=X^Fa

oe1I

N

:tr

zFao:<

Ia

larnim, onog dasa kada je njihova vlada bila na putu da izgubipodrSku parlamentarne veiine. To je ne5to Sto bi se moglo ponovitii u Srbiji mada moZda ne tako radikalno i transparentno.

Ovakve promene pretpostavljaju dosledno zalaganje za de-mokratske izbore i pouzdanije oblike saradnje opozicionih stranakakoje pripadaju ovom krugu. Svako drugo re5enje koje bi se zasnivalona nagodbama socijalista sa jednom od opozicionih stranaka uparlamentu i preiutna podr5ka toj saradnji spolja samo bi odloZilapreko potrebne demokratske promene i produZila bi agoniju celogdruStva.

Vojislav Ko5tunica

WHY IS SERBIA DECLINING

Summary

Scrbia bclongs among thc countrics that havc cxpcricncod a dcclinc in thctransition from communism to dcmocracy. Thcrc arc two rcasons, which makc thcsituation cvcn worsc. Onc, thc lact that no changc in powcr has occurrcd. Two, thcauthoritics in powcr cxprcss thcir monopolistic characteristics in all walks of sociallifc. Thc dcclinc of Scrbia in thc dcmocratic dcvclopmcnt has bccn causcd by thcauthoritarian rigidity of thosc in powcr, wrong pcrccptions, wcakncss and comtpt-ncss of most opposition partics and thc intcllcctual clite, and thc support of thcWest to status quo in Scrbia.

Still, consccutivc cloction dclbats of thc socialists ovcr thc last ycar, politicalcrisis and efforts of some o[ thc opposition partics and the public to cnsurc fair andequitable elcctoral conditions could lead to a dialogue bctwccn thc authoritics inpower and the opposition and thc morc bcarablc clcctoral conditions, which in turnwill cnsurc morc significant changcs.

Key words : postcommunism, dcmocracy, elcctions, parliamont, opposition,authoritarian ordcr. Wcst.

Stjepan GredeljInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

uDK316.422Originalni naudni rad

IZ AZOY I I Z AMT<E TRANZIC I J S KEPARADIGME* {r}

Konceptalno-teorij sko samopropitivanjesociologije druStvenog r azY oia

Apstrakt: Kako piie P. Berger ( I 992 ), reti da iivimo u vremenu ogromnih,hrTih promena predstavlja oiiglednu istinu, odnosno jedan od ietiri 'smrtna greha'savremene sociobgije - trivijalnost. Radi se, po njemu, samo o ubrTanoj faziogromne promene koju je proces modernizacije doneo prvo Evropi, a potom, svevi(e, i titavom svetu. Sociologija kuo nauka je nu.stala upruvo iz napora da se taogromna promena shvati, a po moguinosti i da se ito je moguie bolje kanaliie.Kako se u ovoj novoj nepreglednosti kreie nautna disciplina koja po definiciji imaovakve (/eljene) domete, napose ona.i njen deo koji bi trebalo da objasni tu dinamiku- sociolog,ija drultvenog razwta - osnovni je pretlmet ovog tlanka.

Kljulnc rcli : dr uiw e n i razv oj, p r o me na, r efo r ne, m ode r n igc ij a, t ranfic ij a,alternativa.

Uvod. Sociolo gija i modernizacija :s amoi s punj av aj uC e pr or o ians tv o

Kao specifidna teorijska samorefleksija modernog doba, kla-sidna sociologtja (1890-1930) se u delima svojih istaknutih pred-stavnika bavila ,,velikim pitanjima svoga vremena" (Berger). Jednood tih velikih pitanja bilo je inaugurisanje dihotomije 'tradicional-

nosti' i 'modernosti' (recimo, Tennies - 'Gemeinschaft' vs. 'Ges-

selschaft'; Durkheim - druitva 'mehanidke', odnosno 'organske'

solidarnosti'; Weber - 'tradicionalno' i 'racionalno' delanje, itd.)koju je na trivijalizovan i simplifikovan nadin usvojila klasidna

* Ovaj dlanak jc dco rada u okviru proickta ,,Individualni i kolcktivniidcntitct u postkomunizmu" Instituta za lilozoliju i drultvcnu tcoriju koji finansiraMinistarstvo za nauku i tchnologiju Rcpublikc Srbijc.

4 0 4 l

x

Fal

e-l!

N

J

u

?JuJoUJ(Eoz

llJ

o

teorija modernizacije.' Time je nesumnjivo potvrdena sumornaali dalekovida prognoza M. Webera, s kraja Protestarttske etike iduha kapitalizma: ,,Gdje izvr5avanje poziva ne moZe da se stavidirektno u vezu s najvi5im duhovnim kulturnim vrijednostima -...tu se pojedinac ve6inom danas odride njegova tumadenja... (Stovodi) Ijudima od struke bez duha, ljudima od uZivanja brz srca:ovo ni5tavilo uobraZava da se popelo na ranije nikad nedostignutstepen humaniteta". Naime, prema klasidnoj teoriji modernizacije,veoma rasprostranjenoj 60-tih godina ovog veka, modernizacija jeglobalna transformacija tradicionalnih, odnosno stagnantnihdru5tava u dinamidne sisteme, koja podrazumeva kruZne kumula-tivne procese i usmerene strukturne promene koje 'presecaju' svedru5tvene podsisteme. Empirijski neuspeh ovakvo shva6enog mo-dela modernizacije - slomovi modernizacijskih procesa, zasno-vanih na 'evro-amerikanizaciji', u vedini zemalja Tredeg sveta injihovo sve ve6e apsolutno i relativno zaostajanje za 'modelom'

kojem je trebalo da se pribliZe - i kritika proizaSla iz teorija 'zavis-

nosti' i 'periferijalizacije' (Samir Amin, Rodolpho Stephenhagen,Andre Gudner Frank i drugi), koja je dokazivala da je ovaj modelmodernizacije glavne razvojne podsticaje 'prelivao' iz navodnomodernizuju6ih zemalja upravo u zemlje-sredi5ta' modernizaclj-skih' impulsa, s jedne strane, i uspeh alternativnih modela u Jugo-istodnoj Aziji, s druge, uticali su na relativizaciju i ublaZavanjetvrde dihotomije 'tradicionalnost-modernost'.' Td je dovelo donove krize i samopropitivanja dotad dominantne paradigme 'soci-jalne dinamike' iz koje je proiza5la kako promena akcenta u

t U niru slidnih razmatranja vcoma je ilustrativno ono kojc zastupa Lcrncr(1958), koji je dihotomiju tradicionalno-moderno izvco do krajnjih konsckvcnci.On govori o ncpostojanju u tradicionalnom druStvu podcle rada na urbanu i ruralnusferu, o nerazvijenosti potrcba kojc iziskuju ckonomsku mcduzavisnost i o ogra-nilenosti horizonta pripadnika tradicionalnog druStva na lokalnu sredinu, gde seodluke donosc samo sa lidno poznatim ljudima i u unaprcd poznatim situacijama.Nasuprot tomc, modcrno druStvo je participativno zato Sto funkcioni5e pomodukonsenzusa - pojcdinci koji donose lidne odlukc o javnim pitanjima moraju se sadodatnom uCcstaloliu sloliti sa drugim pojedincima koje lidno ne poznaju kako biomoguiili stabilnu vladavinu nad svima.

. 2 ,,Nai-", postalo je jasno da se tradicija nc moZc tretirati kao puka

suprotnost modernosti, koja se povladi kako ova napreduje, vc6 da predstavljaosnovu koja se mora transformisatida bi mogla da se uklopi u dinamiCkc obrascekoji se uspostavljaju proccsom modernizacije." (LaziQ 1995)

odredenju modernizacije, pod kojom se sada podrazumevaju onestrukturne promene koje omogu6avaju da druitvo kontinuiranoproizvodi i apsorbuje promene irazvoj, tako i mnogo razudenijikonceptualno-teorijski aparat. Pored osnovnih pojmova (promena,razvoi), pojava novih dru5tvenih pokreta sedamdesetih godina(re)aktualizovala je probleme aktera, dinamike i vrednosti koje suu osnovi dru5tvenih promena. Socijalni pokreti su postali neza-obilazan predmet sociologije dru5tvenog razvoja ne samo kao novi uticajan dru5tveni fenomen ve6 i kao inovacija u modelu dinamikeodvijanja promena: postupni (pa i dugotrajni) procesi menjanja ane radikalni skokovi su se pojavili kao nova osnova delotvornedrultvene promene. Netom Sto je i 'teorijska subverzija' novihdru5tvenih pokreta uspe5no 'apsorbovana' i inkorporirana u savre-menu teoriju socijalne dinamike, ova se suodila sa novim izazovomkoji je do5ao iz najmanje odekivanog pravca: sa ,,tamne straneMeseca" savremenog sveta - iz v ilajeta,,realnog socijalizma" koj ise dugo vremena dinio toliko sociolo5ki nezanimljivim sa dina-midke tadke gledi5ta da je bio velikoduSno prepu5ten granidnim(izmecfu nauke i politike) laboratorijama 'sovjetologrje' i 'krem-

ljologije'. Gromadno potapanje tog ogromnog 'ledenog brega'dodekano je s meSavinom euforije (koja je promptno 'proizvela'

novu vrstu 'situacionih' strudnjaka - 'tranzitologa') i neo6ekivane(pa i 'nezasluZene') nelagode: Sta teorijski udiniti s ovim novimizazovom. Samo malobrojniji paZljiviji analitidari su ve6 od podetka80-tih godina i pojave prvog masovnog 'alternativnog' pokreta u,,realnom socijalizmu" (poljske ,,Solidarnosti") naslutili da se iza'ledenog brega' ne5to ozbiljno valja. Veiina je to i dalje smatralaekscesom koji se (oI zadugo) ne6e 'izroditi' u fenomen dostojanpaLnje koja prevazilazi ljudski razumljivu simpatiju za nosioce iaktere najnovije socijalne utopije, uz tople Lelje da u njoj ustraju -

bar do narednog otreZnjujuieg susreta na nekom ,,trgu nebeskogmira". Za ovu preovlaclujuiu ve6inu je otuda brzina i radikalnost'

' Ta brzina i radikalnost bila.ie, mcilutim, mnogo kumulativnija no Ito scto na prvi poglcd Iinilo: ,,Dinamika promcna u Istoinoj Evropi odvijala sc scistorijskom krgikom izrazit<tg ubrzavania. Promcnc kojc su u Poljsko.i zahtcvalc

dcsct godina naprcd-naz,ad krctanja dogodilc su sc u Madarsktrj za dcsct mcscci, u

Istodnoj Ncmalkoj za dcsct neclclja, u dchosklvadkoj za dcsct dana, dok jc rcZimeaulcskua u Rumuniji pao za samo nckoliko sati. Slika akcclcracijc promcnajasno upuiujc na to da su rcZimi iznutra bili truli i da su politiiki prevrati bilinuZni." (Samard 2i(, 199 | : 27 -28)

4 2 4 3

x

Fal

e-l!

N

J

u

?JuJoUJ(Eoz

llJ

o

teorija modernizacije.' Time je nesumnjivo potvrdena sumornaali dalekovida prognoza M. Webera, s kraja Protestarttske etike iduha kapitalizma: ,,Gdje izvr5avanje poziva ne moZe da se stavidirektno u vezu s najvi5im duhovnim kulturnim vrijednostima -...tu se pojedinac ve6inom danas odride njegova tumadenja... (Stovodi) Ijudima od struke bez duha, ljudima od uZivanja brz srca:ovo ni5tavilo uobraZava da se popelo na ranije nikad nedostignutstepen humaniteta". Naime, prema klasidnoj teoriji modernizacije,veoma rasprostranjenoj 60-tih godina ovog veka, modernizacija jeglobalna transformacija tradicionalnih, odnosno stagnantnihdru5tava u dinamidne sisteme, koja podrazumeva kruZne kumula-tivne procese i usmerene strukturne promene koje 'presecaju' svedru5tvene podsisteme. Empirijski neuspeh ovakvo shva6enog mo-dela modernizacije - slomovi modernizacijskih procesa, zasno-vanih na 'evro-amerikanizaciji', u vedini zemalja Tredeg sveta injihovo sve ve6e apsolutno i relativno zaostajanje za 'modelom'

kojem je trebalo da se pribliZe - i kritika proizaSla iz teorija 'zavis-

nosti' i 'periferijalizacije' (Samir Amin, Rodolpho Stephenhagen,Andre Gudner Frank i drugi), koja je dokazivala da je ovaj modelmodernizacije glavne razvojne podsticaje 'prelivao' iz navodnomodernizuju6ih zemalja upravo u zemlje-sredi5ta' modernizaclj-skih' impulsa, s jedne strane, i uspeh alternativnih modela u Jugo-istodnoj Aziji, s druge, uticali su na relativizaciju i ublaZavanjetvrde dihotomije 'tradicionalnost-modernost'.' Td je dovelo donove krize i samopropitivanja dotad dominantne paradigme 'soci-jalne dinamike' iz koje je proiza5la kako promena akcenta u

t U niru slidnih razmatranja vcoma je ilustrativno ono kojc zastupa Lcrncr(1958), koji je dihotomiju tradicionalno-moderno izvco do krajnjih konsckvcnci.On govori o ncpostojanju u tradicionalnom druStvu podcle rada na urbanu i ruralnusferu, o nerazvijenosti potrcba kojc iziskuju ckonomsku mcduzavisnost i o ogra-nilenosti horizonta pripadnika tradicionalnog druStva na lokalnu sredinu, gde seodluke donosc samo sa lidno poznatim ljudima i u unaprcd poznatim situacijama.Nasuprot tomc, modcrno druStvo je participativno zato Sto funkcioni5e pomodukonsenzusa - pojcdinci koji donose lidne odlukc o javnim pitanjima moraju se sadodatnom uCcstaloliu sloliti sa drugim pojedincima koje lidno ne poznaju kako biomoguiili stabilnu vladavinu nad svima.

. 2 ,,Nai-", postalo je jasno da se tradicija nc moZc tretirati kao puka

suprotnost modernosti, koja se povladi kako ova napreduje, vc6 da predstavljaosnovu koja se mora transformisatida bi mogla da se uklopi u dinamiCkc obrascekoji se uspostavljaju proccsom modernizacije." (LaziQ 1995)

odredenju modernizacije, pod kojom se sada podrazumevaju onestrukturne promene koje omogu6avaju da druitvo kontinuiranoproizvodi i apsorbuje promene irazvoj, tako i mnogo razudenijikonceptualno-teorijski aparat. Pored osnovnih pojmova (promena,razvoi), pojava novih dru5tvenih pokreta sedamdesetih godina(re)aktualizovala je probleme aktera, dinamike i vrednosti koje suu osnovi dru5tvenih promena. Socijalni pokreti su postali neza-obilazan predmet sociologije dru5tvenog razvoja ne samo kao novi uticajan dru5tveni fenomen ve6 i kao inovacija u modelu dinamikeodvijanja promena: postupni (pa i dugotrajni) procesi menjanja ane radikalni skokovi su se pojavili kao nova osnova delotvornedrultvene promene. Netom Sto je i 'teorijska subverzija' novihdru5tvenih pokreta uspe5no 'apsorbovana' i inkorporirana u savre-menu teoriju socijalne dinamike, ova se suodila sa novim izazovomkoji je do5ao iz najmanje odekivanog pravca: sa ,,tamne straneMeseca" savremenog sveta - iz v ilajeta,,realnog socijalizma" koj ise dugo vremena dinio toliko sociolo5ki nezanimljivim sa dina-midke tadke gledi5ta da je bio velikoduSno prepu5ten granidnim(izmecfu nauke i politike) laboratorijama 'sovjetologrje' i 'krem-

ljologije'. Gromadno potapanje tog ogromnog 'ledenog brega'dodekano je s meSavinom euforije (koja je promptno 'proizvela'

novu vrstu 'situacionih' strudnjaka - 'tranzitologa') i neo6ekivane(pa i 'nezasluZene') nelagode: Sta teorijski udiniti s ovim novimizazovom. Samo malobrojniji paZljiviji analitidari su ve6 od podetka80-tih godina i pojave prvog masovnog 'alternativnog' pokreta u,,realnom socijalizmu" (poljske ,,Solidarnosti") naslutili da se iza'ledenog brega' ne5to ozbiljno valja. Veiina je to i dalje smatralaekscesom koji se (oI zadugo) ne6e 'izroditi' u fenomen dostojanpaLnje koja prevazilazi ljudski razumljivu simpatiju za nosioce iaktere najnovije socijalne utopije, uz tople Lelje da u njoj ustraju -

bar do narednog otreZnjujuieg susreta na nekom ,,trgu nebeskogmira". Za ovu preovlaclujuiu ve6inu je otuda brzina i radikalnost'

' Ta brzina i radikalnost bila.ie, mcilutim, mnogo kumulativnija no Ito scto na prvi poglcd Iinilo: ,,Dinamika promcna u Istoinoj Evropi odvijala sc scistorijskom krgikom izrazit<tg ubrzavania. Promcnc kojc su u Poljsko.i zahtcvalc

dcsct godina naprcd-naz,ad krctanja dogodilc su sc u Madarsktrj za dcsct mcscci, u

Istodnoj Ncmalkoj za dcsct neclclja, u dchosklvadkoj za dcsct dana, dok jc rcZimeaulcskua u Rumuniji pao za samo nckoliko sati. Slika akcclcracijc promcnajasno upuiujc na to da su rcZimi iznutra bili truli i da su politiiki prevrati bilinuZni." (Samard 2i(, 199 | : 27 -28)

4 2 4 3

a

troalJ(r

z.LLIJaFU)

dru5tvenih doga<Ianja iza'gvozdene zavese' bila ogromno i nepre-dvideno iznenadenje.a U groznidavoj brzini da se ova dru5tvenadogatlanja teorijski 'dostignu' za stanja u Centralno-istodno ev-ropskim zemljama koja su iz njih proiza5la skovan je (ne naroditomaitovit niti heuristidki i analitidki plodan) pojam: postkomuni-zamlpostsocijalizam.s Eksplanatorni model za procese koji subili u spontanom toku bio je vei tvrdi orah, ali je i on upao uzamku 'zamamne lakode imenovanja' (,,tranzicija") i fascinacijezaista retkom moguinodiu neposrednog svedodenja ,,kraju istorije".Da stvari ipak nisu tako jednostavne kao Sto se na prvi pogled dinei da istorija uvek u rezervi ima dovoljno mogu6ih stranputica iliiorsokaka u zamenu za bilo koji skraieni (short-cut) pravac svogodvijanja,potvrdila su dalja zbivanjau mnogim od biv5ih Centralno-istodnoevropskih zemalja, koja su se 'tvrdokorno' opirala poj-movnim 'Prokrustovim posteljama' narodito tranzicije, ali i post-komunizma. Time se sociologija dru5tvenog razvoja (ponovo)morala uhvatiti u ko5tac sa nekoliko teorijskih zadataka koji su seu prvom trenutku udinili dosta lako re5ivim: prvo, da li se dru5tvaniskog nivoa diferenciranosti mogu smatrati 'dovoljno opravdanim'predmetom sociolo5kog proudavanja, ili sociologija podinje dazadobija svoj predmet tek kada se dru5tvo izdigne na vi5i nivoizdiferenciranosti (tj. kada prevazide nivo manje-viSe homoge-nizovane zajednice ili, u najboljem sludaju, 'dru5tva mehanidkesolidarnosti'); drugim redima, da li je i kako moguea sociologijabez dru5tva; drugo, ako je ipak moguia, koji je konceptualni imetodolo5ki aparat primenjiv za sociolo5ko obja5njenje pojava iprocesa u druStvima posvema5nje socijalne deregulacije i stihijskihprotivrednosti, koja se, ponovnim 'sunovratom u zajednicu', opirusvrstavanju u bilo koju poznatu paradigmu iskristalisanih dru5-tvenih sistema; napokon, treie, da li je poslovidno niska progno-

* Ovakuo- 'izncnadcnju' naZapatJu su narolito doprincli mcdiji, ,,kojisu bili uhvaCcni na spavanju i ko.ji su malo ulinili da priprcmc svoiu publiku navcliki sistcmski kolaps pa niihovi Iitarrci nisu bili upoznati sa vclikom kumulacijompromcna i suptilnim nagovcStajima tih promcna tamo gdc su naizgled izolovanadcSavanja eruptivno izbijala." (Horvdt, J. and Sz6nt6, A. 1993.)

5,,Ta-o gdc analitiiki govor ispollava svoju ncmoi poscZc sc i za metafo-rom. A. Mihnjik opisujc pustkomunizam na slcdcii nalin: 'Danas avct kruZi Evro-pom. Avct praznc, crnc rupc, nastalc poslc komunizma, poslc sov.jctskc impcrijc.U toj rupi biic nam dato da iivimo zajcdno. Julcralnjim ncprijatcljima, judcralnjimdZclatima i njihovim Irtvama'." (Koitunica, 1996:254)

stidka sposobnost sociologije (pogotovo u uslovima naznadenim uprethodnom pitanju) neprelazna prepreka njenom funkcionisanjuna planu uticaja ili, bar, podsticaja za kanalisanje rastuie haotidnostidru5tvenih zbivanja u 'meltirtg pot-\' joS-neprevrelih dru5tvenihstruktura. (Gredelj, 1996: 47) Nakon Sto je protutnjao prvi talasneumereno optimistidke ,,tranzitologije" ova pitanja su izgubiladisto retoridki status i pojavljuju se kao zadatak za ponovno reSava-nje, jer samo istinski produbljeno socioloiko proudavanje i ob-ja5njenje procesa u Centralno-istodnoevropskim drudtvima moZeuspe5no da otkloni sve u meduvremenu nagominale naplavinepomenutog talasa publicistidko-pomodne euforije, koji je uznasto-jao da brzo pruZi nedvosmisleno ,,tadne" odgovore na - pogre5nopostavljena pitanja.

