stb serbisch web

Informacije o razrezu poreza za radnike 2008. za poreske obveznice i poreske obveznike na srpskom jeziku

VODI KROZ PORESKO PRAVO 2009

Napomena

Informacije o razrezu poreza za radnike 2008. za poreske obveznice i poreske obveznike na srpskom jeziku

VODI KROZ PORESKO PRAVO 2009Serbisch Napomena U celoj brouri enski oblici kao radnica iz razloga ekonominosti teksta nisu eksplicitno navoeni. Posebno se naglaava da se svi iskazi i formulacije, koje su napisane samo u uobiajenom mukom obliku, razumljivo odnose i na ene. Rei tampane masnim slovima nalaze se u registru pojmova ili ukazuju na znaajne rokove i iznose. Smernice za porez na platu (one se smatraju kratkim sadrajem vaeeg prava o porezu na platu i time leksikonom za upravnu i pogonsku praksu) kao i dotine odredbe, reenja i sve obrasce potrebne za porez na platu i prihod, moete besplatno skinuti sa interneta na www.bmf.gv.at, rubrika Tools Findok odnosno , na www.bmf.gv.at, rubrika Services Formulare , .

3

Sadraj

SadrajOpte o porezu na platu i porezu na prihod Lina poreska obaveza Porez na platu ili porez na prihod Prihodi, sam prihod Prihodi od nesamostalnog rada Primanja u naturi Naknade osloboene poreza Rashodi koji utiu na umanjenje poreza Poreska tarifa i iznosi umanjenja poreza Poreska tarifa Iznosi umanjenja poreza Iznosi umanjenja poreza pri niskim primanjima (negativni porez) Obraun poreza na platu od strane Vaeg poslodavca Opta uputstva Prevoz od stana do radnog mesta i nazad Naknade poslodavca osloboene poreza Slubena putovanja Izdvajanja poslodavca u penzijske fondove Ostala primanja Dodaci i doplaci Prekovremeni rad Doplaci za noni rad i prekovremeni rad nou Pokretanje poreskog pitanja od strane poslodavca Koja prava moete ostvariti u poreskoj upravi? Trokovi reprezentacije ABC trokova reprezentacije Paualni iznosi za odreene struke Vanredni izdaci Vanredni izdaci pojedinano Premijske povlastice za tednju za budunost Premijske povlastice za penzijsku tednju Vanredna optereenja Vanredna optereenja za primaoce izdravanja 6 6 7 8 9 11 12 13 14 14 16 21 23 23 24 25 26 30 30 33 34 34 34 36 36 37 49 50 53 58 59 60 62

4

Sadraj

Vanredna optereenja sa linim udelom Vanredna optereenja bez linog udela Vanredna optereenja kod invalidnosti Vanredna optereenja za hendikepiranu decu Slubena uverenja i iskaznice za rtve Postupak u poreskoj upravi Razrez poreza za radnike (godinje izjednaenje poreza) Razrez poreza za radnike za prihode bez dosadanjeg odbijanja poreza na platu ili za prihode vezane za inostranstvo Oporezivanje vie penzija Reenje o osloboenom iznosu Saoptenje prema 109a Zakona o porezu na prihod alba na reenje Plaanje u ratama i odlaganje plaanja Uzorak za albu Uzorak za odlaganje plaanja i plaanje u ratama Obrazac L 1 Registar pojmova Pregled mesta poreskih uprava

62 65 66 68 70 71 71 71 76 77 78 79 80 82 83 84 88 94

5

Opte o porezu na platu i porezu na pri od

Opte o porezu na platu i porezu na prihodLina poreska obavezaKo je u Austriji poreski obveznik? Neogranienoj poreskoj obavezi podleu sva lica sa prebivalitem ili uobiajenim boravitem u Austriji. Prebivalite u Austriji imaju lica koja raspolau stanom na saveznoj teritoriji, koji oigledno dugoronije koriste kao takav (ili e ga kao takvog koristiti). Stan ne mora biti glavno prebivalite, meutim mora biti podoban za stanovanje i odgovarati linim prilikama. Za zasnivanje prebivalita stan ne mora biti neprekidno, ali bar viekratno korien. Uobiajeno mesto boravka u Austriji imaju lica koja na saveznoj teritoriji ne borave samo privremeno (godinji odmor, poslovno putovanje, poseta, itd.) nego oigledno dui period tu borave (ili e boraviti). U svakom sluaju nakon est meseci boravka u Austriji, i to raunajui unazad, nastupa neograniena poreska obaveza. Dravljanstvo pri tome nije od odluujueg znaaja. Neograniena poreska obaveza znai da principijelno svi prihodi ostvareni u zemlji i u inostranstvu podleu poreskoj obavezi u Austriji. Ogranienoj poreskoj obavezi podleu lica koja ostvaruju prihode u Austriji (npr. kao radnici) ili pak ostvaruju prihode iz Austrije (npr. penzije od socijalnog osiguranja), a nemaju ni prebivalite niti svoje uobiajeno boravite u Austriji. I radnici sa ogranienom poreskom obavezom mogu traiti razrez prihoda koji podleu plaanju poreza na platu. Pri tome mogu ostvariti pravo na trokove reprezentacije i vanredne izdatke u zemlji. Meutim, imajte u vidu da se u sluaju razreza za ograniene poreske obveznike na osnovicu za obraun poreza zaraunava iznos od 8.000 koji se ne uraunava kod tekueg platnog obrauna. To se radi zato jer se egzistencijalni minimum osloboen poreza principijelno uzima u obzir u dravi u kojoj se nalazi prebivalite. Na osnovu tarifnog iznosa osloboenog poreza od 10.000 (vidi na str. 15), ogranienim poreskim obveznicima time ostaje osnovni prihod osloboen poreza od 2.000 . Graani EU-a/Evropskog ekonomskog prostora koji nemaju prebivalite, ali glavne prihode u Austriji (90% prihoda se ostvaruje u Austriji ili prihodi u inostranstvu ne iznose ukupno vie od 10.000 ) u deklaraciji o razrezu poreza za radnike mogu da podnesu zahtev na neogranienu poresku obavezu. Pri tome se uprkos neogranienoj poreskoj obavezi oporezuju samo au-

6

Opte o porezu na platu i porezu na prihod

strijski prihodi. Meutim otpada zaraunavanje od 8.000 kod razreza. Osim toga se mogu ostvariti lini iznosi umanjenja poreza (iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice, za samohrane roditelje, za nosioce izdravanja) kao i vanredna optereenja. Sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja spreavaju da lice koje ima svoje prebivalite ili ostvaruje prihode u vie drava, za iste prihode vie puta plati porez. Posebna pravila vae za radnike iz pograninih podruja koji imaju svoje prebivalite u Austriji, ali rade u Nemakoj, Italiji ili Lihtentajnu i svakodnevno putuju na radno mesto. Njihovi prihodi se oporezuju samo u Austriji. Pritom imaju pravo na iznos umanjenja poreza za radnike iz pograninih podruja (vidi na str. 16). Daljnja uputstva za radnike u vezi sa prihodima bez dosadanjeg odbijanja poreza na platu ili za primaoce u vezi sa prihodima vezanim za inostranstvo moete nai na str. 71. Radnici na privremenom radu u Austriji od prvog dana boravka u Austriji se tretiraju kao radnici sa neogranienom poreskom obavezom, pod uslovom da imaju radnu dozvolu na najmanje est meseci ili radni ugovor na najmanje est meseci. Kod sezonskih radnika neograniena poreska obaveza nastupa u pravilu u trenutku kada boravak u Austriji traje due od est meseci. Neograniena poreska obaveza u tom sluaju postoji od prvog dana.

Porez na platu ili porez na prihodU emu se razlikuju porez na platu i porez na prihod? Naelno vai: Radnici i penzioneri plaaju porez na platu, samostalni privrednici plaaju porez na prihod. Porez na platu razlikuje se od poreza na prihod samo u nainu ubiranja. Poreska tarifa je principijelno ista. Za radnike postoje meutim dodatni iznosi umanjenja poreza, posebna poreska oslobaanja i posebne odredbe za oporezivanje odreenih ostalih primanja . Porez na platu zadrava svaki poslodavac i prosleuje ga poreskoj upravi do 15. narednog meseca. Porez na prihod se ubire putem razreza. Pri tome se u poreskoj upravi predaje deklaracija poreza na prihod. Na osnovu ove deklaracije odreuje se porez na prihod i propisuje reenjem o porezu na prihod. Razrez uraunava i prihode od nesamostalnog rada, pri emu se kod obrauna plate ve zadrani porez na platu odbija od poreza na prihod. I u sluajevima kada se primaju samo prihodi od nesamostalnog rada, dolazi u pravilu do razreza poreza na prihod (vidi poglavlje Razrez poreza za radnike na str. 71).

7


Prihodi, sam prihodta je predmet poreza na platu ili poreza na prihod? Predmet poreza na prihod je sam prihod. Njega ine sva pojedinana primanja zajedno. U Zakonu o porezu na prihod su navedene sve one vrste primanja koja podleu porezu na prihod. Stoga podleu porezu na prihod samo ona primanja koja spadaju pod one vrste primanja koje su navedene u zakonu. Tako na primer zgodici iz sportske prognoze, naknada za zbrinjavanje dece ili naknada za negu ne podleu poreskoj obavezi. Zakon o porezu na prihod poznaje sedam vrsta prihoda: 1. prihodi od poljoprivrede i umarstva 2. prihodi od samostalnog rada 3. prihodi od obrtnikih preduzea 4. prihodi od nesamostalnog rada 5. prihodi od imovine u vidu kapitala 6. prihodi od izdavanja i davanja u zakup 7. ostali prihodi = ukupni iznos prihoda - vanredni izdaci - vanredna optereenja = prihod (= osnovica za obraun poreza)

Napomena: Vrste prihoda 1-3 nazivaju se preduzetnike vrste prihoda ili prihodi od dobiti Vrste prihoda . 4-7 nazivaju se prihodi kao viak primitaka nad izdacima ili vanpreduzetnike vrste prihoda . Od koje visine prihoda poinje poreska obaveza? Odreeni osnovni prihod (egzistencijalni minimum) je za svakog neogranienog poreskog obveznika osloboen poreza. Osnovni prihod osloboen poreza iznosi godinje najmanje za radnike za samostalne privrednike*) 900 x 38,33% (vidi na str. 15) = sa odbitkom iznosa umanjenja poreza za radnike sa odbitkom iznosa umanjenja poreza za prevoz

10.900 * 10.000 *345 - 54 - 291 0

Razlika u visini osnovnog prihoda osloboenog poreza zavisi od dodatnih iznosa umanjenja poreza za lica koja podleu obavezi plaanja poreza na platu (iznos umanjenja poreza za radnike i za prevoz ili za penzionere). Treba razlikovati granicu najnie zarade do koje se ne plaa puno soci-

8


jalno osiguranje od osnovnog prihoda osloboenog poreza. Ova granica iznosi 349,01 meseno za 2008. god. i 357,74 meseno za 2009. god. (to odgovara godinjem iznosu od otprilike 4.188,00 odnosno 4.292,88 ). Slede pojedinana objanjenja: Prihode iz poljoprivrede i umarstva ostvaruju na primer zemljoradnici ili batovani. Prihode od samostalnog rada ostvaruju npr. lekari, advokati, poreski savetnici, arhitekti ili novinari i deoniari-poslovoe koji uestvuju u drutvima kapitala (npr. drutva sa ogranienom odgovornou) sa vie od 25%. Prihodi od obrtnikih preduzea su dobici iz obrtnikih preduzea (npr. trgovaka preduzea, stolari, frizeri) i iz industrijskih preduzea. Pravna lica (npr. drutva sa ogranienom odgovornou) ne plaaju porez na prihod, nego porez na prihod korporacije. Prihodi od nesamostalnog rada ostvaruju radnici i penzioneri. Prihodi od imovine u vidu kapitala su npr. kamatni dobici na osnovu uteevine ili vrednosnih hartija kao i dividende od deonica i udela u drutvima sa ogranienom odgovornou. Ukoliko se ovi dobici ostvaruju u zemlji, porez na prihod se zadrava preko poreza na prihod od kapitala i time je izravnat.

