GE06RAPHICA SLOVE«ICA IS, 19B7

DDK 911.3:502.7 * 861

Stevan fl. Stankovic i

COUEK I RKTIUNfl ZflSTITf) ZIUOTNE SREDINE

Pristup probleau

Odnosi u sistemu čovek - iivotna sredina brojni su 1 raznovrstni. Mnoge od njih upoznala Je nausna alsao davnih vremena, ali ima i takvih na koje ni do danas nisu nadjeni pravi odgovori. Ovakvo stanje proistiee iz jasno naglašBne evolutivnost1, kako u razvoju čoveka 1 ljudskog društva, tako 1 od promena karaktara ljudskog i društvenog interesovanja za iivotnu sredinu, njeno iskoriščavanje, zaštitu i unapredjivanje. Cinjenica je da se sa promenama proizvod-nih i društvenih odnosa, višestruko aenjaju 1 odnosi eovek - druš-tvo - tehnologija - iivotna sredina i da je aoguča uspostavljanje višeslojnlh direktnih, indirektnlh i povratnih sprega. Na ista, na poseban način, utlče geografsko osvajanje prostora i njegovo aakro, mezo i mlkro upoznavanje i reonlranje za različite potrebe. Kako sa sve jasnlje ispoljavaju ielje čoveka 1 društva da llvotnu sredinu što je moguče više i bolje potčinl svojla vitalnim potrebama, pred savremenu nauku, posebno pred savremenu geograflju, postavljaju se sloieni i odgovorni zadaci iskorlščavanja, zaštlte, revitalizacije i unapredjenja ilvotne sredine. Problem je utollko sloieniji, što se javlja u neograničenoa broju varijanti, što zavisi od zonalnlh 1 azonalnih elemenata, globalnih 1 regionalnih elemenata i faktora 1 što se mora resavati ne samo sa lokalnih 1 trenutnih, več sa teres-tričkih i trajnih Interesa.

Neophodno Je potencirati istinu, da su kako stvaralaeki, tako 1 destruktivni odnosi u sistemu eovek - iivotna sredina, davno lzašli iz domena proučavanja jedne 111 dve prlrodne, društvene i tehniške

»Dr., uni».prof., Prirodno-natenatidki fakultet, Univerziteta u Beogradu, Študentski trg 14, 11000 Beograd

Sleven «. Sta.,<s

nauke i odgovarajuei h operativnih delatnosti, več predstavijaju polje multidisciplinarnih i interdisciplinarnih proučavanja, kakva nauka sve do skoro nije poznavala i pri men j iva1 a. "Upravo izučavan-je livotne sredine, kao nezamenljive osnovice čovekovog postojanja i njegovih aktivnosti, intenzivno deluje na razvoj interdiscipli-narnih naučnih oblasti, na integracione procese u savremenoj nauči uopste. Ovakva svestrana koncentracija nauka, metoda i materijal-nlh sredstava ka problemu iivotne sredine, u smislu upoznavanja datog velikog sistema u svoj njegovoj sloienosti, dinamičnosti i procesnosti, a sa bitnim ciljem utvrdjivanja zakonitosti i opti-malnih mogučnosti regulisanja odnosa izmedju prirode i ljudskog društva, predstavlja istorijski uslovljenu, dijalektički zakonitu pojavu, nametnutu neophodnim i neodloinim potrebama društvene pra-kse" (1,33).

Ugroženost žiuotne sredine

Stiče se utisak da pred naletom savremene urbanizacije i industri-jalizacije, Izvorne prirode ima sve manje i da su gotovo svl njeni elementi, na različite načine i u različitom stepenu, zagadjeni. Problem Je svetskih razmera i kao takav se 1 mora uvaiavati, bez obzira Sto se čini da negde prirode ima "vise", a negde "manje".