Promena, valvoj, progres vs. stagnacija, regresijai de zint e g r ac ij a dr uitv a

Pojam promene odredenje u osnovnom znadenju kao 'raz-

lika i granica izmedu dva stanja, strukture ili procesa"; njene pre-ciziranje se moZe sprovesti u odnosu na pojam procesa - serijedoga<lanja (koja nuZno ne podrazumeva promenu). Prema R. Kah-nu, druitvena promena je ,,stvaranje izvesne razlTke"; prema K.Smith-u, promena se ispoljava u izrazu da ,,ne5to vi5e nije", kojine znadi neki entitet ve6 podrazumeva granicu jednog odnosa ilipodrudja de5avanja. (Goodman and Ass., 1982) U skoro svimevropskim jezicima etimologija redi razvoj (d6veloppement, devel-opment, Entwicklung) povezuje se s grupom glagola ,,odvijati".Ideja razvoja, dakle, izvorno podrazumeva odmotavanje nedegaSto je ve6 postojalo u uvijenom, ne-razvijenom obliku ili stanju. =(Vratu5a-Zunjii, 1995: 11-13) Vremenom se menjalo shvatanje o 6tome Sta je tolto omoguiava da se ono 'uvijeno' postepeno rtvmo- itava (bog, su5tina, ideja, zakon, nagon, poruka,...) ali je do danas aza pojam nzvojaostalo konstitutivno znadenje pto-"ne oblika i 9

strukiure onogu Sto se razvija, s tim Sto se pri tom duva identitet ionoga Sto prolazi kroz proces razvoja... R

DruStveni razvojse moZe definisati kao proces uklanjanja 3dru5tveno-strukturalnih prepreka na putu potpunijeg zadovolja-vanja svestranih ljudskih potreba. Pojam razvojaje neodvojiv odvrednosnog pojma napretka (progresa). Drugi moguii naEin zasni-

4 4 4 5

a

troalJ(r

z.LLIJaFU)

dru5tvenih doga<Ianja iza'gvozdene zavese' bila ogromno i nepre-dvideno iznenadenje.a U groznidavoj brzini da se ova dru5tvenadogatlanja teorijski 'dostignu' za stanja u Centralno-istodno ev-ropskim zemljama koja su iz njih proiza5la skovan je (ne naroditomaitovit niti heuristidki i analitidki plodan) pojam: postkomuni-zamlpostsocijalizam.s Eksplanatorni model za procese koji subili u spontanom toku bio je vei tvrdi orah, ali je i on upao uzamku 'zamamne lakode imenovanja' (,,tranzicija") i fascinacijezaista retkom moguinodiu neposrednog svedodenja ,,kraju istorije".Da stvari ipak nisu tako jednostavne kao Sto se na prvi pogled dinei da istorija uvek u rezervi ima dovoljno mogu6ih stranputica iliiorsokaka u zamenu za bilo koji skraieni (short-cut) pravac svogodvijanja,potvrdila su dalja zbivanjau mnogim od biv5ih Centralno-istodnoevropskih zemalja, koja su se 'tvrdokorno' opirala poj-movnim 'Prokrustovim posteljama' narodito tranzicije, ali i post-komunizma. Time se sociologija dru5tvenog razvoja (ponovo)morala uhvatiti u ko5tac sa nekoliko teorijskih zadataka koji su seu prvom trenutku udinili dosta lako re5ivim: prvo, da li se dru5tvaniskog nivoa diferenciranosti mogu smatrati 'dovoljno opravdanim'predmetom sociolo5kog proudavanja, ili sociologija podinje dazadobija svoj predmet tek kada se dru5tvo izdigne na vi5i nivoizdiferenciranosti (tj. kada prevazide nivo manje-viSe homoge-nizovane zajednice ili, u najboljem sludaju, 'dru5tva mehanidkesolidarnosti'); drugim redima, da li je i kako moguea sociologijabez dru5tva; drugo, ako je ipak moguia, koji je konceptualni imetodolo5ki aparat primenjiv za sociolo5ko obja5njenje pojava iprocesa u druStvima posvema5nje socijalne deregulacije i stihijskihprotivrednosti, koja se, ponovnim 'sunovratom u zajednicu', opirusvrstavanju u bilo koju poznatu paradigmu iskristalisanih dru5-tvenih sistema; napokon, treie, da li je poslovidno niska progno-

* Ovakuo- 'izncnadcnju' naZapatJu su narolito doprincli mcdiji, ,,kojisu bili uhvaCcni na spavanju i ko.ji su malo ulinili da priprcmc svoiu publiku navcliki sistcmski kolaps pa niihovi Iitarrci nisu bili upoznati sa vclikom kumulacijompromcna i suptilnim nagovcStajima tih promcna tamo gdc su naizgled izolovanadcSavanja eruptivno izbijala." (Horvdt, J. and Sz6nt6, A. 1993.)

5,,Ta-o gdc analitiiki govor ispollava svoju ncmoi poscZc sc i za metafo-rom. A. Mihnjik opisujc pustkomunizam na slcdcii nalin: 'Danas avct kruZi Evro-pom. Avct praznc, crnc rupc, nastalc poslc komunizma, poslc sov.jctskc impcrijc.U toj rupi biic nam dato da iivimo zajcdno. Julcralnjim ncprijatcljima, judcralnjimdZclatima i njihovim Irtvama'." (Koitunica, 1996:254)

stidka sposobnost sociologije (pogotovo u uslovima naznadenim uprethodnom pitanju) neprelazna prepreka njenom funkcionisanjuna planu uticaja ili, bar, podsticaja za kanalisanje rastuie haotidnostidru5tvenih zbivanja u 'meltirtg pot-\' joS-neprevrelih dru5tvenihstruktura. (Gredelj, 1996: 47) Nakon Sto je protutnjao prvi talasneumereno optimistidke ,,tranzitologije" ova pitanja su izgubiladisto retoridki status i pojavljuju se kao zadatak za ponovno reSava-nje, jer samo istinski produbljeno socioloiko proudavanje i ob-ja5njenje procesa u Centralno-istodnoevropskim drudtvima moZeuspe5no da otkloni sve u meduvremenu nagominale naplavinepomenutog talasa publicistidko-pomodne euforije, koji je uznasto-jao da brzo pruZi nedvosmisleno ,,tadne" odgovore na - pogre5nopostavljena pitanja.

Promena, valvoj, progres vs. stagnacija, regresijai de zint e g r ac ij a dr uitv a

Pojam promene odredenje u osnovnom znadenju kao 'raz-

lika i granica izmedu dva stanja, strukture ili procesa"; njene pre-ciziranje se moZe sprovesti u odnosu na pojam procesa - serijedoga<lanja (koja nuZno ne podrazumeva promenu). Prema R. Kah-nu, druitvena promena je ,,stvaranje izvesne razlTke"; prema K.Smith-u, promena se ispoljava u izrazu da ,,ne5to vi5e nije", kojine znadi neki entitet ve6 podrazumeva granicu jednog odnosa ilipodrudja de5avanja. (Goodman and Ass., 1982) U skoro svimevropskim jezicima etimologija redi razvoj (d6veloppement, devel-opment, Entwicklung) povezuje se s grupom glagola ,,odvijati".Ideja razvoja, dakle, izvorno podrazumeva odmotavanje nedegaSto je ve6 postojalo u uvijenom, ne-razvijenom obliku ili stanju. =(Vratu5a-Zunjii, 1995: 11-13) Vremenom se menjalo shvatanje o 6tome Sta je tolto omoguiava da se ono 'uvijeno' postepeno rtvmo- itava (bog, su5tina, ideja, zakon, nagon, poruka,...) ali je do danas aza pojam nzvojaostalo konstitutivno znadenje pto-"ne oblika i 9

strukiure onogu Sto se razvija, s tim Sto se pri tom duva identitet ionoga Sto prolazi kroz proces razvoja... R

DruStveni razvojse moZe definisati kao proces uklanjanja 3dru5tveno-strukturalnih prepreka na putu potpunijeg zadovolja-vanja svestranih ljudskih potreba. Pojam razvojaje neodvojiv odvrednosnog pojma napretka (progresa). Drugi moguii naEin zasni-

4 4 4 5

=X

Falfr

e-TL

N

J

L

JlIJouJtg

z

uJa

a

vanja vrednosnih sudova o druStvenom razvoju podiva na njihovomdeduktivnom izvodenju iz unapred postuliranih premisa o 'dobrom

dru5tvu' za koje se pretpostavlja da ve6 jesu ili mogu postati op5te-prihva6ene. Prosvetiteljstvo i velika francuska revolucija su inau-gurisali slobodu,jednakost i bratstvo kao op5tedovedanske vredno-sti koje inspiri5u emancipatorske i oslobodiladke pokrete poslednjadva veka. (Vratuia-Zu nji6, 1995 :23)

Pod razvojem se podrazumeva proces usloZnjavanja dru5tva,odnosno rast strukturne kompleksnosti proizveden funkcionalnomdiferencijacijom. Poveiavanje strukturne sloZenosti na planu de-lovanja znaii pove6avanje broja opcija za re5avanje funkcionalnihi integrativnih problema koji nadolaze kako is spoljne okolinedru5tvenog sistema, tako i iz njegove unutradnje okoline. Razvojkao zgu5njavanje procesa socijalne diferencijacije i neprekidnomenjanje unutrainjih i spoljnih uslova dru5tvenog sistema karak-teristidan je tip promene samo za moderno dru5tvo. U razmatranjudruStvenog razvoja mogu se izdvojiti dve osnovne grupe dinilacakoje ga omogudavaju. Prva se odnosi na takvo usloZnjavanje sistemakoje povedava njegovu funkcionalnu opremljenost, tj. adaptiranostna spolja5nju okolinu; ovaj aspekt obuhvata tehnidko-ekonomskuracionalnost u procesu mobilisanja i upravljanja resursima dru5-tva. Druga grupa dinilaca odnosi se na procese racionalizacije (for-malizacije) vrednosnog, normativnog i politidkog sistema kojiobezbe<luju socijalnu integraciju svih dlanova drff5tva. Habermassmatra da se razvoj moZe rekonstruisati kao proces racionalizacijedve osnovne vrste delovanja: svrhovito-racionalnog i komunika-tivnog delovanja. 'Racionalnost'prve vrste delovanja ogleda se ustvaranju efikasnih sredstava za ostvarivanje ciljeva, kao 5to sutehnolo5ko-strateika znanja (kognitivni razvoj); komunikativno de-lovanje je regulisano normativnim strukturama koje trale oprav-danje, pa se logika njihovog razvoja moZe rekonstruisati kao usme-renost na univerzalno vaZenje i kretanje ka neprinudnom dru5tve-nom konsenzusu. Strukture racionalizacije komunikativnog de-lovanja posredovane su mehanizmima koji, u 'slikama sveta i for-macijama identiteta', stvaraju nove forme moralne integracije, dijirazvoj odgovara nivoima op5tosti valenjanormi, odnosno njihovojracionalnoj 'odbranjivosti'. (Habermas: 1976: 31) U kontekstusavremenih drudtava, one strukturne promene koje omogudavajuda dru5tvo kontinuirano proizvodi i apsorbuje promene, rastirazvoj

nazivaju se procesom modernizacije.o Kao karakteristike relativnomodernizovanih dru5tava navode se: visok stepen specijalizacije imeduzavisnosti organizacija, preovladavanje kultumih normi racio-nalnog univerzalizma, funkcionalna specifikacija, visok stepen cen-tralizacije, relativna razvijenost monetame cirkulacije i trzi5ta, bi-rokratizacija, dvosmerni tok robe i usluga izmedu sela i grada.).Ima i Sirih shvatanja, naime da je modernizacija stvorila ceo svetmoderne, ditavo istorijsko razdoblje 19. i20. veka," (Mitrovii,1994:143-144)

Za svako moderno ili modernizirajuie druitvo, stvaranjesposobnosti dru5tva da kontinuirano apsorbuje' strukturne pro-mene odnosi se na re5avanje tri kljudna problema.

Prvi problem odnosi se na mobilizaciju resursa. Drugi prob-lem se odnosi na mogu6ost integracije novih jedinica sistema (prob-lem koordinacije) i dlanova dru5tva (problem politidke participacijekolektiviteta i grupa). Treii problem se odnosi na vrednosni sistemdija institucionalizacija defini5e poZeljnost datog tipa drudtvenogsistema. Buduii da vrednosti legitimiraju delovanje pojedinih ele-menata sistema i sistema u celini, javljanje kompleksnijih strukturazahteva univerzalizovanje vrednosnog sistema kako bi se obezbe-

6 Mutcrnizacija jc smiSl.jcna dclatnost ili spontani proccs racionalizacijeu obliku postupnc autohtonc kulturnc translirrmacijc i s niom povczanih drultvcnihpromcna, ili postupak intcncionalnog prcnolcnja modcrnih artclakata na neko ne-modcmo kulturno tlo. Ona jc dinamidki aspckt modcrnc i modcrnosti. Mtxlernostkao rczultat prcthtxlnog proccsa mtxlcrnizacijc skup jc osobina razdoblja mtxlcrnci proccsa mtxlcrnizacijc. Onajc stanjc u kojcm rczultati i osobinc ovog proccsadolazc do izrai,a.ia u raznim podrudjima dru5tvcnih dclatnosti. (KriZan, l99l) ZaAjzcnStata (Eiscnstadt), modemost jc ,,scri.la istorijskih prtrccsa, prc svcga od rcv-olucija kojc su sc zbilc u Evropi tokom 17. i 18. vcka, kojc su rezultirale u novojorganizaciji, novoj drultvcnoj strukturi i u novoj 'slavnqi tradiciji'. (Eiscnstadt,t973.)

T,,Povciavanjc 'kapacitcta udcnja kroz socijalno iskustvo' i 'sposobnosti

sistcma da obradi inlormacijc iz spoljalnjc i unutrainjc okolinc i na njih adckvatnorcagujc' uzimaju sc kao sultinska svujstva modcrnizacijc. ..Mnogi savrcmcni tco-rctiEari su istakli da jc proccs so,cijalnog udcnja i individualnog uicnja odnosnosamokorckcijc ona.i najbitniii momcnat koji omoguCava razvojnc potcncijaledrultva. Kada su druStvcnc institucijc tako ustnrjcnc da bbkiraju slbru 'proizvulnje'

drultvcnosti u ncposrcdnim,'prirrxlnim' komunikacijama i mcduodnosima ljudi ukojima sc spontano stvara varijabilitct altcrnativnih moguinosti strcijalnc integracijc,tada su proccsi socijalnog udcnja i samokorckci.jc blokirani, a timc i sami impulsika promcnama...koji izviru iz svakodnevnog Zivota ljudi. ,,(PcIii, 1989: 117)

4 6 4 1

=X

Falfr

e-TL

N

J

L

JlIJouJtg

z

uJa

a

vanja vrednosnih sudova o druStvenom razvoju podiva na njihovomdeduktivnom izvodenju iz unapred postuliranih premisa o 'dobrom

dru5tvu' za koje se pretpostavlja da ve6 jesu ili mogu postati op5te-prihva6ene. Prosvetiteljstvo i velika francuska revolucija su inau-gurisali slobodu,jednakost i bratstvo kao op5tedovedanske vredno-sti koje inspiri5u emancipatorske i oslobodiladke pokrete poslednjadva veka. (Vratuia-Zu nji6, 1995 :23)

Pod razvojem se podrazumeva proces usloZnjavanja dru5tva,odnosno rast strukturne kompleksnosti proizveden funkcionalnomdiferencijacijom. Poveiavanje strukturne sloZenosti na planu de-lovanja znaii pove6avanje broja opcija za re5avanje funkcionalnihi integrativnih problema koji nadolaze kako is spoljne okolinedru5tvenog sistema, tako i iz njegove unutradnje okoline. Razvojkao zgu5njavanje procesa socijalne diferencijacije i neprekidnomenjanje unutrainjih i spoljnih uslova dru5tvenog sistema karak-teristidan je tip promene samo za moderno dru5tvo. U razmatranjudruStvenog razvoja mogu se izdvojiti dve osnovne grupe dinilacakoje ga omogudavaju. Prva se odnosi na takvo usloZnjavanje sistemakoje povedava njegovu funkcionalnu opremljenost, tj. adaptiranostna spolja5nju okolinu; ovaj aspekt obuhvata tehnidko-ekonomskuracionalnost u procesu mobilisanja i upravljanja resursima dru5-tva. Druga grupa dinilaca odnosi se na procese racionalizacije (for-malizacije) vrednosnog, normativnog i politidkog sistema kojiobezbe<luju socijalnu integraciju svih dlanova drff5tva. Habermassmatra da se razvoj moZe rekonstruisati kao proces racionalizacijedve osnovne vrste delovanja: svrhovito-racionalnog i komunika-tivnog delovanja. 'Racionalnost'prve vrste delovanja ogleda se ustvaranju efikasnih sredstava za ostvarivanje ciljeva, kao 5to sutehnolo5ko-strateika znanja (kognitivni razvoj); komunikativno de-lovanje je regulisano normativnim strukturama koje trale oprav-danje, pa se logika njihovog razvoja moZe rekonstruisati kao usme-renost na univerzalno vaZenje i kretanje ka neprinudnom dru5tve-nom konsenzusu. Strukture racionalizacije komunikativnog de-lovanja posredovane su mehanizmima koji, u 'slikama sveta i for-macijama identiteta', stvaraju nove forme moralne integracije, dijirazvoj odgovara nivoima op5tosti valenjanormi, odnosno njihovojracionalnoj 'odbranjivosti'. (Habermas: 1976: 31) U kontekstusavremenih drudtava, one strukturne promene koje omogudavajuda dru5tvo kontinuirano proizvodi i apsorbuje promene, rastirazvoj

nazivaju se procesom modernizacije.o Kao karakteristike relativnomodernizovanih dru5tava navode se: visok stepen specijalizacije imeduzavisnosti organizacija, preovladavanje kultumih normi racio-nalnog univerzalizma, funkcionalna specifikacija, visok stepen cen-tralizacije, relativna razvijenost monetame cirkulacije i trzi5ta, bi-rokratizacija, dvosmerni tok robe i usluga izmedu sela i grada.).Ima i Sirih shvatanja, naime da je modernizacija stvorila ceo svetmoderne, ditavo istorijsko razdoblje 19. i20. veka," (Mitrovii,1994:143-144)

Za svako moderno ili modernizirajuie druitvo, stvaranjesposobnosti dru5tva da kontinuirano apsorbuje' strukturne pro-mene odnosi se na re5avanje tri kljudna problema.

Prvi problem odnosi se na mobilizaciju resursa. Drugi prob-lem se odnosi na mogu6ost integracije novih jedinica sistema (prob-lem koordinacije) i dlanova dru5tva (problem politidke participacijekolektiviteta i grupa). Treii problem se odnosi na vrednosni sistemdija institucionalizacija defini5e poZeljnost datog tipa drudtvenogsistema. Buduii da vrednosti legitimiraju delovanje pojedinih ele-menata sistema i sistema u celini, javljanje kompleksnijih strukturazahteva univerzalizovanje vrednosnog sistema kako bi se obezbe-

6 Mutcrnizacija jc smiSl.jcna dclatnost ili spontani proccs racionalizacijeu obliku postupnc autohtonc kulturnc translirrmacijc i s niom povczanih drultvcnihpromcna, ili postupak intcncionalnog prcnolcnja modcrnih artclakata na neko ne-modcmo kulturno tlo. Ona jc dinamidki aspckt modcrnc i modcrnosti. Mtxlernostkao rczultat prcthtxlnog proccsa mtxlcrnizacijc skup jc osobina razdoblja mtxlcrnci proccsa mtxlcrnizacijc. Onajc stanjc u kojcm rczultati i osobinc ovog proccsadolazc do izrai,a.ia u raznim podrudjima dru5tvcnih dclatnosti. (KriZan, l99l) ZaAjzcnStata (Eiscnstadt), modemost jc ,,scri.la istorijskih prtrccsa, prc svcga od rcv-olucija kojc su sc zbilc u Evropi tokom 17. i 18. vcka, kojc su rezultirale u novojorganizaciji, novoj drultvcnoj strukturi i u novoj 'slavnqi tradiciji'. (Eiscnstadt,t973.)

T,,Povciavanjc 'kapacitcta udcnja kroz socijalno iskustvo' i 'sposobnosti

sistcma da obradi inlormacijc iz spoljalnjc i unutrainjc okolinc i na njih adckvatnorcagujc' uzimaju sc kao sultinska svujstva modcrnizacijc. ..Mnogi savrcmcni tco-rctiEari su istakli da jc proccs so,cijalnog udcnja i individualnog uicnja odnosnosamokorckcijc ona.i najbitniii momcnat koji omoguCava razvojnc potcncijaledrultva. Kada su druStvcnc institucijc tako ustnrjcnc da bbkiraju slbru 'proizvulnje'

drultvcnosti u ncposrcdnim,'prirrxlnim' komunikacijama i mcduodnosima ljudi ukojima sc spontano stvara varijabilitct altcrnativnih moguinosti strcijalnc integracijc,tada su proccsi socijalnog udcnja i samokorckci.jc blokirani, a timc i sami impulsika promcnama...koji izviru iz svakodnevnog Zivota ljudi. ,,(PcIii, 1989: 117)

4 6 4 1

=xn

Fal(Eo<f

troNa)J

tr

?

troLll(r

zo-uJ?F(t)

dila legitimnost izralavanja razliditih ciljeva, interesa i funkcijaizdiferenciranih kolektiviteta i podsistema. Logidka povezanostovih problema ne znali i njihovu realnu povezanost i usagla5nostna konkretnom, istorijskom planu zbivanja. Naprotiv, moguinostirazvoja svakog konkretnog dru5tva su uvek pod znakom pitanja, izavise od toga da li se i kako se razre5avaju nove kontradikcijeizmedu tehnidkog i normativnog aspekta druitvenog delovanja. Ukontekstu procesa tranzicije najde5ie se deiava da tradicionalnioblici integracije zaustavljaju institucionalne promene koje su loci-rane na viSim nivoima sistema i podrazumevaju racionalizacijuvrednosti, normativnog i politidkog poretka. Po5to te promene popravilu izazivaju sukobe i ugroZavaju interese i 'stedena prava'pojedinih drudtvenih grupa,javljaju se razliditi otpori njihovoj in-stitucionalizaciji. Jedan od rezultata ovih otpora je uspostavljanje'statidkih stanja' u razvoju dru5tva do kojih dolazi, bilo zato Sto seindividue ne mogu motivisati da prihvate promene, bilo zato Stopostojeie vrednosti i norme ne dozvoljavaju promene.E Po pravilu,blokiranje institucionalnih mogudnosti stvaranja inovacija i njiho-vog apsorbovanja jeste najde5di uzrok zaustavljenog razv oja, re-gresije sistema ili njihove dezintegracije. Ovo zbog toga Sto se, upore<Ienju sa Sirenjem i prihvatanjem tehnolo5kih promena, vred-nosti i nonne sporije menjaju, opiruii se 'univerzalizaciji' kojapodrazumeva gubljenje zatedenog kolektivnog i.jndividualnogidentiteta.' S obzirom na to da modernizacija ne"predstavlja en-dogamni niti linearni proces promena, stanje u svakom konkretnom

S,,Eiscnstadt smatra da sc na bilo kom nivou razvoja mogu odckivati'zaokrcti unazad' kao odgovor na problcmc kojc stvara funkcionalana difcrcncija-cija. Jcdan takav odgovor molc biti potpuni ncuspch da sc razviju adckvatna insti-tucionalna rc$cnja, uslcd Icga m7,c dodi do potpunc ili parcijalnc dczintcgracijcsistcma, poluparazitskog Iivota i potdinjavania nckom drugom druStvu. Nclto manjcekstrcman odgovor prcdstavlja rcgrcsija ti. smanjivanje komplcksnosti dru5tva('razdifcrenciranjc'), kako bi se ono prilagodikl ogranidenim kapacitetima upravl-janja sistcmom. Konadno, jcdna od tc5korja koja takoilc moZe voditi unatrag jcblokiranje rclativno kontinuiranih proccsa difcrcncijacijc u jcdnoj sfcri drultvatako Sto izostaju odgovarajuCi proccsi u drugim sfcrama dru$tvcnog sistcma," (,,So-cial Change, Diffcrentiation and Evolution" , American Sociological Review3l1964- navedcno prcma: PcIiC, 1989: I 14)

e Naikarakteristilniji vid otpora univerzalizaciji vrcdnosnog sistcma jcpojava fundamcntalizma. ,,Fundamcntalistima zahtcv zavc6om uop5teno5du stan-darda vrednovanja izglcda kao zahtev za napultanjem pravih lojalnosti." (Parsons,1988)

druStvu predstavlja specifidnu i kompleksnu rezultantu otvaranja izatvaranja kruZnih procesa, promena, stagnacije i regresije u poje-dinim podsistemima dru5tva, odnosno kombinaciju tradicionalnostii modernosti. Razvojni proces, naime, zapodinje napetostima i funk-cionalnim problemima upravljanja, odnosno krizom reprodukova-nja sistema u okviru sopstvenog identiteta. Da bi funkcionalniizazovi bili prihvadeni i razvojni procesi nastavljeni, moraju posto-jati rezerve 'struktura racionalnosti' obrazovanih u slikama sveta;ove rezerve potencijalno Sirih osnova socijalne integracije omo-gudavaju selekciju onih institucionalnih formi koji dozvoljavajuvi5i stepen mobilizacije resursa, nove procese udenja i re5avanjafunkcionalnih problema. Dakle, kljuEni momenat u ovoj evolu-cionoj shemi je stvaranje ,,slika sveta". One predstavljaju nagomi-lane udinke procesa individualnog udenja, tj. latentno raspoloZivoznanje'sveta Zivota' koje se moZe transponovati na apstraktnenivoe sistema delovanja. Nivo razvoja nekog dru5tva odrecluje seprema institucionalno dopuStenom kapacitetu udenja (prihvatanjainovacija iz okruZenja, odnosno prema tome da li se teorijsko-tehnidka i praktidna pitanja kao takva diferenciraju, te da li semogu odvijati diskurzivni procesi udenja. (Dindi6, 1988a i 1988b)Barijere socijalnom udenju znade isto Sto i oko5talost institucional-nog sistema. Ogranidenost procesa individualnog i kolektivnogudenja obja5njava zadto neka druStva ne uspevaju da pronadu redenjaza funkcionalne probleme s kojima se suodavaju. (Habermas, 1982)

( P r e d ) po s tkomunizam : ( ne ) mo g uC no s ti p rome na?

