sport i zdravlje - početnasportizdravlje.rs.ba/files/godina ix, broj...

SPORT I ZDRAVLJE

NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI FIZIČKOG VASPITANJA I

SPORTA

Godina IX, Broj 2, 2014. ISSN 1840-152X

www.sportizdravlje.rs.ba

Redakcijski odbor Recenzentski odbor 2

1. Dragoslav Jakonić (Novi Sad, Srbija) 2. Slobodan Stojiljković (Niš, Srbija) 3. Nenad Suzić (Banja Luka, BiH) 4. Milovan Bratić (Niš, Srbija) 5. Radivoj Radosav (Novi Sad, Srbija) 6. Milivoje Karalejić (Beograd, Srbija) 7. Raviojla Pavlić-Mandić (Sarajevo, BiH) 8. Radivoje Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 9. Martin Pupiš (Banska Bystrica, Slovačka) 10. Radoslav Bubanj (Niš, Srbija) 11. Milentije Branković (Niš, Srbija) 12. Vladimir Koprivica (Beograd, Srbija) 13. Aleksandar Naumovski (Skoplje, Makedonija) 14. Cvijeta Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 15. Branimir Mikić (Tuzla, BiH) 16. Jordan Donev (Sofija, Bugarska) 17. Radovan Čokorilo (Novi Sad, Srbija) 18. Milena Mikalački (Novi Sad, Srbija) 19. Rajko Kuljić (Novi Sad, Srbija) 20. Veselin Jovović (Nikšić, Cma Gora) 21. Dragan Popović (Leposavić, Srbija) 22. Izet Rađo (Sarajevo, BiH) 23. Simo Vuković (Banja Luka, BiH) 24. Slaviša Đurđević (Beograd, Srbija) 25. Darko Kalajdžić (Novi Sad, Srbija) 26. Nenad Lalić (I. Sarajevo, BiH)

27. Danko Pržulj (I. Sarajevo, BiH)

1. Dragoslav Jakonić (Novi Sad, Srbija) 2. Danko Pržulj (I. Sarajevo, BiH) 3. Dobrica Živković (Niš, Srbija) 4. Đorđe Nićin (Beograd, Srbija) 5. Izet Rađo (Sarajevo, BiH) 6. Jordan Donev (Sofija, Bugarska) 7. Veselin Jovović (Nikšić, Crna Gora) 8. Vladimir Koprivica (Beograd, Srbija) 9. Branimir Mikić (Tuzla, BiH) 10. Muriz Hadžikadunić (Sarajevo, BiH) 11. Darko Kalajdžić (Novi Sad, Srbija) 12. Martin Pupiš (Banska Bystrica, Slovačka) 13. Slobodan Stojiljković (Niš, Srbija) 14. Milentije Branković (Niš, Srbija) 15. Milovan Bratić (Niš, Srbija) 16. Radivoje Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 17. Nenad Suzić (Banja Luka, BiH) 18. Dragan Popović (Leposavić, Srbija) 19. Simo Vuković (Banja Luka, BiH) 20. Ratko Stanković (Niš, Srbija) 21. Cvijeta Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 22. Radoslav Bubanj (Niš, Srbija) 23. Milivoje Karalejić (Beograd, Srbija) 24. Slaviša Đurđević (Beograd, Srbija) 25. Radomir Kostić (Niš, Srbija) 26. Toplica Stojanović (Niš, Srbija) 27. Tomislav Okičić (Niš, Srbija)

SPORT I ZDRAVLJE NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI

FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA

Izdavač: Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Glavni i odgovorni urednik:

dr Danko Pržulj, redovni profesor

Adresa uredništva: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Univerziteta u Istočnom Sarajevu

Stambulčić bb, 71420 Pale, Bosna i Hercegovina

tel/fax: 00387 (0)57 226 836

e-mail: [email protected]

Urednik u redakciji: dr Milomir Trivun, vanredni profesor

Sekretar redakcije: dr Borislav Cicović, docent

Tehnički urednik: Ljubica Nikolić

Prevod na engleski: Vesna Lazarević, Trondhajm

Norveška (str.5:11 i 16:44)

Tiraž: 300

Štampa: ,,Grafosemberija” a.d. Bijeljina

UDC 796.011/797(05)

S P O R T I Z D R A V L J E

ISSN 1840-152X Pale, 2014. godina 9, broj 2: str. 5-82 UDC 796

SADRŽAJ 2014/2

Orginalni naučni rad Mensad Arnaut, Danko Pržulj, Badema Kurtović doi: : 10.7251/SHTSR1402005A

KANONIČKE RELACIJE MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA SA REZULTATIMA EKSPLOZIVNE SNAGE DJECE RAZREDNE NASTAVE .....................................................5

Stručni rad Bojan Bjelica, Tijana Šiljegović, Badema Kurtović doi: 10.7251/SHTSR1402012B

UČESTALOST NEPRAVILNOG DRŽANJA TIJELA KOD DJEČAKA VII I VIII RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE ...............................................................................................10

Orginalni naučni rad Borislav Cicović, Bojan Bjelica, Radomir Pržulj doi: 10.7251/SHTSR1402016C

RELACIJE FUNKCIONALNIH SPOSOBNOSTI SA REZULTATIMA AGILNOSTI KOD MLADIH DŽUDISTA...............................................................................14

Naučna kritika, polemika Danijela Cicović doi: 10.7251/SHTSR1402021C

MEĐUSOBNA POVEZANOST I USLOVLJENOST FIZIČKOG I MORALNOG VASPITANJA............................................................................................................................19

Pregledni naučni rad Radovan Čokorilo doi: 10.7251/SHTSR1402028C

РЕЛАЦИЈЕ САМОСПОЗНАВАЊА И НЕКИХ ДРУШТВЕНИХ ОРИЈЕНТАЦИЈА АДОЛЕСЦЕНАТА У ВРИЈЕМЕ КРИЗЕ ..............................................................................27

Pregledni naučni rad Radovan Čokorilo doi: 10.7251/SHTSR1402036C

СОЦИО-ИСКУСТВЕНИ ИНДИКАТОРИ ДЕМОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ АДОЛЕСЦЕНАТА У ВРИЈЕМЕ КРИЗЕ ..............................................................................36

Stručni rad Tatjana Ćeremidžić doi: 10.7251/SHTSR1402045C

ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE PLESAČA AKROBATSKOG ROCK'N'ROLL-a......................................................................................................................47

Stručni rad Tatjana Ćeremidžić doi: 10.7251/SHTSR1402052C

PLES KAO TERAPIJA.............................................................................................................55

Orginalni naučni rad Predrag Dragosavljević, Gorana Tešanović, Proko Dragosavljević doi: 10.7251/SHTSR1402058D PROCJENA EFEKATA REKREACIJE POMOĆU PSIHOLOŠKIH FAKTORA ...............61

Stručni rad Vladimir Miletić, Milomir Trivun doi: 10.7251/SHTSR1402066M

AKTIVNOSTI U PRIRODI U FUNKCIJI RAZVOJA PREKOGRANIČNE SARADNJE PRIMJER MEĐUNARODNE ŠKOLE ALPINIZMA .............................................................69

Stručni rad Slavko Ždrale, Nenad Ždrale doi: 10.7251/SHTSR1402073Z

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA SPORTISTA I ULOGA LJEKARA U SPORTSKO MEDICINSKOM TIMU............................................................................................................75

Pregledni naučni rad Slavko Ždrale, Nenad Ždrale doi: 10.7251/SHTSR1402076Z

SPORTSKA OŠTEĆENJA SLABINSKOG DIJELA KIČMENOG STUBA..........................78

Upustvo za autore ......................................................................................................................83

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE IX (2014) 2: 5-9

5

Arnaut Mensad1, Pržulj Danko2, Badema Kurtović3 1O. Š. Ustikolika, Bosna i Hercegovina 2Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo 3O. Š. "Rifat Burdžević-Tršo", Sjenica, Srbija UDK: 796.012.11-053.3 Doi: : 10.7251/SHTSR1402005A

KANONIČKE RELACIJE MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA SA REZULTATIMA EKSPLOZIVNE SNAGE DJECE RAZREDNE

NASTAVE

Sažetak

Uzorak od 42 ispitanika sastoji se od učenika četvrtog razreda osnovnih škola, uzrasta 10 godina, u Istočnom Sarajevu obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja. Baterijom od četri antropometrijske mjere i tri motoričke varijable izmjerene su sljedeće dimenzije: volumen i masa tjela: (obim nadlaktice -AONL), obim grudnog koša -AOGK, obim potkoljenice -AOPK), masa tjela -ATEŽ i eksplozivna snaga (bacanje loptice u dalj -MBLP, skok uvis iz mjesta -MSKV, skok udalj iz mjesta -MSDM). Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje statistički značajnih kanoničkih relacija između morfoloških karakteristika (kao prediktorski sistem) na pojedinačne kriterijumske varijable dimenzije eksplozivne snage, (kao kriterijumski sistem) kod ispitanika. Problem istraživanja je ispitivanje statistički značajnih relacija između latentnih dimenzija odgovarajućih morfoloških karakteristika i dimenzije eksplozivne snage. Dobijeni rezultati su značajni za realizaciju programskih sadržaja redovne i dodatne nastave fizičkog vaspitanja i efikasniju realizaciju nastavne tehnologije kao i usavr-šavanja dimenzije ekspolozivne snage. Rezultati kanoničke korelacione analize su pokazali da postoji statistički značajne relacije cirkularne dimenzionalnosti i mase tjela i potkožnog masnog tkiva, kao prediktorski sistem, na postignute rezultate eksplozivne snage, kao kri-terijumski sistem, na miltivarijantnom nivou kod ispitanika, učenika osnovnih škola razredne nastave.

Ključne riječi: Kanonička korelaciona analiza, učenici razredne nastave, morfološke karakteristike i eksplozivna snaga.

1. UVOD

Redovna nastava fizičkog vaspitanja učenika razredne nastave predstavlja adaptacioni proces kojim se sistematskim ponavljanjem motoričkog vježbanja doprinosi ovladavanje i usavršavanje motoričkih znanja, razvijanju i održavanju morfoloških karakteristika, funkcio-nalnih i motoričkih sposobnosti, ispravljanju tjelesnih deformiteta, razvijanju pozitivnih

ORGINALNI NAUČNI RAD


6

moralno voljnih osobina, kao i zadovoljavanju drugih posebnih potreba ličnosti (Stojanović, 1975; Hadžikadunić, Krsmanović i Kazazović 1988; Kragujević, 2005.).

U suštini ova nastava treba da doprinese svestranom razvoju ličnosti, osposobljenoj za stvaralačku primjenu svrsishodnih motoričkih kretanja u svakodnevnom životu i radu, igri, sportu, gimnastici i drugim vidovima fizičke kulture koji posredno ili neposredno doprinose humanizaciji i socijalizaciji njegove ličnosti.

Ostvarivanje navedenog cilja moguće je jedino uz obimno poznavanje međusobnih odnosa i nivoa uslovljenosti niza specifičnih dimenzija antropoloških karakteristika. Samo na osnovu tako utvrđenih i naučno dokazanih saznanja moguće je planirati i programirati sadržaj rada koji će u kvalitativnom smislu omogućiti ispunjavanje autentičnih potreba svakog poje-dinca, kao prioritetnog cilja pedagoškog djelovanja (Višnjić, Jovanović i Krasomenko, 2004; Pržulj, 2012.).

Problem istraživanja je ispitivanje statistički značajnih relacija između latentnih dimenzija odgovarajućih morfoloških karakteristika i dimenzije eksplozivne snage kod uče-nika razredne nastave.

Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje statistički značajnih kanoničkih relacija između morfoloških karakteristika (kao prediktorski sistem) na pojedinačne kriterijumske varijable dimenzije eksplozivne snage, (kao kriterijumski sistem) kod ispitanika. Poznavanje međusobne strukture smjera i veličine povezanosti navedenih dimenzija, važno je za struktu-riranje nastavnih sadržaja redovne i dodatne nastave fizičkog vaspitanja radi optimalizacije rezultata rada i cjelokupnom usklađenom razvoju većeg broja antropoloških dimenzija.

2. METODE

Uzorak od 42 ispitanika sastavljen je od učenika četvrtog razreda osnovnih škola, uzrasta 10 godina, u Istočnom Sarajevu obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspi-tanja. Baterijom od četri antropometrijske mjere i tri motoričke varijable (Kurelić i sar., 1975.) izmjerene su sljedeće dimenzije:

- Volumen i masa tjela: obim nadlaktice (AONL), obim grudnog koša (AOGK), obim potkoljenice (AOPK), masa tjela (ATEŽ).

- Eksplozivna snaga: bacaje loptice u dalj (MBLP), skok uvis iz mjesta, skok udalj iz mjesta (MSDM).

Da bi se utvrdile relacije između dva različita multidimenzionalna antropološka sistema manifestnih varijabli, u kome su antropometrijske mjere prvi, a testovi eksplozivne snage drugi sistem, bila je primjenjena metoda kanoničke korelacione analize. Za utvrđivanje među-sobnih relacija prediktora i kriterijuma korišćen je program SPSS 12.0 i Statistika 7.0.

3. REZULTATI

Kod dobijenih podataka ispitanika izračunati su parametri deskriptivne statistike, i ka-nonička korelacijska analiza za definisanje relacija između morfoloških dimenzija i rezultata eksplozivne snage.


7

Tabela 1. Osnovni statistički parametri za procjenu morfoloških karakteristika

Antr. mere N Mean Min. Max. Std. Skewn. Kurtos.

AONL 42 17.54 14.00 22.00 4.23 0.230 1.243

AOGK 42 64.27 59.00 72.00 5.21 0.554 1.146

AOPK 42 26.42 20.00 32.00 4.40 0.474 2.225

AMAS 42 33.75 29.00 46.00 3.14 0.242 2.374

AKND 42 8.54 5.00 15.00 5.36 0.221 2.431

AKTR 42 10.32 6.70 17.00 3.73 0.162 1.148

AKNL 42 6.26 4.00 19.00 4.45 0.368 2.345

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procjenu motoričkih sposobnosti iz segmenta eksplozivne snage

Varijable N Mean Min. Max. Std. Skewn. Kurtos.

MBLP 42 19.85 14.00 34.00 3.28 0.064 1.263

MSVIS 42 21.43 16.00 28.00 5.24 0.152 0.609

MSDM 42 119.56 98.00 146.00 3.16 0.584 0.437

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)

Rezultati prikazani u tabeli 1 i 2 kod ispitanika u prostoru morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti iz segmenta eksplozivne snage pokazuju, da ni kod jedne mjere i varijable nema statistički značajnih odstupanja rezultata od normalne distribucije, jer vri-jednosti skjunisa ne prelaze 1.00. Rezultati kurtozisa se kreću ispod normalne vrijednosti distribucije 2.75, što je čini platikurtičnom ili rasplinutom.

Tabela 3. Kanonička korelaciona analiza morfoloških karakteristika i rrepetitivne snage na multivarijantnom nivou

Can R Can R2 Chi-sqr. Df P- Level

.63 .48 55.32 42 .00

Legenda: koeficijent kanoničke korelacije (R), koeficijent determinacije (R2), Hi-kvadrat test (Chi-sqr.), stepen slobode (Df.), značajnost (P)

Rezultati kanoničke korelacione analize pokazuju (tabela 3) da su u relacijama između

sistema prediktora, koje čine antropometrijske mjere za procjenu morfoloških karakteristika i kriterijuma, koje čine varijable za procjenu eksplozivne snage, dobijen je jedan statistički značajan par kanoničkih faktora.


8

Kanonički faktor značajno objašnjava nivo povezanosti seta prediktorskih varijabli sa kriterijumom (R=.63), kao i njihova zajednička varijansa (R2=.48), čime je uticaj morfoloških karakteristika na uspješnost u eksplozivnoj snazi objašnjen koeficijentom determinacije sa 48%. Vjerovatnoća greške za odbacivanje hipoteze o tome da li je funkcija značajna ili ne, utvrđena je između prediktora i kriterijuma (P- Level=.00) na nivou 99%.

S obzirom na veličinu koeficijenta kanoničke korelacije i zajedničke varijanse, može se izvesti zaključak da će se eksplozivna snaga ispitanika razredne nastave manifestvovati u velikoj mjeri u zavisnosti od njihovih morfoloških karakteristika.

Tabela 4. Kanonički faktori prediktorskih antropometrijskih mjera

Antrtopometrijske mjere Root 1

AONL 0.56

AOGK 0.63

AOPK 0.48

AMAS 0.58

AKND -0.28

AKTR -0.33

AKNL 0.22

U tabeli 4, je prisutno da najveće projekcije na kanonički faktor imaju sljedeće antropo-

metrijske mjere cirkularne dimenzionalnosti skeleta i masa tjela: obim grudnog koša (r = 0.63), masa tjela (r = 0.58), obim nadlaktice (r = 0.56) i obim potkoljenice (r = 0.48), te prema tome i najviše uslovljavaju rezultate u svim testovima eksplozivne snage. Najmanju i beznačajnu projekciju na kanonički faktor imaju mjere potkožnog masnog tkiva.

Tabela 5. Kanonički faktori kriterijumskih varijabli eksplozivne snage

Varijable Root 1

MBLP 0.56

MSVIS 0.47

MSDM 0.42

U tabeli 5 dobijeni rezultati ukazuju da najveću projekciju na kanonički faktor ima

test bacanje loptice u dalj (r = 0.56), nešto manje skok uvis iz mjesta (r = 0.47) i skok udalj iz mjesta (r = 0.42).

Na osnovu dobijenih rezultata u ovom istraživanju može se konstatovati da utvrđivanje relacija morfoloških karakteristika sa rezultatima eksplozivne snage djece razredne nastave, predstavlja važan praktičan i teorijski problem, koji je od velikog značaja za optimalnu ori-jentaciju i selekciju nadarene djece za sport, za planiranje, kontrolu i programiranje redovne i dodatne nastave fizičkog vaspitanja, kao i za efikasno praćenje razvoja značajnih antropo-loških dimenzija (Stojanović, i sar., 1975; Bala, 1981; Matvejevi Ulaga, 2000; Pržulj, 2006; Duraković, 2007.).


9

4. ZAKLJUČAK

Rezultati sprovedenog istraživanja ukazali su na visoki nivo povezanosti latentne strukture dimenzija morfoloških karakteristika i dimenzije eksplozivne snage.

U istraživanju je posebno uočen negativan uticaj povećane količine potkožnog masnog tkiva, u odnosu na mišićno tkivo, što za posljedicu ima smanjenje ispoljavanja dimenzije eksplo-zivne snage.

Navedeni nalazi upućuju na neophodnost inoviranja nastavnih sadržaja usmjerenih na smanjenje potkožnog masnog tkiva i povećanje mišićne mase, sa ciljem ostvarivanja opti-malnih odnosa za integralan razvoj svih antropoloških dimenzija kod učenika četvrtog razreda osnovnih škola.

5. LITERATURA

1. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških dimenzija dece SAP Vojvodine. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture Univerziteta u Novom Sadu (OOUR Institut fizičke kulture).

2. Duraković, M (2007). Biološki aspekti tjelesnog vježbanja, Udžbenik. Zagreb: Kineziološki fakultete Sveučilišta u Zagrebu.

3. Hadžikadunić, M., Krsmanović, R. i Kazazović (1988). Faktorska struktura morfoloških karakteristika učenika sedmog razreda osnovnih škola u Sarajevu. 8. Letnja škola pedagoga fizičke kulture Jugoslavije Zbornik radova (42-45). Šibenik: Savez pedagoga fizičke kulture Jugoslavije.

4. Ivanović, M. (2001). Struktura relacija morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti učenika. Fizička kultura, 55 (1-4), 25-32.

5. Kondrić, M., Duraković, M. & Metikoš, D. (2002). Prilog poznavanju relacija morfoloških i motoričkih obeležja 7-19 godišnjih učenika. Kinezilogija 34, 1 (38-43).

6. Kragujević, G. (2005). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

7. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Šturm, J., Radojević, Ð. & Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura irazvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut Fakulteta za fizičko vaspitanje.

8. Matvejev, L.P. i Ulaga, S. (2000). Osnovi suvremenog sistema sportivnoj trenirovki. Moskva: FIS

9. Stojanović, M., Momirović, K., Vukosavljević, R., & Solarić S. (1975). Struktura antropometrijskih dimenzija. Kineziologija, 5 (1–2), 193-206.

10. Pržulj, D. (2006):. Osnovi antropomotorike, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke kulture.

11. Pržulj, D. (2012) Dijagnostika antropoloških obeležja i treniranosti sportista, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.

12. Višnjić, D., Jovanović, A. & Krasomenko, M. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja, Udžbenik, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

.

Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE IX (2014) 2: 10-13

10

Bojan Bjelica1, Tijana Šiljegović1, Badema Kurtović2 1Fаkultet fizičkog vаspitаnjа i sportа, Univerzitet Istočno Sarajevo 2O.Š. "Rifat Burdžević-Tršo", Sjenica Srbiija UDK: 616.711-053.5 Doi: 10.7251/SHTSR1402012B

UČESTALOST NEPRAVILNOG DRŽANJA TIJELA KOD DJEČAKA VII I VIII RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE

Sažetak

Ovo istraživanje sprovedeno je sa ciljem da se utvrde učestalosti nepravilnog držanja tijela kod učenika osnovnih škola sa područja grada Istočno Sarajevo. Sekundarni cilj ovog istraživanja bio je utvrditi razlike u nepravilnom držanju tijela između dječaka koji imaju samo redovnu nastavu fizičkog vaspitanja u odnosu na dječake koji su pored nastave uključeni u sportske aktivnosti najmanje 4 godine. Uzorak ispitanika činila su 84 dječaka, podjeljenih u 3 grupe: Fudbaleri-24 ispitanika, Karatisti-23 ispitanika, Nesportisti-37 ispi-tanika. Posturalni status je projcenjivan subjektivno vizuelnim pregledom kičmenog stuba i držanja tela ispitanika u frontalnoj i sagitalnoj ravni, kao postojanje (Da) i nepostojanje (Ne) lošeg držanja tijela. Rezultati istraživanja obrađeni su na osnovu statističkog programa „Statistica“ 6.0. za izračunavanje Kruskal-Wallis Anova metoda za utvrđivanje razlika i hijerarhije varijabli i mjera koje su doprinjele razlikovanju ispitanika sportista i nesportista u neparametrijskoj matrici. Izračunate su vrednosti Kruskal-Wallis testa (N) i vjerovatnoća njihove značajnosti (p), kao i suma frekvencija grupa (Sum of Ranks).Utvrđivanjem rezultata uočeno je veće prisustvo deformiteta kod djece koja se ne bave sportom.

Ključne riječi: Pravilno držanje tijela, deformiteti, srednji školski uzrast

1. UVOD

Pod pravilnim držanjem tijela se podrazumjeva navika ležernog, normalnog uspravnog

stava kojeg održavamo kod hodanja, sjedenja i obavljanja aktivnosti u svakodnevnom životu. Konstatovano da se dijete iznimno bitno razlikuje od odraslog čovjeka u smislu građe

tijela, funkcije unutrašnjih organa, pa sve do načina reakcije i posmatranja svoje uže i šire okoline u kojoj živi, raste i razvija se.

Držanje tijela je osnova za dobro zdravlje, pravilan razvoj čovjeka, tako da je jako bitno da povedemo računa o pravilnom držanju tijela od rane mladosti. U fizičkom vaspitanju djece postoji čitav niz nedostataka koje je potrebno otkloniti. Ako bi tražili uzroke lošeg držanja tijela kod školske populacije onda ih zasigurno treba tražiti prvo u porodici, a zatim u

STRUČNI RAD


11

predškolskim ustanovama, jer pravilan pristup i shvatanje značaja fizičke aktivnosti uopšte od strane roditelja i vaspitača, predstavlja preventivu za školsku djecu i omladinu. Najzna-čajniju ulogu u formiranju i održavanju pravilnog držanja tijela imaju mišići, kao aktivan dio aparata za kretanje. Slabost pojedinih mišićnih grupa, njihov preveliko i jednostrano optere-ćenje može da izazove pojavu različitih poremećaja na kičmenom stubu, grudnom košu, gornjim ili donjim segmentima, a posebno na stopalu. Pri pravilnom držanju tijela profil trupa formira prirodnu fiziološku krivinu kičmenog stuba sa umjerenom vratnom lordozom, grudnom kifozom i slabinskom lordozom. Položaj glave je sa pogledom ravno, ramena lagano povučena unazad, grudni koš je lagano isturen ka naprijed, ruke opružene niz tijelo, trbuh uvučen, koljena ispružena, a karlica postavljena pod uglom od 60°. U svakoj životnoj dobi prisutno je više tipova držanja tijela do čijeg oblikovanja dolazi usljed mnogobrojnih uticaja kretne aktivnosti čovjeka.

Cilj ovog istraživanja je utvrditi razlike u nepravilnom držanju tijela između dječaka koji imaju samo redovnu nastavu fizičkog vaspitanja u odnosu na dječake koji su pored nastave uključeni u sportske aktivnosti najmanje 4 godine.

2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

2.1. Uzorak ispitanika

Populacija iz koje je izvučen uzorak ispitanika, definisana je kao populacija učenika iz dvije osnovne škole sa području grada Istočno Sarajevo, uzrasta 12-13 godina (± 6 mjeseci), U istraživanju su obuhvaćeni učenici iz O.Š. „Sveti Sava“, O.Š. Petar Petrović Njegoš. Ukupan uzorak ispitanika činila su 84 dječaka, podjeljena u tri grupe: Fudbaleri (24 ispi-tanika iz FK „Tango“,) , Karatisti (23 ispitanika iz KK „Igman“ ) i Nesportisti (37 ispitanika).

2.2. Uzorak varijabli

Posturalni status je procenjivan subjektivno vizuelnim pregledom kičmenog stuba i držanja tijela ispitanika u frontalnoj i sagitalnoj ravni, kao postojanje (Da) i nepostojanje (Ne) lošeg držanja tijela.

2.3. Opis istraživanja

Realizacija mjerenja obavljala se u fiskulturnim salama osnovnih škola. Temperatura u prostoriji je iznosila od 20-23 stepena, mjereno po Celzijusu. Svi ispitanici su bili u sportskim gaćicama svučenim do polovine karlice, bosi, sa težinom raspoređenom na obje noge. Stopala su bila postavljena paralelno i razmak među njima je iznosio oko 10cm. Kod somatoskopske metode počinje se sa posmatranjem djetetovog tijela u cjelini, najčešće sa odstojanja od 2 do 3 metra. Na ovaj način dobija se opšta vizuelna slika držanja, konstitucije i međusobnih odnosa pojedinih dijelova tijela. Od učenika se tražilo da zauzme ležeran stav sa pogledom naprijed, da se najpre okrene leđima, zatim bokom i na kraju licem prema ispitivaču. Ispitivač sjedi i posmatra ispitanika određenim redoslijedom, segment po segment, njihov međusobni položaj, reljef muskulature, oblik kao i simetričnost bilateralnih segmenata.

Posmatranje segmenata tijela vršili su isti mjerioci.


12

2.4. Metode obrade podataka

Pojedini naučni problem moguće je rješavati uz pomoć većeg broj različitih, a ponekad i podjednako vrijednih metoda. Problem odabira pojedinih metoda za obradu podataka dosta je složen. Da bi se došlo do zadovoljavajućih naučnih rješenja, prilikom istraživanja treba izabrati u prvom redu konkretne i adekvatne postupke, koji odgovaraju prirodi postavljenog problema i koji omogućavaju transformaciju odgovarajućih dimenzija, testiranje hipoteza, utvrđivanje međusobnih relacija i postavljanje osnovnih zakonitosti u okviru istraživačkog područja. Uzimajući to u obzir, za potrebe ovog istraživanja odabrao se postupak za koji se smatralo da odgovara prirodi problema. Da bi se formulisali valjani zaključci koristio se statistički program BASIC STATISTICA VERSION 6.0., i Kruskal-Wallis Anova metoda za utvrđivanje razlika i hijerarhije varijabli i mjera koje su doprinjele razlikovanju ispitanika sportista i nesportista u neparametrijskoj metrici. Izračunate su vrijednosti Kruskal-Wallis testa (N) i vjerovatnoća njihove značajnosti (p), kao i suma frekvencija grupa (Sum of Ranks).

3. REZULTATI I DISKUSIJA ISTRAŽIVANJA

Na osnovu rezultata, posebno za svaku grupu dječaka, izračunate su frekvencije rezultata po razredima, koji su bili definisani kao postojanje (Da) i nepostojanje (Ne) lošeg držanja. Takođe su izračunati i procenti frekvencija, kako bi se kasnije u analizi razlika mogao primjeniti Kruskal-Wallis ANOVA za izračunavanje značajnosti razlika između grupa dječaka Fudba-lera, Karatista i Nesportista. Tabela 1. Frekvencija i procenti POSTURALNOG STATUSA po grupama

Fudbaleri Karatisti Nesportisti Posturalni status Ne Da Ne Da Ne Da Frekvencija 22 2 23 0 14 23 % 91.67 8.33 100.00 0.00 37.84 62.16

Inspekcijom tabele 1. se uočava da je u grupi dječaka Fudbalera prisutno loše držanje

tijela samo kod dva ispitanika (8,33%), a da kod 22 (91,67%) to nije uočeno. U grupi dječaka Karatista nije uočen ni jedan slučaj lošeg držanja od ukupno 23 ispitanika. Najlošiji rezultat je detektovan kod dječaka Nesportista, gde je evidentirano da čak 23 dečaka ima loše držanje tijela, što iznosi ukupno 62,16%, a da tek njih 14 (37,84%) nema loše držanje. Tabela 2. Razlike deformiteta između grupa (Kruskal-Wallis Anova)

Grupa N Sum of Ranks FUDBALERI 24 804.00 KARATISTI 23 690.00 NESPORTISTI 37 2076.00 Kruskal-Wallis test: H (2, 84)

=33.20 p =0.000*

Legenda: N – broj ispitanika; Sum of Ranks – suma frekvencija; H – vrednost Kruskal-Wallis testa; p - koeficijent značajnosti razlika suma frekvencija grupa; *- statistički značajan nivo razlika.


13

Analizom razlika ukupnih sume frekvencija grupa Kruskal-Wallis ANOVOM (Tabela 2), uočava se da je ta razlika statistički značajna na nivou p<0.000.

Da bi se došlo do informacije između kojih parova grupa se javlja statistički značajna razlika, koja je doprinela ukupnoj razlici, višestrukim upoređivanjem (Multiple Comparisons) u sklopu Kruskal-Wallis testa je izračunata vrednost koeficijenta razlika suma frekvencija među parovima grupa (Tabela 3).

Iz dobijenih vrijednosti značajnosti razlika između parova grupa može se uočiti, da su statistički značajne razlike u posturalnom statusu prisutne između grupe Fudbalera i Karatista sa jedne, i dječaka iz grupe Nesportista sa druge strane, i to na nivou značajnosti p<0.00. Nije uočena razlika između dječaka iz grupe Fudbalera i karatista, obzirom da vrijednost koefici-jenta značajnosti razlika iznosi 1.00, što nam potvrđuje da su ove grupe imale potpuno jednake rezultate posturalnog statusa. Tabela 3. Značajnost razlika deformiteta između parova grupa

FUDBALERI R:33.50

KARATISTI R:30.00

NESPORTISTI R:56.11

FUDBALERI 1.00 0.00* KARATISTI 1.00 0.00* NESPORTISTI 0.00* 0.00*

Legenda: N – broj ispitanika; Sum of Ranks – suma frekvencija; H – vrednost Kruskal-Wallis testa; p - koeficijent značajnosti razlika suma frekvencija grupa; *- statistički značajan nivo razlika.

