ili dràva Simpu.

Da li imate nameru da se i ubudu}epoliti~ki angaùjete imaju}i u viduponovni rast popularnosti SPS-a?

Zaista mislim da je najbolje daprivrednici svoju energiju usmere naprevazilaènje ekonomskih problema iuspe{no poslovanje svojih preduze}a jer sutek tada korisni i svojim partijama i dru{tvu.SPS ima dovoljno mladih ljudi koji moguda obavljaju odgovorne poslove uspe{nostru~no efikasno i odgovorno. Ja imamdosta projekata koji ~ekaju na realizaciju iubudu}e }u se posvetiti razvoju.

Kako gledate na kritike va{eg rada ujavnosti. Recimo, jedan kolega iz Vranjaje nedavno dobio nagradu zaistraìva~ko novinarstvo, pi{u}i serijutekstova o vama pod naslovom: “Laì iobmane Dragana Tomi}a”. Kako gledatena to?

U ovih ~etrdesetak i vi{e godina bavljenaprivredom dobijao sam priznanja u Srbiji alii inostranstvu. îni mi se da sam mnogopopularniji kod kolega privrednika uinostranstvu nego kod nas. Premda samzadovoljan odnosom prema meni i ovde, uzemlji. U tom dinami~nom razvoju Simpasvih ovih godina javljale su se ideje koje sumnogo progresivne, koje nisu bile lake zaprihvatanje od ljudi ni u lokalu, ni u op{tini,ni u zemlji. Kada neko ima progresivneideje, onda se to dogodi. U tom na{emrazvoju bilo je mnogo ideja o kojima trebada se razgovara, raspravlja. Ja sam, recimo,

rekao va{im kolegama jednom prilikom dase moè napraviti [vajcarska na jugu Srbije.Ra~unao sam, ako se poput Simpa na|u jo{dve, tri kompanije, ili dve, tri li~nosti koje }euraditi isto toliko, evo nama [vajcarske.Zato {to imamo toliko potencijala, svojihbrda, svoje okoline, vrednih ljudi. Nisamra~unao da }emo napraviti isto {to i[vajcarci, ali da taj razvoj moè daobezbedi jednu privrednu strukturu kojaomogu}ava ljudima da dobro ìve. To jebila ta poruka. E, posle su godinama onivrteli to kao ne{to {to je bila neka la`, takoda ne bih mogao da vam objasnim {ta sepodrazumeva pod tim {to ste me pitali. Alito je njihov pristup.

Ivica Da~i} je na otvaranju 24.Simpove „Ku}ne izlo`be“ rekao da uSrbiji ima mnogo kompanija, ali su onehendikepirane, po{to je samo jedanDragan Tomi}. Je li Da~i} u pravu?

Srbija je imala mnogo vi{e velikihkompanija nego {to ih ima danas. Mnogeod njih su bile vrlo uspe{ne, {to zna~i da sui njihovi rukovodioci bili uspe{ni. U svakomslu~aju, struktura privrede koja se sadarazvija, kada su velike firme propale i

stvorene manje, sa mnogo manjekapaciteta, uslovila je i kadrovski rasporedljudi. Ova zemlja ima jak menadèrskipotencijal, samo su, verovatno, uslovi da sedo|e do velike firme, u smislu da se onaformira, ili da se oporave posrnule velikeproizvodne kompanije, jako te{ki. Zbogtoga se ljudi ne prihvataju rado tihdu`nosti.

Simpo razvija saradnju sanajpoznatijim svetskim trgovcimaname{tajem - IKEA, Kika, Lutz. [ta jepotrebno uraditi da bi name{tajproizveden u Srbiji bio konkurentan i nasvetskom trì{tu?

Mnogo. Prvo, za konkurentnost sunajva`niji uslovi privre|ivanja, kreiranjedobrih poslovnih programa, {to u Srbiji nemanjka. Ima sposobnih ljudi koji to dobrorade i mogu jo{ bolje. Ali, u Srbiji su sirovinei materijali skuplji nego u drugimzemljama. Rast i ~este promene cenaenergenata su posebno veliki protivnicikonkurentske pozicije Srbije. Slede}iproblem je cena finansiranja izvoza i velikaoptere}enja privrede. Na{a industrija usvoje proizvode mora da kalkuli{e cenu

O~ekujemo da }eSimpo biti glavni snabdeva~ IKEA centara

“

Doveli smo „Koka-Kolu“ u SurdulicuVe} dugo se pri~a o privatizaciji Simpa. Simpo je trenutno akcionarsko dru{tvo. Za{to do sa-

da Simpo nije prona{ao strate{kog partnera i {ta se na tome radi?Simpo se privatizovao pre nego {to je zvani~no po~ela privatizacija u Srbiji, odnosno pre nego {to su donetinovi zakoni koji to reguli{u. Simpova privatizacija je po~ela na na~in da se dovedu inostrani partneri, da sene{to uradi, da se napravi takvo partnerstvo, tako da smo u Bujanovcu pre 20 godina sa partnerom iz Gr~kenapravili jednu malu fabriku name{taja od ratana. Zatim smo, kada je Zakon o privatizaciji iza{ao, prou~ili{ta bi mogli da uradimo. Zaklju~ili smo da za celu Kompaniju ne moèmo da dobijemo strate{kog partnera,jer Simpo se razvijao na jedan specifi~an na~in, sa stvarima vezanim za proizvodnju name{taja, materijalaza name{taj, ali i sa drugim proizvodnjama kao {to je voda, ~okolade, sve do plantaè dunja. To se radilozbog toga {to smo èleli da u tom kraju Srbije napravimo {to vi{e programa, {to vi{e radnih mesta. U pro-gramima imamo i cve}e, i farmu ovaca... Ne postoji partner koji bi do{ao u Srbiju da se bavi svim tim poslovi-ma za neke pare koje je dao za proizvodnju name{taja. Na{a privatizacija mora da ide po segmentima. Prvosmo prodali “Koka-Koli” fabriku vode “Rosa”, prakti~no, doveli smo “Koka-Kolu” u Surdulicu, doveli smoFrancuza i [vajcarca da izgrade fabriku u Bujanovcu, i takva privatizacija }e se nastaviti sa ciljem, sa eljom,da se ne izgubi nijedno radno mesto. Ne moè se odrediti kada }e se zavr{iti ukupna privatizacija Simpa, alise nadam da }e uskoro postojati veliki broj tih na{ih fabrika napravljenih na ovaj na~in. Simpo je kada samja do{ao na njegovo ~elo, imao 400 radnika, ali sam shvatio da programima moè da se napravi ne{to. Simpodanas ima 5000 radnika, a imali smo 7000 radnika, pre ovakvog na~ina na{e privatizacije. Mene kao Srbina,uz to, brine da je do{lo do velike {tete koja je napravljena nekim privatizacijama u Srbiji.