Prihodi od izdavanja i davanja u zakup se ostvaruju izdavanjem stana ili kue. Ostali prihodi su: - povratna primanja (npr. odreene doivotne rente) - ista dobit iz poslova prodaje privatne imovine unutar odreenih pekulacionih rokova ukljuujui supstancijske dobitke iz investicionih fondova - ista dobit iz prodaje privatnih udela kapitala poevi od 1% udela (npr. prodaja udela u drutvima sa ogranienom odgovornou) - primanja iz uslunih delatnosti (npr. provizije za povremene posrednike poslove i primanja iz povremenog izdavanja privatnih predmeta) - naknade funkcionera (naknade za funkcionere javno-pravnih korporacija ukoliko isti nisu radnici)

Prihodi od nesamostalnog radata su prihodi od nesamostalnog rada? Pod prihode od nesamostalnog rada spadaju sledea primanja: Primanja i beneficije iz ve postojeeg ili biveg radnog odnosa. Pod ovim podrazumevamo plate radnika i slubenika, penzije od predu-

9


zea kao i primanja poslodavca u naturi, ali i primanja iz neznatnog zapoljavanja i prihodi ostvareni na osnovu eka za plaanje usluga u domainstvu. Ovaj ek za plaanje usluga u domainstvu, koji moete dobiti u potama i trafikama, moete upotrebiti za plaanje jednostavnih usluga tipinih za privatno domainstvo (npr. radovi ienja, uvanje dece, jednostavna pomo kod voenja domainstva, jednostavni radovi u bati). Tokom godine prihodi ostvareni na osnovu eka za plaanje usluga u domainstvu ostaju osloboeni plaanja poreza na platu. Do eventualnog naknadnog oporezivanja dolazi u okviru razreza poreza (za radnike) samo kada ukupni godinji prihodi prelaze iznos od 10.900 . Penzije od zakonom propisanog socijalnog osiguranja. U to spadaju izmeu ostalog penzije od Zavoda za penzijsko osiguranje radnika, poljoprivrednika ili obrtnike privrede. Povieni iznosi na osnovu dobrovoljnog povienog osiguranja se poreski obuhvataju samo do jedne etvrtine. Naknade za bolovanje Primanja iz penzijskih fondova. Primanja i penzije koje spadaju u doprinose poslodavca, podleu u potpunosti porezu na platu. Od primanja i penzija koje spadaju u doprinose radnika, samo 25% podlee poreskoj obavezi. Penzijska

primanja ostvarena dodatnim uplatama sa premijskim povlasticama za penzijsku tednju (vidi na str. 59), sa premijskim povlasticama za tednju za budunost (vidi na str. 58) kao i penzijska primanja iz nekog internog tednog fonda preduzea ne podleu porezu. Primanja prema Zakonu o primanjima kao i primanja lanova pokrajinske vlade, pokrajinske skuptine, gradonaelnika, gradskih savetnika ili optinskih savetnika. Obratite panju na sledee: Radnici u okviru ugovora o slobodnoj slubi ili ugovora o delu ostvaruju u pravilu prihode iz preduzetnike delatnosti. Stoga se kod njih ne zadrava porez na platu. Ova primanja su ona od samostalnog rada ili iz obrtnikih preduzea. U mnogim sluajevima mora doi do Saoptenja poreskoj upravi prema 109a Zakona o porezu na prihod (vidi na str. 78). Kada se oporezuju prihodi od nesamostalnog rada? Porez na prihod se obraunava prema ukupnim primanjima kalendarske godine. Primanja (plate radnika/slubenika i penzije) se naelno obraunavaju po onoj kalendarskoj godini u kojoj ih je radnik stekao.

10


U postupku razreza poreza za radnike (ranije: godinje izjednaenje poreza) porez se snova obraunava za primanja steena u kalendarskoj godini. Ukoliko primanja koja podleu porezu na platu nisu ostvarivana tokom cele kalendarske godine, putem godinjeg obrauna u pravilu se stie bonus. U sluaju naknadnih potraivanja molimo Vas da obratite panju na objanjenja u poglavlju Postupak u poreskoj upravi (vidi na str. 71).

Primanja u naturita podrazumevamo pod primanjima u naturi? Isplata radnika se obino vri putem novanih naknada. Pored toga se moe vriti (delimino) i u obliku primanja u naturi. Primanja u naturi se odreuju po srednjoj ceni u mestu potronje i u toj visini se i oporezuju. Za veinu primanja u naturi kao npr. privatno korienje firminog vozila, vrednosti primanja u naturi su za celu zemlju izjednaene. Odreena primanja u naturi su Zakonom o porezu na prihod izriito osloboena poreza (npr. boini pokloni do 186 , kolektivni izleti preduzea do 365 , obroci na radnom mestu). Primeri za primanja u naturi koja podleu poreskoj obavezi:

Slubeno vozilo Ako za radnika postoji mogunost korienja slubenog vozila za privatne vonje, tada se kao primanje u naturi meseno odreuje 1,5% nabavnih trokova (ukljuujui porez na promet), maksimalno 600 . Privatnom upotrebom smatra se i vonja od stana do radnog mesta. Ako se moe dokazati da je slubeno vozilo u godinjem proseku korieno za privatne vonje ne vie od 500 km meseno, polovina vrednosti se rauna kao primanje u naturi, 0,75% nabavnih trokova, maksimalno 300 . Privatno korienje parkiralita ili garae za motorno vozilo Stavi li poslodavac besplatno radniku za vreme radnog vremena parking ili garau na raspolaganje, kao primanje u naturi osnovici prema kojoj se obraunava porez na platu doraunava se 14,53 meseno. Ovaj dodatak sledi samo ukoliko se parkiralite ili garaa nalazi u podrujima koja podleu plaanju parkiralita (plava zona). Doprinosu radnika poslodavcu od 14,53 meseno i vie ne uraunava se vrednost primanja u naturi. Zajmovi od poslodavca i akontacije plate Pri akontacijama plate i beskamatnim zajmovima ili zajmovima sa niskim kamatama od poslodavca do 7.300 ne utvruje se primanje u naturi. Ukoliko akontacija ili zajam od poslodavca preu iznos od

11


ukupno 7.300 , za preeni iznos se usvaja kamatna uteevina sa 3,5% (ili razlika na 3,5%). Slubeni stan Ukoliko se radniku na raspolaganje stavi besplatan slubeni stan ili stan po ceni povoljnijoj od uobiajene, i u tom sluaju je re o primanju u naturi koje podlee poreskoj obavezi. Ako je poslodavac iznajmio slubeni stan, primanjem u naturi se smatra stvarna stanarina sa reijama umanjena za 25%. Nagradno putovanje Putovanja koja se odobravaju u svrhu motivacije saradnika predstavljaju primanje u naturi koje podlee porezu. Primeri za primanja u naturi koja ne podleu poreskoj obavezi: Laptop, PC-standardni ureaj Ukoliko se radniku na raspolaganje stavi laptop ili PC-standardni ureaj, koji se redovito koristi u poslovne svrhe a koji se moe i privatno upotrebiti, to ne predstavlja primanje u naturi koje podlee porezu. (Mobilni) telefon Povremena privatna upotreba (mobilnog) telefona poslodavca takoe ne predstavlja primanje u naturi koje podlee porezu.

Naknade osloboene porezaKoja primanja i koje naknade se ne oporezuju? Najvanije naknade osloboene poreza su: deji dodatak naknada porodiljama i slina primanja iz zakonom propisanih socijalnih osiguranja naknada tokom trudnikog bolovanja, zamena na poslu tokom trudnikog bolovanja kao i naknada za zbrinjavanje dece rente za sluaj nezgode naknada za negu i dodatak za trokove zbrinjavanja napojnice Odreene naknade poslodavca su takoe osloboene plaanja poreza (vidi na str. 25): Koje naknade osloboene poreza mogu da utiu na porez prihoda? Postoje odreeni nadomesci prihoda koji su dodue osloboeni poreza, ali pri eventualnom razrezu povisuju porez ostalog prihoda (tzv. posebno ograniavanje progresivnog oporezivanja). Sledea primanja spadaju pod njih:

12


pomo nezaposlenima ili pomo u sluaju nude, te pomo za premoenje za slubenike u dravnoj slubi odreena primanja prema Zakonu o vojnim tarifama odreena primanja prema Zakonu o civilnoj slubi Ako se u jednoj kalendarskoj godini primaju i neke od gore navedenih nadomestaka prihoda osloboenih poreza kao i neka druga primanja koja podleu poreskoj obavezi (npr. plata, penzija), ova primanja se za obraun potpune poreske progresije na taj nain fiktivno obraunavaju kao da su se i u toku primanja nadomestaka prihoda (dalje) ostvarivala. Od ovog fiktivnog ukupnog prihoda se obrauna prosena poreska stopa. Ovom prosenom poreskom stopom se oporezuje stvarni prihod koji podlee porezu, znai plata, penzija ili druga tekua primanja koja podleu porezu. Porez, meutim, ne sme da bude vii od onog koji bi se odredio kada bi se prihod i nadomesci prihoda zajedno oporezivali.

podloan porezu. U to spadaju izdaci koji su u direktnoj vezi sa primanjima. Oni se odbijaju kao izdaci preduzea pri prihodu iz preduzetnikih vrsta prihoda (poljoprivreda i umarstvo, primanja na bazi honorara ili prihod od obrta) ili kao trokovi reprezentacije pri ostalim vrstama primanja. Izdaci koji su u neposrednoj vezi sa primanjima koja su osloboena poreza, ne smeju se odbijati. Drugi rashodi koji umanjuju prihod podloan porezu, ali nisu vezani za ostvarivanje primanja, su vanredni izdaci (vidi na str. 50) i vanredna optereenja (vidi na str. 60).

Rashodi koji utiu na umanjenje porezaKoji rashodi umanjuju oporezivi prihod? Postoje rashodi koji umanjuju prihod

13

Poreska tarifa i iznosi umanjenja poreza

Poreska tarifa i iznosi umanjenja porezaPoreska tarifaKoliki je porez na platu ili porez na prihod? Porez na prihod koji podlee poreskoj obavezi se obraunava prema poreskoj tarifi za prihod. Prihodi do 10.000 godinje su svakako osloboeni plaanja poreza. Kod veih prihoda postoje tri tarifna razreda kojima je namenjena po jedna jednostavna formula za obraunavanje. Ukoliko imate pravo na iznose koji umanjuju porez, morate ih samo odbiti od poreza. Koji iznosi umanjenja poreza postoje? Zakon o porezu na prihod 1988. (EStG) poznaje sledee iznose umanjenja poreza:iznos umanjenja poreza za radnike (ili za radnike iz pograninih podruja) iznos umanjenja poreza za prevoz iznos umanjenja poreza za penzionere iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice*) iznos umanjenja poreza za samohrane roditelje*) iznos umanjenja poreza za nosioce izdravanja iznos umanjenja poreza za lica s decom dodatak na vie dece 364 /godinje (osnovni iznos) 494 /godinje (kod jednog deteta) 25,50 do 50,90 / mesecu i detetu 50,90 /mesecu i detetu 36,40 /mesecu od 3. deteta

*) Kod iznosa umanjenja poreza za jedine hranioce porodice i samohrane roditelje (364 osnovni iznos) postoji stepenasti dodatak na decu: za prvo dete za drugo dete za tree i svako dalje dete 130 175 220

54 /godinje

291 /godinje

Zato jedini hranioci porodice sa detetom/decom kao i samohrani roditelji imaju pravo na sledee iznose umanjenja godinje:sa jednim detetom sa dvoje dece sa troje dece 494 669 889

do 400 / godinje

14


Kako ete izraunati Va porez za 2008. god.? Zavisi od visine Vaeg godinjeg prihoda koje sledee tarifne formule ete primeniti:Tarifa za porez na prihod Prihod u Porez na prihod u (bez iznosa umanjenja poreza) Prosena poreska stopa 0% 38,333% 23% 43,596% 33,5% 50% Granina poreska stopa*

do 10.000 10.000 do 25.000 25.000 25.000 do 51.000 51.000 preko 51.000 5.750 +

0 (prihod - 10.000) x 5.750 15.000 5.750 (prihod - 25.000) x 11.335 26.000 17.085 17.085 + (prihod - 51.000) x 0,5

*) Granina poreska stopa pokazuje s kojom vrstom oporezivanja morate raunati kod ostvarivanja dodatnih primanja u dotinom tarifnom razredu. Vi morate jedino oduzimati one iznose umanjenja poreza (panja: takoe iznos umanjenja poreza za radnike i za prevoz ili za penzionere) koji se odnose na Vas. Penzioneri s penzijskim primanjima izmeu 17.000 i 25.000 godinje koja podleu poreskoj obavezi moraju pritom obratiti panju na pravila uravnanja kod iznosa umanjenja poreza za penzionere.

