I N V E S T I C I J E

privredni.rs

specijalno izdanje 11jul 2020

NEDINIĆ: U PRETHODNIM GODINAMA U PETROVCU NA MLAVI IMPLEMENTIRANO VIŠE INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA ODKAPITALNOG ZNAČAJA

MITIĆ: IMAMO SVEGA ŠEST SOCIJALNIH ZADRUGA, A MOŽEMO IH IMATINAJMANJE 200

ŠPANIJA NAJBOLJI PRIMER ZA USPEŠAN RAZVOJPOLJOPRIVREDE

DODELJENE NAGRADE ETNOBREND GODINE ZA 2019.

FOTO

: PIX

ABAY

Valjevska pivara, industrijski prvenac Valjeva, osnovana je daleke 1860. godine. Njen osnivač Dimitrije Mitrović, imućni trgovac, na svom imanju ispod Vidraka, počeo je

spravljanje piva najavljujući razvoj industrije kao nove privredne grane u agrarnoj Srbiji.

Dolazak Jozefa Ajhingera, kvalifikovanog pivara iz Bavarske, bio je od presudnog značaja za poboljšanje i proizvodnju kvalitet-nog piva. Valjevska pivara ubrzo je svrstano medju najbolje proizvodjače piva u Srbiji. Tvorac ovog uspeha bio je Vasilije Vasa Račić. U istoriji pivare, Ajhinger je ostao upamćen kao prvi stručni pivar, a Račić kao istinski pionir industrijske proizvodnje piva u Valjevu. Sredinom tridesetih godina prošlog veka, valjevsko crno pivo proglašeno je za najkvalitetnije pivo u Srbiji.

Pogodna lokacija i dobra svojstva izvorske vode u valjevskom kraju omogućili su proizvodnju vrhunskog, kvalitetnog piva. Otu-

da, nije uzalud rečeno: “Da ne valja, ne bi bilo iz Valjeva“. Odab-rane sirovine utiču na specifičan ukus i karakterišu prepoznatlji-vost valjevskog piva.

Pivarski majstori kvalitetu svake od osnovnih sirovina posvećiju veliku pažnju jer svaka od njih, u svom domenu, doprinosi final-nim karakteristikama piva. Nije uzalud rečeno da je slad “duša”, hmelj “začin”, kvasac “duh”, a voda njegovo “telo”. To telo, u Valjevskoj pivari, čini izvorska voda koja se direktno, sa osam ki-lometara udaljenog Pakaljskog izvora, bez prerade koristi u proiz-vodnji.

Izdvojena na rubu grada okružena zelenilom i šumom, brižljivo čuvana od svih vrsta zagadjenja, zahvaljujući kvalitetu piva i do-slednosti u proizvodnji i poslovanju pivara je odolela sunovratu valjevske privrede i ponovo doživela njeno buđenje. Proizvod-nja svih proizvoda prilagodjena je poslovanju i ostvaruje se uz

• “VALJEVSKA PIVARA”, a.d. Birčaninova 151,

14000 Valjevo Srbija

Telefon: + 381 14 3521 812

Tel/Faks:+ 381 14 352 1458

MB: 07135912 PIB: 100072162

web site: www.valjevskapivara.rs

email: valjevsko@open.telekom.rs

2 Investicije

korišćenje najsavremenije tehnologije usklađene sa tradicional-nom proizvodnjom piva.

Tokom decenija proizvodnje Valjevsko pivo je zdržalo svoj je-dinstven ukus i kvalitet koji pravi ljubitelji zlatnog napitka ume-ju da cene. Prijatna gorčina, fina aroma, pun ukus, pitkos I osvežavajuće dejsvtvo pružaju vrhunski doživljaj i zadovoljavaju i najprobirljivije pivske sladokusce.

Kao potvrda kvaliteta Valjevska pivara, kroz 155.godina post-ojanja dobila je mnoštvo priznanja i preko 30 zlatnih medalja “MOND SELECTIONE”-

Valjevsko pivo brend star 160 godinaČetiri vrste najkvalitetnijeg hmelja I čista izvorska voda , pri-

jatna gorčina, fina aroma, pun ukus, pitkosi i osvežavajuće de-jstvo pružaju vrhunski doživljaj i zadovoljavaju i najprobirljivije pivske sladokusce.

Eichinger pivoU čast kvalifikovanog pivara iz Bavarske, čuvenog po svom

umeću spravljanja piva, Jozefu Ajhingeru, pivara je plasirala brend Eichinger pivo. Čist i bogat ukus, osvežavajuće dejstvo karakter-istika su ovog brenda.

Jagodinsko pivoU pogonima Valjevske pivare od avgusta 2019.godine po origi-

nalnoj recepturi iz 1852 godine, proizvodi se čuveni jagodinski “Čiča”, sve sa ciljem da ovaj zlatni napitak sačuva svoje karak-teristike I svojstva. Ovo pivo ima fino izbalansiranu gorčinu I bo-gatu penu.

3 Investicije

Brana Busur

Duško Nedinić

4 Investicije

Intervju: Predsednik Opštine Petrovac na Mlavi Duško Nedinić

U prethodnim godinama u Petrovcu na Mlavi implementirano više infrastrukturnih projekata od kapitalnog značaja

„Izgrađeni su novi kilometri saobraćajnica, vodovne i kanalizacione mreže, obnavljani su javni objekti, ul-agano u turizam, poljoprivredu i zaštitu od elemen-tarnih nepogoda a sve i cilju poboljšanja životnih us-lova građana opštine Petrovac na Mlavi. Period za nama je svakako obeležio završetak radova i puštanje u saobraćaj mosta i raskrsnice preko reke Mlave u Petrovcu na Mlavi. Vrednost ove kapitalne investicije iznosi oko 120 miliona dinara”, kaže Nedinić.

U Istočnoj Srbiji nalazi se jedno mesto čiju je izgradnju polovi-nom 19. veka inicirao knez Miloš Obrenović lično. Smešten u dolini reke Mlave, ovaj grad je pozicioniran na jednom od

najznačajnijih putnih pravaca u okviru Podunavskog regiona, koji je spona Bora, Žagubice i opštine o kojoj pričamo, na jednoj strani, i Požarevca i auto-puta Beograd-Niš, na drugoj strani. Govorimo, da-kle o Petrovcu na Mlavi, prirodnom i privrednom biseru Braničevskog okruga. Opština kojoj mnoge mogu da pozavide na tome koliko je u godinama iza nas napredovala u svakom mogućem smislu. Bukvalno, u prethodnom periodu je bilo ulaganja na sve strane. U saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, turizam, poljoprivredu, energetiku...Zato nam je čast što smo imali priliku da za novi broj naših “Investicija” razgovaramo sa prvim čovekom ove lokalne samouprave, Duškom Nedinićem.

Jedna od većih investicija je sigurno most preko Mlave. Kolika je vrednost investicije, šta je sve urađeno i koliko je značajno za poboljšanje svakodnevnog života građana?

