7/30/2019 Stefan Malarme

http://slidepdf.com/reader/full/stefan-malarme 1/2

MALARME (1842-1898) :

 Priviđenje Kad senka zapreti Morski povetarac

Grob Alana Poa Plavetnilo Faunovo popodne Prozori Bacanje koske Irodijada

Malarme polazi od Bodlera i parnasovaca, objavljujući u prvom razdoblju svog rada (1862-66)uglavnom jasne stihove : Priviđenje, Strepnja, Morski povetarac, Plavetnilo, Prozori. Dve poslednje suverovatno najznačajnije Malarmeove pesme iz perioda oko 1864.

Emil Nule smatra da Prozori donose jednu od suštinskih tema Malarmeove poezije : večnu žudnjuza bekstvom i labudovsku prikovanost za tle. Bolesnik, nemoćan na svom ležaju, ipak probijanepodnošljivu stešnjenost zidova i kroz uski prozor posmatra plavetnilo, reku, sanjari o beskonačnosti.U drugom delu pesme, pesnik užasnut : '' Bežim i kačim se po oknima vitim / okrećući životu leđa... Nek  prozor umetnost bude il strahota / da vaskrsnem noseć svoj san kao rubin / na prethodnom nebu gde

cveta lepota''.1888. piše prijatelju : ''precrtao sam reč kao iz rečnika'' – na pragu je svog hermetizma.Morski povetarac još jednom varira temu bekstva, ali u stihovima posve razumljivim i jasnim.

'' Pobeći... Ništa ne zadrža srce što se moru spusti... ni ta mlada žena koja dete hrani... '' -  odišeatmosferom domaćeg ognjišta, u 4 poslednja stiha slika brodoloma.

 Plavetnilo - Arman Reno je povodom ove pesme govorio o duši koja beži od plaveti, koja seužasava te blistave podrugljivosti razlivene nad ljudskim mukama, koja želi maglu, duboku maglu uskladu sa svojim patnjama.  ''Vedra podsmešljivost večite plaveti / tre... nemoćnog pesnika... Kuda pobeći'' - pesnik priziva dragu čamu i Tužne dimnjake koji će čađu ugasiti sunce. Sledeća strofa počinjegrotesknim usklikom oslobođenog učenika : ''Svod je mrtav''. Sad pesnik može bez dara ga gladim

krvavu misao. Ali mrtvo nebo se vraća i pesnik ga čuje kako peva u plavim zvonima. Na kraju je prinuđen da prizna svoju opsednutost plavetnilom. Malarme : ''postoji u svemu tome jedna istinskadrama. Ali bilo je strahovito teško, u pravilnoj harmoniji, kombinovati dramski element protivan ideji

čiste i subjektivne poezije, sa spokojnošću i mirom redova koji su neophodni Lepoti''.

Kasnije, u  Irodijadi i  Popodnevu fauna, nastoji da odstrani svaku ličnu ispovest dajući samonagoveštaj stvari i čiste lepote. Taj nagoveštaj postaje suština njegovog simbolizma, koji ukidanjemobjekta, sugestijom, eliptičnošću i sažetošću stvara od pesme melodičnu apstrakciju (niz čuvenih sonetaDevičansko danas živahno i krasno, Grob Alana Poa, Verlenov grob,  Lepeza gđice Malarme itd).Dijaloška scena  Irodijade, na kojoj je Malarme radio od 1864. do smrti, a ipak je ostala fragment, premešta duhovni proces u biblijsku Salomu. Devojka koja se uplašila svog tela, svojih nagona, mirisa izvezda, postaje svesna svog određenja da bude biće čiste idealnosti. Saloma : ''Uostalom, neću ništaljudsko'', odbija da se povinuje prirodi, umire kao devojka i ulazi u ''belu noć od leda i jezivog snega''.