VKAKO POSTATI IKEA?DANAS | PETAK, 18.NOVEMBAR 2011.

kredita, za koje pla}a najskuplje kamate idruge tro{kove finansiranja, koji su znatnove}i nego u bilo kojoj drugoj zemlji sa kojomse takmi~imo na trì{tu. Kada smanjimocene proizvodnih inputa i cenu finansiranjaproizvodnje pribliìmo evropskim, sigurnoje da }e i konkurentnost srpske industrijename{taja biti ve}a, jer je produktivnostblizu evropske, a efikasnost u prozvodnjidobra. Kvalitet i isporuka u dogovorenomroku se apsolutno podrazumeva. Ko teì daproda po boljoj ceni, mora da radi odli~andizajn u duhu atraktivnih trendova iinovacija, da pobolj{a servis kupca. Da radina razvoju brenda

Posebno je zanimljiva va{a saradnja sa [vedskom IKEOM. Za narednu godinuugovoreni su poslovi vredni vi{e od 20 miliona evra. Za njih isporu~ujete pre svegadu{eke i delove name{taja. Kako je po~ela ta saradnja i kako }e se ona razvijati?

Saradnja sa IKEA je po~ela pre 35 godina kada je gospodin Ingvar Kamprad, vlasnik IKEAprvi put boravio u Vranju. Tada smo napravili prvi posao – od nas su kupili plo~asti name{taj,jer je SIMPO tada imao razvijenu samo proizvodnju drvenog name{taja i neznatno razvijenutapetariju. Na{a saradnja je jako dugo trajala, zapravo sve do sankcija. Posle toga smonastavili saradnju, prvo sa du{ecima, dok su danas najve}i deo na{ih isporuka garniture isofe. Du{eci }e zna~ajan deo na{eg izvoza IKEA ponovo biti slede}e godine, kada }emo imisporu~iti 100.000 komada samo za trì{te Rusije. To je i jedan od razloga zbog kojih radimomodernizaciju fabrike du{eka u Bujanovcu, ~iji }e godi{nji kapacitet nakon toga biti polamiliona du{eka godi{nje. Ono {to je va`no jeste da SIMPO ne isporu~uje IKEA deloveproizvoa, ve} finalne proizvode, koji su delo na{ih dizajnera i modelara.

Postoje komentari u javnosti da bi dolazak IKEA na srpsko trì{te i otvaranjenjihovih prodajnih salona nepovoljno uticalo na srpsku drvnu i industrijuname{taja, a tu se pre svega misli na Simpo. Smatra se naime da su cene IKEAname{taja daleko pristupa~nije. Kakvo je va{e mi{ljenje o tome?

Mi nemamo dileme oko toga da li }e dolazak IKEA biti koristan ili {tetan. Pre svega,dolazak IKEA bi}e koristan za gra|ane koji }e imati {iru ponudu proizvoda u najjeftinijojkategoriji. IKEA, me|utim, ima i skuplju liniju proizvoda vi{eg kvaliteta, gde spada iprogram koji im mi izvozimo, tako da u tom segmentu ne treba o~ekivati velike razlike uceni. S druge strane, dolazak IKEA je dobar za drvnu industriju Srbije u celini, jer }e zbogblizine oni koji budu imali dobre proizvode sa dobrim cenama dolaskom IKEA dobitikupca za svoju proizvodnju i ulazak na trì{te regiona. Prema dosada{njim razgovorima iprojekcijama, o~ekujemo da }e Simpo biti glavni snabdeva~ IKEA centara na podru~jujugoisto~ne Evrope.

Simpo je investirao u sanaciju i modernizaciju [IK Kopaonik iz Kur{umlije, imatefabrike u Trgovi{tu, Bujanovcu... Simpo otvara radna mesta na nerazvijenimpodru~jima Srbije, odakle svi beè. Da li je u takvim poslovnim postupcima u pitanjusamo interes, ili i neka vrsta dru{tvene odgovornosti?

U prvom redu, u pitanju je dru{tvena odgovornost. Mi smo sve kapacitete mogli dakoncentri{emo u Vranju i da na taj na~in u velikoj meri smanjimo tro{kove poslovanja. Ali,moja èlja i èlja mojih saradnika, bila je da na prodru~ju juga Srbije, koje jenajnerazvijenije, bez ozbiljnih industrijskih kapaciteta, obezbedimo mogu}nost da ljudinormalno ìve od svog rada. Me|utim, nigde nismo radili i gradili bez racionalnihekonomskih prora~una. U svim tim zahvatima vodili smo ra~una koji projekti, odnosnodelatnosti, odgovaraju odre|enom podru~ju kako bi bili rentabilni i u skladu sapotrebama mati~nog preduze}a, ali i trì{ta uop{te. Pored tog dru{tvenog aspekta,izgradnjom ovih kapaciteta postali smo jedinstveni u Evropi kao poslovni sistem koji imapotpuno zaokruèn proces proizvodnje name{taja – od pilane do finalnog proizvoda.Mnoga mala preduze}a koja smo stvarali ne rade samo za Simpo, ve} za celu drvnuindustriju – proizvode brusni papir, klamerice ... dok se u na{im fabrikama puhina(sun|era), netkanog tekstila, ili {tofova snabdevaju gotovo svi proizvo|a~i u zemlji. [to seti~e Kur{umlije, ga{enjem te fabrike, drvna industrija Srbije bi ostala bez va`nogrepromaterijala, kog nema dovoljno ~ak ni u celoj Evropi. Tako da je to bilo jedno odopredeljenja, uz èlju da i u Kur{umliji, koja je, tako|e, vrlo siroma{na sredina, u~inimo sve{to moèmo da ljudi mogu ponovo da rade.

Svi su mu dolazili, svima je odlazio:Dragan Tomi} sa Ivicom Da~i}em iBoìdarom \eli}em pro{le nedelje u Simpovom salonu

2.

3.

VI VIIPETAK, 18.NOVEMBAR 2011. | DANASKAKO POSTATI IKEA?

