sta permakultura nije a sta jeste

8/18/2019 Sta Permakultura Nije a Sta Jeste

1/6

STA PERMAKULTURA NIJE A STA JESTE, Toby

Hemenway, author knjige 'Gaia’s Garden: A

Guide to Home-Scale Permaculture'November 18, 2014 at 10:19amPermakulturu je uopšte teško definisati. Najnoviji izeštaj pokazuje da je ljudi uglavnom

vide kao planski pristup, filozofiju, pokret, niz aktivnosti. Ovaj široki i kontradiktorni

spektar ne čini permakulturu samo teško opisivom, već i odbojnom. Recimo da stepermakulturu upoznali kao mogući način za proizvodnju hrane i taman ste počeli da

usvajate da je ona više od toga, samo da bi vam neko rekao da permakultura

podrazumeva i veličanje boginje, anti-GMO aktivizam i „bosonogi stil života“. Koliko ljudi

smatra da su u potpunosti usvojili principe permakulture i pretpostavlja da bismo i mi, po

logici stvari, takođe bili vegeterijanci, samo da bi našli „militantne mesojede“ međusvojim redovima? Koja vrsta filozofije bi uopšte mogla da obuhvati sve te suprotnosti?

Da li je to uopšte filozofija? Dodaću ovde da je najtačniji i najjasniji način viđenja

permakulture kao planskom pristupu i da smo često dezinformisani činjenicom dapermakultura potpada pod veću filozofiju i pokret. Međutim, ona nije ta filozofija i pokret.

Ona je planski pristup za ostvarenje nove paradigme. Uvidećemo da je ovaj način

definisanja permakulture takođe uteha onima sa drugih ekoloških područja i tehnologija

koji se iznerviraju, razumljivo, kada im permakulturista kaže: „O, da, vaš rad je takođedeo permakulture.“

Ljudi su vrsta za rešavanje problema. Otkrivamo izazove – kako nalazimo hranu? Kako

gradimo sklonište? Kako ostajemo zdravi? – zatim pravimo sredstva za rešavanjeproblema. Permakultura je jedno od tih sredstava. U poslednjih 10 000 godina

poljoprivreda i civilizacija, koju je ona stvorila, predstavljala je način na koji su ljudi

rešavali probleme osnovnih potreba. Kako živimo na planeti koja je milenijumima bila

izjednačavana sa ljudskom rasom, njenim potrebama i uticajem, naša vrsta bi mogla da

se usredsredi na proširenje i poboljšanje neverovatne moći koju poljoprivreda ima kakobi divlje ekosisteme pretvorila u hranu i naseobine za ljude i mogli bismo da ignorišemo

zdravlje ekosistema. Međutim, populacija od sedam milijardi nemilosrdno proždireekosisteme. Otkrili smo da bez zdravog ekosistema ljudi, i sve ostalo, pate. Ne možemo

se usredsrediti samo na problem „Kako ispuniti ljudske potrebe?“ već moramo dodati ireči „dok održavamo zdrav ekosistem“. Rafter Ferguson je ponudio to pitanje kao

definiciju permakulture. Mislim da ima neku ideju, iako smatram da je „ispunjavanje

ljudskih potreba i istovremeno čuvanje i poboljšanje zdravlja ekosistema“ cilj

https://www.facebook.com/notes/permakultura-srbija-permaculture-serbia/sta-permakultura-nije-a-sta-jeste-toby-hemenway-author-knjige-gaias-garden-a-gui/800911763280741https://www.facebook.com/notes/permakultura-srbija-permaculture-serbia/sta-permakultura-nije-a-sta-jeste-toby-hemenway-author-knjige-gaias-garden-a-gui/800911763280741


2/6

permakulture, ne njena definicija. Daje, međutim, neku nit definiciji i pomaže uotpetljavanju čvorova kojima je „Šta je permakultura“ umotana. Imenuje i pojašnjava

problem koji permakultura pokušava da reši.

