SRPS EN 15635Standard o primeni i održavanju skladišne opreme

Srpski Standard SRPS EN 15635 daje smernice za radne aspekte koji se odnose na sigurnost skladišne opreme. Posledice i opasnost od neopreznog rukovanja i oštećenja konstrukcija se primenom standarda minimalizuju.

Primenom standarda se isključuje oprema koja nije napravljena od čelika i koja se koristi za skladištenja u domaćinstvima. (Skladište je prostor za uskladištenje roba u rasutom stanju ili u ambalaži, sa namerom da se roba vrati u transport, distribuciju, proizvodnju ili potrošnju.)

Standard SRPS EN 15635 nalaže, u svrhu sigurnosti skladišne opreme, određivanje odgovorne osobe u okviru preduzeća ili angažovanje sertifikovanog inspektora regala. Kontrola se obavlja sistemski više puta godišnje, osim ako to nije potrebom drugačije određeno.

Planiranje i montaža skladišnih sistema je početna faza prilikom koje se definišu smernice za sledeće faze - upotrebu i održavanje. Kvalitet montaže u velikoj meri utiče na radni učinak skladišne opreme.

Kada je reč o opštoj sigurnosti, korisnik imenuje odgovarajuću osobu, koja će voditi računa o skladišnoj opremi. Odgovorna osoba prolazi obuku koju propisuje dobavljač, kako bi se pravilno upravljalo opremom. Sigurnost skladišnih sistema se bazira na edukaciji operatera viljuškara, magacionera i svih pretpostavljenih korisnika. Sve mora biti u skladu s propisanim opterećenjem opreme. Smeštanje tereta može varirati u skladu sa promenama na skladišnoj opremi. Dakle, oštećena konstrukcija ne može podneti pun kapacitet, već se mora rasteretiti do granice njene trenutne nosivosti.

Standard SRPS EN 15635 proizilazi iz sledećih standarda:

• EN 15512• EN 15620• EN 15629

Svi standardi zajedno informišu korisnika i projektanta o ograničenjima koja služe ostvarivanju sigurnog dizajna konstrukcije. Standard SRPS EN 15635 povlači određena pravila i obaveze tokom procesa planiranja skladišnih sistema, njihove montaže, upotrebe, odgovornosti korisnika, inspekcije, procene nastale štete, sanacije štete itd.

Planiranje i montaža skladišnih sistema je početna faza prilikom koje se definišu smernice za sledeće faze - upotrebu i održavanje. Prilikom definisanja skladišnog prostora, potrebno je uzeti mnoge parametre u obzir. Kvalitet montaže bitno utiče na radni učinak skladišne opreme. Pod skladišta mora biti dovoljno čvrst, a površina ravna kako bi se moglo podvrgnuti instalaciji ovih sistema.

Dvostruke kolone regala se razdvajaju distancerima koji se postavljaju na tačno propisanim mestima, radi bolje stabilnosti regala i sprečavanja naslanjanja jednog na drugi. Razmak između kolona regala ne sme biti veći od onog koji je dobavljač propisao.

Distanceri Položaj distancera definiše dobavljač. Uglavnom se postavljaju na najjačem statičkom momentu – na spoju stuba, horizontalnih nosača i dijagonalnih potpora. Ukoliko se dodaju poprečni horizontalni nosači, povećava se nosivost regala. Na stabilnost utiče i visina prvog horizontalnog nosača - što je bliži podu to je regal stabilniji.

Položaj horizontalnih nosača i njihov uticaj na statiku i maksimalnu nosivost regala, odnosno skladišnog sistema

Dozvoljeno opterećenje horizontalnog nosača - formula L/200 Sve konstrukcije se pod opterećenjem deformišu do određene mere. Elastične deformacije su dozvoljene jer se konstrukcija, čim se teret ukloni, odmah vraća u prvobitno stanje. Dozvoljeno savijanje ne sme prekoračiti iznos koji dobijamo kada dimenzije raspona horizontalnog nosača podelimo sa brojem 200. Na primer, ako raspon horizontalnog nosača iznosi 2700 mm, granica dozvoljenog savijanja iznosi 2700/200, odnosno 13,5 mm.

Pravilan raspored opterećenja

Nepravilnosti dodatne opreme (paleta, buradi, kontejnera…)

Drvena paleta ima svoje granice nosivosti, a roba na njoj ne sme biti rasuta ili nabubrela. Podne palete ne smeju da izviruju u radni prostor izvan regala, jer bi tada smetale viljuškarima. 50 mm je dozvoljeno odstupanje palete. Dodatna oprema koja je ostećena ne sme se korisititi.

Manevarski prostor viljuskara Prilikom odabira viljuškara vodi se računa o dimenzijama, koje moraju odgovarati skladišnom prostoru u kojem će se kretati, posebno prolazima između regala, kako ne bi došlo do oštećenja konstrukcije. Što se tiče pravilnog utovara robe u regale, viljuškarista treba da bude obučen za pravilno slaganje robe, u kojem je najvažnije da se na pravilan način doveze do regala, odnosno mesta sa kojeg je najpogodnije manipulisati teretom. Ne sme doći do naslanjanja viljuškara na regale. Smeštanje robe u ulazne regale ima i svoj hronološki redosled.

• Optimalna iskorišćenost skladišnog prostora• Manevarski prostor za viljuškar• Edukacija rukovaoca viljuškara

Klasifikacija mera opasnosti: zelena, žuta i crvena Zelena mera opasnosti ne zahteva smanjenje nosivosti regala niti popravak sistema, ali zahteva obeležavanje regala propisanim znakom i konsultacijom prilikom sledeće inspekcije, gde će se ponovo pregledati i ustanoviti da li je došlo do pogoršanja stanja regala. Žuta mera opasnosti zahteva popravku ili zamenu oštećenog dela regala, s tim da šteta nije toliko velika da bi se regal morao odmah rasteretiti. Crvena mera opasnosti predstavlja nastanak štete koji se ne može odlagati. Popravka obično podrazumeva zamenu oštećenog dela.

Zeleni nivo oštećenjaŽuti nivo oštećenja

Crveni nivo oštećenja

- odstupanje iznosi 3 mm- odstupanje iznosi 5 mm- odstupanje iznosi 10 mm

Učestalost nastanka štete zavisi od:

• inteziteta protoka robe u magacinu• rasporeda skladišnog sistema• veštine vozača viljuškara• mogućnosti zaštite vertikalnih stubova• kvaliteta održavanja i upravljanja sistemom• kvaliteta oznaka na prolazima

Intenzitet protoka robe u skladišnim prostorima povećava rizik od nastanka štete. Dobrim rasporedom regala i poštovanjem propisa raspoloživih udaljenosti od jednog do drugog regala, ovaj se rizik svodi na minimum. Najčešći uzroci rušenja regala su oštećenja koje viljuškar pravi na vertikalnim stubovima. Zato su propisane mere zaštite istih postavljanjem branika koji apsorbuju udar i do nekoliko tona.