4. ZAKLJUČAK

Rezultati istraživanja pokazuju postojanje zastupljenosti deformiteteta između sportista i nesportista. U školama bi trebalo da se organizuju redovni sistematski pregledi učenika u saradnji sa Domom zdravlja, ili nekom drugom zdravstvenom institucijom. Posebna pažnja treba da se posveti utvrđivanju eventualnih deformiteta.U školi bi se obezbjedila evidencija učenika sa uočenim deformitetima, te na taj način formirao karton učenika i njegova dalja kontrola i briga. Saradnja škole preko nastavnika fizičkog vaspitanja i specijaliste medicinske ustanove utvrdili bi se tjelesne vježbe za korekciju deformiteta kao vježbe za prevenciju pojave deformiteta. Za svaki zapaženi oblik deformiteta škola bi trebala upoznati roditelje i od njih zahtijevati saradnju za njihovo otklanjanje. Trebalo bi se povesti računa o uključivanju netrenirane djece u neki od sportova, jer sve to dovodi do bolje spremnosti, jačanja mišićnog i koštanog sistema u svrhu bolje stabilizacije i otpornosti organizma na promjene šire okoline.

5. LITERATURA

1. Bjeković, G.; Čalija, M. (2000) : (Ne) pravilno držanje tijela. S. Sarajevo.

2. Janković, M. (1952): Deformiteti tijela kod školske omladine, fizička kultura, Beograd, br: 8, 9, 10.

3. Jovović, V. (1999): Tjelesni deformiteti adolescenata. Nikšić, Filozofski fakultet u Nikšiću.

4. Podbukovšek, S. (1979): Vaspitanje držanja tijela. Sarajevo: Fakultet za fizičku kulturu.

5. Radisavljević, M. (1992): Korektivna gimnastika sa osnovama kineziterapije, Univerzitet u Beogradu, Fakultet Fizičke kulture.

6. Živković, D. (2000): Teorija i metodika korektivne gimnastike, Niš,


14

Borislav Cicović1, Bojan Bjelica1, Radomir Pržulj2 1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo 2O.Š. "Pale", Pale UDK: 796.853.23.012 Doi: 10.7251/SHTSR1402016C

RELACIJE FUNKCIONALNIH SPOSOBNOSTI SA REZULTATIMA AGILNOSTI KOD MLADIH DŽUDISTA

Sažetak

Uzorak od 42 ispitanika u ovom istraživanju izvučen je iz populcije učenika osnovnih škola sa teritorije Istočnog Sarajeva, uzrasta 12 i 13 godina ± 6 mjeseci, koji imaju organi-zovani trenažni rad i aktivni su sportisti u džudo klubovima. Osnovni cilj ovog istraživanja je

utvrđivanje statistički značajnih relacija između funkcionalnih sposobnosti, kao prediktorski sistem, sa rezultatima agilnosti, kao kriterijumski sistem, kod ispitanika. Za procjenu funkcio-nalnih sposobnosti primjenjena su tri testa: vitalni kapacitet pluća (FVKPL), sistolni arterijski

krvni pritisak u miru (FSIKP) i dijastolni arterijski krvni pritisak u miru (FDIKP). Procjena motoričkog segmenta agilnosti, definisana je testovima: koverta test (MKOT), koraci u stranu (MKUS) i osmica sa savijanjem (MOSS). Rezultati istraživanja obrađeni su kanoničkom korelacionom analizom. Dobijeni rezultati istraživanja su pokazali da su funkcionalne spo-

sobnosti kod mladih džudista statistički značajno povezani sa rezultatima agilnosti.

Ključne reči: funkcionalni testovi, agilnost, kanonička korelaciona analiza, mladi džudisti.

1. UVOD

Džudo je kao polistrikturalni aciklični sport označen velikim brojem složenih tehničkih elemenata, velikim obimom rada i intenzitetom opterećenja, te se motorička efikasnost u tom sportu zasniva na optimalnom nivou funkcionalnih sposobnosti, koordinaciji , snazi i brzini. U okviru brzine za efikasnost u džudou posebno se ističe u dosadašnjim istaživanjima značaj povećanog nivoa agilnosti.

Visok nivo funkcionalnih spsobnosti i agilnosti je posebno neophodan kad je potrebno pravovremeno da se aktiviraju mišići agonisti i antagonisti u kratkim vremeskim intervalima tokom realizacije ekscentrično-koncentričnih kontrakcija u džudo borbi. To su u suštini aktivnosti brzih pokreta, a čine ih kratke, odnosno, uže grupacije većeg broja eksplozivnih pokreta vezanih za jednu cjelinu (Ćirković, 1996; Malacko 1997; Bratić, Đurašković i Ranđelović, 2001; Obadov, Drid i Nurkić, 2006).



15

Funkcionalne sposobnosti imaju veliki uticaj na rezultate u džudou, jer u adekvatnoj relaciji sa motoričkom agilnošću pozitivno doprinose postizanju visokih sportskih rezultata.

Istraživanja relacija funkcionalnih testova i motoričke agilnosti bila su predmet većeg broja autora na uzorku sportista i nesportista - učenika školskog uzrasta. Rezultati istraživanja tih autora su pokazali da postoji statistički značajna povezanost funkcionalnih sposobnosti sa rezultatima motoričkih sposobnosti kod učenika osnovnih i srednjih škola, obuhvaćenih re-dovnom i dodatno nastavom fizičkog vaspitanja (Ljuština i Pribić, 2007; Marinković, 2012; Živković, 2014.).

U džudo sportu neophodni su rezultati istraživanja relacija funkcionalnih sposobnosti i agilnosti. To je posebno važno da bi se ostvarila mogućnost provjere antropološkog razvoja mladih džudista, a u vezi stim i izbor željene trenažne tehnologije radi aktualizacije pro-gramskih sadržaja i mogućnosti određivanja svrsishodnih projekcija njihovog daljeg željenog razvoja ( Bratić, Nurkić i Kasum, 2005).

Cilj ovog istraživanja je utvrđivanju statistički značajnih kanoničkih relacija između nekih funkcionalnih sposobnosti i postignutih rezultata u agilnosti kod mladih džudista. Realizacijom ovako postavljenog cilja ostvarila bi se mogućnost formiranja racionalnijih procedura za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu trenažnog procesa kod mladih džudista.

2. METODE

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 42 ispitanika, učenika osnovnih škola, uzrasta 12 i 13 godina ± 6 mjeseci, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja i trenažnim procesom u džudo klubovima Istočnog Sarajeva.

Za procjenu funkcionalnih sposobnosti primjenjena su tri testa: vitalni kapacitet pluća (FVKPL), sistolni arterijski krvni pritisak u miru (FSIKP) i dijastolni arterijski krvni pritisak u miru (FDIKP). Ovi testovi su korišćeni u istraživanju Heimara i Medveda (1997.). Procjena motoričkog segmenta agilnosti, definisana je testovima: koverta test (MKOT), koraci u stranu (MKUS) i osmica sa savijanjem (MOSS). Mjerne karakteristike ovih testova proverene su u istraživanju Kurelića i saradnika (1975.).

Dobijeni podaci u ovom našem istraživanju su obrađeni kanoničkom korelacionom analizom.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Tabela 1. Osnovni statistički parametri za procjenu funkcionalnih sposobnosti

Var. N Mean Min. Max. SD Skewn. Kurtos.

FVKPL 42 3324,622 2232,00 3854,00 2,54 0.173 2.38

FSIKP 42 114,26 105,26 122,38 3,64 0.431 1.43

FDIKP 42 76,82 59,14 81,67 2,16 0.628 2.12

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min.), maksimum (Max.), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)


16

Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procjenu agilnosti

Var. N Mean Min. Max. SD Skewn. Kurtos.

MKOT 42 18.26 15.72 21.56 2.14 0.402 0.345

MKUS 42 12.32 9.82 14.52 1.96 0.245 -0.182

MOSS 42 14.50 11.53 17.18 2.34 0.183 1.2533

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min.), maksimum (Max.), standardna devijacija (SD.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.).

Dobijeni rezultati u tabeli 1 i 2, pokazuju da nema statistički značajnih odstupanja rezultata testova funkcionalnih sposobnosti i motoričkih sposobnosti iz segmenta agilnosti od normalne distribucije.

Tabela 3. Kanonička korelaciona analiza funkcionalnih sposobnosti i uspjeha u motoričkoj agilnosti

R R2 Chi-sqr. Df P- Level

.74 .57 82.23 49 .000

Legenda: koeficijent kanoničke korelacije (R), koeficijent determinacije (R2), Hi-kvadrat test (Chi-sqr.), stepen slobode (Df), značajnost (P- Level )

Rezultati kanoničke korelacione analize (tabela 3) pokazuju veliku povezanost (R= .74) između sistema primjenjenih funkcionalnih varijabli i sistema motoričkih varijabli iz segmenta motoričke agilnosti. Ovu povezanost potvrđuju i rezultati Barttletovog Hi-kvadrat testa (Chi-sqr. 82.23), da su koeficijenti kanoničke korelacoje statistički značajni. Utvrđena povezanost ima odgovarajuću veličinu koeficijenta determinacije (R2 =.57) koja ukazuje na međusobni statistički značajan uticaj primjenjenih varijabli. Time je uticaj funkcionalnih sposobnosti objašnjen sa 57%. Vjerovatnoća greške za odbacivanje hipoteze o tome da li je

funkcija značajna ili ne, utvrđena je između prediktora i kriterijuma (P=.000) na nivou 99%.

Tabela 4. Struktura statistički značajnog kanoničkog faktora u sistemu funkcionalnih varijabli

Funkcionalne varijable Kanonički faktor Root 1

FVKPL .68

FSIKP .54

FDIKP .48

Uvidom u strukturu kanoničkih faktora može se konstatovati da veličine koeficienata

korelacije kanoničkog faktora funkcionalnih varijabli (tabela 4), dobro definiše opštu funkcionalnu sposobnost ispitanika. Pritom, taj faktor više je saturiran sa testovima: vitalnim kapacitetom pluća (FVKP) i sistolnim arterijskim krvnim pritiskom (FSIKP), nego sa testom dijastolni arterijski krvni pritisak u miru (FDIKP).


17

Tabela 5. Struktura statistički značajnog kanoničkog faktora u sistemu motoričkih varijabli iz segmenta agilnosti

Motoričke varijable agilnosti Kanonički faktor Root 1

MKOT .72

MKUS .63

MOSS .54

Motorička agilnost (tabela 5), kao jedan od segmenata motoričkih sposobnosti, isto

tako je dobro definisana sa svim primjenjenim testovima. Oni su dobri reprezenti opšte motoričke agilnosti. I u ovom slučaju dva testa: koverta test (MKOT), koraci u stranu (MKUS), imaju veći doprinos u definisanju opšte motoričke agilnosti u odnosu na test osmica sa savijanjem (MOSS).

4. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK

Na osnovu dobijenih rezultata kanoničke korelacione analize ispitanika (tabele 3,4 i 5), utvrđeno je da funkcionalne sposobnosti (vitalni kapacitet pluća, sistolni arterijski krvni pritisak u miru i dijastolni arterijski krvni pritisak u miru), kao prediktorski sistem, imaju sta-tistički značajne relacije sa postignutim rezultatima u agilnosti (koverta test, koraci u stranu i osmica sa savijanjem), kao kriterijumski sistem, kod mladih džudista.

Agilnost je motorička sposobnost, koja je veoma značajna u sportu, jer su strukture ovog tipa veoma zastupljene u motoričkim aktivnostima u većin sportova. U najvećem broju istraživanja u kojima je izolovan ovaj faktor, agilnost je definisana kao sposobnost brze promjene pravca i kretanja.

Pošto se većina zadataka u džudou izvodi na relativno malom prostoru, pri čemu se insistira na brzini realizacije kompletne strukture pokreta i savladavanja relativno velike sile inercije u momentima promjene pravca kretanja, neophodan je visok nivo funkcionalnih spo-sobnosti.

Osnovu poboljšanja agilnosti čini smanjivanje gubitka brzine pri prenosu centra tjelesne težine u džudo borbi. Vježbe koje zahtevaju brze promjene smjera kretanja prema naprijed, nazad i u stranu pomažu razvoju agilnosti kao i koordinaciji za brže i efikasnije izvođenje strukture pokreta džudista.

Dobijeni rezultati ovog istraživanja mogu doprineti racionalizaciji trenažnog rada sa džudistima, tako što će se u trenažnom procesu posebna pažnja obratii na razvoj onih varijabli funkcionalnih sposobnosti u kontekstu razvoja motoričkih sposobnosti iz segmenta motoričke agilnosti. Osim toga, trenažni rad na razvoj funkcionalnih sposobnosti i motoričkih sposobnosti iz segmenta agilnosti, može doprineti kvalitetnijem programiranju, sprovođenju i kontroli tre-nažnog procesa, a to bi doprinjelo postizanju boljih rezultata mladih džudista.


18

5. LITERATURA

1. Bratić, M. i Nurkić, M.(1996). Relacije nekih morfoloških karakteristika i efikasnosti izvođenja nekih džudo tehnika u stojećem stavu. Međunarodni kongres, 4th International Congress on Rhzisikal Edukation & Sport, (str. 180-181). Komotini, Grčka. Avvas Tokmakidis,

2. Bratić, M., Patrik, D., Nurkić, M. & Obadov, S. (2006). The effects of specific preliminary exercises on the quality of knowledge and execution success of judo tecniques. Facta Universitatis, Series Physical Education and Sport, 4 (2), 125.-135.

3. Cicović B. (2010). Efekti kondicionog treninga na razvoj anaerobno-laktalne izdržljivosti i funkcionalnih sposobnosti kod džudista. Sport i zdravlje, 5 (2), 14.-21.

4. Cicović B. (2010). Relacije morfoloških karakteristika i eksplozivne snage kod džudista. Sport i zdravlje, 5 (1), 5-9.

5. Heimar, S. i Medved, R. (1997). Funkcionalna dijagnostika treniranosti sportaša, Međunarodno savetovanje, Zbornika radova (23-44). Zagreb: Fakultet za fizičku kulturu Sveučilišta u Zagrebu

6. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu.

7. Ljuština, R. i Pribić, T. (2007). Odnos testova plućne ventilacije prema uzrastu i visini mladića od 15 do 19 godina. XLVI Kongres Antropološkog društva Jugoslavije sa međunarodnim učešćem. Beograd: Antropološko društvo Jugoslavije.

8. Matveev, C.F. (1985). Trenirovka v džudo. Kiev: Zdorovja.

9. Nurkić, M., Bratić, M., Patrik, D., & Obadov, S. (2006). The effects of specific preliminary exercises on the quality of knowledge and execution success of judo tecniques. Facta Universitatis, Series Physicaj education and sport, 4 (2), 125.-135.

Naučna kritika, polemika SPORT I ZDRAVLJE IX (2014) 2: 19-26

19

Danijela Cicović Filozofski fakultet Istočno Sarajevo UDK: 37.034 Doi: 10.7251/SHTSR1402021C

MEĐUSOBNA POVEZANOST I USLOVLJENOST FIZIČKOG I MORALNOG VASPITANJA

Sažetak

U radu se analizira međusobna povezanost i uslovljenost fizičkog i moralnog vaspitanja u svjetlu njihovog doprinosa svestranom (harmonijskom) razvoju ličnosti. Svestrani razvoj ličnosti podrazumijeva rast i razvoj duhovnih i fizičkih snaga, stvaralačkih sposobnosti i razvoj fizičkih, intelektualnih, voljnih, moralnih i emotivnih dimenzija ličnosti. Celovitost i svestranost razvoja ličnosti pogrešno je tumačiti kao ravnomeran razvoj svih dimenzija i spo-sobnosti ličnosti u kvantitativnom kvalitativnom smislu. Svestrani razvoj ličnosti shvatamo kao obezbeđivanje uslova za intenzivan individualan razvoj ličnosti i intenzivniji razvoj onih sklonosti, predispozicija i sposobnosti koje izražavaju individualnost pojedinca. Konkretizacija koja se zasniva na pojmu svestranog razvoja ličnosti polazi od pet bitnih određenja čovjeka (čovjek je fizičko, intelektualno, radno, moralno i estetsko biće). Zadatak svestranog razvoja ličnosti sastoji se u tome da njeguje, oblikuje i razvija navedena područja, odnosno komponente cjelovite ličnosti. Zato smo se odlučili da razmatramo međusobnu povezanost sadržaja, zada-taka, metoda i oblike, fizičkog i moralnog vaspitanja, što može poslužiti kao kao paradigma posmatranja i proučavanja međuzavisnosti ostalih komponenti vaspitanja.

Ključne riječi: svestranost, fizičko, moralno, vaspitanje, povezanost.

1. UVOD

Osnovne komponente vaspitanja svestrane slobodne ličnosti, što se uzima kao cilj našeg vaspitanja proizilaze iz bitnih određenja čoveka kao ljudskog bića i vaspitanja kao veoma važne odrednice njegovog postojanja i postajanja. Ima pet takvih odrednica čoveka i shodno tome pet komponenti vaspitanja: fizičko, intelektualno, radno, moralno, i estetsko. Obično se uzima da fizičko vaspitanje ima za osnovu čovjekov organizam i zdravlje, inte-lektualno – intelekt, radno – ljudsku aktivnost, rad i stvaralaštvo, moralno – čovjekovu moralnost, estetsko – smisao za skladnost i ljepotu (Čokorilo, 2012:109).

Fizička kultura kao dio opšte kulture odnosi se na ukupnost materijalnih i duhovnih dobara, onog dijela ljudske prakse koji se ostvaruje slobodnim fizičkim aktivnostima čovjeka u cilju zadovoljavanja njegovih bioloških i društvenih potreba. Aristotel je pojam fizičko shvatio ne samo u vezi sa čovjekovim tijelom, već sa bićem čovjeka u cjelini (physis, gr. = izvorna

NAUČNA KRITIKA, POLEMIKA


20

snaga koja rađa sve bivstvujuće). Slično tome, natura, na latinskom je rađajuća priroda koja nosi u sebi snagu svog razvoja. Ako tako, čini nam se jedino prihvatljivo, shvatimo fizičko vaspitanje, onda je ono odista centralna komponenta oko koje se okupljaju ostale strane svestrane ličnosti. Na to upućuju shvatanja fizičkog vaspitanja od najstarijih vremena pa sve do danas. Isto tako, jačanje tijela vježbanjem pokreta i kretanja doprinosi zdravlju koje je polazna osnova da se ličnost razvije u svim svojim vidovima i manifestacijama.

Bez obzira na prosvjetiteljske i druge napredne ideje, u školskoj praksi do Prvog svjetskog rata fizičkom vaspitanju nije posvećivana dovoljna pažnja. U razdoblju između svjetskih ratova u nastavnim planovima postojala je gimnastika kao nastavni predmet (vještina) za koju nisu bile obezbeđene ni kadrovske ni materijalne pretpostavke. Tek poslije Drugog svjetskog rata fizičko vaspitanje dobija ravnopravan status s ostalim nastavnim predmetima.

Danas fizičko vaspitanje u našoj obrazovnoj praksi, za razliku od moralnog vaspitanja, postoji i kao nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja i istovremeno kao komponenta razvoja svestrane ličnosti. Eto dovoljno razloga zašto fizičko vaspitanje čini podlogu i oko-snicu ostalim komponentama vaspitanja, za koje takođe ne postoje posebni nastavni predmeti.

2. METOD

U radu je korišćena deskriptivna, analitičko-sintetička metoda pomoću koje smo podvrgli analizi dvije komponente formiranja svestrane ličnosti (fizičko i moralno vaspitanje) ukazujući na njihovu međusobnu uzročno-posljedičnu povezanost i uslovljenost.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

3.1. Istorijska perspektiva povezanosti fizičkog i moralnog vaspitanja

Ideja o povezanosti fizičkog i moralnog vaspitanja veoma je stara. Već u antičkom vaspitnom idealu sadržaji fizičkog vaspitanja zauzimali su istaknuto mjesto.

U Sparti fizičko vaspitanje bilo je isključivo u funkciji vojničke pripreme i stoga usmje-reno na jačanje snage, spretnosti, vještine i istrajnosti u naporima. Naporedo sa tako usmje-renim fizičkim vaspitanjem akcentirano je i moralno vaspitanje koje se ogledalo u surovoj disciplini i poštovanju starijih, lakonskom govoru, razvijanju voljnih i karakternih osobina, prije svega, smjelosti, hrabrosti, skromnosti i izdržljivosti.

U Atini fizičko vaspitanje je komponenta harmonijskog razvoja ličnosti. Povezali su ga sa muzikom, ljepotom oblikovanja pokreta, skladnošću tijela, i predstavljalo je osnovu za bavljenje ostalim vještinama. Slično kao u Sparti, od 18. do 20. godine atinski mladići dobijali su vojno obrazovanje sa naglaskom na uzajamnu bliskost fizičkog i moralnog vaspitanja.

U srednjem vijeku vaspitanje je pretežno usmjereno ka religijskom životu, ali u vojničko-tjelesnom vaspitanju svjetovnih feudalaca izučavalo se sedam viteških vještina i vrlina (septem artes probitates): jahanje, plivanje, gađanje strijelom i kopljem, mačevanje, lov, šah i sastavljanje stihova.

Humanizam i renesansa ponovo vraćaju ugled fizičkom vaspitanju. Tako Mišel Montenj kaže da ne vaspitavamo ni dušu ni tijelo, već čovjeka. Fizičko vježbanje obezbjeđuje otpornost tijela i sprečava da duh ne podlegne naporima. Ove ideje se dalje razvijaju u djelima poznatih


21

pedagoga. J.A. Komenski je prvi uveo fizičko vježbanje (razne vrste kretanja) u sistem vaspitanja. Naročito je isticao značaj igre za razvoj tijela, života u grupi i sl.

Dž. Lok je prvi detaljnije pisao o teoriji fizičkog vaspitanja. Posebno je ukazao na značaj dječje igre na svježem vazduhu i suncu (svakog dana i u svakom godišnjem dobu) i na postizanju tjelesne uvježbanosti. Dao je čitav niz praktičnih savjeta kako treba postupati s djetetom: ne utopljavati ga previše, ne oblačiti mu suviše tijesnu odjeću, odjeća treba da je laka, a postelja tvrda, treba rano leći, rano ustati i ne izležavati se, hrana treba da je umjerena (bez jakih začina i opojnih pića), dijete treba ojačati i čuvati da se ne razmazi.

Ž.Ž. Ruso u svom vaspitnom idealu video je čoveka u kome su sjedinjeni "razum mudraca i snaga atlete". Zalagao se za fizičko vaspitanje ženske omladine ističući pri tom estetsku dimenziju pokreta u smislu gracioznosti i ljupkosti. Smatrao je da fizičke aktivnosti trebaju biti organizovane u prirodi, na suncu i svježem vazduhu.

J.H. Pestaloci je shvatio cilj vaspitanja kao razvoj čovjekovih snaga koje su samoaktivne – koje teže razvoju i samorazvoju. Tri osnovna zadatka tako postavljenog cilja su vaspitanje glave (intelektualno vaspitanje), vaspitanje srca (moralno vaspitanje) i vaspitanje ruke (fizičko i radno vaspitanje). Fizičko vaspitanje Pestaloci posmatra kao deo cjelokupnog vaspitanja. Odredio mu je sledeće zadatke: razvijanje tjelesnih snaga i okretnosti, razvijanje estetskih oblika, moralnih svojstava i sticanje znanja o različitoj upotrebi vlastitog tijela. Preporučuje svestrani razvoj tijela putem radnih vještina, fizičkim vježbanjem i gimnastikom.

Interesantno, osnivač pedagogije kao nauke, J.F. Herbart, usmjerio je svoj pedagoški sistem na intelektualno obrazovanje i građansko vaspitanje, tako da fizičko vaspitanje nije smatrao važnim za ostvarivanje vaspitnih zadataka niti se njime iscrpnije bavio. Sveo ga je na uputstva o tjelesnom životu, čuvanju zdravlja i sl.

Progresivni pedagozi XIX vijeka (A. Disterveg, F. Dites, H. Spenser, V.G. Bjelinski…) ponovo su afirmisali značaj fizičkog vaspitanja kao bitnog faktora razvitka učenika u školi.

U vaspitnom idealu klasika marksizma stoji "totalni čovek", odnosno njegova sve-stranost i univerzalnost izgrađena na osnovama intelektualnog, fizičkog i radnog vaspitanja.

Predstavnici humanističko-prosvetiteljske misli u XVIII i XIX stoljeću afirmisali su na ovim prostorima ideju o uspostavljanju harmonije između duše i tijela. S tim u vezi ukazali su na poseban značaj fizičkog i moralnog vaspitanja (up. Žlebnik, 1970).

Dositej Obradović cilj vaspitanja izvodi iz cilja života, i to kao blagopolučenije i sovršenstvo koliko svoje toliko i bližnjega svoego. Među dušom i tijelom treba uspostaviti harmoniju (veliko soglasje i sovršenstvo). Prema tome, cilj obrazovanja je da se tjelesne snage razvijaju, naravi ukrašavaju, um prosvećuje i srce oblagorođuje. Iz Dositejovih pogleda na vaspitanje naziremo linije fizičkog, intelektualnog i moralnog vaspitanja.

Vasa Pelagić oštro kritikuje tadašnje obrazovanje i pored ostalog, predlaže uvođenje novih nastavnih predmeta – fizičkog vaspitanja i ručnog rada. Zahtijeva što potpunije tjelesno vaspitanje mlade generacije i u tom cilju preporučuje korišćenje sunca, vazduha i vode. Naročito afirmiše gimnastiku i ukazuje na značaj dječje igre u fizičkom vaspitanju.

Đorđe Natošević istakao je i u praksi realizovao niz novih pedagoških ideja. Među njima značajno mjesto zauzima ideja o nastavi fizičkog vaspitanja. Kao direktor Srpske gimnazije u Novom Sadu inicirao je i uveo školsku gimnastiku na fakultativnoj osnovi, a on sam je jedno vrijeme bio i glavni predavač.

Savremeni pedagoško-psihološki izvori kritikuju praksu po kojoj se fizičko vaspitanje svodi na postizanje fizičkog savršenstva, bez sagledavanja njegove suštinske povezanosti sa


22

moralnom, voljnim i estetskom stranom ličnosti (up. Iljin, 2000 :12). Za pojedine autore fizičko vaspitanje, odnosno fizička pripremljenost kao njegova bitna komponenta povezuje sa vojnim i patriotskim vaspitanjem i pripremanjem za odbranu otadžbine (Sidorov i sar, 2000: 222-227).

3.2. Povezanost zadataka fizičkog i moralnog vaspitanja

Zadaci fizičkog vaspitanja vrlo su brojni, pa ih naučnici obično klasifikuju u nekoliko grupa. Navešćemo neke klasifikacije zadataka fizičkog vaspitanja koje se češće susreću u našoj literaturi, a koji se mogu dovesti u vezu sa zadacima moralnog vaspitanja.

Poznati ruski teoretičar fizičke kulture, L.P. Matvejev (1991), zadatke fizičkog vaspitanja dijeli u tri grupe:

• zadaci fizičkog vaspitanja u užem smislu; • specijalno obrazovni zadaci ; • opšti zadaci za formiranje ličnosti (zadaci koji se odnose na vaspitanje moralnih

kvaliteta, svijesti i ponašanja koji odgovaraju zahtjevima društva). Naš poznati teoretičar fizičke kulture, J. Leskošek (1976), zadatke fizičkog vaspitanja

deli u dve grupe: • biološki ili zdravstveno-biološki zadaci i • pedagoški (obrazovni i vaspitni) zadaci. Pedagoški zadaci podeljeni su na obrazovne i vaspitne. Obrazovni zadaci obuhvataju: razvijanje koordinacije kretanja, razvijanje motoričkih

navika, učvršćivanje motoričkih navika, razvijanje snage, brzine, okretnosti i izdržljivosti, razvijanje stvaralačke aktivnosti, usavršavanje čulnih organa i obezbeđenje teorijskih znanja.

Vaspitni zadaci obuhvataju: vaspitanje volje, karaktera i svjesne discipline, stvaranje pozitivnog odnosa prema radu, navikavanje na disciplinovan i svjestan odnos prema kolektivu, razvijanje pozitivnog odnosa prema društvenoj svojini, razvijanje patriotizma, internaciona-lizma, humanizma, obezbjeđivanje razonode i razvijanje smisla za lijepo.

U standardnim udžbenicima pedagogije obično se navodi po nekoliko važnijih zadataka fizičkog vaspitanja koji se dovode u vezu s vaspitanjem svestrane ličnosti. Najčešće su obra-đivani sljedeći zadaci: zdravstveni, higijenski, biološki, obrazovni, rekreativni, moralni, estetski itd. Neke od tih zadataka (higijenski, zdravstveni i biološki) fizičko vaspitanje ostvaruje više samostalno, a neke (moralni, obrazovni i estetski) oslanjajući se na druge komponente vaspitanja, odnosno na srodne nastavne predmete.

Moralni zadatak fizičkog vaspitanja ostvaruje se u neposrednoj vaspitnoj praksi, djelom a ne riječju. Savladavanjem određenih napora uz svjesno disciplinovanje izgrađuju se pozitivne osobine ličnosti. Istrajnim vježbanjem razvijaju se karakterne crte (istrajnost, upornost, odlučnost, dosljednost...), smanjuje egoizam i sebičnost. U grupnim igrama razvija se osjećanje pripadanja ekipi – snaga zajedništva, drugarstvo, prijateljstvo, žtrvovanje za ekipu i sl. Fizičko vaspitanje mora doprinijeti socijalizaciji emocija koje se ispoljavaju prilikom uspjeha, odnosno neuspjeha školske ekipe, omiljenog sportskog tima, nacionalne reprezentacije..., kako emocije ne bi prouzrokovale neprihvatljive oblike ponašanja u vidu huliganskih, šovinističkih, rasističkih i sličnih ispada. Formiranje pozitivnih crta karaktera, navikavanje na kulturno ponašanje, fer-plej i sportski duh najvažniji su zadaci u moralnom pogledu. Ove zadatke putem fizičkog vaspitanja treba njegovati kod budućih sportista, ali i sportskih navijača (up. Čokorilo, 2012:113-115).


23

Zadaci moralnog vaspitanja proizilaze iz njegovog cilja koji se najčešće određuje kao izgrađivanje slobodne, humane i moralne ličnosti. U vezi sa zadacima fizičkog vaspitanja moguće je na specifičan način ostvariti sljedeće zadatke moralnog vaspitanja: razvijanje mo-ralne svijesti, samosvijesti, savjesti, razvijanje moralnih osjećanja i formiranje navika moralnog ponašanja i djelovanja.

