srđa popović: raspad jugoslavije

8/8/2019 Sra Popovi: Raspad Jugoslavije

1/55


2/55

2

izjavi u BBC-ovoj TV emisiji Pad Jugoslavije, Karadi svevreme najvie strepeo). Pod uslovima tog eksperimentauloga i delatnost Miloevia, Jovia i Kadijevia (naravno imnogih drugih koji su sprovodili njihove odluke) morala bi biti

po zakonima upravo te SFRJ (koju su branili)kvalifikovana kao teko delo veleizdaje kanjivo smrtnomkaznom.

Misaoni eksperiment koji predlaemo je formulisanjeelemenata jedne optunice po kojoj bi Miloevi, Jovi iKadijevi odgovarali po tada vaeim jugoslovenskimzakonima, pred domaim sudom, da nisu uspeli da unite

SFRJ.

Ta optunica morala bi sadrati sledee:

Slobodan MILOEVI, u svojstvu PredsednikaPredsednitva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije(do 16. jula 1990), Predsednika Socijalistike Partije Srbije(od 16. jula 1990), i Predsednika Republike Srbije (od 9.decembra 1990),

Borisav JOVI, u svojstvu Predsednika PredsednitvaSFRJ (od 15. maja 1989) i Potpredsednika Socijalistikepartije Srbije (od 16. jula 1990), i

Veljko KADIJEVI, u svojstvu Saveznog sekretara za

narodnu odbranu

su u vremenu od 15.maja 1989. god do 8.oktobra 1992. god.

Stvorili zaveru da zloupotrebom svojih politikih ovlaenja


3/55

3

(1) protivustavno i nezakonito izmene nacionalnu strukturuJNA, stave je pod svoju efektivnu kontrolu i upotrebe zasledee ciljeve:

(2) nasilno svrgnu organe vlasti u Hrvatskoj i Sloveniji;

(3) vojnim udarom nasilno svrgnu najvie savezne organevlasti, SIV i Predsednitvo;

(4) silom ili protivustavnim putem izmene granice SFRJ takoto bi protivustavnom odlukom Predsednitva iskljuiliRepubliku Sloveniju i Republiku Hrvatsku iz SFRJ;

(5) silom ili protivustavnim putem izmene granice RepublikeHrvatske podsticanjem i politikim i vojnim organizovanjemoruane pobune u Hrvatskoj;

to je imalo za posledicu smrt velikog broja lica, izazvaloopasnost za ivote ljudi, i bilo praeno tekim nasiljima ivelikim razaranjima,

ime su svi zajedno i svaki od njih pojedinano izvrilijedno produeno krivino delo iz lana 136, stav 1 u vezilana 116, stav 1. i stav 2. u njegovom najteem oblikukanjivom po lanu 139 KZ SFRJ (Slubeni list SFRJ,broj 44/76).

Citirana krivina dela sadre sledee dispozicije:

lan 136 glasi:

(1) Ko stvara zaveru, bandu, grupu ili drugo udruenje licaradi vrenja krivinih dela izlana 114 do 119, stav 2, l 120do 123, l 125 do 127. i l 131 do 132 ovog zakona, ili kostvara grupu radi prebacivanja ili upuivanja graana SFRJ


4/55

4

u inostranstvo radi vrenja neprijateljske delatnosti premaSFRJ, kaznie se zatvorom najmanje pet godina.

lan 116 glasi:

(1) Ko uini delo upravljeno na to da se silom iliprotivustavnim putem otcepi neki deo teritorije SFRJilida se deo te teritorije pripoji drugoj dravi, kaznie sezatvorom najmanje pet godina.

(2) Ko uini delo upravljeno na to da se silom iliprotivustavnim putem izmene granice izmeu republika i

autonomnih pokrajina, kaznie se zatvorom najmanjejednu godinu.

lan 139 glasi:

Za krivino delo izlana 114, lana 115, stav 1, l 116 do121, l 123 do 128, lana 132, i lana 136, stav 1 ovogzakona koje je imalo za posledicu smrt nekog lica ili jeizazvalo opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekimnasiljima ili velikim razaranjima, ili je dovelo dougroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje,ili u drugim osobito tekim sluajevima, uinilace se kaznitizatvorom najmanje deset godina ili smrtnom kaznom.

(lanom 116 se inkriminiu kao samostalno delo pripremneradnje i pokuaj izmene granica. lan 18, stav 3 odreujeta se kod ovakvih dela smatra pripremnom radnjom.)

lan 118, stav 3 glasi:

Kad zakon propisuje kanjavanje za pripremanje odreenogkrivinog dela , pripremanje se moe sastojati u nabavljanjuili osposobljavanju sredstava za izvrenje krivinog dela, u


5/55

5

otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, udogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugimaizvrenja krivinog dela, kao i drugim radnjama kojima sestvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela, a

koje ne predstavljaju radnju izvrenja.

(injenice koje ukazuju na izvrenje ovog dela zasnivaju se,gotovo iskljuivo na dnevnim zabelekama iz perioda 15.maj 1989 8. juli 1992. Borisava Jovia objavljenim podnaslovom Poslednji dani SFRJ (Beograd: Politika, 1995)i memoara Veljka Kadijevia Moje vienje raspada -vojska bez drave (Beograd: Politika, 1993).

Verodostojnost injenica koje oni iznose i koje se odnose nastvaranje zavere proistie (a) iz sutinske podudarnostinjihovih svedoenja; (b) iz toga to oni svedoe osopstvenim postupcima, kao i (c) iz injenice da se ne moezamisliti nikakav uverljiv motiv zbog koga bi sebe lanosamooptuivali.

Pored toga, ne samo to Miloevi nije nikada demantovaopisanje Jovia i Kadijevia, ve su njihove knjige objavljeneod strane izdavakog preduzea Politika, nad kojim jeMiloevi imao potpunu kontrolu.

Dodue, Miloevi na suenju u Hagu tokom sasluanjasvedoka STJEPANA MESIA porie da je ikada upoznat sasadrajem Jovieve knjige. Meutim, ovu tvrdnju osporavaMiodrag Marovi u svojoj knjizi Politika i politika (Helsinki

odbor za ljudska prava, Beograd, 2002, str.331): (Mihajlo)Markovi je rekao, a mediji preneli da je Joviev rukopis biou Miloevievim rukama....


6/55

6

Konano, zavereniki planovi i namere, kako ih sami opisuju,materijalizovani su u stvarnosti kasnijih politikih i vojnihdogaaja.)

Pogledajmo sada kojim svojim radnjama su oni ostvarilipojedine bitne elemente ovih krivinih dela.

Zavera

Nezavisno od kriminalnih ciljeva zavere, sam modusoperandi ove trojke ukazuje na konspirativno-prevratniki

karakter njihove delatnosti. Ona se odvija kroz prekoraenjaovlaenja, vrenje krivinih dela zloupotrebe poloaja,delovanje mimo legalnih institucija i organa kojima pripadajui kriom od tih institucija. Da su tako delovali Miloevi-Jovi-Kadijevi vidljivo je iz sledeih zabeleaka B.Jovia:

U prvom paragrafu svoje knjige Borisav Jovi opisuje svojeproglaenje za Predsednika Predsednitva SFRJ 15.maja1989:

Iza mene sedi Slobodan Miloevi. Kae mi glasno Boro,ja sam iza tebe. Odgovaram mu takoe naglaeno: S timraunam. (B. Jovi, str. 7)

Godinu dana kasnije, aprila 1990. Jovi pie Svelo se nato da je ipak dobro kako smo tempirali dalji rad, jere seglavne stvari deavati u Savetu dok sam ja predsednik

Saveta, a u Predsednitvu kad preuzmem funkcijupredsednika. Drugaije bi bilo neizvodljivo, to je bar

jasno. (BJ, 139).

Za vreme tog istog sastanka Kadijevi izlae Joviu planoveda se SIV mora staviti pod kontrolu Predsednitva, da je


7/55

7

JNA pripremila planove u svim kritinim delovima zemlje,pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji, osigurano (je) da unajkraem roku mogu sve da stave pod svoju kontrolu, kaoi da je svestan da za to ne mogu imati celoPredsednitvo,

ali moemo imati veinu (BJ, 142). Samu prirodu togasastanka Kadijevi ovako opisuje: Naglaava da je ovajsastanak i razgovor vaniji od svih sednica i svihrazgovora koji se danas u naoj zemlji mogu odrati, nitiima institucije u kojoj se o tome moe razgovarati (BJ,139).

Na jednom drugom mestu Jovi primeuje: Veljko

praktikuje da ovakve analize izlae meni, a iz razumljivihrazloga ne eli da ih iznosi celom Predsednitvu (BJ,68).

U razgovoru Kadijevia i Jovia 10. avgusta 1990. njihdvojica zakljuuju:

Procenjujemo da se rasplet jugoslovenske politike krizemora izvriti dok sam ja na elu Predsednitva SFRJ.Posle toga bili bismo potpuno nemoni. Zato moramovui poteze koji idu ka tome. (BJ, 176)

Drugom prilikom, 26. januara 1991. Jovi ovako opisuje svojtelefonski razgovor sa Miloeviem:

Veoma je razoaran rezultatima sednice Predsednitva. Neuklapa mu se u zamisao (emu) o kojoj mi ne moemo

govoriti telefonom. Jer, kae on, kad vojska jednompokrije srpske teritorije u Hrvatskoj mi (ko ? - SP)se vie nebojimo raspleta jugoslovenske krize. Bez toga nita.Slobodan se jo dri onoga to je moda i moglodonedavno, ali vojska nije htela - da ih odseemo odJugoslavije. (BJ, 262)


8/55

8

Odavde je jasno da razgovori koji se vode na relacijiMiloevi-Jovi-Kadijevi imaju konspirativni karakter. To surazgovori

- koji se vode van institucija i kriom od institucijakojima sagovornici pripadaju (Predsednitva iSavezne vlade);

- koji se ne mogu voditi telefonom;- u kojima se raspravljaju stvari koje se ne mogu

raspravljati u institucijama;- koji razgovori su za sagovornike vaniji od onih koji

se mogu voditi u bilo kojoj instituciji drave;- i u kojima se sistematski upotrebljava prvo lice

mnoine na neodreen, ali sagovornicimasamorazumljiv nain (mi).

To su formalne odlike zavere, pogotovo kada se imaju u vidumone funkcije sagovornika: Predsednik Predsednitva,Predsednik Republike Srbije, ministar vojske, ak i pre negoto se ita zna o predmetu razgovora.