Primer: Pri godinjim primanjima od 21.000 porez na prihod 2008. iznosi za radnicu i samohranu majku sa jednim detetom: (21.000 - 10.000) x 5.750 = 15.000 - iznos umanjenja poreza za radnike - iznos umanjenja poreza za prevoz - iznos umanjenja poreza za samohrane roditelje uklj. dodatak na decu 4.216,67 54,00 291,00

494,00

porez na prihod 2008.

3.377,67

15


Iznosi umanjenja porezaIznos umanjenja poreza za radnike Iznos: 54 godinje Pravo: radnici koji podleu plaanju poreza na platu Informacije: Iznos umanjenja poreza za radnike automatski obraunava poslodavac. Radnici iz pograninih podruja umesto iznosa umanjenja poreza za radnike pri razrezu imaju pravo na iznos umanjenja poreza za radnike iz pograninih podruja u istoj visini. Ukoliko postoji pravo na iznos umanjenja poreza za radnike ili za radnike iz pograninih podruja, moe kod niskog prihoda doi do isplate negativnog poreza do 110 . U 2008. i 2009. god. za lica koja rade van svog mesta stanovanja negativni porez moe iznositi do 240 godinje (vidi na str. 22). Iznos umanjenja poreza za prevoz Iznos: 291 godinje Pravo: radnici Informacije: Iznos umanjenja poreza za prevoz automatski obraunava poslodavac, a radnicima iz pograninih podruja se odbija tek pri razrezu. Time se paualno nadoknauju trokovi putovanja od stana do radnog mesta i nazad. Radnici koji stanuju na veoj udaljenosti od radnog mesta ili kojima

korienje nekog masovnog sredstva transporta nije mogue ili prihvatljivo, mogu pod odreenim uslovima dodatno ostvariti pravo na paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja u vidu trokova reprezentacije (vidi na str. 24). Iznos umanjenja poreza za penzionere Iznos: do 400 godinje Pravo: primaoci penzija Informacije: Iznos umanjenja poreza za penzionere automatski obraunava zavod koji isplauje penzije. Kod primanja penzije do 17.000 godinje isti iznosi 400 . Kod primanja penzije izmeu 17.000 i 25.000 dolazi do uravnanja iznosa umanjenja poreza za penzionere. Kod viih primanja nemate vie pravo na iznos umanjenja poreza za penzionere. Napomena: Iznos umanjenja poreza za penzionere se obraunava unutar zone uravnanja kako sledi:(25.000 - penzijska primanja 2008.) x 5% bruto penzija - obavezni doprinosi za socijalno osiguranje - vanredni izdaci - vanredna optereenja penzijska primanja 2008.

16


Obratite panju na sledee: Nije mogue istovremeno ostvariti pravo na iznos umanjenja poreza za penzionere, za prevoz i za radnike. Iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice i samohrane roditelje Iznos: 364 godinje (osnovni iznos iznosa umanjenja poreza za jedine hranioce porodice bez dece). Ako primate za jedno ili vie dece najmanje sedam meseci dejeg dodatka, vai stepenasti dodatak na decu:Jedini hranioci porodice/ samohrani roditelji sa 1 detetom Dodatak na decu po detetu Iznos umanjenja ukljuujui dodatak na decu

isplata tih iznosa u vidu negativnog poreza je mogua. Pravo: jedini hranioci porodice i samohrani roditelji Informacije: Jedini hranilac porodice je - lice koje je vie od est meseci u kalendarskoj godini oenjeno/udato i ako od branog druga koji podlee neogranienoj poreskoj obavezi ne ivi stalno odvojeno ili - lice koje sa svojim partnerom, koji podlee neogranienoj poreskoj obavezi, vie od est meseci u kalendarskoj godini ivi u zajednici slinoj braku, a jedno od njih dvoje prima za najmanje jedno dete iznos umanjenja poreza za lica s decom. U oba sluaja primanja (suprunika) partnera ne smeju prelaziti odreene granice. Pravo na iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ima uvek samo jedan partner. Ukoliko oba partnera (npr. studentski par sa jednim detetom) ispune uslove, onda partner s veim primanjem ima pravo na isti. Ukoliko oba partnera nemaju nikakva ili jednako visoka primanja, onda ima ena pravo na iznos umanjenja poreza, izuzev ako mu preteito vodi domainstvo. Samohrani roditelj je - lice koje u kalendarskoj godini vie od est meseci ne ivi u branoj ili slinoj zajednici i

130 (1. dete)

494

130 2 dece(1. dete)

+ 175 (2. dete)

669

130 (1. dete)

3 dece

+ 175 (2. dete)

889

+ 220 (3. dete*)

*) Iznos od 220 vai i za svako dalje dete.

Ako postoji pravo na dodatak na decu,

17


- prima iznos umanjenja poreza za najmanje jedno dete. Kolika mogu biti primanja (suprunika) partnera za iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice? Suprunik (bez deteta/dece) moe ostvariti primanja od najvie 2.200 godinje. U branoj zajednici ili zajednici slinoj braku sa najmanje jednim detetom (suprunik) partner moe ostvariti primanja od najvie 6.000 godinje. Kako se izraunava granica prihoda za (suprunika) partnera? Merodavna su primanja koja podleu poreskoj obavezi ukljuujui ostala primanja kao npr. 13./14. mesenu platu ukoliko prelazi osloboeni iznos od 620 odnosno granicu osloboenu poreza od 2.000 godinje, otpremnine ili otpremnine povodom odlaska u penziju. To znai da se za utvrivanje granica od bruto primanja odbiju jo sledei iznosi: doprinosi za socijalno osiguranje izdvajanja za dobrovoljno lanstvo u interesnim zajednicama (npr. doprinosi Austrijskom savezu sindikata) pauala za lica koja rade van svog mesta stanovanja ostali trokovi reprezentacije (kod

radnika najmanje paualni iznos od 132 godinje) osloboeni poreza dodaci za prekovremeni rad, rad nedeljom, praznikom i dodatak za noni rad, dalje osloboen poreza dodatak za rad u prljavom, za tee uslove rada i za rad opasan po ivot Pri vie primanja merodavna su ukupna primanja. Za deji dodatak, naknadu tokom trudnikog bolovanja, naknadu za zbrinjavanje dece, pomo nezaposlenima i pomo u sluaju nude te za alimentaciju vai sledee: Isti se, kao i veina ostalih primanja osloboenih poreza, ne raunaju pri odreivanju granica prihoda. Meutim prihodi (suprunika) partnera od imovine u vidu kapitala (npr. kamate, dividende od deonica) se uraunavaju, ak i kada su konano oporezovani. Dalje uraunava se naknada porodiljama osloboena poreza u granicu primanja, tako i primanja osloboena poreza od montanih radova u inostranstvu, delatnosti pomagaa u zemljama u razvoju kao i druga primanja osloboena poreza na osnovu meudravnih (sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) ili meunarodnopravnih (npr. UNIDO, IAEO) sporazuma.

18


Primer: Utvrivanje granice primanja (poreski obveznik sa jednim detetom)bruto primanja - doprinosi za socijalno osiguranje za tekua primanja - trokovi reprezentacije - ostala primanja (ukljuujui socijalno osiguranje) unutar granice osloboene poreza prihodi od nesamostalnog rada 8.400 1.512 132

Kako se ostvaruje pravo na iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili samohrane roditelje? Tokom kalendarske godine poslodavac ili zavod koji isplauje penziju na osnovu Vae deklaracije prema poslodavcu (obrazac E 30) moe obraunavati iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili iznos umanjenja poreza za samohrane roditelje. Nemojte zaboraviti navesti broj dece, kako bi se mogao uvaavati odgovarajui dodatak na decu. Ukoliko ste istovremeno u vie radnih odnosa, deklaraciju moete predati samo jednom poslodavcu. Ako u toku godine izgubite pravo na taj iznos (npr. primanja (suprunika) partnera prekorauju merodavnu granicu, razvod braka), to stanje morate prijaviti Vaem poslodavcu odnosno Vaem zavodu koji isplauje penziju u roku od mesec dana (obrazac E 30). Dodatno, po isteku godine morate predati deklaraciju za razrez poreza za radnike. Po isteku kalendarske godine pravo na iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili samohrane roditelje moete naknadno ostvariti u poreskoj upravi, i to putem razreza poreza za radnike. Ukoliko nemate prihoda koji podleu poreskoj obavezi, pravo na iznos umanjenja moete ostvariti obrascem E 5.

1.200 5.556

Da je poreski obveznik dodatno dobio otpremninu od 1.000 , merodavna granica primanja od 6.000 bi bila prekoraena.

Kako se utvruje granini iznos pri sklapanju braka, razvodu ili pri smrti jednog od (suprunika) partnera? Pri utvrivanju graninog iznosa uvek se polazi od primanja cele godine. Ukoliko se u toku kalendarske godine sklopi brak ili zajednica slina braku, za odreivanje graninog iznosa uzimaju se u obzir primanja (suprunika) partnera i pre i posle sklapanja braka. Analogno tome se pri razvodu uzimaju u obzir primanja biveg (suprunika) partnera posle razvoda, isto tako primanja penzije za udovice/udovce posle smrti (suprunika) partnera.

19


Obratite panju na sledee: I ukoliko je iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili samohrane roditelje ve u toku godine obraunat od strane Vaeg poslodavca, ne zaboravite pri razrezu poreza za radnike u deklaraciji ispuniti podatke o iznosu umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili samohrane roditelje. U suprotnom sluaju dolazi do nepoeljnog naknadnog oporezivanja iznosa umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili samohrane roditelje. Iznos umanjenja poreza za nosioce izdravanja Iznos: meseno 25,50 za prvo dete, 38,20 za drugo dete i po 50,90 za tree, te za svu ostalu decu za koju se plaa izdravanje Pravo: lica obavezna na plaanje izdravanja Informacije: Licem koje plaa alimentaciju smatra se onaj koji moe dokazati da plaa zakonom odreeno izdravanje (alimentaciju) za dete koje ne pripada domainstvu i za koje niti on niti (suprunik) partner koji ivi u istom domainstvu s tim licem ne prima deji dodatak. Za razliku od iznosa umanjenja poreza na decu, iznos umanjenja poreza za nosioce izdravanja se poreski odraava tek kasnije, i to pri razrezu poreza za radnike.

Na ta treba obratiti panju kod iznosa umanjenja poreza za nosioce izdravanja? Na pun iznos umanjenja poreza za lica koja plaaju alimentaciju imate pravo samo kada se zakonska alimentacija plaa u punom obimu. U sluaju samo deliminog plaanja alimentacije, iznos umanjenja poreza se odgovarajue skrauje. Za punoletnu decu iji roditelj koji odvojeno ivi, ne prima deji dodatak, nemate pravo na iznos umanjenja poreza. Za decu koja ive u inostranstvu i za koju se plaa izdravanje imate takoe pravo na iznos umanjenja poreza za nosioce izdravanja. Iznos umanjenja poreza za lica s decom Iznos: 50,90 meseno po detetu. Iznos umanjenja poreza za lica s decom se isplauje zajedno sa dejim dodatkom. Pravo: primaoci dejeg dodatka Informacije: Iznos umanjenja poreza za lica s decom se ne odraava neposredno na obraunavanje poreza. Za decu koja se stalno (ne samo privremeno u svrhu obrazovanja) nalaze u inostranstvu, nemate pravo na iznos umanjenja poreza. Meutim, na osnovu odredbi prava zajednice, graani EU-a kao i graani drava lanica Evropskog ekonomskog prostora (Island, Lihtentajn i Norveka), koji su zaposleni u Austriji a ija deca stalno bora-

20


ve u dravi lanici EU-a/Evropskog ekonomskog prostora, imaju pored dejeg dodatka pravo na iznos umanjenja poreza za lica s decom. Za dete odnosno decu (koje pripada/koja pripadaju domainstvu u inostranstvu) u dravama koje nisu lanice EU-a/ Evropskog ekonomskog prostora nosilac izdravanja moe ostvariti pravo na vanredno optereenje od naelno 50 meseno (vidi na stran 62). Dodatak na vie dece Iznos: 36,40 meseno za tree i svako dalje dete Pravo: Primaoci dejeg dodatka za najmanje troje dece. Primanja porodice ne smeju prekoraiti odreene granice. Informacije: Dodatak na vie dece isplauje poreska uprava ukoliko se podnese zahtev. Kolika mogu biti primanja porodice za dodatak na vie dece? Pravo na dodatak na vie dece, koji se podnosi putem sprovoenja razreza za 2008., postoji ukoliko primanja porodice u 2008. god. nisu prela iznos od 55.000 . Primanja porodice je suma primanja podlona porezu lica koje je podnelo zahtev kao i primanja podlona porezu (suprunika) partnera. Zbir tih iznosa se vri samo u sluaju da su oba (suprunika) partnera u merodav-

noj kalendarskoj godini ivela vie od est meseci u zajednikom domainstvu. Ukoliko su primanja jednog od (suprunika) partnera negativna, to ne umanjuje primanja porodice (nema izjednaenja zbog gubitka). Kako ete podnositi zahtev za dodatak na vie dece? Za dodatak na vie dece se za svaku kalendarsku godinu posebno podnosi zahtev poreskoj upravi, i to deklaracijom za sprovoenje razreza poreza za radnike. Ukoliko niste imali primanja koja podleu porezu, na isplatu dodatka moete ostvariti pravo u poreskoj upravi putem obrasca E 4. Takoe (suprunik) partner lica koje prima deji dodatak moe pri razrezu poreza za radnike traiti dodatak na vie dece. Lice koje prima deji dodatak mora poreskoj upravi na zahtev dostaviti izjavu o odricanju.