Ako je za razvijanje moralne svijesti, samosvijesti, savjesti i moralnih uvjerenja neopho-dno znanje koje se prevashodno stiče izučavanjem društvenih nauka i književnosti, za formiranje navika moralnog ponašanja i djelovanja fizičko vaspitanje predstavlja područje u kojem se brojne moralne vrline jedino mogu izgraditi. Tjelesni pokreti izazivaju inicijativu, pomoću njih učimo kako se savladavaju teškoće, a u takmičenju izgrađujemo snalažljivost, izdržljivost, upornost, borbenost i samostalnost. Izgrađivanje moralnog ponašanja i djelovanja podrazumeva razvijanje poželjnih osobina volje i karaktera. Da bi se moralno djelovalo, naučene moralne kompetencije moraju biti pretvorene u navike. To je potrebno iz prostog razloga što čovek ne može svaki put kada se javi neki moralni problem da ocjenjuje posljedice, zato moralne akcije moraju biti uvježbane (naviknuti odgovori na životne situacije). Da vrlina dolazi sa navikom, to jest da se moralan postaje moralnim djelovanjem, znao je već Aristotel. Ostvarivanje moralnih navika, naročito u školskom sportu, najviše zavisi od dosljednosti nastavnika fizičkog vaspitanja. Oni moraju biti svjesni da je za moralno ponašanje i djelovanje veoma važno razvijati poželjne (pozitivne) osobine volje i karaktera (up. Čokorilo, 2012: 130).

3.3. Razvijanje moralnih (voljnih i karakternih) osobina ličnosti u fizičkom vaspitanju

"Susret sa preprekama i njihovo savladavanje javlja se kao nužan uslov pojave i razvijanja volje, posebno kad taj proces reguliše nastavnik. Pritom on nikad ne smije da misli umjesto učenika, već sve vrijeme učenik treba da razvija samostalnost svog mišljenja i djelovanja tjerajući sebe da pronalazi izlaz iz svake situacije rješenjem svakog zadatka... Tehnika regulisanja voljnih napora u startu uključuje način samoorganizacije i samomo-bilizacije. Prvi je usmjeren na sređivanje aktivnosti i stanja sportista, ekonomičnost snage, korekciju tehnike izvođenja pokreta, to jest na odvlačenje i prebacivanje pažnje, ideomotornu spremnost, koncentraciju na tehniku kretanja, regulisanje disanja i drugo. Drugi se odnosi na samouvjerenost, samoodobravanje, samoobaveznost, samonaređivanje itd." (up. Derkač i Isaev, 1981: 204).

Pedagoško umijeće nastavnika, odnosno trenera ogleda se upravo u tome koliko je on osposobljen i spreman da podstiče i "kontroliše" tok vaspitanja i samovaspitanja volje učenika, čiji je krajnji cilj da on što prije postane "gospodar samog sebe", to jest da samostalno vlada svojim postupcima.

Karakter se često određuje kao "... integrisani sistem osobina koje omogućavaju pojedincu da uprkos preprekama na relativno dosljedan način postupa, i to upravo u odnosu na moralne principe i moralna shvatanja nekog društva" (Rot, 1981: 63). U tim osobinama do izražaja dolaze moralni stavovi, ispoljava se snaga volje, stalnost i čvrstina čovjekova. Konvencionalno o pojedincu govorimo kao o "karakteru", misleći pritom na njegovu ličnost u cjelini i osposobljenost da usklađuje vrednovanje sa postupanjem. Karakter se formira tokom razvoja ličnosti i izražava njen integritet i osobenost. Za jačanje karaktera, kao i za jačanje volje, najvažnije je savladavanje teškoća s prevashodnim ciljem samodisciplinovanja i samo-ostvarivanja.


24

Razvijanje svijesti, osjećanja i volje u fizičkom vaspitanju međusobno je tijesno po-vezano i uslovljeno. Tako svijest na neki način "kultiviše" sadržaj i dubinu osjećanja. Sportski doživljaji su neobično snažni i povezani sa formiranjem volje (ciljevi, aspiracije, sportski uspjeh). Tako doživljene moralne vrednote razvijaju lični odnos prema moralnom postupanju koje se individualizuje, proizvodi odgovornost i kritičnost, te povratno djeluje na izgrađivanje moralne svijesti i jačanje volje (up. Čokorilo, 2012: 132).

Iz razuđenog područja moralnih osobina ličnosti obrazložićmo one koje su u funkciji razvijanja voljno-karakternih osobina, a koje je, čini nam se, moguće efikasno izgrađivati u fizčkom vaspitanju (up. Vukasović, 1974: 215-220).

Pouzdanost je osnova na kojoj gradimo drugarstvo i prijateljstvo, tako neophodno u sportskom timu. Pozitivni kvaliteti pouzdanosti su: povjerljivost, odanost, odgovornost, a negativna svojstva: izdaja, neodgovornost i provokativnost.

Umjerenost pretpostavlja pronalaženje prave mjere (zlatne sredine) u jelu, piću, pušenju, polnim odnosima i uopšte u fizičkom uživanju. Pozitivni kvaliteti su: trezvenost, uzdržljivost i samosаvladavanje, a negativna svojstva: nezasitost, lakomost, proždrljivost i razvratnost.

Objektivnost se izražava u pravednom i objektivnom vrednovanju postupaka na časovima fizičkog vaspitanja. Pozitivni kvaliteti su: sposobnost kritičnosti i samokritičnosti, a negativna svojstva: subjektivizam, pristrasnost, nekritičnost itd.

Drugarstvo i prijateljstvo u fizičkom vaspitanju izražavaju pojedinačni pozitivni stav prema članovima ekipe koje vežu zajednička interesovanja, želje i ciljevi. Pozitivni kvaliteti su: pažnja, pomaganje, saradnja i poštovanje ličnosti drugoga, a negativna svojstva proizilaze iz nedostatka nabrojanih kvaliteta.

Skromnost se ogleda u odnosu prema sebi i svom školskom timu. Pozitivni kvaliteti su: samokritičnost, visoki zahtjevi prema sebi, samoodricanje, komunikativnost i kooperativnost, ne preuveličavanje ličnih zasluga i priznavanje tuđih zasluga, a negativna svojstva: umišljenost, nadutost, bolesne ambicije, samoljublje i hvalisanje.

Odlučnost se ispoljava u pozitivnim kvalitetima, kao što su: energičnost i nepokoleblji-vost. Nedostatak pozitivnih kvaliteta dovodi do kolebljivosti, nepouzdanosti i neodlučnosti.

Upornost se ogleda u tome da se započeto djelo ili namera uspješno ostvare. Pozitivni kvaliteti su: istrajnost, postojanost i nepopustljivost, a negativna svojstva: prevrtljivost, po-pustljivost i slabost.

Strpljivost (strpljen – spašen) karakterišu pozitivni kvaliteti: samosavladavanje, pla-niranje, čekanje i prepoznavanje "pravog trenutka", dok su negativna svojstva: naglost, brzo-pletost i neorganizovanost.

Smjelost spada u najstarije moralne kategorije. Njeni pozitivni kvaliteti (neustrašivost, odvažnost i požrtvovnost), smatraju se od davnina vrijednim vrlinama čvrstog karaktera. Negativna svojstva su: slabost, kolebljivost i klonulost.

Hrabrost je značajna odlika karaktera. Brojni primjeri junaka iz naših oslobodilačkih ratova olakšavaju razvijanje ove osobine u fizičkom vaspitanju. Najvažnija pozitivna svojstva hrabrosti su: neustrašivost, odvažnost, muževnost, junaštvo, borbenost i srčanost, dok su najčešća negativna svojstva: kukavičluk, bojažljivost, strah, panika, tjeskoba, bijes, prkos, surovost, okrutnost i tiranija.


25

Marljivost u fizičkom vaspitanju znači da svaki zadatak treba dobro i kvalitetno ostvariti. Pozitivni kvaliteti su joj: zadovoljstvo, ljubav i predanost sportu, a negativna svojstva: lenjost, parazitizam itd.

Nacionalni ponos ogleda se u nacionalnoj svijesti, nacionalnim osjećanjima, poštovanju nacionalne sportske tradicije i savremenih dostignuća u sportu. Nepoželjna svojstva su: ne-dostatak nacionalne svijesti, nezainteresovanost za nacionalnu stvar, nedostatak nacionalniih osjećanja i dr.

Samostalnost se ispoljava u sposobnosti da se samostalno postavi cilj i djeluje u pravcu njegovog ostvarivanja. Ova osobina je rezultat i kruna moralnih osobina ličnosti u fizičkom vaspitanju. Računa se da je samostalnost ostvarena ukoliko su razvijene njene tri bitne osobine: 1) preduzetnost, kao težnja za aktivnošću, dinamičnošću i inoviranjem metoda i oblika rada; 2) odgovornost za svoje postupke, osjećanje dužnosti, kritičan odnos prema

sebi i drugima, uz isključivanje negativnih osobina lakomislenosti, nekritičnosti i neozbiljnosti i 3) snalažljivost, koja se ogleda u raznovrsnim i neponovljivim sportskim situacijama. Njeni pozitivni kvaliteti su dosjetljivost, intuitivnost, spretnost i praktičnost, a negativna svojstva nespretnost, konzervatizam i manjkanje duha.

Prezentacija osnovnih moralnih osobina ličnosti koje je moguće razvijati u fizičkom vaspitanju ima za cilj da kod nastavnika fizičkog vaspitanja i sportskih trenera probudi interesovanje i razvije svijest o njima. Na taj način će u vaspitnoj praksi lakše prepoznati,

uvažavati i razvijati pozitivne, a suzbijati, potiskivati i mijenjati negativne moralne kvalitete. Mada nije sveobuhvatna, naša sistematizacija može poslužiti kao paradigma za izgrađivanje

moralnog profila ličnosti sportiste u fizičkom vaspitanju i školskom sportu.

4. ZAKLJUČAK

Analiza povezanosti fizičkog i moralnog vaspitanja pokazala je da fizičko vaspitanje kao nastavni predmet i kao komponenta formiranja svestrane ličnosti predstavlja solidnu osnovu za moralno vaspitanje učenika od najranijeg djetinjstva do završetka institucionalnog obrazovanja. U istorijskoj perspektivi od vremena spartanskog i atinskog vaspitanja pa sve do savremenog doba moguće je pratiti neraskidivu vezu između ova dva vida formiranja ličnosti.

S obzirom na činjenicu da fizičko vaspitanje poodavno postoji kao nastavni predmet u školi, a da moralno vaspitanje ne postoji, logično je bilo tragati za elementima moralnosti u fizičkom vaspitanju. Pokazali smo da se navike moralnog postupanja i djelovanja najefikasnije izgrađuju u nastavi fizičkog vaspitanja. Kroz igru, školski sport i školsko takmičenje intezivira se intelektualno, emocionalno i voljno angažovanje, što omgućava da se karakterne osobine ličnosti usvajaju cjelovitim čovjekovim bićem. Neke od tih osobina, kao što su smjelost i hrabrost, i nije moguće na adekvatan način (djelom a ne riječju) izgrađivati u drugim nastavnim predmetima kao u fizičkom vaspitanju i sportu. I druge moralne vrline, pozitivno ponašanje i djelovanje izgrađene u fizičkom vaspitanju putem pozitivnog transfera omogućavaju učenicima da se po njihovom modelu ponašaju i u drugim životnim situacijama.


26

5. LITERATURA

1. Čokorilo, R. (2012). Pedagogija i pedagogija sporta. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

2. Derkač, A.A., Isaev, A.A. (1981). Pedagogičeskoe masterstvo trenera. Moskva: Fiskultura i sport.

3. Iljin, P.E. (2000). Psihologija fizičeskogo vaspitanija. Sankt – Peterburg: Izdateljstvo RGPU, A.I. Gercena.

4. Leskošek, J. (1976). Teorija fizičke kulture. Beograd: Partizan.

5. Matvejev, L.P. (1991): Teorija i metodika fizičeskoj kulturi. Moskva: Fizkultura i sport.

6. Rot, N. (1981). Psihologija ličnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

7. Sidorov, A.A, Prohorova, B.M., Sinjuhin, D.B. (2000). Pedagogika. Moskva: Terra - Sport.

8. Vukasović, A. (1974). Moralni odgoj. Zagreb: SN Liber.

9. Žlebnik, L. (1970). Opšta istorija školstva i pedagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga.

Pregledni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE IX (2014) 2: 27-35

27

Радован Чокорило Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања, Катедра за друштвено-хуманистичке и биомедицинске науке, Србија UDK: 316.64:053.6 DOI: 10.7251/SHTSR1402028C

РЕЛАЦИЈЕ САМОСПОЗНАВАЊА И НЕКИХ ДРУШТВЕНИХ ОРИЈЕНТАЦИЈА АДОЛЕСЦЕНАТА У ВРИЈЕМЕ КРИЗЕ1

Резиме:

Рад представља секвенцу обимнијег емпиријског истраживања вриједносних оријентација адолесцената у вријеме кризе. Оријентација самоспознавањa посматрана је у релацији са сљедећим вриједносним оријентацијама из домена друштвеног живота омладине: југословенска, босанска, аутократска, демократска, те оријентација на приватност и савремено образовање. Истраживање је обављено на узорку од 252 уче-ника трећег и четвртог разреда средње школе из Мостара непосредно пред почетак грађанског рата у Херцеговини и 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Требиња непосредно по окончању тог рата. У истраживању је примијењена стан-дардизована скала ставова о друштвеним оријентацијама структурирана од шест субскала, и субскала о оријентацији омладине на самоспознавање. Резултати истра-живања су показали да постоје значајне корелације самоспознавања са свим посма-траним друштвеним оријентацијама адолесцената, изузев са југословенском ори-јентацијом.

Кључне ријечи: друштво, адолесценти, ставови, самоспознавање, релације, криза.

1. УВОД

Самоспознавање је насљеђе хеленске мудрости (Упознај самога себе – Хилон) и претпоставка је је за прихватање и самоостваривање себе. Та мисао је и данас актуелна зато што упућује на откривање властитих способности, аспирација и жеља. Упознати себе, пак, према многима је најтежи задатак који се поставља пред човјека па су многи знаменити људи (Монтењ, Шекспир, Дучић...) сумњали у способност човјека да спозна самога себе. Дучић (1988) је, на примјер, тврдио да човјек не познаје себе колико познаје друге људе. Због тога живи у обманама о себи, не зна шта о њему мисле други људи и радо ствара предрасуде о њима. К.Г. Јунг (1984: 84) је познавање себе доводио у везу са смислом човјековог постојања. "Нигде не стојимо ближе највећој тајни порекла свега

1 [email protected]

PREGLEDNI NAUČNI RAD


28

него у спознаји сопственог бивства, које стално уображавамо да познајемо. Али дубине свемира су нам познатије од наших сопствених дубина, где можемо скоро непосредно да ослушнемо стваралачко постајање и постојање а да их уопште не схватимо."

За самопознавање је најбитније спознати неколико аспеката сапственог ја:

- свијест о идентитету (ја сам увијек онај исти),

- свијест о самом себи као посебној битности, - свијест о властитој активности,

- реално и идеално ја,

- самосвојне тежње,

- опажање, доживљавање и мишљење о себи.

Прихватање себе је други ниво у процесу самоспознавања и у блиској је вези са опажањем, доживљавањем и мишљењем о себи, о свом реалном и идеалном ја. Поред слике коју о себи појединац ствара и прихвата, веома је значајно какву слику о њему формирају и прихватају други и колико је она у сагласности са оном сликом коју је он фармирао за себе. За сваког појединца је карактеристично да поред реалног посједује и идеално ја различито од реалног; оно усмјерава личност да тежи бољем и савршенијем од онога што јесте. Рачуна се да је личност стабилнија уколико су реално и идеално ја међусобно више повезани.

У вези с појмом ја у психолошкој литератури се углавном сусрећу термини: ја, себе, его, егоукључење, идентитет, слика о себи, самоостваривање ја-актуелизација и сл. К. Јасперс (1978: 118) је навео четири формалне ознаке појма ја: осјећање дјелатности (свијест о активности), свијест о једнострукости (ја сам један у истом тренутку), свијест о идентитету (ја сам увијек онај исти) и свијест о самом себи насупрот другима и околини. (Чокорило, 1997: 27-30). Креч и Крачфилд (1969: 212) сматрају да појединац има одређену свијест о себи и да на основу тога може да поима и процјењује сопствено ја: „сваки појединац опажа да је он одређен 'тип људи' који има извесне црте личности, навике, карактеристичне начине понашања; да поседује извесне способности, вештине, знања, да има различита уверења, вредности, ставове; да је усмерен различитим циљевима и аспирацијама. Он такође опажа своје односе са средином ... Све ове ствари заједно сачињавају свеукупну свест о себи (поимање сопственог ја, енгл. self-concepтion). Начин на који су те ствари састављене и организоване представља структуру свести о себи.” Већина психолога у селф-концепт укључује и слику о свом тијелу, односно осјећање тјелесног себе, тјелесни перцепт, тјелесну шему. Слику тијела не треба схватити статички као скуп визуелних, тактилних и кинестетичких сензација, већ динамички, као активну и промјенљиву организацију физичких елемената путем којих се перцептивна шема нашег тијела стално налази под утицајем нових искустава и активности (Р. Чокорило и М. Тишма, 2006: 315).

У савременој психологији личности спознати аспект себе односи се на појам о себи (знање о томе ко смо, перцепција властитих мисли, увјерења и особина личности) и свијест о себи (сам чин размишљања о себи). Ова два аспекта се усклађују како би створила цјеловит доживљај идентитета. Метафорички казано, наше ја истовремено је и књига (пуна узбудљивог садржаја сакупљеног током времена и читалац те књиге (који у сваком тренутку има приступ поједином поглављу или може додати неко ново).


29

Емпиријска истраживања су потврдила три важне функције појма о себи: организа-цијску, емоционалну и извршну (Аронсон, Вилсон и Акерт, 2005: 142-171).

Организацијска функција. Појам о себи дјелује као изузетно важна шема која нам помаже у тумачењу и досјећању информација о себи и о социјалном свијету. Шема је у ствари, спознајна структура коју стварамо како бисмо организовали своје знање о социјалном свијету. Једна од најважнијих шема које имамо је управо наш појам о себи, па информације које уочавамо, о којима размишљамо и које памтимо организоване су кроз то како доживљавамо себе.

Емоционална функција појма о себи помаже нам да одредимо своје емоционалне реакције. Ми често размишљамо о томе какви смо (наш актуелни појам о себи), упо-ређујемо се с оним какви бисмо жељели бити (наш идеални појам о себи) и оним каквим мислимо да бисмо требали бити (наш очекивани појам о себи). Када осјећамо да наш актуелни појам о себи заостаје за идеалним, депресивни смо, а када осјећамо да наш актуелни појам о себи заостаје за очекиваним, постајемо узнемирени.

Извршна функција појма о себи управља нашим понашањем, доноси одлуке и планира будућност. Људи су једина врста која може замислити догађаје који се још нису догодили и упустити се у дугорочно планирање, а то им омогућава појам о себи који планира и има контролу над њиховим поступцима. Метафорички казано, појам о себи је као мишић, па успјех у самоконтроли зависи од тога колико је уморан или колико је ојачан вјежбањем. Количина енергије коју овај "мишић" може потрошити на самоконтролу је ограничена тако да енергија потрошена на један задатак смањује количину енергије која нам остаје на располагању за друге задатке.

Кључно је питање како људи дефинишу себе, односно какав је садржај појма о себи који служи остваривању различитих функција. Постоје занимљиве полне и међу-културне разлике у појму о себи. У бројним западним културама људи имају независан поглед на себе, на основу кога себе одређују у терминима властитих мисли, осјећања и понашања. У азијским културама, пак, људи имају међузависан поглед на себе и дефи-нишу појам о себи првенствено у терминима својих односа са другим људима. Новија истраживања показују да су жене у САД више међузависне од мушкараца, тј. више се дефинишу на основу односа и блиских веза с другим људима. У основи постоје четири начина којима спознајемо сами себе и то: кроз интроспекцију, самоперцепцију (опа-жањем властитог понашања), социјално упоређивање (шеме о себи) и социјалну интер-акцију (самопредстављање и управљање утисцима).

Интроспективно спознавање себе, без обзира што је непоуздано, често се користи у пракси. При том постоје двије теорије: 1) торија свијести о себи и 2) теорија о узроцима властитих осјећања и понашања. Према теорији свијести о себи ми своју пажњу усмје-равамо на себе, вреднујемо и упоређујемо своје тренутно понашање са својим унутра-шњим стандардима и вриједностима. Дакле, постајемо свјесни себе на основу тога што постајемо објективни процјењујући опажачи самих себе. Теорија о узроцима властитих осјећања и понашања (зашто осјећамо то што осјећамо; зашто се понашамо тако како се понашамо) најчешће има своје упориште у култури нашег одрастања (нпр. да нам расположење зависи од тога колико смо ноћас спавали или да су разведене особе лош


30

избор за други брак и сл.). Овакво закључивање о узроцима наших осјећања и поступака није увијек исправно.

Теорија самоперцепције сматра да себе спознајемо кроз опажање властитог понашања као што би то учинио и неко други. То се нарочити јавља кад су наша унутрашња стања нејасна и кад нам се чини да не постоје вањски узроци за наше понашање.

Теорија социјалног упоређивања претпоставља да људи спознају своје способности и ставове упоређујући се са другим људима. Социјално упоређивање с људима који су бољи од нас у важној особини може нам помоћи у одређивању стандарда успјешности. Социјално упоређивање са људима који су слабији од нас у релевантној особини, може довести до тога да се осјећамо боље у погледу нашег тренутног неугодног положаја.

Теорија социјалне интеракције темељи се на самопредстављању и управљању утисцима. Самопредстављање је покушај да покажемо какви смо, или какви желимо да људи вјерују да јесмо, кроз своје ријечи, невербалну комуникацију и поступке. Два су начина самопредстављања: умиљавање (процес у којем људи користе ласкање и похвале обично особи вишег статуса како би јој се свидјели) и самооптерећивање (стварање препрека самоме себи како бисмо имали спремно оправдање ако постигнемо слабији учинак).

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД

У раду су истраживане релације оријентације самоспознавања са неким друтве-им оријентацијама адолесцената (југословенска оријентација, босанска оријентација, аутократија, демократија, приватност и савремено образовање) у вријеме кризе. Истраживање је обављено на узорку од 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Мостара непосредно пред почетак и 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Требиња непосредно по окончању грађанског рата у Херцеговини. У истраживању је примијењена сљедећа батерија инструмената: упитник о ставовима испитаника, скала ставова о самоспознавању и скала ставова друштвених вриједносних оријентација. Ставови у скали оријентације на самоспознавање претежно се односе на познавање себе и смисла сопственог живота, свог односа према другима и других према себи, као нпр: "Знам ко ме воли"; "Знам кога волим"; "Знам шта хоћу" и сл. Ставови у скали вриједносних оријентација друштвеног живота објашњени су у низу наших радова, а најприје у Чокорило (2000 и 2003). Добијени подаци су обрађени статистичким поступком χ2 тестом и коефицијентом контигенције (C).

3. РЕЗУЛТАТИ

Табеле од 1 до 6 приказују резултате укрштања оријентације самоспознавања и појединих вриједносних оријентација друштвеног живота адолесцената. За сваку табелу израчунати су предвиђени статистички партаметри – χ2-тест и коефицијент конти-генције (С).


31

У табели 1 укрштене су варијабле: oријентација самоспознавања и југословенска оријентација. Нису утврђене статистички значајне разлике на нивоу од .05.

Табела 1. Оријентација самоспознавања и југословенска оријентација

ОРИЈЕНТАЦИЈА САМОСПОЗНАВАЊА

ЈУГОСЛОВЕНСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ∑

Ниска Средња Висока

Ниска ф 47 76 43 166

% 28,30 45,80 25,90 100

Средња ф 76 103 43 222

% 34,20 46,40 19,40 100

Висока ф 29 50 37 116

% 25,00 43,10 31,90 100 ∑ 152 229 123 504

χ2 = 7,74; C = 0,12; df = 4; p = 0,10, разлика није статистички значајна на .05.

Табела 2 приказује резултате укрштања варијабли самоспознавања и босанске оријентације. Пронађене су статистички значајне разлике међу овим варијаблама на нивоу од .01. Табела 2. Оријентација самоспознавања и босанска оријентација


БОСАНСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ∑


Ниска ф 36 86 44 166

% 21,7 51,8 26,25 100

Средња ф 84 80 58 222

% 37,80 36,00 26,10 100

Висока ф 25 54 37 116

% 21,60 46,60 31,90 100 ∑ 145 220 139 504

χ2 = 18,06; C = 0,18; df = 4; p = 0,00, разлика статистички значајна на .01. Инспекцијом табеле 3 закључујемо да међу посматраним варијаблама (оријента-

ција самоспознавања и аутократска оријентација) постоје значајне разлике на нивоу од .01.

Табела 3. Оријентација самоспознавања и аутократска оријентација


АУТОКРАТСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ∑


Ниска ф 74 77 15 166

% 44,60 46,40 9,00 100

Средња ф 55 99 68 222

% 24,80 44,60 30,60 100

Висока ф 30 42 44 116

% 25,90 36,20 37,90 100 ∑ 159 218 127 504

χ2 = 42,42; C = 0,27; df = 4; p = 0,00, разлика је статистички значајна на .01.


32

Између оријентације самоспознавања и демократске оријентације, како се може при-мијетити у табели 4, утврђене су такође статистички значајне корелације на нивоу од .01.

Табела 4. Оријентација самоспознавања и демократска оријентација


ДЕМОКРАТСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА ∑


Ниска ф 48 86 32 166

% 28,90 51,80 19,30 100

Средња ф 63 94 65 222

% 28,40 42,30 29,30 100

Висока ф 26 42 48 116

% 22,40 36,20 41,40 100 ∑ 137 222 145 504

χ2 = 16,93; C = 0,18; df = 4; p = 0,00, разлика је статистички значајна на .01. Табела 5 приказује резултате укрштања варијабли оријентација самоспознавања

и оријентације на приватност. Овдје су утврђене разлике на нивоу од .05.

Табела 5. Оријентација самоспознавања и оријентација на приватност


ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ПРИВАТНОСТ ∑


Ниска ф 50 74 42 166

% 30,10 44,60 25,30 100

Средња ф 82 86 54 222

% 36,90 38,70 24,30 100

Висока ф 30 39 47 116

% 25,90 33,60 40,50 100 ∑ 162 199 143 504

χ2 = 13,21; C = 0,15; df = 4; p = 0,01 разлика је статистички значајна на .05.

Табела 6 приказује однос између оријентације самоспознавања и оријентације на савремено образовање. Пронађене су значајне разлике међу овим варијаблама на нивоу од .01.

Табела 6. Оријентација самоспознавања и оријент. на савремено образовање


ОРИЈЕНТАЦИЈА НА САВРЕМЕНО ОБРАЗОВАЊЕ

∑


Ниска ф 59 79 28 166

% 35,50 47,60 16,90 100

Средња ф 60 104 58 222

% 27,00 46,80 26,20 100

Висока ф 33 42 41 116

% 28,40 36,20 35,30 100 ∑ 152 225 127 504

χ2 = 14,23; C = 0,16; df = 4; p = 0,00, разлика је статистички значајна на .01.


33

Табела 7 приказује прегледно резултате израчунатих разлика оријентације само-спознавања и свих посматраних друштвених вриједносних оријентација. Није тешко закључити да је оријентација самоспознавања у значјној корелацији са свим вриједносним оријентацијама друштвеног живота изузев са југословенском оријентацијом. Табела 7. Самоспознавање и вриједносне оријентације друштвеног живота

Самоспознавање ВОДЖ

df χ2 C p

Југословенска оријентација 4 7,74 0,12 .10

Босанска оријентација 4 18,06 0,18 .00

Аутократија 4 42,42 0,27 .00

Демократија 4 16,93 0,18 .00

Приватност 4 13,21 0,15 .01

Савремено образовање 4 14,23 0,16 .00

4. ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧАК

Овим истраживањем је показано до постоје статистички значајне разлике између оријентације самоспознавања и скоро свих посматраних друштвених оријентација адолесцената у вријеме кризе. Изузетак је само југословенска оријентација

Када је у питању повезаност између босанске оријентације и самоспознавања, тенденција је сљедећа: у категорији високе босанске оријентације значајно је већи број високо (31,9%) у односу на ниско (26,5%) оријентисаних на самоспознавање, док је у категорији ниске босанске оријентације занемарљиво више ниско (21,7%) у односу на високо (21,7%) оријентисаних на самоспознавање.

Према томе, могуће је закључити да већа босанска оријентација одређује већу оријентацију на самоспознавање, и обрнуто, нижа босанска оријентација одређује мању оријентацију на самоспознавање.

Код самоспознавања и аутократије добијени су очекивани резултати: у катего-рији високо оријентисаних на самоспознавање значајно је више високо (37,9%) у односу на ниско (25,9%) оријентисаних на аутократију, док је у категорији ниско оријентиса-них на самоспознавање значајно више ниско (44,6%) у односу на високо (9,0%) ауто-кратски оријентисаних.

Оправдано је, дакле, закључити да висока оријентација на самоспознавање истовремено значи и високу оријентацију на аутократију и ниска оријентација на само-спознавање ниску оријентацију на аутократију.

Самоспознавање, као и религијска и естетска оријентација (Чокорило, 2004 и 2005), припада домену виших људских потреба (имплицира племенитост и љепоту), па је разумљиво да су они који имају такву оријентацију више оријентисани на аутократију.

Интересантно, слична тенденција се показује и код демократске оријентације и самоспознавања. То је могуће апостериори објаснити чињеницом да су данашње демо-крате у ствари преобучене аутократе доскорашњег тоталитарног режима. Или, да је


34

демократија произвела довољно снажне политичке елите које онда демострирају моћ и власт (насиље) не само над политичким противницима него и над грађанима.

Резултати показују да је у категорији високо оријентисаних на самоспознавање значајно више високо (41,4%) у односу на ниско (22,4%) демократски оријентисаних. Насупрот томе, у категорији ниско оријентисаних на самоспознавање значајно је више ниско (28,9%) у односу на високо (19,3%) демократски оријентисаних. Закључак је у складу с нашим хеуристичким претпоставкама да они који су оријентисани на само-спознавање истовремено више разумију и уважавају цивилизацијско-хуманистичка до-стигнућа којима, наравно, припада и демократија.

Однос између самоспознавања и оријентације на приватност је очекиван. У категорији високе оријентације на самоспознавање значајно је већи број високо (40,5%) у односу на ниско (25,9%) оријентисаних на приватност. Код ниске оријентације на самоспознавање значајно је већи број ниско (30,1%) у односу на високо (25,3%) ори-јентисаних на приватност.

Дакле, они који су високо оријентисани на самоспознавање истовремено су високо оријентисани и на приватност, и обратно, они који су ниско оријентисани на самоспо-знавање ниско су оријентисани и на приватност.

Слична је повезаност између самоспознавања и оријентације на савремено образовање. Међу испитаницима високо оријентисаним на самоспознавање значајно је више високо (35,3%) у односу на ниско (28,4%) оријентисаних на савремено образо-вање. Супротно, међу ниско оријентисаним на самоспознавање значајно је више ниско (35,5%) у односу на високо (16,9%) оријентисаниих на савремено школство.

Тенденција је законита: високо оријентисани на самоспознавање високо су ори-јентисани на савремено образовање; ниско оријентисани на самоспознавање ниско су оријентисани на савремено образовање.