Tomas Kun (Thomas Khun) u svom remek-delu „Struktura naučnih revolucija“ koristipojam „paradigme“ da označi gledište za rešavanje problema u određenoj oblasti. Kun

objašnjava da pravilno konstruisanje paradigme smanjuje broj slepih proba u koje

zapadaju kada se problem preformuliše jednostavnijim rečima. Nove paradigme obično

zahtevaju i ubrzavaju razvoj novih sredstava za rešavanje sada rekonstruisanogproblema.

Pojam „paradigma“ je banalizovam prekomernom upotrebom i siguran sam da se Kan

prevrće u grobu. Ne mislim da je promena primarnog cilja čovečanstva iz „ispunjenja

ljudskih potreba“ u „ispunjenje ljudskih potreba uz očuvanje zdravlja ekosistema“zloupotreba paradigme. Menja sredstva koja koristimo i mentalni stav potreban za

razvijanje i upotrebu novih, prigodnih sredstava. Nadoknađuje vezu između ljudi i

prirode koju je poljoprivreda ugrozila tretirajući prirodu kao prost izvor sirovina kogatreba osvojiti i potrošiti. Poljoprivredno i industrijsko društvo odjednom izgledaju kao

tlačitelji i uništavajuća tehnologija, a ne kao spasioci čovečanstva kakvim smo ih

smatrali. U tome je zapravo promena.

Permakultura i drugi ekološki pristupi su pokušaji iskazivanja ove paradigme, kroz

formulisanje problema i nuđenje sredstava i strategija za iznalaženje rešenja. Kada jekrupan problem formulisan tako da otkriva međusobnu zavisnost između ljudskih

potreba i zdravlja ekosistema, jasnije ćemo videti probleme koje treba rešavati. Sadamožemo da pitamo šta su ljudske potrebe i kako svaka može biti ispunjena kroz

održanje, obnovu i poboljšanje zdravlja ekosistema. Naš trenutni problem jeste

postizanje ovog duplog cilja, a permakultura nam nudi nadu.

Zašto je onda permakulturu tako teško definisati? Moguće da je zato što je na početku

svake nove paradigme granica između paradigme i sredstava (mentalnih i fizičkih)

potrebnih za njeno objašnjenje i rešavanje nejasna. Remetimo mentalni stavneophodan za njeno efektivno delovanje. Daću vam primer iz istorije kako bih vampokazao na šta mislim.

U 18. veku paljenje je objašnjeno nečim pod nazivom „flogiston“. Mislilo se da se

materija sastoji iz elemenata i principa, a flogiston je bio princip zapaljivosti. Kada


3/6

element gori, oslobađa flogiston i gasi se kada se oslobodi sav flogiston. Talog jesadržao princip klaka, prave prirodne supstance. Ova teorija je pojačana činjenicom da

mnogi predmeti, kao što su drvo i druga goriva, gube težinu dok gore.

’70-tih godina 18. veka pojavile su se rupe u flogistonskoj teoriji. Antuan Lavuazije(Antoine Lavoisier), pažljivo izvodeći eksperimente i koristeći novu tačnu vagu, otkrio je

da su mnogi predmeti dobili, a ne izgubili, težinu dok su goreli. 1771. godine su Karl Šel

(Carl Scheele) i kasnije Džozef Pristli (Joseph Priestly) proizveli primerke gasa (još uvek

neimenovan kiseonik) čiji je plamen goreo jače i duže. Nazvali su ga „deflogistovanvazduh“ pošto je, kako bi se poklopio sa teorijom, morao da primi više flogistona iz

zapaljenog predmeta od vazduha. Ova vrsta potkrpljenog i izvrnutog rasuđivanja je

jedan od prvih znakova neuspešne teorije. Do 1777. Lavuazije je bio siguran da je ovaj

gas čist element koji se kombinuje sa drugim kako bi poboljšao paljenje i počeo je da

odbacuje flogistonsku teoriju. Pristli i drugi su se usprotivili; prosto nisu mogli da prihvatekiseonik kao takav. Znali su da elementi sadrže principe, kao flogiston i klak, i ovi

principi u kombinaciji sa elementima, bili su skriveni ili otkriveni kroz proces sagorevanja

i emitovani su u nepromenjenom obliku. Ideja da se supstanca hemijski može vezati sadrugom i da se može transformisati, nije se poklapala sa njihovom paradigmom

materije. Bila je, bukvalno, nezamisliva. Flogistonska teorija je, međutim, bila osuđena

na propast gomilanjem neprikladnih činjenica i do 1800. ju je takozvana hemijska

revolucija izbrisala.

