Satira:ismevanje druš izopačenosti(vlasti)

Sarkazam:žestoka satira.Oštra i gorka poruka.

Onomatopeja: slikanje zvučnih pojava pomoću glasova.(buć, tras, mjau)

Eufonija: glasovi koji skladno zvuče odlikuje eufonija.-Milozvučnost.

Asonanca:učestano javljanje samoglasnika(Oj dodo, oj dodole)

Aliteracija:pojava istog suglasnika na počecima reči.(Slova slavi Sava)

Rima:podudarnost svih glasova počev od poslednjeg naglašenog samoglasnika

Cezura:deli stih na dva polustiha

Figure: iskaza, kazivanja, izgovora.

Kalambur:igra rečima, dosetka(Tu nek plen vranom vranu stoji)

Leksikologija:

Paronimi:reči koje imaju različito značenje, a slično glase.( susedski - susedni)

Homonimi:reči koje imaju različito značenje a isto glase.(grad-grad.vrem pojava)

Sinonimi:reči koje različito glase a imaju isto značenje.(kuća-dom)

Antonimi:reči suprotnog značenja (dobar-loš)

Hipokoristici:kada se „tepa“ nekom. Maleno, sunašce, brdašce, tatica, mamica..

Augmentativi:uvećano značenje...torbetina, kućetina

Deminutivi:umanjeno značenje...sveščica, knjigica, kućica

Pejarotivi: postoji element pogrde..ručerda

Figure ponavljanja: Anafora, Epifora, Simploka, Anadiploza.

1.Anafora:ponavljanje istih reči na početku uzastopnih rečenica.(uranila devojka. Uranila jutros)

2.Epifora:ponavljanje istih reči na kraju uzastopnih rečenica.

3.Simploka:povezuje anaforu i epiforu, ponavljanje i na početku i na kraju.(nit ja znam kad mi leto dođe, nit ja znam kad mi zima dođe)

4.Anadiploza:javljanje istih reči na kraju jedne i na početku druge rečenice. (rano u nedelju, u nedelju tad)

Paralelizam:ponavljanje, ali ne reči. (listak uz listak-kućica, cigla na ciglu-palata)

Tautologija:ponavljanje istih reči, ili ponavljanje reči koje imaju isto značenje(Zato plačem i suze prolevam)

Figure nabrajanja-

Polisindet:namerno gomilanje vokala, kada između svak reči dođe veznik (I)

Asident:Namerno izostavljanje veznika(Zuji, zveči, zvoni..)

Gradacija:dodavanje jedinica nabrajanja u istom smeru.Klimaks-od slabijih ka jačim. Antiklimaks-obratno

Inverzija:promena reda reči od uobičajenog za neki jezik (Osta danas na Drini ćuprija)

Elipsa:izostavljanje reči iz rečenice čiji se smisao podrazumeva(Mi o vuku, a vuk na vrata), sažetost.

Anakolut:ocrtava uznemirenost onoga ko govori.

Apostrofa:prividno obračanje.Kada se pesnik neposredno obraća svom junaku.(„zoografe“)

Retorsko pitanje: nema za cilj dobijanje odgovora.

Solilokvijum:govornik daje sebi pitanja i odgovara na njih.

Epitet:pridevi, ređe prilozi. Atrubut je nužan, a epitet nije.(„ukrasni pridev“).(stalni, banalni, redak)

Sintezija:redak epitet, vezivanje osobine koja se opaža jednim čulom za pojavu koja se opaža drugim

Oskimoron: spoj reči oprečnog/različitog značenja (Živi leš, javna tajna)

Perifraza: kada se nešto može izraziti sa manje reči, a to se učini sa većim brojem.(potpun mrak/ ne vidi se prst pred okom....film/sedma umetnost)

Eufemizam:iskaz je bezbolniji, zbog bontona..(žene stare/žene se menjaju)(pijan/malo je veseo)

Poređenje/Komparacija:dovodi 1 pojavu sa 2 u kojoj je neka zajednička osobina jače izražena.(junak-hrabar kao lav....Oči su joj kao biseri morski)

Slovenska antiteza:postavlja se pitanje,daju se ponuđeni odgovori, daje se negativan odgovor, zatim pozitivan. (Šta se bjeli u gori zelenoj?Da je sneg već bi okopnio.Nit je sneg, Nit su labudovi, to se...)

Antiteza:različito od komparacije..(Ko visoko leti nisko pada)

Paradoks:prividna protivrečnost.“prazna je torba teža od pune“

Metafora:skraćeno poređenje..poređenje (Baci se kao lav)..metafora(lav se baci).

Katahreza:nelogičan spoj..“moj predele mladi“.predeo ne može biti mlad.--doslovno.

Polisemija:reč koja je mnogoznačna. (glava... :glava porodice, glava u knjizi)

Metonimija:slično metafori, ali je više logička.(Čitam Šantića/Čitam Šantićevo delo)

Sinegdoha:vrsta metonimije..(Neću maknut malim prstom, Tamo ima mnogo gladnih usta)

Hiperbola:preterivanje. Pripisivanje stvarima veći značaj nego što imaju.(Rekao sam ti milion puta, Umrla sam od smeha, Gotov sam za sekundu)

Aluzija:izbegavanje direktnog obraćanja. Kada današnju situaciju dovodimo u vezu sa pređašnjom.Izbegava se situacija da se druga strana uvredi.

Insinuacija:kada aluzija nosi opasku.Podmetanje iz pakosti.

Personifikacija:kada se članovi biljnog, životinjskog sveta prikazuju sa ljudskim osobinama(zubato sunce)

Alegorija:kazuje jedno rečima, drugo po smislu.(Svaka ptica svome jatu leti).Najviše se koristi u basnama

Parabola:najmanje skriveno značenje alegorije.Ima moralnu pouku.

Ironija:“Treba razumeti različito od onoga što se govori“. Kada se neko kritikuje u ironiji-to je pohvala; i obratno.(Sve si uspeo da uništiš. Prekrasno!)

Persiflaža:blaga ironija, ismevanje na fin način.

Parodija:Kada ozbiljane crte nekog teksta dovodi do karikature.

Verovatno ima još...