Zoran Ognjanovi6Matematidki institutBeograd

UDK 007.5 : 5 10.61: 347 .789Osvrt

Sra svs DoNosr vESTACKA TNTELIGENCIJA

0. Sluiajnost i ono ito to niie

Krajem novembra 1995. godine pravom igrom sludajnosti urukama mi se na5la jedna knjiga koja se bavi za rnene jako in-teresantnom oblaS6u veStadke inteligencije. Pregledaju6i njensadrZaj primetio sam poglavlje o ulozi matematidke logike u veS-tadkoj inteligenciji. Kako sam usko profesionalno orijentisan kaovoj oblasti, a i kako sam saratlivao na knjizi slidnog sadrZaja, nabrzinu sam listao to poglavlje i ve6 na prvim stranicama proditaoprimer u kome se spominje ,,Luta zgrada" .

Ovaj izraz, jedan od poznatijih u beogradskom Zargonu, ni-sarn, sem u jednom sludaju, do sada nalazio u doma6im knjigama,a pogotovo ne u stranoj literaturi iz matematidke logike. Taj jedinirzuzetak odnosio se na knjigu ,,Ve5tadka inteligencija", profesoradr Miroslava Jockovida, u dijem nastajanju sam imao dast daudestvujem. U toj knjizi se, zapravo, govorilo o,,Zutoj ku6i", ali jeslidnost bila prevelika da bi ostala sludajnost.

Ubrzo sam pred sobom imao obe knjige:

[Jockovid 94] Miroslav Jockovii, Veitaikq inteligencija, FilipViSnji6 i Institut za filozofiju i drultvenu teoriju, Beograd, 1994; i:

[Nikoli6, Opadid 95] Tatjana Nikoli6 i Mateja Opadi6, Veitadkainteligencija i neuronske mrel.e,IBN Centar, Beograd, 1995;

koje spadaju u zaista mali broj izdanja na nabem jeziku o ve5tadkojinteligenciji.

1. Knjiga ,,Veitaika inteligencija" , autora dr MiroslavaJockovita

Knjiga,,Veitadka inteligencija" pokojnog dr Miroslava Joc-koviia nastala je na osnovu njegovih predavanja koja je drLao na

oF

,qD*

oN

J

i

l

i

I

Elektrotehnidkom fakultetu u Beogradu i Fakultetu tehnidkih naukau Novom Sadu i viSegodi5nje saradnje u okviru mnogih projekata,medu kojima je i projekat ,,Iez1k i racionalnost" Instituta za fi-lozofiju i dru5tvenu teoriju iz Beograda.

Zamisao o jednoj ovakvoj knjizi profesor Jockovid je dugorazradivao, ali, iznenada i prerano preminuvSi, nije uspeo da jerealizuje u potpunosti. Materijale koji su ostali izanjegasredili smo,redigovali, ponegde dopunili i sprernili za Stampu dr Stevan Stan-kovski, profesorov novosadski asistent, ija koji sam sa drJockovi-iem saradivao od 1987. godine.

Uz svesrdno zalaganje Instituta za filozofiju i druitvenuteori ju, kome su u pomoi pr i tekl i i Ministartsvo za nauku itehnologiju Republike Srbije, Institut,,Mihajlo Pupin" iz Beograda,izdavadko preduze6e ,,Filip Vi5nji6" i recenzenti profesor dr DuSanTo5ii i dr Vladimir Srdanovi6, knjiga je javnosti predstavljena naSajmu knjiga 1994. godine.

Prema podacirna izdavada, prodat je znatajandeo tiraZa. Ovaknjiga se koristi na novosadskom tehnidkom fakultetu u okviru kursakojije ranije drlao profesor Jockovii.

7. Knjiga ,,Veitaika inteligencija i neuronske mreie"alttora Tatjane Nikoli( i Mateje Opaii1a

Godinu dana kasnije, takode na Sajmu knjiga uz, kako kaZu,zapalenu promociju pojavila se u izdanju preduze1a,,IBN Centar"iz Beograda knjiga ,,Veitadka inteligencija i neuronske mreLe"autora Tatjane Nikoli6 i Mateje Opadiia (na dalje: autorski par)koju su recenzirali profesor dr Duro Koruga iz Centra za moleku-larne maSine iz Beograda i profesor dr Branimir Reljin sa Elek-trotehnidkcg fakulteta iz Beograda.

3. Razlike i sliinosti

Knjiga dr Jockovida ima 8 poglavlja:1 . Uvod (s t r . 7 -17) ,2. Produkcioni sistemi (str. 19-37),3. Strategije pretraZivanja za produkcione sisteme (str.39-61),4. Ekspertni sistemi (str.63-90),

5. Matematidka logika i ve5tadka inteligencija (str.91-128),6. Logidko programiranje i elementi Prolog jezlka (str. 129-155),7. Neuronske mreZe (str . 157-180) i8. Jedno re5enje sistema zasnovanih na znanju za upravljanje flek-sibilnim proizvodnim 6ehjama (str. 181-196)

i dodatak koji sadrZi izbor autorovih znadajnrjih radova. Uz svakopoglavlje datje spisak literature preporudene za dublje proudavanjeodgovaraju6e oblasti.

Knjiga Tatjane Nikolii i Mateje Opadida sadrZi 8 poglavlja:1. Umesto uvoda (str . 13-16),2. Ve5tadka inteligencija (str. 17-34),3. Ekspertni s istemi (str .35-52),4. Ve5tadka inteligencrja i matematidka logika (str. 53-106),5. NeuronskemreLe (str . 107-165),6. Pro5irivanje neuronskih mreia (str . 161 -214) ,I .Prllozi (str.215-242) t8. Literatura.Q43 -246).

Medu:dvema knj igama postoje izvesne koncepcrj ske razlike.Tu pre svega mislim na tretiranje neuronskih mreLa kojima je uknjizi autorskog para pclsveien mnogo vedi prostor (neSto vi5e odpolovine knjige), nego Sto je to bio sludaj u knjizi dr Jockovi6a.

S druge strane, i letimidnim pregledom naslova podetnihpoglavlja obe knjige uodava se znadajna slidnost. Kako je red ostandardnim oblastima proudavanja u ve5tadkoj inteligenciji, samaova dinjenica ne bi bila problematidna, e da se slidnost knjiga tu izavrSavala.

4. Podudarnosti

Medutim i naZalost, detaljnijim poredenjem sadrZaja po-glavlja 1 ,4 i 5 knjige dr Jockovida i poglavlja 2,3 i 4 knjige au-torskog para dolazi se do saznanja o velikoj podudarnosti tekstova.

Tako u knjizi dr Jockovi6a na podetku prvog poglavlja, nastrani 7. ditamo:

Ako ve i kor is t imo pr is tup u kom f igur iSe b io lo ika ka tegor i ja , , in -tel igenci ja", morano bit i svesni , ,kol iko malo poznajemo funkcionisanje l judskogmozga, a koliko mnogo pretenzije izvesnih teorija podivaju na ovom neznanju"

lSearl l . U tom smislu je neurofiziolog David Hubel 1978. pisao: . ,NaSe znanje o

I

i

'9

z

zr l

z

cN

194

=

!

f

o

a)NoJf

195

i

l

i

I

Elektrotehnidkom fakultetu u Beogradu i Fakultetu tehnidkih naukau Novom Sadu i viSegodi5nje saradnje u okviru mnogih projekata,medu kojima je i projekat ,,Iez1k i racionalnost" Instituta za fi-lozofiju i dru5tvenu teoriju iz Beograda.

Zamisao o jednoj ovakvoj knjizi profesor Jockovid je dugorazradivao, ali, iznenada i prerano preminuvSi, nije uspeo da jerealizuje u potpunosti. Materijale koji su ostali izanjegasredili smo,redigovali, ponegde dopunili i sprernili za Stampu dr Stevan Stan-kovski, profesorov novosadski asistent, ija koji sam sa drJockovi-iem saradivao od 1987. godine.

Uz svesrdno zalaganje Instituta za filozofiju i druitvenuteori ju, kome su u pomoi pr i tekl i i Ministartsvo za nauku itehnologiju Republike Srbije, Institut,,Mihajlo Pupin" iz Beograda,izdavadko preduze6e ,,Filip Vi5nji6" i recenzenti profesor dr DuSanTo5ii i dr Vladimir Srdanovi6, knjiga je javnosti predstavljena naSajmu knjiga 1994. godine.

Prema podacirna izdavada, prodat je znatajandeo tiraZa. Ovaknjiga se koristi na novosadskom tehnidkom fakultetu u okviru kursakojije ranije drlao profesor Jockovii.