Osobine Malarmeove lirike koje ga čine modernim :

- nepostojanje lirike zasnovane na osećanju i inspiraciji. Malarme, kao i Rembo, okreće leđa tipudoživljajne i ispovedne lirike. Nijedna od njegovih pesama ne može se tumačiti biografski, ili kao izrazneke drugim ljudima shvatljive emocije. O toj nadličnoj neutralnosti poezije govorio je i on sam.''Literatura se sastoji u tome da se ukloni gospodin Tako-i-tako koji piše. Lirika je nešto sasvim drugonego oduševljenje i delirijum. Ona podrazumeva precizno obrađivanje reči kako bi se one stopile u jedan''glas'' ''koji krije kako pesnika tako i čitaoca.'' Umetnost nije i ne sme biti lična.

7/30/2019 Stefan Malarme

http://slidepdf.com/reader/full/stefan-malarme 2/2

- potiranje realnosti i normalnog, logičkog reda stvari U jednom pismu : ''Smisao se – ukoliko pesma uopšte može da poseduje smisao – priziva ili ostvaruje unutrašnjim ogledanjem samih reči''. Toznači da JEDNA REČ PROŠIRUJE SVOJE ZNAČENJE NA DRUGE REČI KOJE SA NJOM REALNO NEMAJU

 NIKAKVE VEZE.

- intelektom usmeravana fantazija. On govori o svojoj ''laboratoriji'', o ''geometriji rečenica''. Njegovo pevanje je plod hladnog majstorstva. Malarme je radio sporo. Jedna pesma nastajala je udugom vremenskom periodu, čak od po nekoliko decenija. Malarme prihvata Poovu koncepciju poezije,kao proračunatost efekata udruženu sa težnjom ka čistoj lepoti.

- Malarmeova umetnost ne može biti deskriptivna  : '' Parnasovci uzimaju stvar celu : pokažu je :tako nema tajanstvenosti; oni oduzimaju duhu divnu radost verovanjem da sami stvaraju. Nazvati jednu

 stvar pravim imenom, to znači ukinuti tri četvrtine uživanja u pesmi koja je načinjena radi zadovoljstva

da se sve odgoneta malo-pomalo: sugerirati, to je san. To je savršena upotreba one misterije koju čini simbol : evocirati postepeno jednu stvar da bi se time otkrilo neko duševno stanje ili, obratno, da se

izabere jedan predmet i da se iz njega izdvoji neko duševno stanje u nizu šifri koje se razrešavaju.'' To je, dodaje Rene Gil, ''uobičajeni prosede slika i komparacija'', stoga se može reći da je simbolizam postojao oduvek u svakoj pravoj poeziji. ''Simbolizam se ne predstavlja, dakle, kao stvaralac jedne nove poetske misli, nego kao pobedonosno saznanje jednog neophodnog umetničkog manira koji će da poetski shvata i da poetski stvara – izvan čega se pravi poetski smisao ne može izraziti.''

 Nepotrebno je navoditi dalje primere. Zameniti u ime poetske čistote – svaku ideju muzikom, to jeodricanje od ideje.

- pesma pre svega želi da deluje na uho i da svojim zvučnim dražima pripremi unutarnje prihvatanje njenog abnormalnog sadržaja. Malarme zamišlja da zvučni sloj poezije može dostići efektemuzike, ali ne brka poeziju sa muzikom, niti želi da ih poistoveti. Poezija je u Malarmeovim očimanedvosmisleno najviša umetnost.

Grob Edgara Poa : Takav kakvim ga je večnost najzad htela / Pesnik sa golim mačem juri sve

besnije / na svoj vek užasnut što shvatio nije / da tim čudnim glasom smrt se moćno plela /// Svi kao zlahidra kad začu anđela / što rečima dade značenje jasnije / objaviše glasno da su to mađije... neka ovaj

 granit zaustavi / jata crne kletve.

U intervjuu : ''Svet je načinjen tako da se završi jednom knjigom''.