Struktura zavereOdnosi unutar zavere

U srcu zavere stajala je trojka Miloevi-Jovi-Kadijevi.MILOEVI je u zaveru uneo svoju enormnu politikupopularnost meu Srbima (u Srbiji, BiH i Hrvatskoj) i naroito

svoju vlast nad ulicom (mitinzi kojima su obarane legalnevlasti), JOVI svoje mesto predsednika Predsednitva,vrhovnog komandanta Armije, KADIJEVI svoju funkcijuSaveznog sekretara za narodnu odbranu (koje saPredsednitvom ini Vrhovnu komandu).


9/55

9

Njihovi motivi, ciljevi i izbor sredstava za ostvarivanje tihciljeva nisu se uvek i u svemu poklapali. KADIJEVI je kaosvoj cilj video ouvanje socijalizma i centralizovanuJugoslaviju, kao cilj po sebi, ali i kao zatitu od

antikomunistikog revanizma.

Jovi citira Kadijevia:

Blok se raspao (varavski - SP). Jednom re ju, sve jeneizvesno. Veljko je zabrinut ak i za nau bezbednostako bi dolo do retrogradnih procesa u SSSR. (BJ, 49)

...za nas je najgore to je (Gorbaov - SP) naruio odnossnaga u Evropi i stavio sve komuniste na optuenikuklupu. Sada moramo da se branimo. (BJ, 108)

Vojska nema jasnu predstavu ta e se desiti u okruenjuna dui rok ali mi moramo opstati kao drava nasocijalistikoj orijentaciji. (BJ, 68)

Veljko je totalno razoaran. Kae da su se mnogikomunisti preplaili pred naletom antikomunizma. Ne borese, ne reaguju, kao da im je svejedno ta se deava. (BJ,94)

Ocenjuje da nadirue antisocijalistike snage preteodmazdom i da ako nita ozbiljnije ne uradimo naspreavanju njihovog nadiranja sledi revanizam najgorevrste visiemo na banderama bez pardona. (BJ, 91-

92).

A Veljko misli da, ako pobede (na izborima - SP) desne ilirevanistike snage onda imamo osnova (jer je sveneustavno) da ih silom sklanjamo. Sila uvek ostaje kaomogunost. (BJ, 138)


10/55

10

JOVI je sa KADIJEVIEM delio cilj ouvanja socijalizma,ali je mnogo bre od njega napustio ideju o ouvanjuJugoslavije (to su i on i MILOEVI prikrivali od

KADIJEVIA, kako bi ga bolje upotrebili).

Tako Jovi belei 6. aprila 1990:

Veljko KADIJEVI... predlae da Predsednitvo SFRJzatrai od Ustavnog suda da proglasi neustavnimviestranake izbore u Sloveniji i Hrvatskoj. Nije nego! (BJ,136).

Veljko KADIJEVI je zbunjen i razoaran odlukomrukovodstva Srbije da formira Socijalistiku partiju... Smatrada su Srbi morali sauvati ime 'komunista' (BJ, 152)

(Miloevieva supruga je zatim formirala partiju Komunisti zaJugoslaviju).

29. januara 1991:

(KADIJEVI) jo nije progutao da brani srpske teritorije uHrvatskoj. Jo veruje u odbranu Jugoslavije (BJ, 264)

27. juna 1991:

SLOBODAN i ja kod KADIJEVIA... SLOBODAN insistiranekoliko puta (ispravlja jueranju greku) da vojska mora

da brani budue granice Jugoslavije: ta mi ima dabranimo slovenake granice, to je privremeno. Treba dabranimo ono to e biti trajno. (BJ, 343)

Sa svoje strane, MILOEVI je imao za cilj da uvrsti iproiri svoju vlast i u tu svrhu je privremeno usvajao razne


11/55

11

programe, razne saveznike i razne ciljeve (centralizovanuJugoslaviju kojom dominira Srbija, skraenu Jugoslaviju bezSlovenije i Hrvatske, Veliku Srbiju). Socijalizam je branio (a)utoliko to mu je to omoguavalo podrku partijskog i

dravnog aparata i Armije (iji partikularni interesi bi biliugroeni promenom) i (b) utoliko to mu je to omoguavalokontrolu nad privredom i dravnim medijima (drava je bilatakorei jedini poslodavac u socijalizmu).

Od njih trojice MILOEVI je prvi odluio da odnose uJugoslaviji rei silom. JOVI i KADIJEVI su dugo smatralida e biti dovoljne samo pretnje upotrebom sile.

Kada su se jednom sloili oko upotrebe sile (dravni udarplaniran sredinom marta 1991) nastalo je meu njimamanevrisanje u kome su svi pokuavali da izbegnuodgovornost. MILOEVI i JOVI nastojali su da tuodgovornost svale na KADIJEVIA. KADIJEVI se kolebao,na kraju se nije usudio na isto vojni udar.

JOVI belei 13. marta 1991:

Kad sam sasluao Veljka, rekao sam da u sutra, poslesednice podneti ostavku... Ostaviu vojsci prostor zadelovanje. (BJ, 296)

Kada se KADIJEVI nije usudio na udar, JOVI pie:

Nisu bili iskreni ni prema meni ni prema SLOBODANU,

eleli su da im mi budemo politiko pokrie. (BJ 310)

Vremenom, KADIJEVIe pristati na upotrebu Vojske i bezlegalne odluke Predsednitva, odnosno da izvravanareenja makar grupe lanova Predsednitva iako nisukvalifikovana veina. (BJ, 162)


12/55

12

JOVI sa svoje strane izgleda da dugo nije razumeo da jeMILOEVI donoenjem Ustava Srbije kao nezavisnedrave (koja nije u ratu), formalno glavnu odgovornost za

upotrebu Armije svalio na Predsednitvo i JOVIA (iako jeMILOEVI kao najvaniji lan grupe estorice naodluujui nain uestvovao u donoenju ratnih odluka).

MILOEVIEV glavni doprinos delovanju zavere sastojao seu njegovom odbacivanju politikih sredstava, spremnosti dase poslui silom u postizanju ciljeva zavere, i njegovompotpunom preziru prema bilo kakvom pravnom poretku.

JOVI je u tom pogledu bio bojaljiviji i stavljao je u poetkumlake primedbe MILOEVIU na neke njegove nasilnepostupke kojima je izazivao ili podgrevao sukobe u SFRJ.Tako, je na primer imao primedbe na prekidanje ekonomskihodnosa sa Slovenijom (BJ, 78), na odravanje tzv. Mitingaistine u Ljubljani (BJ, 78), podrivanja anti-inflacionogprograma Ante Markovia (BJ, 82), upada u monetranisistem (BJ, 241), mada im se, stavljen pred svren in,naknadno priklanjao.

Zaveri su kasnije pristupali i drugi (recimo grupa estoricekoju pored MILOEVIA, JOVIA i KADIJEVIAsainjavaju BLAGOJE ADI, MOMIR BULATOVI iBRANKO KOSTI, zatim, BABI, MARTI, KARADI,KOLJEVI, KRAJINIK, MLADI - BJ 371, 382-387, 391-392), ali su u najvanijem periodu zapoinjanja ratova ubivoj SFRJ, odluujuu ulogu igrali MILOEVI-JOVI-

KADIJEVI.

Pledoaje za bezakonje


13/55

13

Ipak, motor zavere bio je MILOEVI koji je zagovaraonasilne metode jo poetkom 1989. godine na XX sedniciCK Saveza komunista Jugoslavije, kada javno izneo svojpledoaje za bezakonje.

Svoju reenost da deluje protivpravno i zloupotrebompoloaja, MILOEVI je tada, obraajui se svojimkolegama, predstavnicima drugih republika, i ponet uzletommilitantnog nacionalizma meu Srbima, svoju reenost naupotrebu svih sredstava izrazio ovako:

U sredinama (u tadanjem argonu to je znailo u

republikama - SP), ili povodom problema u vezi sa kojimaje odsustvo sluha za promene bilo najvee i gde se nita nijemoglo uraditi redovnim putem, institucionalno, a nuno je dase promeni jer ljudima teko pada i dugo traje, mora da sepromeni vaninstitucionalno i dalje, Ali, to reenje needoneti procedura, njene sitne i krupne zamke, mala i velikalukavstva, intrige i smicalice. Reenje e doneti politika zakoju se opredelila veina naroda ove zemlje,institucionalno i vaninstitucionalno, statutarno inestatutarno, na ulici i unutra, populistiki i elitistiki,argumentovano i neargumentovano, ali u svakom sluajutako da je jasno da se radi o politici za Jugoslaviju, u kojoj ese iveti jedinstveno, ravnopravno, bogatije i kulturnije.(citirano prema Drago Ivanovi, Bolest vladanja,Zavereniko vladanje, Republika, Beograd 2000, str. 39).

A u intervjuu NIN-u 12. aprila 1991. godine dalje objanjava

u emu e se sastojati ta vaninstitucionalna reenja:

Mi moramo obezbediti jedinstvo ako elimo da kao najveai najbrojnija republika diktiramo dalji tok dogaaja. To supitanja granica, sutinska dravna pitanja. A granice kaoto znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne doktiraju slabi...Ja


14/55

14

sam naredio mobilizaciju rezervnog sastava milicije. Dalje,angaovanje u formiranju novih snaga milicije, a Vlada jedobila zadatak da pripremi odgovarajue formacije kojee nas uiniti u svakom sluaju bezbednim, odnosno uiniti

sposobnim da branimo interese nae republike, srpskognaroda izvan Srbije... Ako treba da se tuemo, bogamiemo da se tuemo. A nadam se da nee biti toliko ludi dase sa nama tuku. Jer ako ne umemo dobro da radimo iprivreujemo, baremo znati dobro da se tuemo.