Ono po čemu je opština Petrovac na Mlavi prepoznatljiva poslednjih godina su ulaganju u infrastrukturu. Implementirano je više infra-strukturnih projekata od kapitalnog značaja. Izgrađeni su novi kilo-metri saobraćajnica, vodovne i kanalizacione mreže, obnavljani su javni objekti, ulagano u turizam, poljoprivredu i zaštitu od elemen-

tarnih nepogoda a sve i cilju poboljšanja životnih uslova građana opštine Petrovac na Mlavi. Period za nama je svakako obeležio završetak radova i puštanje u saobraćaj mosta i raskrsnice preko reke Mlave u Petrovcu na Mlavi. Ovo je prva rekonstrukcija mosta još od njegove izgradnje 1939. godine. Most je dobio na funkciona-lnosti, treću saobraćajnu traku, novu javnu rasvetu a bezbednosni rizik po učesnike u saobraćaju sveden je na najmanju moguću me-ru. Vrednost ove kapitalne investicije iznosi oko 120 miliona dinara a sredstva su obezbeđena preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije. Moram da dodam, kada je reč o inves-ticijama, da smo mi 2017. godine dobili prvog investitora – fabriku peleta “Eko step pellet” koja zapošljava 50 radnika. Ova fabrika zais-ta dobro posluje, radnici su izuzetno zadovoljni, firma je društveno odgovorna, tako da je zadovoljstvo obostrano. Ovo naravno nije dovoljno, radićemo i dalje na tome da u Petrovac na Mlavi dovede-mo još nekog investitora, jer jedino na taj način možemo zaustaviti odliv stanovnika.

Novi most sa raskrsnicom preko Mlave

Kad smo već kod reke, izvršena je i sanacija brane Busur koja je teško oštećena u poplavama 2018. godine?

Sanacija brane na Busuru, jedan je od najznačajnijih projekata koji su urađeni. U pitanju je kapitalna investicija koja je iznosi-la186 miliona dinara i finansirana je preko Kancelarije za uprav-ljanje javnim ulaganjima. Međutim, njena vrednost je još veća. Rekonstrukcija ove brane za meštane okolnih naselja značiće mirniji san, ali i generalno veću bezbednost cele opštine u slučaju vremenskih nepogoda.

Po pitanju vodotokova, uradili ste i šest protiverozivnih brana?Tako je, nakon poplava, morali smo mnogo energije i sreedstava

preusmeriti na sanaciju nastale štete. Na sreću, imali smo od star-ta veliku pomoć i podršku Ministarstva poljoprivrede, Srbijavode, kao i Kancelarije za upravljanjem javnim ulaganjima, tako da je pored brane izgrađeno i 6 protiverozivnih brana koje imaju ulogu u ublažavanju i sprečavanju potencijalnih poplavnih talasa koji nasta-ju usled obilnih padavina. Takođe, potpuno su rekonstruisane i dve škole koje su teško oštećene u poplavama.

Takođe je veliki broj mesnih zajednica dobio asfalt?Iz kredita za izgradnju putne infrastrukture, asfaltirano je 35 put-

nih pravaca u 22 mesne zajednice u rethodnoj godini samo. Za neke putne pravce, građani su čak i decenijama čekali da se urade. Tako da slobodno možemo reći da je situacija sa putnom infrastrukturom nikada bolja - poboljšan je životni standard u seoskim naseljima, olakšan je protok roba, poboljšana je bezbednost saobraćaja i us-postavljena je bolja povezanost između naselja.

U cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju, napravljeni su kružni tokovi i postavljeni novi semafori?

Opštinski Savet za bezbednost saobraćaja vrlo predano radi svoj posao i nastojimo da iz godine u godinu poboljšavamo bezbednost naših sugrađana u saobraćaju. Iz tog razloga, ove godine je u selu Šetonje asfaltiran zaobilazni put za teretna vozila a u centru naselja izgrađen je kružni tok za učesnike u saobraćaju. U samom Petrovcu na Mlavi je postavljen semafor na raskrsnici dva državna puta, kako bi se smanjilo saobraćajno opterećenje.

Niste zanemarili ni uređenje atarskih puteva, poput onog na re-laciji Brezovica-Zebac, a osim glavnih saobraćajnica, radili ste i na uređenju lokalne putne infrastrukture, kao što je put koji je povezao Petrovac i Kučevo?

Izgradnjom atarskih puteva Brezovica-Zebac i Kaona-Mustapić-Mišljenovac, opštine Petrovac na Mlavi i Kučevo povezane su iz još jednog saobraćajnog pravca. Međutim, višestruki je značaj ove investicije. Projekat je pokrenut na inicijativu Ministarstva poljo-privrede, odnosno Uprave za šume i udruženja vlasnika šuma iz ove dve opštine. Ideja je bila da se vlasnici privatnih parcela sa šumama udruže,kako bi lakše plasirali svoje proizvode na tržište. Prvi korak ka tome je izgradnja atarskaih puteva kao bi se olakšao pristup ovim parcelama, jer mnogi stanovnici jedne opštine poseduju parcele na

teritoriji druge opštine, zatim kako bi se olakšao proces eksploataci-je, ali i pošumljavanja, a sve u cilju jednog održivog razvoja.

Ulagano je u ekologiju, kao i energetiku. Izgrađene su trafo-stanice, rekonstruisane niskonaponske mreže...?

Tokom ove četiri godine konstantno smo radili na unapređenju energetskog sektora u našoj opštini, tako da se može reći da su i u sektoru energetike ostvarene značajne investicije. Gradile su se trafo stranice, rekonstruisana je i proširena energetska mreža.

Jedan od projekata koji je pri kraju je gasifikacija opštine. Dokle se stiglo, šta je sve pokriveno i koliko je koštalo?

Od planiranih 4 stanica , 3 su odrađene i u sklopu njih je odrađena i gasifikaciona mreža. Ostala je da se uradi još jedna stanica i mreža koja će obuhvatiti tih nekoliko preostalih mesta. Takođe, urađen je i magistralni vod ka opštinama Žagubica i Žabari. Tako da se može reći, da radovi na gasifikaciji ulaze u završnu fazu. Veliki je značaj prirod-nog gasa, po mnogima, energenta 21. veka, ne samo za domaćinstva, već i za poljoprivredu, industriju i turizam, i to je ujedno i šansa naše opštine za privlačenje novih investotora.

Da ne zaboravimo investiranje u prosvetu, zdravstvo, socijalnu zaštitu. Samo neke od mera u tom smislu su stipendiranje đaka, besplatni udžbenici, nova ambulanta, odnosno finasiranje van-telesne oplodnje. Šta bi Vi tu izdvojili kao najvažnije urađeno u svakoj od navedenih oblasti?

Značajno je ulagano u sektor prosvete, sektor zdravstva i socijalne zaštite. Izvršena je kompletna rekonstrukcija krovnog pokrivača na objektu srednje škole “Mladost” čime je rešen višegodišnji prob-lem prokišnjavanja ove ustanove. Rekonstruiše se i objekat osnovne škole u Kamenovu koja je jedna od najstarijih u Srbiji. Možda bih to izdvojio kao najvažnije jer smo time smo rešili dva najveća problema u sektoru prosvete. Takođe, u poslednje tri godine dosta ulažemo i u populacionu politiku, a sve u cilju ostanka mladih u svojoj opštini. Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i popula-cionu politiku drugu godinu za redom dodelio je našoj optini 2.5 miliona dinara za nabavku neophodnih aparata za rad ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice u Petrovcu na Mlavi. Izuzetno smo ponosni što ove godine i sama opština doprinosi populacionoj politici sa subvencionisanjem 4. pokušaja veštačke oplodnje bračnim parovima. Za ove namene izdvojeno je 3 miliona dinara. Neke od naših standardnih mera ove politike sui besplatan boravak u vtiću za nekoliko kategorija stanovništva, a za svako novorođenče roditelji od opštine dobijaju 25.000 dinara. Opština stipendira 70 studena-ta, a početkom godine potpisala je ugovor o stipendiranju sa 27 novih studenata. Takođe, studentima se dodeljuju i jednokratne pomoći, učenicima osnovnih i srednjih škola se plaća prevoz, bes-platne udžbenike dobijaju socijalno ugrožena lica, a učenicima slabi-jeg materijalnog stanja opština plaća korišćenje internata.

