Sportski objekti (objekti fizike kulture) u tehniko-arhitektonskom smislu podrazumijeva sve prostore i povrine otvorenog ili zatvorenog graevinskog oblika, namjenjene odravanju odreenih aktivnosti (vjebanje, treniranje, takmienje, razonoda), ubrajajui tu pratee pomone prostore, gledalita i slino. Sportski objekti mogu da budu arhitektonski projektovani i izgraeni za posebne namjene kakvi su javni bazeni za plivanje, projektovani za samostalno usmjerenu ili spontanu aktivnost kakvi su parkovi ili samo prirodni resursi pristupani publici kakvi su rjene obale, ume, plae, planine.

Sportski objekti takoe mogu da budu projektovani i izgraeni kao vienamjenski kompleksi sa raznovrsnom opremom i instalacijama kakve su sportske hale, stadioni, rekreativni centri, kolski objekti za fiziko vaspitanje i slino. Sportski objekt je infrastruktura/ materijalno-tehnika baza programiranja i proizvodnje/ isporuke programa sportskih aktivnosti razliitim sportskim publikama.

Nakon izgradnje sportski objekt dospjeva u djelokrug menadmenta koji organizuje programiranje i kadrovsko ekipiranje, proizvodi dohodak, svodi rashode na najmanju moguu mjeru i stvara sisteme menadmenta unutar ogranienja koje postavlja arhitektonski projekt objekta.

Izvor: Sportski objekti - Mendment sportskog objekta - Sportski menadment - Savremeni sport.com Izgradnja sportskih objekata zavisi od uticaja mnotva posebnih interesa, kako onih iz nalogodavnog okruenja, tako i onih koji proistiu iz razliitih pristupa djelatnosti sportskog objekta. Jedno su uskostruni interesi sportskih radnika (trenera, zaposlenih) i ininjera koji preferiraju kvalitetu aktivnosti, tehnolokoj efektivnosti sadraja sportskog objekta a zanemaruju marketinki i finansijski aspekt, odnosno ekonomsku efikasnost sportskog objekta.

Generalni menadment sportskog objekta mora da integrie razliite interese i da uravnotei prihode sportskog objekta sa trokovima, dugoroni sa kratkoronim razvojem. Dizajniranje/ oblikovanje asortimana programa i usluga sportskog objekta polazi od potreba korisnika svih potencijalnih kategorija, oslanja se na podatke o tritu i na ekonomsku analizu, kao i na vie varijanti dizajna koje prolaze testove i simulacione provere.

Lokacija sportskog objekta zavisi od niza okolnosti: blizina trita, raspoloivost personala, transportni uslovi, ivotni uslovi u lokalnoj zajednici... Raspored sadraja i opreme u sportskom objektu prilagoen je kretanju korisnika/ publike, od ulaska, svlaionica, sportskih terena, sala, bazena i slino, do izlaska korisnika/ publike.

Izvor: Izgradnja sportskih objekata - Mendment sportskog objekta - Sportski menadment - Savremeni sport.com

Upravljanje sportskim objektima obuhvata niz aktivnosti koje se odnose na funkcionisanje unutranje strukture svake organizacije orijentisane trinim ciljem: upravljanje ljudskim resursom, proizvodnim procesom i materijalima, marketingom kao i finansiranjem i rizikom. Jezgro sportske organizacije ini sistem upravljanja operacijama (proizvodnjom sportskih programa i usluga). Taj je proces povezan sa okruenjem sportske organizacije tokom materijala (sportske opreme, rekvizita, energije i slino) u inputu i finalizovanih programa/ usluga i informacija u outputu. Sistem marketinaga uspostavlja povezanost sportske organizacije sa njenim okruenjem (tritem) realizujui tok narudbina: narudbina kupaca (klijenata, publike) u inputu, i reklama, promocije novih usluga (priredbi, vebakih programa) i prodajne aktivnosti u outpotu. Sistem finansiranja i raunovodstva ima funkciju odravanja toka gotovine (novca) naplate u inputu i isplate u outputu. Informacioni sistem povezuje tri prethodna sistema u jedinstvenu svrsishodnu cjelinu poslovne organizacije. Input ovog sistema su informacije o politici funkcionisanja i razvoja upravljakog sistema u globalu, o njegovim ciljevima i optim performansama (radnim karakteristikama) uspeha. Output ine povratne informacije o posmatranoj sportskoj organizaciji znaajne za njeno nalogodavno okruenje.Upravljanje transformacionim procesom i ostalim operacijama (kupovanje, skladitenje, transport i druge aktivnosti, sve do "isporuke" programa krajnjem korisniku) u vezi je sa funkcionisanjem sportskog objekta kao i poslovnog sistema i ini njegov osnovni deo. Operativno upravljanje sportskim objektom obuhvata: kordinaciju transformacionog procesa, aktivnosti planiranja proizvodnih inputa, instalaciju potrebnih inputa, kontrolu efektivnosti. Planiranje operacija u sportskom objektu ima za pretpostavku utvrivanje misije objekta, ciljeva, pretpostavki (koje proistiu iz okruenja) i strategija. Ako su ove pretpostavke definisane, mogu je izbor usluga - sportskih aktivnosti na iju proizvodnju se objekat dugorono orijentie.