Kontinuitet zaverenikog naina vladanja

to je moda takoe znaajno, ovaj zavereniki sistemvladanja (van institucija, van redovnih linija odluivanja,putem ulice, nasiljem) ostao je dominatnom odlikom reimaSlobodana Miloevia sve do kraja njegove vladavine.Nekoliko eklatantnih primera:

(1)

U jesen 1992. pripadnici promiloevievskogrepublikog MUP-a na prepad su, u toku jednekine noi, osvojili zgradu saveznog MUP-a koju dotada jo nisu drali pod svojom kontrolom (to je bilovreme kada je predsednik savezne drave bioDobrica osi, a predsednik Savezne vlade MilanPani. Na ovu nevienu povredu Ustava niSkuptina ni drugi dravni organi nisu se oglasili ni

jednom re ju protesta (Drago Ivanovic, op. cit,str. 41-42)

(2)


15/55

15

Neusumnjivo da je najzamaniji pljakaki pohodna sopstveni narod vlast izvela 1993. godineplaniranim podsticanjem inflacije. Sve je tosmiljeno da bi se finansirao nastavak rata, znai

dravnih izdataka bez javne kontrole. Dinar jeobezvreivan iz dana u dan. U drugoj polovinigodine inflacija je prela u galopirajui tempoizazivajui razornu pusto... Krajem decembra1993. jedna nemaka marka na crnom trituvredela je bilion dinara... U januaru 1994. godine,kada je to njoj odgovaralo, drava je monetarnomreformom zaustavila ovaj inflacioni tajfun koji je ve

dostigao fantastinih 313 miliona posto. (DragoIvanovi, op. cit, str. 47)

U januaru 1994, cene se u proseku poveavaju62% dnevno, 2% na sat i 0.029 u minuti (MlaanDinki, Ekonomija destrukcije, Beograd, 1995, str.43)

(3)

Sledei primer moe biti dokazana izborna kraa1996. godine koja je izazvala tromesene protestegraana Srbije i svrila se donoenjem tzv. Lexspecialisa, kojim je kraa praktino priznata, a daniko za nju nije odgovarao. (Lex, pitaljke i lai,Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd, 1997,str. 322)

(4)

Uoi predsednikih izbora izbora 2000. godine, kojeje Miloevi izgubio, izvrena su tri atentata na dvapotencijalna Miloevieva protiv-kandidata (Vuka


16/55

16

Drakovia i Ivana Stambolia), u kojima je ivoteizgubilo etvoro ljudi. Utvreno je da je politikapolicija obojicu drala pod striktnim nadzorom svedo trenutka koji je neposredno prethodio napadu.

(Dragoljub Todorovi, Razlozi za konstituisanje,Srpska re, broj 297, 5. juni 2002)

(5)

Sledei primer mogao bi biti Miloevievo odbijanjeda prizna rezultate predsednikih izbora 2000-tegodine i njegova spremnost da upotrebom Armije

sprei zakonitu smenu vlasti.

Da li Vas je u toku veeri (5. oktobra, 2000 - SP)zvao bivi predsednik Jugoslavije?, pita novinarlista Glas, a Neboja Pavkovi, naelnikGeneraltaba Vojske Jugoslavije, odgovara:

Da. Zvao me je oko 23 asa u vezi sa dogaajimau Studiju B. Oigledno da je program Studija B bioveoma provokativan. Rekao sam da tamo ima ljudii da nije dunost VJ da puca na vlastiti narod, dato nije problem vojske ve policije. (Glas, 13.decembar 2000, str. 13)

(6)

Iz svedoenja Radeta Markovia pred Tribunalom

vidi se da je Miloevi koristio sredstva kojapripadaju budetu (carine) kao sopstveni dep, izkoga je gotovinom isplaivao koga je hteo, koliko jehteo (spisi Tribunala u predmetu Miloevi).


17/55

17

Sve je to bilo mogue samo uz zavereniki sistem vladanja ipotpuni prezir prema bilo kakvom pravnom poretku.

Podrivanje savezne vladeStavljanje pod kontrolu Predsednitva

Da bi ostvarili svoje ciljeve zaverenici su morali razoriti iliuzeti pod kontrolu institucije savezne vlasti koje su stajaleizmeu njih i JNA. Kadijevi je, na primer, bio odgovoran iPredsednitvu kao vrhovnom komandantu i Saveznoj vladi,kao lan vlade.

Premo u Predsednitvu SFRJ zaverenici su postiglirelativno jednostavno. Prvo, dogovorom Miloevia saslovenakim Predsednikom Milanom Kuanom 24. januara1991. da Slovenija izae iz Jugoslavije, i drugoprotivustavnim izborom predstavnika Kosova uPredsednitvo 10. maja 1991. (on je izabran od straneSkuptine Srbije umesto od Skuptine Kosova l. 321Ustava SFRJ).

Ali da bi Kadijevi imao odreene ruke da deluje u skladu saciljevima zaverenika, trebalo je se osloboditi i druge politikinadreene vlasti Savezne vlade. Jedino tako mogli sudiktirati dalji tok dogaaja (Miloevi).

Shodno tome, oni ne samo to deluju iza lea legitimnevlade, ve nastoje da tu vladu sabotiraju, srue ili stave pod

svoju kontrolu.

Evo, ta Jovi o tome belei:

Koordinacija u Predsednitvu Srbije. Dogovor o tome taraditi Stanko Radmilovi podnosi uvodne informacije


18/55

18

Sloba uti, eka. Jedino Bogdan kae da ostajemo nacedilu, jer svi podravaju SIV. (BJ, 87).

Razgovor Kadijevia i Jovia 26. aprila 1990. Kadijevi kae:

SIV se mora staviti pod kontrolu Predsednitva. (BJ142).

Miloevi kae Joviu: Treba ga (Antu Markovia) oboriti.Ako sada proe ostae jo 4 godine a mi u njega (Antu)nemamo poverenje. (BJ, 82)

Provodimo itav dan na brodu i na moru (na Mljetu) na

izletu Veljko, Sloba, Bogdan (Trifunovi) i ja s porodicama...Opti je zakljuak da je Ante Markovi za nas vieneprihvatljiv i nepouzdan. Niko vie ne sumnja da je direktnieksponent SAD odreen za ruenje sistema i za skidanje savlasti svih koji pomiljaju na socijalizam... Veljko ga zovekurvin sin. (BJ, 176)

Napisao sam seriju od tri lanka Istina o Anti Markoviu iposlao Slobodanu. On je to dao da se objavi u Politici.Objavie se 5, 6. i 7. u nastavcima pod neijimpseudonimom. Moramo ga razobliiti, jer je narod u velikojzabludi ko je on i ta je on. Mnogi u njemu vide nekogspasioca... (BJ, 173).

Veljko Kadijevi me obavetava o toku pripreme zahapenje u Hrvatskoj... pita da li mene i Antu Markoviaformalno da obaveste pre ili posle hapenja... dogovorili smo

se da Antu ne treba formalno obavestiti, jer bi mogao dapravi komplikacije. (BJ, 227-8).

SIV je ve danas zakazao sednicu (povodom ostavkeJovia u Predsednitvu i izjave Miloevia da Jugoslavijavie ne postoji - S.P.) sa kolegijumom SSNO (Saveznog


19/55

19

sekretarijata za narodnu odbranu), to je od strane vojskeodbijeno. Niko nee ii na tu sednicu. (BJ, 308).

Kadijevi me obavetava o razgovoru s Jazovom. Pre par

dana postavio (telefonom) jasna pitanju Jazovu da li nasSSSR moe zatiti ako doe do vojne intervencije zapada ida li hoe da nam prodaju odreeno naoruanje kojenemamo dovoljno (bombe i kerozin). Odgovor je bionegativan na oba pitanja. Preciznije, ne bi nas mogli zatititi,a to se oruja tie moe samo redovnim kanalom prekoVlade SFRJ (a mi traimo mimo vlade, jer nam AnteMarkovi ometa donoenje odluke vlade). (BJ, 360)

Ustav Srbije

Meutim, odluujui udarac Vladi (i dravi SFRJ, za koju seMiloevi bar deklarativno zalae (BJ, 159)), Miloevizadaje zadaje donoenjem Ustava Republike Srbije od 28.septembra 1990.

Jovi belei 26. marta 1990:

Sastanak koordinacije u SR Srbiji. Uestvuju svi elnifunkcioneri. Na cilj je da izbegnemo krvoprolie, dauspostavimo granicu unutar koje se nee ratovati. Van tegranice rat se ne moe izbei, jer Bosna i Hercegovina neemoi da opstane kao drava, a bitka oko teritorija bez krvi jeteko zamisliva. (BJ, 131)

Dalje, Jovi belei 30. jula 1990:

Razgovaram telefonom... sa Slobodanom Miloeviem.Stavljam mu primedbu to u nacrtu Ustava Srbije ne pie

jasno da Srbija priznaje i potuje Ustav SFRJ... Tei me da


20/55

20

je to lako, to e odmah dopisati, a tri puta sam mu verekao da to uradi. (BJ, 173)

Iz ovoga se vidi da je Miloevi pravi autor Ustava Srbije.

Prema lanu 135, stav 2 novog Ustava Srbije:

Kad se aktima organa federacije ili aktima organa drugerepublike, protivno pravima i dunostima koje ona ima poUstavu SFRJ, naruava ravnopravnost Republike Srbije, ilise na drugi nain ugroavaju njeni interesi, a pri tomenije obezbeena kompenzacija, republiki organi donose

akte radi zatite interesa Republike Srbije.

Primena UstavaLegislativa

Da ove odredbe Ustava nisu donete samo na papirusvedoi uurbana zakonodavna delatnost Skuptine Srbije,kojom se derogiraju savezni propisi i uzurpiraju dotadanjaustavna ovlaenja federacije. Primeri su sledei:

(1)

Primenom ove odredbe Skuptina Srbije donosi Zakon o posebnom porezu na promet roba i usluga odreenogporekla i posebnim taksama (Slubeni glasnik RS br.6/90,str.151) koji predvia u lanu 1.

Na promet usluga odreenog porekla plaa se posebanporez na promet roba i usluga. Na isticanje firme, korienjeposlovnog prostora i graevinskog zemljita plaa seposebna taksa.


21/55

21

Pod robom i uslugama odreenog porekla, u smislu ovogzakona, smatra se roba proizvedena, odnosno usluge kojepruaju pravna lica i radni ljudi sa seditem, odnosnoprebivalitem na teritoriji republike koja ne izvrava

preuzete obaveze ili odbija da uestvuje u utvrivanju ilisprovoenju politike ravnomernog razvoja agrarne politikeod interesa za celu zemlju, ili na drugi nain dovodiRepubliku Srbiju u neravnopravan poloaj.

U lanu 2. stav 1 predvia se:

Izvrno vee Skuptine Republike Srbije utvruje koji

proizvodi i usluge, odnosno pravna lica i radni ljudi saseditem, odnosno prebivalitem na teritoriji drugerepublike podleu plaanju posebnog poreza na prometusluga i roba i posebnih taksi.

A po lanu 8:

Prihodi ostvareni po ovom zakonu uplauju se na posebanraun Republike Srbije.