Na velikim prostranstvima nase planete promenila se klima i mikro-klima. Vazduh je sve zagadjeniji. Koncentracija otrovnih gasova, isparenja, soli 1 drugih čestica u nJemu Je često stostruko veča od dozvoljenih količina za normalan život ljudi. Prostrani sumski kompleksi su devastirani i degradirani. Padavine sa velikim sadrža-Jem hemijskih supstanci ugroiavaju biljni svet, koji je nezamenjiv u pretvaranju neorganske materije u organsku. Mnoge vrste biljaka i žlvotinja su ogrožene do nestanka. Zemljiste je napadnuto erozijom. Bujlčni tokovi nepovratno unistavaju mnoga dela ljudskih ruku. Mnoge plodne površine su pod dubokim vodama vestačkih jezera, pod naseljima i saobračajnlcama i kao takve trajno izgubljene. U rečne tokove se ispusta velika količina neprečisčenih ili nedovoljno prečiščenih otpadnih voda Industrijskih objekata i gradskih kanali-zacija. Ekscesni slučajevi, sa katastrofalnim posledicama, toliko su učestali pri zagadjivanju reka, da postaju normalna pojava. Pesticidi, herbicidi, deterdienti, fenol, nafta i poluraspadnute

organske materije, zagadile su reke i njihove priobalne prostore. Sliino stanje je 1 sa mnogim jezerima, a na pojedinim mestima i sa plitkom izdanskom vodom. Nafta, saponini, radioaktivne materije i čvrsti otpad, su sve prisutniji u morskoj vodi. . Največl udeo u zagadj ivanju žlvotne sredine ima čovek. Ugroiavajuči iivotnu sredi-nu direktno i indirektno ugroiava sebe.

Ugroienost atmosfere, hidrosfere, biosfere i litosfere, poistoveču-je se sa ugroiavanjem iivotne sredine. Zbog toga se akcije zaštite, revitalizacije i unapredjenja iivotne sredine i planovi razvoja 1judskog društva u njoj, moraju tretiratl ne parcijalno i stihijno, več jedlnstveno i sistematski, sa svim mogučlm vezama i aedjusobnia uslovljenostima. Razvoj i favorizovanje jedne kategorije ovog celo-vitog sistema, koji je istorijski uslovljen 1 evolutivan, dovodi do produblj Ivanja nesklada 1 narušavanja integralnosti celine. Jednoa ugroiena, ista se veoma teško i sporo dovodi u prvobitno stanje, te je preventiva visestruko opravdanija od saniranja posledica. Prob-lem regulisanja sloienih odnosa u sistemu čovek - iivotna sredina, mora biti naučno zasnovan, praktično izvedljiv, opravdan, optimalno racionalan i društveno prihvatljiv. Kao je reč o istorijski izvede-noj kategoriji neophodno je do kraja lstrailvati i regulisatl nega-tivne efekte 1Judskog delovanja u prirodi, kako bi ravnoteiu geosi-stema odriavall sa što manje burnih promena i katastrofalnih posle-dica, pojedlnih elemenata 111 iivotne sredine u celini.

Uuažavanje ekonomske politike

0 gotovo svim zemljama sveta, odnosi čoveka i ljudskog društva prema iivotnoj sredini, regullsani su brojnim zakonskim odredbama, često i nekim ustavnim odrednicama, kao što je kod nas. Pri tome Je od posebnog značaja da se osnovna društvena opredeljenja na planu zaštite, revitalizacije i unapredjenja iivotne sredine, aogu reall— zovati na različlte načine. 0 slučaju naše sociJalističke 1 samou-pravne organizovanosti društva, stavovi ekonomske politike noraju se do kraja i bez rezerve uvaiavati. U tom smislu posebnu painju zasluiuju pitanje, kao sto su: Realnost problema konfrontacije zaštite prirode i društvene stvarnosti sa sadašnjeg aspekta i per-spektive; Potreba suočavanja ekonomske politike sa rešavanjem prob-lema zaštite prirode ili se isti mogu rešiti spontanim kretanjem