Izvor: Upravljanje sportskim objektima - Mendment sportskog objekta - Sportski menadment - Savremeni sport.com Programiranje je sloen proces koji zahjteva vrsni menadment. Programiranje mora da postigne optimalno korienje raspoloivih resursa - objekata, radne snage i finansija - radi zadovoljavanja potreba lokalne zajednice i potranje. Programiranje je proces koncentrisan na planiranje programa sportskog objekta u kojem namjere, trino procenjivanje, postavljanje ciljeva, izbor alternativa, preduzimanje i vrednovanje akcije predstavljaju povezane korake neprekidnog procesa programiranja. Mehanizam programiranja se sastoji od planiranja, tabeliranja, izrade vremenskih rasporeda, i sprovoenja akcije koja koristi resurse, objekte i osoblje radi ponude razliitog asortimana usluga i aktivnosti - pasivnih, aktivnih, rutinskih, upravljanih, kategorisanih, raznovrsnih i specijalnih - da bi se udovoljilo zajednici kojoj objekt slui. Programiranje je proces planiranja radi zadovoljavanja razliitih potreba ljudi. Program je sutina sportskih usluga. Program je najvanija funkcija sportske organizacije. Program se razvija oko tri osnovna elementa: 1) aktivnosti, 2) objekti i 3) usluga.Aktivnosti - mogu da budu potpuno spontane (u rekreaciji, zabavi) do sasvim strukturisanih. Strukturisane aktivnosti sa stanovita programiranja spadaju u kategorije: plesa, igara, sporta i rekreacije. Objekti - obuhvataju otvorene i pokrivene, suve i vlane terene, graevine zajedno sa zalihama rekvizita i opremom; takoer prirodne prostore pogodne za specifine sportske i rekreacijske aktivnosti (plae, planine, i sl.). Usluge - obuhvataju sve metode i sredstva putem kojih se ljudi osposobljavaju da postignu sportsko-takmiarske rezultate ili da uivaju u rekreaciji, na primjer, pozajmljivanje rekvizita i opreme (amci, puke, skije i sl.), transport, ugostiteljske usluge tokom sportskih priredbi, informacione usluge.Program sportskog objekta je paljivo integrisana i planirana kombinacija mnogih aktivnosti izabranih na osnovu individualnih i grupnih (timskih) interesa. Takav rezultat se moe postii primjenom razliitih pristupa i metoda. Dva su posebno znaajna:

1) Planiranje metodom akcija - istraivanje - kreiranje. - Oslanjanje na trofazni plan koji sadri: 1) plan akcije u stvarnosti sporta i rekreacije imajui u vidu potranju stvorenu u lokalnoj zajednici (optini, gradu), 2) plan istraivanja koji se koncentrie na traganje za podacima, 3) plan kreiranja/ stvaranja predstavlja povezivanje aktivista/ korisnika programa i profesionalaca (trenera, instruktora i sl.). Profesionalci koriste svoju strunost i aktivno tragaju za nainima i metodima ukljuivanja korisnika u programirane aktivnosti. Ovakav trofazni plan, zajedno sa namjerama i ciljevima moe da poslui kao logina osnova za programiranje.2) Planiranje polazei od potranje - ponuda onoga to ljudi trae. - Programeri se oslanjaju na ulaganja korisnika. Posebno pogodan metod za javni sektor sporta/ rekreacije. Klubovi, savezi i interesne grupe iskazuju svoje zahtjeve. Tako menaderi dolaze do skupa podnjetih zahtjeva za pojedine objekte. Ovim putem se stvara mogunost segmentiranog programiranja. Ovaj pristup se ukljuuje kao dio opirnijih programa.Osnovna strateka orijentacija uspjenog programiranja aktivnosti u sport-kom objektu jeste: programiranje mora da bude situaciono i kulturno specifino. Postoje razliite lokalne zajednice, posebni problemi, posebne namjere i otuda razliiti ciljevi. Dobar menader sportskog objekta mora da bude realist i da, primjenom bilo kog metoda planiranja, izae u susret eljama i potranji korisnike publike.