7. Knjiga ,,Veitaika inteligencija i neuronske mreie"alttora Tatjane Nikoli( i Mateje Opaii1a

Godinu dana kasnije, takode na Sajmu knjiga uz, kako kaZu,zapalenu promociju pojavila se u izdanju preduze1a,,IBN Centar"iz Beograda knjiga ,,Veitadka inteligencija i neuronske mreLe"autora Tatjane Nikoli6 i Mateje Opadiia (na dalje: autorski par)koju su recenzirali profesor dr Duro Koruga iz Centra za moleku-larne maSine iz Beograda i profesor dr Branimir Reljin sa Elek-trotehnidkcg fakulteta iz Beograda.

3. Razlike i sliinosti

Knjiga dr Jockovida ima 8 poglavlja:1 . Uvod (s t r . 7 -17) ,2. Produkcioni sistemi (str. 19-37),3. Strategije pretraZivanja za produkcione sisteme (str.39-61),4. Ekspertni sistemi (str.63-90),

5. Matematidka logika i ve5tadka inteligencija (str.91-128),6. Logidko programiranje i elementi Prolog jezlka (str. 129-155),7. Neuronske mreZe (str . 157-180) i8. Jedno re5enje sistema zasnovanih na znanju za upravljanje flek-sibilnim proizvodnim 6ehjama (str. 181-196)

i dodatak koji sadrZi izbor autorovih znadajnrjih radova. Uz svakopoglavlje datje spisak literature preporudene za dublje proudavanjeodgovaraju6e oblasti.

Knjiga Tatjane Nikolii i Mateje Opadida sadrZi 8 poglavlja:1. Umesto uvoda (str . 13-16),2. Ve5tadka inteligencija (str. 17-34),3. Ekspertni s istemi (str .35-52),4. Ve5tadka inteligencrja i matematidka logika (str. 53-106),5. NeuronskemreLe (str . 107-165),6. Pro5irivanje neuronskih mreia (str . 161 -214) ,I .Prllozi (str.215-242) t8. Literatura.Q43 -246).

Medu:dvema knj igama postoje izvesne koncepcrj ske razlike.Tu pre svega mislim na tretiranje neuronskih mreLa kojima je uknjizi autorskog para pclsveien mnogo vedi prostor (neSto vi5e odpolovine knjige), nego Sto je to bio sludaj u knjizi dr Jockovi6a.

S druge strane, i letimidnim pregledom naslova podetnihpoglavlja obe knjige uodava se znadajna slidnost. Kako je red ostandardnim oblastima proudavanja u ve5tadkoj inteligenciji, samaova dinjenica ne bi bila problematidna, e da se slidnost knjiga tu izavrSavala.

4. Podudarnosti

Medutim i naZalost, detaljnijim poredenjem sadrZaja po-glavlja 1 ,4 i 5 knjige dr Jockovida i poglavlja 2,3 i 4 knjige au-torskog para dolazi se do saznanja o velikoj podudarnosti tekstova.

Tako u knjizi dr Jockovi6a na podetku prvog poglavlja, nastrani 7. ditamo:

Ako ve i kor is t imo pr is tup u kom f igur iSe b io lo ika ka tegor i ja , , in -tel igenci ja", morano bit i svesni , ,kol iko malo poznajemo funkcionisanje l judskogmozga, a koliko mnogo pretenzije izvesnih teorija podivaju na ovom neznanju"

lSearl l . U tom smislu je neurofiziolog David Hubel 1978. pisao: . ,NaSe znanje o

I

i

'9

z

zr l

z

cN

194

=

!

f

o

a)NoJf

195

l r

i'1

Il

mozgu Je [ . ] veoma pr imi t ivnom stanju. Dok smo za neke delove mozga izgrat l i l ineku vrstu funkcionalnih pojmova, ima drugih, vel id ine sake, za koje b i se gotovomoglo re i i da o nj inra znamo onol iko kol iko smo znal i o srcu pre nego I to smouvidel i da ono pumpa krv." Dakle, osnovu preter ivanja d in i otpor prenra shvatanjusvest i kao jednog bio loSkog fenomena . . .

Isti tekst (uz jo5 I 7 redova teksta sa 7 . i 8 . strane) nalazi se iu knjizi [Nikolii, Opadii 95], na podetku drugog poglavlja, na 19.strani (u prva 24 reda).

Za razlikt od prethodno datog izvoda u kom su jasno na-znadene citirane redenice. u tekstu knjige autorskog para se ni nakoji naiin ne oznadava preuzeti tekst iz knjige dr Jockoviia. a tako-de se ni u fusnotama, pogovoru ili predgovoru ne navocJi odakie jetekst preuzet. Istini za volju, knjiga dr Jockoviia je navedena upoglavlju sa literaturom knjige [Nikolii, Opadii 951.

Dalje, pleuzeri delovi teksta koji poriau iz knjige dr Jockovi-ia u knjizi autorsko_e para nalaze se na ve6ini strana izmedu lj . i9 2 .

Recimo, anal iz irajmo tekstove sa strana 10 i l i knj igeprofesora Jockovi6a (leva kolona) i str-ana 25 i 26 knjige aurorskogpara (desna kolona):

ciljevi yeitatkeinteligencije

tel igenci ja zasniva i- udinit i radunare korisni j im.

2.2.1 . Cil jevi veitaikeinteligencije

tel i-eenci ja zasniva i. u r : in i t i racunare kor isn i j im.

Plvi od navedenih ci l jeva u veS-t a c k o j i n t e l i g e n c i j i s e z a s n i v a n ai injenici da je stvaranje intel igent-nih radunara direktno povezano sarazumevarr. jem l judske intel igenci-je. Rad sa racunarima pruZa novi je-

zrk za prikazivanje kako uraditi ikako opisati stvari . Radunarski mo-del i forsiraju preciznost. hnplem-entac i ja teor i je pu tem p isan ja p ro-grarna otkriva koncepci jske greikei propuste kqe izmidu dak i pedant-nirn istraZivadima. Radunarski pro-grami su pogodn i za isp i t i ran ja . je r

ne zahtevaju hranjen.je i ne stvarajuobmanu kao Ziva bi ia, a jednostav-

n im l iSavan jem de la znan ja (de lakocla) olakSava se testiranje znadajakoj i taj deo ima. Ovo je, kod Zivihb i ia . skoro , i l i ' ,u po tpunost i nemo-gu6e izvesti . Napomenimo da stva-ran je in te l igen tn ih rudunara n i je i s -to i to i s imuhc i ja in te l igenc i je pu t -em radunala.

Jedna od posledica rezultata napo l ju veStac :ke in te l igenc i je m( )gubiti nove icleje o tome kako pomodil judima da postanu intel igentni j i .Kao Sto psiholo5ko znanje o ljudskojobradi infolmacija moZe pomoii dar a d u n a r i p o s t a n u i n t e l i g e n t n i j i ,teor i je i zvedene u vez i ra iunaradesto predlaZu mogudnosti metodaboljeg obrazovanja. Drugim redima,metodo log i ja uk l judena u in te l i -gentne programe moZe se preneti naformiranje inteligentnih ljudi .

Drugi meclu ci l jevima veStadkeinteligencije proiztlazi iz stava da suintel igentni radunari najkorisni j iradunari. Naime, iz sve kompleks-n i jeg razvo ja sve tske za jedn iceprotzi lazi da moramo korist i t i ener-gi ju, hranu. i l judske resurse mudro,

Prvi od navedenih ci l jeva u veS-tadko j in te l igenc i j i se zasnrva nadinjenici da je stvaranje intel igent-nih radunara direktno povezano sarazumevanjem l judske intel igenci-je. Rad sa radunarima pruZa novi je-

zik z.a prikazivanje kako uracliti ikako op is iva t i s tvar i . Radunarsk imodeli forsiraju preciznost. lmple-mentaci ja teori je putenr pisanjr pro-grama otkriva koncepci jske greike ipropuste koje izr-nidu dak i pedant-nim istraZivadima. Radunarski pro-grami su pogodn i za isp i t i van ja , je r

ne zahtevaju hranjenje i ne stvarajuobmanu kao Ziva bi ia, ajednostav-n im l i5avan jem de la znan ja (de la

koda) olak5ava se testiranje zna(ajakoj i taj deo ima. Ovo je, kod Zivihb i ia . skoro . i l i u po tpunost i nemo-gu6e izvesti . Napomenimo da stva-ran je in te l igen ln ih radunara n i je i s -to S to i s imu lac i j l i r r te l igenc i je pu t -em racunara.