Ovogodi{nji nastup u Milanu zabeleìo je neverovatno interesovanje posetilaca. Kroz{tand je pro{lo vi{e od 15.000 ljudi, od kojih jeveliki broj profesionalaca iz oblasti dizajna iproizvodnje name{taja, novinara, ali i mnogobrojnih turista koji ovaj doga|aj smatrajujednim od najinteresantnijih de{avanja tokomcele godine. Postojalo je izuzetno interesovanjeza sto firme Kolarevi} (dizajner Andrej Mi{i}),lampu Buck-a (Kako.ko dizajn studio), kao istolicu Eurokancom-a (Kako.ko dizajn studio),dok su mnogi hteli na licu mesta kupe teproizvode. Pored samih proizvoda, posetioci suse interesovali i za same kompanije koje suproizvele sam komad name{taja jer su primetileizuzetan kvalitet izrade i mogu}nost saradnjena drugim poslovima. Tako|e sofa koju jenapravila kompanija Atlas (dizajner SlavoljubLjubi}), ali i sto firme Linea Milanovi} (dizajner Igor Stupar) su pro{li izuzetnoprime}eno. Ba{ taj klub-sto moè da posluì kao pravi primer dobre saradnje izme|u dizajnera i proizvo|a~a, jer je Linea Milanovi}nakon izlo`be uvrstila sto u svoj katalogproizvoda, kao i lampa studija Kako.Ko, koju je napravila firma Buck.

SIEPA je nakon Milana organizovala izlo`bunamenjenju doma}oj publici u okviruBeogradske nedelje dizajna (BDW), koja seodràla krajem maja u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu. Cilj je bio da se drugi dizajneri ali i doma}i proizvo|a~iname{taja upoznaju sa jednim novim na~inomsaradnje kako bi bili podstaknuti da se {to vi{eproizvo|a~a name{taja uklju~e u ovaj projekat koji }e iz godine u godinu samo rasti.

Promocija kreativnih industrija

Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza Srbije (SIEPA) je ove godine po~etvrti put sprovela konkurs za srpskedizajnere, a pobednici }e imati priliku da sepredstave na nedelji dizajna u Milanu,ta~nije u okviru „Fuori Salone“ u ZoniTortoni, koji je najpose}eniji doga|aj izoblasti kreativnih indistrija u svetu. Ovo jeve} drugi put da se pravi spoj doma}ihdizajnera sa srpskim proizvo|a~imaname{taja i na taj na~in inostranoj publicipredstavi proizvod koji je u potpunosti„Made in Serbia“. @elja je da se kroznastupe doprinese podizanju svesti osrpskoj dizajn sceni, i na taj na~inpodstaknu doma}i proizvo|a~i name{tajada u {to ve}oj meri koriste taj njihovkapacitet kako bi prona{li mesto nasvetskoj sceni dizajna name{taja jersvakako da kapacitet postoji.

Kao rezultat konkursa na adresu SIEPA jepristiglo preko 200 radova, a iri sastavljenod predstavnika agencije SIEPA,predstavnika proizvo|a~a name{taja iprofesora za strategiju dizajna i razvojproizvoda na Institutu za dizajn u FirenciMirko Tatarini, doneo je odluku opobednicima.

1. \or|e @ivanovi} } - stolica „Koren“

2. Danko Radulovi} - stolica „Eo“

3. Tamara Svonja - stolica „Cube“

4. @arko Uzelac - „Sto“

5. Nenad ]erovi} - sto „Sigma“

6. Du{an Dimitrijevi} - klub sto „Book Table“

7. Bojana Petrovi} - „Lige{tul“

8. Sa{a Mitrovi} - sofa „Custom & Play“

9. Kako.Ko - sofa „Up Seet“

10. Milan Kari{ik - ~iviluk „Swirl“

11. Tamara Svonja - lampa „Neon Tree“

„Creative Space Serbia“Poloàj dizajnera i industrije dizajna u na{oj zemlji je

posledica ~itavog spleta ekonomskih, organizacionih ikulturnih faktora. U situaciji kada prolazimo kroz socijalne i

ekonomske promene, sasvim je jasno da uspostavljanjesaradnje izme|u kreativnog i poslovnog sektora postaje

neminovnost. Me|unarodna iskustva nam govore da razvojkreativnih industrija nije rezultat stihijskih procesa na trì{tu,

ve} aktivne uloge dràve da stvori prostor u kome njenekulturne specifi~nosti i antropogene vrednosti mogu postati

vidljive i prepoznatljive.Iako je dizajn delimi~no prepoznat kao faktor razvoja

konkurentnosti na{ih proizvoda, i dalje postoje bitni problemiu njegovoj promociji i ekonomskoj valorizaciji. Problemi se ne

nalaze na strani raspoloìvih kreativnih resursa, ve} u pogledunepostojanja sinergije izme|u kreativnog sektora (dizajn

aktivnosti) i ostalih privrednih delatnosti. Prosperitet koji uposlednjih nekoliko godina beleè najrazvijenije zemlje rezultat

je promene odnosa izme|u kreativnih i ekonomskog resursa.Naime, ve}ina razvijenih zemalja shvata da je „magi~na formula

razvoja“ u 21. veku strategija uspostavljanja balansiranogodnosa izme|u ekonomskih i kreativnih resursa.

7.

5.

11.

9.

10.8.

4.6.

1.

PETAK, 18.NOVEMBAR 2011. | DANASVIII KAKO POSTATI IKEA?

Drvna industrija Srbije jedna je od grana koje i u iz-vozu beleè rast, a samo u ovoj godini inostanim trì{ti-ma plasirano je 20 odsto vi{e roba nego u istom perio-du lane. Ipak, ve}ina stru~njaka ttvrdi da su mogu}nostigrane daleko ve}e i da na doma}em terenu ni izbliza ni-su iskori{}eni potencijali. Kao jedan od razloga, navodise da zakonska regulativa nije na najsre}niji na~in uredi-la odnose u tom sektoru. U Privrednoj komori Srbije sla-ù se sa tom ocenom a prema re~ima sekretara Udruè-nja za {umarstvo i drvnu industriju, Vladimira Burde, po-stoji dosta prostora u kome bi dràva mogla da pomog-ne rastu proizvodnje i izvoza.

- Jedan od najve}ih problema izvoznika jeste to {tone postoji sistemski mehanizam za regulisanje deviznogkursa. Tako|e, tro{kovi poslovanja pove}ani zbog ve}ihizdvajanja za administrativne takse, koje je usledilo na-kon dono{enja Izmena i dopuna Zakona o administra-tivnim taksama. Kada je o drvnoj industriji re~, dodatniproblem je i {to u Strategiji i politici razvoja industrije Re-publike Srbije od 2011 do 2020.godine, u kojoj je priori-

tet stavljen na izvoz, ta grana nije “prepoznata” kao jed-na od retkih industrija koje ostvaruju suficit u spoljnotr-govinskoj razmeni.