Agrar je takođe bio deo te velike investicione priče. Ulagali ste u nabavku reproduktivnog materijala u govedarstvu, sadnica

5 Investicije

u voćarstvu, opreme u povrtarstvu i cvećarstvu? Koliko para i za šta?

Kroz program Budžetskog fonda za poljoprivredu subvencionisani su lokalni poljoprivrednici. Subvencionisana je nabavka reproduk-tivnog materijala u govedarstvu, kupovina sadnica u voćarstvu, nabavka opreme u povrtarstvu i cvećarstvu. Ulagano je u sanaciju i obnovu atarskih puteva a tradicionalno kao i svake godine opština je organizovala stručna predavanja u okviru svoje Zimske škole za poljoprivredu. Budžet za poljoprivredu je u 2020. godini najveći u proteklih deset godina i iznosi 8.5 miliona dinara.

Petrovac je poznati medarski kraj. Šta bi još osim pčelastva, mogli da izdvojite kao kvalitetno, a u vezi sa poljoprivredom?

Pored pčelarstva, u poslednje vreme je dosta zastupljeno i voćarstvo, podižu se novi zasadi voća, a takođe i stočarstvo i to ovčarstvo kao najzastupljenije.

U vezi sa ulaganjem u turizam jeste i jedna zapravo infra-strukturna investicija, a to je izgradnja međuopštinskog puta Vezičevo – Zlatovo, ka Despotovcu, kao i mosta čija izgradnja počinje krajem meseca. Osim toga, šta je još rađeno u cilju po-dizanja kvaliteta turizma?

Veliki deo putne infrastrukture, zapravo je i rađen sa ciljem podiza-nja turističke infrastrukture. Pa tako i put Vezičevo- Zlatovo, koji pov-ezuje opštinu Despotovac i opštinu Petrovac na Mlavi ima višestruki

značaj, a najpre veću pristupačnost turističkim ponudama ove dve opštine. Kao pravi uspeh pokazala se izgradnja penjačko planinarske staze – Via Ferrata Gornjak. Ovo je druga staza ovakve vrste u Srbiji, a smeštena je u najlepšem delu naše opštine – Gornjačkoj klisuri. Staza je namenjena kako alpinistima, tako i amaterskim planinarima. Sa našim planinarskim društvom “Gornjak” uređivali smo i planinar-ske staze, i time učinili da Petrovac na Mlavi postane vidljiv na plani-narskoj mapi Srbije. Mnogo je još prostora za razvoj turizma, ali je važno da smo se pomakli sa mrtve tačke i da je Petrovac na Mlavi postao vidljiv i dostupan u turističkim ponudama.

U kontekstu turizma, ne možemo da ne spomenemo godinama izuzetno popularnu i posećenu banju Ždrelo. Šta bi još Vi izd-vojili kao preporuku turistima “šta posetiti lepo u Petrovcu na Mlavi”?

Svakako da je Rekreativno ugostiteljski centar “Ždrelo” nešto po čemu je opština Petrovac na Mlavi postal vidljiva na turističkoj mapi Srbije i zbog koje veliki broj ljudi dolazi u našu opštinu. Ali je mnogo toga što se još može videti – recimo lokalitet “Belovode” predstval-ja najznačajnije arheolopško nalazište iz praistorije, jer predstavlja začetak metalurgije u Evropi, zatim nekoliko manastira smeštenih u predivnom prirodnom ambijentu, etno selo “Bistrca”, zatim bro-jne manifestacije, od kojih su najpoznatije Sajam pčelara u Kamen-ovu, Bačijada u Stamnici, turnir u malom fudbalu i Memorijalna trka Dragutin Tomašević i mnogo drugih. Dve, detaljne informacije

o turističkoj ponudi mogu se naći na internet stranici Turističke or-ganizacije Petrovac na Mlavi.

O tome koliko ozbiljne planove za ulaganje u Petrovac imate, govori podatak da ste jedna od prvih opština u Srbiji koja je uradila Plan razvoja za period od 2020. do 2027. godine. Možemo li navesti najvažnije imperative koje ste sebi u tom smislu postavili?U saradnji sa predstavnicima ekonomskog, društvenog i

ekološkog sektora izradili smo Plan razvoja za opštinu Petrovac na Mlavi za period 2020-2027. Zajedno smo utvrdili prioritete i ciljeve i postavili viziju Petrovca u kakvom želimo živeti. Tim dokumentom i merama koje su njime takođe utvrđene, ćemo se voditi kada je reč o unapređenju ambijenta za razvoj privrede, malih i srednjih preduzeća, poboljšanju turističke ponude, povećanju produktivnos-ti u poljoprivredi i očuvanju životne sredine, baš zato što je urađen po meri svih građana. Ono što je trnutno imperativ i o čemu već duže vreme pregovaramo je vraćanje objekata nekadašnje kasarne u vlasništvo opštine. Zbog povoljnog položaja - na raskrsnici re-gionalnog i lokalnog saobraćajnog pravca u širem centru naselja i veličine kompleksa, moguće je planiranje višenamenskih sadržaja. Smatramo da bi ovaj lokalitet bio vrlo primamljiv investitorima, koji su našoj opštini preko potrebni. Takođe, vrlo je važno da rešimo i stanje objekta nekadašnje osnovne škole koja se nalazi u samom

centru Petrovca na Mlavi , a koja je nedavno vraćena u vlasništvo opštine. Predviđena je kompletna rekonstrukcija objekta stare škole u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali to je prces koji je vrlo skup i dugotrajan. Marija Božanić Foto: iz arhive opštine

Med najpoznatiji brend Petrovca na Mlavi

Svaki kraj u Srbiji ima neki proizvod po kome je prepoznatljiv, nešto čime se ponosi i nešto što je prosto sinonim za nje-ga. E, u Petrovcu na Mlavi je to, po rečima našeg sagovo-rnika, med. “Naš kraj postao je poznat na mapi Srbije i re-giona zahvaljujući kvalitetnom medu. Tradicija pčelarenja u ovom selu, koja se neguje još od 14. veka, doprinosi očuvanju poverenja u kvalitet meda iz našeg kraja”, ukazu-je Nedinić. On ističe da pčelarstvo daanas nije samo stvar tradicije, već predstavlja osnovni izvor prihoda mnogobro-jnim domaćinstvima. “Da podsetim samo, da 5 odsto uku-pne proizvodnje meda u Srbiji, a blizu 50 odsto matičnog mleča proizvedenog u Srbiji, potiče upravo iz Kamenova, sela u kome se nalazi i jedinstven spomenik pčeli”, ističe predsednik ove opštine.

Srednja škola „Mladost”, sanacija krova

6 Investicije

7 Investicije

Srbija je do te 2015. dugo čekala novi Zakon o zadrugama. Donošenju novog Zakona prethodile su kvalitetne pripreme i konsultativni proces u kome je učestvovao zadružni sek-

tor. Cilj nije bio napraviti samo još jedan “papir” već omogućiti ambijent za svojevrsnu renesansu ovakvog oblika udruživanja.