Iznosi umanjenja poreza pri niskim primanjima (negativni porez)Ako nemate primanja ili ako su ista niska, moe u sledeim sluajevima doi do poreskog bonusa (negativni porez): Ukoliko imate pravo na iznos umanjenja poreza za radnike, dolazi do po-

21


reskog bonusa od 10% uplaenih doprinosa radnika za zakonsko socijalno osiguranje (najvie meutim 110 ). To vai i za radnike iz pograninih podruja. Lica koja imaju pravo na paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja, i to barem u jednom kalendarskom mesecu, imaju pravo na dodatak za lica koja rade van svog mesta stanovanja, i to u 2008. i 2009. god. u visini od 130 . Ukupno moe doi do poreskog bonusa do 240 . Pritom je negativni bonus uklj. dodatak za lica koja rade van svog mesta stanovanja ogranien sa ukupno 15 % doprinosa radnika za zakonsko socijalno osiguranje. Iznos umanjenja poreza za samohrane roditelje ili jedine hranioce porodice (poslednji samo u sluaju da imate najmanje jedno dete, znai ukoliko imate pravo na dodatak na decu) se isplauje u onim sluajevima u kojima zbog niskih primanja poreski nije mogao uopte doi do izraaja ili do punog izraaja, i to od strane poreske uprave. Prema tome, kod jednog deteta na primer do 494 (negativni porez). Utvrivanje negativnog poreza sledi pri razrezu. Ukoliko u kalendarskoj godini niste imali primanja koja podleu poreskoj obavezi, koristite obrazac E 5 kod ostvarivanja prava na iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice ili samohrane roditelje. Primanja osloboena poreza na osnovu meudravnih (sporazuma o izbe-

gavanju dvostrukog oporezivanja) ili meunarodnopravnih (npr. UNIDO, IAEO) sporazuma tretiraju se u svrhe obraunavanja negativnog poreza kao primanja koja podleu poreskoj obavezi. Primer: Slubenica je zaposlena skraeno radno vreme i pri tome meseno zarauje bruto 440 ( x 14 = 6.160 godinje). Doprinosi za socijalno osiguranje iznose (recimo) 930 godinje. Kod ovih primanja se ne plaa porez. Poreska uprava pri razrezu po isteku godine isplauje 10% od 930 (ta ini 93 ). Ukoliko bi slubenica istovremeno bila i samohrana majka sa jednim detetom, isplaen iznos bi se povisio na ukupno 587 (494 + 93 ).

22

Obraun poreza na platu od strane Vaeg poslodavca

Obraun poreza na platu od strane Vaeg poslodavcaOpta uputstvaNa ta Va poslodavac mora obratiti panju pri obraunu poreza na platu? Ve pri obraunu poreza na platu Va poslodavac takoe obraunava mnogobrojne stavke osloboene poreza i poreske povlastice. Zato upoznajte Vaeg poslodavca sa svim stanjima i promenama koje utiu na obraun poreza (npr. brano stanje, prebivalite, deca, informaciju da ste jedini hranilac porodice/samohrani roditelj, da zahtevate paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja, reenje o osloboenom iznosu). Ako ste sve uredno prijavili (npr. kad izgubite pravo na iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice), Va poslodavac garantuje za taan obraun Vaeg poreza na platu. On Vam takoe mora uruiti obraun o isplaenoj plati za kalendarski mesec. Taj obraun mora sadravati sledee: bruto primanja osnovicu na kojoj se zasnivaju obavezni doprinosi (doprinosi za socijalno osiguranje) obavezne doprinose osnovicu za obraun doprinosa u interni tedni fond preduzea i uplaeni doprinos osnovicu za obraun poreza na platu zadrani porez na platu Naelno poslodavac mora poreskoj upravi u mestu pogona ili nosiocu zdravstvenog osiguranja po isteku kalendarske godine proslediti (godinje) platne liste do kraja meseca februara elektronskim putem. Platne liste moraju odgovarati slubenom obrascu (L 16). Iako se obraun plate vri runo, platna lista mora se naelno proslediti elektronskim putem. U tom sluaju stoji na raspolaganju program za prosleivanje podrunih zdravstvenih blagajni (ELDA). Ukoliko nemate prikljuak na internet, moete takoe dostaviti papirnu platnu listu, i to do kraja meseca januara poreskoj upravi u mestu pogona. Ukoliko se radni odnos zavri u toku kalendarske godine, poslodavac mora takoe dostaviti platnu listu do kraja narednog meseca poreskoj upravi u mestu pogona ili nosiocu zdravstvenog osiguranja. I Vi kao radnik moete od Vaeg poslodavca zahtevati (godinju) platnu listu. Pri okonanju radnog odnosa Vam se u svakom slu-

23


aju mora uruiti platna lista. Poto poreska uprava od poslodavca dobije podatke iz platne liste, ista Vam slui samo kao informacija. Zato Vas molimo da ovu platnu listu ne poaljete poreskoj upravi.

Udaljenost

Iznos/ meseno Vrednost do 30.06.2008.

Iznos/ meseno Vrednost od 01.07.2008. do 31.12.2009. 52,50 103,50 154,75

od 20 km od 40 km

45,50 90,00 134,50

Prevoz od stana do radnog mesta i nazadKako se obraunavaju trokovi za prevoz od stana do radnog mesta i nazad? Trokovi prevoza od stana do radnog mesta i nazad se naelno nadoknauju putem iznosa umanjenja poreza za prevoz. Pod odreenim uslovima postoji dodatno pravo na malu ili veliku paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja. Pravo na nadoknadu stvarnih trokova prevoza se ne moe ostvariti. Pravo na malu paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja se ostvaruje ako je korienje masovnih sredstava transporta prihvatljivo. Ona iznosi:

od 60 km

Udaljenost

Godinji iznos 2008. 588,00 1.161,00 1.735,50

Godinji iznos 2009. 630,00 1.242,00 1.857,00

od 20 km od 40 km od 60 km

Pravo na veliku paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja se ostvaruje ako korienje masovnih sredstava transporta nije prihvatljivo. Ona iznosi:Udaljenost Iznos/ meseno Vrednost do 30.06.2008. Iznos/ meseno Vrednost od 01.07.2008. do 31.12.2009. 28,50 113,00 196,75 281,00

od 2 km od 20 km od 40 km od 60 km

24,75 98,25 171,00 244,25

24


Udaljenost

Godinji iznos 2008. 319,50 1.267,50 2.206,50 3.151,50

Godinji iznos 2009. 342,00 1.356,00 2.361,00 3.372,00

od 2 km od 20 km od 40 km od 60 km

pre Vaem poslodavcu promenu puta do radnog mesta. Ukoliko se kasnije ispostavi da podaci, koje ste saoptili poslodavcu ne odgovaraju stvarnim prilikama, obavezni ste da u okviru razreza poreza za radnike ispravite paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja te nadoplatiti porez na platu.

Ako hoete uvaavati paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja, morate barem jedanaest dana u mesecu prei dotini put izmeu stana i radnog mesta. Takoe imate pravo na paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja kad ste na godinjem i na bolovanju, kao i za vreme trudnikog bolovanja koje ne sme da traje due od jedne kalendarske godine. Tokom godine paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja moete zatraiti od Vaeg poslodavca. Koristite pri tom obrazac L 34. Proverite da li je Va poslodavac poreski obraunavao paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja od samog poetka Vaeg zaposlenja, odnosno od poetka godine (vidi Pokretanje poreskog pitanja od strane poslodavca na str. 34). Ako je Va poslodavac uvaavao paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja, nije potrebno traiti je putem razreza poreza za radnike. Ako pauala za lica koja rade van svog mesta stanovanja nije uvaavana kod tekueg obrauna plate, to pri razrezu moete uiniti sami. Prijavite to

Naknade poslodavca osloboene porezaKoje naknade poslodavca pri tekuem obraunu plate ostaju osloboene poreza? Besplatno ili po snienoj ceni korienje ustanova i postrojenja koje poslodavac stavlja na raspolaganje svima ili odreenim grupama radnika. U to na primer spadaju odmaralita i banje, obdanita, sportski tereni ili biblioteke preduzea. Beneficije od uea na manifestacijama preduzea do 365 godinje (kolektivni izleti preduzea, kulturne manifestacije, slavlja kolektiva itd.) i s tim u vezi primljena primanja u naturi do 186 godinje, na primer za boine poklone, poklone u bonovima ili zlatne kovanice. Naknade poslodavca u svrhu osiguravanja budunosti (npr. osiguranja u sluaju doivljavanja isteka osiguranja i u sluaju smrti, zdravstvena

25


osiguranja, uea u penzijskim investicionim fondovima ili doprinosi za penzijske fondove) svih radnika ili odreenih grupa radnika (npr. za sve radnike ili za sve slubenike) ili naknade fondu saveta preduzea do 300 godinje po radniku. To se moe ostvariti i pretvaranjem primanja u takve vrste tednje za budunost. Na osloboeni iznos imate pravo kod svakog poslodavca kod kojeg ste zaposleni, to znai da ga moete iskoristiti i dva ili vie puta godinje. Dobrovoljne socijalne novane potpore od strane poslodavca fondu saveta preduzea i dobrovoljne potpore radi uklanjanja teta od elementarnih nepogoda. Besplatno ili po snienoj ceni preputanje udela u preduzeu poslodavca saradnicima, i to svim radnicima ili odreenim grupama radnika do 1.460 . Za konano oslobaanje poreza, saradnik steeni udeo u preduzeu mora zadrati najmanje pet godina. Primer: Industrijsko preduzee besplatno preputa svim radnicima deonice po kursnoj vrednosti od 1.400 . Ovo primanje u naturi je osloboeno poreza. Povlastica na stock options. Stock options su neprenosive opcije na

stjecanje udela u preduzeu (npr. deonice) koje se preputaju svima ili odreenim grupama radnika. Besplatni ili po snienoj ceni obroci i napici na radnom mestu. Ogranienja postoje ako se umesto toga primaju bonovi za hranu. Primanja za povlaene montane radove u inostranstvu domaih preduzea. Rad u inostranstvu mora uvek trajati vie od jednog meseca. Primanja pomagaa u zemljama u razvoju. Besplatan ili po snienoj ceni transport sopstvenih radnika i njihovih lanova porodice od strane transportnih preduzea. Obratite panju na sledee: Primanja osloboena poreza od montanih radova u inostranstvu kao i od pomagaa u zemljama u razvoju obraunavaju se pri razrezu poreza u okviru utvrivanja poreske stope (tzv. opte ograniavanje progresivnog oporezivanja). Ova primanja se takoe uzimaju u obzir pri utvrivanju graninog iznosa u pogledu priznavanja iznosa umanjenja poreza za jedine hranioce porodice.