Kakve su mogu}nosti Privredne komore Srbije da ini-cira eventualne promene u regulativi, kako bi poloàjdrvne industrije i proizvo|a~a name{taja bio povoljniji?

- Od Vlade Srbije i resornih ministarstava je uvek zavi-silo u kojoj meri i kada }e prihvatiti sugestije PKS i prime-niti predloène mere za pobolj{anje privredne situacijeu Srbiji. Odavno PKS insistira da se re{i goru}i problemprivrede - nelikvidnost.

[ta je smetnja za uspe{niji rad na doma}em tr-ì{tu?

- Na doma}em trì{tu najve}i je problem niska tra-`nja. Pad ìvotnog standarda i op{ta besparica najvi{epoga|aju upravo ovu i srodne industrije, ali jasno je da}e prose~an gra|anin u takvoj situaciji prvo se odreknekupovine novog name{taja.

Koliko su visoke cene sirovina ograni~ile plasmanprera|iva~ima?

- Cene sirovina za drvnu industriju diktiraju javna pred-uze}a Srbija{ume i Vojvodina{ume. Njihovi cenovnici suu dinarima i u situaciji negativnih kursnih razlika koje do-stiù i deset odsto, kao {tpo je to bilo u periodu maj - juliove godine, pove}anja cene energenata od 7,5 odsto, i uistom procentu rast tro{kova transporta u periodu od de-cembra pro{le do jula ove godine, preduze}a su radila sagubitkom i nekoliko njih su ~ak i zaustavili proizvodnju!Ulaganja i doma}insko gazdovanje {umama su preduslovza kvalitetnu i cenovno prihvatljivu sirovinu.

Koliko je „divlja“ privatizacija ugrozila tu granu?- Samo podatak da je u toj grani poni{teno od 45 do

50 odsto kupoprodajnih ugovora dovoljno govori.Uspe{nih privatizacija u drvnoj industriji je malo, moguse nabrojati na prste jedne ruke: Tarket - Ba~ka Palanka,[PIK Ivanjica - Fantoni, Dunav - Apatin. Tako|e je i Kro-no{pan-Lapovo usamljeni primer dobre investicije.

Drvna industrija, pre svega proizvo|a~i name{ta-ja, imaju godi{nje oko 300 do 400 miliona evra izvo-za. Iako je to za na{u zemlju relativno zna~ajan obim,zemlje iz okruènja, poput Hrvatske ili Slovenije iz-voze u ovoj grani prose~no po milijardu evra. Da li jepodatak ta~an i {ta je razlog?

- U 2010. godini drvna industrija Slovenije je izvezlarobe u vrednosti 933 miliona evra, dok je Hrvatskaostvarila 814 miliona dolara a Srbija 387 miliona dolara.Razlozi su mnogobrojni, po~ev od toga da su im mnogopre bili dostupni pristupni fondovi EU i jeftinija kreditnasredstva koja su omogu}ila bolju tehni~ko-tehnolo{kuosnovu i ve}u konkurentnost na trì{tima. Po{to im jeu~e{}e u ukupnom izvozu ve}e nego na{e, bolje su sepozicionirali kod izvr{ne vlasti, status im je respektabil-niji. Podseti}u da je krajem 90-tih “isplivala” ~injenica daSlovenija ve} 20-tak godina priprema svoju privredu daima izvozni karakter! To je polazna osnova u privredi ko-ja se te{ko dostiè.

M. N. S.

Srpska industrija name{taja do pre tri godi-ne bila je na pragu da dostigne vrhunac koji jeta grana imala 90-ih godina, kada je u sklopujugoslovenske privrede bila jedan od ozbiljni-jih svetskih izvoznika. U to vreme, bila je orga-nizovana kroz velike grupacije, gotovo koncer-ne poput [ipada u Bosni, Novog doma u Srbi-ji, slovena~kih proizvo|a~a iz sistema Sloveni-jalesa. DPosle izbijanja sukoba, sankcija i „spo-lja{njeg“ zida koji je branio doma}im proizvo-|a~ima pristupe stranim trì{tima, od ozbilj-nijih proizvo|a~a preostali su samo Simpo ijedna mala fabrika [ipada iz Srbobrana - kaèza Danas Aleksandar \or|evi}, direktor i vla-snik Pinolesa, ali i predsednik Sekcije za plo~a-sti name{taj u klasteru Agencija za drvo.

On podse}a da su u tim turbulencijama,stradali najve}i drvni kombinati koji su proiz-vodnjom sirovina i repromaterijala bili osnovaza industriju name{taja. S jedne strane sankci-je su blokirale izvoz, a sa druge doma}e trì{tenije moglo da apsorbuje robu, niti je proizvod-nja mogla lako da se organizuje s obzirom da jerepromaterijal morao da se uvozi. Taj prazanprostor od 2001. pa nadalje, po~inju da popu-njavaju novi proizvo|a~i, fabrike koje su nasta-le ni iz ~ega, 90-ih osnovane kao radionice „ga-ra`nog“ tipa. Te male stolarske radnje vrlo br-zo su, koriste}i povoljne kredite i inicijativukreativnih ljudi, po~ele da se uspinju.

- Najve}i sada{nji proizvo|a~i, Forma ide-ale, Jela iz Jagodine ili Matis iz Ivanjice, bile sufabrike tog tipa, koje su u novi milenijum u{lesa nekakvom infrastrukturom, a onda krediti-ma ili lizingom uspele da izgrade vrlo ozbiljnetehnolo{ke linije i nametnu se kao regionalnilideri. ak je i sa izbijanjem krize, 2008. godi-ne, dràva pomogla subvencijama za kamatena kredite koje su podizale fabrike ili na pozaj-mice gra|ana koji su kupovali doma}u robu.To je podstaklo proizvodnju, i rast je do pro{legodine, bio nastavljen. A ~injenica je da takvastopa rasta proizvodnje i plasmana nije skorozabeleèna, bilo je to 20 pa i 30 odsto, {to je vr-lo te{ko ispratiti finansijski, organizaciono ikroz bredniranje na trì{tu - kaè \or|evi}.