Tako su građani Srbije dobili mogućnost da se uključe u rešavanje nagomilanih socijalnih problema u svom okruženju, formiranjem socijalnih zadruga u čl. 11 stav 9,10,11:

“Socijalne zadruge obavljaju različite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti, kao i zadovoljenja dru-gih srodnih potreba pripadnika ugroženih društvenih grupa ili radi zadovoljenja opštih interesa unutar lokalne zajednice. Socijalni ciljevi socijalne zadruge se bliže određuju zadružnim pravilima.

Socijalne zadruge dužne su da najmanje polovinu ostvarene

dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, koje ostvaruju obavljanjem delatnosti ulažu u unapređenje i ostvarivanje post-avljenih socijalnih ciljeva.”

Pod pripadnicima ugroženih društvenih grupa, u smislu ovog zakona, smatraju se lica koja pripadaju društvenim grupama ko-je se nalaze u stanju socijalne potrebe u skladu sa zakonom ko-ji uređuje oblast socijalne zaštite i obezbeđivanja socijalne sig-urnosti građana i zakonom koji uređuje zabranu diskriminacije”.

Dakle...udruženost, radno angažovanje, ekonomska korist ali još više društvena. Rečju – i biznis i socijalna odgovornost. Pa nisu li to zapravo odlike socijalnog preduzetništva? Upravo o toj sprezi je reč u projektu “Transformacijski potencijal i efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS, na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“. Ovaj projekat reali-

Imamo svega šest socijalnih zadruga, a možemo ih imati najmanje 200

„Da bi Srbija došla do 200 novih pružalaca socijalnih uslu-ga, potrebno je jedno kolektivno buđenje svesti, kako kod samih zadrugara i civilnog sektora - odnosno građana, tako i kod nadležnih institucija i donosioca zakona. Član 11 Zako-na o zadrugama je veoma lepo prepoznao poentu socijalnog preduzetništva, samo bi tu trebalo dodati bar jednu rečenicu u kojoj će pisati da su socijalne zadruge legitimni razvojni partneri države na lokalnom i nacionalnom nivou”, smatra Dejan Mitić, predsednik Udruženja za lokalni razvoj Kamenica i direktor Prve poljoprivredno-socijalne zadruge Kamenica, kod Niša. Socijalne zadruge su zakonski garanti da će do socijalnog uticaja doći i to upravo po socijalno i materjalnog ugroženo stanovništvo kako na selu tako i u gradovima. Ovo kvalifikuje socijalne zadruge kao legitimne partnere javnog sektora ali i brojnih domaćih i stranih partnera koji su zainteresovani da investiraju u boljitak ugroženog stanovništva. Ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 1.700 registrovanih zadruga, koje praktično već posluju po principima socijalnog preduzetništva, kao i impozantnih 33.000 organizacija civilnog društva, među kojima je značajan broj onih koje traže svoj identitet u socijalnom preduzetništvu, onda je jasno o kom potencijalu je reč.

zuje Udruženje Kamenica sa čijim predsed-nikom smo razgovarali za potrebe novog broja “Investicija”. Projekat se inače re-alizuje u okviru šireg programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“ koji se provodi od strane Beogradske ot-vorene škole (BOŠ) uz podršku USAID.

Prema Mitićevim rečima, upravo Član 11. pravi razliku između Zakona o zadru-gama i ostalih rešenja koja se nude kod nas za oblast socijalnog preduzetništva. “Civilni sektor je preokupiran usvajan-jem posebnog Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je doživeo dva nacrta ali nije ušao u skupštinsku proceduru”, kaže naš sagovornik. Razlog za to Mitić vi-di u činjenici da se radi zapravo o kombi-naciji više propisa - Zakona o zadrugama, Zakona o udruženjima, Zakona o privred-nim društvima. “Nacrti Zakona o socijal-nom preduzetništvu nažalost nisu uspeli da reše pitanje imovine socijalnog preduzeća i raspodelu dobiti nakon investiranja u so-cijalne ciljeve. Ponuđenja rešenja za poseban registar socijalnih preduzeća su skupa, dok se za potrebe praćenja činjenice da li se poslovanje zaista odvija prema socijalno odgvornim principima, nude alati za koje mi još uvek nemamo praksu. Na suprot ovome, u zadrugarstvu imamo dva veka tradicije sa praksom zadružnih revizija koje se već staraju o zaštiti demokratičnosti odlučivanja i drugim aspektima poslovanja. Većina zadruga već posluje po principima socijalnog preduzetništva a da to i ne zna. Zadruge su često jedini organizovani oblik u devastiranim sredinama u kojima održavaju kakav-takav ekonomski život omogućavajući prihode ugroženim kategorijama stanovništva. Jednostavnim otkupom proizvoda bez klasiranja (od nezaposlenih, starijih sugrađana ili siromašnih sakupljača samoniklog bilja i šumskih plodova) zadruge zapravo posluju po FAIR TRADE principima. “, ističe prvi čovek “Kamenice”. Zadruge su, objašnjava on, neka-da bile važna karika u prenosu znanja u agro-biznisu i značajno su apsorbovale nekvali-fikovanu radnu snagu na selu. “Nažalost, u poslednje tri decenije, devastiranost je odnela svoj danak ali je sada prilika da se zadrugama ova uloga vrati”, smatra on.

Još jedna “socijalna” karakteristika zadruga, jeste i to što su one duboko ukorenjene u lo-kalnoj zajednici, budući da i kooperanti i menadžment uglavnom dolaze iz iste sredine, zbog čega su životno zainteresovani za rešavanje zajedničkih problema počev od fizičke infrastrukture do nedostatka sadržaja u oblasti kulture i socijalnog života.

Prema rečima našeg sagovornika, pola Evrope je rešilo soci-jalno preduzetništvo u okviru Zakona o zadrugama. Sa druge strane, pola Evrope ima posebna zakonska rešenja za socijal-no preduzetništvo ali nema istovremeno i instituciju socijalnog zadrugarstva. Sagovornik se našalio da je u ovom trenutku Srbija u opasnosti da bude najuređenija zemlja u Evropi sa dva zakon-ska rešenja za istu oblast.

Pa šta onda nedostaje kod naših propisa?Definicija stavova od 9 do 11 Zakona o zadrugama RS, može da se meri sa evropskim definicijama socijalnog zadrugarstva i preduzetništva generalno. Ipak, to je samo polovina pređenog puta ukoliko želimo da se njime reši socijalno preduzetništvo u Srbiji. Drugu polovinu puta potrebno je napraviti u pravcu rasta prepoznatljivosti socijalnih zadruga kao legitimnih razvojnih part-nera pred svim sektorima društva.

Ovo je u potpunosti u skladu sa ciljem našeg projekta da una-predi ambijent za razvoj socijalnog zadrugarstva u Srbiji na na-cionalnom i lokalnom nivou.