Jedna od pos led ica rezu l ta ta napo l ju ve i tacke in te l igenc i je mogubiti nove ideje o tome kako pomoiil jud ima da pos tanu in te l igen tn i j i .Kao Sto psiholoiko znanje o ljudskojobradi informacija moZe pomoii dar a d u n a r i p o s t a n u i n t e l i g e n t n i j i ,teor i je i zvedene u vez i radunaradesto predlaZu moguinosti metodaboljeg obrazovanja. Drugim reaima,metodo log i ja uk l judena u in te l i -gentne programe moZe se preneti naforrniranje inteligentnih ljudi .

Drugi medu ci l jevima ve5tadkeinteligencije proizilazi iz stava da suin te l igen tn i radunar i na jkor isn i j iradunari. Naime, iz sve kompleks-n i jeg razvo ja sve tske za jedn icepro iz i laz i da moramo kor is l i t i ener -gi ju, hranu, i l judske reslrrse mudro.

Glavni cil jevi ve5tadke inteligen- Glavni cil jevi veitadke inteligen-c i je su: c i je su:- objasniti principe na kojima se in- . objasniti principe na kojima se in-

Ve5tadka inteligencija pobuduje VeSradka inteligencija pobudujeljude koji Zele da otkriju principe na liude koji lele rlaotkriju pr.incipe nakojima svi inteligentrri inforrnacioni kojima inteligentni inforrnacionrprocesori moraju funkcionisati. U procesori funkcioniSu. U skladu sa

! skladu sa tim, struinjaci za radunar- t im, strudnjaci za radunarske nauke6 ske nauke b i na osnovu rezul ta l r r u b i na osnovu rezul tata u pol ju veS-I polj, veitadke inteligencije trebalo radke inteligencije tr-ebaio iu p.o-6 da pronaclu naiin kako da udine nadu nadin kako da udine radunareo radunare kor isn i j im, tJok b i ps iho- kor isn i j im, dok b i ps iholoz ima,? loz i rna, l ingvis t ima, f i lozof ima i l ingv is t i rna, f i lozof ima i c l rugimaQ drugima trebalo da se olak5a razu- trebalo i la se olak5a razumevanje

mevanje principa na kojima se in- principa na kojima se inteligencijate l igenci ja zasniva. zasniva

196

=

o-f,

?L

N

Jii

191

l r

i'1

Il

mozgu Je [ . ] veoma pr imi t ivnom stanju. Dok smo za neke delove mozga izgrat l i l ineku vrstu funkcionalnih pojmova, ima drugih, vel id ine sake, za koje b i se gotovomoglo re i i da o nj inra znamo onol iko kol iko smo znal i o srcu pre nego I to smouvidel i da ono pumpa krv." Dakle, osnovu preter ivanja d in i otpor prenra shvatanjusvest i kao jednog bio loSkog fenomena . . .

Isti tekst (uz jo5 I 7 redova teksta sa 7 . i 8 . strane) nalazi se iu knjizi [Nikolii, Opadii 95], na podetku drugog poglavlja, na 19.strani (u prva 24 reda).

Za razlikt od prethodno datog izvoda u kom su jasno na-znadene citirane redenice. u tekstu knjige autorskog para se ni nakoji naiin ne oznadava preuzeti tekst iz knjige dr Jockoviia. a tako-de se ni u fusnotama, pogovoru ili predgovoru ne navocJi odakie jetekst preuzet. Istini za volju, knjiga dr Jockoviia je navedena upoglavlju sa literaturom knjige [Nikolii, Opadii 951.

Dalje, pleuzeri delovi teksta koji poriau iz knjige dr Jockovi-ia u knjizi autorsko_e para nalaze se na ve6ini strana izmedu lj . i9 2 .

Recimo, anal iz irajmo tekstove sa strana 10 i l i knj igeprofesora Jockovi6a (leva kolona) i str-ana 25 i 26 knjige aurorskogpara (desna kolona):

ciljevi yeitatkeinteligencije

tel igenci ja zasniva i- udinit i radunare korisni j im.

2.2.1 . Cil jevi veitaikeinteligencije

tel i-eenci ja zasniva i. u r : in i t i racunare kor isn i j im.

Plvi od navedenih ci l jeva u veS-t a c k o j i n t e l i g e n c i j i s e z a s n i v a n ai injenici da je stvaranje intel igent-nih radunara direktno povezano sarazumevarr. jem l judske intel igenci-je. Rad sa racunarima pruZa novi je-

zrk za prikazivanje kako uraditi ikako opisati stvari . Radunarski mo-del i forsiraju preciznost. hnplem-entac i ja teor i je pu tem p isan ja p ro-grarna otkriva koncepci jske greikei propuste kqe izmidu dak i pedant-nirn istraZivadima. Radunarski pro-grami su pogodn i za isp i t i ran ja . je r

ne zahtevaju hranjen.je i ne stvarajuobmanu kao Ziva bi ia, a jednostav-

n im l iSavan jem de la znan ja (de lakocla) olakSava se testiranje znadajakoj i taj deo ima. Ovo je, kod Zivihb i ia . skoro , i l i ' ,u po tpunost i nemo-gu6e izvesti . Napomenimo da stva-ran je in te l igen tn ih rudunara n i je i s -to i to i s imuhc i ja in te l igenc i je pu t -em radunala.

Jedna od posledica rezultata napo l ju veStac :ke in te l igenc i je m( )gubiti nove icleje o tome kako pomodil judima da postanu intel igentni j i .Kao Sto psiholo5ko znanje o ljudskojobradi infolmacija moZe pomoii dar a d u n a r i p o s t a n u i n t e l i g e n t n i j i ,teor i je i zvedene u vez i ra iunaradesto predlaZu mogudnosti metodaboljeg obrazovanja. Drugim redima,metodo log i ja uk l judena u in te l i -gentne programe moZe se preneti naformiranje inteligentnih ljudi .

Drugi meclu ci l jevima veStadkeinteligencije proiztlazi iz stava da suintel igentni radunari najkorisni j iradunari. Naime, iz sve kompleks-n i jeg razvo ja sve tske za jedn iceprotzi lazi da moramo korist i t i ener-gi ju, hranu. i l judske resurse mudro,

Prvi od navedenih ci l jeva u veS-tadko j in te l igenc i j i se zasnrva nadinjenici da je stvaranje intel igent-nih radunara direktno povezano sarazumevanjem l judske intel igenci-je. Rad sa radunarima pruZa novi je-

zik z.a prikazivanje kako uracliti ikako op is iva t i s tvar i . Radunarsk imodeli forsiraju preciznost. lmple-mentaci ja teori je putenr pisanjr pro-grama otkriva koncepci jske greike ipropuste koje izr-nidu dak i pedant-nim istraZivadima. Radunarski pro-grami su pogodn i za isp i t i van ja , je r

ne zahtevaju hranjenje i ne stvarajuobmanu kao Ziva bi ia, ajednostav-n im l i5avan jem de la znan ja (de la

koda) olak5ava se testiranje zna(ajakoj i taj deo ima. Ovo je, kod Zivihb i ia . skoro . i l i u po tpunost i nemo-gu6e izvesti . Napomenimo da stva-ran je in te l igen ln ih radunara n i je i s -to S to i s imu lac i j l i r r te l igenc i je pu t -em racunara.

Jedna od pos led ica rezu l ta ta napo l ju ve i tacke in te l igenc i je mogubiti nove ideje o tome kako pomoiil jud ima da pos tanu in te l igen tn i j i .Kao Sto psiholoiko znanje o ljudskojobradi informacija moZe pomoii dar a d u n a r i p o s t a n u i n t e l i g e n t n i j i ,teor i je i zvedene u vez i radunaradesto predlaZu moguinosti metodaboljeg obrazovanja. Drugim reaima,metodo log i ja uk l judena u in te l i -gentne programe moZe se preneti naforrniranje inteligentnih ljudi .

Drugi medu ci l jevima ve5tadkeinteligencije proizilazi iz stava da suin te l igen tn i radunar i na jkor isn i j iradunari. Naime, iz sve kompleks-n i jeg razvo ja sve tske za jedn icepro iz i laz i da moramo kor is l i t i ener -gi ju, hranu, i l judske reslrrse mudro.