Gore navedene strukturne promene u procesu modernizacije,povezane s razvojem institucionalne strukture, politidkim sistemomi vrednostima, bile su dvorne /sklerotiEne/ tadke sistema u zemljamaDrugog (socijalistidkog) sveta. Naime, ove zemlje su, prema gotovosvim formalnim pokazateljima koje je usvojila klasiEna teorijamodernizacije - industrijalizacija, urbanizacija, sekularizacija,Sirenje pismenosti, Sirenje sredstava masovnog komuniciranja, rastekonomske participacije izraZenrastom dohotka po glavi stanovni-ka i politidka participacija koja se odituje u glasanju - prebrodileproces modernizacije. (B ogdanov i6, I99 4.) S adrZaji tih pokazatelj asu, naravno, sasvim ne5to drugo, no kljudni problem u ovim zemlja-

4 8

=xn

Fal(Eo<f

troNa)J

tr

?

troLll(r

zo-uJ?F(t)

dila legitimnost izralavanja razliditih ciljeva, interesa i funkcijaizdiferenciranih kolektiviteta i podsistema. Logidka povezanostovih problema ne znali i njihovu realnu povezanost i usagla5nostna konkretnom, istorijskom planu zbivanja. Naprotiv, moguinostirazvoja svakog konkretnog dru5tva su uvek pod znakom pitanja, izavise od toga da li se i kako se razre5avaju nove kontradikcijeizmedu tehnidkog i normativnog aspekta druitvenog delovanja. Ukontekstu procesa tranzicije najde5ie se deiava da tradicionalnioblici integracije zaustavljaju institucionalne promene koje su loci-rane na viSim nivoima sistema i podrazumevaju racionalizacijuvrednosti, normativnog i politidkog poretka. Po5to te promene popravilu izazivaju sukobe i ugroZavaju interese i 'stedena prava'pojedinih drudtvenih grupa,javljaju se razliditi otpori njihovoj in-stitucionalizaciji. Jedan od rezultata ovih otpora je uspostavljanje'statidkih stanja' u razvoju dru5tva do kojih dolazi, bilo zato Sto seindividue ne mogu motivisati da prihvate promene, bilo zato Stopostojeie vrednosti i norme ne dozvoljavaju promene.E Po pravilu,blokiranje institucionalnih mogudnosti stvaranja inovacija i njiho-vog apsorbovanja jeste najde5di uzrok zaustavljenog razv oja, re-gresije sistema ili njihove dezintegracije. Ovo zbog toga Sto se, upore<Ienju sa Sirenjem i prihvatanjem tehnolo5kih promena, vred-nosti i nonne sporije menjaju, opiruii se 'univerzalizaciji' kojapodrazumeva gubljenje zatedenog kolektivnog i.jndividualnogidentiteta.' S obzirom na to da modernizacija ne"predstavlja en-dogamni niti linearni proces promena, stanje u svakom konkretnom

S,,Eiscnstadt smatra da sc na bilo kom nivou razvoja mogu odckivati'zaokrcti unazad' kao odgovor na problcmc kojc stvara funkcionalana difcrcncija-cija. Jcdan takav odgovor molc biti potpuni ncuspch da sc razviju adckvatna insti-tucionalna rc$cnja, uslcd Icga m7,c dodi do potpunc ili parcijalnc dczintcgracijcsistcma, poluparazitskog Iivota i potdinjavania nckom drugom druStvu. Nclto manjcekstrcman odgovor prcdstavlja rcgrcsija ti. smanjivanje komplcksnosti dru5tva('razdifcrenciranjc'), kako bi se ono prilagodikl ogranidenim kapacitetima upravl-janja sistcmom. Konadno, jcdna od tc5korja koja takoilc moZe voditi unatrag jcblokiranje rclativno kontinuiranih proccsa difcrcncijacijc u jcdnoj sfcri drultvatako Sto izostaju odgovarajuCi proccsi u drugim sfcrama dru$tvcnog sistcma," (,,So-cial Change, Diffcrentiation and Evolution" , American Sociological Review3l1964- navedcno prcma: PcIiC, 1989: I 14)

e Naikarakteristilniji vid otpora univerzalizaciji vrcdnosnog sistcma jcpojava fundamcntalizma. ,,Fundamcntalistima zahtcv zavc6om uop5teno5du stan-darda vrednovanja izglcda kao zahtev za napultanjem pravih lojalnosti." (Parsons,1988)

druStvu predstavlja specifidnu i kompleksnu rezultantu otvaranja izatvaranja kruZnih procesa, promena, stagnacije i regresije u poje-dinim podsistemima dru5tva, odnosno kombinaciju tradicionalnostii modernosti. Razvojni proces, naime, zapodinje napetostima i funk-cionalnim problemima upravljanja, odnosno krizom reprodukova-nja sistema u okviru sopstvenog identiteta. Da bi funkcionalniizazovi bili prihvadeni i razvojni procesi nastavljeni, moraju posto-jati rezerve 'struktura racionalnosti' obrazovanih u slikama sveta;ove rezerve potencijalno Sirih osnova socijalne integracije omo-gudavaju selekciju onih institucionalnih formi koji dozvoljavajuvi5i stepen mobilizacije resursa, nove procese udenja i re5avanjafunkcionalnih problema. Dakle, kljuEni momenat u ovoj evolu-cionoj shemi je stvaranje ,,slika sveta". One predstavljaju nagomi-lane udinke procesa individualnog udenja, tj. latentno raspoloZivoznanje'sveta Zivota' koje se moZe transponovati na apstraktnenivoe sistema delovanja. Nivo razvoja nekog dru5tva odrecluje seprema institucionalno dopuStenom kapacitetu udenja (prihvatanjainovacija iz okruZenja, odnosno prema tome da li se teorijsko-tehnidka i praktidna pitanja kao takva diferenciraju, te da li semogu odvijati diskurzivni procesi udenja. (Dindi6, 1988a i 1988b)Barijere socijalnom udenju znade isto Sto i oko5talost institucional-nog sistema. Ogranidenost procesa individualnog i kolektivnogudenja obja5njava zadto neka druStva ne uspevaju da pronadu redenjaza funkcionalne probleme s kojima se suodavaju. (Habermas, 1982)

( P r e d ) po s tkomunizam : ( ne ) mo g uC no s ti p rome na?

Gore navedene strukturne promene u procesu modernizacije,povezane s razvojem institucionalne strukture, politidkim sistemomi vrednostima, bile su dvorne /sklerotiEne/ tadke sistema u zemljamaDrugog (socijalistidkog) sveta. Naime, ove zemlje su, prema gotovosvim formalnim pokazateljima koje je usvojila klasiEna teorijamodernizacije - industrijalizacija, urbanizacija, sekularizacija,Sirenje pismenosti, Sirenje sredstava masovnog komuniciranja, rastekonomske participacije izraZenrastom dohotka po glavi stanovni-ka i politidka participacija koja se odituje u glasanju - prebrodileproces modernizacije. (B ogdanov i6, I99 4.) S adrZaji tih pokazatelj asu, naravno, sasvim ne5to drugo, no kljudni problem u ovim zemlja-

4 8

aJutouJcoz.LuJaFo

ma se ogledao u neusagla5enosti i neadekvatnosti institucija, poli-tidkog sistema i vrednosti, koji otuda nisu mogli artikulisati struk-turalne promene raznih nivoa u pravcu koherentnog dru5tvenognzvoja,ve6 su permanentno proizvodili dru5tvenu krizu.

Zarazlik:t od svih prethodnih tipova globalnih dru5tava (,,for-macija"), koje su se formirale na osnovu dugotrajnih i preteZno(ne apsolutno) spontanih procesa u ekonomiji, politici, kulturi kojisu postepeno osvajali svakodnevni Zivot, menjajuii lik ditavogdruitva, socijalistidko dru5tvo je prvi put uspostavljeno 'planskom'

akcijom,'0 pod uticajem jedne teorijske (i vrednosne!) koncepcije,sa gotovo unapred utvrdenim likom dru5tva koje se 'uspostavlja'

tom ciljnom akcijom, i koje je gotovo ve5tadki nametnuto, a nueoslobodeno iz okvira starog, u kojem je ve6 poprimilo \zrazitiieobrise. U tim uslovima, akcija 'subjektivnih snaga' (recimo, u Ru-siji, 1917) bila je presudna te je, na izvestan nadin, prvi put u isto-riji, takva intervencija stvarala donekle isforsirano, pa Eak i nasilno,novo druSrvo. (Popovii-Babovii Marija, 1989) Na taj nadin sprove-den je 'dru5tveni eksperiment' skokovite istorijske promene. Uanalizi okruZenja i efekata ovog eksperimenta treba imati u vidudelovanje dva, pokazalo se, faktora dugog trajanja. Prvije proizlazioiz Einjenice da je socijalistidka zamisao na5la tlo za svoje ostvarenjeuglavnom u nerazvijenim (ili pod-razvijenim) zemljama drugog itredeg'modernizacijskog kruga' Evrope. Drugi fakfor je direktanproizvod prvog: s obzirom na to modernizacijsko zaostajanje (Stoznaliideficit modernizacijskih resursa i njihovo oskudno dopunja-vanje), pojavio se i deficit aktera zami5ljene nagle i temeljite pro-mene dru5tvenih uslova i, otuda je do5lo i do inverzije ,,metoda"te promene. Koncentraciji vlasni5fva i produktivistidkoj logici alter-nativa je postala koncentracija politidke vlasti i centralizovana 'ko-

mandna ekonomija'. S obzirom na nedostatak (ili oskudnost) eko-nomske preduzetnidke klase (ili elite) kao 'motora' dru5wene pro-mene i razvoja, koja bi ujedno strukturisala dru5tvo i odnose unjemu, na njeno mesto je stupila politidka klasa (ili elita), koja je

bila neproduktivna u dvostrukom smislu: i kao nosilac proizvodnje,

l0,,Plan smcra da se dokopa 'kljudnih pozicija' i da 'mod Drlavc' povedava

sve dok Drlavane postanc gotovo identilna s druStvom, kao i da sa tih kljudnihpozicija kontroli5e istorijskc snagc koje oblikuju bududnost druStva u razvoju, bilona taj nadin lto 6c da koli njegov razvoj ili 6e tom razvoju, predvidajudi mu smcr'prilagotlavati drustvo." (Popcr, 1988)

i kao ishodi5te socijalnih inovacija. U socijalistidkim projektimadru5tvo se proizvodilo i manipulisalo 'odozgo', ono je bilo objektili 'kreatura' politidke sfere. Ovo objektiviziranje dru5tva i mogui-nost da se izvandruStveno odrede ciljevi razvoja nije bilo iskori5ienoza dovr5enje'novovekovnog instrumentalizovanja proizvodnje',odnosno zarast proizvodnih snaga. To se nije dogodilo, ne samozbog ka5njenja ekonomskog razvoja i nepovoljnog, nadmodnog(kapitalistidkog) okruZenja, ve6 zbog same unutra5nje konstitucijeodludujuie instance - politidkog sistema i njegove dve, gore nave-dene 'neproduktivne' anomalije, kao i zbog 'iracionalnosti' njego-vog kljudnog pogona. Naime, iz zajednidke ba5tine ,,racionali-stidkog optimizma" usvojen je samo princip industrijalizma,tt alishvaien, ne kao sredstvo ve6, najpre, kao cilj po sebi (,,tone delikapo glavi stanovnika"), a potom, na narednom nivou, kao sredstvoza joi iracionalniji cilj -,,sti6i i prestiii' ('nadZiveti') kapitalizam.Po5to je to bila 'trka Ahila i kornjaEe' (ali sa obrnutim ishodomnego u poznatoj aporiji), u kojoj je 'socijalno udenje' nadomedteno'mucanjem' pogre5no naudenog 'tucleg' teksta diji se jezik ne ra-ztJme,'- do5lo je do oko5tavanja i 'skleroze' sistema koji se ne

Il To jc v<xlilo onomc Sto Dahrcndorf naziva ,,mulcrnizacijom bcz m<xlcr-nosti". Distinkciju ova dva pojma izvtxli Claus Offc (1986): ,,Za razliku ql mul-crnizacijc koja opisujc i vrcdnujc razvojnc stadijumc i proccsc drultvcno-cktrnomskog razvoja (lunkcionalna difcrcncijacija, racionalnost) i sckularizacijesvcta Tivota, modcrnost sc bavi samoispitivanjcm strukturc i normativnih prcmisas moguinolsiu buduiih pcrspcktiva vci modcrnizovanih drultava." Ovo razlik-ovanjc izmcclu modcrnizacije i mtdcrnosti upozorava i na to da modcrnizaci.iskiprocesi u jcdnoj slcri druStvcnog Zivota obavczno ne korcliraju s mrxlcrnizacijskimproccsima u drugim sfcrama. Po miSljcnju Agnc5 Helcr, industriializacija nc vodidcmokratizaciji, vcd dominaciji birokratijc i spccijalista. Industrijalizam i totalitari-zam su kompatibilni jcr industrijska tchnologija omogudava institucionalizacijutotalitarnih formi organizacijc. Mchanicistiiki industrijalizam kao ubrzana,,parci-jalna modcrnizacija odozgo" socijalistidkih drultava 'drZala je v<xlu' svc dok scnijc pojavila kriza industrijalizma, u poslcdnjcm kvartalu XX vcka. Ova krizajc,zbog oko5talosti sistcma, bila u socijalizmu intcnzivnija, jcr nisu blagovrcmenootvorenc mogudnosti za prodor novih tcndcncija (pre svcga da onc nc bi unclcpromene u poloZaj vladajuCih grupa) kojc bi spontano zalclc novo druStvo u krilustarog. Stoga, kada se pojavila kriza industrijalizma i nadovczala sc na strukturalnukizu so,oijalizma, do5lo je do izbijanja vrlo komplcksnc globalnc druStvcnc krizc,koja sc ne mo7c vi5e suzbijati klasilnim srcdstvima rcpresijc niti minimalnimreformama. (Popovid- Babovii, 1989: 159)

12,,Kudu ncki novi i vidljivo mocniji poredak postoji, ontla on moZc dabude svcsno i namcrno imitiran, a to se Icsto stvarno i dogatla. Oni koji ga imitiraju

=xoFado<=L

NoJtL

5 l

aJutouJcoz.LuJaFo

ma se ogledao u neusagla5enosti i neadekvatnosti institucija, poli-tidkog sistema i vrednosti, koji otuda nisu mogli artikulisati struk-turalne promene raznih nivoa u pravcu koherentnog dru5tvenognzvoja,ve6 su permanentno proizvodili dru5tvenu krizu.

Zarazlik:t od svih prethodnih tipova globalnih dru5tava (,,for-macija"), koje su se formirale na osnovu dugotrajnih i preteZno(ne apsolutno) spontanih procesa u ekonomiji, politici, kulturi kojisu postepeno osvajali svakodnevni Zivot, menjajuii lik ditavogdruitva, socijalistidko dru5tvo je prvi put uspostavljeno 'planskom'

akcijom,'0 pod uticajem jedne teorijske (i vrednosne!) koncepcije,sa gotovo unapred utvrdenim likom dru5tva koje se 'uspostavlja'

tom ciljnom akcijom, i koje je gotovo ve5tadki nametnuto, a nueoslobodeno iz okvira starog, u kojem je ve6 poprimilo \zrazitiieobrise. U tim uslovima, akcija 'subjektivnih snaga' (recimo, u Ru-siji, 1917) bila je presudna te je, na izvestan nadin, prvi put u isto-riji, takva intervencija stvarala donekle isforsirano, pa Eak i nasilno,novo druSrvo. (Popovii-Babovii Marija, 1989) Na taj nadin sprove-den je 'dru5tveni eksperiment' skokovite istorijske promene. Uanalizi okruZenja i efekata ovog eksperimenta treba imati u vidudelovanje dva, pokazalo se, faktora dugog trajanja. Prvije proizlazioiz Einjenice da je socijalistidka zamisao na5la tlo za svoje ostvarenjeuglavnom u nerazvijenim (ili pod-razvijenim) zemljama drugog itredeg'modernizacijskog kruga' Evrope. Drugi fakfor je direktanproizvod prvog: s obzirom na to modernizacijsko zaostajanje (Stoznaliideficit modernizacijskih resursa i njihovo oskudno dopunja-vanje), pojavio se i deficit aktera zami5ljene nagle i temeljite pro-mene dru5tvenih uslova i, otuda je do5lo i do inverzije ,,metoda"te promene. Koncentraciji vlasni5fva i produktivistidkoj logici alter-nativa je postala koncentracija politidke vlasti i centralizovana 'ko-

mandna ekonomija'. S obzirom na nedostatak (ili oskudnost) eko-nomske preduzetnidke klase (ili elite) kao 'motora' dru5wene pro-mene i razvoja, koja bi ujedno strukturisala dru5tvo i odnose unjemu, na njeno mesto je stupila politidka klasa (ili elita), koja je

bila neproduktivna u dvostrukom smislu: i kao nosilac proizvodnje,

l0,,Plan smcra da se dokopa 'kljudnih pozicija' i da 'mod Drlavc' povedava

sve dok Drlavane postanc gotovo identilna s druStvom, kao i da sa tih kljudnihpozicija kontroli5e istorijskc snagc koje oblikuju bududnost druStva u razvoju, bilona taj nadin lto 6c da koli njegov razvoj ili 6e tom razvoju, predvidajudi mu smcr'prilagotlavati drustvo." (Popcr, 1988)

i kao ishodi5te socijalnih inovacija. U socijalistidkim projektimadru5tvo se proizvodilo i manipulisalo 'odozgo', ono je bilo objektili 'kreatura' politidke sfere. Ovo objektiviziranje dru5tva i mogui-nost da se izvandruStveno odrede ciljevi razvoja nije bilo iskori5ienoza dovr5enje'novovekovnog instrumentalizovanja proizvodnje',odnosno zarast proizvodnih snaga. To se nije dogodilo, ne samozbog ka5njenja ekonomskog razvoja i nepovoljnog, nadmodnog(kapitalistidkog) okruZenja, ve6 zbog same unutra5nje konstitucijeodludujuie instance - politidkog sistema i njegove dve, gore nave-dene 'neproduktivne' anomalije, kao i zbog 'iracionalnosti' njego-vog kljudnog pogona. Naime, iz zajednidke ba5tine ,,racionali-stidkog optimizma" usvojen je samo princip industrijalizma,tt alishvaien, ne kao sredstvo ve6, najpre, kao cilj po sebi (,,tone delikapo glavi stanovnika"), a potom, na narednom nivou, kao sredstvoza joi iracionalniji cilj -,,sti6i i prestiii' ('nadZiveti') kapitalizam.Po5to je to bila 'trka Ahila i kornjaEe' (ali sa obrnutim ishodomnego u poznatoj aporiji), u kojoj je 'socijalno udenje' nadomedteno'mucanjem' pogre5no naudenog 'tucleg' teksta diji se jezik ne ra-ztJme,'- do5lo je do oko5tavanja i 'skleroze' sistema koji se ne

Il To jc v<xlilo onomc Sto Dahrcndorf naziva ,,mulcrnizacijom bcz m<xlcr-nosti". Distinkciju ova dva pojma izvtxli Claus Offc (1986): ,,Za razliku ql mul-crnizacijc koja opisujc i vrcdnujc razvojnc stadijumc i proccsc drultvcno-cktrnomskog razvoja (lunkcionalna difcrcncijacija, racionalnost) i sckularizacijesvcta Tivota, modcrnost sc bavi samoispitivanjcm strukturc i normativnih prcmisas moguinolsiu buduiih pcrspcktiva vci modcrnizovanih drultava." Ovo razlik-ovanjc izmcclu modcrnizacije i mtdcrnosti upozorava i na to da modcrnizaci.iskiprocesi u jcdnoj slcri druStvcnog Zivota obavczno ne korcliraju s mrxlcrnizacijskimproccsima u drugim sfcrama. Po miSljcnju Agnc5 Helcr, industriializacija nc vodidcmokratizaciji, vcd dominaciji birokratijc i spccijalista. Industrijalizam i totalitari-zam su kompatibilni jcr industrijska tchnologija omogudava institucionalizacijutotalitarnih formi organizacijc. Mchanicistiiki industrijalizam kao ubrzana,,parci-jalna modcrnizacija odozgo" socijalistidkih drultava 'drZala je v<xlu' svc dok scnijc pojavila kriza industrijalizma, u poslcdnjcm kvartalu XX vcka. Ova krizajc,zbog oko5talosti sistcma, bila u socijalizmu intcnzivnija, jcr nisu blagovrcmenootvorenc mogudnosti za prodor novih tcndcncija (pre svcga da onc nc bi unclcpromene u poloZaj vladajuCih grupa) kojc bi spontano zalclc novo druStvo u krilustarog. Stoga, kada se pojavila kriza industrijalizma i nadovczala sc na strukturalnukizu so,oijalizma, do5lo je do izbijanja vrlo komplcksnc globalnc druStvcnc krizc,koja sc ne mo7c vi5e suzbijati klasilnim srcdstvima rcpresijc niti minimalnimreformama. (Popovid- Babovii, 1989: 159)

12,,Kudu ncki novi i vidljivo mocniji poredak postoji, ontla on moZc dabude svcsno i namcrno imitiran, a to se Icsto stvarno i dogatla. Oni koji ga imitiraju

=xoFado<=L

NoJtL

5 l

-JlljollJcoz

UJ3a

moze menjati, a 'promene' koje se preduzimaju ispostavljaju sekao formalne i nemaju nikakvih posledica na njegovo temeljnoustrojstvo. Ova formalnost je posledica suspendovanja dru5tva injegove instrumentalizacije u reprodukciji sistema, usled dega izos-taju stvarne promene kao 'dru5tvene dogodov5tine'. Razvoj bi biomogui samo 'subjektiviranjem proizvodnih snaga' u njihovom pri-rodnom kontekstu - a to je grailansko dru5tvo. Tako se pokazaloda je granica promene odredena odrZavanjem ovakvog sistemakao celine, a njegova promena je bila moguda samo kao njegovodokidanje, tj. dezintegracija.