Trenutno se bavimo analizom socio-ekonomskih efekata četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama. Anketa je uspešno realizovana na teritoriji cele Srbije, sa nešto većim bro-jem ispitanika od planiranog. Zahvalni smo na učešću građanima (264), zadrugama (33) i udruženjima (25). Njihovi stavovi i pred-lozi, činiće sastavni deo daljeg istraživanja i kasnijih preporuka za unapređenje zakonskog okvira i prakse u oblasti socijalnog zadrugarstva, koji će biti prezentovani resornim ministarstvima. Zadovoljni smo činjenicom da je anketa ostvarila značajno učešće radno aktivnih ispitanika na selu, sa prosekom starosti od 42 go-dine. Oni su dobili priliku da predstave probleme sa kojima se sva-kodnevno suočavaju ali i predloge za njihovo rešavanje. Nažalost, po istim preliminarnim rezultatima, građani, zadruge i udruženja, nisu informisani o zakonskim mogućnostima za bavljenje socijal-

nim zadrugarstvom. Zbog ovoga ne treba da nas čudi činjenica da je do sada registrovano svega 6 socijalnih zadruga od čega četiri pre-ma starom zakonu a svega dve nakon usva-janja novog Zakona o zadrugama.

Podaci iz anketa biće dostupni u celosti na-kon završetka celokupnog Istraživanja u čemu nam pomažu partneri i saradnici iz Zadružnog saveza Srbije i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS pri kabinetu Premijera.

Istraživanje je nastavljeno realizacijom fokus grupa sa predstavnicima gradske opštine Crveni Krst/Grad Niš i opštine Ražanj, kojima pomažemo u formiranju 2 nove so-cijalne zadruge.

Ko je na gubitku?Trenutnim stanjem su direktno ugroženi svi stanovnici sela ali i ugrožene društvene grupe u gradovima.

Posebno su ugrožene žene na selu, one su uglavnom pomažući članovi u domaćinstvima. “Njihov rad se ne ceni a imovina se ne vodi na njih”, skreće pažnju Mitić. Selo je, nažalost, postalo sinon-im za siromaštvo, infrastrukturnu neuređenost i propadanje. To nije sredina u kojoj bi većina žena volela da gaji decu. Zatvaraju se škole, ambulante... Sa odlaskom žena i mladih, odlazi i vital-nost naših sela, što će na kraju za posledicu imati trajnu devas-taciju čitavih područja.

Da li je moguće učiniti korak u suprotnom pravcu?Ako hoćemo da razvijemo ruralno područje i pomognemo in-tegraciju ugroženih društvenih grupa u gradovima, onda je to svakako korak u pravcu socijalnog zadrugarstva. Zadruge su ideal-ni partneri javnom sektoru i fondacijama koje su zainteresovane za razvoj seoskog područja ali imaju problema sa obuhvatom korisnika zbog specifično male gustine naseljenosti”, poručuje

8 Investicije

FOTO

: PIX

ABAY

sagovornik. Potrebno je uključiti zadruge u programiranje lo-kalnih mera u okviru agrarnih budžeta i Lokalnih akcionih pla-nova za zapošljavanje pri opštinama i povećati njihovu vidljivost na konkursima na nacionalnom nivou. Menadžment, zaposleni i kooperanti zadruga uglavnom potiču iz iste sredine. Naravno da žele dobar put, kanalizaciju, internet. Potrebna im je i škola, dečija igrališta, sportski i kulturni sadržaji. Za početak, niko više od zadruga ne želi da sarađuje sa obučenim i kvalifikovanim koope-rantima, ovo je preduslov za uspešno i dugoročno poslovanje a samim tim i veće i kontinuirane prihode stanovništva. Zadruge su izuzetno zainteresovane za realizaciju obuka svojih kooperanata u oblasti dobre poljoprivredne prakse i održive poljoprivrede. Zbog toga je nedopustivo da recimo sredstava namenjena obuci seoskih žena u lokalnim budžetima ostanu neiskorišćena, napro-tiv, treba dozvoliti zadrugama da za njih apliciraju.

Trenutno radimo transfer dobre prakse (iskustava) u oblasti socijalnog zadrugarstva sa dve različite opštine. Gradska opština Crveni Krst želi da reši problem nezaposlenosti Roma u urbanom jezgru, formiranjem Romske socijalne zadruge koja će se bavi-ti održavanjem zelenih površina i grobalja. Na drugoj strani je ruralna opština Ražanj, zainteresovana da preko ženske poljo-privredno socijalne zadruge poveća prihode ženama na selu. Formiranje dve socijalne zadruge tokom trajanja našeg projekta predstavlja značajan pomak u odnosu na zatečeno stanje. Ono

što je najvažnije, lokalne samouprave su počele na terenu da pre-poznaju univerzalnost socijalnih zadruga i pružaju im podršku u okviru svojih mogućnosti.

Reklo bi se da su potencijali socijalnog zadrugarstva daleko veći od iskorišćenosti istog?

Transformacijski potencijal Zakona o zadrugama je ogroman ako se uzme u obzir da Srbija ima skoro 1.700 zadruga, te 33.000 or-ganizacija civilnog duštva, među kojima značajan broj onih koji traže svoj identitet u socijalnom preduzetništvu. Iz ovih sektora je moguće očekivati priliv novih socijalnih zadruga. One mogu biti novoformirane ili nastale transformacijom postojećeg po-slovanja.

Kakvo je dosadašnje iskustvo Prve poljoprivredno socijalne zadruge Kamenica?

Naša zadruga je za svoj socijalni cilj izbarala zapošljavanje mladih na selu. Naš proizvodni pogon razvili smo uz pomoć nemačkog GIZ-a, HELP-a i domaće Delta fondacije. Pogon namenjen pre-radi voća i povrća, poslužio je kao mašinski prsten za praktičnu obuku preko 80 mladih na selu. U njemu su uz podršku Minis-tarstva omladine i sporta testirani različiti modeli za unapređenje zapošljivosti i zapošljavanje mladih na selu. Podržano je samozapošljavanje mladih kroz obuku i uslužnu izradu 3 nulte serije brendiranih proizvoda iz njihove sirovinske baze. Obučili smo i zaposlili troje mladih u postojećim zadrugama koje se na-laze na prvoj liniji nedostatka radne snage na selu. Takođe smo podržali formiranje 1 d.o.o. 2 preduzetničke radnje i još 8 gazdin-

stava kojima upravljaju mladi. Ni jedna od podržanih mladih oso-ba nije ugasila svoj posao, o čemu govore šestomesečni i godišnji izveštaji o održivosti koje podnosimo Ministarstvu.

Naša zadruga je trenutno logistički centar za realizaciju hu-manitarne pomoći tokom COVID 19 virusa i vanrednog stanja. Pridružilo nam se 10 zadruga iz Južne Srbije donacijama u vidu voćnih sokova, džemova, marmelada, kokica, sirćeta, povrća... Sve ovo smo distribuirali samohranim majkama i porodicama sa više dece u gradu Nišu. U suprotnom pravcu trenutno, uz podršku Trag fondacije i Divac fondacije, distribuiramo pakete za pomoći starijim od 70 godina u planinskim selima Nišavskog i Jablaničkog okruga. Ovi paketi su specifični po tome što su namenjeni podršci proizvodnji hrane na okućnici za samačka i dvočlana staračka domaćinstva. Proizvodnja hrane na okućnici je od ogromnog značaja za staračka domaćinstva koja žive od skromnih porodičnih ili poljoprivrednih penzija. U paketima se zbog toga nalazi stočna hrana, đubrivo, baštenska creva, kante, folije, ručni alati.