(2)

Primenom iste odredbe Ustava RS donet je 23.oktobra1990. i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o drutvenojkontroli cena (Slubeni glasnik RS, br. 6/90, str. 151) kojimse donosi novi lan 7a, koji glasi:

Izuzetno ako se aktima organa federacije ili aktimaorgana drugih republika u oblasti cena naruavaravnopravnost preduzea u pogledu uslova privreivanja ilina drugi nain ugroava ekonomski interes Republike, ane obezbeuje se kompenzacija, Izvrno vee moepropisati mere neposredne kontrole cena i druge mere za


22/55

22

proizvode i usluge koji su saveznim zakonom utvreni kaoproizvodi i usluge od interesa za celu zemlju.

(3)

Primenom iste odredbe Ustava RS, donet je i Zakon odopuni Zakona o prometu robe (Slubeni glasnik RS, br6/90, str. 153), kojim se donosi novi l 34a, prema kome:

Preduzea i druga pravna lica mogu davati potroakekredite graanima za robu proizvedenu na teritorijiRepublike Srbije.

(4)

Primenom iste odredbe Ustava RS donet je i Zakon ozaduivanju i davanju garancija i supergarancija poodreenim inostranim kreditima od strane Republike Srbije(Slubeni glasnik RS, br. 6/90, str. 153), kojim se predviau lanu 1:

Republika Srbija moe uzimati finansijske i druge kredite uinostranstvu za potrebe odravanja tekue likvidnosti uplaanjima prema inostranstvu, za proizvodno i svojinskoprestrukturiranje, za izvoenje investicionih radova uinostranstvu i za druge namene koje su u skladu sa politikomi planom razvoja Republike.

u lanu 4:

O zaduivanju Republike i davanju garancija isupergarancija u visini od 10 miliona USA dolara odluujeIzvrno vee Skuptine Republike Srbije.

i u lanu 5:


23/55

23

Narodna banka Srbije vodi sve vrste poslova i evidencije ozaduivanju u inostranstvu.

(5)

Primenom iste odredbe Ustava RS donosi se i Zakon omerama koje se mogu preduzimati radi spreavanja

poremeaja proizvodnje, prometa i razvoja u Republici Srbiji(Slubeni glasnik RS, br. 6/90, str.155), gde se u lanu 2predvia:

Izvrno vee Skuptine Republike Srbije moe privremeno:propisati obavezu da se deo sredstava osnovnog porezana promet proizvoda i usluga koji pripadaju federaciji kaoi deo naplaenih carina i drugih uvoznih dabina uplaujena poseban raun Republike Srbije u periodu u komeorgani federacije ne izvravaju preuzete obaveze premaRepublici Srbiji i kada izostaju utvrivanje, odnosnosprovoenje ekonomske politike iz nadlenostifederacije ime se ugroava ekonomski interesRepublike Srbije.

(6)

Predrag Tai, portparol SIV-a, u svojoj knjizi Kako sambranio Antu Markovia (NIP Mugri 21, Skopje, 1993)opisuje upad u monetrani sistem kada je Srbijanezakonito pozajmila na raun primarne emisije sa US$

1.400.000.000 u poglavlju Srpska pljaka decenije:

U trenutku kada je Ante Markovi 28. decembra govorio uSkuptini Jugoslavije o ekonomskoj politici za narednugodinu, Vee udruenog rada Skuptine Srbije donelo je dvazakonska propisa, kojima je izvren upad u monetarni sistem


24/55

24

Jugoslavije. Ova dva akta doneta su tajno. Na sebi su imalioznake strogo poverljivo i slubena tajna. Podeljeni sudelegatima na sam dan sednice i to u koverti, svakome uruke. Po usvajanju (a usvojeni su jednoglasno i bez

diskusije) delegati su ih morali ponovo spakovati u koverte ivratiti.

Tim propisima republike Srbije emitovana su prava u visiniod 18 milijardi i 243 miliona dinara (tadanjih 1,4 milijardidolara) (P.Tai, str. 57)

Da bi se ovaj put mogle uzeti vee pare i to odjednom

(Miloeviev S.P.) ovek iz NBJ je predlagao da se tolegalizuje zaduivanjem Republike Srbije kod Narodnebanke Srbije, donoenjem takvih propisa u Skuptini Srbije!Naravno, pare se ne bi uzele iz Narodne banke Srbije,ve Narodne banke Jugoslavije! (P.Tai, str. 58)

Ante Markovi je 4. januara 1991. godine anonimnoobaveten o upadu Srbije u monetarni sistem. (P.Tai, str.59)

Prema Taiu, Ante Markovi je na vanrednoj sednici vlade,4. januara 1990. ovaj akt nazvao aktom likvidacijeJugoslavije. (P.Tai, str. 59)

Jovi ovako belei te dogaaje:

5. januara 1991: Srbija je pozajmila (odluila da pozajmi)

od Narodne banke Srbije (vidi gore, P.Tai, str.58) izprimarne emisije, 18,200,000,000 dinara radi isplatepenzija... Marendi, lan SIV-a iz Hrvatske, je traio da sepohapse odgovorni u Srbiji, podrao ga je Aca Mitrovi inaravno Ante (Markovi), ali se SIV podelio. Zauzet je stavda se stvar ispita i vrate pare... Zovem Slobodana i priam


25/55

25

mu. Njemu se ve javljao Ante Markovi. Sloba sve zna, aliumanjuje problem. (BJ, 239)

I nastavlja 8. januara 1991:

Razgovor sa Stankom Radmiloviem (Predsednikomsrpske vlade SP) u SPS... Malo ga kritikujem ta to sverade sa emisijom i sa prihodima koji pripadaju federaciji.Objanjava da bi bez toga sigurno izgubili izbore, jer vieod pola republike ne bi primalo plate i penzije. Ante(Markovi) se udio i krstio kako to da nismo bankrotirali,a mi smo ga nadmudrili. To je sutina. (BJ, 241)

Protivustavnost

Napred opisana aktivnost zaverenika na (1) sabotiranju ipodrivanju SIV-a; (2) donoenju Ustava Republike Srbije; i(3) derogiranju saveznog zakonodavstva zakonimaRepublike Srbije, protivustavna je po Ustavu SFRJ (apolitiki vodi razbijanju federacije).

(1) Stavljanje SIV-a pod kontrolu Predsednitva

Prema lanu 347, stav 1, taka 9 Ustava SFRJ:

Savezno izvrno vee:9) usklauje i usmerava rad saveznih organa uprave radiosiguranja provoenja politike i izvravanja zakona, drugih

propisa i optih akata Skuptine SFRJ, nadzire radsaveznih organa uprave te ukida propise saveznih organauprave koji su u suprotnosti sa saveznim zakonom, drugimpropisom ili optom aktom Skuptine SFRJ ili propisom koji

je ono donelo radi provoenja saveznog zakona, drugog


26/55

26

propisa ili opteg akta, a moe, pod uslovima utvrenimsaveznim zakonom, ponititi propise tih organa.

Kadijevi se, dakle, ustavno nalazi pod nadzorom vlade i

predsednika vlade Ante Markovia koji usmerava njegov rad.

to se tie predsednika Predsednitva Jovia, u sluajuneslaganja sa politikom predsednika vlade, umestoanonimnih lanaka, on je kao deo Predsednitva, imao naraspolaganju pravo i dunost da sporna pitanja iznese predarbitrau Skuptine.

Prema lanu 320, stav 3 i 4 Ustava SFRJ:

Predsednitvo SFRJ ima pravo da propise SIV-a od optegpolitikog znaaja pre njihovog objavljivanja zadri odizvrenja.

Ako Predsednitvo SFRJ zadri od izvrenja propis SIV-a,iznee sporno pitanje pred nadleno vee Skuptine SFRJradi donoenja odluke.

Ideja o stavljanju vlade pod kontrolu Predsednitva takoe jeprotivustavna:

Predsednitvo prema Saveznom izvrnom veu nemahijerarhijske ve ograniene Ustavom utvreneodnose. (prema autoru Ustava, Prof. Dr. Jovan orevi,Ustavno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1982)

(2) Ustav Republike Srbije

Odredbe Ustava Srbije, naravno, suprotne su odredbamaUstava SFRJ. Njome se, na primer, uzurpiraju tri osnovne


27/55

27

nadlenosti federacije: u meunarodnim odnosima (lan281, ta 7 Ustava SFRJ), narodnoj odbrani (lan 281, ta 6) idravnoj bezbednosti (l. 281, ta 8). To se ini odredbamasadranim u lanovima 72, ta. 1 (Republika Srbija ureuje i

obezbeuje... odnose s drugim dravama i meunarodnimorganizacijama) i 72, ta 3 (Republika Srbija ureuje iobezbeuje... odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenihgraana).

to je jo mnogo vanije, odredbom lana 135, stav 2Ustava RS, Srbija se doslovno izuzima iz pravnog sistemaSFRJ, jer predvia da e potovati savezne zakone jedino

onda kada joj je to u interesu. U pravu je ovakva klauzulapoznata kao klauzula si volam (ako hou) i ima dejstvo dapotpuno ponitava svaku obavezu preuzetu pod uslovomove klauzule. to je potpuno logino funkcija pravneobaveze je da ogranii volju onoga koji je preuzima. Akoklauzula predvia da volja obavezanog ima primat nadobavezom, obaveza ne postoji.

Meutim, ono to je najvanije, to je da je Ustav RS od 28.septembra 1990. separatistiki ustav. (Donet vie odgodinu dana pre proglaavanja nezavisnosti Slovenije iHrvatske, 8-og oktobra 1991)

Cit. lanom 72 se odreuje da je Srbija suverena iNEZAVISNA:

Republika Srbija ureuje i obezbeuje: 1. suverenost,nezavisnosti terorijalnu celokupnost Republike Srbije i njenmeunarodni poloaj i odnose s drugim dravama imeunarodnim organizacijama.


28/55

28

Ovom odredbom Republika Srbija prestaje biti delomfederacije, ona je nezavisna drava i nema nikakvih dunostiprema federaciji iji lan vie nije.

Ako je to tako, a tako je, postavlja se pitanje, kakav je ondauopte smisao odredbe lana 135, st.1 Ustava RS, koji glasi:

Prava i dunosti koje Republika Srbija, koja je u sastavuSocijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ima poovom ustavu, a koja se prema saveznom ustavu ostvaruju ufederaciji, ostvarivae se u skladu sa saveznim ustavom?