Odbacivanje flogistona i prihvatanje hemijske revolucije bilo je logički jednostavno(kiseonikova teorija o sagorevanju izbrisala je kontradikciju flogistona) ali i teško

pojmljivo zbog mentalne barijere koju je stvorila flogistonska teorija. Bila je potrebnarevolucija misli da bi se kiseonik sagledao.

Mnogi pioniri ove revolucije sebe su nazivali naturalistima; podstakli su neverovatnu

promenu koja je zahtevala i pokrenula novi način razmišljanja o skoro svakoj prirodnojpojavi i dešavanju. Od 16. do ranog 19. veka novi astronomi, hemičari i fizičari smatrani

su radikalnim i pretnjom društvenom poretku. Bili su to: Tomas Džeferson (Thomas

Jefferson), Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin) i drugi revolucionari koji supromovisali novi naučni pristup zasnovan na merenju i eksperimentisanju. Filozofiju,koja je tada vodila njihov rad, bilo je teško razlikovati od samog rada. Danas hemiju i

druge nauke, koje se razvijaju u ovom burnom vremenu, vidimo kao sređene discipline

uredno odvojene od politike i filozofije, ali u ono vreme je bavljenje hemijom ili

astronomijom bilo deo radikalno novog sveopšteg stanovišta i granice između nove


4/6

naučne radikalne filozofije, problema na kojima su radili i eksperimentalnog pristupa timproblemima nisu bile izrazite.

Permakultura, kao flogistonski ograničena hemija, ne može se pojmiti tako dobro pod

starom paradigmom i mislim da se iz ovog razloga često posmatra kao pokret i filozofija,a i kao pristup rešavanja problema. Nova sredstva i nove paradigme međusobno se

pojačavaju i učvršćuju i permakultura je jedan od mnogih primera. Lavuazijeova

unapređena vaga otkrila je neslaganja koja su zbacila flogistonsku teoriju sa pijedestala

i donela zahtev za novim načinom razmišljanja o gasovima i materiji. Na sličan način,permakulturini principi dizajna, kao što su zone, sektori, potrebe i prinosi,

naglašavanjem odnosa i posledica, otkrivaju slabosti u mišljenju po pitanju izdvojenih

dešavanja i statičnih predmeta. Rupe u starim paradigmama, kao što su neograničen

rast, otpad i „predmetnost“ postaju vidno očigledne pod gledištem celokupnog sistema.

Sredstva podstiču novo razmišljanje, a nova paradigma pomaže stvaranju prikladnihsredstava.

Mnogi prilaze permakulturi znajući da nešto nije u redu sa starim stanovištem, ali jošuvek nemaju novu paradigmu kojom bi ga zamenili. Permakultura ih privlači kao bolje

baštovanstvo ili način društvene promene, i postepeno usvajaju novo gledište kada

shvate da permakultura prevazilazi stare greške i štete. Drugi prilaze permakulturi nakon

priklanjanja holističkoj paradigmi zbog toga što je permakultura podržava i nudi pristupza rad u okviru iste. U oba slučaja potrebno je vreme da se u potpunosti obuhvati

dubina permakulture, delimično zbog toga što je većina nas odgojena u starojparadigmi. Nakon 20 godina bavljenja permakulturom i dalje mi je teško da je definišem.