Slubena putovanjaKoje naknade trokova pri slubenim

26


putovanjima ostaju osloboene poreza? Nalazite li se na slubenom putu, sledee naknade trokova poslodavca ostaju osloboene poreza na platu: Trokovi prevoza (npr. naknade za preene kilometre) dnevnice i trokovi noenja. Kada se radi o slubenom putovanju? Slubeno putovanje (blie podruje) je delatnost van radnog mesta (kancelarije, radionice, radne zone, magacina itd.). Takoe o slubenom putovanju se radi ukoliko se due vreme delatnost obavlja na takvoj udaljenosti da svakodnevni povratak s posla kui u stalno mesto boravka (prebivalite porodice) nije prihvatljiv (dalje podruje). U oba sluaja slubeno putovanje mora biti po nalogu poslodavca. Razlikovanje je meutim znaajno za trajanje odobravanja dnevnica osloboenih poreza (vidi Dnevnice na str. 28). Trokovi prevoza Osloboene poreza su naknade stvarnih trokova prevoza (npr. voz, avion, taksi). Pri korienju privatnog vozila moe se ostvariti pravo na isplatu naknade za preene kilometre koja je osloboena poreza. Naknada iznosi: za preene kilometre

Vozilo

Naknada za Naknada za preene ki- preene kilometre do lometre od 30.06.2008. 01.07.2008. 0,38 0,05 0,12 0,22 0,24 0,47 0,42 0,05 0,14 0,24 0,24 0,47

putniko vozilo za svako lice u vozilu motocikl do 250 cm3 motocikl preko 250 cm3 bicikl 1. do 5. km bicikl od 6. km

Naknada za preene kilometre za putniko motorno vozilo moe se isplatiti bez plaanja poreza na platu za najvie 30.000 kilometara godinje. Za isplatu naknade za preene kilometre koja je osloboena poreza naelno se mora voditi knjiga vonje. Ista mora sadravati sledee: datum, kilometrau, zbir poslovno preenih kilometara dnevno, polaznu taku i konanu taku puta te svrhu svakog putovanja pojedinano. Pored naknade za preene kilometre, bez oporezivanja se ne mogu isplatiti nikakvi drugi putni trokovi. Trokovi vinjete za autoput, putarine za autoput i tunele kao i takse za parkiranje se pokrivaju naknadom za preene kilometre. Naknade za trokove prevoza osloboene poreza su nezavisne od prava na dnevnice.

27


Kako se tretiraju naknade trokova kod slubenih putovanja koja poinju od stana? Ukoliko vonje na mesto obavljanja delatnosti u jednom kalendarskom mesecu preteito poinju neposredno od stana, onda se u pogledu istog mesta obavljanja delatnosti poev od narednog meseca radi o vonjama izmeu stana i radnog mesta, a pokrivene su iznosom umanjenja poreza za prevoz ili moebitnom paualom za lica koja rade van svog mesta stanovanja. Time takve naknade trokova od narednog meseca podleu poreskoj obavezi. Dnevnice Dnevnice za slubena putovanja u zemlji do 26,40 dnevno su osloboene poreza. Pri tom slubeni put mora trajati due od tri sata. Po isteku ovog vremena moe za svaki zapoeti sat ostati dvanaesti deo od 26,40 (dakle 2,20 /sat) osloboen plaanja poreza. Kako se poreski tretiraju dnevnice kod slubenih putovanja u bliskom podruju? Ako Vas slubena putovanja u bliskom podruju (u pravilu do 120 km) stalno ili barem redovno vode na isto mesto ili na vie mesta (npr. gradilite, filijala) a ne postoji povoljnije pravilo u odredbi kojom je regulisana Vaa plata (u Vaem kolektivnom ugovoru), onda je vremensko trajanje povlastice

ogranieno. U tom sluaju dnevnice pri svakodnevnom povratku kui od onog trenutka vie nisu osloboene poreza kada terensko radno mesto postaje novo sredite delatnosti. Radi se o novom sreditu delatnosti kad ste na jednom te istom mestu bez prekida due od pet dana ili ste redovno uz stalne povratke (jedan dan u sedmici) na jednom mestu a prekorai se poetna faza od pet dana ili ste neredovno uz stalne povratke na jednom mestu a prekorai se poetna faza od 15 dana u kalendarskoj godini ili ste u istom radnom podruju (npr. sreski zastupnik) due od pet dana ili ste u okviru vozake delatnosti na istim rutama ili linijama (npr. voza autobusa) due od pet dana. Dnevnice osloboene poreza u ovim sluajevima se odobravaju samo u poetnoj fazi od 5 odnosno 15 dana. Ukoliko je pravo na dnevnice regulisano kolektivnim ugovorom ili nekom drugom platnom odredbom, ove dnevnice ostaju nezavisno od toga da li trajanjem ili nainom slubenog putovanja nastaje novo sredite delatnosti u okviru Pravila o dvanaestom delu Zakona o porezu na prihod (EStG) do 26,40 dnevno (2,20 za svaki zapo-

28


eti sat, najmanje trajanje due od tri sata) osloboene poreza, a za sledee delatnosti: sluba na terenu vozaka delatnost radovi na gradilitu i montani radovi stavljanje radne snage na raspolaganje privremena delatnost na mestu rada u drugoj politikoj optini za 6 meseci Kako se poreski tretiraju dnevnice kod slubenih putovanja van bliskog podruja? Ukoliko svakodnevni povratak kui u stalno mesto boravka (prebivalite porodice) nije prihvatljivo (u pravilu od 120 km), dnevnice se za delatnost na istom mestu isplauju bez oporezivanja est meseci do visine od 26,40 dnevno. Trokovi noenja

(npr. za doruak) se mogu uvaavati kao trokovi reprezentacije kod poreske uprave. Bez rauna se putem procene za putovanja u zemlji utvruju sa 4,40 odnosno za putovanja u inostranstvo sa 5,85 po noenju. Slubena putovanja u inostranstvo Dnevnice i naknade za noenje u inostranstvu poslodavac moe isplatiti iznosom osloboenim poreza koji odgovara najvioj stopi plaanja za putovanja u inostranstvo slubenika Saveza. Trokovi noenja ukljuujui doruak se mogu nadoknaditi i potvrdom prema stvarnom obimu i osloboeni su poreza. Slede aktualne dnevnice i naknade za noenje za austrijske pogranine zemlje i SAD:Zemlja* Dnevnica Naknada za noenje 27,90 27,90 18,10 32,70 15,90 23,30 24,40 26,60 42,90

Nemaka

35,30 35,80 30,70 36,80 27,90 31,00 31,00 26,60 52,30

Za noenja u zemlji se od poslodavca moe zahtevati isplata trokova noenja raunajui i doruak prema raunima bez oporezivanja. Ako ne postoji dokaz uz pomo rauna, osloboeno poreza moe biti paualno 15 za noenje. U sluaju da nema trokova za noenje (npr. prenoite na raspolaganju), ne dolazi do isplate paualnog iznosa osloboenog poreza. Dodatni izdaci

Italija Lihtentajn vajcarska Slovaka Slovenija eka Maarska SAD

29


*) Za odreene velegradove (npr. Rim, Milano, Njujork, Vaington) i pogranina podruja (npr. Freilassing) postoje posebne stope. Celokupne stope za putovanja u inostranstvo nalaze se u dodatku smernica za porez na platu 2002. pod www.bmf.gv.at, rubrika Tools Findok (Richt, linien, Lohnsteuerrichtlinien, Anhang).

Ostala primanjata su ostala primanja? Ostala primanja su zagarantovana primanja pored tekue plate, a koja se ostvaruju jednokratno ili u veim razmacima. Najznaajniji vidovi ostalih primanja su regres za godinji odmor i boinica (13. i 14. mesena plata). Primeri za dalje vrste ostalih primanja su: otpremnine naknade iz bilanse premije naknade povodom jubileja uea u dobiti

Izdvajanja poslodavca u penzijske fondoveDa li su izdvajanja u penzijske fondove osloboena poreza? Doprinosi koje poslodavac uplauje za radnike u penzijske fondove u smislu Zakona o penzijskim fondovima, osloboeni su poreza. Doprinosi u inostrane penzijske fondove su osloboeni poreza samo ukoliko postoji zakonska obaveza ili ukoliko se izvre kod inostranih ustanova u smislu Zakona o penzijskim fondovima. Pri tome obratite panju da budue penzije koje se zasnivaju na ovim doprinosima poslodavca potpuno podleu poreskoj obavezi. Ukoliko se budua penzija iz penzijskog fonda zasniva na doprinosima radnika, samo etvrtina iste se oporezuje. Ukoliko za to ostvarite premiju za penzijsku tednju, budua penzija je uopte osloboena poreza (vidi na str. 59). Osloboeni poreza na platu su i doprinosi poslodavca internim penzijskim fondovima preduzea ili zakladama za podrku radnika.

Regres za godinji odmor i boinica Kako se oporezuje regres za godinji odmor i boinica? Ukoliko radnik dobije od poslodavca 13. i 14. mesenu platu, do iznosa od 620 godinje ne plaa se porez. Iznos koji je vei od ovoga oporezuje se fiksnom poreskom stopom od 6%. Ostala primanja se do odreene granice, do takozvane godinje estine, oporezuju stopom od 6%.

30


Napomena: Godinja estina se izrauna kako sledi:tekua (bruto) primanja isplaena u kalendarskoj godini broj prolih kalendarskih meseci (od poetka godine) x2

Kod primanja koja ostaju nepromenjena, godinja estina time odgovara dvema mesenim platama, dakle tano 13. i 14. mesenoj plati. Deo ostalih primanja koji prelazi godinju estinu ne oporezuje se primenjujui poresku olakicu, nego zajedno sa tekuom platom tog meseca. Pri niskim ostalim primanjima (u pravilu do mesene bruto plate od oko 1.000 ) je iznos do 2.000 osloboen poreza. Doprinosi za socijalno osiguranje koji otpadaju na ostala primanja se pre primene fiksne poreske stope odbijaju. Otpremnine Od 2003. god. vae odredbe Zakona o saradnikoj tednji u preduzeima . Pri oporezivanju otpremnine treba razlikovati da li ima radnik pravo na otpremninu po starom ili ve po novom sistemu otpremnina. Na ta treba obratiti panju kod radnih odnosa koji su zasnovani od poetka 2003. godine?

Za radnike iji se radni odnos zasnovao od poetka 2003. god., naelno se primenjuje novi sistem otpremnina (iznimke su na primer slubeni premetaj unutar koncerna ili kratkoroni prekid rada). U tom sluaju poslodavac za radnika mora uplatiti 1,53% bruto plate u interni tedni fond preduzea. Za ove radnike ne postoji mogunost da se oporezuje otpremnina po kolektivnom ugovoru ili dobrovoljna otpremnina sa fiksnom poreskom stopom od 6%. Na ta treba obratiti panju kod radnih odnosa koji su zasnovani pre 2003. godine? Ukoliko radnik ostane u starom sistemu otpremnina, ne dolazi do nikakvih promena. Ukoliko poslodavac i radnik dogovoru prelaz na novi sistem, postoje sledee mogunosti: Zamrzavanje starih prava na korienje otpremnine do trenutka dogovorenog prelaza i plaanje 1,53% bruto plate od trenutka dogovorenog prelaza. U tom sluaju za zamrznute delove vae i dalje nepromenjeno stare odredbe. Potpuno prenoenje starih prava na korienje otpremnine u interni tedni fond preduzea. Pritom se prenose sva zakonska prava na korienje otpremnine do termina prelaza u interni tedni fond preduzea. U pogledu zakonske otpremnine vae iskljuivo nove odredbe. Tako-

31


e ne postoji mogunost da se oporezuje otpremnina po kolektivnom ugovoru sa fiksnom poreskom stopom od 6%. Odredbe koje se odnose na dobrovoljne otpremnine vae meutim dalje nepromenjeno. Delomino prenoenje starih prava na korienje otpremnine u interni tedni fond preduzea. Pritom se zamrzava jedan deo prava do termina prelaza a jedan deo se prenosi u interni tedni fond preduzea. Za zamrznuti deo vae i dalje odredbe koje se odnose na zakonske i dobrovoljne otpremnine. Kako se oporezuju zakonske otpremnine i otpremnine po kolektivnom ugovoru? Oporezivanje po starom sistemu Ona prava na korienje zakonske otpremnine i otpremnine po kolektivnom ugovoru, koja poslodavac isplauje, poto radnik nije preao na novi sistem ili su prava bila zamrznuta u odreenom trenutku, se naelno oporezuju sa fiksnom poreskom stopom od 6%. Pri niskim primanjima moe se primenjivati i nia stopa. Oporezivanje po novom sistemu Prava na korienje otpremnine, koja se isplauju radniku iz internog tednog fonda preduzea, podleu fiksnoj poreskoj stopi od 6%. Ukoliko se prava prenesu na ustanovu koja nudi tednju za budunost (npr. penzijski fond), onda je itav iznos

osloboen plaanja poreza. Sledee isplaivanje rente od strane osiguravajueg drutva ili penzijskog fonda je takoe osloboeno poreza. Prava na korienje otpremnine po kolektivnom ugovoru, koja nastaju nakon odreenog trenutka prelaza, ne mogu se vie povoljno oporezivati sa fiksnom poreskom stopom od 6%. Kako se oporezuju dobrovoljne otpremnine? Dobrovoljne otpremnine koje dospevaju pri ili po okonanju radnog odnosa, se oporezuju sa fiksnom poreskom stopom od 6% u iznosu od tri mesene plate (eventualno jo poveanom za poviice na osnovu dokazanog radnog staa ukoliko nemate pravo na zakonsku otpremninu za ovaj radni sta). Prekomerna primanja se oporezuju po tekuoj tarifi. Druge vrste ostalih primanja Da li postoje dalja ostala primanja koja su poreski povlaena? Posebne odredbe postoje za sledea ostala primanja: Premije za predloge poboljanja rada kao i naknade za pronalaske vezane za rad se do visine dodatne godinje estine, poveane za 15%, oporezuju fiksnom poreskom stopom od 6%.