Smisao ove odredbe je u tome to nezavisna Srbija, kojanema nikakvih dunosti prema federaciji, eli da zadri pravakoja joj je nekada, kao lanu federacije, davao taj ustav.Najvanije od tih prava (kojih se Srbija u stvari svojomnezavisnou pravno odrekla) su (1) da uestvuje u raduPredsednitva drave kojoj vie ne pripada, (b) da prekonjega zadri svoju kontrolu nad vojskom, (3) da se krije izaimena Jugoslavije i zalae za teritorijalni integritetJugoslavije, i (4) da polae pravo na deo savezne kase.

Smisao izraza da je nezavisna Republika Srbija u sastavuSFRJ moe se jedino shvatiti kao liena svakog pravnogosnova pretenzija da vri i dalje prava koja su joj nekadapripadala kao lanu federacije i nakon to je se konstituisalakao nezavisna drava, i da nema vie nikakvih dunostiprema SFRJ.

(Kako i zato su ostale republike pristajale (dok su pristajale)da prihvataju ovakvo stanje u kome Srbija vri svoja pravau federaciji u kojoj nema nikakvih obaveza (kojoj ak kaonezavisna drava i ne pripada), mogue je razumeti samotime to je Srbija kontrolisala Armiju i neprekidno pretila


29/55

29

njome, dakle, samo strahom i eljom da se oruani sukob,ipak, nekako izbegne.)

Istovremeno, meutim, ova nezavisna drava, budui da je

u sastavu SFRJ uspeva da upadne u monetarni sistemdruge zemlje (SFRJ) i svojevoljno se zadui iz njeneprimarne emisije sumom od 1,4 milijardi dolara!

* * *

Hrvatska je donela svoj ustav nakon donoenja srpskog

ustava, i po uzoru na njega. Na 125. sednici PredseditvaSFRJ izmeu JOVIA i Stjepana Mesia, predstavnikaHrvatske u Predsednitvu, vodi se ovakav dijalog:

BORISAV JOVI:Zato niste predloili da se izbrie Ustav Hrvatske, koji

je ugrozio prava srpskog naroda?Idite korak dalje.

ANTE MARKOVI:Mi smo traili da se suspendiraju na tri mjesecaimplementacije svih tih odluka.

STJEPAN MESI:Ali, u emu je Ustav Hrvatske ?

ANTE MARKOVI:

Ne znam. Sada ne ulazim u to.

STJEPAN MESI:Tono ono to je napisala Srbija, to je napisala iHrvatska. Mi smo namjerno prepisali i znali smo da eoni to napasti.


30/55

30

Rekao sam: napiite ovako kako je Srbija napisala ibudite bez brige Bora Jovie to napasti. Ali, nije onkriv. Ja znam ko je kriv.

BORISAV JOVI:To je taj to si ga Ti citirao. To to sam malopre proitao na njega misli.

STJEPAN MESI:Ne znam, ako se usudi rei.

(Stenografske beleke sa 125. sednice Predsednitva od 12.jula 1991)

* * *

(3) Primena Ustava (legislativa)

Sasvim saglasno svom statusu nezavisne drave, RepublikaSrbija donosi svoje sopstvene zakone kojima ureujeodnose koji su nekada bili u nadlenosti federacije: uvodiposebne dabine na robu iz inostranstva (republika SFRJ),sama ureuje svoju kreditnu politiku, naplauje na novimdravnim granicama carine koje uplauje na svoje raune,vodi sopstvenu politiku kontrole cena itd, to bi sve bilonemogue po odredbama lana 281, stavu 1, takama 1),

4), 5), 6), 7) i 10) Ustava SFRJ.

Ad (1)Izmena nacionalne strukture JNAProtivustavno komandovanje JNA


31/55

31

Protivustavna upotreba JNA

Sledea prepreka u efikasnom komandovanju i upotrebi JNAza ciljeve razbijanja i prekrajanja Jugoslavije (ciljeve upravo

suprotne njenoj ustavnoj funkciji) za zaverenike predstavljanjen multinacionalni sastav. Zato oni zloupotrebom poloajanastoje da, protivustavno, izmene ovakav sastav Armije.

Prema Joviu:

Na sastanku 30. jula 1991. Kadijevi obavetava Miloevia iJovia: JNA se transformie u vojsku onih koji ele da

ostanu u Jugoslaviji, a najmanje je: Srbija, srpski narodplus Crna Gora. Na ovim principima se povlai na teritorije imenja rukovodstva... Sloba ga upozorava da to togovori sporo radi. Treba bre to da radi. On negoduje,opravdava se, neprijatno mu je, a zna da je kriv. (BJ,367)

Za vreme sastanka Miloevia, Jovia i Kadijevia, premaJoviu:

Veljko deluje veoma zbunjeno, skoro izgubljeno. Govori oporazu vojske, o dezerterstvu, o nedostatku motivacije, oopasnosti od izdaje jo uvek velikog broja Hrvata uvojsci... Kae da bi momentalno moralo da se smeni dvehiljade oficira da bi izbegao ono to je nagore. Slobodanmu kae da ih smeni, da je trebalo i ranije. Veljko to jedvapodnosi. Kae mu: lako je priati. Veljko potom zakljuuje:

Vojska e izgubiti rat protiv Hrvatske ako se ne osiguramotivacija i uspeh mobilizacije. To se ne moe ostvariti sapolulegalitetom Jugoslavije. Srbija i Crna Gora treba daproglase vojsku svojom i da preduzmu komandu,finansiranje, rat i sve drugo... Dugo smo raspravljali,opirali se... ne moemo prihvatiti zahtev da se vojska lii


32/55

32

jugoslovenskog naziva. Time bi Srbija i Crna Gora potpunoizgubile sve prednosti i politike i vojne... (BJ, 387).

Na istu temu, na drugom sastanku u sastavu Slobodan

Miloevi, Momir Bulatovi, Branko Kosti, Veljko Kadijevi,Blagoje Adi i Borisav Jovi:

Procenjeno je da je to (da se JNA preda Srbiji i Crnog Gori)sa meunarodnog stanovita loe... nama politiki neodgovara da izlazimo iz Jugoslavije... to bi vodilo... tusrpsko-crnogorsku vojsku u poziciju agresora nasrpskim prosotrima van Srbije. (BJ, 388-9)

(Kadijevi) pita, zato Slobodan Miloevi nikada nijejavnoistupio u korist vojske i mobilizacije. (BJ, 389)

Naravno, Slobodan Miloevi kao Predsednik Srbije nemanikakve ustavne ingerencije nad vojskom, ali Kadijeviprihvata njegovu nadreenost. Miloeviu i Joviu potrebna

je vojska koja slua njih, sprovodi politike ciljeve srpskogvrha, ali koja e se nazivati jugoslovenskom. Kadijevipristaje na takvu instrumentalizaciju.

Slobodan ne trai od Veljka da se odmah smeni(general) Negovanovi... Vojska ne moe bez nas. Mibismo bez nje moda i mogli formirali bismo svoju vojsku a kako bi oni izmislili svoju dravu nije jasno. (BJ, 391)

Jovi belei 6. oktobra 1991: Traim hitan razgovor sa

Slobodanom. Moramo se sami u etiri oka dogovoriti.Nismo mi samousluga da udovoljavamo potrebamagenerala. Politika mora polaziti od nas, a ne od njih. Onse slae sa mnom. (BJ, 392)


33/55

33

Slobodan malo zazire od Veljka koji se mnogo trpa upolitika pitanja... Zato svaku Veljkovu inicijativu koja imapolitiki karakter ignorie i kae mi: neka on gleda svojaposla. Neka radi ono za ta je zaduen. (BJ, 402)

Do koje mere je JNA bila do tog trenutkainstrumentalizovana vidi se i iz injenice u kojoj meri je bilauvuena od strane srpskog politikog vrha ak i uprotivustavnu upotrebu unutar Srbije:

Jovi belei 27. januara 1990: Zovem Veljka da mu kaemda proeta tenkovima kroz gradove na Kosovu, da ih malo

zaplai. Nema ga kod kue.

Sutradan: (Slobodan Miloevi) me zove i moli da naemVeljka (Kadijevia) da traim pomo. Naem Adia,naelnika generaltaba. On kae da je ukinuta odlukaPredsednitva SFRJ o angaovanju vojske. Trebala biim nova odluka. Javlja se i Veljko, ponavlja isto. Ipak,pristaje da angauje pet helikoptera (da demonstrirajunad Pritinom)... (BJ, 96)

Isti ti tenkovi etali su beogradskim ulicama za vreme mirnihdemonstracija opozicije 9. marta 1991: Dajem Veljkunalog da izvede vojsku na ulice i da zaposedne prostorispred svih ugroenih dravnih institucija. Slobodan epostali zvanian pismeni zahtev koji emo sutra nasednici Predsednitva odobriti. (BJ, 283)

Dana 7. juna 1991. Jovi belei: Kod Veljka Kadijevia Slobodan i ja. Traimo odgovor na pitanje da li e vojskaintervenisati ako bude stani-pani na mitingu 9. junakoji najavljuje opozicija. Hoe, svakako, odgovaraKadijevi... (BJ, 338)


34/55

34

Za koje ciljeve je upotrebljavana vojska i od koga vidi se i izintervencije u Sloveniji jula 1991. Jovi pie:

Slobodan i ja zakazali smo s Veljkom Kadijeviem razgovor

koji smatramo odluujuim.

Srpski narod potpuno zbunjen uveliko se pridruujeopoziciji.

Od Veljka odluno traimo sledee: 1. Slovencimaodgovoriti estoko svim sredstvima ukljuujui iavijaciju... Potom se povui iz Slovenije... Na taj nain e se

podii moral vojsci, uplaiti Hrvatska i umiriti srpskinarod. (BJ, 349)

Konsultujem Slobodana Miloevia o planu vojske (zaobaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj SP)... Na pitanje tada radimo ako ne postignemo dovoljnu veinu uPredsednitvu za odluke koje su potrebne, on misli daodluujemo sa onoliko lanova koliko su za i da evojska posluati. (BJ, 281)

Zavereniko komandovanje JNA

Meutim, kljune strategijske i taktike odluke ikomandovanje nad JNA ne preuzima ak ni nekvalifikovanagrupa lanova Predsednitva (koji su za), ve sasvimneformalna grupa, tzv. grupa estorice, neformalna

zaverenika grupa, koju predvode Miloevi, Jovi iKadijevi.