Izvor: Programiranje aktivnosti u sportskom objektu - Mendment sportskog objekta - Sportski menadment - Savremeni sport.com Menadment sportskog objekta je pravno obavezan da garantuje bezbjednost svakom uesniku i gledaocu sportskih dogaaja koje organizuje. Nasilniko i destruktivno ponaanje sportske publike (mase navijaa i sl.) poslednjih godina izaziva znatne materijalne tete i ljudske rtve, to je - tokom 1990tih godina - u fokus panje menadera sportskih objekata dovelo problem bezbjednosti i upravljanja rizikom.Uzroci sportskog nasilja su socioloke i psiholoke prirode (mladi mao mukarci, nezaposleni, koji veruju da im drutvo nije pruilo priliku da se dokau), ali ih treba traiti i u lokaciji i arhitektonskim rjeenjima sportskih objekata. Klasine tribine na stadionima, koje omoguuju pristup publici na teren, su glavni uzrok male mogunosti kontrolisanja publike. Nekontrolisan pristup mase gledalaca u stadione i sale bez numerisanih sjedita je jo jedan od vanih razloga nedovoljne bezbjednosti sportskih objekata.Upravljanje masom - radi zatite imovine i pruanja konfora i bezbjednosti tienika (patrons - gledaoci, uesnici, specijalni gosti i sl.). Ova politika u menadmentu sportskog objekta tei upravljanju a ne kontroli mase. Jedan od kljunih aspekata upravljanja masom je "predvidljivost" povreda i ekscesa koji mogu da za posljedicu imaju ugroavanje tienika od treih lica kao i pravnu (krivinu) odgovornost menadmenta zbog nepreduzimanja mjera bezbjednosti (nemarnosti). Svaki element dogaaja od ureenja sportskog objekta do igre po sebi ini dio upravljanja masom.

Izvor: Kontrola i bezbednost sportskog objekta - Mendment sportske organizacije - Sportski menadment - Savremeni sport.com Funkcionisanje sportskog objekta obuhvata kompleks procesa proizvodnje niza glavnih (sportskih, rekreativnih...) i dopunskih (ugostiteljske usluge...) programa odnosno usluga. Upravljanje ovim procesima zahtjeva niz aktivnosti: kontrola kvaliteta usluga; odravanje opreme; pronalaenje optimalnog miksa programa/ usluga koji nastoji da rasporedi raspoloive ljudske, materijalne i vremenske resurse na razliite programe aktivnosti; unapreivanje rada, optimizacija operativne efikasnosti putem smanjenja vremena, napora i trokova.Svi navedeni postupci pretpostavljaju raspoloivost zaliha materijalnih elemenata procesa rada. U sportskom objektu postoji postoji vie materijalnih komponenti (zaliha) rasporeenih u nekoliko vrsta: Sirovine kao najprostiji oblik materijala koji, prije upotrebe, zahtjeva preradu u samom objektu; Poluproizvodi, materijali najee u vidu rezervi dijelova nekih komplesnijih proizvoda; Gotovi proizvodi, materijali i dobra spremni za neposredno korienje; Trajna dobra, nekretnine i oprema koji pruaju usluge tokom dugog perioda; Zalihe obinih dobara koja nisu dio osnovnog procesa proizvodnje ali na neki nain omoguuju njegovu realizaciju. Upravljanje materijalima i dobrima u sportskom objektu je uslov njegovog efikasnog i ekonominog funkcionisanja i obuhvata: nabavljanje, skladitenje, kontrolu, kao i unutranji transport. Ove aktivnosti sadre specifikaciju kvaliteta i potrebne koliine, utvrivanje najpovoljnije cijene i najpovoljnijeg dobavljaa, odravanje toka dobara i materijala u procesu aktivnosti i skladitenje rezervi do momenta njihove upotrebe, transport dobara radi zadovoljenja narudbi i planova.