privrede; Ocena potrebe pristopanja realizaciji ekonomske politike na planu zaitite iivotne sredine; Retavanje kolizija izmedju eko-nomskog razvoja, ekonomske stabilnosti i zattite iivotne sredine, a u vezi sa vremenskom komponentom pristupa problemu. "Nove potrebe i problemi razvoja zahtijevaju takav pristup protirenoj druitvenoj reprodukciji, koji uključuje takodjer odnos prema prirodnom bogat-stvu. Nuinost aktiviranja prirodnih resursa s jedne strane i pro-blemi koji su skopčani s intenzivnijom eksploatacijom prirodnog bogatstva u suvremenim uvjetima s druge strane, nemetnuli su potre-bu odgovarajučeg upravljanja s tim bogatstvom. Teorija je ukazala i praksa potvrdila da ne zadovoljavaju ad hoc i kratkotrajna rjeien-Ja. Postoje složene medjuzavisnosti, koje se moraju respektirati i pri druitvenom odlučivanju o regulisanju odnosa s prirodnom okoli-nom kada se prisvaja njezino bogatstvo, zato da bi ono bilo usklad-jeno sa suvremenim potrebama 1 mogučnostima druttvenog dugoročnog ekonomskog razvoja" (2,25).

Usvajanje novih naučnih saznanja o iivotnoj sredini, jedan je od vitalnih preduslova daljeg ljudskog opstanka na Zemlji i podizanja nlvoa iivotnog standarda. Bez poznavanja uzročno posledičnih veza i odnosa u sistemu čovek - iivotna sredina, nema i ne moie biti, pravih osnova za planiranje ukupnih sadatnjih 1 budučih aktivnosti čoveka u prostoru koji ga okruiuje. čini se da su ljudske moči delovanja u prirodi, i nad prirodom, neograni 4ena, ali ako nisu planske i opravdane, u vremenu i prostoru, izazivaju vitestruke negativne posledice. One su testo nesagledive sa stanovitta jedne generacije i trenutnih interesa. Naravno, ne zalaiemo se za manje fabrika, saobračajnica, naselja, automobila i rudnika, da bi iivot-na sredina bila čistija. Porast proizvodnje niza dobara je iivotni interes i ekonomska opravdanost savremenog čovečanstva, jer je iivotni standard direktno proporc i ona 1an produktivnosti. Zalaiemo se za Sistije tehnologije i racionalno gazdovanje sa elementima iivotne sredine, naročito sa onima (zemljitte, rude, minerali, nemetali) koji su, čak i sa aspekta generacija, potrotna dobra, ill se odlikuju malom moči samoobnavljanja i samoregulaci je (3,325).

Bez poznavanja elemenata, pojava, procesa 1 odnosa u iivotnoj sre-dini, kao i bez izučavanja faktora razvoja čoveka i društva, nema dovoljno osnova ni za koncepti ranje i primenu načela koncepcije aktivne zaitite iivotne sredine, koja se sve vite nameče kao jedina

i spravna - To proističe iz njene univerzalnosti i moguenosti primene kako u različitim predeonim celinama, vremenskim distancama, pro-stora sa dominacijom zonalnih ili azonalnih elemenata, tako i u razlititim drustveno-politifckim sistemima i prostorima bez obzira na stepe n nj ihovog sadatnjeg i budučeg Gkonooskog razvoja.