Табела 7 синтетички приказује резултате контигенцијских табела од 1 до 6. Није тешко уочити да оријентација самоспознавања значајно корелира са свим посматраним вриједносним оријентацијама друштвеног живота, изузев југословенске оријентације. Непостојање корелације између самоспознавања и ове друштвене оријентације могуће је објаснити, поред осталог, равнодушношћу већине људи према југословенској ори-јентацији проистеклу из чињенице да је јавност тог времена перманентно оспоравала, игнорисала и омаловажавала, па чак и одбацивала као непожељну идеју.

Ако упоредимо добијене резултате у овом раду са нашим резултатима (Чокорило, 2006) у којима су потврђени значајни социјално-искуствени корелати самоспознавања у вријеме друштвене кризе (социјално поријекло, образованост оца, образованост мајке, материјални услови, националност, вјероисповијест, вријеме) можемо с више поузданости закључити да је оријентација самоспознавања адолесцената у вријеме кризе значајно повезана са бројним друштвеним оријентацијама и социјално-искуственим чиниоцима.

И код других аутора пронађена је одређена повезаност између вриједности и свијести о себи на адолесцентном узрасту (Хавелка, 1988), као и појма о себи (спољашњи локус контроле и самопоштовање) и неких вриједносних оријентација Јоксимовић и Јањетовић, 2008).


35

5. ЛИТЕРАТУРА

1. Аронсон, Е., Вилсон, Т.Д., Акерт, Р.М. (2005). Социјална психологија. Загреб: Мате.

2. Дучић, Ј. (1988). Благо цара Радована. Београд: Просвета.

3. Јасперс, К. (1978). Општа психопатологија. Београд: Просвета и Савремена администрација.

4. Јоксимовић, С., Јањетовић, Д. (2008). Појам о себи и вредносне оријентације адолесцената. У Зборнику института за педагошка истраживања (2) 288-305. Београд: Институт за педагошка истраживања.

5. Креч, Д. Крачфилд, Р. (1969). Елементи психологије. Београд: Научна књига.

6. Мандић, П. (1995). Човјек – свједочење о величини и паду. Београд: Учитељски факултет.

7. Кузмановић, Б. (1995). Друштвене промене и промене вредносних оријентација ученика. Психолошка истраживања 7 (17-47). Београд: Институт за психологију.

8. Пантић, Д. (1981). Вредносне оријентације младих у Србији. Београд: Истраживачко-издавачки центар ССО Србије.

9. Пантић, Д. (1990). Промене вредносних оријентација младих у Србији. Београд: Универзитет у Београду, Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања.

10. Rokeach, M. (1973). The nature of Human Values. NewYork: Free Press.

11. Рот, Н., Хавелка, Н. (1973). Национална везаност и вредности код средњошколске омладине. Београд: Институт за социологију, Институт друштвених наука, Центар за социолошка истраживања.

12. Хавелка, Н. (1998). Вредносне оријентације адолесцената: вредности и свест о себи, Настава и васпитање, 5, 803-824.

13. Чокорило, Р. (1990). Породични одгој и вриједносне оријентације ученика. Сарајево: Издавачко књижарско трговинско предузеће „Сарајево“.

14. Чокорило, Р. (1996). Самопревазилажење омладине у рату (У: Зборнику радова ФИС-комуникације. (5) 41-43, Ниш: Филозофски факултет.

15. Чокорило, Р. (1997). Вриједносне оријентације школске омладине. Нови Сад: Факултет физичке културе.

16. Чокорило, Р. (2000). Социјално-психолошке детерминанте вриједносних оријентација школске омладине (докторска дисертација). Српско Сарајево: Филозофски факултет.

17. Чокорило, Р. (2003). Вриједносне оријентације омладине у вријеме друштвене кризе. Српско Сарајево: Филозофски факултет.

18. Чокорило, Р. (2004). Религијска вриједносна оријентација школске омладине у рату. У Зборнику радова Филозофског факултета Српско Сарајево (3-4), 107-115. Српско Сарајево: Филозофски факултет.

19. Чокорило, Р. (2005). Естетска вриједносна оријентација омладине у рату. У Зборнику радова "Вредносне оријентације младих", 81-90. Бачка Паланка: Научно-стручно савјетовање.

20. Чокорило, Р. (2006). Социјално-искуствени чиниоци самоспознавања омладине у вријеме друштвене кризе. У Гласнику 44. конгреса Антрополошког друштва Југославије СВ. (41), 177-186. Београд: Антрополошко друштво Југославије.

21. Чокорило, Р. Тишма, М. (2006). Селф-концепт као битан фактор успјеха у спорту. У "Спорт Монт" (10-11) 315-320. Подгорица: Црногорска спортска академија.

22. Чокорило, Р. (2010). Социо-искуствени извори аутократске оријентације омладине у вријеме друштвене кризе. У Гласнику Антрополошког друштва Србије, СВ. (45), 419-425. Нови Сад: Антрополошко друштво Србије.


36

Радован Чокорило Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања, Катедра за друштвено-хуманистичке и био-медицинске науке, Србија UDK: 316.321.7(053.6) Doi: 10.7251/SHTSR1402036C

СОЦИО-ИСКУСТВЕНИ ИНДИКАТОРИ ДЕМОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ АДОЛЕСЦЕНАТА У ВРИЈЕМЕ КРИЗЕ2

Резиме

Рад представља дио обимнијeг емпиријског истраживања вриједносних ори-јентација адолесцената у вријеме кризе, у коме су поред демократске оријентације истраживане и друге оријентације из домена друштвеног живота омладине (југосло-венска, босанска, аутократска, приватност и савремено образовање). Посматрани су сљедећи социо-искуствени индикатори демократске оријентације: пол, социјално по-ријекло, општи школски успјех, школска спрема оца и мајке, материјални услови, национална и конфесионална припадност и др. Узорак су сачињавала 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Мостара непосредно пред почетак гра-ђанског рата у Херцеговини и 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Требиња непосредно по окончању тог рата. Примијењена су два инструмената: упитник о ставовима испитаника и стандардизована скала Ликертовог типа демо-кратске оријентације. Резултати истраживања су показали да је демократска ори-јентација у вријеме кризе мало присутна међу младом генерацијом. Њене индикаторе је могуће тражити у социјалном поријеклу, националној припадности и временској перспективи. Они који су нижег социјалног статуса више су демократски оријенти-сани. Муслимани су по демократској оријентацији на првом мјесту, а затим слиједе Хрвати, Срби и Југословени. Очекивано, већи је број демократски оријентисаних прије рата у односу на предратно стање.

Кључне ријечи: адолесценти, социо-искуствене карактеристике, ставови, демо-кратија, криза.

1. УВОД

Демократија је најлошија форма државе ако изузмемо све остале.

[Винстон Черчил]

2 [email protected]



37

Ниједно друштво се не може присилити на демократију, она није ни поклон који се једном добије и задржи за сва времена.

За њу се мора свакодневно борити и бранити је. [Хеинз Галински]

Изворно грчко значење демократије (демос – народ и кратео – владам) као

владавине народа историјски посматрано различито је схватано и у пракси остваривано. Демократија се у Европи развила најприје у грчким градовима-државама као директна и непосредна демократија. Стари Грци су из своје демократије, тј. владавине народа, искључили све робове, као да они не припадају народу. Модерна демократија израсла је најприје из калвинистичких убјеђења 17. века, посебно у Шкотској, Енглеској и Холандији, гдје се општина појавила као носилац религиозног и политичког живота, по учењу просветитељства, посебно по његовом посматрању слободе и једнакости свих, те по нормативном значењу разумног размишљања појединца о држави и друштву. Као основа појавила су се Русоова учења о суверенитету народа као о недјељивом и неотуђивом праву народа. Прва модерна демократска држава биле су САД. У Европи је први пут у Француској револуцији основана држава на демократским принципима.

Основни проблем демократије је јаз између слободе појединца и његове везаности за цјелину (државу или друштво). Слобода појединца се овим везањем за политичко уређење ограничава, а са друге стране уређење је то које омогућава остварење слободе. Слобода без везаности водила би до права песнице. Претпоставка владавине народа полази од схватања да је народ који влада самим собом слободан за разлику од владавине неколико моћника над подређенима. Абрахам Линколн 16. предсједник САД вели: "Своју легитимацију демократија налази у претпоставци суверенитета народа". Народни суверенитет подразумијева политичку и друштвену једнакост.

Сљедећа претпоставка демократије је једнакост свих грађана. Много је расправа о томе шта се треба подразумијевати под појмом једнакост и докле једнакост може да иде, а да не угрози слободу. Оно око чега нема расправе је једнакост грађана пред законом. Не смију постојати посебна права или посебни судови који су надлежни само за поједине класе или групе. Правна држава мора обезбиједити једнаке шансе за све, јер преијти опасност за слободу ако су социјални и економски услови сувише неједнаки. Критичари овдје уводе нову тезу, да је покушај успостављања широке или потпуне једнакости неприродан, јер не узима у обзир природну разноликост људи, односно да се потпуна једнакост може успоставити само недемократским средствима.

У демократији власт се повјерава општим, једнаким, слободним тајним и директним изборима и то само на ограничено вријеме. Избор одговара демократским принципима само онда ако тај избор представља избор између алтернатива. Чиста потврда или одлучивање о једном једином предлогу са Да или Не не би био прави избор јер не би постојала могућност избора између различитих предлога.

Слобода мишљења, различитост мишљења, слобода информисања, заштита мањина и слободна опозиција су претпоставке демократских избора. Сљедствено томе, демократија стоји између анархије и диктаторске владавине. Она нуди онолико слобода колико их је могуће понудити и онолико реда колико је неопходно. Она живи од схватања њених грађана да су обавезујућа правила неопходна. Ово убјеђење грађана које се вијековима развијало у традиционално демократским државама као што су САД или Енглеска, или које је, као у Њемачкој произашло из негативног искуства са


38

антидемократским идеологијама и владајућим системима, означава се појмом политичке културе.

Оно што би ми данас требали разумјети под појмом демократије, из чега се састоји њена бит, сасвим је нејасно упркос врло раширеној употреби појма. Сматрамо да је демократија нешто што има везе са слободом појединца и са владавином народа, али нисмо сигурни да ли и како се оваква представа демократије данас може остварити. Оно што се данас у свијету означава као демократија и демократско има превише значења која су понекад и контрадикторна. Та нејасноћа добрим дијелом је повезана са чињеницом да се један поред другог користе различити интерпретатори демократије и њихове дефиниције не обраћајући пажњу на чињеницу да они потичу из различитог доба и различитих друштвених уређења и не правећи разлику између језгра демократског размишљања и њеног остварења у различитим временским периодима и друштвеним уређењима.

Шта, дакле, демократија има са формулом која лијепо звучи: Демократија је владавина народа и произилази из народа? Има ли народ из којег произилази сва власт уопште шансу да одлуке доноси политички компетентно? Или да подсјетимо на још једну омиљену (либерелну) дефиницију по којој је демократија владавина јавног мишљења, при чему оно (јавно мишљење) треба да настане у процесу рационалне ди-скусије? Да ли се у нашој јавности више уопште разумно аргументује или се само емо-ционално агира и реагује? Шта је јавно мишљење по којем би се политичари требали оријентисати? Јесу ли то резултати демократије или објављена мишљења и коментари које партије и савези треба да заступају у великим новинама, на радију и телевизији или пред онима који сједе пред телевизором?

Једнака слобода за све грађане је сталан захтјев демократије. Данашње подручје примјене класичне дефиниције демократије може се процијенити по томе колико садашње конкретне форме демократије дате у дефиницији могу бити омогућене и испоштоване. Да ли нам историјска појава демократије и даље може бити идеал мораће се одлучити на основу онога колико се основних вриједности демократије испунило, а колико није.

Демократија при томе полази од једне одређене слике човјека. Људи треба да буду слободни, тј. да своју личност образују и развијају по сопственим одлукама. Иза тога стоји – да ли хришћанска или идеолошко-хуманистичка тврдња – да сваки човјек има своје достојанство које га чини особеним и тиме га разликује од животиње. На политички ријечник преведено то значи, да свака моћ и владавина треба да нађу своје границе у недодирљивом достојанству сваког појединца. Моћ и власт принципијелно требају контролу и ограничења, и због тога се морају заснивати на чињеници да су прихваћени од оних који су јој подређени, пошто би неограничена могућност кориштења достојанства и слободе могла повриједити појединца. Јер свака, а посебно државна власт и моћ треба да служе циљу остваривања и осигурања могућности и шанси за све чланове заједнице да воде слободан и човјека достојанствен живот.

Слобода при томе није ништа апстрактно, него значи конкретну слободу личног (особног) уређења живота, слободу религије и свијести. Слобода избора занимања, слободна могућност уређења приватног живота, слободно располагање сопственом имовином, слобода и неповредивост стана, слобода поштанског и телефонског саобра-ћаја. Слобода значи и осигурање пред самовољно проведеним хапшењем и гаранцију


39

државно-правног поступка пред судом, као и контролу информација, које држава при-купља о појединцу. Овдје спадају и право на слободно изражавање мишљења, слобода штампе, слобода окупљања и удруживања, право на једнако учешће у политичком образовању у одређеној заједници. Сва права од којих су овдје наведена само нека, морају бити претпоставка образовању политичких заједница. Језгро ових слобода, достојанство човјека, не даје држава сваком појединцу, него га гарантује и признаје као неотуђиво и неповредиво право сваког. Осигурати достојанство сваког човјека је смисао сваког демократског устава. Оно што се још мора напоменути је да се слободе и права поје-динца не могу провести апсолутно, оне морају наћи своје границе у слободама и пра-вима другог појединца. Тек кад се пред собом има оваква слика човјека може се пред-ставити и бит демократије. Демократском се може назвати она заједница која призна-вањем достојанства човјека као посљедње и прве вриједности појединца има за циљ да свим грађанима на исти начин осигура слободу за развој њихове личности и за одговорно уређење сопственог живота, те створи социјалне услове који то омогућавају. Демократија зато није збир формално прописаних поступака, него је одређена својим садржајним ци-љем, највећом могућом мјером слободе која се да остварити одређеним историјским и друштвеним условима, развијањем самоодговорности и социјалне правичности.

Демократија поставља постојање појединца изнад онога што ни у ком случају не може бити стављано на гласање. Тек на овој основи заједничког убјеђења уведен је принцип одлучивања већине о уређењу политичке свакодневнице. Самим тим демократија није вриједносно неутрални поступак уређења, него политичка форма која се усмјерава ка развијању вриједности (Бесон и Јаспер, 1990). (http://www.dadalos. org/srbija/demokratie/ Grundkurs1/material/lexikon.htm)

Остаје отворено питање колико је демократија остварена и у каснијим системима и шта се под тим појмом подразумијева и данас. У садашњим околностима наше демо-крате су у ствари само у ново рухо преобучене аутократе доскорашњег тоталитарног режима, тзв. народне демократије која је у ствари била владавина партијске биро-кратије. Данас, наша млада демократија је већ произвела довољно снажне политичке елите које потом демострирају снажну моћ и власт (насиље) над политичким про-тивницима и грађанима.

Субскалу оријентације на демократију конструисали смо пред почетак првих вишестраначких избора у Босни и Херцеговини и тек прокламованих, у пракси још не остварених, слобода и права човјека и грађанина. Та чињеница, дакако, умањује њену вриједност с обзиром на савремене околности развијене демократије.

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД

У раду су посматрани неки социо-психолошки извори демократске оријентације адолесцената у вријеме друштвене кризе. То су сљедећи извори: пол, социјално поријекло, општи школски успјех, школска спрема оца, школска спрема мајке, материјални услови, националност, вјероисповијест, извор религиозности, чланство у политичким странкама и временска перспектива. Истраживање је обављено на узорку од 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Мостара непосредно пред почетак и 252 ученика трећег и четвртог разреда средње школе из Требиња непосредно по окончању грађанског


40

рата у Херцеговини. У истраживању је примијењена сљедећа батерија инструмената: упитник о ставовима испитаника и стандардизована скала демократске оријентације Ликертовог типа. Субскалу демократске вриједносне оријентације конструисали смо непосредно пред почетак грађанског рата из нешто ширег одређења демократије као владавине народа када се демократија наново рађала на простору Босне и Херцеговине. Репрезентативне тврдње из ове субскале су: Дозвољена су јавна окупљања и штрајкови; У политичком животу је дозвољено слободно страначко удруживање. За обраду по-датака коришћени су статистички поступци – χ2 тест и коефицијент контигенције (С).

3. РЕЗУЛТАТИ

Табеле од 1 до 11 приказују резултате укрштања појединих социо-психолошких индикатора са демократском оријентацијом адолесцената за које су израчунати ста-тистички параметри.

У табели 1 укрштени су резултати демократске оријентације и пола испитаника. Нису пронађене разлике ни на нивоу од .05. Највише је и једних и других који су средње, затим оних који су ниско и на крају оних који су високо демократски оријентисани.

Табела 1. Пол и демократска оријентација

ДЕМОКРАТСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА

∑ ПОЛ


f 65 116 75 256

Женски % 25,4 45,3 29,3 100

f 72 106 70 248

Мушки % 29,00 42,70 28,20 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 0,85; C = 0,04; df = 2; p = .65, разлика није статистички значајна на .05.

У табели 2 приказан је однос социјалног поријекла и демократске оријентације. Видљиво је да су ове двије варијабле у статистички значајној корелацији. Табела 2. Социјално поријекло и демократска оријентација


∑ СОЦИЈАЛНО ПОРИЈЕКЛО


f 96 178 102 376

Нижи статус % 25,50 47,30 27,10 100

f 41 44 43 128

Виши статус % 32,00 34,40 33,60 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 6,51; C = 0,11; df = 2; p = .03, разлика је статистички значајна на .05. У табели 3 приказан је однос општег школског успјеха и демократске ори-

јентације адолесцената. И ове двије варијабле су у статистички значајној корелацији.


41

Табела 3. Општи школски успјех и демократска оријентација


∑ ОПШТИ ШКОЛСКИ

УСПЈЕХ Ниска Средња Висока

f 28 22 19 69

Натпросјечан % 40,60 31,90 27,50 100

f 109 200 126 435

Просјечан и испотпр. % 25,10 46,00 29,00 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 8,00; C = 0,12; df = 2; p = .01, разлика је статистички значајна на .05. У сљедећим табелама (4, 5 и 6) у којима су стављени у однос школска спрема

оца, школска спрема мајке и материјални услови, с једне стране, и демократска ори-јентација, с друге стране, није утврђена статистички значајна повезаност. Табела 4. Школска спрема оца и демократска оријентација


∑ ШКОЛСКА СПРЕМА ОЦА


f 19 33 19 71

Основна % 26,80 46,50 26,80 100

f 58 121 69 248

Средња % 23,40 48,80 27,80 100

f 33 37 23 93

Виша % 35,50 39,80 24,70 100

Висока и научни f 27 31 34 92

степен % 29,30 33,70 37,00 100

∑ 137 222 145 504


Табела 5. Школска спрема мајке и демократска оријентација


∑

ШКОЛСКА СПРЕМА МАЈКЕ


f 41 74 44 159

Основна % 25,80 46,50 27,70 100

f 65 111 72 248

Средња % 26,20 44,80 29,00 100

Виша, висока и f 31 37 29 97

научни степен % 32,00 38,10 29,90 100

∑ 137 222 145 504



42

Табела 6. Материјални услови и демократска оријентација


∑ МАТЕРИЈАЛНИ УСЛОВИ


f 38 71 46 155

Врло добри % 24,50 45,80 29,70 100

f 72 107 76 255

Добри % 28,20 42,00 29,80 100

f 27 44 23 94

Слаби % 28,70 46,80 24,50 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 1,85; C = 0,06; df = 4; p = .76, разлика није статистички значајна на .05. У табели број 7 пронађена је значајна повезаност између националне припадности

адолесцената и демократске оријентације Табела 7. Национална припадност и демократска оријентација


∑ НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ


Муслиман f 11 56 27 94

% 11,70 59,60 28,70 100

Србин f 96 119 84 299

% 32,10 39,80 28,10 100

Хрват f 15 36 19 70

% 21,40 51,40 27,10 100

Југословен f 15 11 15 41

% 36,60 26,80 36,60 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 24,11 C = 0,21; df = 6; p = .00, разлика је статистички значајна на .01.

У табели 8 није утврђена значајна повезаност између вјероисповијести (конфе-сионалне припадности) и демократске оријентације.

Табела 8. Вјероисповијест и демократска оријентација


∑ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТ

Ниска Средња Висока f 19 27 22 68

Нисам вјерник % 27,90 39,70 32,40 100

f 13 43 23 79

Исламска % 16,50 54,40 29,10 100

f 90 115 79 284

Православна % 31,70 40,50 27,80 100

f 15 37 21 73

Католичка % 20,50 50,70 28,80 100

∑ 137 222 145 504



43

У табели 9 укрштени су резултати извора религиозности (ко је на тебе утицао да вјерујеш у Бога?) и демократске оријентације. Овдје није утврђена значајна корелација.

Табела 9. Извор религиозности и демократска оријентација


∑ ИЗВОР РЕЛИГИОЗНОСТИ


f 35 61 27 123

Породица % 28,50 49,60 22,00 100

Вјерске f 9 12 9 30

установе % 30,00 40,00 30,00 100

f 37 75 61 173

Сам сам спознао % 21,40 43,40 35,30 100

Човјеку је f 36 43 24 103

урођено да вјерује % 35,00 41,70 23,30 100

f 20 31 24 75

Нисам вјерник % 26,70 41,30 32,00 100

∑ 137 222 145 504


Табела 10 приказује резултате укрштања међу варијаблама чланство у политичким странкама и демократска оријентација. Није пронађена значајна повезаност међу овим варијаблама.

Табела 10. Чланство у политичким странкамa и демократска оријентација


∑ ЧЛАНСТВО У

ПОЛИТИЧКИМ СТР. Ниска Средња Висока

f 6 21 9 36

Да % 16,70 58,30 25,00 100

f 119 189 131 439

Не % 27,10 43,10 29,80 100

f 12 12 5 29 Не желим

одговорити % 41,40 41,40 17,20 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 7,12; C = 0,11; df = 4; p = .12, разлика није статистички значајна на 0.5. У табели 11 приказани су резултати укрштања варијабле назване „временска

перспектива“ (испитаници прије рата, испитаници послије рата) и демократске ори-јентације. Међу овим варијаблама пронађена је значајна повезаност.


44

Табела 11. Временска перспектива и демократска оријентација


∑ ВРЕМЕНСКА ПЕРСПЕКТИВА


f 52 120 80 252

Прије рата % 20,60 47,60 31,70 100

f 85 102 65 252

Послије рата % 33,70 40,50 25,80 100

∑ 137 222 145 504

χ2 = 10,96; C = 0,14; df = 2; p = .00, разлика је статистички значајна на .01. Табела 12 приказује прегледно резултате повезаности посматраних социо-иску-

ствених индикатора и демократске оријентације адолесцената. Видљиво је да су социјално поријекло, националност, вјероисповијест, извор религиозности и временска перспектива испитаника у значајној корелацији са демократском оријентацијом, док остале вари-јабле нису показале такву тенденцију. Табела 12. Социо-искуствени индикатори и демократска оријентација


СОЦИО-ИСКУСТВЕНИ ИНДИКАТОРИ

df χ2 C p

Пол 2 0,85 0,04 .65

Социјално поријекло 2 6,51 0,11 .03

Општи школски успјех 2 8,00 0,12 .05

Школска спрема оца 6 10,66 0,14 .09

Школска спрема мајке 4 2,14 0,06 .70

Материјални услови 4 1,85 0,06 .76

Националност 6 24,11 0,21 .00

Вјероисповијест 6 10,82 0,14 .09

Извор религиозности 8 11,71 0,15 .16

Чланство у полит. стран. 4 7,12 0,11 .12

Временска перспектива 2 10,96 0,14 .00

4. ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧАК

Од 11 посматраних извора демократске оријентације адолесцената у вријеме друштвене кризе показало се да њих 4 стоји у значајној корелацији са демократском оријентацијом, док осталих 7 није показало такву тенденцију. Социјално поријекло испитаника је у значајној корелацији са демократском оријентацијом. Међу испита-ницима нижег социјалног статуса значајно је више високо и средње демократски ори-јентисаних (74,4%) у односу на оне који припадају вишем социјалном статусу (68,0%). Општи школски успјех испитаника је такође у значајној корелацији са демократском оријентацијом. Међу онима који су просјечног и испотпросјечног општег школског


45

успјеха више је високо и средње демократски оријентисаних (75,0%) у односу на оне који имају натпросјечан општи школски успјех (69,4%).Интересантни су резултати односа националне припадности и демократске оријентације испитаника. Високо и средње демократски оријентисаних највише је муслимана (88,3%), а затим слиједе: Хрвати (78,5%), Срби (67,9%) и (не)очекивано на задњем мјесту Југословени (63,4%). Упоређивањем ових резултата са резултатима аутократске оријентације (Чокорило, 2010), видљиве су иако не баш досљедне супротности. Једино су Срби на првом мјесту кад је аутократија у питању а на посљедњем кад је демократија у питању. Такве до-сљедности нема код Хрвата који су у обје оријентације на трећем мјесту, ни код мусли-мана који су кад је аутократија у питању на другом, а кад је демократија у питању на првом мјесту, ни код Југословена који су у обје оријентације на четвртом мјесту. Вријеме се такође показало као значајан фактор демократске оријентације. Прије рата је значајно више високо и средње демократски оријентисаних (79,3%) у односу на посљератно стање (66,3%). Притом, наравно, треба имати на уму да су у посљератном узорку само припадници српске националности. Међутим, нећемо погријешити ако устврдимо да рат утиче на “редуцирање” демократије с обзиром да се бројне одлуке морају доносити на начин који није демократски у циљу ефикаснијег функционисања војно-полицијског система заснованог на хијерархијско-аутократској субординацији. Сматрамо да демо-кратску оријентацију треба другачије посматрати с обзиром на посматрана два времена. У вријеме кризе можда није наодмет говорити о потреби редуцирања демократске оријентације у смислу заштите људи чији су витални друштвени и индивидуални интереси угрожени. У стабилном времену неопходно је градити критичку свијест и же-стоко се борити за демократска права на свим нивоима друштвене организованости, а посебно у политичком организовању, организовању у малим социјалним групама (по-родици, школи, корпорацији, спортској групи и сл.). Остаје отворено питање какав је исход те борбе без обзира на чињеницу да демократска оријентација има дуговјечну цивилизацијску традицију од најстаријих времена па све до данас. Она је настала као резултат човјекове жеље да обезбиједи достојанствен живот у неизбјежној социјалној заједници, насупрот паралелној жеђи појединаца или група за апсолутном и дуготрајном доминацијом, превасходно у политичкој сфери и другим подручјима човјековог орга-низовања.

И на крају, табела 12 прегледно приказује резултате међусобне повезаности посматраних социо-искоствених извора, с једне стране и демократске оријентације адолесцената, с друге стране. Није наодмет још једном подсјетити на емпиријске чиње-нице које говоре да је демократска оријентација веома слабо раширена код Срба у поређењу са муслиманима и Хрватима. Дода ли се томе веома раширена аутократска оријентација у српском етносу (Чокорило, 2010), ето довољно разлога за тумачење колективних невоља које овај народ вијековима прате. Извори антидемократске и проаутократске оријентације Срба чини нам се да понајприје леже у социјално-исто-ријским околностима: петвјековној тиранији и робовању Турцима, дуготрајним осло-бодилачким и свјетским ратовима, дуготрајним тоталитарним политичким режимима и традиционалним патријархалним породичним односима. Свака од њих понаособ и у заједничком садејству утиче на социјализацију младих људи који нису ни свјесни ко-лико им та традиционална перспектива замагљује демократску оријентацију у коју данас могу и морају емоционално снажније и интелектуално истрајније бити загледани.


46

5. ЛИТЕРАТУРА

1. Аронсон, Е., Wилсон, Т.Д., Акерт, Р.М. (2005). Социјална психологија. Загреб: Мате.

2. Бесон, В., Јаспер, Г. (1990). Слика модерне демократије. Саставни дијелови слободног државног уређења. Бон. (http://www.dadalos.org/srbija/demokratie/Grundkurs1/material/lexikon.htm)

3. Јоксимовић, С. (1998). Карактеристике личности и демократска оријентација адолесцената. Зборник Института за педагошка истраживања, Год. 30, Бр. 1 (71-82). Београд: Институт за педагошка истраживања.

4. Кузмановић, Б. (1995). Друштвене промене и промене вредносних оријентација ученика, Психолошка истраживања 7 (17-47). Београд: Институт за психологију.

5. Мандић, П. (1995). Човјек – свједочење о величини и паду. Београд: Учитељски факултет.

6. Maslow, H.A. (1993). The Further Reaches of Human Nature. New York

7. Пантић, Д. (1981). Вредносне оријентације младих у Србији. Београд: Истраживачко-издавачки центар ССО Србије.

8. Пантић, Д. (1990). Промене вредносних оријентација младих у Србији. Београд: Универзитет у Београду, Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања.

9. Rokeach, M. (1973). The nature of Human Values. NewYork: Free Press.

10. Рот, Н., Хавелка, Н. (1973). Национална везаност и вредности код средњошколске омладине. Београд: Институт за социологију, Институт друштвених наука, Центар за социолошка истраживања.

11. Чокорило, Р. (1990). Породични одгој и вриједносне оријентације ученика. Сарајево: Издавачко књижарско трговинско предузеће „Сарајево“.

12. Чокорило, Р. (1995). Самопревазилажење омладине у рату (У: Зборнику радова ФИС-комуникације. (5), Ниш: Филозофски факултет.

13. Чокорило, Р. (2000). Национална вриједносна оријентација школске омладине у рату. У Зборнику радова са Првог симпозијума антрополога Републике Српске (159-168). Бања Лука: Антрополошко друштво Републике Српске.

14. Чокорило, Р. (2004). Религијска вриједносна оријентација школске омладине у рату. У Зборнику радова Филозофског факултета Српско Сарајево (3-4), 107-115. Српско Сарајево: Филозофски факултет.

15. Чокорило, Р. (2010). Социо-искуствени извори аутократске оријентације омладине у вријеме друштвене кризе. У Гласнику Антрополошког друштва Србије, СВ. (45), 419-425. Нови Сад: Антрополошко друштво Србије.


47

Tatjana Ćeremidžić Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta UDK: 793.3:572.08 Doi: 10.7251/SHTSR1402045C

ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE PLESAČA AKROBATSKOG ROCK'N'ROLL-a

Sažetak

Jedan od važnih činilaca u postizanju vrhunskih rezultata jeste optimalna razvijenost svih potrebnih antropolških karakteristika sportiste. Iz godine u godinu sve su zahtjevniji zadaci pred plesačima akrobatskog rock'n'roll-a i zbog toga je sve veća potreba za što kva-litetnijom fizičkom pripremom, što zahtjeva poznavanje antropoloških karakteristika. U ovom radu izvršen je pregled i analiza antropoloških karakteristika plesača akrobatskog rock'n'roll-a. Detaljnom analizom i pregledom može se uvidjeti koje antropološke karakteristike su od važnosti za ovaj sport i tako unaprijediti trenažni rad, radeći posebno na razvoju onih kara-kteristika koje su neophodne za uspjeh u ovom sportu.