Glavni cil jevi ve5tadke inteligen- Glavni cil jevi veitadke inteligen-c i je su: c i je su:- objasniti principe na kojima se in- . objasniti principe na kojima se in-

Ve5tadka inteligencija pobuduje VeSradka inteligencija pobudujeljude koji Zele da otkriju principe na liude koji lele rlaotkriju pr.incipe nakojima svi inteligentrri inforrnacioni kojima inteligentni inforrnacionrprocesori moraju funkcionisati. U procesori funkcioniSu. U skladu sa

! skladu sa tim, struinjaci za radunar- t im, strudnjaci za radunarske nauke6 ske nauke b i na osnovu rezul ta l r r u b i na osnovu rezul tata u pol ju veS-I polj, veitadke inteligencije trebalo radke inteligencije tr-ebaio iu p.o-6 da pronaclu naiin kako da udine nadu nadin kako da udine radunareo radunare kor isn i j im, tJok b i ps iho- kor isn i j im, dok b i ps iholoz ima,? loz i rna, l ingvis t ima, f i lozof ima i l ingv is t i rna, f i lozof ima i c l rugimaQ drugima trebalo da se olak5a razu- trebalo i la se olak5a razumevanje

mevanje principa na kojima se in- principa na kojima se inteligencijate l igenci ja zasniva. zasniva

196

=

o-f,

?L

N

Jii

191

ii

Sto se postiZe i uz pomo6 visokokvalitetnih radunara. Takvi radunarine samo da nam obavljaju obidnaradunanja, ve6 izvode i postupke kojiposeduju elemente inteligencije.

Brojne aplikacije inteligentnihraiunara nas zadivljuju, a kolikolude su predstavljali naudnu fikciju.Napomenimo nekol ic inu:- U biznisu radunari predlaZu fi-nansi jske st rategi je i da ju mar-ketinSke savete.

- U rudnicima, radunari rade tamogde su uslovi vrlo opasni za doveka,kao i otkri ia ispod dna mora.- U Skolama radunar i o tkr iva justudentske greSke, prikazuju orbi-talne putanje planeta i sviraju muzi-ku .- U bolnicama radunari pomaZu ud i j agnoz i . p r i kazu ju pac i j en tovastanja, rukovode tretmanom itd.

Sto se postiZe i uz pomo6 visokokvalitetnih radunara. Takvi radunarine samo da nam obavljaju obidnaradunanja, vei izvode i postupke kojiposeduju elemente inteligencije.

Brojne aplikacije inteligentnihradunara nas zadivljuju, a kolikojudesu p reds tav l j a l i naudnu f i kc i j u .Napomenimo nekolicinu:. u biznisu radunari predlaZu fi-nansi jske st rategi je i da ju mar-ketin5ke savete.

. u rudnicima, radunari ugradeni urobotske sisteme rade tamo gde suuslovi vrlo opasni za doveka, kao iotkri6a ispod dna mora.. u Sko lama raduna r i o t k r i va justudentske greike, prikazuju orbi-ta lne putanje p laneta i sv i ra ju muzi-ku.. u boln icama radunar i pomaZu udijagnozi, prikazuju stanja pacijena-ta, rukovode tretmanom itd.

- U inZenjerstvu radunari provera- . u inZenjerstvu radunari provera-vaju pravila projektovanja, nude vaju pravila pro jektovanja, nudestrategije i kreiraju nove proizvode. strategije i kreiraju nove proizvode.-U proizvodnji radunari rade poslo- . u proizvodnji radunari rade poslo-ve asembliranja, ispitivanja i odrZa- ve asembliranja, ispitivanja i oclri.a-vanja. vanja.- Na farmama radunari kontroliSu . na farmama radunari kontroliSubolesti, stabla Slj ive, i izbor prinosa bolesti, stabla vo6aka, i izbor kom-kombinovane Zetve. binovane Zetve.

novu znanja ogranidenog domena i novu tl,lnlu ograniienog domena I

Jak pribliZiti, Ju nekim sludaievima dak pribliZiti' a u nekim sludajevima

iprelazle i fjudske performanse, dok i prevazi1i ljudske performanse dok

r; t;g" strane ekipertni sistemi ne sa druge strane ekspertni sistemi ne

mogu "obezbediti

re5enja problema tgCu .99"19"diti re5enja problema

koji ni ljudska bi6a ne znaju da re5e' koja ni ljudska biia ne znaju da re5e'

Umesto toga, ekspertn l s is temi Umesto toga' ekspertn- i s is temi

sadrZe posto]e h zninjaeksperata u sadrZe postoje6a znanja eksperata u

kodiranoj formi i koriste ova ko- kodiranoj formi i koriste ova ko-

dirana znanja kako bi poku5ali re- dirana znanja kako bi poku5ali re-

zonovuti kao l judska bi6u. Otudu, zonovati kao l judska bi6a' Otuda'

snaga ekspertn ih . i r t " -a leZi u snaga ekspertn ih s is tema leZi u

znanju. znanJu'

Da bi rezonovao kao ljudsko bi- Da bi razmi5ljao kao ljudsko bi-

6e, ekspertni sistem se nL sluZi sa- 6e, ekspertni sistem se ne sluZi sa-

mo tatiietim znanjem kao kod kon- mo faktidkim znanjem kao kod kon-

vencionalnih programa, ve6 se ta- vencionalnih programa' ve6 se ta-

kode sluZi nepotpunlm znanjem i kode sluzi.nepotpunim znanjem i

Dosmatraniima zasnovanim ni eks- posmatranjima zasnovanim na eks-

i . r i rn . " i , i ' ' i r i iu i . i . l i (za jednidk i per imentu. i in tu ic i j i ( : !1 d l l1k:

nazvanim heuristika). einjenice i nazvanim heurtstl 'ka)' clnJenlce I

heuristike se preuzimaju od ek- heuristike se preuzimajr,r o^d ek-

;;"; u specijalnoj formi. Oni se sperata u specijalnoj formi' one se

kombinuju sa met;dama analize, kombinuju sa metodama analize'

muniputa"i.le i primene kodiranog manipulacije i primene kodiranog

znuniu tuto Aa ekspertni sistem moZe znanja tako da ekspertni sistemmoZe

zakljueivati i obja5njavati akcije. zakljudivati i objaSnjavati akcije'

nkspe.tni sirieml rade sa sim- Ekspertni sistemi rade sa slm-

bolidklm opisima znanja koja pose- bolidkim opisima znanja koja pose-

duju. Pri tome desto iorist" veliki duju' Pri tome desto koriste veliki

bro3 sup.otstavljenih pretpostavki' broj suprotstavljenih pretpostavki'

daju suiestije, iii razlidite'vaZnosti daju sugestije' ili razlidite vaZnosti

po. leOin im mogu6nost ima. desto pojedin im mogu6nost ima' Cesto

mogu da daju odgovore, odnosno da mogu da daju odgovore ' odno:lo .qure5a'vaju teite proUteme, dak i bolje re5avaju te5ke probleme ' dak i bolje

od str;dnjaka iz te oblasii. -

od strudnj akaizteoblasti. Ekspertni

Ekspertni srstem se razlikuje od sistem se razlikuje od drugih radu-

drugih radunarskih progru*u zato narskih programa zato Sto kod.njega

Stoiezonovanje nije direktno. Nje- rezonovanje nije direktno' Njegovi

govi zadaci nemaju praktidna algo- zadaci nemaju praktidna algoritam-

iitamska reSenja i moraju deito ska re5enja i moraju desto davatt

davati zakljudke zasnovarie na ne- zakljudke zasnovane na nekom-

kompletnoiti, neizvesnosti, speku- pletnosti, neizvesnosti ' spekulativ-

lativnosti, i l ineodreclenosti. nosti, i l ineodredenosti '

=

F'q

o

9-oN-JL

.U

z

zr i

z

N

i

Utrsak mi je da dak i neupuieni ditalac moZe zakljubiti da jered o jednom te istom tekstu.

Kao drugi primer razmotrimo, tekstove sa strana 63 i 64knjige dr Jockovi6a (leva kolona) i srrane 38 knjige [Nikolii, Opadi6951 (desna kolona):

Od ekspertnog sistema se oieku- Od ekspertnog sistema se odeku-je da moZe da postavlja pitanja, ob- je da moZe da postavlja pitanja, ob-jalnjava rezonovanje i opravdava jainjava rezonovanje i opravdavaz a k l j u d k e . P o m o 6 u e k s p e r t n o g z a k l j u d k e . P o m o 6 u e k s p e r t n o gsrstema moZe se rezonovati na os- sistema mol.e se rezonovati na os-

r 9 8 t99

ii

Sto se postiZe i uz pomo6 visokokvalitetnih radunara. Takvi radunarine samo da nam obavljaju obidnaradunanja, ve6 izvode i postupke kojiposeduju elemente inteligencije.