Na{ sagovornik isti~e da je postojala i ca-rinska barijera koja je {titila doma}u proiu-zvodnju, ali posle potpisibvanja SSP i sve ve-}eg prisustva stranih proizvo|a~a na na{emtrì{tu, na{a industrija moè za svoj deo kola-~a da se izbori samo cenom i kvalitetom. Veli-ka pomo} u tome je dolazak Krono{pana uLapovu. To je najve}i na svetu proizvo|a~ plo-~astih materijala na bazi drveta i on je 2009.investirao oko 100 miliona evra i pokrenuoproizvodnju plo~a i iverice za industriju na-me{taja. To je bio veliki podsticaj, velika pred-nost Srbije, jer su proizvo|a~i tih materijala uokruènju daleko manji. Najva`niji benefit od

te investicije, jeste daleko povoljniji spoljnotr-govinski bilans ove grane, jer je zna~ajan deonekada uvoènih materijala, supstituisala pro-izvodnja u Lapovu. Sada se daleko vi{e izvozinego {to drvna industrija uvozi.

- Krono{pan je supsituisao osnovni proiz-vod, ivericu koja u~estvuje sa 60 odsto u ceniartikla, i istovremeno je najtraèniji materijal uproizvodnji name{taja. To je jedna od osnovaza promenu sporazuma o bescarinskoj trgovi-ni sa Rusijom, a za doma}u drvnu industriju toje od ivotne va`nosti. U ovim uslovima, insta-lirani, zaista savremeni proizvodni sistemi, teh-nologija i oprema, predimenzionirani su za po-trebe doma}eg i inotrì{ta koje nam je dostup-no. Zbog toga, bez jednog tako velikog trì{takao {to je Rusko, ~ak ne tako zahtevno u pogle-du dizajna, te{ko da je mogu}e zamisliti opsta-nak doma}e proizovdnje. Problem je {to aneks,koji je potpisan, u Rusiji jo{ nije spu{ten na no-vo carine ali o~ekujemo da }e se taj problem dokraja ove godine re{iti - obja{njava \or|evi}.

On najavljuje da }e od 21. do 26. novembragrupacija nproizvo|a~a name{taja nastupitina velikom me|unarodnom sajmu u Moskvi.Preko SIEPE je dobijen prostor na sajmu, dr-àva je pomogla da se deo tro{kova pokrije, alito }e biti uzaludna investicija ukoliko se posti-sani sporazum ne na|e u primeni.

M. N. S.

Ikea je najve}i globalni trgovac name{taja a ima veliki interes za proizvodnju name{taja uSrbiji. Tu vidim {ansu doma}ih proizvo|a~a da iz te saradnje organizuju svoj nastup i izlaz narusko trì{te. înjenica je da je Ikea na na{em trì{tu vrlo slabo prisutna, proizvo|a~i se pla-{e saradnje sa njom, jer je vrlo zahtevana u domenu standarda, rokova, kvalieteta a s drugestrane je vrlo pa`ljiv kupac, nemogu}e je sa njojm ostvariti marè koje obezbe|uju dobru ilibar solidnu zaradu. Ali, zajedni~ki nastup na tre}em trì{tu, ve} je druga pri~a i mislim da bivi{e trebalo raditi na tome kako u moskovskim trgovinskim lancima poziciju koju bi moglida zauzmu srpski proizvo|a~i, ne popune kineski ili indoneànski.

Aleksandar \or|evi}, predsednik Sekcije za plo~asti name{taj u Agenciji za drvo

Vladimir Burda, sekretar Udruènja za {umarstvo i drvnu industriju u Privrednoj komori Srbije

USKLA\IVANJE standarda i prilago|avanje trì{tu

Usponu preti ekonomska kriza

Srpska industrija name{taja do pre tri godine bila jena pragu da dostigne vrhunac: Aleksandar \or|evi}

Dràva tek otkriva potencijal drvne industrije

IXKAKO POSTATI IKEA?DANAS | PETAK, 18.NOVEMBAR 2011.

Drvna industrija u Srbiji je u nezavidnompoloàju, pre svega finalna prerada.Izuzimaju}i manji broj fabrika za primarnu ifinalnu preradu drveta, ve}ina njih poslujesa zastarelim tehni~kim procesima, arezultat toga su nekonkurentnost na trì{tuzbog visokih cena, kaè za Danas direktorJP Srbija{ume Igor Braunovi}.

Koliko je na to uticala kriza?- Svetska ekonomska kriza odrazila se i

na manju potra`nju proizvoda od drveta izSrbije od strane ino trì{ta, odnosno na{idrvoprera|iva~i uslovljeni su niìmprodajnim cenama. Nekada{nji gigantidrvne industrije su dobrim delom uni{teni.Bilo je mnogo neuspelih privatizacija,oprema je dotrajala i zastarela.

[ta dràva ~ini da pomogne. Da li stezadovoljni odnosom dràve prema ovojgrani industrije?

- S obzirom na to da su ve}inadrvoprera|iva~a, koji kupuju sirovine od JPSrbija{ume, istovremeno i izvoznici, ve}inaih je pogo|ena i nestabilnim kursom evra. Iztih razloga je neophodna podr{ka dràve,koja mora biti daleko ve}a od trenutne.

[ta bi trebalo uraditi?- Prvo bi trebalo stvoriti uslove za

ulaganje stranog kapitala za podizanjemodernih drvoprera|iva~kih kapaciteta.Ulaganje stranog kapitala u podizanjeobjekata za trgovinu bilo bi prihvatljivojedino ako bi ulaganja u trgovinu pratilaulaganja u proizvodnju. Doma}i proizvodimoraju imati prioritet. [umarstvo i drvnaindustrija moraju biti ~vr{}e povezani.[umarstvo prepoznaje svoju veliku {ansuza razvoj samo u te{njoj saradnji sa drvnomindustrijom i njihovom bròmmodernizacijom, po uzoru na savremenusvetskih drvnu industriju. Novopodignuti

kapaciteti kao {to je Krono{pan kodLapova kao i Peleti u Boljevcu su odogromnog zna~aja za {umarstvo Srbije.Ovim je obezbe|en plasman lo{ijihkvalitativnih klasa drveta. Lociranje ovihkapaciteta je ispravno obavljeno,podignuti su na mestima u Srbiji gde ovihproizvoda ima najvi{e i gde postoji dobrasaobra}ajna infrastruktura . U Srbiji jo{postoji mogu}nost za podizanje ovakvih isli~nih kapaciteta.

Kako komentari{ete to {to je izvozname{taja ove godine porastao za 20odsto? ega je to rezultat?

- Doprinos tome mogla bi biti ~injenicada Srbija{ume u 2011. nisu pove}avalecene trupaca, tvrdih li{}ara i ~etinara.Porast izvoza za 20 odsto je ohrabruju}ipodatak i svakako je za pohvalu i moè sesmatrati da je to pre svega rezultat borbevlasnika preduze}a za opstanak, uuslovima velike krize. Bitno je ista}i da jesirovina obezbe|ena i da postoji dobrakadrovska osnova za proizvodnjukvalitetnih proizvoda.