Izvor: Upravljanje inventarom u sportskim objektima - Mendment sportskog objekta - Sportski menadment - Savremeni sport.com Karakteristike sportskog dogaajaSportski dogaaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i marketing resursa bilo kog sportskog drutva, kluba, organizatora takmienja ili bilo kog sportiste i trenera. Sutina sportskog dogaaja i njegovog organizovanja predstavlja vrlo sloen kompleks razliitih dejstava, u kome uestvuju svi koji su bliski na bilo koji nain sportu: od kompletne organizacione strukture subjekta dogaaja, do sportista, trenera, menadera, sponzora, sredstva masovnog informisanja, neposrednih gledalaca i irokog sportskog auditorijuma.Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski dogaaj predstavlja mjesto i aktivnost na kome se u odnosu na protivnika odreuje mjera sopstvene vrijednosti. Sportski dogaaj predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i priprema sportista, ve i drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopte, ukljuujui efikasnost menadmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske organizacije.Sportski dogaaj takoe moemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su prisutne u praksi organizovanja dogaaja. Razmotriemo osnovne karakteristike sportskog dogaaja: Sportsko-takmiarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj vezan za sportski rezultat. Takmienje odreuje pobjednika i pobijeenoga. Neizvjesnost sportskog ishoda i mjerenje sopstvenih vijrednosti u odnosu na protivnika daje sportskom takmienju neophodnu dra i smisao ostvarenja sportske misije i duha u njemu. Ekonomsko-marketinka karakteristika - u kojoj organizatori dogaaja trae mogunosti i naine organizacije sportskog dogadaja sa finansijskim efektima, koji e u isto vreme dati odgovor kojim putevima moe i treba da ide komercijalizacija dogaaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja profita. Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno utiu na sportsko i etiko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma. Karakteristike sportskog dogaaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrivanja koncepcije odreenog takmienja i njegovih ciljeva, u zavisnosti od razliitog akcentovanja jedne od karakteristika dogaaja. Na odluku o koncepciji sportskog dogaaja, na osnovu akcentiranja jedne od pomenute etiri karakteristike, bespogovorno utiu unutranje strukture sporta: organizatori takmienja i njegovi uesnici. Takoe, ne moe se zaobii snaan uticaj iz spoljanjeg okruenja industrije sporta: iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja.Pojam sportskog dogaaja

Sportski dogaaj moe da bude bilo koji dogaaj, projekat ili atrakcija - privlano zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu.Takav dogaaj moe da bude meunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog karaktera, moe da obuhvati sport, umjetnost, pozorite, festival... moe da bude takmiarski, namjenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno namjenjen dobroj zabavi.

Za menadment sportskog objekta vaan dogaaj ima prelomni znaaj. Podstie uspavane potencijale, pokree poslovne inicijative, daje ansu menaderima sklonim inovacijama i preuzimanju rizika. Dogaaji okupljaju vrhunske takmiare i izvoae, otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta.

Svaki dogaaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Dogaaji nameu menaderima da unaprijede programe i sopstvene izvoake karakteristike. Oni su sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imida sportske organizacije. Dogaaji zahtjevaju odreene stilove i metode menadmenta. Oni zahtjevaju koordinatora, preciznost, rokove i brzo odluivanje.

Svi dogaaji zahtjevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmjerava organizatore dogaaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.

Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne grupe koje se bave razliitim podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu poslova i zadataka u vezi sa dogaajem.

Svaki vaan dogaaj mora da prati finansijski plan s tim to taj plan zavisi od vrste dogaaja i od postavljenih ciljeva. Svaki dogaaj zahtjeva odgovarajui personal. Neposrednom zbivanju dogaaja (utakmice, festivala, izlobe...) mora da prethodi detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomo mrenog planiranja, izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara, meta i datuma.

Izvor: Pojam sportskog dogaaja - Mendment sportskog dogaaja - Sportski menadment - Savremeni sport.com

Menadment sportskog dogaajaVaan dogaaj (major event) moe da bude bilo koji dogaaj, projekat ili atrakcija - privlano zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu. Takav dogaaj moe da bude meunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog karaktera, moe da obuhvati sport, umjetnost, pozorite, festival... moe da bude takmiarski, namjenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno namjenjen dobroj zabavi. Za menadment sportskog objekta vaan dogaaj ima prelomni znaaj. Podstie uspavane potencijale, pokree poslovne inicijative, daje ansu menadmerima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika. Dogaaji okupljaju vrhunske takmiare i izvoae, otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta.Svaki dogaaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Dogaaji nameu menaderima da unaprede programe i sopstvene izvoake karakteristike. Oni su sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imida sportske organizacije. Dogaaji zahtevaju odreene stilove i metode menadmenta. Oni zahtevaju koordinatora, preciznost, rokove i brzo odluivanje. Svi dogaaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmerava organizatore dogaaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne grupe koje se bave razliitim podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu poslova i zadataka u vezi sa dogaajem. Svaki vaan dogaaj mora da prati finansijski plan s tim to taj plan zavisi od vrste dogaaja i od postavljenih ciljeva. Svaki dogaaj zahteva odgovarajui personal. Neposrednom zbivanju dogaaja (utakmice, festivala, izlobe...) mora da prethodi detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomo mrenog planiranja, izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara, meta i datuma.