Brojne aplikacije inteligentnihraiunara nas zadivljuju, a kolikolude su predstavljali naudnu fikciju.Napomenimo nekol ic inu:- U biznisu radunari predlaZu fi-nansi jske st rategi je i da ju mar-ketinSke savete.

- U rudnicima, radunari rade tamogde su uslovi vrlo opasni za doveka,kao i otkri ia ispod dna mora.- U Skolama radunar i o tkr iva justudentske greSke, prikazuju orbi-talne putanje planeta i sviraju muzi-ku .- U bolnicama radunari pomaZu ud i j agnoz i . p r i kazu ju pac i j en tovastanja, rukovode tretmanom itd.

Sto se postiZe i uz pomo6 visokokvalitetnih radunara. Takvi radunarine samo da nam obavljaju obidnaradunanja, vei izvode i postupke kojiposeduju elemente inteligencije.

Brojne aplikacije inteligentnihradunara nas zadivljuju, a kolikojudesu p reds tav l j a l i naudnu f i kc i j u .Napomenimo nekolicinu:. u biznisu radunari predlaZu fi-nansi jske st rategi je i da ju mar-ketin5ke savete.

. u rudnicima, radunari ugradeni urobotske sisteme rade tamo gde suuslovi vrlo opasni za doveka, kao iotkri6a ispod dna mora.. u Sko lama raduna r i o t k r i va justudentske greike, prikazuju orbi-ta lne putanje p laneta i sv i ra ju muzi-ku.. u boln icama radunar i pomaZu udijagnozi, prikazuju stanja pacijena-ta, rukovode tretmanom itd.

- U inZenjerstvu radunari provera- . u inZenjerstvu radunari provera-vaju pravila projektovanja, nude vaju pravila pro jektovanja, nudestrategije i kreiraju nove proizvode. strategije i kreiraju nove proizvode.-U proizvodnji radunari rade poslo- . u proizvodnji radunari rade poslo-ve asembliranja, ispitivanja i odrZa- ve asembliranja, ispitivanja i oclri.a-vanja. vanja.- Na farmama radunari kontroliSu . na farmama radunari kontroliSubolesti, stabla Slj ive, i izbor prinosa bolesti, stabla vo6aka, i izbor kom-kombinovane Zetve. binovane Zetve.

novu znanja ogranidenog domena i novu tl,lnlu ograniienog domena I

Jak pribliZiti, Ju nekim sludaievima dak pribliZiti' a u nekim sludajevima

iprelazle i fjudske performanse, dok i prevazi1i ljudske performanse dok

r; t;g" strane ekipertni sistemi ne sa druge strane ekspertni sistemi ne

mogu "obezbediti

re5enja problema tgCu .99"19"diti re5enja problema

koji ni ljudska bi6a ne znaju da re5e' koja ni ljudska biia ne znaju da re5e'

Umesto toga, ekspertn l s is temi Umesto toga' ekspertn- i s is temi

sadrZe posto]e h zninjaeksperata u sadrZe postoje6a znanja eksperata u

kodiranoj formi i koriste ova ko- kodiranoj formi i koriste ova ko-

dirana znanja kako bi poku5ali re- dirana znanja kako bi poku5ali re-

zonovuti kao l judska bi6u. Otudu, zonovati kao l judska bi6a' Otuda'

snaga ekspertn ih . i r t " -a leZi u snaga ekspertn ih s is tema leZi u

znanju. znanJu'

Da bi rezonovao kao ljudsko bi- Da bi razmi5ljao kao ljudsko bi-

6e, ekspertni sistem se nL sluZi sa- 6e, ekspertni sistem se ne sluZi sa-

mo tatiietim znanjem kao kod kon- mo faktidkim znanjem kao kod kon-

vencionalnih programa, ve6 se ta- vencionalnih programa' ve6 se ta-

kode sluZi nepotpunlm znanjem i kode sluzi.nepotpunim znanjem i

Dosmatraniima zasnovanim ni eks- posmatranjima zasnovanim na eks-

i . r i rn . " i , i ' ' i r i iu i . i . l i (za jednidk i per imentu. i in tu ic i j i ( : !1 d l l1k:

nazvanim heuristika). einjenice i nazvanim heurtstl 'ka)' clnJenlce I

heuristike se preuzimaju od ek- heuristike se preuzimajr,r o^d ek-

;;"; u specijalnoj formi. Oni se sperata u specijalnoj formi' one se

kombinuju sa met;dama analize, kombinuju sa metodama analize'

muniputa"i.le i primene kodiranog manipulacije i primene kodiranog

znuniu tuto Aa ekspertni sistem moZe znanja tako da ekspertni sistemmoZe

zakljueivati i obja5njavati akcije. zakljudivati i objaSnjavati akcije'

nkspe.tni sirieml rade sa sim- Ekspertni sistemi rade sa slm-

bolidklm opisima znanja koja pose- bolidkim opisima znanja koja pose-

duju. Pri tome desto iorist" veliki duju' Pri tome desto koriste veliki

bro3 sup.otstavljenih pretpostavki' broj suprotstavljenih pretpostavki'

daju suiestije, iii razlidite'vaZnosti daju sugestije' ili razlidite vaZnosti

po. leOin im mogu6nost ima. desto pojedin im mogu6nost ima' Cesto

mogu da daju odgovore, odnosno da mogu da daju odgovore ' odno:lo .qure5a'vaju teite proUteme, dak i bolje re5avaju te5ke probleme ' dak i bolje

od str;dnjaka iz te oblasii. -

od strudnj akaizteoblasti. Ekspertni

Ekspertni srstem se razlikuje od sistem se razlikuje od drugih radu-

drugih radunarskih progru*u zato narskih programa zato Sto kod.njega

Stoiezonovanje nije direktno. Nje- rezonovanje nije direktno' Njegovi

govi zadaci nemaju praktidna algo- zadaci nemaju praktidna algoritam-

iitamska reSenja i moraju deito ska re5enja i moraju desto davatt

davati zakljudke zasnovarie na ne- zakljudke zasnovane na nekom-

kompletnoiti, neizvesnosti, speku- pletnosti, neizvesnosti ' spekulativ-

lativnosti, i l ineodreclenosti. nosti, i l ineodredenosti '

=

F'q

o

9-oN-JL

.U

z

zr i

z

N

i

Utrsak mi je da dak i neupuieni ditalac moZe zakljubiti da jered o jednom te istom tekstu.

Kao drugi primer razmotrimo, tekstove sa strana 63 i 64knjige dr Jockovi6a (leva kolona) i srrane 38 knjige [Nikolii, Opadi6951 (desna kolona):

Od ekspertnog sistema se oieku- Od ekspertnog sistema se odeku-je da moZe da postavlja pitanja, ob- je da moZe da postavlja pitanja, ob-jalnjava rezonovanje i opravdava jainjava rezonovanje i opravdavaz a k l j u d k e . P o m o 6 u e k s p e r t n o g z a k l j u d k e . P o m o 6 u e k s p e r t n o gsrstema moZe se rezonovati na os- sistema mol.e se rezonovati na os-

r 9 8 t99

a)

F'6p

N

J

'9

z

z(,

z

oN

Verujem da dak i neupuieni ditalac moZe ponovo zakljuditida je red o jednom te istom tekstu.

Konadno, evo primera sa strane 125 knjige dr Jockovida (levakolona) i strane 89 knjige autorskog para (desna kolona):

U postupku linearne rezolucije skup F' na poietku sadrZi sam.o

skup F, na podetku sadrZi samo jednu klauzu, recimo klauzu koja

jednu klauzu, recimo klauzu koja odgovara pitanju, a sve ostale kla-

tdgouu.u pitanju, a sve ostale kla- uzesuuskupuFr.Tokomrezoluctje

urJ ru u skupu F". Tokom rezolucije nove klauze se sme5taju u F, , a .in-nove klauze se jme5taju u F,, a in- sistira se daje u svakoj rezoluciji bar

sistira se daje u svakoj rezoluciji bar jedna klauza iz tog skupa' Dokaza-

jedna klauza iz tog skupa. Do- no je da l inearna rezolucija oduvava

kazano je cla linearna rezolucija oiu- kompletnost'

vava kompletnost.