Na sastanku 4. jula 1990. Veljko Kadijevi izvetava Jovia:Vojska e uiniti sve da sprei neustavna ponaanja(proglaenje Deklaracije o samostalnosti Slovenije SP),


35/55

35

koliko god je mogue legalno, a ako Predsednitvo nemoe takvu odluku da obezbedi, onda se moraju traiti idruge opcije... vojska bi izvrila nareenja i grupelanova Predsednitva, iako nisu kvalifikovana veina.

(BJ,162)

Prema Joviu, na sastanku 14. avgusta 1991. Miloevi-Jovi-Kadijevi formiraju na predlog Kadijevia grupuestorice Srba i Crnogoraca sa protivustavnimovlaenjima:

Sastanak kod Veljka Kadijevia (Kadijevi, Adi,

Miloevi, Bulatovi, B.Kosti i ja).

Veljko (Kadijevi) kae da bi morali imati stalni sistemkoordinacije u ovom sastavu. Drugi rade mnogosistematinije od nas. Za vojsku je ovaj prilaz opasan, ali

je nuan. Bilo bi dobro da se napravi struni tab od 5-6ljudi (Srbija, Crna Gora, JNA), koji bi imao zadatak daprocenjuje i predlae odluke. (BJ, 371)

Prihvaena je ideja o sistematskom dogovaranju estorice,ali ne i o formiranju taba. (BJ, 372).

estorica su, kako je i odlueno, nastavila da se sastajuredovno. Jovi belei sledee sastanke estorice:

14. avgust 1991. (BJ, 371)05. septembar 1991. (BJ, 382-3)

12. septembar 1991. (BJ, 385)20. septembar 1991. (BJ, 386)24. septembar 1991. (BJ, 387)28. septembar 1991. (BJ, 387)02. oktobar 1991. (BJ, 391)05. oktobar 1991. (391-2)


36/55


37/55

37

o tome treba razraditi koncept mirovne inicijative sakonceptom sile (BJ, 392) itd.

estorica preuzimaju potpunu kontrolu nad vosjkom.

Protivustavnost

Naruavanje nacionalne strukture JNA i ovde opisanaupotreba JNA, kao i nain komandovanja vojskom bili su,naravno, protivustavni (a ponekad su predstavljali i krivinodelo).

Prema lanu 240, stav 2 Ustava SFRJ:

Oruane snage SFRJ ine jedinstvenu celinu i sastoje seod JNA, kao zajednike oruane sile svih naroda inarodnosti, te svih radnih ljudi i graana, i od teritorijalneodbrane odbrane, kao najireg oblika organizovanogoptenarodnog otpora.

Prema lanu 242. Ustava SFRJ:

U pogledu sastava stareinskog kadra i postavljenja navie komandne i rukovodee poloaje u JNA primenjuje senaelo to srazmernije zastupljenosti republika iautonomnih pokrajina.

Prema l. 186 Krivinog zakona SFRJ:

Slubeno lice koje na osnovu razlike u nacionalnosti,rasi, veroispovesti, etnikoj pripadnosti, polu, jeziku,obrazovanju ili drutvenom poloaju uskrati ili ograniiprava graana utvrena ustavom, zakonom ili drugimpropisom ili optim aktom, ili koje na osnovu ove razlike daje


38/55

38

graanima povlastice ili pogodnosti, kaznie se zatvorom odtri meseca do pet godina.

Prema lanu 330, st. 1 Ustava SFRJ:

Predsednitvo SFRJ radi na osnovu usklaivanja stavovasvojih lanova.

Prema l.313, stav 3 Ustava SFRJ:

Predsednitvo SFRJ najvii je organ rukovoenja ikomandovanja oruanim snagama SFRJ u ratu i miru.

Prema lanu 328, stav 1 i 2 Ustava SFRJ:

Predsednik Predsednitva SFRJ predstavlja u imePredsednitva SFRJ, Socijalistiku Federativnu RepublikuJugoslaviju, predstavlja Predsednitvo SFRJ, saziva sednicePredsednitva SFRJ, predsedava sednicama, potpisuje aktekoje Predsednitvo donosi, brine se o sprovoenju akata izakljuaka Predsednitva SFRJ, izdaje isprave o ratifikacijimeunarodnih ugovora te prima akreditivna i opozivnapisma stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih kodPredsednitva SFRJ.

Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime PredsednitvaSFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama SFRJ, uskladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom.

Prema lanu 315, stav 1, taka 6. Ustava SFRJ:

Predsednitvo SFRJ u okviru svojih prava i dunosti:6) postavlja, unapreuje i razreava generale i admirale idruge vojne stareine za koje to savezni zakon odredi;


39/55

39

postavlja i razreava predsednike, sudije i sudije-porotnikevojnih sudova i vojne tuioce.

Nigde u Ustavu nije predvieno da Savezni sekretar za

odbranu odgovara pred Predsednikom Republike Srbije,niti je ovaj ovlaen da Saveznog sekretara upozorava,da od njega neto trai, poziva ga na odgovornost ili munalae smenjivanje generala i drugih stareina (naroito nepo osnovu etnike ili nacionalne pripadnosti).

Takoe nigde u Ustavu nije predvieno da PredsednikPredsednitva komanduje oruanim snagama bez ili ak

nasuprot stavova Predsednitva (u ije ime nastupa), jomanje da trai miljenje od Predsednika Republike Srbijekako da to uini.

Takoe nigde u Ustavu nije predvieno da se vojskaupotrebljava bez odobrenja Predsednitva u ciljuzaplaivanja graana, na dozvoljenim mitinzimaopozicije (ako bude stani-pani), niti u cilju dizanjamorala vojsci, plaenja Hrvata ili umirivanja srpskognaroda.

Moe se rei da su zaverenici unitili i JNA kao saveznuinstituciju koja radi po odlukama Predsednitva i kojapredstavlja vojsku svih naroda i narodnosti (l. 240, stav 2Ustava SFRJ). Dana 16. oktobra 1992. godine JNA jeprestala da koristi simbole drave SFRJ (petokraku), aKadijevi je 8. januara 1992. podneo ostavku.

Ciljevi zavere

Ad (2)Planiranje nasilnog svrgavanja organa vlasti


40/55

40

u Hrvatskoj i Sloveniji

Pod datumom 25. februar 1991. godine pod naslovomPlanovi vojske za obaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj i za

izlaz iz krize, Jovi belei:

Osnovna zamisao vojske sastoji se u tome da se vrstoosloni na snage koje su za Jugoslaviju. (BJ, 277)

Srbija, Crna Gora, Armija i srpske partije u BiH i Hrvatskojsu za Jugoslaviju. (BJ, 276)

da se kombinovanim politikim i vojnim merama sruivlast prvo u Hrvatskoj,a potom u Sloveniji. (BJ, 277)

u kolebljivim republikama (Makedonija i BiH) kombinovanimpolitikim merama demonstracijama i pobunama trebasruiti rukovodstva ili ih preokrenuti u drugom pravcu. Oveaktivnost valja kombinovati i sa nekim vojnim akcijama.(BJ, 277)

Celu akciju treba da vode oni lanovi Predsednitva SFRJkoji se opredele za ovaj kurs, sa osloncem na vojsku.(BJ, 277)

U Hrvatskoj, a docnije i u Sloveniji, kao prva varijanta,mogla bi biti vojna uprava, a potom formiranje institucija odnekompromitovanih linosti. (BJ, 278)

Konsultujem Slobodana Miloevia o planu vojske. Proitaosam mu svoje zabeleke od rei do rei. On smatra da jesve to dobro izuzev to Sloveniju treba ostaviti na miru.Samo Hrvatsku treba tretirati.


41/55

41

Na pitanje ta da radimo ako ne postignemo dovoljnuveinu u Predsednitvu za odluke koje su potrebne, on mislida odluujemo sa onoliko lanova koliko su za i da evojska posluati. Smatra da je logino da uklonimo

svakoga ko e se suprotstaviti takvoj akcijiPredsednitva. (BJ, 281)

Uzeto samo po sebi, planiranje ovakvih delatnosti, poKrivinom zakonu SFRJ, predstavlja krivino delo iz lana114 koji glasi:

Ko uini delo upravljeno na: ograniavanje ili obaranje vlasti

radnike klase i radnih ljudi; podrivanje ustavom utvrenogdrutveno-ekonomskog ureenja, drutveno-politikogsistema ili sistema samoupravljanja; protivustavnosvrgavanje organa drutvenog samoupravljanja i vlasti,njihovih izvrnih organa ili predstavnika najviihdravnih organa; podrivanje ekonomske osnovice zemlje;razbijanje bratstva i jedinstva ili naruavanje ravnopravnostinaroda i narodnosti; ili protivustavnu promenu federativnogureenja drave, kaznie se zatvorom najmanje jednugodinu.

Ovo je krivino delo tzv. apstraktnog ugroavanja (tj.dovreno je kada je i samo moglo doi do opasnosti pozatitine objekte makar da do ugroavanja nije realnodolo), ono kriminalizuje i same pripremne radnje (OdlukaVrhovnog suda Hrvatske I K-1878-72), kao i pokuaj. Da li

je do mogunosti nastupanja opasnosti dolo ili ne

procenjuje se obzirom na okolnosti. Te okolnosti ovdepredstavljaju poloaj, realna mo i ovlaenja uinilaca.(Komentar Krivinog zakona SFRJ grupe autora, Savremenaadminitracija, Beograd, 1986, str. 421).

Prema lanu 18, stav 3 KZ SFRJ:


42/55

42

(3) kada zakon propisuje kanjavanje za pripremanjeodreenog krivinog dela, pripremanje se moe sastojati unabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje

krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinogdela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sadrugima izvrenja krivinog dela, kao i drugim radnjamakojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinogdela koje ne predstavljaju radnju izvrenja.