32


Naknadna plaanja, otpremnine prilikom otkaza i nagodbeni iznosi se oporezuju po tarifi. Po odbijanju doprinosa za socijalno osiguranje koji se zato plaaju, ostaje jedna petina primanja osloboena poreza kao ublaavanje progresivnog oporezivanja i u svrhu uvaavanja doplataka osloboenih poreza. Ako je radnik sa svojim ukupnim pravima na korienje otpremnine preao na novi sistem i doe do plaanja nagodbenog iznosa, isti se moe do iznosa od 7.500 oporezivati sa fiksnom poreskom stopom od 6%. Na ovu povlasticu nemaju pravo oni radnici koji su potpuno ostali u starom sistemu ili ija su prava potpuno ili delomino zamrznuta na odreeni termin. Zamenske naknade za ne potroeni godinji odmor se dele. Ukoliko su vezane za tekua primanja, oporezuju se po tarifi. Ukoliko su vezane za ostala primanja, podleu fiksnoj poreskoj stopi od 6%. Otpremnine povodom odlaska u penziju se oporezuju sa polovinom poreske stope samo ako njihova vrednost u gotovini ne prelazi 10.200 (poreska stopa do 10.000 je ionako 0%, vidi na str. 15). Ukoliko je otpremnina povodom odlaska u penziju vea, oporezuje se u potpunosti po tarifi u kalendarskom mesecu u kojem je isplaena. Kako biste izbegavali oporezivanje, vrednost otpremnine povodom odlaska

u penziju u gotovini poslodavac moe takoe poreski neutralno prenositi u neki penzijski fond. Plaanja iz socijalnog plana se do visine od 22.000 povlaeno oporezuju sa polovinom poreske stope.

Dodaci i doplaciKoji dodaci i doplaci su osloboeni poreza? Dodaci ostvareni na osnovu kolektivnih ugovora, ugovora u okviru preduzea ili zakonskih propisa do najvieg iznosa od 360 meseno su osloboeni poreza, i to pod uslovom da se radi o radovima: na izrazito prljavom radnom mestu za samog radnika i njegovu odeu (dodatak za rad u prljavom) ili na izuzetno tekim poslovima u poreenju sa opte uobiajenim uslovima rada (u toj brani) (dodatak za tee uslove rada) ili na poslovima koji usled tetnog dejstva tetnih materija po zdravlje ili zraenja, usled vruine, hladnoe ili vlage neizbeno predstavljaju opasnost za zdravlje (dodatak za rad opasan po ivot). Doplaci za rad nedeljom, praznikom i nou kao i doplaci za prekovremeni rad vezan za ove radove do najvieg iznosa od 360 meseno se takoe ne oporezuju.

33


Prekovremeni radKako se oporezuje normalni prekovremeni rad? Osnovna plata za prekovremeni rad se uvek oporezuje tekuom tarifom. Od 2009. god. vai: Doplaci za prekovremeni rad za prvih deset sati prekovremenog rada u mesecu u obimu od najvie 50% osnovne plate su do mesenog maksimalnog iznosa od ukupno 86 osloboeni poreza. Do 2008. god. je bilo pet prekovremenih radnih sati do 43 povlaeno oporezovanih.

radnici su izmeu ostalih pekari, noni uvari, none negovateljice. Ostvarivanje prava na oslobaanje poreza za doplatke za rad nedeljom, praznikom te za noni rad je posebno regulisano. Bitno je da je rad u to vreme nuan zbog prirode preduzea te da se vodi konkretna evidencija o broju i vremenu asova.

Pokretanje poreskog pitanja od strane poslodavcata podrazumevamo pod pokretanjem poreskog pitanja od strane poslodavca? Poslodavac ili nosilac penzijskog osiguranja moe dobrovoljno, kao posebnu uslugu u okviru pokretanja obrauna poreza na platu, izmeu ostalog izjednaiti razliito visoke mesene osnovice za obraun poreza. Za to nije potreban zahtev. Ako ste tokom cele godine bili zaposleni kod Vaeg poslodavca ili ste tokom cele godine primali penziju od Vaeg nosioca penzijskog osiguranja, a pri tome nije obraunavan osloboeni iznos, poslodavac ili nosilac penzijskog osiguranja moe u decembru pokrenuti proireno pokretanje poreskog pitanja. Poslodavac moe obraunati Vaa izdvajanja za crkvu i sindikat (zato je potrebno na

Doplaci za noni rad i prekovremeni rad nouKada su doplaci za noni rad i prekovremeni rad nou osloboeni poreza? No u poreskom smislu je vreme izmeu 19.00 i 7.00 asova. Poreske olakice se odnose samo na doplatke za radne asove ostvarene u toku povezanog vremena nonog rada od najmanje tri asa (blok-vreme). Postoji posebna uredba za radnike ije se normalno radno vreme u periodu plaanja plate odvija preteno nou. Za ove radnike se osloboeni iznos od 360 meseno povisuje za 50%, znai na 540 meseno. Noni

34


vreme prikazati poslodavcu potvrde o uplatama) kao i snova obraunati porez za ostala primanja u okviru godinje estine (u odnosu na slobodnu granicu i uravnilovku).

35

Koja prava moete ostvariti u poreskoj upravi?

Koja prava moete ostvariti u poreskoj upravi?Pri razrezu poreza za radnike po isteku godine moete ostvariti sledea prava: iznos umanjenja poreza za jedine hranioce porodice i samohrane roditelje ukljuujui dodatak na decu (iako ste ga ve ostvarili kod poslodavca) iznos umanjenja poreza za nosioce izdravanja dodatak na vie dece paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja (ukoliko je jo niste ostvarili kod poslodavca) doprinose za obavezno osiguranje na osnovu neznatnog zapoljavanja prema 19a Opteg zakona o socijalnom osiguranju (ASVG) ukoliko optirate u sistem zakonskog socijalnog osiguranja dodatni doprinos u zdravstvenom osiguranju prema 51d Opteg zakona o socijalnom osiguranju za suosigurane lanove porodice Iznosi umanjenja poreza (ukljuujui dodatak na vie dece) naiete u poglavlju Poreska tarifa i iznosi umanjenja poreza na str. 14. Sledee poglavlje se zato odnosi na osloboene iznose za: trokove reprezentacije vanredne izdatke vanredna optereenja slubena uverenja i iskaznice za rtve

Va razrez poreza za radnike moete dostaviti ili elektronskim putem preko FinanzOnline (vidi na str. 71) ili obrascem L 1. Obrazac moete dobiti besplatno u Vaoj poreskoj upravi kao i na internetu pod www.bmf.gv.at, rubrika Services Formulare , .

Trokovi reprezentacijeta su trokovi reprezentacije? Trokovi reprezentacije radnika su utroci ili izdaci pod uslovom korienja u svrhu rada. Isti su znai neposredno povezani sa nesamostalnom delatnou kojom se bavite. Odreeni trokovi reprezentacije kao na primer doprinosi za obavezno osiguranje, doprinosi za komoru i doprinosi za izgradnju stambenog prostora se automatski obraunavaju od strane poslodavca pri odbijanju poreza na platu. Taksa za e-card je takoe obavezni doprinos koji se automatski uraunava kod obraunavanja plate.

36


Trokovi reprezentacije koji se odraavaju na porez, smanjuju porez na prihod u visini dotine granine poreske stope (vidi na str. 15). Pravo na paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja moete ostvariti kod Vaeg poslodavca deklaracijom putem obrasca L 34. Ukoliko ste na to zaboravili, moete je naknadno u svako vreme ostvariti pri razrezu poreza za radnike. Dalje trokove reprezentacije moete naknadno deklarisati u poreskoj upravi putem razreza. Na ta naelno treba obratiti panju kod trokova reprezentacije? Naelno se trokovi reprezentacije moraju dokazati odgovarajuim potvrdama (rauni, priznanice, knjiga vonje). Ako nain i visinu trokova reprezentacije nije mogue pismeno dokazati, dovoljan je verodostojan prikaz istih. Obratite panju na sledee: Molimo Vas da deklaraciji ne priloite priznanice. Ali ih sauvajte sedam godina jer se na zahtev poreske uprave moraju prikazati. ta je pauala trokova reprezentacije? Svaki aktivni radnik ima pravo na paualni iznos za trokove reprezentacije u visini od 132 godinje. Ova pauala je ve uraunata u uobiajene tabele poreza na platu i, nezavisno od toga

da li ste imali trokove reprezentacije, oduzima se od osnovice za obraun poreza na platu. Stoga se sledei, u praksi najei, trokovi reprezentacije samo u sluaju da ukupno prelaze granicu od 132 godinje olakavajue odraavaju na porez: radna odea sredstva za rad i alati radna soba kolovanje i struno usavravanje, prekvalifikacija doprinos savetu preduzea kompjuter dvostruko voenje domainstva i putovanja porodici struna literatura bicikl trokovi prevoza manjak internet motorno vozilo putni trokovi kursevi jezika studijska putovanja telefon, mobilni telefon

ABC trokova reprezentacijeRadna odea Tipina radna odea ili odea za zatitu na radu pri oporezivanju moe se

37


uzeti u obzir kao troak za odeu. Odea koja se uobiajeno nosi i privatno, ne moe se otpisati, tako npr. kostim ili odelo, iako se takva odea zahteva i na radnom mestu. Trokovi reprezentacije su npr.: radno odelo bravara, molera, azbestno odelo, radna odea montera kao i radni mantili zatitna obua i zatitne arape kod profesija gde se na radu stoji radna odea kuvara, kecelja mesara uniforme ili slubena odela sa znakom preduzea koja imaju karakter uniforme i sve to uz to ide (mane, kravate) Obratite panju na sledee: Trokovi ienja Vae radne odee mogu se otpisati samo pri za Vau struku neuobiajenoj prljavosti (npr. radna odea automehaniara). Dalji preduslov za uvaavanje je raun istionice. Sredstva za rad i alati U to spadaju privredna dobra koja se prvenstveno koriste za vrenje delatnosti. Primeri: kompjuteri struna literatura motorna vozila kod zastupnika koji rade na terenu noevi kod mesara ili kuvara

motorna testera kod umskih radnika muziki instrumenti kod muziara ili uitelja muzike Sredstva za rad i alati u vrednosti manjoj od 400 su privredna dobra neznatne vrednosti. Isti se mogu u potpunosti otpisati u onoj kalendarskoj godini u kojoj su nabavljeni. Ukoliko vek trajanja privrednog dobra neznatne vrednosti prelazi godinu dana a nabavna cena prelazi sumu od 400 , isti se moe otpisivati samo postepeno prema verovatnom vremenu korienja (otpisivanje za amortizaciju skraeno AfA). Usledi li nabavka sredstava za rad ili alata posle 30. juna dotine godine, za prvu godinu se moe otpisati samo polovina AfA (vidi primer pod natuknicom Kompjuter na str. 43). Radna soba Trokovi za radnu sobu u sastavu privatnog stana i nametanje iste se naelno ne mogu otpisivati. Otpisivati se mogu trokovi radne prostorije samo u sluaju da se ista koristi (skoro) iskljuivo u svrhu rada te predstavlja sredite celokupne delatnosti preduzea i profesije. Ovo je posebno sluaj kod radnika koji rade kod kue, knjigovoa koji rade kod kue ili zaposlenih koji rade kod kue na tele-poslovima (vidi na str. 48), meutim ne i kod nastavnika, sudija, politiara ili zastupnika.