Ključne riječi:antropološke karakteristike, plesači, akrobatski rock and roll

1. UVOD

Akrobatski rock'n'roll se ubraja u konvencionalne sportske aktivnosti. Spoj je plesnih figura i akrobatskih elemenata, tačnije rečeno sportski ples koji objedinjuje rock'n'roll muziku, plesnu umjetnost i gimnastičke elemente. To je fantastična kombinacija atraktivnosti, ritma i dinamike. Iz Amerike je 60-tih godina rock'n'roll ritam stigao u Evropu, a akrobatski rock'n'roll je nastao sredinom 70-tih godina i u veoma kratkom periodu postaje nevjerovatno polularan na čitavom Evropskom kontinentu. Zvanična takmičenja u ovoj vrsti plesa počinju da se organizuju 70-tih godina XX vjeka. U takmičarskom obliku se pojavljuje 1974. godine kada Njemačka, Italija, Francuska i Švajcarska osnivaju Evropsku rock'n'roll asocijaciju koja, priključivanjem Kanade, nekoliko godina kasnije, postaje Svjetska rock'n'roll asocijacija. Osnivanje Njemačkog rock'n'roll saveza (DRRV) ima najveći značaj za njegovo osnivanje, standardizovanje i vrednovanje. Danas su brojni nacionalni rock'n'roll plesni savezi, okupljeni i organizovani u okviru Svjetske rock'n'roll konfederacije – World Rock-and-Roll Confederation (WRRC) koja organizuje kako nacionalne turnire, tako svjetska takmičenja i turnire. U okviru ove konfederacije utvrđeni su sistemi takmičenja, kategorije i razredi. Pored takmičenja poje-dinačnih parova, organizuju se i takmičenja u formacijama.

Nastup u akrobatskom rock'n'roll-u sastoji se od plesnih elemenata i akrobatskog pro-grama. U konkurenciji parova akrobatskog rock'n'roll-a postoji šest kategorija. U najmlađim

STRUČNI RAD


48

kategorijama nije dozvoljeno korištenje poluakrobatskih i akrobatskih figura, nego samo ograničeni plesni program. Plesači u prelaznom razdoblju (juniori) akrobatiku izvode kao dio plesnog programa, dok se u seniorskim kategorijama plesni programi ocjenjuju i izvode odvojeno od akrobatskog dijela. Parovi na takmičenju izvode dva nastupa: talni i akrobatski dio. Talni (plesni) dio programa podrazumjeva dio programa u kojem takmičari izvode ko-reografije sastavljene od različitih plesnih koraka i figura bez izvođenja akrobatskih elemenata u trajanju od 1 -1.5 minuta u zavisnosti od kategorije. Akrobatski dio programa predstavlja poseban dio takmičenja parova gdje se zajedno sa plesnim elementima izvode i akrobatske figure u trajanju do 2 minuta. Broj akrobatskih figura po kategorijama je različit (0-10).

U svom vrhunskom obliku – u međunarodnoj seniorskoj A kategoriji ples i akrobatika su razvijeni do savršenstva, a uvode se sve teži i teži gimnastički elementi (slobodna salta u svim oblicima, twist, visoko curenje, rotacije partnerice oko svoje ose i druge figure u zraku od kojih zastaje dah). Akrobatske figure za svaku kategoriju su definisane pravilnikom i sigur-nosnim nivoom za svaku kategoriju posebno, osim za A, koja nema ograničenja u akrobatici.

Kondicioni zahtjevi ovog sporta su veoma zahtjevni, prije svega zbog inteziteta same aktivnosti i kompleksnosti kretanja koje sadrže skačući osnovni korak, poskoke, skokove i akrobatske figure. Izvođenje niza plesnih i akrobatskih figura u koreografijama akrobatskog rock'n'roll-a se izvode uz muziku sa zadanim brojem taktova u minuti (46 – 52 T/min).

2. ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Antropologija (nauka o čovjeku) nas uči, proučavajući čovjeka kao cjelinu, da je svaki čovjek, a posebno sportista, poseban entitet koga karakteriše neponovljiva struktura antropo-loških karakteristika. Sve te karakteristike trener treba dobro da poznaje da bi na osnovu njih mogao da planira razvoj sportske forme i treniranosti.

Antropolške karakteristike se mogu struktuirati u nekoliko grupa koje predstavljaju sposobnosti i karakteristike čovjeka:

- morfološke karakteristike, - funkcionalne spososbnosti, - motoričke sposobnost, - kognitivne sposobnosti. - konativne karakteristike i - sociološke karakteristike.

Morfološke karakteristike čine četiri faktora a to su: faktor longitudinalne dimenzio-nalnosti skeleta (rast i dužina kosti), faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta (dijametri zglobova), faktor mase i volumena tijela (masa tijela i obimi dijelova tijela) i faktor pot-kožnog masnog tkiva (kožni nabori određenih dijelova tijela).

Rezultati dosadašnjih istraživanja morfoloških karakteristika sportista raznih profila ukazuju da su mjere mase i volumena tijela najviše povezane sa motoričkim sposobnostima. Isto tako je utvrđeno da je potkožno masno tkivo remeteći faktor motoričkim sposobnostima. Za neke sportove su od ključnog značaja dimenzije longitudinalne i transverzalne dimenzio-nalnmosti skeleta. Morfološke karakteristike su značajne za izvođenje kretnji u kojima se čitavo tijelo ili dio tijela premješta u prostoru ili zauzima određenu poziciju.

Funkcionalne sposobnosti zavise od funkcija osnovnih sistema u organizmu (loko-motorni, kardiovaskularni, respiratorni, digestivni, nervni i endokrini). Funkcionalna svojstva


49

organizma pokazuju direktan uticaj na veličinu i karakter ispoljavanja pri fizičkoj aktivnosti. Postoje dva uopštena funkcionalana svojstva u zavisnosti od biohemijske prirode energetskih procesa: aerobna i anaerobna sposobnost. Nivo razvoja ovih sposobnosti je specifičan za svaku sportsku disciplinu i u značajnoj mjeri je određen uticajem treninga. Po Medvedevu i sara-dnicima (1987.) najbojli kriterij za procjenu funkcionalnih sposobnosti kardiorespiratornog sistema je test maksimalne potrošnje kiseonika. Smatra se da je minutni volumen srca najvažniji adaptacijski mehanizam. Povećanje minutnog volumena srca postiže se povećanjem srčane frekvencije i udarnog volumena srca (Horvat, V.,1978.).

Motoričke sposobnosti predstavljaju one sposobnosti koje učestvuju u rješavanju motornih zadataka i predstavljaju uslov za kretanje (Kostić, R., 2001.). Veoma su složene i genetski uslovljene, sa visokim koeficijentom urođenosti i da bi se radilo na njihovom povećanju moraju se dobro poznavati. Trenažnim procesom se mogu, u manjem ili većem stepenu poboljšavati, što zavisi od procenta učešća genetske komponente. Uzimajući u obzir sva naučna saznanja dobijena u ovom prostoru (Zaciorski 1975., Kurelić i sar. 1975., Gajić 1985.), utvrđeno je da postoji sedam bazičnih motoričkih sposobnosti: snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija, fleksibilnost, ravnoteža i preciznost. Motoričke sposobnost su osnova u svakom učenju i predstavljaju, u suštini, elementarnu vrijednost u ukupnom prostoru ljudske motorike.

Na temelju dosadašnjih istraživanja čiji su predmet bile motoričke sposobnosti čovjeka, može se govoriti o dvije grupe istraživanja. Prva grupa je imala taksonomski karakter, a druga se bazirala na funkcionisanju CNS-a pri rješavanju motornih zadataka. Istraživanja takso-nomskog karaktera definisala su faktore akcionog i topološkog tipa. U faktorima akcionog tipa izolovani su: snaga, brzina, koordinacija, pokretljivost, preciznost, izdržljivost i ravnoteža, a u faktorima topološkog tipa izolovane su dimenzije već navedenih sposobnosti koje ukazuju na sposobnost različitih djelova tijela.

Kognitivne sposobnosti (intelektualne sposobnosti) obuhvataju više sposobnost CNS-a koje omogućavaju prijem, prenos i preradu informacija misaonim procesima i svjesnim aktivnostima. Na osnovu istraživanja brojnih autora (Momirović, Ismail, Mejovšek, Wolf, Kovačević, Džamonja, Lurija, Das i dr.) prihvaćeno je da opštu inteligenciju (tzv. G-faktor) čine tri primarna faktora: faktor perceptivnog rezonovanja (ovaj faktor je odgovoran za brzo opažanje), faktor simboličkog rezonovanja (proces apstrakcije i generalizacije) i faktor edukacije (uspostavljanje zakonitosti na osnovu utvrđivanja važnih odlika predmeta i pojava). Rezultatima istraživanja je dokazana povezanost između izvođenja složenih kretnih zadataka i inteligencije. Što su strukture pokreta i kretanja motorički i informacijski složenije, pretpo-stavlja se da određene kognitivne sposobnosti treba da budu na većem nivou.

Konativne karakteristike. Može se govoriti o normalnim i pataloškim konativnim faktorima (koji su izdvojeni istraživanjima u psihologiji). Na osnovu dostupnih istraživanja može se reći da u većini istraživanja postoji pozitivna veza između fizičke spremnosti i emo-cionalnog zdravlja. Kretna aktivnost čovjeka je uzajamno povezana sa psihoneurološkim karakteristikama pojedinca. Istraživanjima je dokazana povezanost konativnih i motoričkih dimenzija, npr. Ismail (1969., 1972.) je dobio pozitivnu korelaciju između nekih oblika snage i neinhibitornog oblika ponašanja, kao i da su rezultati koordinacije i ravnoteže bolji ukoliko je kod ispitanika neurotizam manje ispoljen.

Sociološke karakteristike. Rezultati socioloških istraživanja su pokazali da se činioci socijalnog ponašanja mogu grupisati u određene faktore. Može se govoriti o: sociojalizacijskom


50

subsistemu koji podrazumjeva edukativni status (stepen obrazovanja pojedinca) i bazični rezidencijalni status (karakteristike mjesta u kojem je pojedinac proveo rano djetinjstvo), o institucionalizacijskom subsistemu koji govori o profesionalnom statusu (položaja pojedinca u radnoj organizaciji), društvenom statusu i političkoj orijentaciji, kao i o sankcijskom subsistemu koji podrazumjeva bazično ekonomski status (standard porodice), životni stil (standar života) i karaktersistike mjesta u kome ljudi žive. Navedene karakteristike su bitne kod opredjeljenja pojedinca da li će se baviti određenom sportskom aktivnošću, kao i zašto to čini.

3. ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE PLESAČA AKROBATSKOG ROCK'N'ROLL-a

Postoji jedan mali dio domaćih i stranih autora koji su istraživali antropološke karakte-ristike plesača akrobatskog rock'n'roll-a. Međutim, kako se radi o veoma širokom prostoru, ne postoje cjeloviti radovi ovog tipa, nego su se, obično, istraživali parcijalni segmenti i to najčešće iz prostora motoričkih sposobnosti.

Morfološke karaktersitike plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Akrobatski rock'n'roll je po svojo strukturi vrlo složen sport, koji uključuje cijeli lokomotorni aparat, a sastoji se od niza acikličnih kretnji. Kao što nam i njegovo ime govori obiluje velikim bojem akrobacija koje ovim plesačima, uslovljavaju bolju snadbjevenost mišića krvlju, a samim tim i dovode do povećanja broja mišićnih vlakana. Tijelo se ovakvim vježbama (akrobacijama) proporcionalno razvija, tako da ovo plesanje pored značaja za unu-trašnji razvoj mišića, ima značaj i za njegovu spoljašnjost, odnosno estetski oblik (koža postaje zategnuta i jedra). Ovo kretanje dijeluje pozitivno i na koštani sistem, jer kosti tada bolje upijaju kalcijum i tako postaju čvršće.

Plesanjem akrobatskog rock'n'roll-a, kao i drugih vrsta plesova, popravlja se držanje tijela, jer je pravilno držanje tijela uslov za plesanje. Za pravilno držanje tijerla potrebno je njegovo stalno održavanje u formi. Za njegovo formiranje važan je ravnomjeran razvoj svih grupa mišića, a tu se prije svega misli na mišiće leđa i trbuha, kao i pokretljivosti u svim zglobovima. Što se tiče djelovanja akrobatskog rock'n'roll-a na masu tijela, obime i potkožno masno tkiva možemo reći da je veoma značajno. S obzirom da morfološke karakteristike uslovljavaju oblik tijela svakog čovjeka i da se na neke dimenzije ne može dijelovati uopšte ili vrlo malo, kao što su visina tijela, dužina i širina dijelova tijela, onda je opravdano pri selekciji partnera za akrobatski rock'n'roll obratiti pažnju baš na te parametre.

Što se tiče longitudinalne dimenzionalnosti može se primjetiti da je za akrobatski rock'n'roll poželjno da su ove dimenzije kod žena manje, a razlog su akrobacije koje one izvode. Takođe je poželjno da oblik i veličina mišića, naročito trupa, kod muškaraca budu izraženiji iz razloga što partneri potpomažu te akrobacije partnerki svojim izdržajima i baca-njima (različite vrste salta i podrški, ronjenje-visoko curenje, twist i dr.).

U plesne i akrobatske figura u akrobatskom rock'n'roll-u uključen je cijeli lokomo-torni aparat. Muskulatura nogu je najzastupljenija kod izvođenja različitih plesnih figura (osnovna tehnika), zatim po zastupljenosti slijede mišići trupa (stabilizacija), te mišići ruku i ramenog pojasa, što je veoma dominantno kod muškaraca u svim seniorskim kategorijama zbog akrobatike.


51

Plesanjem možemo dijelovati na oblik i veličinu mišića, na količinu masnog tkiva, pa to treba i iskoristiti za dotjerivanje oblika tijela koji se zahtjeva da imaju plesači akrobatskog rock'n'roll-a.

Funkcionalne sposobnosti plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Sa stanovišta funkcionalnih sposobnosti u ovom sportu, može se govoriti prvenstveno o anaerobnoj aktivnosti, ali je i zbog uzastopnih ponavljanja aktivnosti (nastupi) neophodno osigurati i aerobnu brzinu. Za realizaciju ove vrste plesa potreban je određeni fizički napor, što uslovljava prilagođavanje srčanog mišića tom naporu i omogućava adaptaciju na trenažni napor. Tokom takmičenja u akrobatskom rock'n'roll-u svaki par pleše jednom unutar svakog kruga na takmičenju (finale, četvrfinale i dr.) u trajanju od 1,5 minuta, sa pauzom između dva uzastopna nastupa u trajanju od 40-tak minuta do 2 sata. Zbog ovakve motoričke aktivnosti akrobatski rock'n'roll se može smatrati anaerobnom aktivnosti glikolitičkog tipa.

Motoričke sposobnosti plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Motoričke sposobnosti plesača akrobatskog rock'n'roll-a moraju biti na veoma viso-kom nivou, da bi plesači bili uspješni u izvođenju motornih zadataka, kakve imamo u ovom plesu.

Miletić, S. i Mihačić,V. (2008) ističu da hipotetski postavljajući problem uspješnosti u akrobatskom rock'n'roll-u, struktura sposobnosti, kapaciteta i znanja, koja mora biti zado-voljena, je zaista široka. Od motoričkih sposobnosti tu su prije svega koordinacija (koordi-nacija cijelog tijela i koordinacija u ritmu, kao i koordinacija ruku i nogu), zatim snaga (repe-tativna i eksplozivna snaga), brzina, ravnoteža i fleksibilnost.

Koordinacija predstavlja složenu sposobnost sastavljenu iz mnoštva specifičnih spo-sobnosti i zatjeva vremensku i prostornu tačnost pokreta i kretanja. Za plesače akrobatskog rock'n'roll-a ona se ispoljava preko brzinskih sposobnosti, vremenskih i prostornih parametara plesnih tehnika, pokreta i kretanja i predstavlja brzo usklađivanje kompleksnih motornih za-dataka u vremenu i prostoru. Može se posebno proučavati: koordinacija ruku, kordinacija nogu, koordinacija cijelog tijela, koordinacija u ritmu, reorganizacija stereotipa gibanja i učenje kompleksnih motornih zadataka (Hošek,1976) kao i drugi hipotetski faktori do kojih se došlo u istraživanjima koordinacije.

Koordinacija se, kao što nam je poznato, naziva i ″motorička inteligencija″ i posmatra se kroz nekoliko segmenata važnosti. U akrobatskom rock'n'roll-u u prvom segmentu važno-sti je koordinacija u ritmu, definisana kao sposobnost koordinisanog izvođenja unaprijed definisanih kretnih struktura u zadanom ritmu. Sledeća je koordinacija cijelog tijela ili jedne od topoloških regija. Treći segment koordinacije je brzina učenja novih motoričkih (plesnih) zadataka koja čini vezu između plesnih struktura i osnovne tehnike ovog sporta. Ona se opisuje kao sposobnost brzog učenja velikog broja novih kretnih struktura.

Osim koordinacije, ovaj sport, osigurava i razvoj nekih vidova snage, prije svega repetitivne (nekih topoloških regija), te eksplozivne snage nogu kod izvođenja skokova i tipa udarca nogom (kick-ova), kao dijela osnovne tehnike ovog sporta. Naravno da je za potrebe ovog sporta potrebno raditi na razvoju aspekata snage, bilo u njenom repetativnom ili eksplo-zivnom pojavnom obliku. Međutim, akrobatski rock'n'roll kroz svoj specifični dio (tehnika


52

plus akrobatika) teško definiše svoja kretanja samo u ovim oblicima, a više kroz sumu brzinske snage, eksplozivne snage i dinamičke izdržljivosti (Miletić, S., Mihačić, V., 2008).

Brzinska snaga se definiše kao sposobnost izvođenja što većih naprezanja pri velikim brzinama pokreta, ili drugačije rečeno, kada je brzina vezana za snagu tada govorimo o brzinskoj snazi. Ekeplozivna snaga se definiše kao maksimalna energija jednog pokreta u što kraćem vremenskom intervalu, dok repetitivna snaga podrazumjeva sposobnost ponavljanja pokreta koja ima veze sa mišićnom izdržljivošću. Dinamička izdržljivost u snazi je sposobnost dugotrajnog rada u dinamičkim uslovima. Svi ovi vidovi snage su potrebni za uspjeh u akro-batskom rock'n'roll-u.

U ovom sportu se, takođe, izvode takvi elementi koji u svojoj strukturi kretanja uključuju položaje kod kojih dominira uticaj na muskulaturu gornjeg dijela tijela trupa i ruku. Najveća opterećenja donjih ekstremiteta javljaju se pri doskocima poslije izvedenih akrobacija. Zato možemo zaključiti da je za izvođenje akrobatskih elemenata uz opterećenje muskulature donjih ekstremiteta (kod odraza i doskoka) u velikoj mjeri potrebna i snaga ruku i ramenog pojasa (kod izvođenja različitih izdržaja i akrobatskih elemenata). Za ove plesače,kao što je gore navedeno, bitni su svi oblici snage (zbog intezivnog skakanja pažnju posvetiti izdržljivosti u snazi, izdržljivosti u ekaplozivnoj snazi nogu, kao i snazi gornjeg dijela tijela zbog bacanja i hvatanja). Isto tako radi bolje stabilnosti trupa, koja je potrebna za uspješniju i kvalitetniju tehniku akrobatskih elemenata, zahtijeva se statička snaga cijelog tijela.

Akrobatski rock'n'roll se izvodi u brzom tempu sa složenom tehnikom kako plesnih koraka, tako i akrobatike, te od plesača zahtjeva da posjeduju sposobnost brzine. Pri ovakvim aktivnostima dolazi do povećanja srčano-sudovnog, disajnog i drugih sistema, što predstavlja uslov za razvoj izdržljivosti, a naročito brzinske izdržljivosti.

Za plesače akrobatskog rock'n'roll-a neophodna je povećana pokretljivost u zglobovima čitavog tijela. Pri izvođenju pojedinih akrobatskih elemenata vrlo je bitna amplituda pokreta u pojedinim zglobovima i zglobnim sistemima kao estetska komponenta, koja se manifestuje kroz preciznost položaja tijela i dijelova tijela. Akrobatski rock'n'roll zahtijeva, ali i utiče na razvoj fleksibilnosti, kao jedne od bitnih motoričkih sposobnosti za ovaj sport. Za ove plesače je neophodna sposobnost aktivne i pasivne fleksibilnost, i to u velikoj mjeri. Povećanjem fleksibilnosti značajno se smanjuje opasnost od povreda ligamenata i mišića, poboljšava se ukupna motorička efikasnost i na viši nivo se podiže stabilnost lokomotornog aparata.

Ravnoteža se određuje kao sposobnost održavanja ravnotežnih položaja u određenim pozicijama ili pokretu, pomoću vidnog analizatora, proprioreceptora i kinestetičkih osjećaja, što je veoma bitno u akrobatskom rock'n'roll-u. Održavanje stabilne i dinamičke ravnoteže u akrobatskom rock'n'roll-u tijesno je povezano sa odgovarajućim nervnim mehanizmima. Dinamička ravnoteža posebno dolazi do izražaja kod izvođenja elemenata kao što su skokovi, okreti i akrobatski elementi. Stanje emocija i opšte psihičko stanje smatraju se, ponekad, odlučujućim faktorom kod ravnoteže.

Akrobatski rock'n'roll iziskuje najveći stepen razvijenosti motoričkih sposobnosti u odnosu na sve druge plesače. Efikasnost ovih plesača na treningu i takmičenju zavisi od: opšte snage, brzinske snage, izdržljivosti u snazi, opšte izdržljivosti, brzinske izdržljivosti, po-kretljivosti, koordinacije, brzine reakcije i dr. Neophodne su zajedničke i individualne pripreme za plesača i plesačicu. U ovom plesu mišićni rad je dinamičkog karaktera, submaksimalnog ili maksimalnog inteziteta. U trenažnom procesu ovih plesača neophodne su specifične pripreme za razvoj navedenih motoričkih sposobnosti (Kostić, R., 2001).


53

Kognitivne sposobnosti plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Plešući bilo koju vrstu plesa, pa tako i akrobatskog rock'n'roll-a, plesači izvode poli-strukturalne elemente pokreta i kretanja koje je potrebno uskladiti u odnosu na ritam, tempo, prostor, dinamiku i partnera, pa se smatra da je za uspješnog plesača potrebno da nivo odre-đenih kognitivnih sposobnosti bude na višem nivo, a tu se prije svega misli na G-faktor i ″faktor perceptivnog rezonovanja″ u odnosu na neke takmičare u sportovima cikličnog karaktera.

Koreografije u akrobatskom rock'n'roll-u su povezane sa mišljenjem i pamćenjem. Zapamćivanje tačno određenih kretanja i pokreta koreografije, usaglašenost sa partnerom, zahtjeva aktivaciju procesa mišljenja. Ovdje plesne kretnje trebaju da budu izvršene vremenski, prostorno i dinamički tačno i usklađene sa muzičkom pratnjom, što može biti postignuto samo uz potpunu koncentraciju i aktivaciju.

S obzirom da je ovaj ples potčinjen rock'n'roll muzici, koja ima svoje kvalitete i obilježja, plesači moraju da je neprestano slušaju, i da je razumiju, kao i da joj se prilagođavaju.

Konativne karakteristike plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Ponašanje plesača u plesu i životu uopšte zavisi od konativnih karakteristika (Kostić, R., 2001). Na osnovu dostupnih istraživanja ovih karakteristika može se reći da u većini istraživanja postoji pozitivna veza između fizičke spremnosti i emocionalnog zdravlja. Mekini, još 1939. godine (po Kejn,E.DŽ.,1984) navodi slijedeće vrijednosti igre, koje mogu da se primjene i na ples: povećava društvenu uravnoteženost i spontanost, razvija samo-stalnost, oslobađa od napetosti, pruža podlogu za prijateljstvo.

Aktivno učestvovanje u bilo kojem obliku fizičke aktivnosti je povezano sa emocio-nalnim zdravljem i oblicima ponašanja koji su društveno prihvatljivi. Akrobatski rock'n'roll raznovrsnošću svojih sadržaja doprinosi dobrom raspoloženju, potiče ili smiruje emocije, utiče na razvijanje brojnih društvenih vrijednosti, pruža osjećaj slobode, doprinosi razvoju umjetničkog doživljaja i kao takav obogaćuje kulturu čovjeka. Akrobatski rock'n'roll je plesna aktivnost koja povezuju umjetnost i sport i tako doprinosi umjetničkoj, muzičkoj i estetskoj nadogradnji. On podrazumjeva naporne i teške vježbe koje, pored toga što razvijaju sposobnost kontrole kretanja u prostoru, zahtjevaju koordinaciju i sve vrste snage, kao i drugih motoričkih sposobnosti, a itekako razvijaju hrabrost i samokontrolu kod ovih plesača.

Sociološke karakteristike plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Ples spada u jedan od prvih načina međuljudskih komuniciranja sa ljudima i sa prirodom i predstavlja prvi sociološki oblik ponašanja. Za akrobatski rock'n'roll se može reći da ima pozitivan uticaj koji je vidljiv u emotivnom i socijalizacijskom smislu. Plesači ovog plesa su akteri određene socijalne sredine, jer oni ne plešu samo za sebe, već i za sredini u kojoj žive.

Fizička priprema plesača akrobatskog rock'n'roll-a

Pod osnovnom fizičkom pripremom svih sportista, pa tako i plesača akrobatskog rock'n'roll-a, najčešće se podrazumjeva onaj dio treninga kojem je za cilj razvoj i transformacija funkcionalnih, motoričkih i morfoloških karakteristika. Dobra fizička priprema podrazumjeva optimalan nivi podnošenja svih komponenti energetskog i informatičkog opterećenja, čime se smanjuje mogućnost povređivanja, a osigurava se brz i efikasan oporavak nakon opterećenja.


54

Adekvatna fizička pripremljenost u funkciji izvođena akrobatskog rock'n'roll-a podrazumjeva pravilno držanje tijela, dobru pokretljivost zglobova i zglobnih sistema, dobru koordinaciju, te snagu svih mišićnih grupa i sve oblike snage, kao i ravnotežu, brzinu i izdržljivost. Zato fizička priprema ovih plesača mora biti usmjerena na razvoj motoričkih sposobnosti kao što su koordinacija, snaga, fleksibilnost, brzina, ravnoteža, te s obzirom na dugotrajnost i obim treninga, na specifičnu izdržljivost.

4. ZAKLJUČAK

Akrobatski rock'n'roll je po svojoj strukturi vrlo složen sport koji uključuje cijeli lokomotorni sistem, a sastoji se od niza acikličnih kretanja. Kao sport omogućava harmoničan i svestran razvoj organa i organskih sistema cijelog tijela. Ima pozitivan uticaj koji svojim kretnjama omogućava rast i razvoj antroploških karakteristika. Može pridonijeti poželjnim promjenama i poboljšanju svih segmenata motoričkih, funkcionalnih i kognitivnih sposobnosti, kao i morfoloških karakteristika, ali i pozitivnom uticaju koji je vidljiv u emotivnom i socijalizacijskom smislu.

Kako je literatura iz ovog područja vrlo skromna i nedostupna, ovaj rad iz antro-poloških karakteristika plesača akrobatskog rock'n'roll-a, predstavlja interesantno područje za dalja istraživanja i proučavanja.

Može se reći da je doprinos ovog rada u tome što podstiče na druge nučno-istraživačke projekte u kojima bi se sagledavali i proučavali svi aspekti koji uslovljavaju sportski rezultat u akrobatskom rock'n'roll-u.

5. LITERATURA

1. Momirović , K. i sar. (1969). Faktorska struktura antropometrijskih varijabli, Institut za kineziologiju visoke škole za fizičku kulturu, Zagreb

2. Kurelić, N. i sar (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine, Institut za naučno istraživanje, Beograd

3. Zaciorski,V.M. (1975). Fizička svojstva sportista, Savez za fizičku kulturu, Beograd

4. Medvedev, R. (1987). Sportska medicina, Zagreb

5. Kostić, R. (1996). Trening plesača, SAI, Niš

6. Kostić, R. (2001). Ples – teorija i praksa, Fakultet fizičke kulture, Niš.

7. Šika, I., Banini, A., Despot, T. (2003). Kondicijski trening u sportskom plesu, Kondicijska priprema sportaša, Zbornik radova , Zagreb

8. Živčić, K. (2007). Akrobatska abeceda, Kineziološki fakultet sveučilišta u Zagrebu, Zagreb

9. Miletić, S., Mihačić, V. (2008). Specifična kondicijska priprema u akrobatskom rock'n'roll-u, Kondicijska priprema sportaša, Zbornik radova , Zagreb, str.134-137

10. Živčić, K., Krističević, T. (2008). Specifične pripremne vježbe u akrobatici, Kondicijski trening, volumen 6, broj 1, Zagreb, str 22-29

11. Grbović, M. (2010). Akrobatika- mesto i uloga u savremenom sportu, Zbornik radova, Beograd, str.100-105


55

Tatjana Ćeremidžić Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta UDK: 793.3 Doi: 10.7251/SHTSR1402052C

PLES KAO TERAPIJA

Sažetak

Ovaj rad pregledno ukazuje na neke karakteristike plesa i dosadašnje pozitivne rezultate

istraživanja s gledišta primjene i uticaja plesa u tarapeutske svrhe. On bi trebao da nam ukaže

na brojne prednosti plesa koji postoji od postanka čovječanstva, gdje je od prvih egzistenci-onalnih obilježja našao široku društvenu primjenu u spektru različitih mogućnosti. Zato se

ovim radom želi ukazati na to da ples pored svojih transformacijskih sposobnosti kao što su

razvijanje umjetničkog doživljaja, formiranje brojnih društvenih i obrazovnih vrijednosti,

doprinosi razvoju motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, pruža osjećaja slobode, ali itekako

doprinosi učvršćivanju i održavanju zdravlja čovjeka. Nadam se da će ovaj rad uspješno ukazati na brojne prednosti plesa kao terapije, gdje se plesni pokreti koriste za emocionalne, bihevio-

ralne, kognitivne, socijalne i fizičke tegobe. Terapija plesom je i osnovana na činjenici da su

emocije i pokreti kroz ples direktno povezani. Krajnji cilj ove terapije je pronaći zdravu

ravnotežu uma i tijela.

Ključne riječi: ples, terapija, zdravlje

1. UVOD

Ples kao određena antropomotorička aktivnost ima značajno mjesto u različitim oblastima života i rada djece i odraslih ljudi. Zbog specifičnosti svojih sadržaja i njihove primjene ples se proučava u teoriji i praksi sporta, fizičkog vaspitanja i rekreacije.

″Fundamentalan elemenat i sredstvo plesa je pokret i kretanje. Ples se može odrediti kao oblik muzičkog iskustva koje kroz ritmički određena kretanja i pokrete doprinosi umjetni-čkom izrazu duhovnih stanja čovjeka. U plesu se čovjek izražava svojim tijelom u pokretu i kretanjima koje prostorno, dimanički i vremenski oblikuje.″ (Kostić, R., 2001, str.5).

Pokret je naš prvi oblik komunikacije, a ples je odličan način da iznova komuniciramo na taj način. Pokretom se može izraziti ono što se ne može riječima. Kroz cijelokupnu ljudsku istoriju ples je ostao najneposrednija svetkovina duha i tijela. U svim civilizacijskim epohama pridavan mu je veliki značaj i bio je sastavni elemenat u životu svih naroda, bez obzira na nivo civilizacijskog razvoja.