Ad (3)Planiranje nasilnog svrgavanja SIV-a i Predsednitva

Do planiranog nasilnog svrgavanja vlasti u Hrvatskoj (iSloveniji) nije dolo, jer je po Jovievom miljenju:

sumnjiva (Miloevieva, v. gore BJ, 281SP) ideja daodluuje manjina u Predsednitvu. To je stanje kadaodluuje vojska i to se ne moe prikrivati. (BJ, 281)

i jer je:

vojska na velikim mukama jer za ono to bi uradila nemapolitiko pokrie. Plai se akcije bez pokria. Aliodluka Predsednitva bez dovoljno glasova nije ustavna inije pokrie. (BJ, 281)

Po mom miljenju bolje je da se stvori prazan prostorvojsci da sama odluuje. (BJ, 281)

(Nainjen je, ipak, jo jedan korak da se Armija uvede upoliitki obraun zavoenjen vanrednih mera koje jeKadijevi, u ime oruanih snaga i taba Vrhovne komande


43/55

43

predloio Predsednitvu 12. marta 1991. Ova sednica jeodrana tri dana nakon velikih demonstracija opozicije od 9.marta. 1991. kada je Miloevi traio zatitu vojske (BJ, 283)Ovome se usprotivio predstavnik Hrvatske rekavi da se

vanredno stanje predlae da bi se spaslo srpskorukovodstvo od pritiska opozicije (BJ, 289). Za uvoenjevanrednog stanja, pored Jovia, glasao je samo predstavnikVojvodine. Posle toga ostalo je samo da se stvori prazanprostor (BJ, 281) za vojni dravni udar.

Sutradan, 13.marta 1991. godine (u vreme odravanjanovog, velikog mitinga opozicije) Jovi belei:

Veljko nam (Miloeviu i JoviuSP) je doslovno rekao uprisustvu generala Adia: Idemo na vojni udar... Pitaosam ga ta se podrazumeva pod vojnim udarom. Odgovorio

je: smenjivanje Vlade i Predsednitva. Skuptinu nee dirati,ali nee ni dozvoliti sazivanje. Republike vlasti i sve ostalonee dirati ukoliko podravaju udar. U protivnom skidae injih. Slobodan nije nita pitao ni komentarisao... Kadasam saluao Veljka, rekao sam da u sutra, posle sednice,podneti ostavku... Ostaviu vojsci prostor za delovanje.Razgovarau sa Nenadom Buinom (Crna Gora-SP) iJugoslavom Kostiem (Vojvodina-SP) da postupe isto.(BJ, 296)

Dva dana kasnije, 15. marta 1991. Jovi preko TelevizijeBeograd ostavlja prazan prostor za vojni udar - podnosiostavku na lanstvo u Predsednitvu sa obrazloenjem da

ne moe ostati u Predsednitvu koje

nastoji vezati ruke Jugoslovenskoj narodnoj armiji i kojeje izrazilo oito nepoverenje u oruane snage zemlje (BJ,306), iako Jugoslovenska narodna armija, odnosnooruane snage zemlje, nemaju ni zadatak ni nameru da se


44/55

44

meaju u politiki ivot i da utiu na donoenje politikihodluka o budunosti zemlje. (BJ, 305).

Ostavke su podneli i Buin i Kosti. Slobodan Miloevi dao

je izjavu da u tim okolnostima vie ne priznaje odlukePredsednitva SFRJ i da nee da uestvuje u njegovomradu (u funkciji zamenjivanja lana Predsednitva iz Srbije).(BJ, 306)

Vojska, ipak, nakon svojih analiza (BJ, 308-309) nijeizvrila udar bez politikog pokria. Jovi to ovakokomentarie:

Ispali su krajnje udni. Ako su sve analize imali u vidu joonda kada su nam rekli da su se odluili na vojni udar,nejasno je kako su se na to odluili. Ako nisu sve to imali uvidu, onda su neozbiljni. (BJ, 310).

Svakako da je postojao sasvim odreen plan sainjen odstrane Kadijevia, Jovia i Miloevia za protivustavnosvrgavanje organa vlasti, SIV-a i Predsednitva, a po potrebii organa vlasti u republikama. Radnje koje su im planompoverene, stvaranje praznog prostora, Jovi i Miloevi suispunili, Jovi istupanjem iz Predsednitva, a Miloeviodbijanjem da ga u Predsednitvu zameni. Oni su uinili sveda doe do nastupanja zabranjene posledice, makar da onanije nastupila zbog neozbiljnosti vojske.

Uzeto samo po sebi, planiranje ovakvih delatnosti, po

Krivinom zakonu SFRJ, predstavlja krivino delo iz lana114 koji glasi:

Ko uini delo upravljeno na: ograniavanje ili obaranje vlastiradnike klase i radnih ljudi; podrivanje ustavom utvrenogdrutveno-ekonomskog ureenja, drutveno-politikog


45/55

45

sistema ili sistema samoupravljanja; protivustavnosvrgavanje organa drutvenog samoupravljanja i vlasti,njihovih izvrnih organa ili predstavnika najviihdravnih organa; podrivanje ekonomske osnovice zemlje;

razbijanje bratstva i jedinstva ili naruavanje ravnopravnostinaroda i narodnosti; ili protivustavnu promenu federativnogureenja drave, kaznie se zatvorom najmanje jednugodinu.

Ovo je krivino delo tzv. apstraktnog ugroavanja (tj.dovreno je kada je i samo moglo doi do opasnosti pozatitine objekte makar da do ugroavanja nije realno

dolo), ono kriminalizuje i same pripremne radnje (OdlukaVrhovnog suda Hrvatske I K-1878-72), kao i pokuaj. Da li je do mogunosti nastupanja opasnosti dolo ili neprocenjuje se obzirom na okolnosti. Te okolnosti ovdepredstavljaju poloaj, realna mo i ovlaenja uinilaca.(Komentar Krivinog zakona SFRJ grupe autora, Savremenaadminitracija, Beograd, 1986, str. 421).

Prema lanu 18, stav 3 KZ SFRJ:

(3) kada zakon propisuje kanjavanje za pripremanjeodreenog krivinog dela, pripremanje se moe sastojati unabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenjekrivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinogdela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sadrugima izvrenja krivinog dela, kao i drugim radnjamakojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog

dela koje ne predstavljaju radnju izvrenja.

Ad (4)


46/55

46

Protivustavna promena granica SFRJ (protivustavnimiskljuenjem Republike Slovenije i Republike Hrvatske izSFRJ)

Jovi belei 12. juna 1990:

Sednica Predsednitva SFRJ uz uee predsednikapredsednitva republika i autonomnih pokrajina. Prvi putprisustvuju Tuman i Kuan.

Kuan i Tuamn postavili istovetna pitanja: da li mi njihpriznajemo kao legalne i legitimne predstavnike

Slovenije i Hrvatske... Odgovorio sam im da ihpriznajemo... (BJ, 153)

Dve sedmice kasnije, 27. juna 1990. Jovi belei:

Razgovor s Veljkom Kadijeviem... Kaem Veljku da bih ih(Hrvatsku i Sloveniju- SP) ja najradije isterao silom izJugoslavije, jednostavnim presecanjem granice iproglaavanjem da su se svojim odlukama sami doveli u tusituaciju, ali ne znam ta da radimo sa Srbima u Hrvatskoj.Nisam za primenu sile, nego da ih stavimo pred svrenin. Da se razradi akcija u tom smeru, sa varijantom da sepre konanog isterivanja odri referendum na osnovukoga bi se odluilo gde izvriti razgranienje. Veljko seslae. (BJ, 160)

Sutradan, Jovi belei:

Razgovor sa Slobodanom Miloeviem... On se slae saidejom o izbacivanju Slovenije i Hrvatske, ali me pitada li vojska hoe da izvri takvo nareenje? Kaem muda ona mora da izvri nareenje i da ne sumnjam u to


47/55

47

nego mi je problem ta je sa Srbima u Hrvatskoj i kakoobezbediti veinu u Predsednitvu SFRJ za takvu odluku.Sloba je dao dve ideje: prvo, da se odsecanje Hrvatskeizvri tako to e liko-banijske i kordunake optine, koje su

stvorile zajednicu, ostati sa nae strane, s tim da se tukasnije narod referendumom izjasni da li hoe da ostane iliizae, i, drugo, da se lanovi Predsednitva SFRJ izSlovenije i Hrvatske iskljue iz glasanja o odluci, jer onine predstavljaju onaj deo Jugoslavije koji tu odluku donosi.Ako Bosanac bude za, onda imamo dvotreinsku veinu.(BJ, 161)

Protivustavnost

Prema lanu 283 Ustava SFRJ:

Skuptina SFRJ: 1) odluuje o promeni Ustava SFRJ...4)odluuje o promeni granica Socijalistike FederativneRepublike Jugoslavije.

Ad (5)Podsticanje i organizovanje oruane pobune stanovnikaKrajine, naoruavanje ustanika i nasilno i protivustavnomenjanje granica Republike Hrvatske

Jovi, 17. maj 1990:

Preduzimamo mere da se u Sloveniji i Hrvatskoj oduzmeoruje iz civilnih magacina TO i da se prenese u vojnemagacine. Neemo dozvoliti da oruje TO zloupotrebe ueventualnim sukobima ili za nasilno otcepljenje. Praktinosmo ih razoruali. Formalno, ovo je uradio naelnik


48/55

48

Generaltaba, ali faktiki po naem nalogu. Slovenci iHrvati su otro reagovali, ali nemaju kud. (BJ, 146)

Jovi belei 3. avgusta 1990:

Slovenci su vrsto odluili da idu do kraja po cenuincidenata, sukoba i rata.

Veljko sav ozaren. Presrean. Kae da nikad nije biosreniji, jer su tako glupo podigrali da e ih rasturitii to ne samo njih... (BJ, 174)

Jovi, 4. septembra 1990:

Veljko Kadijevi saoptava mi najnoviju procenu vojno-politike situacije.

Mora se biti spreman na upotrebu vojske u Sloveniji ve useptembru, u Hrvatskoj moda u oktobru, a na Kosovu usvako vreme. Na zbivanja povodom ovih dogaaja ne trebavie kao do sada delovati preventivno, nego ih ostaviti daizbiju neredi, pa ih iskoristitiza skidanje onih koji su dovelido takvog stanja. (BJ, 190)

U svojoj knjizi Moje vienja raspada (Politika, Beograd,1993) Kadijevi objanjava razloge ovakve taktike:

Svjesno dozvoliti da neprijatelj prvi napadne da cijelisvijet jasno vidi ko je agresor i ta hoe... radei suprotno,

kako su inae neki sugerisali, pored ogromnih politikihgubitaka u datim meunarodnim okolnostima, potpuno biupali u zamku brze i razorne vojne odmazde koja bi se uprvom redu sruila na Srbiju. (VK, 93-4)

Jovieva zabeleka od 26. januara 1991:


49/55

49

Razgovaram telefonom sa Slobodanom (Miloeviem)...Slobodan se jo dri onoga to je moda i moglo donedavnoali vojska nije htela da ih odseemo od Jugoslavije, ali

sada to nije mogue... Najbolje bi sada bilo da pomou silekojom raspolaemo (armija) i pomou demokratije kojuelimo da nametnemo (izjanjavanje naroda) obezbedimomiran izlazak iz krize i povoljna reenja za srpski narod, ai za sve ostale ako bi to bilo mogue... Rat neka nametnuHrvati... (BJ, 263)

Jovi belei 25. februara 1991:

Zatim Veljko govori o svojoj zamisli o konceptu akcije.