Svi dogaaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmerava organizatore dogaaja prema os-novnim principima planiranja i organizovanja. Pristup organizovanju dogaaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledeih deset etapa planiranja u ivotnom ciklusu vanog dogaaja znaajno za uspean menadment takvih dogaaja.1. Formulacija politike2. Studija izvodljivosti i donoenje odluke3. Utvrivanje ciljeva4. Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije naelnika jedinica5. Budetiranje/ fmansijski plan6. Struktura organizacije7. tabski personal8. Detaljno planiranje9. Prezentovanje dogaaja, ukljuujui pripremanje, zatvaranje i pospremanje10. Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za budue dogaaje

Izvor: Menadment sportskog dogaaja - Menadment sportskog dogaaja - Sportski menadment - Savremeni sport.com

Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne grupe koje se bave razliitim podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu poslova i zadataka u vezi sa dogaajem. Sportski dogaaj koji ukljuuje grupe uesnika iz neke lokalne zajednice, moe da se organizuje uz oslonac na sledeu strukturu - radne grupe zaduene za: 1) Program i sadraj - aktivnosti, organizacije, 2)Budet - raunovodstvo, prihodi i rashodi u svim oblastima budueg dogaaja, 3) Marketing - upoznavanje, publicitet, mediji, 4) Personal i kadrovi - ugovori, dunosti, 5) Administracija - programi, tampanje, blagajna, pravna pitanja, 6) Tehnika pitanja - resursi, oprema, pripreme, 7) Usluge - parking, garderoba, mformacije, prva pomo, 8) Ugostiteljstvo i druenje - rutinsko i specijalno zabavljanje itd.Za svako podruje treba da se formira posebna radna grupa i rukovodilac sektora koji preuzima odgovornost i veze sa glavnim koordinatorom. Vano je da se utanae odreene j jasne uloge, odgovornosti, zadaci i datumi. Svako ko je ukljuen u oganizaciju dogaaja mora da zna kome odgovara, ko je za ta odgovoran, ko sa kim radi i ta je ija funkcija u organizaciji.Podruje odgovornosti i zadaci koji treba da se izvre treba da se svrstaju i kontroliu u zasebnim jedinicama, povezanim koordinisanom mreom upravljanja.

Izvor: Organizaciona struktura sportskog dogaaja - Mendment sportskog dogaaja - Sportski menadment - Savremeni sport.com

Svi dogaaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmerava organizatore dogaaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. Pristup organizovanju dogaaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledeih deset etapa planiranja u ivotnom ciklusu vanog dogaaja znaajno za uspean menadment takvih dogaaja.1. Formulacija politike2. Studija izvodljivosti i donoenje odluke3. Utvrivanje ciljeva4. Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije naelnika jedinica5. Budetiranje/ finansijski plan6. Struktura organizacije7. tabski personal8. Detaljno planiranje9. Prezentovanje dogaaja, ukljuujui pripremanje, zatvaranje i pospremanje10. Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za budue dogaaj Formulacija politike zahteva diskutovanje ideje i davanje odgovora na osnovna pitanja: zato se dogaaj predlae?, kako e dogaaj biti izveden?, gde e se zbivati?, ko e biti odgovoran za njegovo planiranje i izvoenje?, kada e biti odran?. Studija izvodljivosti obuhvata pitanja i razmatranja: ta ine neophodna sredstva?, koliki su trokovi?, mogu li problemi da se ree?. Ako dogaaj nije ostvariv, planeri treba da jasno formuliu takvu negativnu ocenu. Ako je dogaaj izvodljiv i ako postoji saglasnost oko projekta, vano je da se donese prva odluka koja daje dovoljno vremena za orijentaciono planiranje i za detaljno planiranje.Zajedno sa odlukom o odravanju sportskog dogaaja neophodno je preuzeti sledee korake: oglaavanje odluke o odravanju dogaaja, jasno formulisati prirodu dogaaja i njegovu namenu, imenovanje glavnog odbora (radnog odbora) sportskog dogaaja, imenovanje koordinatora kao kljune figure u planiranju i kontroli dogaaja.Pri organizaciji sportskog dogaaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve kao merljive mete. U formulaciju ciljeva treba ukljuiti sva glavna podruja i jedinice programa. Treba utvrditi datume, vremena trajanja aktivnosti, posebne rokove i kritine datume u vezi sa etapama planiranja.

Izvor: Organizovanje sportskog dogaaja - Mendment sportskog dogaaja - Sportski menadment - Savremeni sport.com