STRUČNI RAD


56

Ples ima veoma važnu ulogu u savremenom životu jer može pridonijeti poželjnim promjenama i poboljšanju svih segmenata motoričkih sposobnosti, ali i pozitivnom uticaju koji je vidljiv u emotivnom i socijalizacijskom smislu.

U 21. vjeku cijeli svijet se okreće rekreaciji kao potrebi za poboljšanje svog zdravlja. Tjelesna vježba, a samim tim i ples kao oblik tjelesnog vježbanja, su od presudnog značaja u ostvarivanju i održavanju zdravlja svake osobe. Biti zdrav je najveće bogatstvo, koje dok ga imamo često ne cjenimo dovoljno. Zdravlje treba posmatrati ne samo kao odsustvo bolesti, već kao sposobnost da se na adekvatan način odgovori na mnogobrojne izazove svakodnevnog života kroz fizičku, psihološku i socijalnu dimenziju. Ovakvo razmišljanje da je zdravlje najbitniji dio kvalitetnog života učinilo je da se sve više ljudi različitog uzrasta i pola bave nekom vrstom sportsko-rekreativnog vježbanja. Stoga ples može da zauzima značajno mjesto u rekreaciji zbog svog karaktera i djelovanja. Sadržaji rekreacije mogu da budu društveni plesovi, zabavno-popularni plesovi, narodne igre, plesno-muzičke igre, oblici savremenih plesova i drugi. Posebno treba istaći tzv. ″plesni aerobik″ koji se sastoji od niza plesnih koraka i plesnih pokreta različitih vrsta plesa, izvedenih uz muziku konkretnog tempa sa ciljem razvijanja aerobne kardiovaskularne izdržljivosti, kao i mišićne izdržljivosti (R. Kostić,1999).

U terapiji pokretom i kretanjem ples se primjenjuje kao profilaktičko sredstvo ili kao sredstvo u konkretnom liječenju. S obzirom da postoje različite vrste plesova koji se izvode uz različitu muziku, svi mogu da budu važno sredstvo u liječenju mnogih bolesti (Minkov, P.,1963). Akcenat u liječenju se usmjerava prema nervno-psihičkoj preosjetljivosti, preko koje može da se djeluje na fizičku preosjetljivost.

2. PRIMJENA I UTICAJ PLESA

Ples pozitivno utiče na brojne stvari. Značajno utiče na učvršćivanje zdravlja i formi-ranje brojnih društvenih vrijednosti, osjećaja slobode, doprinosi razvoju umjetničkog doživljaja, posjeduje brojne obrazovne vrijednosti u formiranju navika i novih motoričkih pokreta i tako obogaćuje kulturu čovjeka. Ples je aktivnost koja povezuje umjetnost i sport, vaspitanje i obrazovanje, doprinosi umjetničkoj, muzičkoj i estetskoj nadogradnji, te pozitivno utiče na motorički razvoj. Ples svojim raznovrsnim sadržajima pridonosi dobrom raspoloženju, potiče ili smiruje emocije (L. Poredoš).

U školskim ustanovama ples ima vaspitnu, obrazovnu i estetsku funkciju, dok u rekreaciji ples zauzima posebno mjesto zbog svog karaktera i djelovanja na emocije, prije svega, kao i zbog toga što za njegovu primjenu nije potrebna posebna odjeća, prostor, rekviziti i drugo.

Ples iz godine u godinu postaje sve popularniji oblik rekreacije. Plesanjem sebi pro-dužujemo životni vijek, usporavamo proces starenja i poboljšavamo svoje duševno zdravlje. Za vrijeme plesa, znojenjem kroz kožu i izdisanjem kroz pluća, odstranjujemo štetne tvari iz tijela. Neka su istraživanja pokazala da oni koji redovno plešu u prosjeku manje oboljevaju od malignih bolesti, žive sedam godina duže, samouvjereniji su i optimističniji, imaju jače kosti, pravilno držanje tijela, te bolje spavaju. Bez obzira na godine i tjelesnu građu, ples je zahtjevan upravo onoliko koliko plesač sam odluči.

Stručnjaci su izmjerili da se prilikom plesa potroši od 8 do 12 kalorija u minuti, što znači da za pola sata tijelo sagori od 200 do 500 kalorija, dok za vrijeme jednog plesnog kursa može izgubiti i do 1000 kalorija.


57

Pojedine vrste plesova utiču na pojedine segmente života. Tako na primjer moderni i narodni plesovi postižu zajedništvo i značajni su za socijalizaciju. Moderni plesovi utiču na razvoj i održavanje nekih motoričkih sposobnosti, kao što su brzina, snaga i izdržljivost, dok senzualni plesovi izazivaju emocije, strast i daju sigurnost u svoj polni identitet i dr. Kada se kao srestvo terapije primjenjuju npr. plesovi u bržem tempu, tada se intezivnije djeluje na kardiovaskularni i respiratorni sisitem uz emocionalno rasterećenje.

Ples se u kineziterapiji primjenjuje kao profilaktičko sredstvo i može da bude važno sredstvo u liječenju mnogih bolesti.

U sportskim aktivnostima ples može da bude osnovno ili dopunsko sredstvo u pripremi sportista. Na koji će se način koristiti u pripremi zavisiće od vrste sporta, konkretnog treninga, pola, uzrast, pripremljenost sportiste i dr. U sportovima koji se izvode na umjetničkom nivou i koji se realizuju uz muziku (umjetničko klizanje, ritmička gimnastika, sportski aerobik, sportska gimnastika i dr.) ples se koristi kao neophodno sredstvo. Primjena plesa se preporu-čuje u pripremnom periodu trenažnog procesa u sportovima za čije izvođenje je bitna sposobnost za ritam (borilački sportovi, atletika i sportske igre). Za različite sportove ples se može primjeniti u okviru aerobnih programa.

S obzirom da ples djeluje na emotivno rasterećenje, osvježava CNS djelujući na razdraženja i inhibicije i s obzirom da je dobro sredstvo aktivnog odmora, primjena plesa kao dopunskog sredstva se preporučuje u pripremi svih sportista.

3. TERAPIJA PLESOM

Primjena plesa kao ciljane terapije malo je poznata u stručnoj literaturi. Terapija plesom koristi plesne pokrete za emocionalne, kognitivne, socijalne, bihevioralne i fizičke tegobe. Osnovana je na temelju činjenica da su pokreti i emocije direktno povezani čineći tako zdravu ravnotežu uma i tijela.

Koliko često boravimo u sopstvenom tijelu i energiji? Tijelo u svakodnevnom životu koristimo kao spoljašnji objekat u svrhe koje smo mu nametnuli. Sjetimo ga se tek kada nas nešto zaboli. Čak i ako njegujemo kult tijelesne ljepote, oblačimi se u skupe krpice ili čak operišemo, nezadovoljni svojim proporcijma, tretiramo tijelo kao stvar, a ne kao dio našeg bića.

Ples kroz spontanu improvizaciju pokreta je najdirektniji put da osjetimo jedinstvo sa sopstvenim tijelom i doživimo ga kao hram duše, u kome je prijatno boraviti. U tako slobodnom plesu ostavljamo za trenutak kritičara (koji možda procjenjuje naše tijelo kao nedovoljno lijepo, vitko, zdravo, snažno, savršeno...), da bi se prepustili energetskim talasima uz pomoć ritma i muzike i naučili da odustanemo od kontrole i pustimo da se čitavo naše biće slobodno izrazi.

Plesna terapija je put povratka iskonskom, ritualnom plesu, koji nas povezuje sa ritmovima prirode. Ona nas uči da budemo na bolji način sa svojim emocijama, mislima, željama, kao i sa drugim ljudima i da otkrijemo u sebi resurse za izlaženje na kraj sa svako-dnevnim stresom. Pokret, muzika, zvučna vibracija, ritam, prostor, izraz, kontakt, disanje, tijelesne senzacije, izmjenjena stanja svijesti su različiti kanali kroz koje ples može dijelovati tarapeutski.

Prvi zapisi o plesu kao obliku terapije datiraju iz 19 vijeka. Kao oblik terapije priznat je tek 1940. godine. Terapija plesom počinje prvo u Njemačkoj i Americi i inspirisana je


58

različitim psihoterapijskim školama (psihoanalizom, jungijanskom analizom, humanističkim i transpersonalnim terapijama, u novije vrijeme sistemskim pristupima).

U Engleskoj su dijagnoza i terapija pokretom razvijeni na principu plesa koje je postavio Rudolf Laban. Za Englesku se može reći da je jedna od zemalja u kojoj se može steći visoko obrazovanje vezano za terapiju pokretom i plesom.

Tokom godina terapija plesom je još napredovala, ali su glavna načela terapije i dalje ista. Ona se sastoji od četiri glavne faze:

1. Priprema – zagrijavanje tijela 2. Inkubacija – opuštanje, primjena simboličkih pokreta 3. Prosvjetljenje – ples počinje djelovati, može imati pozitivne, kao i negativne efekte 4. Ocjena – raspravljanje o kvalitetu terapije, priprema za dalju terapiju Terapija plesom se može koristiti za liječenje teških poremećaja i bolesti. Iako je ona

najuspješnija za smanjenje stresa, pokazala se odličnom kod teškoća u razvoju, bolesti i tegoba kao što su autizam, prihvaćanje invaliditeta, mentalna retardacija, gluvoća i nagluvost, sljepoća, poremećaji u ishrani, tudnoća i Perkinsonove bolesti. Npr. kod autizma terapeuti plesom povezuju um i tijelo i omogućavaju da se razviju kognitivne sposobnosti i osjećaj prihvaćenosti, dok kod mentalne retardacije ples poboljšava pacijentovu sliku o tijelu, razvija socijalne vještine i motoriku, a naročito koordinaciju i podstiče komunikaciju. Kod trudnica ples se koristi za opuštanje, smanjenje anksioznosti, savladavanje tehnika disanja, kao i za izgranju samopouzdanja. Kod gluvih i nagluvih plesom se smanjuje osjećaj izolacije i podstiče se interakcija sa drugima, dok kod slijepih i slabovidnih ples poboljšava sliku o vlastitom tijelu i dovodi da pobiljšanja motoričkih sposobnosti. Starijim osobama ples pruža socijalnu interakciju, ubalažava strah od izolovanosti i samoće. Kod osoba koje boluju od Perkinsonove bolesti plesom se mogu smanjiti tjelesne disfunkcije i poboljšati nivo motoričkih sposobnosti (ravnoteže), te povećati korištenje udova.

Svima nam je poznato da fizička aktivnost poboljšava raspoloženje. Za vrijeme fizičke aktivnosti, pa tako i plesne, luči se serotonin i noradrenalin. Takođe se proizvode proteini u mozgu koji potiču na rast novih neurona i rast moždanih ćelija, što nam olakšava razmišljanje i koncentraciju. Fizička aktivnost dovodi do lučenja endorfina u mozgu, što dovodi do dobrog raspoloženja, zadovoljstva i visoke tolerancije na bol.

Prema Milinkovu ples se primjenjuje kao profilaktičko sredstvo ili kao sredstvo u konkretnom liječenju. Svi plesovi mogu da budu važno sredstvo u liječenju mnogih bolesti. Akcenat u liječenju se usmjerava prema nervno-psihičkoj preosjetljivosti, preko koje može da se djeluje na fizičku preosjetljivost. Jedno istraživanje je pokazalo da su osobe sa anksioznim poremećajem, koje su primjenjivale ples, u velikoj mjeri smanjili osjećaj anksioznosti.

Plesna terapija pomaže čovjeku u izražavanju osjećaja i misli, koliko god mu se to činilo nemoguće. Plešući tijelo šalje poruke umu koje pobjeđuju razne emocije, osjećanja i misli. Ples može biti iscjeljujući blagotvoran, budući da se njime stvara osjećaj ugodnosti i sreće te poboljšava opšte stanje organizma. Uzrast, talenat i plesne vještine nisu bitni u plesnoj terapiji. Najbitnije je stvoriti kod čovjeka osjećaj ugodnosti i navesti ga da se prepusti muzici i plesnim pokretima, da tako izvuče svoja potisnuta osjećanja i misli na vidjelo.

U liječenju psihičkih bolest muzika i ples su nezamjenljivo sredstvo zbog emocionalnih efekata koje izazivaju slušajući je i krećući se uz nju. Terapije primjenom muzike i plesnih elemenata se pokazala kao veoma uspješna u tretmanu neurotičnih pacijenata u stacionarima.


59

Ples ima dvostruku ulogu u savremenoj psihoterapiji. Primjenjuje se kod apatičnih i depresivnih pacijenata, tako i kod agresivnih. Glavni cilj terapije plesom je izgradnja samo-poštovanja. Terapija plesom se temelji na odnosu između fizičkog pokreta i emocionalnog straha i zato se u ovoj terapiji koriste plesni pokreti, tačnije tehnike koje poboljšavaju mentalne funkcije. Pokret je primarni medij koji terapeut koristi za posmatranje, procjenu, istraživanje, terapeutsku interakciju i intervenciju. Zato se i naglašava da terapija plesom može biti moćan alat u borbi protiv stresa i prevenciji mentalnih, fizičkih i zdravstvenih problema.

Pored primjene terapije pokretom i plesom kod zdravih osoba sa nekim anomalijama u emotivnoj sferi, terapija plesom se može primjenjivati i kod hendikepiranih, naročito djece. Plesna kretanja omogućavaju, ovim osobama, njihovo samoizražavanje, povjerenje u sebe, opuštenost, razvijanje komunikativnosti, socijalizaciju i dr.

Časopis Cancer Nursing Practice 2005. godine objavio je studiju koja je pokazala kako su osobe preživjele od raka, nakon terapije plesom u trajanju od 12 nedjelja, značajno popravile samopouzdanje, te sliku o svom tijelu. Budući da u terapiji plesom pacijenti dobivaju priliku vježbati, na taj se način smanjuje tenzija mišića i poboljšavaju fukcije sistema u tijelu što pozitivno djeluju na fizičko i mentalno zdravlje.

Edukacija za plesne psihotarapeute je raličito organizovana u svijetu. Negdje se proučava na poslije diplomskim i dodiplomskim studijama (SAD, Velika Britaniji), dok se negdje provodi u privatnim institucijama gdje se plesni psihoterapeuti učlanjuju u udruženja plesnih terapeuta, te u udruženje psihoterapeuta (Njemačka, Poljska).

U terapiji plesom ljudi se uče nositi sa svojim problemima i osjećajima (mentalnim ili fizičkim bolom). Dr. med. Petar Radaković ističe kako se terapija plesom zasniva na principu po kojem pokret reflektuje individualan model mišljenja i osjećaja, dok psihoterapeut podrža-vanjem pacijentovih pokreta podstiče razvoj i integraciju novih pokreta zajedno sa emocijama koje prate te promjene.

Emocionalna rasterećenja, odvlače pažnju ljudi od njegove stvarne bolesti, što popravlja rezultat terapije. Zbog emocionalnih efekata muzika i ples su nezamjenjivo sredstvo u liječenju psihičkih bolesti. Ples pored toga što djeluje na psihu pojedinca, djeluje na njegove funkcionalne i motoričke sposobnosti. Plesom utičemo na poboljšanje funkcionalnih spo-sobnosti ljudi, tačnije na funkcije osnovnih sistema u organizmu (lokomotorni, respiratorni, kardiovaskularni, digestivni, nervni i endokrini sistem). Što se tiče motoričkih sposobnosti plesom utičemo na pokretljivost zglobova čitavog tijela, koordinaciju tijela uopšte, a posebno koordinaciju ruku i nogu, kao i koordinaciju u ritmu, brzinu, snagu i opštu izdržljivost.

4. ZAKLJUČAK

Iz svega gore navedenog možemo zaključiti da ples smanjuje anksiozna i depresivna raspoloženja, utiče na intelektualne, motoričke i opšte funkcionalne sposobnosti, na učvršćivanje zdravlja i formiranje brojnih društvenih kvaliteta. Takođe uviđamo da je ples veoma značajan za razvijanje socijalnog, nacionalnog i kulturnog identiteta. Plesna kretanja omogućavaju samoizražavanje, komunikativnost, povjerenje u sebe, opuštenost, razvijanje socijalizovanih navika i dr. Ples može biti iscjeljujući i blagotvoran, jer stvara osjećaj ugodnosti i sreće i tako poboljšava opšte stanje organizma. Talenat i plesne vještine nisu bitne pri plesnoj terapiji, kao ni starosna dob.


60

Ples zbog svog cjelovitog uticaja značajno doprinosi uravnoteženosti mentalnih i mo-toričkih sposobnosti, i svojim raznovrsnim sadržajima doprinosi dobrom raspoloženju, podstiče i smiruje emocije, a muzika kao dodatni podsticaj doprinosi kreativnoj djelatnosti.

Dakle sadržaji plesa se primjenjuju u vaspitno-obrazovnim ustanovama, u plesnim klubovima i kulturno-umjetničkim društvima, u rekreaciji, u kineziterapiji, kao i u sportskim aktivnostima. Ali ono što se treba naglasiti jeste povoljn uticaj plesova u terapiji kako kod zdravih ljudi sa nekim anomalijama u emotivnoj sferi, tako i kod hendikepiranih, kao i za liječenje teških poremećaja i bolesti. Ples se može koristiti kao profilaktičko sredstvo ili kao sredstvo u konkretnom liječenju.

Da je u zdravom tijelu potreban zdrav duh, govori poznata latinska poslovica. Iz ovoga proizilazi da je za zdravlje svakog čovjeka neophodna fizička aktivnost, pri čemu se smatra da je ples idealan i efikasan način kako bi čovjek postao i ostao zdrav.

Smatrajući ples ljudskom potrebom, u kojoj se manifestuje težnja za doživljavanjem zadovoljstva, razonode i sreće, težnja za spontanom aktivnošću i slobodom, smatra se da je upotrebljiv u terapijske svrhe. Ako ples može putem plesne terapije pomoći humanitetu onda će imati potpuni smisao, naročito danas u ovom vremenu u kojem živimo. Vrijeme u kojem živimo ispunjeno je stresom, problemima, zabrinutošću i često sa sve manje sna. Bez obzira na one koji misle da imaju „dvije lijeve noge“ ili da nemaju osjećaj za ritam ili nešto treće, treba imati na umu kako u svakom od nas „čuči“ jedan plesač. Plešimo i ispunimo dušu i tijelo!

5. LITERATURA

1. Beri, S. (2008) Tjelesno vježbanje, vitalnost i zdravlje starijih osoba, Zbornik radova I Međunarodnog seminara, Zagreb, str. 27-33

2. Dundić, M., Dundić, T. i Miletić, Đ. (2005) Progresivno opterećenje i periodizacija plesnog treninga, Zbornik radova ″Sport, rekreacija i fitnes″, Split, 2005, str. 161-164

3. Hawton, K., Salkovskis, P.M., Kirk, J. i Clark., D.M. (2008). Kognitivno- bihevioralna terapija za psihijatrijske probleme, Jastrebarsko: Naklada Slap

4. Kostić, R. (1996) Trening plesača, Niš

5. Kostić, R. (2001) Ples – teorija i praksa, Niš

6. Ladešić, S. i Mrgan, J. (2007) Ples u realizaciji antropoloških zadaća tjelesne i zdravstvene kulture, Ljetna škola kineziologa Republike Hrvatske, str. 306 - 309

7. Maletić, A., (1983), Pokret i ples, Zagreb

8. Miletić, Đ., Radusavljević, N. i Wolf-Cvitak, J. (2003) Engleski valcer: Rekreativni sadržaji za treću životnu dob. Glasnik hrvatskog saveza sportske rekreacije ″Sport za sve″, 33-34:55-57.

9. Srhoj, Lj. i Miletić, Đ. (1995) Terapija plesom, Hrvatski spotrsko-rekreacijski katalog. Nacionalna i sveučilišna biblioteka, Zagreb


61

Dragosavljević Predrag1, Tešanović Gorana1i Dragosavljević Proko1

1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Banjoj Luci

UDK: 796.035 Doi: 10.7251/SHTSR1402058D

PROCJENA EFEKATA REKREACIJE POMOĆU PSIHOLOŠKIH FAKTORA

Sažetak

U okviru sagledavanja i elaboracije problema psiholoških karakteristika kao činilaca procjene efekata rekreacije nužno je sagledati ne samo međusobnu pobezanost obelježja ispitanika sa procjenama prema rekreaciji nego i utvrditi da li su i kojoj mjeri psihološke karakteristike faktori procjene efekata rekreacije. S obzirom da su se u našem društvu desile ogromne promjene, veoma je intersantno dovesti u korelaciju psihološke faktore kao pokretače na određene rekreativne sadržaje i aktivnosti, čijim upražnjavanjem se zadovoljavaju konkretne potrebe pojedinaca i društva. Ovo istraživanje je provedeno sa ciljem procjene efekata rekreacije pomoću psiholoških faktora te dobijanja podataka kako motiv postignuća i stepen izraženosti neuroticizma mogu doprinijeti procjeni efekata rekreacije. Istraživanje je realizovano na uzorku od 553 ispitanika, stanovnika zapadnog dijela Republike Srpske, od čega se 132 ispitanika nije bavilo rekreacijom, 169 ih se bavilo rekreacijom povremeno, a 252 ispitanika se bavilo rekreacijom redovno. U ovom istraživanju su za potrebe prikupljanja relevantnih podataka bili korišteni sljedeći instrumenti: Upitnik za procjenu efekata rekreacije, Skala za ispitivanje opšteg odnosa prema rekreaciji, standardizovan test za ispitivanje opšte motivacije postignuća, te skala neuroticizma iz Ajzenkovog testa ličnosti (test EPI). Analiza dobijenih rezultata o međusobnoj povezanosti opšteg odnosa prema rekreaciji i procjene efekata rekreacije pokazuje da u okviru generalnog opšteg pozitivnog odnosa većine ispitanika prema rekreaciji postoje značajne razlike s obzirom na procjenu efekata rekreacije, te da su opšti motiv postignuća i nivo neuroticizma izvori razlika u procjeni efekata rekreacije.

Ključne riječi: opšti motiv postignuća, nivo neuroticizma, procjena efekata rekreacije.

1. UVOD

Zdravlje ljudi je u direktnoj zavisnosti od rekreativnih aktivnosti jer sistematskim vježbanjem omogućava povećanu otpornost organizma, povezanu funkcionalnu sposobnost, podiže se nivo psihičke stabilnosti, a proces starenja organizma se usporava. Ukupnost procesa koji pokreću na određene aktivnosti i ponašanja u pravcu postizanja postavljenih ciljeva je motivacija, a pojedini unutrašnji činioci koji pokreću i usmjeravaju te aktivnosti koji im određuju sadržaj, trajanje i snagu nazivaju se motivima (Dunđerović, 1996). U upravljanju



62

stresom važnu ulogu igra redovito vježbanje (Heyward,1991), kao i sa raspoloženjem i osjećajem opšteg zadovoljstva (Weinberg,2007). Nahas i sar., (2003.) navode osobne karakteristike, psihološke i ponašajne determinante, okolinske faktore i karakteristike fizičke aktivnosti kao faktore koji odlučuju o nivou tjelesne aktivnosti pojedinca. Potreba za rekreacijom izražava se kroz mnoštvo individualnih motiva koji su različito usmjereni kod pripadnika pojedinih socijalnih slojeva i grupa. Motivi kao unutrašnji podsticaji aktivnosti čovjeka na ostvarivanju ciljeva omogućavaju njeno trajno upražnjavanje. Piletić i Čabarkapa (2011) navode da struktura ličnosti i motivacije u značajnoj meri određuje vrstu rekreativne aktivnosti i sporta kojim se pojedinci bave. U oblasti fizičke rekreacije motivi su primarno individualni, ali i komplementarni sa društvenim ciljevima koji se ostvaruju zadovoljenjem ličnih potreba. Lična motivaciona struktura, čiji su elementi održavanje zdravstvenog stanja i funkcionalnih sposobnosti, izgled, potreba za druženjem, saradnjom, afirmacijom itd. transformišu se tokom organizovane grupne aktivnosti u socijalne podsticaje koji mogu i autonomno pokretati učesnike, kao što su težnja za uspostavljanjem kontakata, identifikacija sa grupom, ostvarivanje društvenih ciljeva, takmičenje i dr. Potrebe i motivisanost za fizičkom rekreacijom promjenljive su i mogu se razvijati i usmjeravati, što je osnova svake organizovane akcije i programa omasovljenja. Određen intenzitet potreba, odnosno motiva, uvijek prethodi savladavanju ličnih i spoljnih otpora donošenju odluka za trajno uključivanje u rekreaciju. U odnosu na fizičku rekreaciju motivaciono stanje ličnosti manifestuje se kao prema potrebama i praktičnom ponašanju. Potreba nastaje tek kad je saznata i subjektivno osmišljena, ali ona ni tada ne mora biti dovoljno snažan motiv za izmjenu ponašanja. Na to ukazuju podaci iz nekih istraživanja, da oko 90% ispitanika ima pozitivan stav prema fizičkom vježbanju, smatra ga korisnim, ali veliki broj njih ne može da savlada prvenstveno psiho-socijalne prepreke da ih i ostvari. Petković (2007) smatra da od pojedinih aspekata doživljaja sebe zavisi da li će osoba vježbati, sa kojom učestalošću i koju rekreativnu aktivnost će izabrati. U okviru sagledavanja i elaboracije problema psiholoških karakteristika kao činilaca procjene efekata rekreacije nužno je sagledati ne samo međusobnu pobezanost obelježja ispitanika sa procjenama prema rekreaciji nego i utvrditi da li su i kojoj mjeri psihološke karakteristike faktori procjene efekata rekreacije. Drugim riječima, da li i na koji način, smjer i kojim intenzitetom psihološke karakteristike ispitanika determinišu procjenu efekata rekreacije. S obzirom da su se u našem društvu desile ogromne promjene, veoma je intersantno dovesti u korelaciju psihološke faktore kao pokretače na određene rekreativne sadržaje i aktivnosti, čijim upražnjavanjem se zadovoljavaju konkretne potrebe pojedinaca i društva. U nizu faktora koji mogu da značajnije utiču na procjenu efekata rekreacije svakako su i faktori koji proizilaze iz ličnosti procjenjivača ili psiholoških faktora. Smatra se da je procjena efekata rekreacije usko povezana ne samo sa nizom iskustvenih obilježja ispitanika nego i sa njegovim psihološkim karakteristikama.

U prvom redu misli se na stavove prema rekreaciji, snage opšteg motiva za postignućem i stepenu izraženosti neurotičnosti. Polazi se od toga su stavovi formirani u socijalnoj interakciji, da predstavljaju spremnost pojedinca da reaguje na određeni način u socijalnoj situaciji, da odražavaju aktivan odnos između pojedinca i pojava u socijalnij situaciji, te da su povezani sa ponašanjem, tj. da neposredno ili posredno utiču na akcije pojedinca prema pojavi. Drugim riječima, smatra se da opšti odnos prema rekreaciji može bitno uticati i na procjenu efekata rekreacije. Pored toga pretpostavlja se da jačina opšteg motiva za postignućem takođe može bitno uticati na procjenu efekata rekreacije, te da se mogu očekivati značajne razlike u procjeni efe-kata rekreacije s obzirom na nivo motivacije za postignućem. Takođe se pretpostavlja da stepen


63

izraženosti neuroticizma može biti značajan izvor razlika u procjeni efekata rekreacije, tj. da je moguće utvrditi statistički značajne razlike u procjeni efekata rekreacije s obzirom na stepen izraženosti neuroticizma. Ovo istraživanje je provedeno sa ciljem procjene efekata rekreacije pomoću psiholoških faktora, te dobijanja podataka kako motiv postignuća i stepen izraženosti neuroticizma mogu doprinijeti procjeni efekata rekreacije.

2. METOD RADA

S obzirom na složenost predmeta istraživanja, formulisani cilj istraživanja i odabrane istraživačke metode, istraživanje je realizovano 2013. godine, na uzorku od 553 ispitanika, stanovnika zapadnog dijela Republike Srpske (Prijedor, Gradiška, Srbac i Banja Luka), od čega se 132 ispitanika se nije bavilo rekreacijom, 169 ih se bavilo rekreacijom povremeno, a 252 ispitanika se bavilo rekreacijom redovno.Veličina i način izbora ispitanika koji se aktivno

ne bave rekreacijom je urađen po modelu višeetapnog stratifikovanog slučajnog izbora, dok su ostali ispitanici izabrani po kriteriju što bolje reprezentativnosti iz redova pedagoga fizičke kulture, aktivnih rekreativaca (članova klubova) ili koji su trenutno uključeni u realizaciju

programa nekih rekreativnih grupa. Imajući na umu izbor mogućih naučnih metoda, a uvažavajući prirodu problema koji istražujemo, vrste instrumenata za prikupljanje podataka i drugih činilaca, u istraživanju su primijenjene dvije metode: metoda teorijske analize i

empirijsko-neeksperimentalna metoda ili servej (Survey) metoda, čijom je primjenom izvr-šeno empirijsko istraživanje i ispitivanje procjene efekata bavljenja rekreacijom nego i utvrđena socijalno-statusna obilježja ispitanika. Servej metod, kao vid terenskog istraživanja, je inače

veoma pogodan da uz pomoć određenih instrumenata za prikupljanje i analizu podataka utv-rdi stanje, otkrije određene tendencije te doprinese izvođenju zaključaka o opštim stavovima,

i o njihovim univerzalnim značenjima.

U ovom istraživanju su za potrebe prikupljanja relevantnih podataka bili korišteni sljedeći instrumenti: Upitnik za procjenu efekata rekreacije (Upitnik je bio anoniman, a popu-

njavan je uz pismenu instrukciju koju je davao anketar, ali i uz instrukcije koje su navedene uz svako pitanje, gdje je to potrebno) i Skala za ispitivanje opšteg odnosa prema rekreaciji

(Likertova sumaciona skala namijenjena za ispitivanje odnosa ispitanika prema različitim aspektima rekreacije, pouzdanost skale utvrđena je primjenom "Split-half" postupka, kojim se provjerava konzistentnost - korelacija između polovina skale iznosi 0,6984, a koeficijent

pouzdanosti, izračunat pomoću Spearman-Bronjn formule, je 0,8152). Za potrebe utvrđivanja nivoa postignuća primijenjen je standardizovan test za ispitivanje opšte motivacije postignuća.

Za potrebe ovog rada nisu rađene provjere metrijskih karakteristika. Za ispitivanje generalne neurotičnosti primijenjena je skala neuroticizma iz Ajzenkovog testa ličnosti (test EPI). Test je primijenjen bez provjeravanja metrijskih karakteristika.

Za obradu dobijenih podataka korišten je statistički program SPSS 17.00. Drugim riječima, u obradi podataka, pored frekvencija i procenata, izračunate su mjere centralne tendencije (aritmetička sredina) i raspršenja rezultata (standardna devijacija), povezanost između varijavli (Skor korelacija), te testiranje statističke značajnosti razlika izmeću relevantnih

varijabli (Hi-kvadrat test).