Prethodno izlaganje upuiuje na razmatranje kako se, uopite,menjaju drudtveni sistemi. Svi istro5eni ('prevazideni') dru3tvenisistemi se, uop5teno govoreii, transformi5u na dva nadina. U prvomsludaju specifidna socijalna interventna grupa, koja se formira unu-tar starog sistema, izgratluje strukturalne pretpostavke za ruzvojnovog oblika dru5tvene organizacije. Kada ovakav razvoj (kojisimultano podriva postojede dominantne odnose) dosegne tadkuna kojoj novi sistem moZe da se reprodukuje na sopstvenim pret-postavkama, interventna grupa rukovodi socijalnom akcijom kojomse stari sistem zamenjuje novim. Ovaj obrazac je bio karakteristidanza nastajanje modernih gradanskih druitava. U drugom sludaju,dru5tvena transformacija se ne odvija kao rezultat stvaranja novihdrudtvenih oblika unutar postojeiih, ve6 se postojeii poredakuru5ava ('implodira'), bilo pod pritiskom soptvehih unutra5njihprotivrednosti, ili zbog dejstva faktora iz spolja5njeg, nadmoinijegokruZenja. Ovde ne postoji iskristalisana autohtona socijalna inter-ventna grupa, vei se ona (kao Stoje vei redeno) postulira odredenimnormativnim projektom. Rezultat ovog procesa je dug period stag-nacije i prividne socijalne strukturacije (druStva 'socijalne netrans-parentnosti' - S. Stojanovii). Formiranje svih 'socijalistiEkih'

dru5tava u Centralnoj i Istodnoj Evropi sledilo je manje-viSe drugiobrazac Kako se, onda, potonja 'dru5tva' mogu menjati? Generalnogovoreii, postde tri operativna metoda dru5tvenih promena: re-forme (socijalne inovacije), socijalne borbe i radikalne promene('napuitanje sistema'). (Pe5ii: 1990.)

1. Pod reformom se podrazumeva institucionalna promenakojom se odredeni tip sistema unapreduje ('pobolj5ava'), bilo u

mogu na kraju da se suode sa ncCim razliCitim od onoga Sto su namcravali iodckivali.." (E. Gellncr, 1988: 20)

pogledu re5avanje odredenih razvojno-funkcionalnih problema, ilidru5tvenih napetosti i sukoba. Reforme predstavljaju planiranepromene koje koriste institucionalna sredstva i, kao takve, spadajuu razvojne promene. Uspe5nost re5avanja problema reformskimputem predstavlja meru sposobnosti institucija da planiranim pro-menama poveiaju prilagodljivostr3 postoje6eg sistema na razliditeizazove i neizvesnosti. Reforme kao dominantan nadin reSavanjaunutra5njih problema nisu karakteristidne za sisteme u kojima nepostoji 'institucionalizacija sukoba',ra tj. u kojima nije izvr5enaformalna i politidka integracija svih dlanova drultva; takva su, podefiniciji, bila socijalistidka dru5tva. Da bi se reforme mogle for-mulisati potreban je izvestan stepen funkcionalne diferencijacijesistema i autonomije podsistema u okviru njega, Eemu su socijali-stidki sistemi bili su5ta suprotnost.r'5 Ovi sistemi su pokudavali daravnoteZu uspostave na radun samostalnosti elemenata sistema,odnosno njihovim sra5divanjem, Sto je dovodilo do smanjenjakompleksnosti. To je vodilo neefikasnosti u re5avanju funkcio-nalnih problema i u osnovi nestabilnoj ravnoteZi sa negativnimpokazateljima (Mc. Leish, 1969.) 'Socijalistidki put' kao posebna

13 Suhlins i Scrvicc pravc razliku izmcdu adaptabilnosti i adaptacijcdrultvcnog sistcma. Prvo svojstvo sc ulnosi na gcncralizovanu sptxobnost razvoja(sposobnost iskoriSdavanja rcsursa kojom sc uspc5niic kontroliSc pritisak okolinc),a drugo na kulturno prilagulavanjc sistcma na spccifidnc uslovc. (Evolution andCuhure, Michigan Univcrsity Prcss, 1960)

la Pod pojmom 'institucionalizacija druStvcnih sukoba' podrazumcva scorganizovan naiin, kako artikulacijc i otvorcnc ulbranc intcrcsa, tako i rutinizacijcsporova, 5to doprinosi smanjivanju silovitih sudara oprclnih intcrcsa. Protivnilkcstranc u politici i industriji prihvataju odrcdcna pravila igrc i stvaraju ustanovckojc pruZaju okvir za rutinizaci.lu p(rccsa sukobljavanja (kolcktivna pogatlanja,posrcdovanja, arbitralc, zakonodavna tcla, sudovi i sl. (Dahrcndorf, 1989; prcdgovorD. Mrk$i6a)

l5 K.itieka razmatranja uzroka, pravaca i efckata pokulaja rcformi u s<lci-jalizmu vidcti u: Golubovie , 1987: MadZar, 1987:. Lazi(, 1988: Gligorov, 1990.

,,Prcma proraCunima jcdnog ckonomistc, partijsko rukovtxlstvo u Jugoslaviji tokomCctrdeset godina iniciralo je pribliZno Sezdcset rcformi, dakle, svakc godinc pojcdnu i po rcformu. Radi se o reformi na razliditim podrudjima. Tako podaci govoreo 5 ustavnih rcformi, 13 rctbrmi privrcdnog livota, 12 rcformi tekuic privrcdncpolitikc,5 reformi u obrazovanju i 8 rcformi zdravstva. Sve ovc politidkc intervencijcu druStvcne podsistcmc naslale su kao odgovor na kriz.tt lcgitimnosti, ali sc mctluso-bno vcoma razlikuju u naCinu odgovora na tu krizu, kao i u nadinu politilkcmobilizacijc." (Adam, I 99))

=xoFaltcI=u-oN

ITL

5 2 5 3

-JlljollJcoz

UJ3a

moze menjati, a 'promene' koje se preduzimaju ispostavljaju sekao formalne i nemaju nikakvih posledica na njegovo temeljnoustrojstvo. Ova formalnost je posledica suspendovanja dru5tva injegove instrumentalizacije u reprodukciji sistema, usled dega izos-taju stvarne promene kao 'dru5tvene dogodov5tine'. Razvoj bi biomogui samo 'subjektiviranjem proizvodnih snaga' u njihovom pri-rodnom kontekstu - a to je grailansko dru5tvo. Tako se pokazaloda je granica promene odredena odrZavanjem ovakvog sistemakao celine, a njegova promena je bila moguda samo kao njegovodokidanje, tj. dezintegracija.

Prethodno izlaganje upuiuje na razmatranje kako se, uopite,menjaju drudtveni sistemi. Svi istro5eni ('prevazideni') dru3tvenisistemi se, uop5teno govoreii, transformi5u na dva nadina. U prvomsludaju specifidna socijalna interventna grupa, koja se formira unu-tar starog sistema, izgratluje strukturalne pretpostavke za ruzvojnovog oblika dru5tvene organizacije. Kada ovakav razvoj (kojisimultano podriva postojede dominantne odnose) dosegne tadkuna kojoj novi sistem moZe da se reprodukuje na sopstvenim pret-postavkama, interventna grupa rukovodi socijalnom akcijom kojomse stari sistem zamenjuje novim. Ovaj obrazac je bio karakteristidanza nastajanje modernih gradanskih druitava. U drugom sludaju,dru5tvena transformacija se ne odvija kao rezultat stvaranja novihdrudtvenih oblika unutar postojeiih, ve6 se postojeii poredakuru5ava ('implodira'), bilo pod pritiskom soptvehih unutra5njihprotivrednosti, ili zbog dejstva faktora iz spolja5njeg, nadmoinijegokruZenja. Ovde ne postoji iskristalisana autohtona socijalna inter-ventna grupa, vei se ona (kao Stoje vei redeno) postulira odredenimnormativnim projektom. Rezultat ovog procesa je dug period stag-nacije i prividne socijalne strukturacije (druStva 'socijalne netrans-parentnosti' - S. Stojanovii). Formiranje svih 'socijalistiEkih'

dru5tava u Centralnoj i Istodnoj Evropi sledilo je manje-viSe drugiobrazac Kako se, onda, potonja 'dru5tva' mogu menjati? Generalnogovoreii, postde tri operativna metoda dru5tvenih promena: re-forme (socijalne inovacije), socijalne borbe i radikalne promene('napuitanje sistema'). (Pe5ii: 1990.)

1. Pod reformom se podrazumeva institucionalna promenakojom se odredeni tip sistema unapreduje ('pobolj5ava'), bilo u

mogu na kraju da se suode sa ncCim razliCitim od onoga Sto su namcravali iodckivali.." (E. Gellncr, 1988: 20)

pogledu re5avanje odredenih razvojno-funkcionalnih problema, ilidru5tvenih napetosti i sukoba. Reforme predstavljaju planiranepromene koje koriste institucionalna sredstva i, kao takve, spadajuu razvojne promene. Uspe5nost re5avanja problema reformskimputem predstavlja meru sposobnosti institucija da planiranim pro-menama poveiaju prilagodljivostr3 postoje6eg sistema na razliditeizazove i neizvesnosti. Reforme kao dominantan nadin reSavanjaunutra5njih problema nisu karakteristidne za sisteme u kojima nepostoji 'institucionalizacija sukoba',ra tj. u kojima nije izvr5enaformalna i politidka integracija svih dlanova drultva; takva su, podefiniciji, bila socijalistidka dru5tva. Da bi se reforme mogle for-mulisati potreban je izvestan stepen funkcionalne diferencijacijesistema i autonomije podsistema u okviru njega, Eemu su socijali-stidki sistemi bili su5ta suprotnost.r'5 Ovi sistemi su pokudavali daravnoteZu uspostave na radun samostalnosti elemenata sistema,odnosno njihovim sra5divanjem, Sto je dovodilo do smanjenjakompleksnosti. To je vodilo neefikasnosti u re5avanju funkcio-nalnih problema i u osnovi nestabilnoj ravnoteZi sa negativnimpokazateljima (Mc. Leish, 1969.) 'Socijalistidki put' kao posebna

13 Suhlins i Scrvicc pravc razliku izmcdu adaptabilnosti i adaptacijcdrultvcnog sistcma. Prvo svojstvo sc ulnosi na gcncralizovanu sptxobnost razvoja(sposobnost iskoriSdavanja rcsursa kojom sc uspc5niic kontroliSc pritisak okolinc),a drugo na kulturno prilagulavanjc sistcma na spccifidnc uslovc. (Evolution andCuhure, Michigan Univcrsity Prcss, 1960)

la Pod pojmom 'institucionalizacija druStvcnih sukoba' podrazumcva scorganizovan naiin, kako artikulacijc i otvorcnc ulbranc intcrcsa, tako i rutinizacijcsporova, 5to doprinosi smanjivanju silovitih sudara oprclnih intcrcsa. Protivnilkcstranc u politici i industriji prihvataju odrcdcna pravila igrc i stvaraju ustanovckojc pruZaju okvir za rutinizaci.lu p(rccsa sukobljavanja (kolcktivna pogatlanja,posrcdovanja, arbitralc, zakonodavna tcla, sudovi i sl. (Dahrcndorf, 1989; prcdgovorD. Mrk$i6a)

l5 K.itieka razmatranja uzroka, pravaca i efckata pokulaja rcformi u s<lci-jalizmu vidcti u: Golubovie , 1987: MadZar, 1987:. Lazi(, 1988: Gligorov, 1990.

,,Prcma proraCunima jcdnog ckonomistc, partijsko rukovtxlstvo u Jugoslaviji tokomCctrdeset godina iniciralo je pribliZno Sezdcset rcformi, dakle, svakc godinc pojcdnu i po rcformu. Radi se o reformi na razliditim podrudjima. Tako podaci govoreo 5 ustavnih rcformi, 13 rctbrmi privrcdnog livota, 12 rcformi tekuic privrcdncpolitikc,5 reformi u obrazovanju i 8 rcformi zdravstva. Sve ovc politidkc intervencijcu druStvcne podsistcmc naslale su kao odgovor na kriz.tt lcgitimnosti, ali sc mctluso-bno vcoma razlikuju u naCinu odgovora na tu krizu, kao i u nadinu politilkcmobilizacijc." (Adam, I 99))

=xoFaltcI=u-oN

ITL

5 2 5 3

)JuJollJ

z(Lu,i:a

forma savremenih dru5tvenih sistema je tipidan primer'pogrednogprilagodavanja',koju neki autori vezuju za osobenost (real)socija-listidkih druStava kao,,tradicionalnih". 16 Napokon, pri razmatranju(ne)mogudnosti promena u socijalizmu (ili 'promena socijalizma')iz reformske perspektive moZda je najznadajnija karakteristika re-forme ujedno i najupedatljivija argumentacija protiv njene mo-gu6nosti u okviru ovakvog sistema. Naime, reformske promenene obuhvataju promenu identiteta sistema, odnosno njegovihvrhovnih legitimirajudih vrednosti na kojima se temelje osnovnedru5tvene institucije. No, kako je socijalizam sistem u kojem pro-mena nije moguda bez zadiranja upravo u ovu dimenzlju,tj.bez'pomeranja' legitimacione, vrednosne i institucionalne osnove,dalje razmatranje se odnosi na moguie pravce unoienja promena.

2.Prvi,na neki nadin pripremni oblik za konadno napu5tanjetog tipa uredenja bile su socijalne borbe, kao nadin osporavanjalegitimiteta socijalistidkih poredaka, MoZe se tvrditi da su odredenevrste sukoba 'druStva' sa socijalistidkim reZimima vaLni momentiza uspostavlj anje tempa i nadina prev azil aienja' real socijalistidkih'ureifenja. U onim zemljama nekada5njeg 'real-socijalizma' (Polj-ska, Mailarska) u kojima su se sukobi odnosili na uspostavljanjeslobode pojedinca i politidke demokratije (borba za uspostavljanjeautonomije ,,civilnog dru5tva""), otvaran je proces sopstvenog

.. v: ::,

16 V. Gligo.ou smatra da ovdc pod traclicionalizmom trcba ptxlrazumcvati'ncprilagodcno druStvo' a nc ncka op5ta svojstva konkrctnih drultava. On socijal-istilka drultva smatra tradicionalnim zato lto prcdstavljaju 'tipilan primcrpogrclnog prilagodavanja'. Ta druStva su htcla da svoju ncrazvijcnost rc5c 'rcvolu-

cionarnim skokom', a to jc uzmkovalo pogrcSno prilagotlavanjc na promenljivcspoljalnjc i unutraSnjc uslovc. F. Adam shvata tradicionalizam u 'vcbcrijanskom'

smislu lcgitimizacijc vlasti: komunistidka vlast sc uspostavlja harizmatskom lcgit-imnoSiu koja sc, s protokom vrcmcna, rutinizovala i postala tradicionalistiika.UvaZavajuii prcthrxlna dva glcdiSta, V. Pc5ii uvtxli i trcCc znadcnjc tradicionalizma:moZc se dospcti do uvida u to kako i zalto pdcdini druStvcni sistcmi mogu bitimarginalizovani i lmirani na tadki tradicionalizma, bcz obzira na prcdcni put..Poka-zalo sc, naimc, darazvoj proizvrxlnih snaga i naulnutchnoklSka rcvolucija margin-alizuju nalin intcgracijc koji sc u tim drultvima zasniva na jcdnoj svcobuhvatnojtclcobgiii. Tako sc, na primcr, intcgracija sloZcnih druStava na osnovu 'intcrcsa

radnidke klasc' ispostavlja kao tradicionalizam u svctlu nckih prcclvidanja da Cc scu najrazvijcnijim zcmljama udclic'proizvo<lada' (radnici i poljoprivrcdnici) u struk-turi zaposlcnih drastiino smanjiti nakon inlormatiike tchnoloSkc rcvolucijc. (PcSi(,1989).

l7 ,,Tuk.r- osamdcsctih galina izraz 'civilno druStvo' postao je zaititni

nagomilavanja dru5tvenog pritiska na ukidanje monopola vlasti,d. jednopartijskog organizovanja kao kljudnog svojstva svih soci-jalistidkih reZima. U Poljskoj je od 1956. godine ovaj proces struk-turisan kroz permanentni politidki sukob koji je, vremenom, us-postavio vertikalnu i horizontalnu komunikaciju izmetlu dru5tvenihgrupa, pospe5ujudi njihovu unutra5nju pluralizaciju, nasuprot vlada-juiem politidkom sloju, 18

Nasuprot (neuspelim) poku5ajima tokom 50-tih godina (naj-tipidniji je madarski ustanak protiv reZima 1956. godine) da se'ovlada' sredi5njom osom moii u socijalistidkim sistemima - dom-inacija nad drZavom - strategija kasnijih 'socijalnih borbi' odnosilase na 'samoogranidavajudu revoluciju' (Stanizskis, 1984) i 'novi

evolucionizam'. Razne klase, grupacije i generacije su vrlile ogro-man pritisak na vlastodr5ce. Najdeiie su to bila ne samo masovna,nego i nenasilna gibanja, Sto samo pokazuje koliko je stanovni5tvou komunistidkim drZavama bilo politidki sazrelo po5to je izvuklopouke iz ranijih poku5aja nasilnog zbacivanja vladaju6e klase. (Sto-janovi6, 1995 : I 7 I ) Pored praktidne strategije,,samoogranidavajuierevolucije" (preno5enje akcenta dru5tvenih borbi sa ovladavanjainstitucionalnim sredi5tem moii - partijskom drZavom - na us-postavljanje ,,civilnog dru5tva" kao ravnopravnog partnera drZavi,koje je, u krajnjoj liniji, vodilo instituciji okruglog stola i prego-varanja o mirnom prenoSenju vlasti), strategiju socijalnih borbi

znak za proccsc stvaranja autonomnc javnosti, koja sc, s jcdnc stranc, karaktcri5cizborcnim pravom na slobodnu komunikaciju, dok jc, s drugc stranc, zamilljcnakao prcstor ispoljavanja i razrclavanja mnoltva intcresnih konflikata putcm dijalogai sporazuma. Uspostavlianjem ovakvc javnosti ('civilnog druStva') obczbctlcn jcmoralni i legitimacioni tcmelj za kasnije lormalno ustanovljenjc demokratskih poli-tilkih institucija. Sansc clcmokratijc zavise od stcpcna izgradnje 'civilnodruStvcnih

struktura' pre prcvnlta." (Samardi6, 1990)lE,,Svaka druitvena promcna, bez obzira na obim, podrazumeva promcnu

vrcdnosno-normativnih obrazaca koji lcgitimiraju odrcdcnc institucionalizovaneodnosc. Ovo znaCi da procesi promcnc imaju Sansu da ,,nadvladaju" mehanizmeodrZavanja odrcdcnog institucionalnog obrasca rck ukoliko znaEajan broj pojcdinacavile nc prihvata vaZcia opravdanja i ,,pravdu" na koje sc postojcdc institucijepozivaju. No, ukoliko se ti obrasci odnosc na vrhovnc vrcdnosti, tj. centralni ideolo5kisklop, koji konstituiSu druStvcnu zajednicu i legitimiraju kljuCne raspodeledruStvcnih nagrada i poloZaja u sistemu socijalne sstratifikacije, utoliko se promcnctakvih obrazaca nc mogu ostvariti samo reformskim putem, ncgo pretpostavljajusocijalnc sukobe i akumulaciju,,kontra modi" naspram vladajuiih druStvenih grupa."(Pe5id, 1990)

=oFalTE

9=L

oNoJtL

5 4 ) )

)JuJollJ

z(Lu,i:a

forma savremenih dru5tvenih sistema je tipidan primer'pogrednogprilagodavanja',koju neki autori vezuju za osobenost (real)socija-listidkih druStava kao,,tradicionalnih". 16 Napokon, pri razmatranju(ne)mogudnosti promena u socijalizmu (ili 'promena socijalizma')iz reformske perspektive moZda je najznadajnija karakteristika re-forme ujedno i najupedatljivija argumentacija protiv njene mo-gu6nosti u okviru ovakvog sistema. Naime, reformske promenene obuhvataju promenu identiteta sistema, odnosno njegovihvrhovnih legitimirajudih vrednosti na kojima se temelje osnovnedru5tvene institucije. No, kako je socijalizam sistem u kojem pro-mena nije moguda bez zadiranja upravo u ovu dimenzlju,tj.bez'pomeranja' legitimacione, vrednosne i institucionalne osnove,dalje razmatranje se odnosi na moguie pravce unoienja promena.