Ponovo bi neupu6eni ditalac koji prodita ove tekstove mogao

zakljuditi da je rei o jednom te istom tekstu '

U stv i r i , kompletno, i l i gotovo kompletno su u knj iz i

autorskog para prepisane sledeie stranice: 19 ,23-26,28-29 ,32-34 '

37 -42, +4-+9,49 ,55-59 ,61-65 ,10-'73 ,78, 86-90 (sve skupa nestopreko 40 stranica), dok se preneti delovi teksta iz knjige dr Jockovi-

Za nalaze i na stranica ma: 2l -22, 27, 43, 50-5 1, 60, 61 -69, 7 4-1 1'

79-81 ,85 igl-g2u knjizi [Nikolii, Opadii 95]' Ako se ovome dodaju

stranice koje sadrZe naslove poglavl ja, nj ihove potpuno bele

poledine i piazni delovi stranica, slobodno se moze reii da poglavlja

i ,+, S iz knj ige profesora Jockovi6 dine cel i 'u teksta poglavl ja2,

3 i 4 u knjizi autorskog Para.

5. Variiaciie

Medutim, u knjizi autorskog para, postoje i neke izmene

teksta knjige dr Jockovi6a. Da li zbog skra6enja duZine teksta, il i iz

nekog drugog razloga,Tatjana Nikolii i Mateja Opadi6' potpisani

autori knlige lNitotie , Opabii 95], nisu iz o'iginalnog tekstaknjige

[JockoviS 94] preuzeli izvestan broj primera kojima su se precizirale '

iti oUiasnile neke kori5iene metode. Ovo je dovelo do nuZne

pro."n" delova teksta iz knjige dr Jockovi6a koji se odnose na te

primere. Recimo, u knjizi [Jockovii 94] na 'trani 1 14 ditamo:

Kako u matrici neke formule nema kvantifikatora, mogu6e 1edirektno primeniti iskazne De Morganove i distributivne zakone, pri demu

se dobija formula ekvivalentna polaznoj' Odnosno, primenom procedure

NormainaForma matrica formule se prevodi u neku od normalnih formi '

Zbog rezolucije, posebno interesantne 6e biti matrice koje su u

konjunktivnoj normalnoj formi.

Postupkom brisanja se iz skupaklauza odstranjuju suviSne klauze.Ako su k lauze C. i C^ u nekomskupu F i postoji zameni 0 takva daje C, 0 sadrZano u C' klauza C" sesme izbaciti iz skupa F. Takoile, izskupa F se smeju izbaciti sve klauzekoje sadrZe komplementarne l i -terale. Dokazano je da brisanje kla-uza oduvava kompletnost.

U postupku hiperrezolucije skupklauza F se deli na dva skupa F, iFr. U skupu F, se nalaze sve klauzedrli l i terali nisu negirani, a u skupuF, su sve ostale klauze iz F. Sada seprilikom rezolucije zahteva da jejedna od klauza koje se rezolvirajuiz skupa F,. Dokazano je da hiper-rezoluc i ja oduvava kompletnost .Ova vrsta hiperrezolucije se nazivapozitivna. Potpuno simetridan jepostupak u sludaju negativne hiper-rezolucije, t j. kada se u skup F,izdvoje sve klauze koje imaju samonegirane literale.

Postupak zasnovan na potpornomskupu je uopitenje hiperrezolucijekoje takoile oiuvava kompletnost.Noke klauze se izdvoje u skup F,,sve ostale su u F, i zahteva se da jepri rezolucij i bar jedna klau za iz F,,takozvanog potpomog skupa. Akoje pri toj podeli ispunjeno daje skupF, zadovoljiv, i ovaj postupak odu-vava kompletnost. Cesto se podra-zumeva da pretpostavke nekog pro-blema nisu kontradiktorne, pa sesmeStaju u skup F, dok skup F,sadrZi klauze koje odgovaraju upitu.

Postupkom brisanja se iz skupaklauza odstranjuju suviSne klauze.Ako su k lauze Cr i C, u nekomskupu F i postoji zamena 0 takva daje C, 0 sadrZano u C", klauza C, sesme izbaciti iz skupa F. Takode, izskupa F se smeju izbaciti sve klauzekoje sadrZe komplementarne l i -terale. Dokazano je da brisanje kla-uza oduvava kompletnost.

U postupku hiperrezolucije skupklauza F se deli na dva skupa F, i F,.U skupu F, se nalaze sve klauze dij il i terali nisu negirani, a u skupu F,su sve ostale klauze iz F. Sada sepril ikom rezolucije zahteva da jejedna od klauza koje se rezolvirajuiz skupa F,. Dokazano je da hiper-rezoluc i ja oduvava kompletnost .Ova vrsta hiperrezolucije se nazivapozitivna. PotpuriO je simetridanpostupak u sluiaju negativne hiper-rezolucije, t i. kada sei u skup F,izdvoje sve klauze koje imaju samonegirane literale.

Postupak zasnovan na potpornomskupu predstavlja uopStenje hiper-rezolucije koje takotle oduvava kom-pletnost. Ovde se neke klauze izd-voje u skup F,, a sve ostale su u F, izahteva se daje pri rezolucij i barje-dna klauza iz F, , tzv. potpornog sku-pa. Cesto se podrazumeva da pret-postavke nekog problema nisu kont-radiktorne, pa se sme5taju u skup F"(onda je on najde56e zadovolj iv),dok skup F, sadrZi klauze koje od-govaraju upitu.

U postupku linearne rezolucije

20020r

a)

F'6p

N

J

'9

z

z(,

z

oN

Verujem da dak i neupuieni ditalac moZe ponovo zakljuditida je red o jednom te istom tekstu.

Konadno, evo primera sa strane 125 knjige dr Jockovida (levakolona) i strane 89 knjige autorskog para (desna kolona):

U postupku linearne rezolucije skup F' na poietku sadrZi sam.o

skup F, na podetku sadrZi samo jednu klauzu, recimo klauzu koja

jednu klauzu, recimo klauzu koja odgovara pitanju, a sve ostale kla-

tdgouu.u pitanju, a sve ostale kla- uzesuuskupuFr.Tokomrezoluctje

urJ ru u skupu F". Tokom rezolucije nove klauze se sme5taju u F, , a .in-nove klauze se jme5taju u F,, a in- sistira se daje u svakoj rezoluciji bar

sistira se daje u svakoj rezoluciji bar jedna klauza iz tog skupa' Dokaza-

jedna klauza iz tog skupa. Do- no je da l inearna rezolucija oduvava

kazano je cla linearna rezolucija oiu- kompletnost'

vava kompletnost.

Ponovo bi neupu6eni ditalac koji prodita ove tekstove mogao

zakljuditi da je rei o jednom te istom tekstu '

U stv i r i , kompletno, i l i gotovo kompletno su u knj iz i

autorskog para prepisane sledeie stranice: 19 ,23-26,28-29 ,32-34 '

37 -42, +4-+9,49 ,55-59 ,61-65 ,10-'73 ,78, 86-90 (sve skupa nestopreko 40 stranica), dok se preneti delovi teksta iz knjige dr Jockovi-

Za nalaze i na stranica ma: 2l -22, 27, 43, 50-5 1, 60, 61 -69, 7 4-1 1'

79-81 ,85 igl-g2u knjizi [Nikolii, Opadii 95]' Ako se ovome dodaju

stranice koje sadrZe naslove poglavl ja, nj ihove potpuno bele

poledine i piazni delovi stranica, slobodno se moze reii da poglavlja

i ,+, S iz knj ige profesora Jockovi6 dine cel i 'u teksta poglavl ja2,

3 i 4 u knjizi autorskog Para.

5. Variiaciie

Medutim, u knjizi autorskog para, postoje i neke izmene

teksta knjige dr Jockovi6a. Da li zbog skra6enja duZine teksta, il i iz

nekog drugog razloga,Tatjana Nikolii i Mateja Opadi6' potpisani

autori knlige lNitotie , Opabii 95], nisu iz o'iginalnog tekstaknjige

[JockoviS 94] preuzeli izvestan broj primera kojima su se precizirale '

iti oUiasnile neke kori5iene metode. Ovo je dovelo do nuZne

pro."n" delova teksta iz knjige dr Jockovi6a koji se odnose na te

primere. Recimo, u knjizi [Jockovii 94] na 'trani 1 14 ditamo:

Kako u matrici neke formule nema kvantifikatora, mogu6e 1edirektno primeniti iskazne De Morganove i distributivne zakone, pri demu

se dobija formula ekvivalentna polaznoj' Odnosno, primenom procedure

NormainaForma matrica formule se prevodi u neku od normalnih formi '

Zbog rezolucije, posebno interesantne 6e biti matrice koje su u

konjunktivnoj normalnoj formi.