64

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Dobijeni rezultati istraživanja pokazuju da postoje značajne razlike u procjeni efekata rekreacije s obzirom na smjer i intenzitet opšteg odnosa prema rekreaciji. Dobijeni Hi-kvadrat=162,349 je, uz 27 stepeni slobode, statistički značajan na nivou 0,01, što znači da su utvrđene razlike statistički značajne, kao što se može vidjeti u Tabeli 1. Globalni uvid u dobijene rezultate pokazuje da kod ispitanika preovladava umjereno pozitivan i kolebljiv odnos prema rekreaciji, dok je negativan odnos sasvim zanemarljiv, jer ni jedan ispitanik nema izra-zito negativan odnos, a samo tri ili 0,55 odsto ispitanika ima umjereno negativan odnos, kao što se može vidjeti iz Tabele 1. Tabela 1. Opšti odnos prema rekreaciji i procjena efekeata rekreacije

Procjena efekata rekreacije

Opšti odnos prema rekreaciji

očuv

anje

zdr

avlj

a

održ

avan

je

spos

obno

sti

održ

avan

je

vita

lnos

ti

regu

lisa

nje

tjel

esne

teži

ne

lije

p iz

gled

odm

or i

opuš

tanj

e

zaba

va

druž

enje

sam

odok

aziv

anje

i a

firm

acij

a

Ne

vidi

kor

isti

od

rekr

eaci

je

Σ

Uglavnom negativan

0 0.00

0 0.00

3 100.0

0 0.00

0 0.00

0 0.00

0 0.00

0 0.00

0 0.00

0 0.00

3

Kolebljiv 29

28.16 13

12.62 7

6.80 4

3.88 1

.97 29

28.16 1

.97 11

10.68 3

2.91 5

4.85 103

Uglavnom pozitivan

133 34.64

26 6.77

43 11.20

8 2.08

24 6.25

74 19.27

58 15.10

18 4.69

0 0.00

0 0.00

384

Izrazito pozitivan

15 26.79

8 14.29

14 25.00

0 0.00

17 30.36

0 0.00

2 3.57

0 0.00

0 0.00

0 0.00

56

Σ 177

32.42 47

8.61 67

12.27 12

2.20 42

7.69 103

18.86 61

11.17 29

5.31 3

.55 5

.92 546

Pearson Chi-square: 162.349, df=27, p=.000000 Analiza dobijenih rezultata o međusobnoj povezanosti opšteg odnosa prema rekreaciji

i procjene efekata rekreacije pokazuje da u okviru generalnog opšteg pozitivnog odnosa većine ispitanika prema rekreaciji postoje značajne razlike s obzirom na procjenu efekata rekreacije. Te razlike su najznačajnije kod ispitanika koji imaju kolebljiv opšti odnos prema rekreaciji. Kod ispitanika koji imaju kolebljiv odnos prema rekreaciji evidentna je tendencija da je od bavljenja rekreacijom moguće imati koristi u svim aspektima, ali je kod ove kategorije ispitanika evidentno i najizraženije shvatanje da ne vide nikakvu korist od rekreacije. S druge strane, kod ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema rekreaciji evidentne su razlike u procjeni lične koristi od pojedinih aspekata bavljenja rekreacijom. Tako na primjer, ispitanici koji imaju uglavnom pozitivan odnos prema rekreaciji procjenjuju da je za njih lično najveća korist od rekreacije u očuvanju zdravlja (34,64%), odmoru i rekreaciji (19,27%) i zabavi (15,10%), dok je kod ispitanika koji imaju izrazito pozitivan odnos prema rekreaciji najfrekventnija procjena da je korist od rekreacije u skladnosti izgleda i pokreta, tj. lijepog izgleda (30,36%), zatim u očuvanju zdravlja (26,79%), te održavanju vitalnosti (25,00%).


65

Opšti motiv postignuća, takođe, izvor je razlika u procjeni efekata rekreacije. Dobijeni rezultati pokazuju da postoje statistički značajne razlike u procjeni efekata rekreacije s obzirom na jačinu motiva za postignućem. Dobijeni Hi-kvadrat=85,6599, uz 18 stepeni slobode, statistički je značajan na nivou 0,01, kako se može vidjeti iz Tabele 2.

Tabela 2. Opšti motiv postignuća i procjena efekeata rekreacije


Opšti motiv postignuća

očuv

anje

zd

ravl

ja

održ

avan

je

spos

obno

sti

održ

avan

je

vita

lnos

ti

regu

lisa

nje

tjel

esne

teži

ne

lije

p iz

gled

odm

or i

opuš

tanj

e

zaba

va

druž

enje

sam

odok

aziv

a-nj

e i a

firm

acij

a

Ne

vidi

kor

isti

od

rek

reac

ije

Σ

3 0 0 0 0 5 1 0 0 0 slab

33.33 0.00 0.00 0.00 0.00 55.56 11.11 0.00 0.00 0.00 9

151 39 44 12 42 93 58 29 3 1 umjeren

31.99 8.26 9.32 2.54 8.90 19.70 12.29 6.14 .64 .21 472

23 8 23 0 0 5 2 0 0 4 jak

35.38 12.31 35.38 0.00 0.00 7.69 3.08 0.00 0.00 6.15 65

177 47 67 12 42 103 61 29 3 5 Total

32.42 8.61 12.27 2.20 7.69 18.86 11.17 5.31 .55 .92 546

Pearson Chi-square: 85.6599, df=18, p=. 000000

Analiza prezentovanih rezultata o međusobnoj povezanosti procjene efekata rekreacije s obzirom na jačinu motiva za postignućem pokazuje da ispitanici sa slabim motivom za postignućem procjenjuju da je najveća korist od rekreacije u odmoru i opuštanju (55,56%), a zatim u očuvanju zdravlja (33,33%), pa u zabavi (11,11%). Ovdje treba napomenuti da ova kategorija ispitanika smatra da od rekreacije nema druge koristi osim navedene. Ispitanici koji imaju umjeren motiv za postignućem procjenjuju da je korist od rekreacije u svim aspektima, ali da je najveća u očuvanju zdravlja (31,99%), odmoru i opuštanju (19,70%), pa zabavi (12,29%), dok ispitanici sa jakim motivom za postignućem opažaju da je najveća korist od rekreacije u održavanju vitalnosti (35,38%), očuvanju zdravlja (35,38%) i održavanju radnih sposobnosti (12,31%). Interesantno je uočiti da je daleko najveći procenat ispitanika (6,15%) iz kategorije sa jakim motivom procijenio da ne vidi nikakve koristi od rekreacije.

Nivo neuroticizma je, takođe, značajan izvor razlika u procjeni efekata rekreacije. Dobijeni rezultati pokazuju da je utvrđeni Hi-kvadrat=99,3216, uz 18 stepeni slobode sta-tistički značajan na nivou 0,01, što znači da je utvrđena statistički značajna razlika između procjene efekata rekreacije i nivoa neuroticizma, kako se može vidjeti u tabeli 3. Analiza prezentovanih rezultata pokazuje da ispitanici sa izraženim neuroticizmom procjenjuju da je najveća korist od rekreacije u očuvanju zdravlja (34,48%), regulisanju tjelesne težine (20,69%) i druženju (17,24%), te zabavi (10,34%) i obezbjeđivanju lijepog izgleda (10,34%), dok ispitanici kod kojih nije utvrđen stepen neurotičnosti procjenjuju da je korist od rekreacije u različitim aspektima.


66

Tabela 3. Nivo neuroticizma i procjena efekeata rekreacije


Nivo neurotici-zma

očuv

anje

zd

ravl

ja

održ

avan

je

spos

obno

sti

održ

avan

je

vita

lnos

ti

regu

lisa

nje

tjel

esne

teži

ne

lije

p iz

gled

odm

or i

opuš

tanj

e

zaba

va

druž

enje

sam

odok

aziv

a-nj

e i a

firm

acij

a

Ne

vidi

kor

isti

od

rek

reac

ije

Σ

78 33 45 0 14 51 31 6 0 1 Odsustvo neuroti-čnosti 30.12 12.74 17.37 0.00 5.41 19.69 11.97 2.32 0.00 .39

259

89 14 22 6 25 50 27 18 3 4 Umjerena neuroti-čnost 34.50 5.43 8.53 2.33 9.69 19.38 10.47 6.98 1.16 1.55

258

10 0 0 6 3 2 3 5 0 0 Izražena neuroti-čnost 34.48 0.00 0.00 20.69 10.34 6.90 10.34 17.24 0.00 0.00

29

177 47 67 12 42 103 61 29 3 5 Σ

32.42 8.61 12.27 2.20 7.69 18.86 11.17 5.31 .55 .92

546

Pearson Chi-square: 99.3216, df=18, p=.000000 Ipak, najveća korist od rekreacije je u očuvanju zdravlja (30,12%), odmoru i opu-

štanju (19,69%), održavanju vitalnosti (17,37%), održavanju radnih sposobnosti (12,74%), te zabavi (11,97%). Ispitanici sa umjerenim neuroticizmom procjenjuju da je najveća korist od rekreacije u očuvanju zdravlja (34,50), odmoru i opuštanju (19,38%), zatim zabavi (10,47%). Šimunić i Barić (2011) navode motive zdravlja, pokretljivosti i snage, a slijede ih motivi osvje-ženja, bolesti i kontrole težine kao najvažnije motive bavljenja rekreativnim aktivnostima, što se u određenoj mjeri potvrdilo i u ovom istraživanju.

Prema teoriji kognitivne evaluacije (Deci,1995), da bi pojedinac bio motivisan za neku aktivnost, u njegovoj motivacijskoj strukturi trebali bi prevladavati uživanje i doživljaj zanimljivosti. To se ne bi moglo potvrditi ovim istraživanjem, jer se pokazalo da ispitanici vrlo malo motivisani zabavom – 11.1% ispitanika sa slabim motivom postignuća, 12.29% ispitanika sa umjerenim motivom i 3.08% ispitanika sa jakim motivom postignuća smatraju da je najveća korist od rekreacije u zabavi. Baker i Brownell (2000) navode da promjena fizičkog izgleda dovodi do pozitivnije percepcije vlastitog tijela, većeg samopouzdanja što žene motivira na ustrajnost u vježbanju. Annesi i Whitaker (2008) zaključuju da se kod žena motivisanih za vježbanje radi mršavljenja sa gubitkom tjelesne mase javljaju i pozitivne pro-mjene na psihološkom planu, poboljšanje raspoloženja i povećanje zadovoljstva vlastitim izgledom, što pridonosi stabilnosti njihove motivacije za daljnje vježbanje. U ovom istraživanju se pokazalo da motiv za bavljenjem rekreativnim aktivnostima nije jedan od bitnijih za bavljenjem fizičkom aktivnošću, već su to očuvanje zdravlja i odmor i opuštanje. U ovom istraživanju se pokazalo da ispitanici slabo motivisani za bavljenjem rekreativnim aktivnostima bave se rekreativnim aktivnostima prvenstveno zbog odmora i opuštanja, ispi-tanici umjereno i jako motivisani bave se zbog očuvanja zdravlja i odmora i opuštanja.Generalno gledano, stepen neuroticizma je snažan izvor razlika u procjeni efekata rekreacije, i to više u


67

intenzitetu nego preferenciji pojedinih aspekata lične koristi od rekreacije. Evidentno je, naime, da su svi ispitanici, bez obzira na neuroticizam saglasni u procjenama da je najveća korist od rekreacije u očuvanju zdravlja, ali se u ostalim aspektima uopšte nisu saglasni u procjenama. Posmatrajući podatke dobijene ovim istraživanjem može se pretpostaviti da je jedan od uzroka za ovakve rezultate životni standard ljudi, te nastajanje dva sasvim suprotna sloja društva, i to malog broja bogatih i velikog broja siromašnih, prilikom čega se izgubio srednji sloj društva, koji je u prethodnom sistemu bio dominantan. Pretpostavka je da je to moglo usloviti gubitak interesa za bavljenjem rekreativnim aktivnostima kod bogatijeg sloja i nemogućnošću bavljenja kod siromašnijeg sloja. Jedan od uzroka koji je možda mogao doprinijeti manjom rekreativnom zainteresovanošću ispitanika za bavljenjem rekreativnim aktivnostima je opšteprihvaćeno shvatanje da se rekreirati treba samo u zatvorenim pro-storima. Pojavio se iznenađujuće velik broj privatnih klubova za upražnjavanje rekreativnih aktivnosti. Promjene koje su se desile u sistemu finansiranja sporta i rekreacije kao najma-sovnijeg oblika upražnjavanja fizičkih aktivnosti, te nemogućnosti fabrika i privrede da preuzmu sufinansiranje rekreacije prosto su nametnule pojedinca kao pokretača i kreatora svojih potreba.

4. ZAKLJUČAK

Dobijeni rezultati istraživanja pokazuju da postoje značajne razlike u procjeni efekata rekreacije s obzirom na smjer i intenzitet opšteg odnosa prema rekreaciji. Analiza dobijenih rezultata o međusobnoj povezanosti opšteg odnosa prema rekreaciji i procjene efekata rekrea-cije pokazuje da u okviru opšteg pozitivnog odnosa većine ispitanika prema rekreaciji postoje značajne razlike s obzirom na procjenu efekata rekreacije. Te razlike su najznačajnije kod ispitanika koji imaju kolebljiv opšti odnos prema rekreaciji, kod kojih je evidentna tendencija da je od bavljenja rekreacijom moguće imati koristi u svim aspektima, ali je kod ove kate-gorije ispitanika evidentno i najizraženije shvatanje da ne vide nikakvu korist od rekreacije.

S druge strane, kod ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema rekreaciji evidentne su razlike u procjeni lične koristi od pojedinih aspekata bavljenja rekreacijom. Tako, na primjer, ispitanici koji imaju uglavnom pozitivan odnos prema rekreaciji procjenjuju da je za njih lično najveća korist od rekreacije u očuvanju zdravlja, odmoru i rekreaciji i zabavi, dok je kod ispitanika koji imaju izrazito pozitivan odnos prema rekreaciji najfrekventnija procjena da je korist od rekreacije u skladnosti izgleda i pokreta, tj. lijepog izgleda, zatim u očuvanju zdravlja, te održavanju vitalnosti. Posmatrajući jačinu motiva za postignućem spoznalo se da ispitanici sa slabim motivom za postignućem procjenjuju da je najveća korist od rekreacije u odmoru i opuštanju, a zatim u očuvanju zdravlja, pa u zabavi. Ispitanici koji imaju umjeren motiv za postignućem procjenjuju da je korist od rekreacije u svim aspektima, ali da je najveća u očuvanju zdravlja, odmoru i opuštanju, pa zabavi, dok ispitanici sa jakim motivom za postignućem opažaju da je najveća korist od rekreacije u održavanju vitalnosti, očuvanju zdravlja i održavanju radnih sposobnosti. Ispitanici sa izraženim neuroticizmom procjenjuju da je najveća korist od rekreacije u očuvanju zdravlja, regulisanju tjelesne težine i druženju, te zabavi i obezbjeđivanju lijepog izgleda, dok ispitanici kod kojih nije utvrđen stepen neurotičnosti procjenjuju da je korist od rekreacije u različitim aspektima. Ovo istraživanje pokazalo je da je potrebno obratiti pažnju na psihološke faktore u sportskoj rekreaciji kako bi


68

osoba kroz vježbanje i tjelesnu aktivnost učestalo doživljava pozitivno iskustvo i zado-voljavala potrebu za autonomijom, te se povećavala realna mogućnost da će takvo iskustvo moći preslikati i u druge aspekte vlastitog života. Stoga je poželjno provoditi istraživanja ovakvog tipa u svim sredinama prije nego se počne sa organizovanim sportsko-rekreativnim aktivnostima.

5. LITERATURA

1. Annesi JJ, Whitaker AC. (2008). Weight loss and psychologic gain in obese women-participants in a supported exercise intervention. Permanente Journal, 12(3):36–45.

2. Baker CW, Brownell KD.(2000). Physical activity and maintenance of weight loss: physiological and psychological mechanisms. U: Bouchard C, ur. Physical activity and obesity. Champaign, IL: Human Kinetics, 311-28.

3. Deci, EL, Ryan, RM.(1995). Self-Determination Theory and the Facilitation of Intrinsic Motivation, Social Development and Well-Being. University of Rochester,

4. Dunđerović, R., (1996), Psihologija sporta, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad

5. Heyward, VH (1991).. Advanced fitness assessment and exercise prescription. Second Edition. Human Kinetics,Champaign, Illinois;

6. Nahas, Markus V., Goldfine, Bernie, Collins, Mitchell A. (2003.). Determinants of Physical Activity in Adolescents and Young Adults: The Basis for High School and College Physical Education to Promote Active Lifestyles. Physical Educator, 0031-8981,Vol. 60, Issue 1.

7. Petković, S. (2007): Povezanost samopoimanja i motivacije za rekreaciju, Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd.

8. Piletić, M., Čabarkapa, M. (2010): Razlike u osobinama ličnosti u motivaciji za rekreativnim bavljenjem jogom i fitnesom kod žena. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova "Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd, Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, str. 51-66

9. Šimunić V, Barić R. (2011). Motivacija za vježbanje povremenih rekreativnih vježbača: spolne razlike. Hrvatski Športskomedicinski Vjesnik, 26, 19-25.

10. Weinberg RS, Gould D.(2007). Foundations of Sport and Exercise Psychology. Fourth Edition. Human Kinetics, Champaign, IL;


69

Vladimir Miletić1, Milomir Trivun2, 1Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu 2Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu UDK: 796.525:005.8 Doi: 10.7251/SHTSR1402066M

AKTIVNOSTI U PRIRODI U FUNKCIJI RAZVOJA PREKOGRANIČNE SARADNJE PRIMER MEĐUNARODNE

ŠKOLE ALPINIZMA

Sažetak

Na koji način priroda spaja pojedince, grupe, organizacije i na kraju države? Upravo

na takav način da priroda ne poznaje ograničenja niti granice. Zakoni i interesi su izgradili

“virtuelna ograničenja” i nakon sagledavanja i valorizacije situacije, interesi postoje i da

navedene izbrišu ili “privremeno uklone” za potrebe određene organizacije sa svrhom ostva-

rivanja zajedničkog cilja. Fizička kultura sa svim svojim entitetima pokriva deo zahjteva pro-

jekata, koji koriste fondove za potrebe prekogranične saradnje. Kao jedan od sastavnih

dijelova svakog entiteta fizičke kukture je i tematika “Aktivnosti u prirodi” zahvaljujući kojoj

se mogu kreirati projekti kojima su obuhvaćeni zahjtevi od strane fondova EU i to bez njihove

separacije. Rad predstavlja praktično uputstvo i smjernicu ka izradi projekata prekogranične

saradnje zahvaljujući primjeni znanja iz domena aktivnosti u prirodi i njene sinergije sa usko

povezanim društvenim djelatnostima. Aktivnosti u prirodi praktično su predstavljene kao

povremeni “brisač granica” i ujedinitelj međudržavnih interesa.

Ključne reči: fizička kultura, međuinstitucionalna saradnja, alpinizam, IPA projekti,

smjernica izrade projekata, međudržavni interesi

1. UVOD

1.1. Upoznavanje definicija kao početni korak u organizaciji prekogranične saradnje

Poželjno bi bilo da se organizatori prije donošenja odluke o izradi zajedničkog među-

državnog projekta upoznaju sa pravnom regulativom, zahvaljujući čemu će u narednim koracima

biti olakšana cjelokupna organizacija. U slijedećim definicijama pronalazi se osnova za pokre-

tanje prvih koraka u ovoj složenoj organizaciji ka putu ostvarenja prekogranične saradnje.

STRUČNI RAD


70

“Prekogranična saradnja se može definisati kao više ili manje institucionalizovana

saradnja između regionalnih i lokalnih vlasti u pograničnom području susjednih zemalja.” (Perkman i Markus 2008).

Lazarević i saradnici smatraju da prekogranična saradnja ima dodira sa više pojedi-načnih područja i shodno tome na osnovu tih područja ostvaruje se cilj saradnje:

“Saradnja između susjednih regija uz unutrašnje ili spoljne granice Evropske Unije, sa ciljem promovisanja održivog privrednog i društvenog razvoja, rješavanja zajedničkih izazova na područjima kao što su:

� zaštita životne sredine,

� prirodna i kulturna baština,

� javno zdravlje,

� suzbijanje i borba protiv organizovanog kriminala,

� kao i osiguravanje efikasnih i bezbjednih granica.

Programi prekogranične saradnje finansirani su u okviru inicijative INTERREG (Evropska teritorijalna saradnja za države članice).“ (Lazarević i sar. 2011).

Upoznavanjem sa djelom zakona iz navedenog teksta, otkriva se putokaz ka jedno-stavnijem načinu za realizaciju velikog broja različitih projekata čiji je primarni zadatak razvoj saradnje između dvije ili više država. Ovu pravnu regulativu moguće je iskoristiti kao osnovu za projekte iz širokog spektra društvenih djelatnosti u okviru kojih svakako treba uvrstiti i oblast fizičke kulture kao sastavni deo opšte kulture, a ujedno značajnog faktora u realizaciji projekata sa naznakom “ujedinjenja sa zajedničkim ciljem”. Kada se usvoji jedinstveni obrazac organizacije, svaki sledeći projekat biće rutinski organizovan i realizovan.

Gde se u navedenoj regulativi nalazi prostor rezervisan za kompleksnu oblast pod nazivom fizička kultura?

Ako se izvrši retrospektiva može se uočiti da postoje određeni projekti sa sportskim ciljem (mogli bi se pomenuti za primer internacionalna TID Regata, projekti izgradnje školskih sportskih objekata i sl.).

Postavlja se na početku jednostavno pitanje: zbog čega da se ne krene više i dalje od takmičarskih aktivnosti fizičke kulture i u prvi plan postavi njena često zanemarena, a hije-rarhijski postavljena na prvom mestu vaspitno-obrazovna komponenta?

1.2. Programski i organizacioni sadržaji aktivnosti u prirodi

Aktivnosti u prirodi kao predmet izučavanja na institucionalnom nivou, obuhvata svojom problematikom sve entitete fizičke kulture:

� U fizičkom vaspitanju u cilju je organizacije nastave u prirodi, koja je definisana kao obavezna nastava, predviđena godišnjim planom i programom škole. Pod ovom nastavom se podrazumevaju vančasovni oblici organizacije nastave sa velikim bogatstvom različitih sportsko-obrazovnih sadržaja, koji se mogu ponuditi učeničkoj populaciji među kojom stvaraju odličan odjek i interesovanje (časovi u prirodi, izleti, ljetovanja, logorovanja…). (Miletić i Gavrilović, 2013).

� Primjenjene u sportu, kao pojedinačne sportske aktivnosti usmjerene su ka ostvari-vanju rezultata na takmičenjima (alpinizam, planinarstvo, jedrenje, veslanje, orijenti-ring…).


71

� U okviru rekreacije trend je poslednjih godina da se segmenti aktivnosti u prirodi iskoriste u obogaćivanju sadržaja već ustaljenih ponuđenih programskih šema serviranih na rekreativnom meniu (team-building na otvorenom, posjeta prirodi i organizacija programskih sadržaja u prirodi kako za rekreativce tako i za rekreatore).

Jedna od definicija ovog prostora fizičke kulture, koji je u neposrednom dodiru sa prirodnim okruženjem zahvaljujući kojoj se lakše prilazi tematici i njenom boljem razumjevanju glasila bi:

“Aktivnosti u prirodi predstavljaju niz sportskih i drugih sadržaja, koji se odvijaju u prirodnom ambijentu uz pomoć naučnih disciplina, koje su u službi bezbednijeg boravka na otvorenom uz uvažavanje svih prirodnih zakonitosti i poštovanje i očuvanje prirode” (Miletić, 2009).

2. METOD

U ovom radu dominira komparativno deskriptivna metoda istraživanja domaćih i stranih autora, koji su obrađivali slične teme.

Interesantna je činjenica da se bez obzira o kojim se programskim sadržajima aktivno-sti u prirodi radi ili o kakvom je tipu boravka u prirodi riječ, većina njih može se primjenji-vati u različitim društvenim djelatnostima i to u okviru sledećih pristupa:

� prvenstveno obrazovnom u okviru koga se realizuje širok spektar sportskih sadr-žaja i pruža edukacija i instruktaža o istim,

� sportskom pri čemu se mogu odvijati i takmičarske djelatnosi u cilju usmjerenom ka postizanju određenih sportskih rezultata,

� turističkom zbog toga što se aktivnosti u prirodi sprovode u prirodnom ambijentu i prirodna je potreba za promjenom destinacije. Najčešće su to akvatorije, parkovi prirode, nacionalni parkovi, rezervati i druga zaštićena područja, koja raspolažu resursima za adekvatno i bezbjedno izvođenje planiranih programskih sadržaja,

� zaštiti životne sredine kao faktoru bezbjednosti i integralnom dijelu aktivnosti u prirodi gde se svi tipovi boravka, kao i sportski sadržaji u prirodi odvijaju prema ekološkim standardima u cilju očuvanja prirode,

� većina programa i veština usko je povezana sa obukom oružanih snaga zahva-ljujući čemu se jača veza sa ovim institucijama, a korisna znanja i umjenja mogu biti upotrebljena za specifične zadatke potrebne za dejstvovanje na prmjeru u van-rednim situacijama (određene metodske jedinice alpinizma, veslanja, orijentacije, preživljavanja u prirodi i sl.).

� iz prethodnog navedenog proizilazi i uska specijalizacija usmjerena ka posebnim oblicima vježbanja i edukacije, poznata kao specijalno fizičko vježbanje, koje je ujedno sprega sa institucijama na kojima se izučava kao posebna tematika.

Zaključuje se iz priloženog da tematika aktivnosti u prirodi, pokriva sve zahteve, a na osnovu svakog pojedinačnog pristupa može se konkurisati za dobijanje sredstava za reali-zaciju projekata, zbog toga što su uglavnom svi definisani zakonom kao “interesna područja” prekogranične saradnje.


72

U vezi sa tim, kao jedan od kriterijuma za odobravanje zahtevanog projekta, a veća vjerovatnoća da isti bude finansiran jeste da je u projekat uključeno više ili svi gore navedeni pristupi.

2.1. Principi saradnje dvije ili više zemalja - eliminisanje granica

Sportsko-obrazovna saradnja iz sadržaja aktivnosti u prirodi poslužiće kao početna osnova za eliminisanje granica dvije ili više zemalja. Na početku treba shvatiti činjenicu da Priroda ne poznaje granice, kao ni aktivnosti u prirodi koje prirodu koriste u funkciji “terena”, “akvatorije” ili “poligona”. Svi “sportski tereni” prirode i aktivnosti u prirodi ne mogu biti definisani metričkim jedinicama niti su ograničeni pisanim pravilima. Ovi tereni su pro-menljivih dimenzija “propisanih” od strane prirode, na primer: visine od podnožja planine do njenog vrha, dužine plovnog puta od izvora do ušća riječnog toka, zapremine vazdušnog tunela slobodnog pada padobranca i sl. Ova su saznanja od izuzetne koristi kako bi se prezentovala beznačajnost fiktivnih granica u svijetu realizacije sportsko-obrazovnih sadržaja iz domena aktivnosti u prirodi.

Među-državna granica kao geografski termin definisana je kao:“zamišljena linija koja u geografiji predstavlja među između dvije države, oblasti, teritorije, regije i sl. u pogledu nadležnosti.” (Mastilo, 2005).

Iz definicije među-državne granice uočava se značenje izraza, kao i dokaz da su pretho-dno iznesene tvrdnje tačne, a produkt je jasno utemeljena saradnja dvije države ako je opravdana projektom.

Iz ovoga se zaključuje da prekogranična saradnja može biti jača od jedne fiktivne linije razdvajanja.

Granice zvanično “ne postoje” nego su kreirane iz određenih razloga, prvenstveno zbog kontrole teritorije.

3. REZULTATI SA DISKUSIJOM

3.1. Primjer projekta prekogranične saradnje kroz realizaciju škole alpinizma u suvoj stijeni

Pokretač prekogranične saradnje i koordinacije određenih institucija bio je Planinarski savez Republike Srpske sa idejom o organizovanju škole alpinizma u suvoj stijeni na teritoriji Republike Srpske, tačnije na planini Romaniji.

Pored Planinarskog Saveza Republike Srpske sa domaćinom Planinarsko ekološkog društva Romanija sa Pala učešće u projektu uzeli su Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Izabrani učesnici Prvog međunarodnog kursa škole alpinizma su: po jedan predstavnik svakog planinarskog društava sa teritorije cijele RS, kao i pripadnici MUP-a RS (njihovi članovi u funkciji učesnika škole), instruktori sa međunarodnom licencom AOB (Alpinistički odsek Beograd) iz Beograda kao izvođači nastave. Projekat je takođe podržala lokalna samouprava kroz ustupanje javnih glasila, turistička organizacija i ostale institucije, koje su našle svoj interes u projektu. Polaznici alpinističkog Prvog tečaja međunarodne škole alpinizma po propozicijama navedenim u konkursu su bili uzrasta od 18 do 35 godina. Pored muške


73

populacije, bilo je prijavljeno nekoliko devojaka, koje nisu učestvovale u praktičnom kao i završnom dijelu prvog međunarodnog kursa škole alpinizma.

Na osnovu plana i programa školovanja kadrova, te plana za 2014. god. Planinarski Savez Republike Srpske organizovao je početni alpinistički kurs u vremenskom period od 25. 10. do 1. 11. 2014. god. Škola se sastojala od 12 teorijskih predavanja sa 26 nastavnih časova iz 12 tematskih jedinica, treninga, vježbi i praktičnih uspona u stijeni, sa 54 nastavnih časova na lokaciji vježbališta Centra alpinizma Republike Srpske na Romaniji.

Načelništvo Planinarskog Saveza Republike Srpske na čelu sa Načelnikom Alpinizma, osim planinarskih društava obratilo se za učešće u projektu sledećim institucijama: MUP-u Republike Srpske za materijalno-tehnička sredstva, Ministarstvu porodice omladine i sporta Vlade Republike Srpske sa zahtevom za materijalna sredstva (predračunom troškova sa spe-cifikacijom). Na kraju, završni dio škole alpinizma se ciljano poklopio sa značajnim jublejom od 75 godina od Prvog alpinističkog uspona u Bosni i Hercegovini (1. 11. 1929. godine, na vrh Đeva na Romaniji), a ovaj put završni ispit pred komisijom u Planinarskom domu Stajna na Romaniji (1. 11. 2014. godine). Svi polaznici kursa su uspešno završili školu uz prisustvo Predsednika, Sekretara, Načelnika Planinarskog Saveza Republike Srpske, učesnika iz Beograda, kao i drugih zvanica sa domaćinom Planinarsko ekološkog društva Romanija sa Pala, koji se pokazao kao odličan organizator.

Ovim je praktično zaokružena cjelina o značaju jednog projekta ovog tipa, koji je integralni deo aktivnosti u prirodi, a u svrhu promovisanja sportske grane sa jasno defini-sanim planom i programom, zatim ponuda regije u kojoj se izvodila nastava alpinizma kao značajne turističke destinacije i to sve preko ideje projekta međugranične saradnje.

3.2. Željeni ishod međunarodne škole alpinizma

Ishod međunarodne škole alpinizma su prvenstveno edukovani ljudi država učesnica projekta, koji se mogu staviti na raspolaganje u širenju stečenih znanja na druge (omasovljenje sportske populacije) za dobrobit klubova, organizacija, saveza, a odatle sledeći korak je da se praktična primjena znanja mogu koristiti u vanrednim situacijama, takmičenjima, jačanju borbene gotovosti pripadnika OS i dr. Kroz primer alpinističke škole mogu se organizovati i realizovati mnogi drugi sportsko-obrazovni sadržaji što i jeste jedna od smernica ovoga rada.