2.Prvi,na neki nadin pripremni oblik za konadno napu5tanjetog tipa uredenja bile su socijalne borbe, kao nadin osporavanjalegitimiteta socijalistidkih poredaka, MoZe se tvrditi da su odredenevrste sukoba 'druStva' sa socijalistidkim reZimima vaLni momentiza uspostavlj anje tempa i nadina prev azil aienja' real socijalistidkih'ureifenja. U onim zemljama nekada5njeg 'real-socijalizma' (Polj-ska, Mailarska) u kojima su se sukobi odnosili na uspostavljanjeslobode pojedinca i politidke demokratije (borba za uspostavljanjeautonomije ,,civilnog dru5tva""), otvaran je proces sopstvenog

.. v: ::,

16 V. Gligo.ou smatra da ovdc pod traclicionalizmom trcba ptxlrazumcvati'ncprilagodcno druStvo' a nc ncka op5ta svojstva konkrctnih drultava. On socijal-istilka drultva smatra tradicionalnim zato lto prcdstavljaju 'tipilan primcrpogrclnog prilagodavanja'. Ta druStva su htcla da svoju ncrazvijcnost rc5c 'rcvolu-

cionarnim skokom', a to jc uzmkovalo pogrcSno prilagotlavanjc na promenljivcspoljalnjc i unutraSnjc uslovc. F. Adam shvata tradicionalizam u 'vcbcrijanskom'

smislu lcgitimizacijc vlasti: komunistidka vlast sc uspostavlja harizmatskom lcgit-imnoSiu koja sc, s protokom vrcmcna, rutinizovala i postala tradicionalistiika.UvaZavajuii prcthrxlna dva glcdiSta, V. Pc5ii uvtxli i trcCc znadcnjc tradicionalizma:moZc se dospcti do uvida u to kako i zalto pdcdini druStvcni sistcmi mogu bitimarginalizovani i lmirani na tadki tradicionalizma, bcz obzira na prcdcni put..Poka-zalo sc, naimc, darazvoj proizvrxlnih snaga i naulnutchnoklSka rcvolucija margin-alizuju nalin intcgracijc koji sc u tim drultvima zasniva na jcdnoj svcobuhvatnojtclcobgiii. Tako sc, na primcr, intcgracija sloZcnih druStava na osnovu 'intcrcsa

radnidke klasc' ispostavlja kao tradicionalizam u svctlu nckih prcclvidanja da Cc scu najrazvijcnijim zcmljama udclic'proizvo<lada' (radnici i poljoprivrcdnici) u struk-turi zaposlcnih drastiino smanjiti nakon inlormatiike tchnoloSkc rcvolucijc. (PcSi(,1989).

l7 ,,Tuk.r- osamdcsctih galina izraz 'civilno druStvo' postao je zaititni

nagomilavanja dru5tvenog pritiska na ukidanje monopola vlasti,d. jednopartijskog organizovanja kao kljudnog svojstva svih soci-jalistidkih reZima. U Poljskoj je od 1956. godine ovaj proces struk-turisan kroz permanentni politidki sukob koji je, vremenom, us-postavio vertikalnu i horizontalnu komunikaciju izmetlu dru5tvenihgrupa, pospe5ujudi njihovu unutra5nju pluralizaciju, nasuprot vlada-juiem politidkom sloju, 18

Nasuprot (neuspelim) poku5ajima tokom 50-tih godina (naj-tipidniji je madarski ustanak protiv reZima 1956. godine) da se'ovlada' sredi5njom osom moii u socijalistidkim sistemima - dom-inacija nad drZavom - strategija kasnijih 'socijalnih borbi' odnosilase na 'samoogranidavajudu revoluciju' (Stanizskis, 1984) i 'novi

evolucionizam'. Razne klase, grupacije i generacije su vrlile ogro-man pritisak na vlastodr5ce. Najdeiie su to bila ne samo masovna,nego i nenasilna gibanja, Sto samo pokazuje koliko je stanovni5tvou komunistidkim drZavama bilo politidki sazrelo po5to je izvuklopouke iz ranijih poku5aja nasilnog zbacivanja vladaju6e klase. (Sto-janovi6, 1995 : I 7 I ) Pored praktidne strategije,,samoogranidavajuierevolucije" (preno5enje akcenta dru5tvenih borbi sa ovladavanjainstitucionalnim sredi5tem moii - partijskom drZavom - na us-postavljanje ,,civilnog dru5tva" kao ravnopravnog partnera drZavi,koje je, u krajnjoj liniji, vodilo instituciji okruglog stola i prego-varanja o mirnom prenoSenju vlasti), strategiju socijalnih borbi

znak za proccsc stvaranja autonomnc javnosti, koja sc, s jcdnc stranc, karaktcri5cizborcnim pravom na slobodnu komunikaciju, dok jc, s drugc stranc, zamilljcnakao prcstor ispoljavanja i razrclavanja mnoltva intcresnih konflikata putcm dijalogai sporazuma. Uspostavlianjem ovakvc javnosti ('civilnog druStva') obczbctlcn jcmoralni i legitimacioni tcmelj za kasnije lormalno ustanovljenjc demokratskih poli-tilkih institucija. Sansc clcmokratijc zavise od stcpcna izgradnje 'civilnodruStvcnih

struktura' pre prcvnlta." (Samardi6, 1990)lE,,Svaka druitvena promcna, bez obzira na obim, podrazumeva promcnu

vrcdnosno-normativnih obrazaca koji lcgitimiraju odrcdcnc institucionalizovaneodnosc. Ovo znaCi da procesi promcnc imaju Sansu da ,,nadvladaju" mehanizmeodrZavanja odrcdcnog institucionalnog obrasca rck ukoliko znaEajan broj pojcdinacavile nc prihvata vaZcia opravdanja i ,,pravdu" na koje sc postojcdc institucijepozivaju. No, ukoliko se ti obrasci odnosc na vrhovnc vrcdnosti, tj. centralni ideolo5kisklop, koji konstituiSu druStvcnu zajednicu i legitimiraju kljuCne raspodeledruStvcnih nagrada i poloZaja u sistemu socijalne sstratifikacije, utoliko se promcnctakvih obrazaca nc mogu ostvariti samo reformskim putem, ncgo pretpostavljajusocijalnc sukobe i akumulaciju,,kontra modi" naspram vladajuiih druStvenih grupa."(Pe5id, 1990)

=oFalTE

9=L

oNoJtL

5 4 ) )

?JuJollj(E

z.LuI-Fo

mozda najbolje ilustruje koncepcija,,novog evolucionizma". Onaje ne5to starija po nastanku i predstavlja konceptualno utemeljenje,,samoogranidavajuie revolucije".,,Novi evolucionizam" je nastaokao odgovor na razodaranost marksistidkim revizionizmom. Na-mera njegovih glavnih autora, Le5eka Kolakovskog i Adama Mih-njika, bila je da se upozore potencijalni opozicionari na iskuienjaunutarsistemskih aktivnosti. Oni su tvrdili da su razlike unutarvladajuie politidke elite (,,revizionizam") zanemarljive i da nijednagrupa unutar te elite nije vredna podr5ke; da se razlidita glediStana ovu stvar moraju tumaditi kao izraz oportunistidkog prilago-davanja ili kao relikti iluzionistidkog revizionizma. Postoje6i sis-tem nije sadrZavao nijedan mehanizam diji bi razvoj osiguravaoznaiajnu promenu. Otuda je njegova evolucija moguia jedino kaorezultat spoljadnjeg pritiska. Zadatak opozicije je da organizujedruStvene snage i da ih mobili5e za snaZan pritisak spolja na totali-tarnu vlast kako bi se ona prisilila na nedovoljne ustupke koji ieje, na kraju krajeva, naterati na generalni uzmak. (Valicki, 1991:163-164) 'e

3. Radikalne promene podrazumevaju menjanje identiteta itipa sistema. One su ireverzibilni institucionalni 'prodori', kojipredstavljaju tadku razdvajanja procesa odrZavanja sistema od pro-cesa kumulativnih promenato koje dru5tvo udaljuju od postoje6eg

le Ovai autor iznosi i znalajne kritiikc primc<.lbc na ,,uproliavanja novogcvolucionizma": ,,Na prvi poglcd, namctnuta pobcda Solidarnosti mo7c sc smatratikao ubcdljiva potvrda ovc tcorijc. Mctlutim, samo izbijanjc ,,ckstrasistcmskc"opozicijc nc bi bilo moguic bcz dugotrajnog proccsa unutraSnjc dctotalitarizacijc.Ignorisati vaZnost intrasistemskih promcna i, umcsto toga, pripisivati svc svcsnoorganizovanom i navodno spolja\njcm politidk*moralnom pritisku prcdstavljajcd-no krainjc voluntaristilko i u potpunosti nculrZivo tcorijsko stanoviltc - dudnukombinaciju programatskog antilcnjinizma sa tipidno lcnjinovskim naglaskom na,,subjcktivnim faktorima" kao Sto su svcst, hcrujska volja i idcoloSka motivacija.Daklc, teorija novog cvolucionizma nc moZc objasniti ukupni proccs dctotalitariza-cijc." (Valicki, l99l: 164)

20 Timothy Garton Ash uknjizi Istolna Evropa: godina istine navodi sle-dc,te fatn kumulativnih promona, kojc su prcthodile politidkim prevratima u ovomdelu Evrope. Godine moralne priprcme slanovniStva za otpor rcZimu, tj. godincsvojevrsnog moralnog prcporoda; u tom okviru osnovnaje bila svakodnevna borbaza prcvladavanjc Sizoidnosti javnog i privatnog, Stojc usmeravalo na nenasilni ka-rakter buduiih politiekih prevrata; napokon, stvaranje i oblikovanje legitimacioneosnove ,,civilnog druStva". Kao jo5 jednu karakteristiku, koju oliglcdno tada nijcsmatrao dominantnom, Ash navodi pojavu novog nacionalizma. Upravo ove dvc

institucionalnog sistema. Radikalne promene se mogu odvijati bilokao alternativa dotad postojeiem druStvenom poretku ili kao tran-zicija. Procesi tranzicije bi odgovarali dru5tvenoj evoluciji i idejinapretka (progresa) u razvoju dru5tvenih odnosa i institucija, dokalternativa oznadava dru5tvene promene koje nuZno ne ukljudujuprogres, ve6 mogu voditi i u regres. (Kuvadii, 1988: 44) Uprkosbrojnim i Siroko rasprostranjenim odekivanjima da ie zbivanja uzemljama Centralno-istodne Evrope s kraja 80-tih godina poprimitiznadajke prvog procesa, u novije vreme sve vi5e prevagu podinjeda dobija ranije manjinsko shvatanje da je ovde red o dru5tvenojtransformaciji diji ishod nije fiksiran vei je otvoren za najrazliditijeishode, dakle, radi se o alternativi u gore navedenom smislu. Prerazmatranja argumentacije za ovakav (promenjen) eksplanatornimodel potrebno je osvetliti razloge koji su bili u osnovi gotovojednodu5nog usvajanja pojma tranzicije kao ,,prepoznatog" ishodazbivanja u Centralno-istodnoj Evropi.

Izazovi i zamke tranzicijske paradigme

'Dokidanje' , 'napu5tanje' , 'uru5avanje' , 'dezintegraci ja ' ,'slom', 'propast','kolaps' i druge oznake za pojavu koja je sim-boliEki v ezana za ruSenje Berlinskog zida 1989 . godine2 I - izazv alesu, s jedne strane, pravu plimu socijalnog optimizma i, s druge,konceptualnih inovacija, kako u poku5ajima obja5njenja ove,zamnoge ipak nenadane pojave, tako i u predvidanjima daljeg tokazapodetih procesa. Kvintesencija i jednog i drugog bila je promena,bez dubljeg promi3ljanja njenih pravaca, aktera i, posebno, isho-

poslcdnjc karakteristikc bitno su ulrcdilc daljc pravcc promcna. Sanse uspostavlja-nja dcmokralskih institucija bitno su bilc txlrctlcnc stcpcnom izgradcnosti civilno-druStvcnih struktura prc politidkog prevrata. S drugc stranc, prilidno olako sc prela-zikr prcko upozorcnja Rcjmona Arona od prc Cctvrt veka da,,rclimi nestaju, nacijcostaju".

2r Zanckc je to uruSavanjc simbolidki vezarro zaruSenjc Bcrlinskog zida,a za ncke ic to podelo raniie (Nolan, 1995), rcalizacijom politikc 'pcrcstrojkc' i'glasnosti' M. Gorbadova polovinom 80-tih godina. Zatre(e, u koje spada bivliglavni ideolog vladajude partijc u Srbiji - ono je smc5tcno ncgde izmcdu: kao'D-day' koji sc smatra dctonatorom domino-efckta uruSavanja rcalnog socijalizmaoznadcnjc podetak'anti- birokratske rcvolucijc', tj. VIII scdnica CK SK Srbije,1987. godine!

=xoF*r,f

o;-t.LoN

J

tr

5 6 5 7

?JuJollj(E

z.LuI-Fo

mozda najbolje ilustruje koncepcija,,novog evolucionizma". Onaje ne5to starija po nastanku i predstavlja konceptualno utemeljenje,,samoogranidavajuie revolucije".,,Novi evolucionizam" je nastaokao odgovor na razodaranost marksistidkim revizionizmom. Na-mera njegovih glavnih autora, Le5eka Kolakovskog i Adama Mih-njika, bila je da se upozore potencijalni opozicionari na iskuienjaunutarsistemskih aktivnosti. Oni su tvrdili da su razlike unutarvladajuie politidke elite (,,revizionizam") zanemarljive i da nijednagrupa unutar te elite nije vredna podr5ke; da se razlidita glediStana ovu stvar moraju tumaditi kao izraz oportunistidkog prilago-davanja ili kao relikti iluzionistidkog revizionizma. Postoje6i sis-tem nije sadrZavao nijedan mehanizam diji bi razvoj osiguravaoznaiajnu promenu. Otuda je njegova evolucija moguia jedino kaorezultat spoljadnjeg pritiska. Zadatak opozicije je da organizujedruStvene snage i da ih mobili5e za snaZan pritisak spolja na totali-tarnu vlast kako bi se ona prisilila na nedovoljne ustupke koji ieje, na kraju krajeva, naterati na generalni uzmak. (Valicki, 1991:163-164) 'e

3. Radikalne promene podrazumevaju menjanje identiteta itipa sistema. One su ireverzibilni institucionalni 'prodori', kojipredstavljaju tadku razdvajanja procesa odrZavanja sistema od pro-cesa kumulativnih promenato koje dru5tvo udaljuju od postoje6eg

le Ovai autor iznosi i znalajne kritiikc primc<.lbc na ,,uproliavanja novogcvolucionizma": ,,Na prvi poglcd, namctnuta pobcda Solidarnosti mo7c sc smatratikao ubcdljiva potvrda ovc tcorijc. Mctlutim, samo izbijanjc ,,ckstrasistcmskc"opozicijc nc bi bilo moguic bcz dugotrajnog proccsa unutraSnjc dctotalitarizacijc.Ignorisati vaZnost intrasistemskih promcna i, umcsto toga, pripisivati svc svcsnoorganizovanom i navodno spolja\njcm politidk*moralnom pritisku prcdstavljajcd-no krainjc voluntaristilko i u potpunosti nculrZivo tcorijsko stanoviltc - dudnukombinaciju programatskog antilcnjinizma sa tipidno lcnjinovskim naglaskom na,,subjcktivnim faktorima" kao Sto su svcst, hcrujska volja i idcoloSka motivacija.Daklc, teorija novog cvolucionizma nc moZc objasniti ukupni proccs dctotalitariza-cijc." (Valicki, l99l: 164)

20 Timothy Garton Ash uknjizi Istolna Evropa: godina istine navodi sle-dc,te fatn kumulativnih promona, kojc su prcthodile politidkim prevratima u ovomdelu Evrope. Godine moralne priprcme slanovniStva za otpor rcZimu, tj. godincsvojevrsnog moralnog prcporoda; u tom okviru osnovnaje bila svakodnevna borbaza prcvladavanjc Sizoidnosti javnog i privatnog, Stojc usmeravalo na nenasilni ka-rakter buduiih politiekih prevrata; napokon, stvaranje i oblikovanje legitimacioneosnove ,,civilnog druStva". Kao jo5 jednu karakteristiku, koju oliglcdno tada nijcsmatrao dominantnom, Ash navodi pojavu novog nacionalizma. Upravo ove dvc

institucionalnog sistema. Radikalne promene se mogu odvijati bilokao alternativa dotad postojeiem druStvenom poretku ili kao tran-zicija. Procesi tranzicije bi odgovarali dru5tvenoj evoluciji i idejinapretka (progresa) u razvoju dru5tvenih odnosa i institucija, dokalternativa oznadava dru5tvene promene koje nuZno ne ukljudujuprogres, ve6 mogu voditi i u regres. (Kuvadii, 1988: 44) Uprkosbrojnim i Siroko rasprostranjenim odekivanjima da ie zbivanja uzemljama Centralno-istodne Evrope s kraja 80-tih godina poprimitiznadajke prvog procesa, u novije vreme sve vi5e prevagu podinjeda dobija ranije manjinsko shvatanje da je ovde red o dru5tvenojtransformaciji diji ishod nije fiksiran vei je otvoren za najrazliditijeishode, dakle, radi se o alternativi u gore navedenom smislu. Prerazmatranja argumentacije za ovakav (promenjen) eksplanatornimodel potrebno je osvetliti razloge koji su bili u osnovi gotovojednodu5nog usvajanja pojma tranzicije kao ,,prepoznatog" ishodazbivanja u Centralno-istodnoj Evropi.

Izazovi i zamke tranzicijske paradigme

'Dokidanje' , 'napu5tanje' , 'uru5avanje' , 'dezintegraci ja ' ,'slom', 'propast','kolaps' i druge oznake za pojavu koja je sim-boliEki v ezana za ruSenje Berlinskog zida 1989 . godine2 I - izazv alesu, s jedne strane, pravu plimu socijalnog optimizma i, s druge,konceptualnih inovacija, kako u poku5ajima obja5njenja ove,zamnoge ipak nenadane pojave, tako i u predvidanjima daljeg tokazapodetih procesa. Kvintesencija i jednog i drugog bila je promena,bez dubljeg promi3ljanja njenih pravaca, aktera i, posebno, isho-

poslcdnjc karakteristikc bitno su ulrcdilc daljc pravcc promcna. Sanse uspostavlja-nja dcmokralskih institucija bitno su bilc txlrctlcnc stcpcnom izgradcnosti civilno-druStvcnih struktura prc politidkog prevrata. S drugc stranc, prilidno olako sc prela-zikr prcko upozorcnja Rcjmona Arona od prc Cctvrt veka da,,rclimi nestaju, nacijcostaju".

2r Zanckc je to uruSavanjc simbolidki vezarro zaruSenjc Bcrlinskog zida,a za ncke ic to podelo raniie (Nolan, 1995), rcalizacijom politikc 'pcrcstrojkc' i'glasnosti' M. Gorbadova polovinom 80-tih godina. Zatre(e, u koje spada bivliglavni ideolog vladajude partijc u Srbiji - ono je smc5tcno ncgde izmcdu: kao'D-day' koji sc smatra dctonatorom domino-efckta uruSavanja rcalnog socijalizmaoznadcnjc podetak'anti- birokratske rcvolucijc', tj. VIII scdnica CK SK Srbije,1987. godine!

=xoF*r,f

o;-t.LoN

J

tr

5 6 5 7

-JluoulIroz.LllJ?Fo

da," iako je na opreznost upudivao, recimo, sledeii (raniji) Haber-masov uvid: ,,Druitveni sistemi se mogu odrZati u vrlo kompleksnojokolini23 time Sto mijenjaju ili elemente sistema ili poZeljne vri-jednosti ili, pak, oboje, kako bi se odrZali na novom nivou usm-jeravanja. Ako se sistemi, medutim, odrZavaju time da mijenjajuoboje, svoju granicu i svoje ustrojstvo, njihov identet gubi o5trinu.Jedna te ista promjena sistema moZe se sada pojmiti i kao procesudenja i izmjena i kao proces raspadanja i sloma sistema: ne moZese jednoznadno razluditi da li je stvoren novi sistem ili se, pak,stari regenerirao." Socijalni optimizam je proizlazio iz veomarasprostranjenog wishful thinking , bez obzira Sto se veiina ljudinije otvoreno i organizovano izjasnila o uspostavljanju novog'druStvenog reda stvari'; to Sto nije bilo ozbiljnog protivljenja ovomsocijalnom trendu uzimano je za dovoljan razlog da se on smatraop5te prihvaienim. Dugotrajna strukturalna kriza i permanentnopogor5avanje kvaliteta Zivota ve6ine ljudi izazivali su masovaninteres za politiku ali i postepen porast nezadovoljstva i razodarenja'obidnih' ljudi onim Sto se dinilo u sferi politike, koja je trebalo dabude osnovnizamajac promena. To nezadovoljstvo, meilutim, po-godovalo je i raznim vidovima 'politidkog zavodenja'z4 i Sirenjuiracionalnog pristupa realnim dru5tvenim problemima. (Boldi6,1994: 17)

,,PolitiEko zavoilenje" se veoma brzo u do,p-r.Om delu ,,tran-zicijskih" zemalja pokazalo kao drastidan raskoiak izmeilu pro-klamovanih vrednosti (ideala) i njihovih javnih simbola, s jednestrane, i stvarnosti politidke prakse, s druge.

eak i neki veoma dobri poznavaoci prilika u Istodnoj i Cen-

22 Promcna ic imala niz sinonima izmcsanih znadcnja, u kojima sc prck-lapaju njcna srcdstva, tok, ciljcvi i ishndi. Pomcnimo samo nckoliko najfrckvcntnijih:crozijalkraj komunizma, rastakanjc socijalistiCkog reZima, slom rcalnog socijalizma,kraj hladnog rata, istoCnocvropskc pluralistidkc rcvolucijc, prevrat, prcobrataj, prc-porod, preurcdcnje, rckonstrukc ija, rckonstitucija poretka, uspostavljanje novogdruStvcnog rcda stvari, novo uspostavljanjc druStva, (rc)mulcrnizacija, itd.

23 ,,Okolina druStvenih sistcma moZe sc podijeliti na tri segmenta: na

vanjsku prirodu i materijalnc rcsurse ne-ljudskc okolinet na ostalc druStvene sistcmc,s kojima neko dru5tvo odrZava kontakt; na unutaSnju prirodu iili organski supstratdlanova druStva. ,,(Habermas, 1982: l8)

2a Z.Bauman11988: 312) govori o Iircnju 'scdukcijc' (zavotlcnja) i reprcsijcu post-modernim druStvima kao glavnim sredstvima kojima sc postiZe politilkadominacija i bez lcgitimnosti i poretka i onih koji vladaju.

tralnoj Evropi su u prvom trenutku podlegli euforiji velikih ode-kivanja. Tako je T. G. Ash (1990) netom zapodete procese oznadiokovanicom refohtcija a G. Schoppflin je, naknadno (1995), takodepriznao svoj prvobitni neumereni optimizam: ,,Ja sam potajnoverovao, tokom 1990, moZda i tokom 1991. godine ,da (e sa kolap-som komunizma dugo vremena podeljena Evropa doZiveti trenutkevelikog procvata evropske ideje, evropske kulture. NaZalost, nisambio u pravu. Ono Sto smo dobili je evrosumrak, evropesimizam,evrodepresija." Drugi analitidari, iako malobrojniji, bili su bili znat-no oprezniji. 'Zeljena' promena je, dodu5e, imala svoje ime -

,,(re)modernizacija" kao preimenovani eshatolo5ki cilj (prethodnije bio ,,komunizam"), bar za neke aktere," no sredstva su bilaznatno zamagljenija, utoliko pre Sto su se Zelje za promenamana5le u procepu koji Stark (1992) opisuje kao 'suodavanje os-labljenih drlava Centralne i Istodne Evrope sa nejakim, slabimdru5tvima'. R. Dahrendorf (1990) je tvrdio da se u Centralno-Istodnoj Evropi ne napu5ta jedan sistem i prelazi u drugi. Ono Stonastaje, odnosno treba da nastane, je otvoreno clruitvo. Zato jeglavni problem podsticanje nastanka otvorenog druStva stvaranjemcivilnog dru5tva. Te5ko6e u tom procesu Dahrendorf je izraziokroz metaforu koja nije suvi5e daleko od istine: tadno je, pi3e ovajautor, da je potrebno Sest meseci da se uspostave nove politidkeustanove (izborni zakon, ustav), Sest godina je potrebno da sestvori stabilna privreda ali treba da procle Sezdeset godina da sestvori civilno dru5tvo.