Načela aktivne zaštite

Zastita životne sredine i razvoj ljudskog društva, nisu stvar inte-resovanja samo pojedinaca 1 specija1 izovanih društvenih i profesio-nalnih organizacija. Nameae se preka potreba angažovanja sitave društvene zajednice, jer je zastita životne sredine istovremeno zastita ioveka i društva u njoj. To je osnova daljeg razvoja proiz-vodnih snaga i drustevnih odnosa, napretka u celini. Zastita život-ne sredine, njena revitalizacija i unapredjenje, kao i adekvatna valorizacija, osnova su poboljsanja kvalitete života, sadasnjih i budučih generacija. Zbog toga u svojim i straž ivanj ima potenciramo opravdanost mišljenja da savremena zastita životne sredine mora bazirati na naiellma koncepcije aktivne zastlte, koja Ima sve vise pristallca i siji se rezultati mogu potvrditi brojnim primerima iz nase zemlje i sveta. Nametnuvsi se kao ispravna i aplikativna, koncepcija aktivne zastlte životne sredine, može se i mora primen-jlvati kompleksno i bez kompromisa, svuda i uvek, kako bi se ostva-r i 11 željeni rezultati (4,139).

0 resavanju niza nauinlh problema 1 praktienih delatnosti na odgo-varaju4em terenu, najbolji rezultati zastlte životne sredine mogu se postiči konceptiranjem takvih poduhvata koji poeivaju na naeell-ma koncepcije aktivne zastite. U našim uslovima, ova koncepcija, koja u sustini ima univerzalni karakter, može se primenjlvati svuda 1 uvek i biti osnova unapredjenja kvaliteta života. To vodi ostva-rivanju željenih rezultata ekonomskog razvoja i uspostavljanju svrsishodnih i stvaralaikih odnosa u društvu, posebno u sistemu tovek životna sredina. Uslovno izvedena dva pola navedenog sistema, nisu i ne mogu biti antagonist1aki , vea komplementarni. To smo dokazali u istraživanjima na konkretnim primerima, kao Sto su Boka Kotorska (6,297-307), Skadarsko jezero (6,305-318) i reke i jezera Jugoslavije (7,61-70).

Koncepcija aktivne zaitite iivotne sredine, moie se i mora teoret-ski i praktitno, jot vite razradjivati i na terenu potvrdj ivat i. Kao takva moie se ugradjivati u zakonsku regulativu i biti osnova kreiranja politike privrednog i druitevnog razvoja, teritorijalno-adminlstrativnih celina i prostora uoptte.

Zattlta, revitalizacija i unapredjenje Jivotne sredine ne smeju se svoditi samo na pojedine prirodne i 1 i antropogene objekte, odnosno, nanje 111 vete predeone celine, životna sredina se mora ttititi i unapredjivati u celini. Savremeno druitvo se mora zalagati za pri-menu ovog natela, jer se samo tako može direktno utlcati na kvali-tet Života i na odgovara jut i naiin planirati razlitite aktivnosti u prostoru. Sasvim je opravdano postojanje rezervata i nacionalnih parkova, ali kako isti i u najboljem slučaju čine samo 2 do 5 % ukupne teritorije, preostaje Jot mnogo prostora koji mora biti predmet izučavanja najboljih načina kompleksne zaitite. Zadaci na planu zaitite, revitalizacije i unapredjenja iivotne sredine su složeni• Ulaganja materljalnih sredstava su šesto velika, ali ako su pravilno investirana, vitestruko se ovaplodjuju.

Priroda može postojati sama radi sebe i razvijati se po odredjenim zakonitostima. Medjutim, kako Je čovek osvojio gotovo sve delove nate planete, nesete se zaključak da priroda nlje izolovana. Ona sa urbanim i ruralnim prostorima čini jedinstvenu celinu. Ako istu označimo životnom sredinom, možemo shvatiti neraskidivost veza u njoj. Odnosi čoveka i prostora, koji predstavlja njegovo radno i iivotno okruženje, su i prirodni i društveni, istorijski uslovljeni 1 evolutivni. Zbog toga je upoznavanje njihove kompleksnosti slože-no. Samo dobro prostudirana retenja zaitite, revitalizacije i una-predjenja životne sredine daju prave rezultate i garancija su raci-onalnog planiranja prostora. Iz potrebe prakse, metodoloikih osnova naučnog proučavanja, testo se elementi iivotne sredine tretiraju pojedinačno, ito ne umanjuje lspravnost stavova da je ret o jedin-stvu iivotne sredine. Ona ima svoje ritmave razvoja, nanje i vite zatvorene cikluse, potencirane korelativne odnose izmedju odgovara-jutlh pojava, procesa i elemenata. Nedopustivo je parcijalno zahva-tanje pojedinatnih elemenata do te mere da se poremeti ravnoteia ekolotkih odnosa, jer se tlme, po principu lantane reakcije, nega-tivne posledice umnožavaju (8,279).