[ta su Srbija{ume u prethodnomperiodu uradile? Ne{to ~ime moète dase pohvalite?

- Srbija{ume gazduju {umama na ve}emdelu teritorije Srbije. Brinemo se pre svegao za{titi i o~uvanju {umskih ekosistema. Uposlednje vreme, naàlost, {uma je sve vi{eugroèna. Razni vidovi fitopatolo{kih ientomolo{kih oboljenja (gubar) kao i ostaliabioti~ki i bioti~ki faktori su sve vi{eprisutni, pre svega, atmosferske nepogodepoput su{a, poàra, poplava i olujnihvetrova. Za{tita ìvotne sredine je izuzetnovaàn zadatak za Srbija{ume. Ugroènostìvotne sredine je svakim danom sve ve}a,zato ulaèmo velike napore u spre~avanjetih pojava. Brinemo o 96 za{ti}enih

prirodnih dobara na povr{ini od oko256.000 hektara. Me|utim, ovo neumanjuju na{ glavni zadatak, a to jemaksimalna proizvodnja kvalitetne drvnemase. Svake godine drvna masa sepove}ava za 1.700.000 kubnih metara, jerje za toliko se~a manja od prirasta. U ciljupobolj{anja kvaliteta drvne mase kao ipobolj{anja zdravstvenog stanja {umasvake godine se izvode razni vidovi meranege {uma na povr{ini od oko 35.000hektara. Obnavljanje stare i podizanje nove{ume je vaàn zadatak. Godi{nje se obnove{ume na povr{ini od oko 8.850 hektara.Zrele stare {ume moramo zameniti novimmladim jer ako to ne u~inimo ima}emopojavu su{enja {uma. Na povr{inama odoko 200 hektara godi{nje, podièmo nove{ume na mestima gde ih dosad nije bilo.Ovim merama se pove}ava {umovitostSrbije koja trenutno iznosi 29 odsto.

Kakvi su planovi Srbija{uma zanaredni period?

- Prostornim planom se predvi|a da2050. {umovitost bude 41 odsto.[umovitost dela Srbije ~ijim {umamagazduje JP Srbija{ume je oko 85 odsto. Naovom podru~ju nema mnogo prostora zapove}anje {umovitosti. Sve ove povr{inene mogu se po{umiti po{to su u pitanjukamenjari, povr{ine pod putevima, rekamai sli~no. Na{a je obaveza da doprinesemo

pove}anju {umovitosti Srbije. Dajemoveliki doprinos razvoju ruralnih podru~ja,posebno kroz izgradnju novih puteva iodràvanju starih. Lokalnom stanovni{tvuobezbedili smo mogu}nost zazapo{ljavanje putem angaòvanja naposlovima u {umarstvu. Naredna godinabi}e puna pravih izazova. Planiramo rast uodnosu na 2011. ali on je vrlo umeren i uskladu sa projektovanim razvojem trì{ta una{oj industriji. Po razli~itim kategorijamaproizvoda baziramo i na{e planove, takoda neke imaju dalje trendove rasta dokpojedine stagniraju ili opadaju. Plan je i dapove}amo izvoz na trì{ta gde postojiobjektivna {ansa za rast, a posebna pa`njabi}e usmerena na kontrolu tro{kova nasvim nivoima poslovanja.

Lj. V. R.

Visokog Stevana 43a, 11000 Bograd, Srbija Tel/faks: +381(0)11 328-2192, 263-4264, 218-6488 email: [email protected]; www.toplicadrvo.rs

TOPLICA DRVO d.o.o. Beograd

Treba stvoriti uslove za ulaganje stranog kapitala

Naredna godina bi}e puna pravih izazova. Planiramo rast u odnosu na 2011. ali on je umeren i u skladu sa projektovanim razvojem trì{ta u na{oj industriji

Igor Braunovi}, direktor JP Srbija{ume

OHRABRUJU]E partnerstvo industrija

Do 2050.40 odsto

Srbije pod{umom

PETAK, 18.NOVEMBAR 2011. | DANASX KAKO POSTATI IKEA?

KREATIVNO posle konkursa Ministarstva poljoprivrede i {umarstva

1

1

2

3

4

4

3

Nagra|eni mladi dizajneriMinistarstvo poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i {umarstva i Ni{ art

fondacija po~etkom maja raspisali su konkurs za mlade dizajnere. Zadataku~esnika, bio je da predloè idejno re{enje za deo name{taja koji moè dase proizvede od sirovina u na{oj zemlji. Pravo u~e{}a imali su mladi do 35godina a ìri koji su ~inili generalni direktor Po{te Srbije Goran ]iri},teatrolog Jovan ]irilov, glumica Neda Arneri} i slikar Radovan Lale \uri},predsednik, pregledao je 96 pristiglih radova i jednoglasno doneo odlukuo nagre|enim autorima.

Zoran Mojsilovi}, prva nagrada, 10.000 evra

Poslao sam vi{e radova, radio sam re{enja za dnevnu sobu, kuhinju, de~ju sobu,kancelariju, vi{e varijanti. Moj koncept je pokret, igra, energija, a materijali isklju~ivodrvo poreklom iz Srbije, a ako su u pitanju sofa ili kreveti, podrazumevalo se da je re~ otapaciranim delovima name{taja. Iskreno, nadao sam se da pobedim kao i svakiu~esanik, ali su{tinski je to velika stvar i za mene i za Srbiju. Ja ve} imam neki poslovi put,zavr{io sam ovde Fakultet za umetnost i dizajn kao student generacije, oti{ao sam uMilano i tamo sada zavr{avam studije na politehnici i dizajnu. Istovremeno, po~eo samda radim za Super star i za jednu {vajcarsku korporaciju. Ako ovde bude krenulo, mojaistinska èlja je da budem u svojoj zemlji. Istina je da tamo moète da budete i najbolji,ali ipak je najlep{e sa svojima.

Milica Mari}, ~etvrta nagrada, 2.000 evra

Ovo mi nije prvo u~estvovanje na konkursu, ali je prvanagrada. Pre samo nekoliko meseci sam zavr{ila Fakultetprimenjene umetnosti, odsek unutra{nja arhitektura. Nakonkursu sam u~estvovala sa trpezarijskim stolom i stolom zakancelariju. Oslanjam se na geometriju, a volim skandinavski inema~ki dizajn, bliske su mi te jednostavnije forme i toplimaterijali, poput drveta, gde se u obradama najbolje snalazim.Obi~no koristim puno drvo, ali ima i medijapana, iverice i drugihprera|evina od drveta.