Skup pomenutih 'zamagljenih' ciljeva, sredstava, procesa iishoda Zeljene dru5tvene promene je konadno subsumiran pod po-jam,,tranzicije". Uprkos razloino argumentovanim upozorenji-ma'u na upitnost i/ili problematidnost njegove jednoznadne i jed-

25 Kuko i. upozorio Eiscnstadt, ,,u vciini ovih z.cmalia, svcsna idcololkalnlja za modernizacijom, cilj modcrnizacijc da sc postanc jcdnak sa zapadnimdrZavama, preovladjivao jc mnogo jadc mcdu malim i gorljivim grupama intclck-tualaca ncgo Stoje to bila unutra5nja vrcdnosna orijentacija Sirih slojcva." (Eiscn-stadt, 1973)

26 ,,Udestala upotrcba izraza 'tranziciija' u razgovorima o drultvenim

de5avanjima u bivlim sorcijalistidkim zrmljama (Istodne, Ccntralne) Evropc s polct-ka devcdcsetih ponekc iritira svojim ncodrctlcnim znadcnjem, a nekima se iini daje znaCcnje ovogizraza jasno i neproblematidno..." (BolCiC, 1995: 14) -Pojamtranzicijc je danas, verovatno, jedan od najIe5de korldenih u druStvenim naukama.U skladu s tim uzima se da jc njegovo znatcnjc samorazumljivo: ono podrazumcva

=X

oFalaf,oe=II

oNnJ

tr

5 8 5 9

-JluoulIroz.LllJ?Fo

da," iako je na opreznost upudivao, recimo, sledeii (raniji) Haber-masov uvid: ,,Druitveni sistemi se mogu odrZati u vrlo kompleksnojokolini23 time Sto mijenjaju ili elemente sistema ili poZeljne vri-jednosti ili, pak, oboje, kako bi se odrZali na novom nivou usm-jeravanja. Ako se sistemi, medutim, odrZavaju time da mijenjajuoboje, svoju granicu i svoje ustrojstvo, njihov identet gubi o5trinu.Jedna te ista promjena sistema moZe se sada pojmiti i kao procesudenja i izmjena i kao proces raspadanja i sloma sistema: ne moZese jednoznadno razluditi da li je stvoren novi sistem ili se, pak,stari regenerirao." Socijalni optimizam je proizlazio iz veomarasprostranjenog wishful thinking , bez obzira Sto se veiina ljudinije otvoreno i organizovano izjasnila o uspostavljanju novog'druStvenog reda stvari'; to Sto nije bilo ozbiljnog protivljenja ovomsocijalnom trendu uzimano je za dovoljan razlog da se on smatraop5te prihvaienim. Dugotrajna strukturalna kriza i permanentnopogor5avanje kvaliteta Zivota ve6ine ljudi izazivali su masovaninteres za politiku ali i postepen porast nezadovoljstva i razodarenja'obidnih' ljudi onim Sto se dinilo u sferi politike, koja je trebalo dabude osnovnizamajac promena. To nezadovoljstvo, meilutim, po-godovalo je i raznim vidovima 'politidkog zavodenja'z4 i Sirenjuiracionalnog pristupa realnim dru5tvenim problemima. (Boldi6,1994: 17)

,,PolitiEko zavoilenje" se veoma brzo u do,p-r.Om delu ,,tran-zicijskih" zemalja pokazalo kao drastidan raskoiak izmeilu pro-klamovanih vrednosti (ideala) i njihovih javnih simbola, s jednestrane, i stvarnosti politidke prakse, s druge.

eak i neki veoma dobri poznavaoci prilika u Istodnoj i Cen-

22 Promcna ic imala niz sinonima izmcsanih znadcnja, u kojima sc prck-lapaju njcna srcdstva, tok, ciljcvi i ishndi. Pomcnimo samo nckoliko najfrckvcntnijih:crozijalkraj komunizma, rastakanjc socijalistiCkog reZima, slom rcalnog socijalizma,kraj hladnog rata, istoCnocvropskc pluralistidkc rcvolucijc, prevrat, prcobrataj, prc-porod, preurcdcnje, rckonstrukc ija, rckonstitucija poretka, uspostavljanje novogdruStvcnog rcda stvari, novo uspostavljanjc druStva, (rc)mulcrnizacija, itd.

23 ,,Okolina druStvenih sistcma moZe sc podijeliti na tri segmenta: na

vanjsku prirodu i materijalnc rcsurse ne-ljudskc okolinet na ostalc druStvene sistcmc,s kojima neko dru5tvo odrZava kontakt; na unutaSnju prirodu iili organski supstratdlanova druStva. ,,(Habermas, 1982: l8)

2a Z.Bauman11988: 312) govori o Iircnju 'scdukcijc' (zavotlcnja) i reprcsijcu post-modernim druStvima kao glavnim sredstvima kojima sc postiZe politilkadominacija i bez lcgitimnosti i poretka i onih koji vladaju.

tralnoj Evropi su u prvom trenutku podlegli euforiji velikih ode-kivanja. Tako je T. G. Ash (1990) netom zapodete procese oznadiokovanicom refohtcija a G. Schoppflin je, naknadno (1995), takodepriznao svoj prvobitni neumereni optimizam: ,,Ja sam potajnoverovao, tokom 1990, moZda i tokom 1991. godine ,da (e sa kolap-som komunizma dugo vremena podeljena Evropa doZiveti trenutkevelikog procvata evropske ideje, evropske kulture. NaZalost, nisambio u pravu. Ono Sto smo dobili je evrosumrak, evropesimizam,evrodepresija." Drugi analitidari, iako malobrojniji, bili su bili znat-no oprezniji. 'Zeljena' promena je, dodu5e, imala svoje ime -

,,(re)modernizacija" kao preimenovani eshatolo5ki cilj (prethodnije bio ,,komunizam"), bar za neke aktere," no sredstva su bilaznatno zamagljenija, utoliko pre Sto su se Zelje za promenamana5le u procepu koji Stark (1992) opisuje kao 'suodavanje os-labljenih drlava Centralne i Istodne Evrope sa nejakim, slabimdru5tvima'. R. Dahrendorf (1990) je tvrdio da se u Centralno-Istodnoj Evropi ne napu5ta jedan sistem i prelazi u drugi. Ono Stonastaje, odnosno treba da nastane, je otvoreno clruitvo. Zato jeglavni problem podsticanje nastanka otvorenog druStva stvaranjemcivilnog dru5tva. Te5ko6e u tom procesu Dahrendorf je izraziokroz metaforu koja nije suvi5e daleko od istine: tadno je, pi3e ovajautor, da je potrebno Sest meseci da se uspostave nove politidkeustanove (izborni zakon, ustav), Sest godina je potrebno da sestvori stabilna privreda ali treba da procle Sezdeset godina da sestvori civilno dru5tvo.

Skup pomenutih 'zamagljenih' ciljeva, sredstava, procesa iishoda Zeljene dru5tvene promene je konadno subsumiran pod po-jam,,tranzicije". Uprkos razloino argumentovanim upozorenji-ma'u na upitnost i/ili problematidnost njegove jednoznadne i jed-

25 Kuko i. upozorio Eiscnstadt, ,,u vciini ovih z.cmalia, svcsna idcololkalnlja za modernizacijom, cilj modcrnizacijc da sc postanc jcdnak sa zapadnimdrZavama, preovladjivao jc mnogo jadc mcdu malim i gorljivim grupama intclck-tualaca ncgo Stoje to bila unutra5nja vrcdnosna orijentacija Sirih slojcva." (Eiscn-stadt, 1973)

26 ,,Udestala upotrcba izraza 'tranziciija' u razgovorima o drultvenim

de5avanjima u bivlim sorcijalistidkim zrmljama (Istodne, Ccntralne) Evropc s polct-ka devcdcsetih ponekc iritira svojim ncodrctlcnim znadcnjem, a nekima se iini daje znaCcnje ovogizraza jasno i neproblematidno..." (BolCiC, 1995: 14) -Pojamtranzicijc je danas, verovatno, jedan od najIe5de korldenih u druStvenim naukama.U skladu s tim uzima se da jc njegovo znatcnjc samorazumljivo: ono podrazumcva

=X

oFalaf,oe=II

oNnJ

tr

5 8 5 9

=

Fa

Eoe-troNol!

fJuJouJ

oz

uJPo

nosmerne upotrebe - koja je podjednako iztaz meta-teorijskogsocijalnog opti-ir-u ali i svojevrsne naudne mode27 - ovaj pojamje izvesno vreme imao status aksioma, potpuno potiskuju6i pojamalternative u gore navedenom znadenju. Pojam tranzicije se ugla-vnom upotrebljavao kao samorazumljiv po-stulat koji ne zahtevadefinisanje i diji se sadrZaj podrazumeva.t'A kada se pojam idefiniSe, onda su definicije ili aktuelistidke/situacione, opisne, neo-dredene i neprecizne, ili su, pak, deterministidke (do redukcioniz-ma) i teleolo5ke; napokon, malo vode raduna da pojava na kojutreba da se odnose nije potpuni 'istorijski novum', a posebno neza zemlje Centralne i Istodne Evrope, koje kroz taj proces prolazepo drugi put u ovom veku.

Sm je (nova) tranzicija?

ZapoleCu ovo razmatranje navodenjem nekoliko odretlenjatranzicije koja su starija i manje situaciono 'kontaminirana'. E.Gellner (1988) ovaj pojam odreiluje kao potpunu metamorfozudru5tva. Njega u istoriji zanima jedan specifidan proces ttanzici-je, onaj koji vodi od agrarnog ka industrijskom dru5tvu. Taj procesje, po njegovom mi5ljenju, jednosmeran, neizbeZan i globalan.Iskustva udesnika tog procesa su neretko trauma{ina, puna dru-Stvenih lomova, perioda potpune neizvesnosti i ose6Anja gubljenja

istorijski spccilic:an oblik prclazajcdnog tipa drultva u drugi - socijalizma u kapi-talizam (u stvari, to znadcnjc sc suZava na prcobmZaj ccntralno/istolnocvrtlpskihdru5tava..." (M. LaziC, 1995: 42)

27 Nauenc ,,modc u smislu kratkotrajnih trcndova sc najiclie pojavljuju uraialobljima rcorijskc stagnacijc, onda kada su iscrpcnc hcuristikc vtxlciih nauinois-traZivalkih programa. a na horizontu ncma nikakvog izglcdnog novitcta - daklc,modajc u nckom poglcdu i simptom tcorijskc krizc, ali i srcdstvo da sc naudnojzajcdnici obczbcdi txlmor prcd novc tcorijskc uzlctc." (Gordii, 1995: 299-300)

2E A p,r,lturu*cva sc naiicsic ,,skup akcija ktljima sc txlnosi, institucijc,vrcdnosti zapadnog druStva prcnose na tlo istolntrcvnrpskih zcmalja kojcjc prcthtxl-

no ralliSicno od svih ostataka ranijcg sistcma (pri dcmu sedtxluSc, naizglcd us-postavlja kontinuitct sa nckadainjim 'prcdstrcijalistiEkim' naslcdcm; no, ovdc jc

obilno rcI o laZnoj tradiciji, tj. o iluziji o 'dcmokatskim korcnima' koji u rcalnojistoriji nikada nisu bili ulmakli od stidljivtlg nagovcltaja, u skladu sa pcrifcrijskim

statusom koja su sva istodnocvropska drultva, izuzcv IcSkog, txluvck imala)."(Lazi(,1995\ Pri tomc sc istovrcmcntl ptxlrazumcva i kontinuitct i diskontinuitct uprcrccsima dqu5tvcnog razvoja datih drultava!

identiteta. Ovakvo odreclenje tranzicije se u velikoj meri poklapasa klasidnim pojmom modernizacije, a njegove (traumatske) po-sledice sa anomijom u Dirkemovom smislu.2e M. Goddelier (1991)izrazom,,period tranzicije" oznadava posebnu fazu u evolucijinekog dru5tva,fazu u kojoj se ono susre6e sa sve vedim unutra5njimi spolja5njim te5koiama prilikom reprodukovanja privrednih idru5tvenih odnosa na kojima podiva, i koji mu daju posebu logikufunkcionisanja i oblike razvoja i kada se, u isto vreme, pojavljujunovi privredni i druStveni odnosi koji ie se, brZe ili sporije, vi5e ilimanje nasilno, pro5iriti i postati uslovi funkcionisanja jednog novogdrultva. Napokon, i dini se da je to najbliZe stvarnosti zbivanja uzemljama Centralne i Istodne Evrope, Bottomore (1987) pi5e da je,,tranzicija velika politidka promena, koja donosi znadajnu reorga-nizaciju vlasti i naroda i u velikoj meri novo strukturisanje drugihdru5tvenih odnosa, ukljudujuii promene i hijerarhijskom poretkurazliditih druitvenih grupa." Ovo odredenje je najpreciznije, jerukazuje na osnovni,,pogon" tranzicijskih procesa u navedenimzemljama - politidke promene - i ideolo5ki najneutralnije, jer neprejudicira pravce i rezultate promena, za razliku, recimo, od opti-mistidke paradigme Francisa Fukuyame.""

2e ,,Anomi.lc ukazuju na porcmciajc u samom socijaklnom porctku i sa

izglcdom ,,sloma rcgulatorskih normi". Timc sc ujcdno objalnjavaju Strajkovi,porast kriminala, dcvalvacija moralnih vrcdnosti i moralna dczintcgracija lilnosti,nccfikasnost pravila pona5anja.." (Dirkcm, 1972)

s U dlanku ,,Kraj istorijc?" (1989) ovaj autor jc ustvrdio da sc tokomnckoliko poslcdnjih guJina,,uspostavio znalajan konscnzus o lcgitimnosti libcralncdcmokratijc kao sistcma vlasti, koji jc potisnuo rivalske idcologiic, kao Ito sunaslcdna monarhija, falizam a, odncdavno, i komunizam". Stavi5c, on jc ustvrdioda libcralna dcmokratija moic prcdstavljati ,,krajnu tadku u idcololkoi cvolucijiIovcdanstva" i pokazati se kao,,konalni oblik urctlcnja vlasti u ljudskom drultvu(human govcrnmcnt)" koji, kao takav, prcdstavlja ,,kraj istorijc". Naimc, dok suraniji oblici vladavinc bili obclcicni ozbilinim ncdostacima i oblicima iracionalnosti,koji su vodili ka njihovoj dczintcgraciji, libcralna dcmokratija jc li5cna takvihunutraSnjih protivrednosti i otuda prcdstavlja konadno ostvareni oblik racionalnogurcdcna ljudskog drultva. Vcrovatno pod utiskom Zestokih diskusija i hitidkihprimcdbi upuicnih njcgovim tezama, kao i pod utiskom ,,abcracija" od njcgovc,,paradigmc", kojc obeleZavaju potonja zbivanja u bivSim ,,komunistidkim" zcml-jama, Fukuyamaje tri godine kasnijc napisao knjigu. U njoj jc poku5ao da obrazloliStaje, zapravo, mislio da kaZc u prctho<Inom dlanku (nc odstupajuii, u osnovi, odsvoje glavne teze). U uvodu za knjigu, on piSc da nije Zcleo da tvrdi kako su,,danaSnje stabilne demokratiic, kao SAD, Francuska ili Svajcarska, imunc na ne-pravdu i ozbiljne druStvcnc problcmc. Ali, ovi problemi proizlaze iz nckomplctne

6 0 6 l

=

Fa

Eoe-troNol!

fJuJouJ

oz

uJPo

nosmerne upotrebe - koja je podjednako iztaz meta-teorijskogsocijalnog opti-ir-u ali i svojevrsne naudne mode27 - ovaj pojamje izvesno vreme imao status aksioma, potpuno potiskuju6i pojamalternative u gore navedenom znadenju. Pojam tranzicije se ugla-vnom upotrebljavao kao samorazumljiv po-stulat koji ne zahtevadefinisanje i diji se sadrZaj podrazumeva.t'A kada se pojam idefiniSe, onda su definicije ili aktuelistidke/situacione, opisne, neo-dredene i neprecizne, ili su, pak, deterministidke (do redukcioniz-ma) i teleolo5ke; napokon, malo vode raduna da pojava na kojutreba da se odnose nije potpuni 'istorijski novum', a posebno neza zemlje Centralne i Istodne Evrope, koje kroz taj proces prolazepo drugi put u ovom veku.

Sm je (nova) tranzicija?

ZapoleCu ovo razmatranje navodenjem nekoliko odretlenjatranzicije koja su starija i manje situaciono 'kontaminirana'. E.Gellner (1988) ovaj pojam odreiluje kao potpunu metamorfozudru5tva. Njega u istoriji zanima jedan specifidan proces ttanzici-je, onaj koji vodi od agrarnog ka industrijskom dru5tvu. Taj procesje, po njegovom mi5ljenju, jednosmeran, neizbeZan i globalan.Iskustva udesnika tog procesa su neretko trauma{ina, puna dru-Stvenih lomova, perioda potpune neizvesnosti i ose6Anja gubljenja

istorijski spccilic:an oblik prclazajcdnog tipa drultva u drugi - socijalizma u kapi-talizam (u stvari, to znadcnjc sc suZava na prcobmZaj ccntralno/istolnocvrtlpskihdru5tava..." (M. LaziC, 1995: 42)

27 Nauenc ,,modc u smislu kratkotrajnih trcndova sc najiclie pojavljuju uraialobljima rcorijskc stagnacijc, onda kada su iscrpcnc hcuristikc vtxlciih nauinois-traZivalkih programa. a na horizontu ncma nikakvog izglcdnog novitcta - daklc,modajc u nckom poglcdu i simptom tcorijskc krizc, ali i srcdstvo da sc naudnojzajcdnici obczbcdi txlmor prcd novc tcorijskc uzlctc." (Gordii, 1995: 299-300)

2E A p,r,lturu*cva sc naiicsic ,,skup akcija ktljima sc txlnosi, institucijc,vrcdnosti zapadnog druStva prcnose na tlo istolntrcvnrpskih zcmalja kojcjc prcthtxl-

no ralliSicno od svih ostataka ranijcg sistcma (pri dcmu sedtxluSc, naizglcd us-postavlja kontinuitct sa nckadainjim 'prcdstrcijalistiEkim' naslcdcm; no, ovdc jc

obilno rcI o laZnoj tradiciji, tj. o iluziji o 'dcmokatskim korcnima' koji u rcalnojistoriji nikada nisu bili ulmakli od stidljivtlg nagovcltaja, u skladu sa pcrifcrijskim

statusom koja su sva istodnocvropska drultva, izuzcv IcSkog, txluvck imala)."(Lazi(,1995\ Pri tomc sc istovrcmcntl ptxlrazumcva i kontinuitct i diskontinuitct uprcrccsima dqu5tvcnog razvoja datih drultava!

identiteta. Ovakvo odreclenje tranzicije se u velikoj meri poklapasa klasidnim pojmom modernizacije, a njegove (traumatske) po-sledice sa anomijom u Dirkemovom smislu.2e M. Goddelier (1991)izrazom,,period tranzicije" oznadava posebnu fazu u evolucijinekog dru5tva,fazu u kojoj se ono susre6e sa sve vedim unutra5njimi spolja5njim te5koiama prilikom reprodukovanja privrednih idru5tvenih odnosa na kojima podiva, i koji mu daju posebu logikufunkcionisanja i oblike razvoja i kada se, u isto vreme, pojavljujunovi privredni i druStveni odnosi koji ie se, brZe ili sporije, vi5e ilimanje nasilno, pro5iriti i postati uslovi funkcionisanja jednog novogdrultva. Napokon, i dini se da je to najbliZe stvarnosti zbivanja uzemljama Centralne i Istodne Evrope, Bottomore (1987) pi5e da je,,tranzicija velika politidka promena, koja donosi znadajnu reorga-nizaciju vlasti i naroda i u velikoj meri novo strukturisanje drugihdru5tvenih odnosa, ukljudujuii promene i hijerarhijskom poretkurazliditih druitvenih grupa." Ovo odredenje je najpreciznije, jerukazuje na osnovni,,pogon" tranzicijskih procesa u navedenimzemljama - politidke promene - i ideolo5ki najneutralnije, jer neprejudicira pravce i rezultate promena, za razliku, recimo, od opti-mistidke paradigme Francisa Fukuyame.""

2e ,,Anomi.lc ukazuju na porcmciajc u samom socijaklnom porctku i sa

izglcdom ,,sloma rcgulatorskih normi". Timc sc ujcdno objalnjavaju Strajkovi,porast kriminala, dcvalvacija moralnih vrcdnosti i moralna dczintcgracija lilnosti,nccfikasnost pravila pona5anja.." (Dirkcm, 1972)

s U dlanku ,,Kraj istorijc?" (1989) ovaj autor jc ustvrdio da sc tokomnckoliko poslcdnjih guJina,,uspostavio znalajan konscnzus o lcgitimnosti libcralncdcmokratijc kao sistcma vlasti, koji jc potisnuo rivalske idcologiic, kao Ito sunaslcdna monarhija, falizam a, odncdavno, i komunizam". Stavi5c, on jc ustvrdioda libcralna dcmokratija moic prcdstavljati ,,krajnu tadku u idcololkoi cvolucijiIovcdanstva" i pokazati se kao,,konalni oblik urctlcnja vlasti u ljudskom drultvu(human govcrnmcnt)" koji, kao takav, prcdstavlja ,,kraj istorijc". Naimc, dok suraniji oblici vladavinc bili obclcicni ozbilinim ncdostacima i oblicima iracionalnosti,koji su vodili ka njihovoj dczintcgraciji, libcralna dcmokratija jc li5cna takvihunutraSnjih protivrednosti i otuda prcdstavlja konadno ostvareni oblik racionalnogurcdcna ljudskog drultva. Vcrovatno pod utiskom Zestokih diskusija i hitidkihprimcdbi upuicnih njcgovim tezama, kao i pod utiskom ,,abcracija" od njcgovc,,paradigmc", kojc obeleZavaju potonja zbivanja u bivSim ,,komunistidkim" zcml-jama, Fukuyamaje tri godine kasnijc napisao knjigu. U njoj jc poku5ao da obrazloliStaje, zapravo, mislio da kaZc u prctho<Inom dlanku (nc odstupajuii, u osnovi, odsvoje glavne teze). U uvodu za knjigu, on piSc da nije Zcleo da tvrdi kako su,,danaSnje stabilne demokratiic, kao SAD, Francuska ili Svajcarska, imunc na ne-pravdu i ozbiljne druStvcnc problcmc. Ali, ovi problemi proizlaze iz nckomplctne

6 0 6 l

xoF{D

Eoe-LL

oNoJ

L

TJllrouJoz.LtuF

U poredenju sa napred navedenim, kratak i ne potpunosistematidan pregled nekih novijih definicija tranzicije ukazuje nanedoslednosti i protivrednosti u njima, pa i na nedoumice oko,,smera tranzicionih de5avanja i,,dru5tveno-sistemske su5tine dru-Stava koja iz ovih deSavanja izlaze" (Boldi6, 1995: 18). Najvedibroj definicija je izrazito deterministidki (i redukcionistidki), Stoje brzo uodeno kao njihova kljudna slabost; tranzicijajejednostavnopojmljena kao neizbeZan i neminovanprelaz (ili zamena-") jednog(konkretnog) tipa dru5tva u drugi - socijalizma u kapitalizam; kao,,restauracija kapitalizma", odnosno kao,,vraianje dojudera5njihsocijalistidkih druitava na'neprirodno' prekinutu putanju njihovogpredsocijalistiEkog kapitalistidkog razvoja i to po u osnovi istimobrascima koji se daju uoditi iz dvovekovnog razvoja svetski do-minantnih kapitalistidkih drZava Zapadne Evrope, Amerike i drugihvanevropskih zemalja koje su prihvatile takav model razvoja".(Boldii,Ibid.) Kada je tako jednostavno i 'nedvosmisleno' odredenosnovni sadrZaj pojma, dalja razmatranja, kako unutar kruga poli-tidara tako i medu naudnicima, su se uglavnom ,,svodila na te-hnidko-instrumentalna pitanja: kako, kojim sredstvima, u kojemroku izgraditi u biv5im socijalistidkim zemljama dru5tvene oblikekarakteristidne za savrem eni Zapad" (Lazi6, 199 5 : 42) .