Zaitita, revitalizacija i unapredjenje sivotne sredine za potrebe čoveka (i od čoveka), kao i za potrebe društva (i od društva), ne daje dobre rezultate ako se poistoveti sa konzervacijom prirodnih retkosti, antropogenih objekata ili odgovarajučih predeonih i admi-nistrativnih celina. Zastita se aora tako planirati i realizovati, da uvek i svuda sluil vitalnim potrebama eoveka i druitva. Preduzi-manje akcija i izvodjenje odgovarajučih radova, mora biti takvo da ne vodi korenitoj izmeni lika prostora i poremečaja ekoloških ele-menata i veza. Najbolja je ona zastita koja se izvodi sa najmanje promena prostora i tivotnih procesa u njemu. Ako je izvedena tako da se prvobitno stanje ne moie prepoznati, vreme če pokazati da nisu postignuti pravi efekti. U svim planovima i akcijama aora se insistirati na očuvanje izvornosti ilvotne sredine, jer Je ona kao takva najvrednija. Neophodno Je potenciranje osobenostl lokalne sredine, sa svim zonalnim i azonalnla osobnostima.

Neplansko i neadekvatno koriščenje ilvotne sredine, aora se svuda i uvek izbegavati. Iz stava da Je upotreba prostora jedan od najbol-Jih pokazatelja savremenih društvenih odnosa, zaključujemo da su kolizioni odnosi vise interesenata za odredjenim prostorom nedo-pustivl, jer, po pravilu, uslovljavaju visestruke gubitke. "Ako znamo da opčinski prostorni plan predstavlja osnovu za uredjivanje Sireg prostora, a urbanistički plan osnovu za uredjivanje značajni-Jih naselja, tada je iz gornjih podataka očito koliki je prostor Republike prepusten stlhijskom koristenju i izgradnji.* Situacija je jos teta ako znamo da planove nisu donijele anoge razvljene opčine na čijem se području odvija veti dio izgradnje. Medjutim, nije rijedak slučaj da se na područjima za koje su doni-Jeti planovi prostornog uredjenja obavlja izgradnja suprotna tla planovima. Poseban problem predstavlja medjusobna neuskladjenost sektorskih planova s jedne strane i neuskladjenost tih planova s planovima prostornog uredjenja s druge strane. Tako se dogadja da isti prostor, svaki u svojem planu, rezervlraju različiti sektori.

•"Do konci 1977. godine u SR Hrvatskoj opčinski prostorni plan donijelo je 21,5 I opčina, a plan je u postupku donoienja u 11,k l opčina, u fazi izrade u 29,5 1 opčina, pripreae za izradu oiavljaju se u 11,6 X opčina, dok se u 17,81 opčina jo4 uvijek nižta nije p-eouzelo u vezi opčinskoj prostornog plana (9,55!

števjn fc. StanKcvič

R je£en je ovog problema, i ne samo ovog, moramo traiiti u novom jedinstvenom postupku druttvenog planiranja" (9,55).

Detaljnim komparativnim analizama ekonomskih i društvenih efekata, sa stanovi Sta dalekoseine perspektive, a u zavisnosti od potencija-la prostora, moraju se nalaziti prava resenja njegovog koristenja 1 davatl prioriteta odredjenim privrednim granama i neprivrednim delatnostima. Neplanskim gazdovanjem i sektorskim planiranjem, nepovratno se gubi znatan prostor i tirne na poseban način ugrožava iivotna sredina.