38


Trokovi za radni prostor van stana potreban u svrhu rada se mogu otpisati kao trokovi reprezentacije. Kao trokovi reprezentacije u vezi sa radnom sobom u obzir dolaze sledei srazmerni izdaci: stanarina reijski trokovi (grejanje, osvetlenje, osiguranje, itd.) otpisivanje za amortizaciju (AfA) za nametaj; kod sopstvenih kua ili stanova u vlasnitvu otpisivanje za amortizaciju (AfA) od trokova proizvodnje trokovi finansiranja Napomena: Ne moe se odbiti nametaj (npr. pisai stolovi, stolice, police, kancelarijski ormani, ormani) koji se profesionalno upotrebljava u stanu van poreski priznate radne sobe. Samo tipina sredstva za rad npr. oprema za automatsku obradu podataka (ukljuujui sto za kompjuter) i faks vae u meri profesionalne upotrebe kao sredstva za rad. Zato ne teti ako stoje u stanu u kojoj se ne nalazi radna soba u poreskom smislu.

otpisati od poreza? Izdaci za mere obrazovanja se mogu odbiti kao trokovi reprezentacije kada predstavljaju trokove za struno usavravanje, kolovanje u srodnoj delatnosti ili sveobuhvatnu prekvalifikaciju. ta su trokovi strunog usavravanja i kolovanja i kada se mogu otpisati? Radi se o strunom usavravanju kad se ve bavite nekom profesijom i mere obrazovanja (npr. kursevi, seminari koji se odnose na profesiju) slue poboljavanju znanja i sposobnosti za vrenje te profesije. Trokovi strunog usavravanja mogu se odbiti kao trokovi reprezentacije. Trgovaki ili birotehniki osnovni kursevi (npr. kursevi za obuku u radu na automatskoj obradi podataka, internet-kursevi, sticanje evropskog certifikata za kompjuter, uvod u knjigovodstvo, raunovodstvo, obraun plata ili poresko poslovanje) se takoe mogu otpisivati a da se ne proveri konkretna primenjivost u dotinoj profesiji (vidi Kursevi jezika na str. 47). Radi se o kolovanju kad mere obrazovanja slue sticanju znanja koje omoguava vrenje budue profesije. Iste se mogu otpisati kad su u vezi sa delatnou srodnom profesiji kojom se trenutno bavite. Pod srodnom delatnou podrazumevamo npr. frizera i pedikera, mesara i kuvara, elektrotehniara i tehniara u automatskoj obradi podataka.

kolovanje i struno usavravanje, prekvalifikacija Kada se mogu mere obrazovanja

39


Ukoliko je mera obrazovanja u vezi sa ve vrenom delatnou, nije potrebno razlikovati izmeu strunog usavravanja ili kolovanja zato to se u oba sluaja moe otpisati. Trokovi kolovanja i strunog usavravanja se razlikuju od prekvalifikacije u tome ta ne moraju biti sveobuhvatni; time se mogu otpisati i pojedinani segmenti obrazovanja specifini za profesiju kao trokovi reprezentacije. Primeri za izdatke za struno usavravanje i kolovanje: izdaci u vezi sa pohaanjem vie tehnike obrazovne ustanove (HTL) nekog elektriara izdaci u vezi sa studijem arhitekture nekog graevinskog tehniara (HTL) na tehnikom univerzitetu izdaci strunjakinje za ugostiteljske poslove u vezi sa pohaanjem kursa za turistiki menadment izdaci tehniara u vezi sa polaganjem ispita za civilnog tehniara izdaci u vezi sa polaganjem ispita za napredovanje slubenika ili sa pohaanjem opteobrazovne vie kole/AHS (vie kole usmerenog obrazovanja za struku/BHS) ili relevantnog univerzitetskog studija od slubenika u dravnoj slubi ta su trokovi prekvalifikacije i kada se mogu otpisati? Radi se o prekvalifikaciji kad su mere

tako sveobuhvatne da omoguavaju prelaz na novu profesionalnu delatnost koja nije srodna dosadanjoj delatnosti te kad elite da postignete stvarno vrenje nove profesije. Primeri za otpisive mere prekvalifikacije: obuka radnice u tampari u bolniarku izdaci poljoprivrednog radnika u vezi sa obukom u alatniara izdaci krojanice u vezi sa obukom u babicu izdaci studenta (vidi na str. 41) koji u svrhu finansiranja svog studija ostvaruje primanja od pomonih radova ili povremenih zaposlenja Pojam prekvalifikacija kao i kolovanje i struno usavravanje pretpostavlja da se poreski obveznik u godini prekvalifikacije bavi poslovnom delatnou iako se radi samo o jednostavnim poslovima ili povremenim zaposlenjima. Primer: Poetak studija medicine u oktobru 2008. god. i poetak poslovne delatnosti kao taksista u februaru 2009. god. Trokove studija moe otpisati kao trokove prekvalifikacije poeto od 2009. god. Pojam prekvalifikacija implicira da

40


se ovde radi samo o sluajevima eljene promene profesije (od dosadanje glavne delatnosti ka drugoj glavnoj delatnosti). Neko zanimanje se smatra glavnom delatnou kad se sa njim ostvaruje znatni deo (vie od polovine) primanja. Ukoliko ste ve radili u nekoj profesiji, moete u sluaju nezaposlenosti i dalje otpisivati trokove prekvalifikacije kao i trokove kolovanja i strunog usavravanja, nezavisno od toga da li ste primili pomo nezaposlenima. Poto penzioner ne vri delatnost koja donosi zaradu, mere obrazovanja svake vrste (struno usavravanje, kolovanje i prekvalifikacija) naelno ne mogu se otpisati kao trokovi reprezentacije. Izuzetak je prevremeni penzioner koji namerava da se ponovo bavi nekom poslovnom delatnou. Razlozi za prekvalifikaciju mogu biti prouzrokovani spoljnim okolnostima (npr. ekonomski uslovljeno prestrukturiranje od strane poslodavca ili ak i zatvaranja preduzea), nezadovoljstvom u dosadanjoj profesiji ili interesom za poslovnom preorijentacijom. Poreski obveznik, meutim, mora dokazati ili uverljivo obrazloiti da zaista eli da radi u nekoj drugoj profesiji kao glavnoj delatnosti koja e barem preteitim delom pridonositi osiguravanju buduih sredstava potrebnih za ivot. Od toga se svakako moe polaziti kada zbog nezaposlenosti nije vie

mogue ostvariti prihode u ranije vrenoj poslovnoj delatnosti ili kada je ugroeno dalje ostvarivanje prihoda u dosadanjoj profesiji ili kada se prekvalifikacijom poboljavaju anse na poslu ili mogunosti zarade u poslu. Prekvalifikacija mora biti sveobuhvatna. Izdaci samog poreskog obveznika u vezi sa merama prekvalifikacije koje su podsticane iz javnih sredstava (Zavod za zapoljavanje/AMS) ili od zaklada za rad, se mogu uvek otpisati kao trokovi reprezentacije. Zato se izdaci za pojedinane kurseve ili module kurseva za poslovnu delatnost koja nije srodna ne mogu odbiti kao trokovi reprezentacije (npr. izdaci za pohaanje pojedinanog kursa za bolniara koji sam za sebe ne garantuje promenu profesije). Takvi izdaci se mogu odbiti samo ako se radi o trokovima kolovanja ili strunog usavravanja. Da li se mogu otpisati trokovi za studij? Trokovi za univerzitetski studij mogu se otpisati kao trokovi strunog usavravanja (npr. drugi studij koji je usko povezan sa prvim studijem kao npr. studij privrede preduzea nekog pravnika), kao trokovi kolovanja u srodnoj profesiji (npr. studij privrede preduzea nekog industrijskog trgovca) ili kao trokovi prekvalifikacije (npr. studij farmacije nekog bibliotekara). Otpisat se ne mogu samo studij-

41


ske takse nego i svi trokovi u vezi sa obrazovnim merama (npr. struna literatura i trokovi prevoza, vidi na str. 44). Kako izgleda sa trokovima za strune usmerene kole? Trokovi strunih usmerenih kola se mogu otpisati ako su u vezi sa obavljanom ili srodnom profesijom ili predstavljaju sveobuhvatnu prekvalifikaciju. Otpisati se mogu npr. trokovi knjigovoe koji pohaa veernju trgovaku kolu ili trgovaku akademiju (HAK); trokovi rukovodeeg slubenika nekog izvoznog preduzea koji pohaa dotinu visoku strunu kolu; ili tehniara koji pohaa viu kolu u zavodu za tehniko obrazovanje (HTL). Da li mogu se uvaiti trokovi za privatno kolovanje? Ne mogu se otpisati trokovi za kolovanje koji uglavnom spadaju u privatnu sferu, kao npr. trokovi vozake dozvole kategorije B, kursevi sporta ili kursevi koji slue obrazovanju linosti. Trokovi vozake dozvole C-kategorije moete otpisati samo ako Vam je vozaka dozvola potrebna za samu profesiju kojom se bavite ili za slinu profesiju. Koji trokovi obrazovanja se mogu kon-

kretno otpisati kao trokovi reprezentacije? Otpisivi su pre svega: sami trokovi kursa (doprinos za kurs) trokovi za materijal, struna literatura trokovi za sredstva za rad (npr. srazmerni trokovi za kompjuter) dodatni putni trokovi eventualno dnevnice (za prvih pet dana ukoliko se kurs ne odrava u mestu stanovanja ili rada) trokovi noenja Kada i pri kojim prihodima se mogu otpisati trokovi obrazovanja? Trokovi kolovanja, strunog usavravanja i prekvalifikacije mogu se odbiti kao i svi trokovi reprezentacije u onoj godini u kojoj su nastali. Trokovi strunog usavravanja i kolovanja mogu se uvaavati pri dosadanjoj delatnosti kao trokovi reprezentacije. Trokovi za sveobuhvatnu prekvalifikaciju koji ele da postignu stvarno vrenje druge profesije, predstavljaju takozvane unapred otpisive trokove reprezentacije koji se mogu izjednaiti sa drugim prihodima (takoe od nesamostalnog rada). U pojedinanom sluaju mogu se i trokovi strunog usavravanja uvaiti kao unapred otpisivi trokovi reprezentacije (npr. kurs o pravu o vrednosnim hartijama u sluaju obeavanja zapoljavanja

42


kod banke u odeljenju za vrednosne hartije). Doprinos savetu preduzea Doprinos savetu preduzea se dodue zadrava pri obraunu plate, ali se pri tekuem obraunavanju plate ne odraava olakavajue na porez. Na ovaj doprinos se moe ostvariti pravo pri razrezu poreza za radnike. Kompjuter Trokovi za kompjuter, ukljuujui sve to uz to pripada (npr. tampa ili skener), su trokovi reprezentacije ukoliko se kompjuter koristi u poslovne svrhe. Ukoliko kompjuter stoji u stanu, obim korienja u svrhu profesije radnik mora ili dokazati ili verodostojno obrazloiti. Bez posebnog dokaza ako se znaajno korienje kompjutera kao sredstvo za rad u osnovi moe verodostojno obrazloiti smatra se korienje u privatne svrhe u obimu od 40%. Trokovi nabavke kompjutera se otpisuju preko otpisivanja za amortizaciju (AfA) na osnovu najmanje trogodinjeg korienja. Raunar, monitor i tastatura predstavljaju celinu. Nabavi li se naknadno dodatni pribor kao mi, tampa ili skener ispod 400 , isti se mogu u potpunosti odmah (nakon odbitka privatnog udela) otpisati kao privredno dobro neznatne vrednosti.