Postupkom brisanja se iz skupaklauza odstranjuju suviSne klauze.Ako su k lauze C. i C^ u nekomskupu F i postoji zameni 0 takva daje C, 0 sadrZano u C' klauza C" sesme izbaciti iz skupa F. Takoile, izskupa F se smeju izbaciti sve klauzekoje sadrZe komplementarne l i -terale. Dokazano je da brisanje kla-uza oduvava kompletnost.

U postupku hiperrezolucije skupklauza F se deli na dva skupa F, iFr. U skupu F, se nalaze sve klauzedrli l i terali nisu negirani, a u skupuF, su sve ostale klauze iz F. Sada seprilikom rezolucije zahteva da jejedna od klauza koje se rezolvirajuiz skupa F,. Dokazano je da hiper-rezoluc i ja oduvava kompletnost .Ova vrsta hiperrezolucije se nazivapozitivna. Potpuno simetridan jepostupak u sludaju negativne hiper-rezolucije, t j. kada se u skup F,izdvoje sve klauze koje imaju samonegirane literale.

Postupak zasnovan na potpornomskupu je uopitenje hiperrezolucijekoje takoile oiuvava kompletnost.Noke klauze se izdvoje u skup F,,sve ostale su u F, i zahteva se da jepri rezolucij i bar jedna klau za iz F,,takozvanog potpomog skupa. Akoje pri toj podeli ispunjeno daje skupF, zadovoljiv, i ovaj postupak odu-vava kompletnost. Cesto se podra-zumeva da pretpostavke nekog pro-blema nisu kontradiktorne, pa sesmeStaju u skup F, dok skup F,sadrZi klauze koje odgovaraju upitu.

Postupkom brisanja se iz skupaklauza odstranjuju suviSne klauze.Ako su k lauze Cr i C, u nekomskupu F i postoji zamena 0 takva daje C, 0 sadrZano u C", klauza C, sesme izbaciti iz skupa F. Takode, izskupa F se smeju izbaciti sve klauzekoje sadrZe komplementarne l i -terale. Dokazano je da brisanje kla-uza oduvava kompletnost.

U postupku hiperrezolucije skupklauza F se deli na dva skupa F, i F,.U skupu F, se nalaze sve klauze dij il i terali nisu negirani, a u skupu F,su sve ostale klauze iz F. Sada sepril ikom rezolucije zahteva da jejedna od klauza koje se rezolvirajuiz skupa F,. Dokazano je da hiper-rezoluc i ja oduvava kompletnost .Ova vrsta hiperrezolucije se nazivapozitivna. PotpuriO je simetridanpostupak u sluiaju negativne hiper-rezolucije, t i. kada sei u skup F,izdvoje sve klauze koje imaju samonegirane literale.

Postupak zasnovan na potpornomskupu predstavlja uopStenje hiper-rezolucije koje takotle oduvava kom-pletnost. Ovde se neke klauze izd-voje u skup F,, a sve ostale su u F, izahteva se daje pri rezolucij i barje-dna klauza iz F, , tzv. potpornog sku-pa. Cesto se podrazumeva da pret-postavke nekog problema nisu kont-radiktorne, pa se sme5taju u skup F"(onda je on najde56e zadovolj iv),dok skup F, sadrZi klauze koje od-govaraju upitu.

U postupku linearne rezolucije

20020r

F>q

N

J

'9

z

zO

z

N

dok u knjizi [Nikolii, Opadid 95], po5to je vei izostavljenaproceduraNormalna Forma koja se u prethodnom tekstu imenuje, na strani 81nalazimo tekst:

Kako u matrici neke formule nema kvantifikatora, moguie jedirektno primeniti iskazne De Morganove i distributivne zakone, pri demuse dobija formula ekvivalentna polaznoj. Odnosno, primenom odgovara-ju6eg postupka formula se prevodi u neku od normalnih formi. Zbog re-zolucije, posebno interesantne ie biti matrice koje su u konjunktivnojnormalnoj formi.

u kome su redi ,,procedure Normalna Forma" zamenjene redima

,,odgovarajudeg postupka".

Ili, poSto je u knjizi autorskog para izmenjen redosledpoglavlja u odnosu na knjigu dr Jockoviia, na strani 48 knjige

lNikolid, Opadid 951 pi5e:

O logiikim iskazima, kao i uop5te o primeni matematidke logike uveltadkoj inteligenciji biie viSe redi u poglavlju 4.

dok se na strani 79 knjige [Jockovii 94)nalazi:

O logiikim iskazima, kao i uop5te o primeni matematidke logike uvestadko.i inteligenciji govoriie se u glavi 5.

Pored ovakvih autorskih zahvata na tekstu kfiiige dr Jockovi-ia mogu se u [Nikoli6, Opadii 95] primetiti i izvesne ispravkeslovnih gre5aka, kao i promena redosleda nekih pasusa. Tako se,na primer, na stranama 55 i 56 knjige [Nikoli6, Opadid 95], najprepreuzima tekst iz knjige [Jockovii 94] sa strane 91 , potom sa strana126 i 127 ,pa zatim ponovo sa strane 92 itd.

U postupku dorade teksta autorskom paru su se ponegdepotkrale i greSke. Recimo, na strani I 10 knjige dr Jockoviia se kaZe:

Ova definicija je bliska intuiciji, pa iako nije do kraja precizna,nadalje iemo se njome koristiti. Njena nepreciznost je pre svega u tomeSto se podrazumeva da su termi i atomske formule sa kojima se radi bezpromenljivih. Metlutim, kako smo naglasili da 6emo analizirati samozatvorene formule, ovo ne predstavlja nikakvo ogranidenje.

a potom sledi definicija 5.21 kojom se zajedno u,.lde pojamvrednosti terma i na osnovu njega pojam istinitosne vrednostiformule pri interpretaciji. U knjizi [Nikoli6, Opadi6 95] se, na strani

T6,zadrlavaprethodno citirani tekst, ali se ne koristi definicija iz

knjige dr Jockoviia.Kori56enje te druge definicije nije pogre5no, ali jeste pogreSno

da ona sledi tekst u kome se upravo kaLe daona ne6e biti koriS6e-

nalTakode zbog slepog prepisivanja, po5to se u knjizi [Niko-

li6, Opadi6 951 ne daje definicija vrednosti terma pri interpretaciji

koja jb deo iz nepreuzete definicije 5.21 iz knjige [Jockovi6 94],

inidJ tadna definicija istinitosne vrednosti formule pri interpretacij i

visi u vazduhu.

6. Poietak i krai knjige autorskog parut

U predgovoru knjige [Nikolii, Opadi6 95] nalazi se poduZi

spisak imina ljudi koje je autorski par izdvojio kao posebno zasluZne

iaizlazakkniige. Tako su se imena uglednih beogradskih profesora

obrela na stranicama jedne problematidne knjige, a njihova jedina

,,krivica" je u tome Sto su Zeleli da mladim kolegama pomognu u

izdavanju autorskog prvenca.U ovom spisku zasluZnih ne nalazi se ime profesora Jocko-

vi6a.Razmi5ljajuii o knjizi autorskog para, stidem utisak da u njoj

postoji,pored vei navedenog, joS neSto Sto smeta. Naime, ova knjigaprvo i ple snegu daje presek kroz oblast ve5tadke inteligencije, a

nije prikaz originalnog rada autora. Poznato je da su mnogi stvaraociu mlidosti do5li do izvanrednih rezultata koje su i publikovali. Ali,

zadavanjeosvrta na ogromnu oblast kakva je veStadka inteligencijapotrebno je jedno iskustvo koje se stide ne samo ditanjem obimne

i i terature, nego pre svega radom na projekt ima iz ve5tadke

inteligencije, publikovanjem naudnih dlanaka o tome i, konadno,

dugogodi5njim nastavnidkim radom i drZanjem kurseva odgova-

rajuieg sadrZaja. Nedostatak ovakvog iskustva, sigurno prisutan

kod autorskog para, lako dovodi do nepreciznosti, pa i nekon-

zistentnosti teksta na Sta sam jednim primerom i ukazao'Konadno, na poslednjoj stranici knjige [Nikoli6, Opadi6 95]

nalazi se teksr iz koga se vidi da je knjiga dobila @ copyright oznaku

i daje registrovana u Drustvenom preduze6u zazaltitu autorskih

ptuuu ,,Pionalaza5tvo" pod brojem @ 306/95, kao i da je knjiga

zakonski zaSti6ena, da su sva pravazadrLana i da objavljivanje ili

202 203

F>q

N

J

'9

z

zO

z

N

dok u knjizi [Nikolii, Opadid 95], po5to je vei izostavljenaproceduraNormalna Forma koja se u prethodnom tekstu imenuje, na strani 81nalazimo tekst:

Kako u matrici neke formule nema kvantifikatora, moguie jedirektno primeniti iskazne De Morganove i distributivne zakone, pri demuse dobija formula ekvivalentna polaznoj. Odnosno, primenom odgovara-ju6eg postupka formula se prevodi u neku od normalnih formi. Zbog re-zolucije, posebno interesantne ie biti matrice koje su u konjunktivnojnormalnoj formi.

u kome su redi ,,procedure Normalna Forma" zamenjene redima

,,odgovarajudeg postupka".