U vezi sa ovim, neophodno je ukazati i na pojavu privatizacije prostora, koja kod nas ima zabrlnjavajuče razmere. Ovo je utoliko neshvatljivije, sto je privatizacija prostora krajnje strana i nedopustiva interesima samoupravnog socijalističkog društva koje pledira ka podrustvljavanju svojine. Suprotna svrsishodnoj i plan-skoj valorizaciji prostora, privatizacija istog, predstavlja jedan od na j tež i h oblika ekološke krize. Zbog toga se u interesu iivotnih potreba i društvenih opredeljenja mora sprečavati svim raspoloživlm sredstvima, posebno odgovarajučim zakonima (10,99).

Jedno od načela koncepcije aktivne zastite ilvotne sredine ukazuje na to da se ista ne moie tretlrati kao proces restriktivnog karak-tera, koji povremeno i posledično prati razvoj privrede i društva. Zastita, revitalizacija 1 unapredjenje iivotne sredine, moraju predstavljati poseban vid drustvenog, privrednog i prostornog pla-niranja, koje če kao takvo prethoditi razvoju. "Očovečeno društvo je prirodna čovekova zajednica nastala na osnovama najvrednijih rezultata istorije prirode i društva. Kako je plan stvaralačko otkriče budučnosti ili organizovano znanje za susret sa budučnosču, to je normalno da ponajpre planom 1 planiranjem potražimo odgovor na postavljeno pitanje o zameni borbe protiv prirode gradjenjem u saglasnosti sa prlrodom. Taj največi od svih dosadaSnjlh preokreta u istoriji nase civilizacije bio bi, u s t v a r i , ! prvi plan global-nog smisla, plan gradjenja očovečenog društva kao prirodne čovekove zajednice" (11,35).

Za oiivotvorenje ovakvog načela, potrebna je stalna i sistematska saradnja naučnika i praktičara, drustveno-po1 i t ički h organizacija i proizvodnog udruinog rada. Samo tako se moie i mora planirati ži-

votna sredina i razvoj društva u njoj. Preventivno planiranje uvek i svuda daje bolje rezultate od posledičnog saniranja neieljenih posledica. Planiranje iivotne sredine, koje prethodi razvoju, moie se kanalisati ka jasno postavljenim ciljevima i na terenu realizo-vati do unapred predvidjenih detalja. Za razliku od toga, sanacija več ugroienih elemenata i objekata iivotne sredine, skup Je 1 muko-trpan posao, koji zavisi od niza nepoznatih i nepredvidivih fakto-ra. čini se da Je u tom pogledu naj ilustrativnlJ i i najsveiiji primer klizišta u Zagorju ob Savi. Saniračemo posledice, Jer nismo dobro planirali.

Planiranje iivotne sredine i istraiivačkl poduhvati na primeni koncepcije aktivne zaštite, sa širokih integralnih i specijalizova-nih granskih aspekata, moraju biti u skladu sa našom društvenom i ekonomskom stvarnošču. To znati da Je neophodna kritiška analiza stranih shvatanja i teorija i utvrdjlvanje najboljih mogučnosti njihove primene kod nas. Bez obzira na slroku univerzalnost plani-ranja iivotne sredine, koncepcija organizacije prostora u našoj zemlji kao celini, i u pojedlnim njenim delovima, mora da predstav-lja izraz istorijske prošlosti, savremene stvarnosti i ciljeva daljeg razvoja. Pri tome Je potrebno, više nego do sada, koristiti naučne rezultate prirodnih i društvenih geografskih istraiivanJa, jer mnogi od njih imaju trajnu vrednost 1 odllkuju se visokim ste-penom praktične primene. Bez dobrog poznavanja geografskih osobeno-sti prostora, nema dobre zaštite i koriščenja istog. Kako su pri-rodne i društvene komponente prostora predmet geografskih proučava-nja, to Je ova nauka najpozvanija da ostalim naukama i operativi na terenu, prezentlra takvu osnovu, koja če najviše i najbolje odgova-rati načelima koncepcije aktivne zaštite iivotne sredine, čoveka i društva u njoj, za sadašnje i buduče generacije.