Takoe sve nabavke vezane za korienje kompjutera, kao to su pisai sto, software, USB-sticks, prirunici i papir se otpisuju prema omeru upotrebe u svrhu profesije. Primer: 11.8.2008. god. izvrena je nabavka kompjutera ukljuujui monitor i tastaturu po ukupnoj ceni od 1.200 koji e stajati kod kue, a u svrhu bavljenja profesijom. Trokovi reprezentacije pri korienju u periodu od tri godine iznose bez dokaza da e se kompjuter koristiti u privatne svrhe:

Godina

Ukupno

Privatni udeo od 40%

Odbitak

AfA za 2008. god. AfA za 2009. god. AfA za 2010. god. AfA za 2011. god.

200 *

80

120

400 *

160

240

400 *

160

240

200 *

80

120

*) polugodinji AfA

43


Dvostruko voenje domainstva i putovanja porodici Ako je Vae mesto zaposlenja u toj meri udaljeno od prebivalita porodice da se ne moe svakodnevno putovati kui (u svakom sluaju na udaljenosti od vie od 120 km), a time Vam je potreban stan u blzini Vaeg radnog mesta, rashode za ovaj stan moete otpisati kao trokove reprezentacije. Tako moete na primer odbiti izdatke za stanarinu i reijske trokove do prosene visine hotelskih trokova te nametaj (zavisno od mesnih prilika do 2.200 meseno). Izdaci za vonje porodici do maksimalnog iznosa od 244,25 meseno (do juna 2008. god.) i od 281,00 meseno (od jula 2008.) se takoe mogu uvaiti kao trokovi reprezentacije. Kao trokovi vonje se uzimaju izdaci utroeni na dotino korieno prevozno sredstvo (npr. vozna karta, naknada za preene kilometre). Lica u braku ili zajednici slinoj braku (i bez deteta) ove trokove reprezentacije mogu trajno otpisivati ukoliko oba partnera ostvaruju poreski relevantna primanja (vie od 2.200 godinje ili vie od jedne desetine primanja poreskog obveznika). Ukoliko partner ne radi, ostvarivanje prava na trokove za dvostruko voenje domainstva je u pravilu mogue u periodu od dve godine. Kod lica koja ive sama, dvostruko voenje

domainstva je ogranieno na otprilike est meseci. U iznimnim sluajevima (npr. u strukama koje uobiajeno imaju veu fluktuaciju kao u graevinstvu; pri ogranienim radnim odnosima ako na prebivalitu porodice stanuje lan porodice kojemu je potrebna nega; u sluaju prebivalita porodice u inostranstvu i u sluaju znaajne razlike u kupovnoj snazi ili kod ogranienja za doseljavanje prema pravu stranaca) ovaj period se moe opravdano i produiti. Struna literatura Za profesiju potrebne strune knjige (ili odgovarajui elektronski materijal) se mogu otpisivati kao trokovi reprezentacije. Potvrda mora da sadri taan naslov knjige. Nije dovoljno naznaiti razna struna literatura. Dela opteg obrazovanja, kao to su leksikoni ili enciklopedije, ne smatraju se strunom literaturom. Izdaci za novine naelno se smatraju izdacima privatne prirode. Bicikl Vonje u svrhu profesije (to ne vai za vonje izmeu stana i radnog mesta) privatnim bicklom se mogu uraunati u trokove reprezentacije u vidu naknade za preene kilometre u visini od 0,24 po kilometru. Maksimalno za 2.000 kilometara (= do 480 ) godinje.

44


Trokovi prevoza Vidi Putni trokovi na str. 46. Manjak Manjak u blagajni koji radnik mora nadoknaditi poslodavcu spada u trokove reprezentacije. Internet Trokovi za korienje prikljuka na internet u svrhu profesije su otpisivi prema obimu poslovnog korienja. Ukoliko jasno razgraniavanje nije mogue, trokovi se moraju podeliti prema proceni. Kao delimini trokovi prema omeru upotrebe u svrhu profesije mogu se odbiti honorar provajdera, trokovi korienja telefonske linije (online-takse) ili trokovi za paualne obraune (npr. ponuda u paketu za pristup internetu, taksa za telefon). Izdaci za posebno korienje u svrhe profesije (npr. taksa za korienje sistema informacija iz oblasti prava) mogu se u potpunosti otpisivati. Motorno vozilo Trokovi vezani za privatno motorno vozilo koje se koristi u svrhe profesije se obraunavaju ili u vidu naknada za preene kilometre ili kao trokovi reprezentacije prema stvarno dokazanom obimu. Naknade za preene kilo-

metre pokrivaju sledee rashode: otpisivanje za amortizaciju gorivo i ulje trokovi servisa i popravke dodatna oprema (zimske gume, auto-radio, aparat za navigaciju itd.) porezi, trokovi (parkiralita), putarine i vinjete za autoput osiguranja svih vrsta lanarine u auto-motor klubovima trokovi finansiranja

Naknade za preene kilometre se mogu otpisati godinje za maksimalno 30.000 poslovno preenih kilometara. Umesto naknada za preene kilometre, trokovi mogu se takoe otpisati u stvarnoj visini prema poslovnom korienju. Obratite panju na sledee: Pored naknade za preene kilometre kao trokovi reprezentacije se mogu otpisivati tete prouzrokovane viom silom (posebno trokovi popravke posle saobraajne nesree za koju niste krivi ili popravke prouzrokovane tetom koju je naneo odron kamena), a desile su se pri korienju motornog vozila u svrhe profesije. Kao dokaz za godinju upotrebu vozila u svrhe profesije trebate voditi knjigu vonje sa datumom, meraem kilometrae, polaznom i konanom takom

45


vonje, te svrhom pojedinanih vonji i poslovno preenih kilometara dnevno. Ukoliko moete na drugi nain dokazati upotrebu vozila u svrhe profesije (npr. obraun putnih trokova za poslodavca), nije Vam potrebna knjiga vonje. Putni trokovi Zakon o porezu na prihod govori o slubenom putovanju kada radnik po nalogu poslodavca preduzme delatnost van radnog mesta. Pojam slubenog putovanja je prilino irok (vidi poglavlje Slubena putovanja na str. 26). Naknade poslodavca za putne trokove povodom slubenog putovanja su do predviene granice osloboene poreza. Ukoliko radnik ne uopte primi od poslodavca naknade ili samo jedan deo poresko doputenih naknada za putne trokove, na iste moe ostvariti pravo u celini ili delimino putem trokova reprezentacije; pod uslovom meutim da postoje (za razliku od slubenog putovanja stroi) uslovi za putovanje na teren Za trokove prevoza meu. tim nema tih ogranienja, to znai da radnik moe uvaiti trokove za svako putovanje u svrhu profesije (izuzev putovanja izmeu stana i radnog mesta) kao trokove reprezentacije ukoliko ih poslodavac ne nadoknadi (vidi Trokovi prevoza vidi desno). Kada se radi o putovanju na teren?

O putovanju na teren se radi ukoliko radnik preduzme putovanje u svrhu profesije na veu udaljenost (najmanje 25 km u jednom pravcu). Pri tome putovanje mora trajati due od tri sata kod putovanja u zemlji. Osim toga ne sme biti zasnovano jo neko drugo sredite delatnosti (vidi na str. 28). Trokovi prevoza se mogu uvaavati i kod manje udaljenosti i kraeg trajanja putovanja. O putovanju na teren je re za razliku od slubenog putovanja i bez naloga poslodavca (npr. pri strunom usavravanju, te za dobijanje novog radnog mesta). Trokovi otpisa (putni trokovi) kao to su trokovi prevoza, povieni izdaci za ishranu te trokovi noenja, snosi sam poreski obveznik. Obratite panju na sledee: Poslodaveve naknade putnih trokova osloboene poreza dakle umanjuju dotini otpisivi izdatak. Trokovi prevoza Trokovi prevoza za putovanja na teren ukoliko poslodavac ne plaa naknadu se smatraju trokovima reprezentacije u stvarnom obimu (voz, let, taksi, motorno vozilo), ak i ako nije ostvarena najmanja udaljenost od 25 km i najmanje trajanje od tri sata. Za vonje izmeu dva ili vie sredita delatnosti takoe postoji pravo na trokove prevoza. Trokovi za put od stana

46


do radnog mesta i nazad su meutim ve u potpunosti uraunati kroz iznos umanjenja poreza za prevoz i u datom sluaju kroz paualu za lica koja rade van svog mesta stanovanja. Koji trokovi se mogu otpisati od poreza pri korienju sopstvenog vozila pri putovanjima na teren (npr. naknada za preene kilometre ili stvarni utroak pri korienju sopstvenog vozila u svrhu rada) moete nai pod natuknicom Motorno vozilo (vidi na str. 45). Dnevnice Ako putovanje na teren traje vie od tri sata kod putovanja u zemlji, za svaki zapoeti sat kao dnevnicu je mogue otpisati 2,20 (a maksimalno 26,40 dnevno). Potraje li terensko putovanje npr. 4,5 sati, radi se o pravu na 11 kao dnevnice. Ovo vai i za prikazane vee trokove. Za putovanja u inostranstvo vae posebne stope, (vidi Slubena putovanja u inostranstvo na str. 29). Ako putovanje u inostranstvu traje due od tri sata, onda se za svaki zapoeti sat slubenog putovanja u inostranstvu moe obraunati jedna dvanaestina dnevnice za inostranstvo. Pravo na dnevnicu u punom obimu imate za 24 sata. Radnici koji od poslodavca ne primaju naknadu za putne trokove osloboenu poreza ili pak primaju naknadu osloboenu poreza koja je manja od gore navedenih naknada za

putne trokove, mogu navedene iznose obraunati u poreskoj upravi (takozvani razlikovni trokovi reprezentacije). Ove razlikovne dnevnice se ne mogu otpisati u sluaju da se zasnuje novo sredite delatnosti (vidi na str. 28). Ukoliko u roku od est kalendarskih meseci ne doe do zasnivanja poslovanja u novom sreditu delatnosti, pravo na dnevnice ponovo oivljava. Trokovi noenja Ukoliko je odlazak na teren vezan za noenje, moe se ostvariti pravo na trokove reprezentacije ili u vidu stvarnih trokova noenja sa dorukom prema raunu ili u vidu pauale za noenje u visini od 15 za no. Pri noenjima kod putovanja u inostranstvo noenje se moe bez priznanice otpisati po najvioj stopi predvienoj za slubenike u dravnoj slubi (vidi na str. 29). Stavi li poslodavac besplatno na raspolaganje prenoite, ne postoji pravo na paualu za noenje. Moe se meutim ostvariti pravo na eventualne dodatne trokove (npr. doruak). Bez priznanice se prema proceni za putovanja u zemlji obraunavaju sa 4,40 a za putovanja u inostranstvo sa 5,85 po noenju. Kursevi jezika Trokovi u svrhu sticanja znanja stranog jezika se mogu otpisati ako je po-

47


znavanje jezika potrebno za struku (npr. kao sekretar, telefonista, konobar, zaposleni u hotelu ili inokorespondent). Stranim jezikom se smatra svaki jezik koji nije maternji jezik, eventualno i nemaki. Kod kurseva jezika u inostranstvu uzimaju se u obzir samo trokovi kursa, a ne i trokovi boravka i trokovi vonje. Studijska putovanja Trokovi studijskih putovanja su samo onda trokovi strunog usavravanja ako se jasno mogu odvojiti od privatnih putovanja i ako su ispunjeni sledei uslovi: Planiranje i provoenje putovanja se odvija ili u okviru obrazovne organizacije ili na neki drugi nain koji besprekorno ukazuje na poslovnu svrhu. Steeno znanje mora biti do neke mere konkretno upotrebljivo u profesiji. Program mora biti sastavljen samo za odreenu profesiju. Dnevni program orijentiui se na normalno radno vreme mora proseno iznositi osam sati dnevno. Ukoliko su ispunjeni ovi uslovi, svi trokovi vezani za putovanje (npr. trokovi vonje, trokovi boravka, takse uetvovanja, kongresna dokumentacija) se mogu otpisati kao trokovi reprezentacije. Meutim, kod studijskih

putovanja sa meovitim programom samo izdaci jasno vezani za usavravanje (npr. takse uestvovanja, kongresne takse) se mogu otpisati kao trokovi reprezentacije. Telefon, mobilni telefon Trokovi poslovnih telefonskih razgovora se mogu otpisati kao trokovi reprezentacije, a u stvarnom obimu.

stb serbisch web

Documents