Intervju je realizovan u okviru projekta “Transformacijski po-tencijal i efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadruga-ma RS, na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji”, koji realizuje Udruženje za lokalni razvoj Kamenica u partnerstvu sa Zadružnim savezom Srbije i saradnicima iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS. Projekat se realizuje u okvi-ru šireg programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaran-jem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog intervjua je isključivo odgovornost organizacije Udruženje za lokalni razvoj Kamenica i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, BOŠ-a i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Marija Božanić� FOTO:�IZ�ARHIVE�UDRUŽENJA�„KAMENICA”

Portugalci dobar primerU Evropi su davno shvatili poentu ove priče. Mitić je na-veo kako je svojevremeno na velikoj konferenciji u Por-tugalu imao prilike da se upozna sa zemljom koja nema Zakon o socijalnom preduzetništvu, već je Zakonom o zadrugama regulisala celu materiju. Čak je i njihova Agen-cija za razvoj malih i srednjih preduzeća registrovana kao zadruga. Ta zemlja ima 10 miliona stanovnika, jedna je od najsiromašnijih u EU, odlazi joj veliki broj mladih. Por-tugalci hoće da budu lideri u socijalnim inovacijama u EU na osnovu Zakona o zadrugama, koji u paketu sa dru-gim socijalnim merama počinje da ostvaruje rezultate na vraćanju mladih u ovu zemlju. Naš sagovornik smatra da mi nismo ništa lošiji od njih, samo svoj potencijal ne ko-ristimo dovoljno.

9 Investicije

U Beogradu su 2. jula dodeljene nagrade “Etnobrend go-dine” za 2019, a ovo prestižno priznanje dobilo je 25 firmi, zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i kulturnih

ustanova.Među dobitnicima ima i brendova koji su poznatiji u svetu

nego kod nas, kao što su Mokrinski sir, manifestacija Dani Luda-je i Galerija naivne umetnosti iz Kovačice, istaknuto na dode-li koju je organizovao ekonomski portal Privredni.rs u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije i uz podršku Ministarstva poljo-privrede i vodoprivrede.

Dodelu nagrada “Etnobrend godine” i ovog puta je pratila de-gustacija nagrađenih proizvoda, koja je privukla veliku pažnju prisutnih i pokazala da srpska poljoprivreda i etno turizam ima-ju šta da pokažu svetu. A za to im je potrebna odgovarajuća podrška nadležnih državnih institucija.

Darko Božić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekao je tom prilikom da će Vla-da Srbije nastavi sa dodelom podsticaja agrarnom sekto-ru, uključujući i zadruge koje su u poslednje tri godine do-bile značajna sredstva kako za osnivanje novih, tako i za razvojne projekte u starim zadrugama. “Uz subvencije koje dodeljuju Ministarstvo poljoprivrede i kabinet ministra Mila-na Krkobabića, pokazalo se da sve više zadruga, gazdinstava i malih porodičnih firmi, prerađuje sirovine i pravi gotove proiz-vode, lepo upakovane i dizajnirane. To je ono što se danas najviše traži. Pokazalo se da na tržištu mogu da opstanu samo oni proizvođači koji se prilagođavaju svim zahtevima tržišta”, istakao je Božić. On je rekao da je sve više velikih firmi koje se interesuju za ove kvalitetne proizvode i sve više stranaca koji žele da posete naša etno sela.

Prof. dr Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, naglasio je da je veoma zadovoljan time koliko mali proizvođači brzo hvataju korak sa kolegama u razvijenim zemljama, što se naročito vidi ne samo u kvalitetu, nego i u dizajnu i ambalaži proizvoda, koji se veoma važni za dobar plasman. “Pre tri četiri godine, kao član žirija na specijalizovanim sajmovima, davao sam preporuke malim proizvođačima da moraju da obrate više pažnje na pakovanje, ambalažu i dizajnu, a već sada se vidi da su u tom delu mnogo napredovali i da uopšte ne zaostaju za konkurentima iz razvijenog sveta”, istakao je profesor Mekić. “Ako niste osvojili potrošača, da on pre nego što ode u pro-davnicu, zna koji će proizvod da kupi, onda niste uradili ništa. A takav proizvod mora biti kvalitetan, ukusan i dopadljiv za oči”, kaže Mekić. Drago Delić, autor i urednik akcije “Etnobrend go-dine”, pohvalio je Odluku Ministarstva o prodaji sa kućnog praga koja se sprovidi dve godine, jer malim proizvođačima omogućava da lakše i na više načina plasiraju svoje proizvode, ali je nagla-sio da ona treba da se dopuni, odnosno da bude fleksibilnija, pošto sa terena dolaze upravo takve poruke. On je naglasio da je ovaj izbor pokazao da mali proizvođači napreduju baš u tome što nam nedostaje, a to je prerada sirovina i pravljenje gotovih proizvoda koji imaju veću cenu i veću korist i za njih i za državu. “Razvijene ekonomije su se izgradile upravo na prodaji gotovih proizvoda a ne sirovina”, istakao je on. Delić je rekao da se među 25 dobitnika nalazi najviše iz oblasti prerade vića i povrća, za-tim u mlečnih proizvodia, mesnih prerađevina, prerade šumskih

plodova. “Moramo da učinimo mnogo više da ovi mali brendovi postanu veliki, jer je to veliki potencijal našeg agrara”, naglasio je Delić. On je istakao da među dobitnicima ima brendova koji su poznatiji u svetu nego kod nas, što važi za čuveni „Mokrinski

Dodeljene nagrade „Etnobrend godine”

2019.

FOTO: M. KARAN

�FO

TO:�SERG

EJ�STOJAN

OVIĆ

10 Investicije

Dobitnici nagrade ETNOBREND GODINE 2019.Galerija naivne umetnosti Kovačica, Kovačica – Korporativni brend u grupi Umetnost i kultura.Grad Kikinda - Robni brend DANI LUDAJE u grupi turističke manifestacije.PG Maksić, Orašac – Robni brend ORAŠČANKA,delikates od suvih šljiva i oraha, u grupi Najbolji novi proizvod.PG Stambolić, Ražanj - Robni brend RAKIJA DUNJA, u grupi Vino i rakija.Vinarija Simić, Drenča kod Aleksandrovca – Robni brend vino TAMNJANIKA od autohtone sorte grožđa, u grupi Vino i rakija.Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci - Korporativni brend, u grupi Vino i rakijaFloriva Doo, Radaljevo kod Ivanjice – Robni brend RAKIJA OD MALINE, u grupi Vino i rakija.Plemić Komerc, Osećina - KORPORATIVNI BREND, u grupi Prerada voća i šumskih plodovaZZ Svilajnac, Svilajnac – Robni brend SLATKO OD DUNJA u grupi Prerada voća i povrća.PG Dejan Đukić, Crepaja - Robni brend LALINO ZLATO, namazi od bundeve, u grupi Prerada voća i povrća.PG Ivanković, Lazarevac – Robni brend VRSNO, pelat od paradajza, u grupi Prerada voća i povrća.PR Dušan Tašović, Knić - Robni brend PROBLEM ljute papričice, u grupi Prerada voća i povrća.ZTR KING’S SHOP, Beograd – Robni brend KORE JORDANOVSKI, u grupi Brašno i testenine.Specijalizovana zadruga Alpino produkt, Pružatovac kod Mladenovca – Robni brend IMPERIUM CAPRA, dimljeni tvrdi kozji sir, u grupi Mleko i mlečni proizvodi.PG Danica Terzić, Mokrin - Robni brend MOKRINSKI SIR, u grupi Mleko i mlečni proizvodi.PG Miletić, Laćisled kod Aleksandrovca – Robni brend PEČENI SIR SA SLANINOM, u grupi Mleko i mlečni proizvodiMEDENI VRCKO, Kostolac - Robni brend VEVERKO, krem od meda i lešnika, u grupi Med i proizvodi od meda.ZZ Kačerski med, Lazarevac – Korporativni brend KAČERSKI MED, u grupi Med i proizvodi od meda.ZZ Zubin Potok, Zubin Potok – Robni brend MED SA VOĆNIM VLAKNIMA, u grupi Med i proizvodi od meda.Vinica Petrović, Velika Hoča – Robni brend u grupi etno turizamPrerada mesa Lemaić, Šid - Robni brend SREMSKI KULEN LEMAIĆ, u grupi Meso i proizvodi od mesa.PG Karol Horvat, Bački Petrovac – Robni brend PETROVSKA KLOBASA, u grupi Proizvodi sa geo-grafskim poreklom.PR Marina Ocokoljić, Šume kod Ivanjice – Robni brend UMAMI, testenine sa čokoladom u grupi Na-jbolji novi proizvodi.PZ Brajkovići, Kosjerić – Specijalna plaketa za razvoj autohtone rase ovaca SJENIČKA PRAMENKA.Restoran Kod dvoglavog orla, Beograd - Specijal-