Redukcionizam ovakvih odredenja se ispoljava u vi5e aspe-kata. Prvo, pojam tranzicije se primenjuje iskljudivirna centralno iistodnoevropske zemlje nakon sloma (uru5avanja, iid.) sistema re-alnog socijalizma i oznadava, eksplicitno ili implicitno, odekivanjeprogresivno g r azv oja (' modernizacije',' re-modernizacije' ) ovihdru5tava u jasno odredenom pravcu - usagla5avanju sa glavnimtokovima savremenog kapitalizma i liberalne demokratije. Po tomesu ove definicije, ne samo jednolineamo-evolucionistidke (povratak

primcnc dva ncrazdvo.jna (twin) principa na kojima se z:rsniva mtxlcrna dcmokratija- principa slobtxJc i jcdnakosti, a nc iz slabosti ovih principa kao takvih. Ukolikovciina savrcmcnih zcmalja nc uspcva rIa uspostavi stabilnu libcralnu dcmokratiju,a nckc mogu i da rcgrcsiraju prcma drugim, primitivni.lim oblicima vladavinc kaoSto su tcokratija ili diktatura, idcal libcralnc dcmokratijc jc nc5to 5to sc nc moZcprcvazidi, txlnosno,,unaprcditi". (Fukuyama, 1992: Xl)

3l ,,Totalitarni politidki sistcm i komandnu ckonomiju trcba tla zamcni

slobtxlna, trlilna dcmokratija. Taj proccs sc naz.iva tranticijom. On sc u osnovisastoji txl obrtanja pravca politilkog i ckonomskog odludivanla. Umcstn rxlozgonadolc, tok rxlluiivania trcba da sc krcdc rxlozrlo nagorc." (M. Prokopijcvie , 1996b:s29)

klasidnoj teoriji modernizacije !) vee i izrazito teleolo5ke, na Sto jeopravdano upozoravano." Pri tome se, nadalje, prenebregava dasamo izrazita manjina aktuelno 'tranzicijskih' zemalja ima istorijsko iskustvo kapitalistidkog razvoja, a samo jeclna (Ce5ka, odnosnobiv5a eehoslovadka) i kompatibilnog ambijenta liberalno-demo-kratskih institucija. Drugo, tranzicija se poima ili kao istovremen,skladan i koherentan proces, ili je shvadena monofaktorski: kaoprevashodno ekonomska,'" koja se svodi na vlasnidku transfor-macdu, ova na privatizaciju, a ona na privatizaciju drZavnih/dru5-tvenih preduze6a; odnosno, s druge strane, kao prevashodno poli-tidka.3a Trede, kao sredstvo (ili bolje, kao nadin) tranzicije 'pre-

32 Stok"r (1994) smatra da trcba txtbaciti po.jam tranziciic. Ta rcI imatclcoblku konotaciju i upotrcbl.java sc kako bi sc istaklo da ic doii trcnutak kadaic istolnocvropska dru5tva postati finalni proizvrxl. Prokopijcviri (1996b:- 529\nastdi da otkloni tclcololki prigovor: ,, Cili koji trcba da postignu postsocijalistiekadruitvaje vi3c ispuniavanje nckih uslova, kojc tokom pcrioda tranzicijc ili rcformitrcba ugraditi u ustanovc, a nc krctanjc prcma nckom cillu ko.ii bi bio planiran ilinamctnut." Mctlutim, to jc u ncskladu s njcgovim prcthtxlnim stavom o,,rlizajniraniujcdnog novog politidkog i ckonomskog sistcma koji bi bio ncki oblik tr)iSnc dc-mokratijc". (hokopiicvii (1996a: 2l)

33 Prokopijcvii jc u tom poglcdu tipiian prcdstavnik ckonomskog dctcr-minizma: poZcljna.jc, ,,kao intcres broi jcdan, cvctajuia trZi5na ckonomi.ia iak ibcz obzira da li bi sc ona ulvijala u dcmokratiji ili ptxl autoritarnom vla5iu. Rastmatcrijalnog blagostanja ic poslc dcccnijc ili dvc sam od scbc udiniti (dcus cxmachina!?) da 6c (Rusima) politidkc slobtxlc i prava poicdinaca postati znadajnijinego dalji rast dohotka za par proccnata, Ito Cc stvoriti snagc kdc dc - poput tzv.tigrova sa Dalckog Istoka - dovcsti do uspona dcmokratijc". ( I 996a: 20)

34 Pr"-u V. Goatiju (1994: 5), su5tina tranzicijc sc oglcda u tranziciji kadcmokratiji. Oslanjajuii sc na milljcnia Hcrmcta (1991: 51) i di Cortonc (1991:3 I 6) Goati ustvrduje da ,,tranzicija obuhvata pcriul od raspada stanrg rcZima doodrZavanja prvih slobqlnih izbora....Kad govorimo o uspostavljanju i konsolidacijidcmokratije uvck imamo na umu dcmokratiju kao oblik politilkog rc)ima, a nckao tip druStva.* (6). To je ovom autoru omoguCilo da vrcmcnski vrlo prcciznoodrc.di period trajanja tranzicijc u Srbiii: ,,U Srbiji tranzicijajc trajala od novembra1989. kadaje vladajuda komunistilka partija, SKS, objavila na svom IX kongrcsukraj starog rcZima (sic!), do dcccmbra 1990, kada su odr)ani prvi slobodni izbori."Slidno L. Sckelj (1995b: 427): ,,Stari porcdak je kolabirao i...prvi pluralistidkiizbori su oznadili podctak transformacijc starog, nedcmokratskog poretka u plural-istidki i dcmokratki. Subjekt tranzicije iz autoritarnog i jcdnopartijskog u vi5es-tranadki politilki sistcm su politilkc strankc". Redukcionizam ovih shvatanja proi-zlazi iz ,jcdnog naivnog shvatanja libcralnc dcmokratije, txlomaienog u IstoCnojEvropi u doba pada komunizma, po komc jc dovoljno narod smestiti u okvire'demokratske proceduralnosti' i dobiti demokratski sistcm". (Antonid, 1993: 153)

62 6 3

xoF{D

Eoe-LL

oNoJ

L

TJllrouJoz.LtuF

U poredenju sa napred navedenim, kratak i ne potpunosistematidan pregled nekih novijih definicija tranzicije ukazuje nanedoslednosti i protivrednosti u njima, pa i na nedoumice oko,,smera tranzicionih de5avanja i,,dru5tveno-sistemske su5tine dru-Stava koja iz ovih deSavanja izlaze" (Boldi6, 1995: 18). Najvedibroj definicija je izrazito deterministidki (i redukcionistidki), Stoje brzo uodeno kao njihova kljudna slabost; tranzicijajejednostavnopojmljena kao neizbeZan i neminovanprelaz (ili zamena-") jednog(konkretnog) tipa dru5tva u drugi - socijalizma u kapitalizam; kao,,restauracija kapitalizma", odnosno kao,,vraianje dojudera5njihsocijalistidkih druitava na'neprirodno' prekinutu putanju njihovogpredsocijalistiEkog kapitalistidkog razvoja i to po u osnovi istimobrascima koji se daju uoditi iz dvovekovnog razvoja svetski do-minantnih kapitalistidkih drZava Zapadne Evrope, Amerike i drugihvanevropskih zemalja koje su prihvatile takav model razvoja".(Boldii,Ibid.) Kada je tako jednostavno i 'nedvosmisleno' odredenosnovni sadrZaj pojma, dalja razmatranja, kako unutar kruga poli-tidara tako i medu naudnicima, su se uglavnom ,,svodila na te-hnidko-instrumentalna pitanja: kako, kojim sredstvima, u kojemroku izgraditi u biv5im socijalistidkim zemljama dru5tvene oblikekarakteristidne za savrem eni Zapad" (Lazi6, 199 5 : 42) .

Redukcionizam ovakvih odredenja se ispoljava u vi5e aspe-kata. Prvo, pojam tranzicije se primenjuje iskljudivirna centralno iistodnoevropske zemlje nakon sloma (uru5avanja, iid.) sistema re-alnog socijalizma i oznadava, eksplicitno ili implicitno, odekivanjeprogresivno g r azv oja (' modernizacije',' re-modernizacije' ) ovihdru5tava u jasno odredenom pravcu - usagla5avanju sa glavnimtokovima savremenog kapitalizma i liberalne demokratije. Po tomesu ove definicije, ne samo jednolineamo-evolucionistidke (povratak

primcnc dva ncrazdvo.jna (twin) principa na kojima se z:rsniva mtxlcrna dcmokratija- principa slobtxJc i jcdnakosti, a nc iz slabosti ovih principa kao takvih. Ukolikovciina savrcmcnih zcmalja nc uspcva rIa uspostavi stabilnu libcralnu dcmokratiju,a nckc mogu i da rcgrcsiraju prcma drugim, primitivni.lim oblicima vladavinc kaoSto su tcokratija ili diktatura, idcal libcralnc dcmokratijc jc nc5to 5to sc nc moZcprcvazidi, txlnosno,,unaprcditi". (Fukuyama, 1992: Xl)

3l ,,Totalitarni politidki sistcm i komandnu ckonomiju trcba tla zamcni

slobtxlna, trlilna dcmokratija. Taj proccs sc naz.iva tranticijom. On sc u osnovisastoji txl obrtanja pravca politilkog i ckonomskog odludivanla. Umcstn rxlozgonadolc, tok rxlluiivania trcba da sc krcdc rxlozrlo nagorc." (M. Prokopijcvie , 1996b:s29)

klasidnoj teoriji modernizacije !) vee i izrazito teleolo5ke, na Sto jeopravdano upozoravano." Pri tome se, nadalje, prenebregava dasamo izrazita manjina aktuelno 'tranzicijskih' zemalja ima istorijsko iskustvo kapitalistidkog razvoja, a samo jeclna (Ce5ka, odnosnobiv5a eehoslovadka) i kompatibilnog ambijenta liberalno-demo-kratskih institucija. Drugo, tranzicija se poima ili kao istovremen,skladan i koherentan proces, ili je shvadena monofaktorski: kaoprevashodno ekonomska,'" koja se svodi na vlasnidku transfor-macdu, ova na privatizaciju, a ona na privatizaciju drZavnih/dru5-tvenih preduze6a; odnosno, s druge strane, kao prevashodno poli-tidka.3a Trede, kao sredstvo (ili bolje, kao nadin) tranzicije 'pre-

32 Stok"r (1994) smatra da trcba txtbaciti po.jam tranziciic. Ta rcI imatclcoblku konotaciju i upotrcbl.java sc kako bi sc istaklo da ic doii trcnutak kadaic istolnocvropska dru5tva postati finalni proizvrxl. Prokopijcviri (1996b:- 529\nastdi da otkloni tclcololki prigovor: ,, Cili koji trcba da postignu postsocijalistiekadruitvaje vi3c ispuniavanje nckih uslova, kojc tokom pcrioda tranzicijc ili rcformitrcba ugraditi u ustanovc, a nc krctanjc prcma nckom cillu ko.ii bi bio planiran ilinamctnut." Mctlutim, to jc u ncskladu s njcgovim prcthtxlnim stavom o,,rlizajniraniujcdnog novog politidkog i ckonomskog sistcma koji bi bio ncki oblik tr)iSnc dc-mokratijc". (hokopiicvii (1996a: 2l)

33 Prokopijcvii jc u tom poglcdu tipiian prcdstavnik ckonomskog dctcr-minizma: poZcljna.jc, ,,kao intcres broi jcdan, cvctajuia trZi5na ckonomi.ia iak ibcz obzira da li bi sc ona ulvijala u dcmokratiji ili ptxl autoritarnom vla5iu. Rastmatcrijalnog blagostanja ic poslc dcccnijc ili dvc sam od scbc udiniti (dcus cxmachina!?) da 6c (Rusima) politidkc slobtxlc i prava poicdinaca postati znadajnijinego dalji rast dohotka za par proccnata, Ito Cc stvoriti snagc kdc dc - poput tzv.tigrova sa Dalckog Istoka - dovcsti do uspona dcmokratijc". ( I 996a: 20)

34 Pr"-u V. Goatiju (1994: 5), su5tina tranzicijc sc oglcda u tranziciji kadcmokratiji. Oslanjajuii sc na milljcnia Hcrmcta (1991: 51) i di Cortonc (1991:3 I 6) Goati ustvrduje da ,,tranzicija obuhvata pcriul od raspada stanrg rcZima doodrZavanja prvih slobqlnih izbora....Kad govorimo o uspostavljanju i konsolidacijidcmokratije uvck imamo na umu dcmokratiju kao oblik politilkog rc)ima, a nckao tip druStva.* (6). To je ovom autoru omoguCilo da vrcmcnski vrlo prcciznoodrc.di period trajanja tranzicijc u Srbiii: ,,U Srbiji tranzicijajc trajala od novembra1989. kadaje vladajuda komunistilka partija, SKS, objavila na svom IX kongrcsukraj starog rcZima (sic!), do dcccmbra 1990, kada su odr)ani prvi slobodni izbori."Slidno L. Sckelj (1995b: 427): ,,Stari porcdak je kolabirao i...prvi pluralistidkiizbori su oznadili podctak transformacijc starog, nedcmokratskog poretka u plural-istidki i dcmokratki. Subjekt tranzicije iz autoritarnog i jcdnopartijskog u vi5es-tranadki politilki sistcm su politilkc strankc". Redukcionizam ovih shvatanja proi-zlazi iz ,jcdnog naivnog shvatanja libcralnc dcmokratije, txlomaienog u IstoCnojEvropi u doba pada komunizma, po komc jc dovoljno narod smestiti u okvire'demokratske proceduralnosti' i dobiti demokratski sistcm". (Antonid, 1993: 153)

62 6 3

-JuJoUJar

z.LtU-F<t,

poruduje se. ili obrazac imitctcije lli difttzionizmokao uvaZavanjeiskustava najrazvijenijih zapadnih zemalja i njihova jednostavna'implantacija' u socijalno tkivo 'tranzicijskih zemalja' ,uz preiutnu(pogre5nu) pretpostavku potpune deregulacije u oba kljudnadru3tvena podsistema (politika i ekonomija, dok se drugi podsis-temi, napose, kulturno-vrednosni potpuno ignori5u) pri demu bi sepromene u njima odvijale u institucionalnom vakuumu, tj. u dru-Stvenom prostoru koji je potpuno ra5di5ien makar i od ru5evinaprethodeiih institucionalnih aranZmana, ukljuduju6i i dominantnevrednosti, socijalnu inerciju i ustaljene i uhodane vrednosne ori-jentacije i navike ve6inskog dela stanovni5tva - u ekonomiji, politi-ci, kulturi ali i u svakodnevnom Zivotu. eetvrto, iztogaproizlazida se op5ta volja ka promenama stanovni5tva zemalja u tranzicijiuzima kao sama po sebi razumljiva, a 'spremnost' za njih kaoneizbeZna nuZnost (dakle, ne kao izbor obiEnih ljudi ).35 Napokon,peto, isklizavanje (neuklapanje) pojedinadnih primera iz'teorijski'zadate paradigme znadi njihovo iskljudivanje i/ili potiskivanje imarginalizovanje (ukoliko stvarnost ne odgovara zamisli, utolikogore po stvarnost!).36

Ni u pogledJl ishodi5ne odnosno odredi5ne 'tadke' prelaza(odakle i ka demu'"), niti u odredivanju njegovih vremenskih di-

35 ,,Ncru bogatc zajcdnicc bcz lidnc motivacijc proiif iirilaEa, a lilnc moti-

vacijc bcz sigurnosti privatnc svojinc, a sigurnosti privatnc svojinc bcz vladavineprava, a vladavinc prava bcz nczavisnog sudstva i lcgislativc, a nczavisnog sudstvai fcgilslativc bcz slobtxlnih izbora a sbbtxlnih izb<tra bcz dcmokratskog sistcma,dak-lc, bcz dcmokratskog sistcma ncma bogatc zajcdnicc. .. Mcdutim, narrd nikadai nigdc nijc baI prctcrano ubcdcn u poscbnost ovih vrcdnosti." (Antoni6, 1993:rs8)

36 Na oval aspckt s pravom ukazujc V. Goati (1994: 9-10): ,,Vcrovatno(da u tomc) trcba traliti razlog Ito sc Srbija (i SRI) Icsto izostavlja iz komparativnihanaliza istorijskih zbivanja 1989/1990, ili sc o njoj govori kao o'dcvijantnomsludaju'. Timc sc ta cpohalna z,bivanja zbijaju u Pmkrustovu postclju mulcla 'plilanc

rcvolucijc' (u dchoskrvaikoj) ili 'mirnog prcuzimanja vlasti' (u Matlzrskoj ili Poljs-koj). Tc)nja pisaca da ta komplcksna i protivrcdna zbivanja svcdu na idcalizovanuprcdstaw o njima oglctla sc u, taktxJc, u prcvitlanju ili svtxlcnju na izuzctak Rumunijcu kojoj jc rlolkr do nasilnog prckida sa starim rcZimom, a iz istih razloga seAlbanija rc&o, i po pravilu samo uzgrcd, uzima u obzir u komparativnim analizamadcmokratskog prcobralaja Ccntralnc i Istodnc Evropc. Mislimo da jc tu rcI opristrasnosti koja oncmoguiava cclovitn saglcdavanjc zbivanja I 989/l 9X). koja supotpuno izmcnila'politilki rcljcl' Ccntralnc i Isttfnc Evnrpc".

37,,Kadajc rcI o prvom dclu ovog pitanja ulgovorjc rclativnojcdnostavan.

menzija u ovim definicijama se ne uodavave(a saglasnost. Akonema spora da su ,,narodi Istodne i Centralne Evrope 1989. godinekrenuli iz socijalistidkog politidkog i ekonomskog poretka" (Boldi6,1995: 50), sinhroni i dijahroni ishodi tog kretanja (dokle se stiglo?)su manje belodani. Da li je to ,,novo istorijsko razdoblje - razdobljetranzicije iz socijalizma u postsocijalistidko, odnosno postkomu-nistidko dru5tvo, u dijem bi temelju imale biti moderna politidkademokratija i moderna trZi5na privreda (Boldi6, 1994:9); da li jeto vi5edimenzionalni proces u biti mirne ali kompleksne druStveneprobrazbe (kako na istom mestu pi5e isti autor); da li je to novodru5tveno stanje ili tip dru5tva (Ko5tunica, 1996:254), odnosnostanje/proces (posle sloma prethodnog sistema) kao startna tadka,,postsocijalistidkog dru5tva u tranziciji od rigidnog jednopartijskogpolitidkog sistema ka sistemu vi5estranadkog politidkog pluralizma(Pavlovid, 1995: 34); ili je, napokon, red o intervalu (medustanju)izmedu dva druStvena stanja, sa nepredvidivim ishodimat'8

Ovde se ponovo valja vratiti Fukuyami. Ne ulaze6i dublje unjegovu ili argumentaciju njegovih kritidara, treba ista6i da je razvojve6ine biv5ih ,,real-socijalistidkih" zemalja dosta daleko od ponjemu formulisanog ideala (ili idealnog tipa) evolucionog razvoja.,,Tranzicija" u zemljama Centralne i Istodne Evrope nije se is-postavila kao jednoznadan niti jednosmeran proces, a jo5 manje seostvareni efekti u pojedinim konkretnim zemljama mogu subsumi-rati pod ovaj, makar i naj5ire shvaden pojam. Ono 5to u njenompotpunom sagledavanju najpre treba otkloniti jeste desto ideolo5kopostuliranje jednolinearnosti i simultanost dva procesa - (destoformalno) formiranje demokratskih institucija i uspostavljanje

Tranzicija bi gcncralno trcbalo da podrazumcva promcnu oblika upravljanjadruStvom. To sa svoje stranc zahtcva uvodcnjc ditavog niza novih upravljalkih idrugih clcmcnata od kojih, bez pretcnzija da navcdcmo svc, prvcnstveno imamo uvidu sledcdc: demokratiju, vladavinu prava, uspostavljanjc novih pravila i institucija,sanaciju i rcformu neuralgiCnih tadaka druStvcnog i ckonomskog sislcma, privatiza-ciju i dcnacionalizaciju i moZda najvaZnijc, promcnu sistcma vrcdnosti na komcpodiva drustvo i u okviru kojih sc pojcdinac po rclativno transparcntnim pravilimasam usmerava ka druStvcno korisnom delovanju." (Pctrovi6, J. 1996: 55)

3E ,,Tranzicija je interval izmctlu jednog politilkog relima (autoritarnog) i

drugog (demokratskog). Tranzicija zapoCinje procesom raspadanja autoritarnogrelima diji ishod podrazumeva tri opcijc: instaliranje izvesne forme demokratije,povratak autoritarne vladavine ili pojavljivanjc revolucionarnc alternative."(O'Doncll et all 1986)

=xoFal(E

e1LoNoJll-

6 4 6 5

-JuJoUJar

z.LtU-F<t,

poruduje se. ili obrazac imitctcije lli difttzionizmokao uvaZavanjeiskustava najrazvijenijih zapadnih zemalja i njihova jednostavna'implantacija' u socijalno tkivo 'tranzicijskih zemalja' ,uz preiutnu(pogre5nu) pretpostavku potpune deregulacije u oba kljudnadru3tvena podsistema (politika i ekonomija, dok se drugi podsis-temi, napose, kulturno-vrednosni potpuno ignori5u) pri demu bi sepromene u njima odvijale u institucionalnom vakuumu, tj. u dru-Stvenom prostoru koji je potpuno ra5di5ien makar i od ru5evinaprethodeiih institucionalnih aranZmana, ukljuduju6i i dominantnevrednosti, socijalnu inerciju i ustaljene i uhodane vrednosne ori-jentacije i navike ve6inskog dela stanovni5tva - u ekonomiji, politi-ci, kulturi ali i u svakodnevnom Zivotu. eetvrto, iztogaproizlazida se op5ta volja ka promenama stanovni5tva zemalja u tranzicijiuzima kao sama po sebi razumljiva, a 'spremnost' za njih kaoneizbeZna nuZnost (dakle, ne kao izbor obiEnih ljudi ).35 Napokon,peto, isklizavanje (neuklapanje) pojedinadnih primera iz'teorijski'zadate paradigme znadi njihovo iskljudivanje i/ili potiskivanje imarginalizovanje (ukoliko stvarnost ne odgovara zamisli, utolikogore po stvarnost!).36

Ni u pogledJl ishodi5ne odnosno odredi5ne 'tadke' prelaza(odakle i ka demu'"), niti u odredivanju njegovih vremenskih di-

35 ,,Ncru bogatc zajcdnicc bcz lidnc motivacijc proiif iirilaEa, a lilnc moti-

vacijc bcz sigurnosti privatnc svojinc, a sigurnosti privatnc svojinc bcz vladavineprava, a vladavinc prava bcz nczavisnog sudstva i lcgislativc, a nczavisnog sudstvai fcgilslativc bcz slobtxlnih izbora a sbbtxlnih izb<tra bcz dcmokratskog sistcma,dak-lc, bcz dcmokratskog sistcma ncma bogatc zajcdnicc. .. Mcdutim, narrd nikadai nigdc nijc baI prctcrano ubcdcn u poscbnost ovih vrcdnosti." (Antoni6, 1993:rs8)

36 Na oval aspckt s pravom ukazujc V. Goati (1994: 9-10): ,,Vcrovatno(da u tomc) trcba traliti razlog Ito sc Srbija (i SRI) Icsto izostavlja iz komparativnihanaliza istorijskih zbivanja 1989/1990, ili sc o njoj govori kao o'dcvijantnomsludaju'. Timc sc ta cpohalna z,bivanja zbijaju u Pmkrustovu postclju mulcla 'plilanc

rcvolucijc' (u dchoskrvaikoj) ili 'mirnog prcuzimanja vlasti' (u Matlzrskoj ili Poljs-koj). Tc)nja pisaca da ta komplcksna i protivrcdna zbivanja svcdu na idcalizovanuprcdstaw o njima oglctla sc u, taktxJc, u prcvitlanju ili svtxlcnju na izuzctak Rumunijcu kojoj jc rlolkr do nasilnog prckida sa starim rcZimom, a iz istih razloga seAlbanija rc&o, i po pravilu samo uzgrcd, uzima u obzir u komparativnim analizamadcmokratskog prcobralaja Ccntralnc i Istodnc Evropc. Mislimo da jc tu rcI opristrasnosti koja oncmoguiava cclovitn saglcdavanjc zbivanja I 989/l 9X). koja supotpuno izmcnila'politilki rcljcl' Ccntralnc i Isttfnc Evnrpc".