LITERATURA

1. Radovanovič M.: 0 sistemu čovek - iivotna sredina. "Saopštenja", knjiga 6, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 1977.

2. Lang R.: 0 ekonomskoj politici prema prlrodnoj okolini čovjeka. Zbornik radova "Privredni razvoj i čovjekova radna i iivotna okolina", Izdavačko-instruktivni biro, Zagreb, 1979.

3. Stankovič H.S.: Geografske osnove koncepcije aktivne zafitite prirode. Zbornik radova XI. kongresa geografa Jugoslavije, Savez geografskih društava Jugoslavije 1 Geografsko društvo Črne Gore, Titograd, 1983.

4. Krstit B.: čovjek i prostor. "Svijetlost", Sarajevo, 1982. 5. Stankovič H.S.: Zaštičena Boka - osnova razvoja turizma. "Boka",

broj 10/111, Herceg Novi, 1979. 6. Stankovi« M.S.: Skadarsko Jezero u svetlu koncepcije aktivne

zaštlte prirode. "Naučni skupovi", knjiga 9, Črnogorska akademija nauka i umjetnosti, Titograd, 1983.

7. Stankovič M.S.: Reke i Jezera u svetlu koncepcije aktivne zastite prirode. Glasnik Srpskog geografskog društva, sveska LXII, broj 2, Beograd, 1982.

8. Perišlč D.: 0 prostorno« planiranju. Institut za arhitekturu i urbanlzam Srbije, Beograd, 1985.

9. Grupa autora: Privredni razvoj i prostorno uredjenje. Zbornik radova "Privredni razvoj 1 čovjekova radna i iivotna okolina", Izdavačko-instruktivni biro, Zagreb, 1979.

10.Pavič R.: Politički i prostorni aspekti ekološke krize. "Geographlca Slovenica", knjiga 9, Inštitut za geografijo Univerze v Ljubljani, Ljubljana, 1979.

ll.Sindjlč M.: Planiranje ilvotne sredine. Glasnik Srpskog geografskog društva, sveska LXVI, broj 2, Beograd, 1986.

S. H. Stankouič

rtfiH RND THE RCTIUE PROTECTIOH OF HUHflH EHUIRONflENT

Sui«iary

Relations ln the system man-human envlronment are nuaeroua and versatile. Changes lncurred by productlon and soclal relations are folloued dovn the line man-society-technology-human envlronaent by the altered relations vhlch are capable of produced the multilaye-red dlrect, lndlrect or feedback effects. Opposed to conteaporary urban development and lndustrlallzatlon an unspolled nature becomes ever more preclous. Thus lts protectlon, revltallzation and lapro-vement are processes acgulrlng global slgnlflcance.

The most proflclent results ln the human envlronment protectlon can be accompllshed by adoptlon of concept of allencompaslng enforced protectlon.

The conceptlon of actlve protectlon of nature lmplles the follo-wlng: I - Protectlon of nature should not only encompass certaln natural rarltles, but nature as a vhole. II - Nature is not lsola-ted, it makes a natural environment together with urban and rural areas. III - Protectlon of nature should be reduced to the preser-vation of natural compleices, but it should unable the most rational use of envlronment ln the interest of the vital needs of ali peo-ple. IV - The privatization of an area is far from the lnterests of the socialist selfmanaglng society and lt should be prevented, since it may cause ecological crysis. V - The use of space is the best index of soclal relations, thus lts lnadequate and purposeless valuatlon is inadmissible. VI - The protectlon of nature should not be treated as a consequence of soclal and economical development, but as an activity vhich preceds the development, especlally spa-d a l planning. VII Active protectlon of nature should coinclde wlth the Yugoslav soclal reallty.