na plaketa za negovanje srpske tradicije i kulture.

sir“ i manifestaciju „Dani ludaje“ u Kikindi, a posebno za Galeriju naivne umetnosti koju su posetila najzvučnija svetska imena iz oblasti politike, sporta i kulture.

Marija Božanić, glavna i odgovorna urednica portala Privred-ni.rs izrazila je posebno zadovoljstvo što se među dobitnicima nalaze i mlada poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva i njihovi brendovi, kao što su “Oraščanka” (dezert od suvih šljiva i oraha), “Veverko” ( zdrav slatkiš od meda i lešnika), “Lalino zlato”(namaz i turšija od bundeve), “Imperium capra” (dimljeni tvrdi kozji sir), “Umami” testenine spoj tradicije i modernog. Ona je podsetila da

je izbor najboljih rezultat istraživanja i analize u kojima je učestvovalo oko 200 malih firmi, zemljoradničkih zadruga i gazdinstava. Takođe je naglasila da je “Etnobrend godine” urađen u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije, koji ove godine beleži veliki jubilej – 125 godina uspešnnog rada.

Na dodeli je promovisano i specijalno izdanje “Na-jbolji etno brendovi”, posvećeno dobitnicima i afirmaciji autentičnih domaćih brendova. Ovo izdanje možete čitati na našem portalu Privredni.rs Drago Delić

Znate kako kažu...”Sve dobre stvari vredi čekati”. E naredna priča upravo govori u prilog tome. Mi smo ovu opštinu posečivali tri prethodna

decembra. U razgovoru sa predsednikom te lokalne samouprave Dejanom Jovanovićem najavljivali smo razne investiciije u Banju, većina je i reallizovana. I turizam i poljoprivreda i infrastruktura.

Lokalitet kojim smo svaki put prošli na putu do zgrade opštine je centralni Trg. Upravo na njegovu rekonstrukciju se godinama čekalo, a sada kada vidimo kako lepo izgleda, pa malo je reći da je vre-delo strpiti se. Baš kao što nam je i najavljivano, čitav taj plato pod brdom Koritnik, sad ima novu rasvetu, fontane, zelenilo, popločane površine. Kompletna infrastruktura u parku je promenjena I u njoj od prošlog meseca uživaju i žitelji Banje I gosti sa strane.

Prema Jovanovićevim rečima, u novu promenadu i trg uloženo je više od 30 miliona dinara. U ovom kao i svim drugim projektima učestvuju Ministarstvo

Novi centralni Trg u Niškoj Banji, vredan 30 miliona evra, ulepšao čitavu opštinu,

a dodatnu lepotu doneće “Otvoreni bazeni Kulište”

12 Investicije

Državni sekretar Božić uručuje nagradu FOTO: M. KARAN

FOTO: M. KARAN

privredni.rs, specijalno izdanje INVESTICIJE jul 2020Dubrovačka�3,�11000�Beograd,�Telefon�064/2360-420,�

E-mail:�redakcija@privredni.rs,�marketing@privredni.rsGlavni i odgovorni urednik:�Marija�Božanić,�Urednik izdanja:�Drago�Delić,�

Novinar:�M.�Božanić�i�D.�Delić,�Dizajn i prelom:�Vesna�AnđelkoskiIzdavač:�DM�Vision�Media�doo�Beograd,�Štampa:�Interprint�doo�Beograd

trgovine, turizma i telekomunikacija, Grad Niš, Kancelarija za lo-kalni ekonomski razvoj i Opština Niška Banja Koliko je novi Trg značajan za Banju, ilustruje i činjenica da je njegovom svečanom otvaranju prisustvovala i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić koja je istakla da je to prva ozbiljna investicija u ovu opštinu posle nekoliko decenija. Tom prilikom je obećala da će od planiranih 200 miliona evra namenjenih za infrastrukturu ddo 2025. mnogo tooga doći i u Nišku Banju. Jer, kako je istakla, Banja je ogroman resurs i imperativ države je je podignu narednih godina, kako bi dolazilo što više turista.

Da su premijerkine reči o daljim ulaganjima u skladu sa onim što se već uveliko planira u Banji, govori i činjenica da ova lokal-na uprava,, zajedno sa gorepomenutim partnerima, ulazi u još jedan veliki projekata, nazvan - “Kulište”. Reč je o izgradnji de-set malih, porodičnih bazena koji će biti gotovi naredne godine. To nisu bilo kakvi bazeni, nego “relaks-zone” sa termalnom voo-doom, čime će ovo mesto opravdati onu čuuvenu “Niška Banja – topla voda”. E za tu toplotu je planirano oko 60 miliona dinara.

“Otvoreni bazeni Kulište” nalaziće se pored takozvanog “kupa-tila 5”, gde se sada nalazi igralište. “To kupatilo br 5 je napravlje-no po zahtevu Kralja Aleksandra Karađorđevića tridesetih godina prošlog veka, sa zadatkom da i srčani i nervni bolesnici mogu da koriste lekovitu vodu. Taj izvor u narodu poznat kao lek za živce, a u poslovnom svetu kao lek za menadžersku bolest i stres, sada je dostupan samo onima koji dobiju uput RFZO. Naša želja je da taj izvor učinimo dostupnim i komercijalnim gostima, a ne samo onima koji dođu na uput i čije lećenje plaća država. Time bi smo omogućili svima da mogu da koriste ovu jedinstvenu lekovitu vodu a da ne moraju da čekaju na uput lekara”, rekao nam je predsednik opštine Dejan Jovanović.