Ili, poSto je u knjizi autorskog para izmenjen redosledpoglavlja u odnosu na knjigu dr Jockoviia, na strani 48 knjige

lNikolid, Opadid 951 pi5e:

O logiikim iskazima, kao i uop5te o primeni matematidke logike uveltadkoj inteligenciji biie viSe redi u poglavlju 4.

dok se na strani 79 knjige [Jockovii 94)nalazi:

O logiikim iskazima, kao i uop5te o primeni matematidke logike uvestadko.i inteligenciji govoriie se u glavi 5.

Pored ovakvih autorskih zahvata na tekstu kfiiige dr Jockovi-ia mogu se u [Nikoli6, Opadii 95] primetiti i izvesne ispravkeslovnih gre5aka, kao i promena redosleda nekih pasusa. Tako se,na primer, na stranama 55 i 56 knjige [Nikoli6, Opadid 95], najprepreuzima tekst iz knjige [Jockovii 94] sa strane 91 , potom sa strana126 i 127 ,pa zatim ponovo sa strane 92 itd.

U postupku dorade teksta autorskom paru su se ponegdepotkrale i greSke. Recimo, na strani I 10 knjige dr Jockoviia se kaZe:

Ova definicija je bliska intuiciji, pa iako nije do kraja precizna,nadalje iemo se njome koristiti. Njena nepreciznost je pre svega u tomeSto se podrazumeva da su termi i atomske formule sa kojima se radi bezpromenljivih. Metlutim, kako smo naglasili da 6emo analizirati samozatvorene formule, ovo ne predstavlja nikakvo ogranidenje.

a potom sledi definicija 5.21 kojom se zajedno u,.lde pojamvrednosti terma i na osnovu njega pojam istinitosne vrednostiformule pri interpretaciji. U knjizi [Nikoli6, Opadi6 95] se, na strani

T6,zadrlavaprethodno citirani tekst, ali se ne koristi definicija iz

knjige dr Jockoviia.Kori56enje te druge definicije nije pogre5no, ali jeste pogreSno

da ona sledi tekst u kome se upravo kaLe daona ne6e biti koriS6e-

nalTakode zbog slepog prepisivanja, po5to se u knjizi [Niko-

li6, Opadi6 951 ne daje definicija vrednosti terma pri interpretaciji

koja jb deo iz nepreuzete definicije 5.21 iz knjige [Jockovi6 94],

inidJ tadna definicija istinitosne vrednosti formule pri interpretacij i

visi u vazduhu.

6. Poietak i krai knjige autorskog parut

U predgovoru knjige [Nikolii, Opadi6 95] nalazi se poduZi

spisak imina ljudi koje je autorski par izdvojio kao posebno zasluZne

iaizlazakkniige. Tako su se imena uglednih beogradskih profesora

obrela na stranicama jedne problematidne knjige, a njihova jedina

,,krivica" je u tome Sto su Zeleli da mladim kolegama pomognu u

izdavanju autorskog prvenca.U ovom spisku zasluZnih ne nalazi se ime profesora Jocko-

vi6a.Razmi5ljajuii o knjizi autorskog para, stidem utisak da u njoj

postoji,pored vei navedenog, joS neSto Sto smeta. Naime, ova knjigaprvo i ple snegu daje presek kroz oblast ve5tadke inteligencije, a

nije prikaz originalnog rada autora. Poznato je da su mnogi stvaraociu mlidosti do5li do izvanrednih rezultata koje su i publikovali. Ali,

zadavanjeosvrta na ogromnu oblast kakva je veStadka inteligencijapotrebno je jedno iskustvo koje se stide ne samo ditanjem obimne

i i terature, nego pre svega radom na projekt ima iz ve5tadke

inteligencije, publikovanjem naudnih dlanaka o tome i, konadno,

dugogodi5njim nastavnidkim radom i drZanjem kurseva odgova-

rajuieg sadrZaja. Nedostatak ovakvog iskustva, sigurno prisutan

kod autorskog para, lako dovodi do nepreciznosti, pa i nekon-

zistentnosti teksta na Sta sam jednim primerom i ukazao'Konadno, na poslednjoj stranici knjige [Nikoli6, Opadi6 95]

nalazi se teksr iz koga se vidi da je knjiga dobila @ copyright oznaku

i daje registrovana u Drustvenom preduze6u zazaltitu autorskih

ptuuu ,,Pionalaza5tvo" pod brojem @ 306/95, kao i da je knjiga

zakonski zaSti6ena, da su sva pravazadrLana i da objavljivanje ili

202 203

umnozavanje bilo kojim nadinom ili sredstvom nije dozvoljenobezpismene dozvole alltora, Sto se odnosi na knjigu u celini, Lao i nanjene delove.

Duhovitost takvog relenja je velika. Ako bi neko insistiraona rrf,emu, postavilo bi se pitanje da li odrednice iz prethodnog pa_susa vaZe i retroaktivno. odnosno da li zakonske posledice snoie iautori starijih izvora gra<le za knjigu autorskog paia? Kakva bi tadatek bila sudb ina evenrualnog drugog izdanjaini ig" dr Jockov iia?

7 . Zuta kuia, ili zgrada Lttte boje

No comment.

Marija Bogdanovi6Fikrzofski lakultctBcosrad

Reccnzija

Zagorka Golubovi6, B ota Kuzmanovi6, Mirj anaVasovii, DRUSTVENI KARAKTER I DRUSTVENEPROMENE U SVETLU NACIONALNIH SUKOBA*

Knjiga ,,Dru5tveni karakter i dru5tvene promene u svetlunacionalnih sukoba" sadrZi: Uvodna razmatranja, detiri osnovnadela od kojih je svaki dalje podeljen u poglavlja kojih ima ukupno10, zatim sledi zavr5no poglavlje, zavrdna razmatranja i prilog ukome je dat opis uzroka i kori5iena literatura,

IstraZivanje je sprovedeno krajem 1993. godine na reprezen-tativnom uzorku od 1555 punoletnih grailana Vojvodine i Srbije(bez Kosova) o demu sledi detaljniji prikaz na kraju rukopisa (353-356). Od istraZivadkih postupaka kori5ien je upitnik koji je sa-drlavao vrlo razlidite forme pitanja prilagodene ispitivanju izab-ranih dimenzija dru5tveno-q karaktera i odnosa prema stvarnosti,kao i odredene vrste skala. Pri statistidkoj obradi rezultata koriSienesu razlidite statistidke mere i metode analize. Tekst iznosi 375 str.

,,Uvodnim razmatranjima" obuhvaiena su sledeie pitanja:odredivanje predmeta i ciljeva istraZivanja, utvrilivanje osnovnihpretpostavki i varijabli kao i postupci istraZivanja. Osnovni predmetstudije autori defini5u kao ,,odnos izmetlu uslovno nazvanog, dru5t-venog karaktera i niza konkretnih stavova, uverenja i mi5ljenja - ukontekstu dru5tvenih promena u nas" (s. 7). Nakon utvrdivanjaosnovnih odredbi ovog pojma, vei poznatih u literaturi, autori se uovom istraZivanju opredeljuju za njegovu upotrebu u znadenju ,,ti-pidnog ponaSanja pojedinaca u odredenom dru5tvenom sistemu uskladu sa prihvaienim vrednostima i zahtevima kulture" (s. 9).Odnos ovako definisanog dru5tvenog karaktera i sistema posmatrase u periodu velikih dru5tvenih promena koje su dovele do pada

,realnog socijalizma' a na proudavanom podrudju i do raspada

str. 375

cF

,q

NcJ

'c.)

z

z

z

N

204

* Institut za lilozofiju i drultvenu tcoriiu/,,Filip ViInjii", Bcograd, 1995,

205