U Hrvatskoj institucionalno i politikijaati Srpsku krajinui podravati njeno otcepljenje od Hrvatske, ne javnonego faktiki. (BJ, 277)

U svojoj knjizi Moje vienje raspada (Politika, Beograd,1993) Kadijevi pie:

Imajui sve to u vidu cilj JNA u Hrvatskoj bio je: zatitisrpski narod u Hrvatskoj od napada hrvatskih oruanihformacija i omoguiti mu da konsoliduje vojnikosamoorganizovanje za odbranu; istovremeno pripremitiJNA za rat sa Hrvatskom kada ga Hrvatska otpone protivJNA. Zadatak izvravati u okviru spreavanjameunacionalnih sukoba. (VK, 127)

JNA je potpuno ostvarila ciljeve ove faze sukoba zatitilasrpski narod u Krajini i pomogla mu da se vojniki, pa ipolitiki pripremi za dogaaje koji e slediti, to je srpskinarod u Hrvatskoj zaista i uinio. (VK, 128)


50/55

50

Cilj Hrvatske u prvoj fazi bio je da upotrebom policije ivojske uspostavi vlast nad srpskim krajevima uHrvatskoj... (VK, 126)

Po ocjeni hrvatskog vrhovnitva, glavni razlog zbog egaHrvatska... nije ostvarila svoj cilj da slomi otpor hrvatskognaroda u Hrvatskoj i ostvari potpunu vlast na cijelojteritoriji u okviru postojeih administrativnih granicaRepublike Hrvatske, jeste u ulozi koju je imala JNA. I nesamo to nego im je postalo potpuno jasno da taj cilj neenikada ni ostvariti sve dok JNA bude tu. (VK, 128)

Strategija i taktika realizacije toga cilja zasnivala se nasledeim idejama. Izbjegavati oruano sukobljavanje saJNA, JNA neutralisati politikim i propagandnimsredstvima i aktivnostima. (VK, 126)

Odavde je vidljivo (a) da, poto su Hrvatsku potpunorazoruali, zaverenici ele rat; (b) da se ne usuuju daHrvatsku napadnu iz straha od strane intervencije; (c) daumesto toga vojniki i politiki pomau ustanike u Krajini ipodstiu ih na otcepljenje (Jovi dodaje, ne javno negofaktiki); (d) da upotrebom vojne sile ne dozvoljavajuhrvatskoj vladi da povrati vlast nad teritorijom svojerepublike, nadajui se incidentima koje e iskoristiti; i(e) da e sve to initi u okviru tobonjeg spreavanjameunacionalnih sukoba (navodnice su Kadijevieve).

Takvo postupanje predstavlja krivino delo uestvovanja u

oruanoj pobuni iz lana 124 KZ SFRJ u vezi lana 139, stav1 (osobito teki sluajevi) po tada vaeem Krivinomzakonu SFRJ:

Oruana pobuna


51/55

51

lan 124(1) Ko uestvuje u pripremanju oruane pobune ili u

oruanoj pobuni, kaznie se zatvorom najmanje jednugodinu.

(2) Ko organizuje pripremanje oruane pobune iliuestvuje u oruanoj pobuni kao organizator ilikolovoa, kaznie se zatvorom najmanje pet godina.

lan 139Za krivino delo iz lana 114, lana 115. stav 1, l.116 do121, l.123. do 128, lana 132. i lana 136, stav 1. ovogzakona koje je imalo za posledicu smrt nekog lica ili je

izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljimaili velikim razaranjima, ili je dovelo do ugroavanjabezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje, ili u drugimosobito tekim sluajevima, uinilace se kazniti zatvoromnajmanje deset godina ili smrtnom kaznom.

Zakljuak

Nema nikakve sumnje da bi pod uslovima predloenogmisaonog eksperimenta Miloevi, Jovi i Kadijevi, pozakonima SFRJ koji su vaili u vreme kada su oni delovali,od strane domaeg jugoslovenskog suda bili osueni zateka krivina dela protiv bezbednosti i ustavnog poretkaSFRJ, dela kanjiva smrtnom kaznom.

Ova trojica bila su suoena sa tipinom dilemom svihzaverenika-prevratnika: ako ne uspemo biemo zloinci, akouspemo, nee biti nikoga da na zloin kazni. Uspeli su. Izato za svoj osnovni zloin nisu nikada odgovarali preddomaim sudom po zakonima koji su vladali tempore cirimini(u doba izvrenja). Oni su odgovarali samo za sekundarne


52/55

52

posledice svoje veleizdaje, genocid, ratne zloine itd. i topred meunarodnim tribunalom.

Politike posledice ovakve situacije su ogromne. Nekanjeni

zloin veleizdaje, prezumpcija nevinosti, omoguavasrpskom nacionalizmu da perpetuira ovu kolosalnu laMiloevieve propagande do dananjih dana, ouvaideoloki kontinuitet sa reimom Slobodana Miloevia ispreava srpsko drutvo da se suoi sa tekom istinom i nanjoj izgradi svoj novi identitet.

Prilog

Ustavno pitanje

U ovom tekstu polazim od predpostavke da je SFRJpostojala do 8. oktobra 1991, jer su na taj dan (posletromesenog brionskog moratorijuma) Slovenija i Hrvatskaproglasile nezavisnost.

U svojoj knjizi Prestanak SFRJ, Prof. Vladimir Vodinelismatra da u domenu privatnog prava kao datum od koga sepropisi drugih republika i federacije imaju smatrati kaostrano pravo u novonastalim dravama treba uzeti 8.oktobar 1991.

Zakljuci Badinterove komisije upuivali bi na slianzakljuak, polazei pre svega od ispravnog miljenja

komisije da priznanje ima samo deklarativan karakter.

Neki uzimaju kao dan prestanka SFRJ 15. januar 1992. kaodan meunarodnog priznanja ove dve drave, to izgledaoigledno pogreno.


53/55

53

(Sam Miloevi zauzima, svakako potpuno neodrivo,stanovite da je SFRJ postojala do 27. aprila 1992, to jeoigledno iz Odluke o proglaenju Ustava SRJ prema kometaj Ustav donosi Savezno vee Skuptine SFRJ (bez

uea i saglasnosti etiri od est njenih republika)).

Postavlja se, meutim, i pitanje da li je SFRJ postojalanakon donoenja srpskog ustava od 28. septembra 1990.kojim se Srbija konstituie kao nezavisna i suverenadrava, izriito iskljuuje iz pravnog sistema SFRJ (bezobzira to prihvata da primenjuje opte akte druge dravekada joj je to u interesu, i bez obzira to se protivreno

deklarie da se i dalje nalazi u sastavu SFRJ). Ovomposlednjom deklaracijom Srbija samo izraava svoju volju daneosnovano nastavi da vri u drugoj dravi neka prava koja

joj vie kao nezavisnoj dravi ne pripadaju.

Srbija se i ponaa kao nezavisna drava donoseisopstveno zakonodavstvo koje je u direktnoj suprotnosti sazakonima SFRJ.

Ako je Srbija (po sopstvenom Ustavu i po svom ponaanju)nezavisna drava, onda SFRJ vie ne postoji, jer jefederacija izgubila mogunost da vri svoja suverena pravana 41% svoje teritorije i nad 29% graana SFRJ.

Pored toga, prema lanu 2. Ustava SFRJ SocijalistikuFederativnu Republiku Jugoslaviju ine: ... (nabrajaju serepublike i autonomne pokrajine i, naravno, Socijalistika

republika Srbija, SAP Kosovo i SAP Vojvodina). Tri od osamkonstitutivnih inilaca federacije konstituisano je UstavomRS u suverenu i nezavisnu dravu.

(Naravno, postavlja se logino pitanje kako i zato bi ostalelanice federacije tolerisale i pristajale da nezavisna i


54/55

54

suverena Srbija i dalje alje svoje predstavnike uPredsednitvo SFRJ i tamo faktiki uestvuje u odluivanju.Odgovor se ne nalazi na pravnom, ve na politikom nivou:ostale republike su se plaile sprege agresivno

nacionalistike Srbije sa JNA. Recimo, Kuan se sastaje 24. januara 1991. sa predsednikom suverene i nezavisneSrbije da trai od njega (i dobije) doputenje da izae izSFRJ! Mo nezavisne i suverene Srbije da se faktikinametne drugoj dravi na ovaj nain temeljila se iskljuivona pretnjama upotrebom sile, koje su drugi ispravnoocenjivali kao sasvim realne. Nametanje da faktikiuestvuje u odlukama ostataka saveznih organa SFRJ od

strane Srbije bio je onda ist akt nasilja.

Ako se uzme da je SFRJ prestala da postoji 28. septembra1990, kada se Srbija ustavno konstituisala kao suverena inezavisna, onda se mora zakljuiti da je u tzv.skraenom Predsednitvu (u kome nisu vie uestvovalipredstavnici Hrvatske, Slovenije, Makedonije i BiH, poredpredstavnika nezavisne i suverene Srbije, sedeo samo

jedan legitimni lan toga Predsednitva - predstavnik CrneGore! To Predsednitvo imalo je samo jednog lana.

Naravno, ovo je pitanje koje moraju reiti eksperti za ustavnopravo. Ali ono je od znaaja za pravilnu primenu prava uoceni ponaanja uinilaca krivinih dela kojima se ovdebavimo.

Citirani tekstovi:

Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Bgd, Politika, 1995,Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada vojska bez drave,Bgd, Politika, 1993,


55/55

55

Drago Ivanovi, Bolest vladanja, zavereniko vladanje,Republika, Bgd, 2000,Mlaan Dinki, Ekonomija destrukcije, Bgd, 1995,Lex, pitaljke i lai, Helsinki odbor, Bgd, 1997,

Dragoljub Todorovi, Razlozi za konstituisanje, Srpska re,broj 297, 5. juni 2002,Predrag Tai, Kako sam branio Antu Markovia, NIP Mugri21, Skopje, 1993,Vladimir Vodineli, Prestanak SFRJ Pravne posledice,Bgd, Pravni fakultet, 1995.

srđa popović: raspad jugoslavije

Documents