Permakultura nije filozofija ili opšte gledište, ali nije ni sredstvo. Dobra upotreba

permakulture zahteva usvajanje novog stanovišta i novih sredstava. Kao i stari hemičari

koji su se nazivali filozofima, i sada je granica između sredstava, pristupa u primeni istih

i sveopštem gledištu nejasna.Na neki način, permakultura je u kategoriji sličnoj pristupu rešavanja problema

nazvanom naučnom metodom, eksperimentalističkim gledištem koje su stvorili

Lavuazije, Bojl (Boyle) i njihove kolege. Nije to paradigma, niti sredstvo. To je pristup zaupotrebu sredstava – način rada vođen paradigmom. Naravno da zbunjuje. Ljudi su sevekovima prepirali oko definisanja „naučne metode“: da li je deduktivna ili induktivna, da

li su hipoteze ili podaci na prvom mestu? Većina naučnika ne bi umela da odgovori. Oni

otkrivaju naučni metod koristeći ga, ali đavolski je teško objasniti ga. Zvuči li poznato?


5/6

Imajući u vidu sve ovo, mislim da definicija koja mora izroniti jeste ta da je ona pristupplaniranja, kao što je naučni metod samo eksperimentalni pristup.

Konkretno, permakultura govori kako se koriste nova sredstva u rešavanju novog

problema održivosti. Ona je priručnik za rešavanje izazova, postavljenim od strane noveparadigme, u ispunjenju ljudskih potreba uz poboljšanje zdravlja ekosistema. Odnos,

eksplicitno izražen u tom gledištu, koji povezuje čoveka sa krupnijom, dinamičnom

okolinom, tera nas da razmišljamo racionalno, što je ključni sastojak permakulture. Dve

strane ovog odnosa su eksplicitno imenovane u etici permakulture: briga o Zemlji i brigao ljudima. Saznanje da su nam potrebne obe strane uveliko pomaže u identifikaciji

problema koga je potrebno rešiti. Prvo, koje su ljudske potrebe? Verzija cveta

permakulture, na kom radim, imenuje: hranu, sklonište, vodu, reciklažu otpada, energiju,

zajednicu, zdravlje, duhovnu ispunjenost, pravdu i sredstva za život. Zadatak

permakulture, prema novoj paradigmi, jeste ispunjenje tih potreba uz očuvanje zdravljaekosistema za čije ostvarenje već imamo metriku. Načini za ispunjavanje ovih potreba

će varirati od mesta i kulture, ali metriku zdravlja ekosistema moguće je primeniti na

globalnom nivou.

Ovo pojašnjava zadatak koji permakultura postavlja i mislim da ujedno razdvaja

permakulturu od filozofije (paradigme) neophodne za njenu efektivnu upotrebu; pomaže

nam da razumemo zašto se permakultura često naziva pokretom. Permakulturisti koristeopštu dobrobit sa ostalih milion ljudi koji prelaze na novu paradigmu i to je ta promena –

ne planski pristup permakulture koji je podržava – koju vredi nazivati pokretom.Permakultura je jedan pristup, upotrebljen u ovom pokretu, za rešavanje problema

identifikovanog novom paradigmom. Da bi ovo postigla, deluje na nivou strategija prenego tehnologija, ali to je tema za neki drugi esej. Kako smo, na neki način, još uvek u

flogistonskom dobu ekološke svesti, ne znamo kako da kategorizujemo permakulturu,

pa je možemo pobrkati sa paradigmom koja nam pomaže da je istražimo. Permakultura

nije pokret, nije filozofija; ona je pristup za rešavanje problema koga pokret i filozofijamogu upotrebiti da postignu svoje ciljeve i stvore svet u kome se ljudske potrebe

ispunjavaju uz održanje zdravlja ove čudesne planete koja nas podržava.

Hvala puno Jeleni Bacanovic za prevod sa origninalnog teksta


6/6

P

ermakulturni cvet, modifikovana verzija originalnog Holmgrenovog cveta. Latice predstavljaju osnosnve ljudske potrebe, i mi radimo ka

ispunjenju istih na odrzivi nacin na licnom, lokalnom i regionalnim nivoima

sta permakultura nije a sta jeste

Documents