Ako Vam kažemo da je temperatura vode na tom izvoru 19,5 u zimsko vreme, odnosno do 26 stepeni leti., jasno Vam je o kakvom se “raju” radi. “Mi želimo da tu napravimo jedan vodo-pad i nekoliko bazena, a da to uopšte ne poremeti rad Instituta koji bi i dalje koristio tu vodu za svoje goste. Prosto, šteta je da se ta jedinstvena lekovita voda ne koristi u većoj meri. Sličan izvor

u bližem okruženju postoji samo u Grčkoj”, ukazao je Jovanović.Inače, sva poenta priče, kako za rekonstrukciju Trga, tako i za

izgradnju ovih termalnih bazena, jeste – privući što više gostiju u banju, te joj vratiti onaj stari turistički sjaj. Budući da smo pri svakoj poseti Niškoj Banji imali prilike da vidimo napredak i da je “rečeno-učinjeno”, a uzevši u obzir da su u svojim investicionim planovima podržani i na lokalnom i na republičkom nivou, ne sumnjamo da će u dogledno vreme ovde zaista biti sve lepše i lepše i gostovati i živeti, baš kao što je lepo čuti ritam pesme “Niška banja – topla voda”. Pesma ta nas sve pokreće, a i Banja se pokrenula i tek će! M.Božanić FOTO:�IZ�ARHIVE�OPŠTINE

13 Investicije

ŠPANIJA NAJBOLJI PRIMER ZA USPEŠAN RAZVOJ POLJOPRIVREDE

Iako su za srpske posetioce prve asocijacije na Španiju more i veliki gradovi poput Madrida i Barselone, Španija je u stvari zemlja velikih geografskih i kulturoloških različitosti: od metro-

pola do skrivenih zaseoka, od sušnog, toplog i uzavrelog juga do kišovitog i zelenog severa. Upravo to odličje čini da Španija, pored jedne od vodećih turističkih destinacija i velikog industrijskog proizvođača, bude i jedan od vodećih evropskih, ali i svetskih poljoprivredno-prehrambenih proizvođača.

Naime, skoro polovina ukupne teritorije Španije je namenje-na poljoprivredi i stočarstvu, dok poljoprivredno-prehrambeni sektor predstavlja skoro 10 odsto španskog BDP-a i čini 15 odsto španskog izvoza.Tako je recimo polovina pomorandži proizve-denih u EU zapravo iz Španije, 37 odsto evropske proizvodnje bresaka potiče iz ove iberijske zemlje, a velika je verovatnoća i da je maslinovo ulje koje konzumirate upravo špansko, s obzi-rom na to da je Španija sa 59 odsto ukupne proizvodnje najveći proizvođač ove namirnice u EU. Španija je i drugi vodeći uzgajivač svinja unutar Unije. Španski izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je 2019. godine premašio 45 milijardi evra, a glavni iz-vozni proizvodi su sveže i smrznuto voće i povrće, maslinovo ulje, meso, mesne prerađevine i riba i morski proizvodi. Naspram toga,

uvoz je iznosio 35 milijardi evra i takođe je podrazumevao uvoz voća i povrća, žitarica, ribe i ribljih proizvoda i sl.

Značaj udruživanja i dugoročne agrarne politikeTri su ključna faktora za uspeh španske poljoprivrede: udruživanje poljoprivrednika u zadruge i udruženja, dugoročna i jasna agrar-

na politika koja je omogućila adekvatno korišćenje podsticajnih sredstava i upotreba napredne poljoprivredne tehnologije. Uk-rupnjavanje tj. udruživanje malih proizvođača je ono što im je dalo težinu na tržištu i omogućilo povećanje prinosa, efikasnosti i rentabilnosti poljoprivredne proizvodnje. Sva podsticajna sred-stva i agrarna politika (poput poreskih olakšica i podrške za os-nivanje i proizvodnju) su stoga usmereni upravo na udruženja ili zadruge tj. na pospešivanje njihove proizvodnje i konkurentnosti.

Za one koji su imali priliku da posete jug Španije može delova-ti zagonetno kako je najsušnija oblast zemlje pretvorena u cen-tar poljoprivredne proizvodnje. Odgovor leži u trećem faktoru

Malo je poznato da je skoro polovina ukupne terito-rije Španije namenjena poljoprivredi i stočarstvu, dok poljoprivredno-prehrambeni sektor predstavlja skoro 10 odsto španskog BDP-a i čini 15 odsto španskog izvoza. Po-lovina pomorandži proizvedenih u EU potiče iz Španije, 37 odsto breskvi, 59 odsto maslinovog ulja, a ova zemlja je drugi po redu proizvođač svinja u EU. Španski agrar je u 2019. godini zabeležio izvoz vredan 45 milijardi evra i

za 10 milijardi je veći od uvoza.

14 Investicije

Zemlja partner

španskog uspeha: primeni poljoprivredne tehnologije. Mursija i Almerija su oblasti koje tradicionalno imaju nedovoljne količine padavina te su prinuđene da se snabdevaju vodom iz drugih oblasti, što im omogućavaju kako razvijeni vodovodni i zalivni sistemi tako i kvalitetna politika navodnjavanja i teritorijalna i administrativna organizacija korisnika sistema za navodnjavanje. Veliki deo proizvodnje u ovoj oblasti je pod plastenicima te je ova oblast poznata i kao „more plastike“ i jedna od vodećih izvozno orijentisanih oblasti.

Mogućnosti saradnje sa SrbijomKada je reč o bilateralnim odnosima između Srbije i Španije u sektoru poljoprivrede, oni su se do sada uglavnom zasnivali na razmeni iskustava (bilo kroz organizaciju seminara ili posete) i trgovinskoj razmeni. Za domaće poljoprivrednike su posebno in-teresantne bile teme tj. iskustva vezana za zadruge, organizaciju proizvodnje i poljoprivredne tehologije. U oblasti robne razmene, rezultati variraju od godine do godine, mada poslednjih godi-na Španija beleži suficit prvenstveno zahvaljujući izvozu mesa i mesnih prerađevina, ribe, vansezonskog voća i povrća itd. Okos-nicu srpskog izvoza u Španiju čine žitarice, sve više voće, konkret-nije maline, šećer i konditorski proizvodi. Izvesno je da posto-

ji prostor za veću diversifikaciju srpskog izvoza u Španiju ali je, pored neospornog kvaliteta, neophodno obezbediti i dovoljne količine proizvoda za veliko tržite poput španskog (47 miliona stanovnika). Jedna od mogućnosti koje bi srpski poljoprivrednici trebalo da razmotre je saradnja sa španskim proizvođačima u cilju zajedničkog nastupa na trećim tržištima. Drago Delić/ Ivana Đuranović Veselinov FOTO: AMBASADA ŠPANIJE

Španski model navodnjavanja poučan i za istočnu Evropu

Sistem navodnjavanja u Španiji strogo je regulisan kako bi se optimizovali oskudni vodni resursi. Korisnici siste-ma za navodnjavanje su preko svojih obaveznih lokalnih udruženja koja samostalno upravljaju vodosnabdevanjem namenjenom navodnjavanju na datoj teritoriji, okupljeni u Nacionalnu federaciju zajednica za navodjavanje (ili iriga-cionih zajednica) (FENACORE) koja je neprofitno i politički nezavisno udruženje, osnovano pre više od pola veka. Njen glavni cilj je zastupanje interesa i prava vezanih za vodu, uz usklađivanje stavova svih strana uključenih u navodn-javanje Španije i usko sarađujući sa različitim javnim ad-ministracijama u osmišljavanju nacionalne politike voda.

Trenutno FENACORE okuplja brojna udruženja koja pred-stavljaju 700.000 korisnika sistema za navodnjavanje na praktično dva miliona hektara, odnosno više od 80 odsto navodnjavane površine u zemlji. Irigacione zajednice svih španskih provincija (uključujući Balearska i Kanarska os-trva) su integrisane u FENACORE.

Ovaj model udruživanja korisnika, odnosno poljoprivred-nih proizvođača, u irigacione zajednice, sa velikim iskust-vom u Španiji, naišao je na veliko interesovanje i van Španije i model je koji FENACORE do sada uspešno pre-

neo u neke od zemalja Istočne Evrope, Azije i Afrike.

15 Investicije