Karolina ileg, druga nagradu od 5.000 evra

U~estvovala sam radom za re{enje dnevne sobe. Zavr{ila sam arhitekturu,ovo mi je prvi konkurs za dizajn name{taja, a moja glavna ideja za dizajniranjepotekla je sa arhitektonskog fakultetea. Eksperimentisala sam sa blendingcurve dizajnom, i na osnovu njega sam dobila celokupan name{taj za dnevniboravak. Ovo je prvi konkurs na kome sam u~estvovala i prezadovoljna samrezulatatima. Jesam se nadala nagradi, ali je ipak nisam o~ekivala i ba{ samjako zadovoljuna.

Vesna Pejovi}, tre}a nagrada 3.000 evra

Rad koji je dobio tre}u nagradu uradila sam zajedno sa JelenomMilojevi}. Mi od 2004. radimo zajedno, kao firma, Dizajn studio, i ve}smo dobijali nagrade. Pobedile smo na SIEPinom konkursu, izlagalismo pro{le godine sa njima u Milanu, pre toga osvojile smonema~ku nagradu za dizajn rade}i za nema~ku firmu Bak i izlagalismo u Milanu, Berlinu, [tokholmu, Kopenhagenu. Iskreno, nadam seda }e ovaj konkurs do kraja ispuniti ciljeve sa kojima je kreiran. Mismo iste nade polagali i u konkurs koji je raspisala SIEPA, ali on nijemogao do kraja da iskoristi potencijal radova. Nadam se da }e ovdebiti vi{e uspeha, iako mi neke stvari izgledaju kao nerealne za rad. Ali,vide}emo krajnje efekte.

DANAS | PETAK, 18.NOVEMBAR 2011.

Srpskoj industriji name{taja nedostaje di-zajn, i to je jedna od prepreka za ozbiljnije po-zicioniranje na svetskom trì{tu iako po dru-gim elementima, postoji solidan potencijal zato. Cela italijanska privreda, industrija naro~i-to, zasniva se na konceptu fleksibilnosti i nji-hove fabrike mogu u najkra}em mogu}emroku da preokrenu celu proizvodnju. Ako jezastarela neka ma{ina, neki proizvod, oni zanedelju - dve mogu kompletna postrojenjada preokrenu i po~nu da proizvode najmo-derniju stvar. Oni uglavnom i imaju male fa-brike koje tako funkcioni{u, a i onbe malo-brojne velike, poput Fijata, tako|e su spre-mne na brzu promenu, sposobne su da daprate nove trendove i novi dizajn. Mi to ne-mamo. Mi u mentalitetu nemamo gen za br-ze promene, ne prihvatamo novine ~ak i akosu dobre, a tu tradicionalnost bi mogli da iz-

mene jedino mladi ljudi - po~inje raz-govor za Danas Radovan Lale \u-

ri}, slikar, dizajner i predsednikNi{ke art fondacije koja je, uzpodr{ku Ministarstva poljo-privrede, trgovine, {umar-stva i vodoprivrede, sredi-nom ove godine sprovela

konkurs za mlade dizajnere.

Drvna industrija je u priva-tizaciji pretrpela teàk kolaps.

Mnogo je firmi zatvoreno, neke su ciljanouni{tene, vi{e ne rade bazi~ne fabrike ko-je su proizvodile repromaterijal za indu-striju name{taja. Umesto nekada{njih ve-likih kombinata sa zaokruènim proiz-vodnim sistemima, nikle su male fabrike,porodi~ne radionice, sada ve} ima i sred-njih preduze}a. Da li je takva strukturagrane u stanju da tehnolo{ki isprati potre-be novog dizajna?

- Apsolutno jeste. Svi ovde pominju priva-tizaciju, ali to nije glavni problem. I u svetu semenja ekonomska situacija, radna snaga je jef-tinija. Primer je Njujork, koji je bio steci{te tek-stilne industrije, a sada je gotovo nestala. Ume-sto velikih fabrika sada uspe{no rade samo ve-liki dizajnerski centri, dok se proizvodnja pre-selila na tr i{ta sa jeftinijom radnom snagom, uKinu, Ju`nu Ameriku. To bi se desilo i ovde. Pre-ma tome, nije samo privatizacija uzrok zbogkoga je drvna industrija stala. Mnogo je razlo-ga. Me|utim, ja li~no znam da ta industrija imamogu}nosti. Tim malim firmama potreban jesamo posao. Tako sam u jednom slu~ajnomsusretu sa ministrom poloprivrede, Du{anomPetrovi}em, govorio {ta sve moèmo, {ta samladim ljudima moè da se pokrene i on je toshvatio ozbiljno. Otuda je to Ministartsvo po-krovitelj ove akcije i bi}e logisti~ka podr{ka zaveliki deo posla koji mladim dizajnerima stojina putu od ideje do tr i{ta.

Na{i industrijalci se ale da i kadauloè novac u dizajn i iza|u na trì-{te, vrlo brzo se pojave kopije ano-nimnih prioizvo|a~a, {to im ubrzoproizvodnju ~ak i kada je uspe{na,u~ini neisplativom. Moè li da seza{titi dizajn u toj grani?

- Ne moè. Ali, pri~a za malu decuje da to predstavlja problem. Kona~-no, i oni to rade, uzimaju od drugih.Ali, trebalo bi imati na umu da se uvekzna ko je prvi. Recimo, moète torbuGu~ija da kupite za 2.000 dolara ili naulici za 200. Ali, ko ima novac, kupi}eoriginal. Najzad, ako mi napravimo proizvodkoji }e da izazove pa`nju na sajmovima, po-nudi}e nam posao, po~e}e radije na{e firmeda upo{ljavaju a ne}e morati da idu u Kinu.

Deo koncepta ovog konkursa za mladedizajnere jeste plan da nagra|eni modeliposle nastupa na doma}im, odu na svet-ske sajmove. Ho}e li eventualan uspehmo}i da bude zamajac za ~itavu granu?

- Bi}e. Veliki broj tih novih malih fabrika imama{ine, savremenu tehnologiju koja ne zao-staje za vrhunskim svetskim pogonima. Oniimaju i mogu}nost i sa velikim zadovoljstvomprihvatili su da prate mlade dizajnere. A to jejedna neraskidiva nit, jer niti industrija moèbez dizajna, niti dizajn ne{to zna~i ako nije

proizveden. Tu je odnos fifti-fifti. Mladi umet-nici done}e novu stvar, dizajn, a zadatak indu-strije je da se prilagodi tim formama kako biiza{li na svetsko trì{te za novim re{enjima.