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu iskustava sa uspješno realizovanog zajedničkog projekta između institucija dvije susjedne države, “trasirana je staza” budućim projektima ovog tipa, zahvaljujući kojima je moguće ostvariti veliki broj manifestacija iz domena aktivnosti u prirodi u cilju razvoja prekogranične saradnje.

Aktivnosti u prirodi mogle bi se definisati i kao instrument, kojim se vrši potražnja sredstava za realizaciju projekata međugranične saradnje i ostalih pristupnih projekata, koji obuhvataju delatnosti (ekološke, edukativne, sportske, turističke prirode, djelovanje u vanrednim situacijama i sl.).

Iz ovoga slijedi zaključak da su Aktivnosti u prirodi instrument i jedinstvena formula za ostvarivanje projekata “all in one” karaktera sa ciljem privremenog eliminisanja fiktivnih državnih granica. Kao tačka na zaključki rad sasvim je dovoljan navod, koji jasno i zakonski


74

potvrđuje opravdanost realizovanja navedenog i svakog budućeg IPA projekta u cilju preko-granične saradnje (Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći, 2013):

“Instrument pretpristupne pomoći (IPA) je nova podrška Evropske zajednice, koja treba da pomogne zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, uključujući i zemlje iz regiona, da se suoče sa izazovima evropske integracije, da sprovedu reforme koje su potrebne za napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja i da stvore osnovu za ispunjavanje zahtjeva potrebnih za članstvo u EU”. (Kopenhagenski kriterijumi).

5. LITERATURA

1. Cox S., and Fulsaas, K., (2010): Mountaineering: The Freedom of the Hills, Mountaineers Books, Washington.

2. Đurđević N., Mitić D., Atanasov D., Vujović B. (2014): Sport u jedinicama lokalne samouprave, Priručnik za finansiranje programa i razvoj sporta, Stalna konferencija gradova i opština, Savez gradova i opština Srbije, Beograd.

3. Lazarević i sar. (2011): Prekogranična saradnja, Beograd. str. 110.

4. Mastilo, N. (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd.

5. Miletić, V: (2009): Aktivnosti u prirodi. Sportski savez Srbije, Grafolik, Beograd, str. 4

6. Miletić, V. (2011): IZLAZ, Iza otvorenih vrata. SIA, Beograd.

7. Miletić, V., Gavrilović, D., (2013): Mišljenja učenika srednje Brodarske škole prema aktivnostima u prirodi. Zbornik radova FSFV, Beograd.

8. Perkman, Markus, Cross-border Regions in Europe Significance and Drivers of Regional Cross-border Co-operation, European Urban and Regional Studies 10(2): str. 153-171.

9. Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći (2013): Priručnik za prirpremu projekata fiansiranih iz sredstava IPA, Grafolik Beograd: str. 7.

10. Vukelić, M. (2004): Specijalno fizičko vežbanje, SIA Beograd.

Korespodencija:

mr. Vladimir Miletić1, vanr. prof. dr Milomir Trivun2,

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu,1

e-mail [email protected]

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Istočnom Sarajevu2

e-mail [email protected]


75

Slavko Ždrale, Nenad Ždrale Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet Istočno Sarajevo

UDK: 616-092.11:796 Doi: 10.7251/SHTSR1402073Z

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA SPORTISTA I ULOGA LJEKARA U SPORTSKO MEDICINSKOM TIMU

Sažetak

Samo zdrav sportista može biti aktivni učesnik trenažnog i takmičarskog procesa. Svako bavljenje sportom vezano je sa mogućnošću nastanka sportskih povreda i pojavu obolenja koji mogu onemogućiti postizanja dobrih rezultata, trajno onemogućiti bavljenje sportom ili dovesti do incidenata koji mogu i da završe smrtno. Zbog toga je zdravstvena zaštita sportista vrhunski zahtjev koji se može postaviti pred zdravstvenu službu. Odgovoriti tome može samo dobro osmišljen medicinsko stručni tim na čijem je čelu klupski ljekar i njegova je uloga vrlo složena i odgovorna zbog brige za zdravlje sportiste ali i zbog odgovornosti prema klubu.

Ključne riječi: Sportista, zdrav, povrede, obolenja, zdravstvena služba, klupski ljekar, medicinsko stručni tim.

1. UVOD

Zdravstevena zaštita sportiste je polivalentna, timska i vrlo složena. Zahtjevi koji se predstavljaju pred nju mogu da budu vrlo složeni, zavisno od obolenja i povreda. Tom zahtjevu može odgovoriti samo dobro osmišljen i opremljen medicinsko stručni tim. Vodja tima je prevashodno ljekar uz neposrednu saradnju trenera, predstavnika kluba, zavisno da li se radi o indvidualnom ili kolektivnom sportu. Iz toga proističe da je njegova uloga vrlo složena i odgovorna zbog brige za zdravlje sportiste ali i zbog ogovornosti koju ima prema treneru, klubu, javnosti. Zbog toga ljekar sportiste ili klupski ljekar mora da posjeduje opštu medicinsku kulturu, da uliva povjerenje, da se uspjesi i neuspjesi pojedinca i kluba racionalno prihvataju i da bude spona izmedju kluba i sportiste. Ljekar je prevashdno specijalista sportske medicine koji je u neposrednoj saradnji sa traumatologom, specijalistom fizikalne medicine, fizioterapeutom, nutricionistom, kardiologom i drugim specijalnostima.

2. RAZMATRANJE TEME

2.1. ŠTA ČINI KVALITETNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU SPORTISTE

Zdravstvena zaštita sportiste je polivalentna, timska i vrlo složena. Samim tim ljekar kao nosiliac preuzima na sebe najveću odgovornost.

STRUČNI RAD


76

Zdravstvena zaštita sportista je vrhunski zahtjev koji se može postaviti pred zdravstvenu službu. Odgovoriti tome može samo dobro osmišljen i opremljne medicnsko stručni tim na čijem je čelu klupski ljekar koji ima kompletan uvid u psiho fizičko stanje sportiste, sa obavljenom funkcionalnom dijagnostikom i uradjenim neophodnim laboratoriskim pretragma sportiste i neposredno je u saradnji sa fizioterapeutom, specijalistom fizikalne medicine i rehabiltacije, traumatologom, nutricionistom. fiziologom, kardiologom i drugim. I pored toga dešavaju se neugodni slučajevi koji znaju i da završe smrtno i nakon toga brzo poprimaju medisko široko eksplatisani slučaj.

2.2. SPORTSKE POVREDE I PRISTUP NJIHOVOM LIJEČENJU

Svako učešće u sportu povezano je sa rizikom od nastanka sportskih povreda i one su sastavni dio kako trenažnog tako takmičarskog procesa. Svaki sport ima svoje osobitosti a i time povrede imaju svoju specifičnost i mogu biti različitog karaktera i težine. Od toga zavisi tok liječenja, rehabilitacija i saglasnost ljekara da se može uključiti u trenažni odnosno takmičarski proces. Za sve to je potreban vremenski period koji mora biti ispoštovan.

Sportisti su posebno ugroženi kada se pripremaju za velika takmičenja poput nacio-nalnih, evropskih, svjetskih i olimpiskih takmičenja. Tada u prvi plan dolazi velika motivacija da se učestvuje pa se često prikrivaju neki zdravstveni problemi, nesvjesno se izlažu riziku, nespremni ili povređeni samo da bi učestvovali na takmičenju. Podaci kazuju da nije mali broj sportista na svim takmičarskim nivoima upravo zbog neblagovremenog i neadekvatnog tretmana prevremeno skratio svoju karijeru a nije mali broj ni onih koji su neizliječeni postizali znatno slabije rezultate. Ovo važi kako za individualne tako i kolekitvne sportove stim što je kod individualnih sportova izostanak rezultata jasno vidljiv. Ovdje je uloga ljekara vrlo bitna. Jedan o nedvosmislenih zaključaka kad su povrede sportista u pitanju kako bi bile svedene na minimum da se mora pristupiti psiho fizičkoj pripremi, trenažnom procesu i a takodje i tokom takmičarskog dijela na maksimalno stručan način. O tome bi morali da vode računa svi rele-vantni faktori od samog sportiste, njihov trenera, klupskih uprava i saveza.

Jedinstvena zdravstvena strategija u sportu doprinjela bi i znatno bolju medicinsku zaštitu ali i boljim sportskim rezultatima takmičara. Povrede i oštećenja kod sportista imaju od strane istoga specifičnu procjenu jer se nameću kao prepreka koja može prekinuti bavljenjem sportom i mnogo toga što se time gubi i zbog toga je odnos trener, sportisa koji je povredjen, klub i ljekara složeniji nego u drugin oblastima medicinske zaštite. Većina sportista disimi-liraju svoju povredu, prikrivaju je blažom i lakom nego što je. Time se žali sačuvati mjesto u timu ili takmičenju, prinadležnosti koje iz toga dolaze. U svemu ovome pomažu roditelji, trener, uprava kluba. pa i navijačke grupe. To unosi poseban odnos izmedju ljekara i sportiste često i karakter liječenja, jer se dešava da sportista traži pomoć od laika, bioenergičara, hiropraktičara i drugih ako po njegov procjeni oporavak nije zadovoljavajući i izgubi povjerenje u ljekara.

Mnogi koriste analgetike da olakšaju tegobe. To dovodi do zablude ljekara. U tom slučaju ljekar mora biti odlučan iznijeti svoj stav jasno, koncizno, shvatljivo nemedicinskom termi-nologijom i ako postoji nerazumjevanje ljekarskog stav onda je najbolje da se iznese pismenim putem i ostavi u arhivu medicinske dokumentacije. Da bi sve ovo mogao pratiti ljekar mora prije toga da je u potpunosti upućen u karakter povrede ili obolenja, da izabere najbolji način liječenja, i da procjenu toka i dužine liječenja i spozna odnos sportiste prema nastalom problemu.


77

3. DISKUSIJA

Nedvosmisleno je da sportista, trener, uprava kluba, moraju da prihvate stručno medi-cinsko mišljenje u potpunosti jer je činjenica da svako liječenje ima svoj biološki proces koji ima vrjeme ozdravljena odnosno sanacije povrede odnosno oboljenja. Nema procesa liječenja koji taj tok može ubrzati. Bilo kakvo uplitanje sa preporukom da se postupak skrati neće dovesti do zadovoljavajućeg rezultata, naprotiv dovešče do produženja oporavka i mogućnosti nastanka komplikacija. Sve ovo nameće potrebu pažljivog građjenja odnosa izmedju sportiste, ljekara, kluba, roditelja i okoline. Zato je potrebna da komunikacija koja se uspostavlja mora biti na zavidnom nivou povjerenja i međusobnog uvažavanja.

4. ZAKLJUČAK

Samo zdrav sportista može biti uspješan sportista. Od početka bavljenja sportom svaki pojedinaca mora biti podvrgnut ljekarskom pregledu i ocjeni o psihofizčkom stanju i nakon toga se sačinjava program treninga u kome je dat program fizčkog opterećenja na osnovu svih predhodno testiranih i dobivenih podataka. Svaki nastup ima rizik da se pojave povrede, a samim tim zdravstvene zaštita organizovasna da zbrinjava ovu problematiku mora da iskaže svoju spremnost da može u potpunosti da dijagnostikuje, tretira i sanira povrede i liječi nastalo obolenje. Odnos ljekar, povređeni i oboljeli sportista, trener, klub je složen pa su zahtjevi specifičniji u pogledu medicinske zaštite. Ljekar mora da ima jasan stav, što znači da je izabrao najbolji način liječenja i da je sportista u potpunosti upućen u karakter povrede ili obolenja i način liječenja i samim tim imaćemo i stav sportiste prema nastalim problemima.

5. LITERATURA

1. Mirko Šošić - Slavko Ždrale (2005). Sportska medicina. Zavod za izdavnje udžbenika i nastavna sredstva Istočno Sarajevo

2. Slavko Ždrale, Marko Vuković, Slobodan Prtilo.(2010). Sportske povrede i oštećenja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo.

3. Vuković M. Ždrale S i saradnici.(2009). Traumatologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo.

4. Jakonić D. (1991). Sportska medicina. Fakultet fizčke kulture. Centar za stručno obrazovanje. Novi Sad,

5. Lekić D. (2001). Sportska medicina, Beograd..

6. Harries M. Williams C. (2000). Oxford Texbook of Sports Medicine, Second Edition, “Oxford University Press“ Inc, New York,

7. Mac Auley D. (1999). Sports Medicine – „Practical Guidelines for General Practice Butterwort Heinemann“, Oxford

8. Pećina M, Heimer S. (1995). Športska Medicina, odabrana poglavlja „Naprijed“, Zagreb


78

Slavko Ždrale, Nenad Ždrale Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Istočnom Sarajevu UDK: 616.711-007.53:796 Doi: 10.7251/SHTSR1402076Z

SPORTSKA OŠTEĆENJA SLABINSKOG DIJELA KIČMENOG STUBA

Sažetak

U ovom radu izloženo je oštećenje slabinskog dijela kičme nastalih kod sportskih aktivnosti. Etiološki su iznijete mogućnosti koji dovode do oštećenja,a posebno su naznačeni sportovi koji više od drugih dovode do oštećenja slabinskog dijela kičme. Ukazano je na simptologiju, dijagnostiku i terapiju, sa napomeno da ova oštećenja mogu progredirati i pre-kinuti bavlje sportom ili dovesti do teškog invaliditeta. Detaljno se preporučuju preventivne mjere koje znatno smanjuju nastajanje sportskih oštećenja slabinskog dijela kičme.

Ključne riječi: sportska oštećenja, kičmeni stub, bol, lumbago, diskopatija, discus hernija, kifoza, spondilisteza, prevencija, dijagnostika, terapija.

1. UVOD

Sve sportske aktivnosti opterećuju kičmeni stub, posebno slabinski dio. To opterećenje dovodi do mikrotraume svih struktura, koje se najbrže ispoljavaju na mekim dijelovima, naročito diskusima. Ona se vremenom sumiraju, obično novom traumom, a da predhodna nije sanirana. Kumulativno oštećenje dovode do promjena koje nazivamo diskopatijama, spondi-lozama, spondilartrozama ili spondiloliza. Završni dio diskopatije je discus hernija.

U ovom segmentu kičme postoje još brojne urođene mane. To su spina bifida, sakra-lizacija, lumbalzacija i poluvertebra, mjesta manje otpornosti na spoljne povrede.

2. RAZMATRANJE TEME

Osnovni subjektivni znak svih ovih promjena je bol u krstima poznat kao lumbago, lumbalgija (kod nas krstobolja) i slično. Objektivni znak je pojačan spazmom mišića, smanjena lordoza, bol na istezanje i pritisak, bol se smanjuje ležanjem, a pojačava se pri svakoj aktivnosti. Ponekad se u potkožnom tkivu pipaju čvorići veličine zrna graška do pasulja (Virhovljevi čvorići). To je prominencija ili prolaps nukleus pulposusa u kičmeni kanal. Nukleus pulposus kao dio diskalnog zgloba je u centru svih zbivanja. On leži zatvoren u prostoru izmedju pokrovnih ploča susjednih pršljenova i fibroznog prstena koji ga okružuje okolo. Služi kao odbojnik za susjedna tijela pršljenova. Vremenom, opterćen tjelesnom težinom i starenjem, gubi vodu i postaje niži.



79

Zbog ovog su starije osobe manje visine od one u mladosti. Nema ni jednog sporta koji ne može dovesti do disaklnih oštećenja. Ipak se to najčesće dešava i sledećim sportovima: bacačkim (disk, kladivo, koplje, kugla), tenisu, golfu, ragbiju, bejzbolu. Sportovi koji su posebno rizični su: joga, rvanje, gimnastika, kik boks, odnosno sportovi gdje postoji nagli rotacioni pokret kičmenog stuba. Sve opterćenje pri pokretima apsorbuje disk. Fibrozna vlakna degenrišu, dijelom propadaju, pa se fibrozni disk stanji, pršljenovi se približavaju jedan drugom ili naliježu di-rektno, a pripadajuči segment dugih ligamenta postaje relativno duži. Pri rotacijama i nagibima rubovi pršljenova se taru međusobno. Tada reaktivni procesi počnu da bujaju, rubovi izraštaja nazvani osteofiti u početku imaju horizontalni tok, a kasnije rastu uzduž ligmenata i mogu pre-moštavati intervertebralne prostore. Taj proces zovemo spondilozom. Snižavanjem međukor-poralnog prostora dolazi do poremećaja relativnih odnosa na malim zglobovima. Njihovi procesi su postaju relativno duži, kapsula labavija, a klizanje istih pri pokretima je sad veće. To dovodi do oštećenja hrskavica i na njima nastaje artroza. To sve sad zajedno zovemo spondiloartrozom. Većina ovih procesa nema klinčkih znakova, ili su oni nesrazmjerni gubitku visine discusa i večine ostefita. Inače znaci su bol, ograničene kretnje, spazam mišića. Pošto je najopterćeniji lumbosacralni zglob (zglob L5-S1), promjene na njemu su najizraženije.

2.1. DISCUS HERNIJA

To je patološki proces kada nucleus pulposus pritisnut sa svih strana penetrira u dje-limično ili potpuno rupturiran anulus fibrosus. Pri nepotpuno prslom anulus fibrosusu nucleus pulposus njegove istanjene dijelove izbacuje u kičmeni kanal praveći protruziju, a ako je potpuno prskao anulus fibrosus nukleus pulposus upada u kičmeni kanal. Potpuni prolaps ili prominencija diskusa se dešava u latero-dorsalnom smjeru gdje izlaze nervni korjenovi s kojim dolaze u kontakt, pritišću ih i stežu. Na taj način nastaje radikulopatija, poznati znak diskalnih kila. Ako prominira prema nazad centralno, može pritiskati oba korjena tog segmenta pa i samu medulu, zavisno od veličine. Treba istaći da mogu postojati kile i na dva nivoa. Najčešće su na zglobu L5-S1, zatim L4-S1, zatim L4-L5, ali i drugim slabinskim i dosta često na vratnim segmentima. Proces traje dugo. Vrlo rijetko je brz.Dovodi do paralize pogodjenog korijena. Tegobe se kreću od lumbalgija, lumoishialgija do pareze zahvaćenog korijena, naj-češće živca peroneusa. Dijagnoza se postavlja neurološkim pregledom, mijelografijom, CT i MR. Prva pomoć praktično nije potrebna. Pri akutnom bolu sportistu treba isključiti iz igre, postaviti ga na tvrdu podlogu, dati NSAIL. Ako se tegobe smire za sedam dana postepeno nastaviti aktivnosti nakon sedmodnevnog bezbolnog perioda.

U slučaju pojave znakova ispada (obično n peroneusa), indikovna je hirurška terapija. Inače povratak sportu po oporavljenom neurološkom ispadu i nastanku bola je postepen. Ako bolovi recidiviraju, konsultovati neurologa ili dopuniti dijagnostiku.

2.2. SPONDILOLIZA

To je patološki proces na luku pršljena, urođeni defekt ili osteoliza nastala u toku života iz različitih razloga, najčešće je osteodistrofični proces. Klizanje gornjeg pršljen (spondilolisteza) nastaje naknadno usljed opterećenja. Može nastati na svakom segmentu kičme, ali najčešće lumbalno L5 prema S1 ili L4 prema L5 pršljenu. Od ove bolesti boluje oko 5-8% ukupne populacije. Češća je kod onih koji fizičke naporno rade, upravo spondiloliza je jednako česta, ali je listeza češća kod ovih profesija. Wtise je našao je kod djevojaka sportista oko 11%


80

spondilolisteze, dok kod njihovih vršnjakinja nije našao ni jednu. Polovina spondilolisteza je bez simptoma. Klinički na klizanje će se posumnjati kad se nadje hiperlorodza „skraćena slabinska kičma“, a pri antefleksiji pipa se stepnica na mjestu obolenja. Profilna radiografija određuje dijagnozu. Stepen klizanja se određuje prema odnosu susjednih pršljenova, odnosno klizajućeg prema donjem. Ako je klizanje manje od ¼ promjera, onda je to prvi stepen, do polovine drugi, preko polovine do ¾ je treći, ako je klizanje potpuno, tj. do kraja tijela donjeg prstena, govorimo o četvrtom stepenu. Ovakve sportiste treba isključiti iz sportova koji jako opterećuju kičmeni stub, kao i sportova skakanja. Definitivno liječenje treba odrediti ortoped, kao i povratak sportu. U svakom slučaju, bez hirurškie terapije ili posle nje, dobro će doći vježbe istezanja mišića, jačanje mišića i NSAIL.

2.3. KIFOZA

Fiziološki su različite zakrivljenosti kičme u profilu. Iz biomehaničkih razloga visoki ljudi imaju veću leđnu krivinu. Isto je i kod jako mršavih. U starosti, posebno žene i mršavi muškarci dobijaju kifozu. Nekad postoje urođeni uzroci kifoze (hemivertebra). Takođe i kod sistemskih bolesti dolazi do kifoza kao što su Behterevljeva bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, infekcija kičme, hondrodistrofija, reumatizam, metabolički poremećaj, osteoporoza i osteomalacija. Nekad je i uzrovana osteolitičkim traumatskim promjenama na kičmenom stubu (morbus Calve, Shoermann). Juvenilna kifoza je posebne važnosti sa sportskog aspekta. Javlja se u periodu intezivnog rasta, kod većina mladih počinje svoje sportske aktivnosti ili profesiju. Dijagnoza se postavlja kada ukupna zakrivljenost prelazi 50 stepeni, a zahvaćena su najmanje tri pršljena sa sniženjem visine preko 5 stepeni. Klinički se ispoljava pojačanom grbom, redovno fiksiranom i oblom, za razliku od infektivnih ili traumatskih koje su oštre. Ona pripada poremećajima rasta, tj ona je apofizitis tijela pršljenova. Tegobe su riijetke. Liječenje je teško uglavnom malo uspješno. Ono je ortopedsko, sa različitim ortozama. Sa stanovišta sportskih aktivnosti treba zabraniti sportove koji opterćuju kičmeni stub: bici-klizam, odredjeni broj gimnastičkih vježbi, dizanje tegova, bacačke discipline u atletici i sl. Kifoza se javlja kod biciklista zbog polažaja kičme u ovom sportu, usljed čega se javlja vratna lordoza i grudna kifoza. To se zove biciklistička grba. Ona se javlja i kod košarkaša zbog polažaja kičme pri vodjenju lopte. Sa završetkom rasta juvenilna kičma postaje stabilna, ali se biciklistička može pogoršavati i vremenom dovesti do teške spondiloze. Fizikalna terapija koja koriguje loše posturalne navike je važna u ovom procesu, ali se mora veoma dugo provoditi. Između fizikalne terapije u ovom području i korektivne gimnastike nema razlike.

2.4. LUMBAGO

Lumbago ili lumbalgija je simbol bola u slabinskom dijelu kičme; 80-90% ljudi u životu bar jednom ima ove bolove. Poslije glavobolje to je najčešća lokacija bola. Mogu ga izazavati mnoga stanja i bolesti. Uspravan stav čovjeka stvorio je vulnerabilnost ove regije koje nosi skoro cijelo tijelo. Ako je bol lokalizovan samo u mišićima, njihovim hvatištima ili nervima u lumbalnoj regiji, govorimo o primarnom lumbagu. Tu spadaju i češća istezanja mišića ove regije. Simptomatska lumbalgija je ipak najčešća. Ona nastaje vjerovatno iradija-cijom bol duž nerva, biohemijskim promjenama na mišićima, statičkim deformiteta i


81

preopterećenjem. Preopterećenje je vjerovatno mnogo češći uzrok nego se u životu misli. To nije samo preopterćenje dnevnim radnim obavezama, sportskim aktivnostima. Najčešće je opterećenje pretjeranom tjelesnom težinom. Postoje i udaljeni uzroci lumbalgije. To su obo-lenja urogenitalnog i digestivnog trakta, promjenama u kičmenoj moždini, sistemske bolesti. Ako su tegobe lumbalgije vezane za promjene u koštanom sistemu kičme, zovemo ih verte-brogeninm. One su najčešće lumblagije oko 90 %. Od njih su 4/5 diskopatkse tegobe i sakra-lizacije. Reumatske bolesti prati limbalgija usljed miopatije. Infektivne bolesti izazivaju prolazne lumbalgije. Neuredan sekuslani život se može poistovjetiti kao lumbalgija. Nagle aktivnosti nepripremljenih osoba često uzrok lumbalgija. To su rvanje, gimnastika, tenis, biciklističke discipline, biciklizam i drugo. Nagli pokreti, posebno rotacioni, na aksijalno opterećenje dovode do nagle hiperfleksije, ali i rotacije koje jako opterećuju diskove a posebno male zglobove. Tako nastaju ponvoljene male distorzije koje povremeno dovode do artroze. Lokalni nalaz je spazam mišića, izravnata lordoza, bol na pritisak i bol na pokret. Dijagnoza se postavlja isključivanjem ozbiljnih obolenja koja u svom sklopu imaju ovakve tegobe. Izvode se sledeće pretrage RTG, CT, MRI, mijelografija, elektromijelografija. Liječenje je uglavnom simpto-matsko, već opisano.

Povratak sportu je sedam dana nakon bezbolnog perioda. Ako tegobe recidiviraju, provesti intezivniju terapiju, a o povratku sportskinm aktivnostima konsultovat ortopeda, fizijatra i neurologa.

3. PREVENTIVNE MJERE

Elastičnost i jačanje leđne muskulature je imperativ da se kičma stabilizuje i preveniraju povrede i oštećenja. Vježbe istezanja, jačanje muskulature, stabilizuje i povećavaju obim pokreta u cervikalnoj, torakalnoj i lumbalnoj regiji. Za stabiliaciju i jačanje torakalne i lumbalne kičme potrebno je ojačati i leđnu i trbušnu muskulaturu. Pored jačanja trbušne i leđne musku-lature koji je jedan od glavnih elemnata u prevenciji bola u krstima potrebno je voditi računa o položaju zdjelice i natkoljenica sa preporukom da se zdjelica dovede u neutralnom polo-žaju. Kod dizača tereta dramatično se povećava pritisak na kičmu i opterećuje pravertebralna muskulatura. Zbog toga dizači prilikom početne faze dizanja tereta moraju da duboko udahnu, i snažno izdahnu na kraju procesa disanja. I pored predloženih mjera za otklanjanje bola i oštećenja u slabinskom dijelu kičmenog stuba postoji još bezbroj postupaka koji mogu da koriste u prevenciji a koji su sastavni dio svakodvnice življenja.

4. ZAKLJUČAK

Gotovo sve sportske aktivnosti opterećuju kičmeni stub posebno slabinski dio. Ta opterećena izazivaju mikrotraume na strukturama navede regije i iste se kumulišu,

a karakteristično je da većina njih se ne sanira nego jedna trauma sustiže drugu. I to dovodi do promjena koje nazivamo diskopatijama, spondilozama, spondilartrozama ili spondilolizama. Krajnji ishod je discus hrenija. Zbog toga je neophodno poznavati simptomatologiju oštećenja. Prvi znak je bol u krstima. Na osnovu toga se provodi dijagnostika od najjednostavnijih do najsloženijih proceudura. U dijagnostičko terapeutske postupke uključeni su neurolog, ortoped


82

i fizijatar a po potrebi se konsultuju i druge specijalnosti. Rehabilitacioni tretman mora biti u potpunosti sproveden. Svako nepoštovanje određenog tretmana dovešće do kompromitovanja liječenja. Paleta liječenja je jako široka od konzervativnog do operativnog tretmana. Zbog toga navedene preventivne mjere su jedna od osnovnih postupaka kako bi se smanjilo oštećenja slabinskog dijela kičme kod sportskih aktivnosti, a liječenje ako se sprovodi mora biti u potpunosti provedeno po svom dijagnostičko terapeutskom zahtjevu.

5. LITERATURA:

1. Clark. K.S.(1966). Calculated risik of sports fatalities. JAMA, 197; 894-896

2. Bellock. R.D. Sommerville S.T and Michel L.J (1991). Low back pain in adolescent athlets. Delection of stres injury to the pars interarticularis with SPECT. Radiology 180- 509-513

3. Fontera W.R.(2001). Essentials of physical medicine and rehabilitations. PHILADELPHIA, Henley and Belfus,

4. Vuković. M, Ždrale. S. (2009). Traumatologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo.

5. Vuković, M. (2004). Funkcionalna anatomijan čovjeka. Zavod za izdavanje udžbnenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo

6. Slavković. S (1998).. Akutne povrede kičmenog stuba - Urgentna medicina i ratna hirurgija. Velarta, Beograd

7. M. Šošić. S. Ždrale. (2005). Sportska medicina. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo.

83

Časopis Sport i Zdravlje publikuje radove iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta i dodirnih bio-medicinskih, humanističkih, društvenih i prirodnih nauka, sa neobjavljenim rezultatima naučnih istraživanja i novim empirijskim iskustvima. Dostavljen rukopis koji nije pripremljen u skladu sa Uputstvom za autore biće odmah vraćen autoru na doradu. Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj i leksiku rada. Svi radovi podležu recenziji.

KATEGORIZACIJA RADOVA Časopis objavljuje članke, polemike, osvrte, tematske bibliografije, patente, izveštaje i vesti o naučnim i stručnim skupovima i slične dokumente značajne za oblast fizičkog vaspitanja i sporta.

Kategoriju članka određuju recenzent i Redakcija. Recenzirani radovi se svrstavaju u sljedeće kategorije:

• izvorni naučni članak, • pregledni članak, • prethodno saopštenje, • referat na naučnom/stručnom skupu, pozivno predavanje i saopštenje, • naučna kritika, polemika, osvrt, • stručni članak.

RUKOPIS RADA Rukopis treba da se preda na srpskom jeziku, napisan ćiriličnim / latiničnim pismom i na engleskom jeziku, vrsta slova Times New Roman, veličina slova 11, razmak između redova single.

Rukopis rada obuhvata: opremu rukopisa, tekst, fusnote, citiranu literaturu, priloge (tabele, slike, grafi- kone i sl.).

TEKST

Dužina teksta ograničena je na 10 štampanih strana, format papira A4, margine 2 cm. Generalno tekst treba da bude napisan u sledećim poglavljima: Uvod, Metod, Rezultati sa diskusijom, Zaključak.

U tekstu rada citirana literatura se navodi prema APA sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association, www.apastyle.org) navođenjem autora i godine na koje se navod odnosi.

LITERATURA

Uz tekst rada navodi se popis isključivo onih dela koja se citiraju u radu. Radovi se citiraju prema APA sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association; www.apastyle. org). Popis otpočeti na novoj strani (iza teksta) pod naslovom Literatura, sa kontinuiranom pagina-cijom arapskim ciframa. Radove slati na adresu:

Časopis ,,Sport i Zdravlje” Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Stambulčić bb 71420 Pale, BiH

ili elektronski na e-mail: [email protected]

[email protected] [email protected]

UPUTSTVO ZA AUTORE

84

CIP - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука 796 : 613 ЦИЦОВИЋ, Борислав Sport i zdravlje / Borislav Cicović. - 1. izd. - Istočno Sarajevo : Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, 2014 (Bijeljina : Grafosemberija) . - 180 str. ; 29 cm Tiraž 300. ISBN 978-99938-97-17-0 COBISS.BH-ID 3524120

sport i zdravlje - početnasportizdravlje.rs.ba/files/godina ix, broj...

Documents