Da li u svetu dizajna name{taja p{osto-je trendovi koje bi mladi morali da prate?

- Nema pravaca, to je stvar ukusa. Sada jejedna francuska firma izbacila tako jednosta-van name{taj koji bi svaka na{a radionica mo-gla da proizvodi. I nije to neka velika kolekcija,imaju samo nekoliko komada, svi su u istoj bo-ji, ali se prodaju na najboljim mestima u Nju-jorku. Prema tome, nema u dizajnu, posebno uname{taju ne{to {to je ba{ u ovom trenutkuaktuelno. Ono {to volimo, to radimo, ali klju~-no je da se nametnemo. M. N. S.

@elimo da mladi, koji imaju to „stvarala~ko ludilo“, koji su hrabri, talentovani i obrazovani, u drvnu industriju unesu optimizami da sa njima iza|emo u svet. @elja nam je da po~nemo da gradimo brend i da se probijemo imidòm da i mi znamo kao Italijaniili [ve|ani, da pravimo dobar name{taj. @elimo da pokrenemo taj to~ak, da se zapo{ljavaju i na{e fabrike i ljudi, a ta forma bitrebalo da bude primenjena u svim granama

i Ni{ art fondacije

Radovan Lale \uri}slikar i dizajner,predsednik Ni{-art fondacije

Fali nam gen za brze promene

2

Srpskoj industriji

name{taja nedostaje dizajn

Podr{ka- Imao sam fantasti~nu podr{ku podr{ku Mini-starstva poljoprivrede. Mi jesmo organizovalikonkurs i izabrali dobitnike, ali logistiku da se toproizvede i da se podrè dalji nastupi na sajmo-vima, da se organizuje proizvodnja - sve to je pre-uzelo Ministarstvo.

KAKO POSTATI IKEA? XI

PETAK, 18.NOVEMBAR 2011. | DANASXII KAKO POSTATI IKEA?

Iako je drvna industrija Srbije jedna je od retkih grana koja je uspela da zadrì izvoznupoziciju, pa ~ak i u ovoj godini krize beleì rast prodaje na inostranim trì{tima, to je jo{ dalekoispod mogu}nosti i znatno manje od onoga {to ostvaruju zemlje u okruènju. Primera radi,doma}e fabrike godi{nje izvezu robu vrednu izme|u 300 i 400 miliona evra, dok Slovenija iliHrvatska, koje imaju sli~ne ili ne{to lo{ije sirovinske baze, realizuju i po milijardu evra

TRADICIONALNO zna~ajni izvoznikNeboj{a ]iri}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Ministra ekonomije i regionalnograzvoja, Neboj{u ]iri}a, pitamo zbog ~egasrpske fabrike ne mogu da plasiraju vi{eroba inostranim kupcima?

- Tradicionalno drvna industrija Srbije jezna~ajan izvoznik i u uslovima globalnekrize ostvaruje pozitivne rezultate. Zemljeu okruènju su u ve}em stepenuintegrisane u trì{te Evropske unije iprimenjuju u ve}oj meri tehni~ke istandarde kvaliteta, {to je preduslov zauspe{an nastup na trì{tu EU. I ostala trì{taisto tako postavljaju visoke zahteve popitanju tehni~kih i standarda kvaliteta. Dabi sektor drvne industrije ostvarioekspanziju proizvodnje i izvoza,neophodna je modernizacija, uvo|enjesvih tehni~kih i standarda kvaliteta,unapre|enje dizajna i uskla|enost satrendovima koji vladaju u ovoj oblasti.

- Kakvu podr{ku toj grani moè daobezbedi Ministarstvo ekonomije, osim

ve} ustaljenih mera koje se odnose nacelokupnu privredu?

U uslovima restriktivnog budèta dràvaima ograni~enu mogu}nost da pomaèprivredi. Program subvencionisanogkreditiranja privrede dao je odli~ne rezultate.Sredstva za subvencije na kredite zalikvidnost i investicije planirana budètomza ovu godinu su potro{ena. Planira se niznovih mera kao {to je angaòvanje sredstavaiz smanjenja obaveznih rezervi banaka kaopovoljni krediti za privredu i anga`manAgencije za osiguranje izvoznih poslova, {toje naro~ito va`no i za drvnu industriju kaozna~ajan izvozni sektor. Pored toga Vladapriprema novi paket mera i o tome }ejavnost uskoro biti obave{tena.

- Kakva je sudbina zahteva koji je zapodsticajna sredstva za ~etiri programa,Ministarstvu (odnosno Fondu za razvoj)podneo klaster drvne industrije?

Prema informacijama Fonda za razvoj,

klaster drvne industrije Srbije jo{ nijepodneo zahtev za podsticajna sredstva.

- Ve} nekoliko godina sa razli~itih nivoase pregovara o dovo|enju Ikee na srpskotrì{te. Da li je doma}a industrijaname{taja u stanju da izdrì tukonkurenciju?

Dolazak Ikee u Srbiju dao bi snaàn podsticajrazvoju doma}e drvne industrije. U sistem Ikeebi se uklju~ili mnogi kapaciteti udrvno–prera|iva~koj industriji. Ikea bi poredangaòvanja velikog broja doma}ih dobavlja~a,donela i standarde kvaliteta, svetski brend iuspe{an pristup na svetskom i evropskomtr i{tu i omogu}ila dodatno pove}anjeproizvodnje i izvoza u drvnoj industriji Srbije.

- Kakva je perspektiva te grane?Drvna industrija Srbije kao grana sa

dugom tradicijom, svakako da imaperspektivu. U skoro svim regionima u Srbijiima kapaciteta za preradu drveta zbog ~ega je

ova grana zna~ajna kao faktor zapo{ljavanjanaro~ito u devastiranim podru~jima. Da bidrvna industrija kao radno intezivna granaostvarila ekspanziju razvoja, uz neophodnupodr{ku i stvaranja kvalitetnih uslovaposlovanja od strane dràve, neophodna jemodernizacija u oblasti tehnologije, dizajna istandarda kvaliteta, {to bi tu granu u~inilo jo{uspe{nijom na svetskim trì{tima.

Mirjana N. Stevanovi}

Modernizacija za ekspanziju

specijalni dodatak petak, novembar kako postati ikea? · dina bele`i se negativna stopa rasta od...

Documents