37,,Kadajc rcI o prvom dclu ovog pitanja ulgovorjc rclativnojcdnostavan.

menzija u ovim definicijama se ne uodavave(a saglasnost. Akonema spora da su ,,narodi Istodne i Centralne Evrope 1989. godinekrenuli iz socijalistidkog politidkog i ekonomskog poretka" (Boldi6,1995: 50), sinhroni i dijahroni ishodi tog kretanja (dokle se stiglo?)su manje belodani. Da li je to ,,novo istorijsko razdoblje - razdobljetranzicije iz socijalizma u postsocijalistidko, odnosno postkomu-nistidko dru5tvo, u dijem bi temelju imale biti moderna politidkademokratija i moderna trZi5na privreda (Boldi6, 1994:9); da li jeto vi5edimenzionalni proces u biti mirne ali kompleksne druStveneprobrazbe (kako na istom mestu pi5e isti autor); da li je to novodru5tveno stanje ili tip dru5tva (Ko5tunica, 1996:254), odnosnostanje/proces (posle sloma prethodnog sistema) kao startna tadka,,postsocijalistidkog dru5tva u tranziciji od rigidnog jednopartijskogpolitidkog sistema ka sistemu vi5estranadkog politidkog pluralizma(Pavlovid, 1995: 34); ili je, napokon, red o intervalu (medustanju)izmedu dva druStvena stanja, sa nepredvidivim ishodimat'8

Ovde se ponovo valja vratiti Fukuyami. Ne ulaze6i dublje unjegovu ili argumentaciju njegovih kritidara, treba ista6i da je razvojve6ine biv5ih ,,real-socijalistidkih" zemalja dosta daleko od ponjemu formulisanog ideala (ili idealnog tipa) evolucionog razvoja.,,Tranzicija" u zemljama Centralne i Istodne Evrope nije se is-postavila kao jednoznadan niti jednosmeran proces, a jo5 manje seostvareni efekti u pojedinim konkretnim zemljama mogu subsumi-rati pod ovaj, makar i naj5ire shvaden pojam. Ono 5to u njenompotpunom sagledavanju najpre treba otkloniti jeste desto ideolo5kopostuliranje jednolinearnosti i simultanost dva procesa - (destoformalno) formiranje demokratskih institucija i uspostavljanje

Tranzicija bi gcncralno trcbalo da podrazumcva promcnu oblika upravljanjadruStvom. To sa svoje stranc zahtcva uvodcnjc ditavog niza novih upravljalkih idrugih clcmcnata od kojih, bez pretcnzija da navcdcmo svc, prvcnstveno imamo uvidu sledcdc: demokratiju, vladavinu prava, uspostavljanjc novih pravila i institucija,sanaciju i rcformu neuralgiCnih tadaka druStvcnog i ckonomskog sislcma, privatiza-ciju i dcnacionalizaciju i moZda najvaZnijc, promcnu sistcma vrcdnosti na komcpodiva drustvo i u okviru kojih sc pojcdinac po rclativno transparcntnim pravilimasam usmerava ka druStvcno korisnom delovanju." (Pctrovi6, J. 1996: 55)

3E ,,Tranzicija je interval izmctlu jednog politilkog relima (autoritarnog) i

drugog (demokratskog). Tranzicija zapoCinje procesom raspadanja autoritarnogrelima diji ishod podrazumeva tri opcijc: instaliranje izvesne forme demokratije,povratak autoritarne vladavine ili pojavljivanjc revolucionarnc alternative."(O'Doncll et all 1986)

=xoFal(E

e1LoNoJll-

6 4 6 5

f

llloUJ(laz(LuJ-Fo

trZi5nih ekonomija - kao procesa koji su ve6 poodmakli u svomtoku. U praksi, radi se najdeS6e o razdvojenosti, pa i nekoherentnostiova dva procesa, zbog dega je umesno govoriti o dualnoj tranzicijikao mogu6nosti za buduinost: politidkoj, odnosno ekonomskoj''"- koja nije ravnomerno rasporeclena u svim biv5im real-socijali-stidkim zemljama. Ova dva procesa nisu nuZno jedan drugom con-ditio sine qua non,niti mogu trenutno i koherentno da ispune svasocijalna odekivanja, pogotovo ako su ova protivreEna, odnosnoako sadrZe za mnoga od ovih dru5tava nespojive elemente, naprimer, politidku slobodu i ekonomsku sigurnost. Posebno valjanaglasiti potrebu regulacije politidke i ekonomske nesigurnosti, sdijim udruZenim delovanjem se suodavaju joS-ne-konsolidovanedemokratije i sveZe restrukturisane ekonomije u zemljama biv5eg

,,realnog socijalizma". Demokratiji su inherentni neizvesni ishodi;isto vaZi i za trZi5te. Ve6 postoje brojni primeri koji govore da jepodetni entuzijazam za promene kod znadajnog broja aktera splas-nuo u susretu sa njihovom nespremno5iu (ili nesposobno56u) dase suoEe sa ovim neizvesnostima, koje proizlaze iz susreta sa jakimkonkurentskim okruZenjem.4 Kombinacija ove nesigurnosti inuZde da se odredeni ekonomski i politiEki interesi (makar i krat-korodno) moraju Zrtvovati, je posebno dramatidna. Narodito 6esve odludnije insistiranje na doslednom uvodenju trZi5ne ekonomijedistribuirati 'probitke' i 'tro5kove' za to relativnpneravnomerno.

3e Kudu sc govori o politidkoj tranziciji (uspostavljanju dcmokratijc), poddcmokratijom se ovdc podrazumcva 'minimalni' katalog zahtcva, kao Sto je

obczbcdcnjc uslova za participaciju svih ulraslih Ilanova druStva, slobula da scartikuli5u i zastupaju altcrnativni politidki programi, i stabilna vcrovatno{a da icsc obczbcditi pcriodilno smcnjivanjc na vlasti. Ekonomska tranziciia ukljudujcbilo koji ili vcdinu od sledciih uslova: fiskalnu disciplinu, rcstriktivnu krcditnupolitiku, dcvalvaciju nacionalnc valutc, libcralizaciju trgovinc (ukidanjc protck-

cionizma), ograniCavanje plata zaposlcnih i/ili privatizaciju svojinc. (Ccntcno, 1994:t26).

o Ova protivrednost se narodito uodava na planu ckonomskih transfor-macija. Iako u vokabularu gotovo svih istoCnocvropskih rcformatora preovlatluje

uglcdanjc na libcralni model zapadne ekonomije, Sto podrazumcva uvcxlcnjc trlilneprivrcde, rcprivatiz.aciju podrZavljcnih ekonomskih kapacitcta i dercgulaciju sred-stava intcrvcncijc, uvedenc promcnc ipak upuiuju uglavnom na z.avisnu, pcrifcrijskuprivredu. To proizlazi iz realnih tokova rc-privatizacijcbcz dovoljno kapitala, sjcdne stranc, i dcregulacije bcz socijalnc sigurnosti, s druge. Ako bi, pak, demokratijadule ostala bez jake privrcdnc podlogc, to bi moglo da dovedc u pitanje i njusamu. (Jidi Kosta; navedcno prema: Samardlii, 1990)

Samomali broj ljudi, koji je zauzimao strateske pozicije ili jeimao dobre veze u komandnoj ekonomiji ie biti u.oguenlrti iuefektivno iskoristi ove pogodnosti i da ih pretodi u pri-vilegije i unovom sistemu. I neki drugi - mladi, obraiovani i pieauzirigivi -69 takod.e uspeino apsolvirati zahtevenovog sistema i dobro iunk-cionisati.unutar njega. Nova kriminalna [rasa' ie se prioruziiiprethodnim dvema grupama. Medutim, velikoj -uri ouiSnirt-r;uai'tranzicija' je vei donela dramatidan pad Zivotnog .tunauJ; ;9{ji plo proizvodnje, poveiana nezap-oslenost i ra-st inflacije iejo5 za (ne)izvesno vreme narodito pogaAati one slojeve koji zaviseod stabilnog zaposlenja i fiksnih aonooata. Mada ieiinar;p"d;i;ekonomista smatra ove pojave kao nuZne (kratkotrajne) ,troStcoveiprelaska na trZi5nu privredu, sto se vise bude prod"uZuuuo p"rioaekonomskih nevolja, ovakvi argumenti ie bivati manje ;";;lji;;masama u biv5im komunistidkim zemljama. S druge st un", ,u"ude.stalije okretanje autoritarnim sredsivima kako bi se ostvarioprelaz na trziSnu ekonomiju moglo bi pokazati da, makar i u .p""1-jalnim okolnostima dualne tranzicije, rerativni ekonomsti f,ros-peritet i trzi5na ekonomija ne moraju nuZno voditi ka demokratiji.(Mutti, 1997:218-219)

Bilo bi. nu.uung,.plguranjeno zakljudivati o masovnoj ras_prostranjenosti ,,nostalgije'.' za status qu, Qrte,no ditav niz iniici.ladosta ubedljivo govori da je vreme vere u ,,obeianu zemlju il; imleka" nakon ostvarenja politidkih prevrata nepovratno"protbr ida je do3lo vreme,,socijalnog rcaliz-f,u kojernnijedan relevantanakter nema dovoljno dugorodan kredit da doiazuje ispravnost raz-yoJnogpravca zakoji opt{a. Na kraju, na osnovu dosadadnjegtoka z.bivanja-u zemljama Centralne iistodne Evrope _ogu-;J.;izvesti (ma koliko usrovnu) tipologiju dosega transformacii"a soci-jalistidkog druitvenog sistema u niirno. (6redelj, 1997) prvom =

, . :' Ncka cmpirijska istraZivanja u Ccntraln.j i lstoeno.i Evropi su pokazala

da sc jo5 uvck dosta masovno 'ncgitivna' prava (autonomla oo trrzavnc stcrcjsmatraju sckundarnim u rxrn.su na'pozitivna'(orckivanja od drzavc). Iako rastcp.zitivno vrcdnovanjc libcralnih priva, kao lto su skrbixla guuuru lli p;;;;udruzivanjc, ispitanici ipak pri.aju primarni znaia.i ckonomskim pravima. Mciruovim prioritctima su nantikr znada.ina pravo na rai, zaravstvcna zastita, s.,cijarnasigurnost i'zivot riscn cgzistcncijarnih briga'. Karaktcristidan jc u ao' pugi"Juodg.ovorjcclnog ankctiranog mailarskog ratlnika: ,,Ja sam.slobrxlcn qI detiri dc-ccnijc komunistidkc vradavinc kao i ur svog zaposrcnja. Sada sam (rliko skrbodanda prosto nc znam lta s tim da radim.* (K. Hill tutatr"r, tqgZ: 9Zl

oFa

E

-IL

N

J

tr

6 66 7

f

llloUJ(laz(LuJ-Fo

trZi5nih ekonomija - kao procesa koji su ve6 poodmakli u svomtoku. U praksi, radi se najdeS6e o razdvojenosti, pa i nekoherentnostiova dva procesa, zbog dega je umesno govoriti o dualnoj tranzicijikao mogu6nosti za buduinost: politidkoj, odnosno ekonomskoj''"- koja nije ravnomerno rasporeclena u svim biv5im real-socijali-stidkim zemljama. Ova dva procesa nisu nuZno jedan drugom con-ditio sine qua non,niti mogu trenutno i koherentno da ispune svasocijalna odekivanja, pogotovo ako su ova protivreEna, odnosnoako sadrZe za mnoga od ovih dru5tava nespojive elemente, naprimer, politidku slobodu i ekonomsku sigurnost. Posebno valjanaglasiti potrebu regulacije politidke i ekonomske nesigurnosti, sdijim udruZenim delovanjem se suodavaju joS-ne-konsolidovanedemokratije i sveZe restrukturisane ekonomije u zemljama biv5eg

,,realnog socijalizma". Demokratiji su inherentni neizvesni ishodi;isto vaZi i za trZi5te. Ve6 postoje brojni primeri koji govore da jepodetni entuzijazam za promene kod znadajnog broja aktera splas-nuo u susretu sa njihovom nespremno5iu (ili nesposobno56u) dase suoEe sa ovim neizvesnostima, koje proizlaze iz susreta sa jakimkonkurentskim okruZenjem.4 Kombinacija ove nesigurnosti inuZde da se odredeni ekonomski i politiEki interesi (makar i krat-korodno) moraju Zrtvovati, je posebno dramatidna. Narodito 6esve odludnije insistiranje na doslednom uvodenju trZi5ne ekonomijedistribuirati 'probitke' i 'tro5kove' za to relativnpneravnomerno.

3e Kudu sc govori o politidkoj tranziciji (uspostavljanju dcmokratijc), poddcmokratijom se ovdc podrazumcva 'minimalni' katalog zahtcva, kao Sto je

obczbcdcnjc uslova za participaciju svih ulraslih Ilanova druStva, slobula da scartikuli5u i zastupaju altcrnativni politidki programi, i stabilna vcrovatno{a da icsc obczbcditi pcriodilno smcnjivanjc na vlasti. Ekonomska tranziciia ukljudujcbilo koji ili vcdinu od sledciih uslova: fiskalnu disciplinu, rcstriktivnu krcditnupolitiku, dcvalvaciju nacionalnc valutc, libcralizaciju trgovinc (ukidanjc protck-

cionizma), ograniCavanje plata zaposlcnih i/ili privatizaciju svojinc. (Ccntcno, 1994:t26).

o Ova protivrednost se narodito uodava na planu ckonomskih transfor-macija. Iako u vokabularu gotovo svih istoCnocvropskih rcformatora preovlatluje

uglcdanjc na libcralni model zapadne ekonomije, Sto podrazumcva uvcxlcnjc trlilneprivrcde, rcprivatiz.aciju podrZavljcnih ekonomskih kapacitcta i dercgulaciju sred-stava intcrvcncijc, uvedenc promcnc ipak upuiuju uglavnom na z.avisnu, pcrifcrijskuprivredu. To proizlazi iz realnih tokova rc-privatizacijcbcz dovoljno kapitala, sjcdne stranc, i dcregulacije bcz socijalnc sigurnosti, s druge. Ako bi, pak, demokratijadule ostala bez jake privrcdnc podlogc, to bi moglo da dovedc u pitanje i njusamu. (Jidi Kosta; navedcno prema: Samardlii, 1990)

Samomali broj ljudi, koji je zauzimao strateske pozicije ili jeimao dobre veze u komandnoj ekonomiji ie biti u.oguenlrti iuefektivno iskoristi ove pogodnosti i da ih pretodi u pri-vilegije i unovom sistemu. I neki drugi - mladi, obraiovani i pieauzirigivi -69 takod.e uspeino apsolvirati zahtevenovog sistema i dobro iunk-cionisati.unutar njega. Nova kriminalna [rasa' ie se prioruziiiprethodnim dvema grupama. Medutim, velikoj -uri ouiSnirt-r;uai'tranzicija' je vei donela dramatidan pad Zivotnog .tunauJ; ;9{ji plo proizvodnje, poveiana nezap-oslenost i ra-st inflacije iejo5 za (ne)izvesno vreme narodito pogaAati one slojeve koji zaviseod stabilnog zaposlenja i fiksnih aonooata. Mada ieiinar;p"d;i;ekonomista smatra ove pojave kao nuZne (kratkotrajne) ,troStcoveiprelaska na trZi5nu privredu, sto se vise bude prod"uZuuuo p"rioaekonomskih nevolja, ovakvi argumenti ie bivati manje ;";;lji;;masama u biv5im komunistidkim zemljama. S druge st un", ,u"ude.stalije okretanje autoritarnim sredsivima kako bi se ostvarioprelaz na trziSnu ekonomiju moglo bi pokazati da, makar i u .p""1-jalnim okolnostima dualne tranzicije, rerativni ekonomsti f,ros-peritet i trzi5na ekonomija ne moraju nuZno voditi ka demokratiji.(Mutti, 1997:218-219)

Bilo bi. nu.uung,.plguranjeno zakljudivati o masovnoj ras_prostranjenosti ,,nostalgije'.' za status qu, Qrte,no ditav niz iniici.ladosta ubedljivo govori da je vreme vere u ,,obeianu zemlju il; imleka" nakon ostvarenja politidkih prevrata nepovratno"protbr ida je do3lo vreme,,socijalnog rcaliz-f,u kojernnijedan relevantanakter nema dovoljno dugorodan kredit da doiazuje ispravnost raz-yoJnogpravca zakoji opt{a. Na kraju, na osnovu dosadadnjegtoka z.bivanja-u zemljama Centralne iistodne Evrope _ogu-;J.;izvesti (ma koliko usrovnu) tipologiju dosega transformacii"a soci-jalistidkog druitvenog sistema u niirno. (6redelj, 1997) prvom =

, . :' Ncka cmpirijska istraZivanja u Ccntraln.j i lstoeno.i Evropi su pokazala

da sc jo5 uvck dosta masovno 'ncgitivna' prava (autonomla oo trrzavnc stcrcjsmatraju sckundarnim u rxrn.su na'pozitivna'(orckivanja od drzavc). Iako rastcp.zitivno vrcdnovanjc libcralnih priva, kao lto su skrbixla guuuru lli p;;;;udruzivanjc, ispitanici ipak pri.aju primarni znaia.i ckonomskim pravima. Mciruovim prioritctima su nantikr znada.ina pravo na rai, zaravstvcna zastita, s.,cijarnasigurnost i'zivot riscn cgzistcncijarnih briga'. Karaktcristidan jc u ao' pugi"Juodg.ovorjcclnog ankctiranog mailarskog ratlnika: ,,Ja sam.slobrxlcn qI detiri dc-ccnijc komunistidkc vradavinc kao i ur svog zaposrcnja. Sada sam (rliko skrbodanda prosto nc znam lta s tim da radim.* (K. Hill tutatr"r, tqgZ: 9Zl

oFa

E

-IL

N

J

tr

6 66 7

-JUJouJoz(Lllr.tFo

tipu bi pripadale zemlje u veioj ili manjoj meri (ve6) ostvarenekoherentne tranzicije, u kojima je uvodenje liberalno-demokratskogpolitidkog modela uskladeno s razvojem trZi5ne ekonomije. Ovomtipu pripada ograniden broj 'postkomunistidkih zemalja - eeSka,Slovenija, Madarska i, dobrim delom, Poljska. Drugi tip obuhvatazemlje nekoherentne tranzicije. Ovaj tip je znatno kompleksniji ipokriva zemlje gde je tranzicija znatno neravnomernija tako da semoZe govoriti o nekoordiniranim procesima transformacije, kojaje mnogo vlie wishfitl thinking nego Sto je izraz odludno izraLenevolje ve6ine ljudi. Zemljama ovog tipa pripadaju baltidke (Litvanija,Latvija i Estonija), kao i Slovadka, Rumunija, Bugarska i Make-donija. U treii tip bi spadale zemlje pseudotranzicije. U ovimzemljama se prethodni politidki i dru5tveni poredak naizgled raspao,ali je taj raspad inicirao patoloike i patogene socijalne promene uzmanje ili vi5e oduvane mehanizme prethodnog sistema, primetne,pre svega, u autoritarnim modelima vladavine ali i u produZenojheteronomiji ekonomskog podsistema. Ovom tipu pripadaju Rusija,Albanija kao i kljudne zemlje, proiza5le iz dezintegracije biv5eJugoslavije - Hrvatska i SR Jugoslavija. Verovatno bi se u ovajtip mogla svrstati i Bosna i Hercegovina, no po5to je ona praktidnopod protektoratom Medunarodne zajednice, ona je ovde namernoizostavljena. Napokon, detvrti tip predstavljaju zemlje aktivneprotiv-tranzicije (tj. svesne i ve6inske privrZenogti stanovni5tvaoduvanju status quo ante),koje obuhvataju evidentne gubitniketranzicije, nespremne i nevoljne ni za politidku niti za ekonomskutransformaciju, kao Sto su Ukrajina i Belorusija (iz evropskog delabiv5eg Sovjetskog Saveza) odnosno Kazahstan i Azerbejdlan(iznjegovog azijskog dela), koje ne treba smetnuti s uma jer su nakondezintegracije sovjetske imperije ove zemlje postale samostalnenuklearne sile. U dogledno vreme ne treba odekivati dramatidnijapomeranja u okviru ove tipologije, Sto dodatno daje za pravomi5ljenju V. Ko5tunice (1996) da je,,postkomunizam vrlo osobenai Lilava meSavina, hibrid starog i novog dru5tva, starog i novogreZima, koji se moZe znatnije razlikovati od jedne do druge zemlje".Radi se o situaciji ,,nove nepreglednosti" (u Habermasovom smi-slu), u kojoj je, dodu5e, svaki akter moZda voljan da dA svoj udeo,ali i dalje strepi da 6e njegov dodatni napor posluZiti samo za toda neko drugi iz toga profitira.lz toga sledi da je i delotvorna iplodna ,,teorija postkomunistidkog razvoja tek u zadetku" (Sto-

janovid, 1995) i da bilo kakvi ishitreni zakljudci, ma koliko se'skladno' uklapali u elegantne teorijske sheme koje imaju maloveze s realno5iu, vi5e doprinose zamagljivanju nego rasvetljavanjui obja5njenju svog predmeta.

Bibliografija

Adam, F. (1990a),,,Privredna reforma i civilno dru5tvo u socijal-izmu", u: V.Gligorov, J.Teokarevi6, ur. Napuitanje socijal-izma,Institut za medunarodni radnidki pokret, Beograd.

Almond, G. A. & Verba, S. (1989), The Civic Culture Revisited,Sage, Newbury Park, London, New Delhy

Ash, T. G. (1990), We the People The Revolution of '89, GrantBooks. London

Antonii, S, Jovanovii, M. & Marinkovi6, D. ( I 993), S rbija iz.medupopuliuna i demokratiie,Institut za politidke studije

Bauman, Z. (1988),,,Postoji li postmoderna sociologija", Revijaza sociologiju,3

Berger, P. (1992),,,Sociology: Withdrawal of Profession, , Society,Transaction Publishers

Berger. P, Kelner, H. (1991), Sociologija u novom kljuiu,Gradina,Ni5

Bogdanovi6, M. (1994),,,Modernizacijski procesi u Srbiji u XXveku", %ornik Srbija u modernizacijskim procesima XX veka,Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Boldi6, S. (1994), Tegobe prelaska u preduzetniiko druino,lSI,Filozofski fakultet, Beograd

Boldii, S. (ur.) (1995a), Druitvene promene i svakodnevni iivot:Srbija poietkom devedesetih. ISI, Filozofski fakultet, Beograd

Boldi6, S. (1995b), ,,The Features of a 'Nationalized' Society..,Sociologija,4

Bottomore, T. ( 1987) Polititka sociolo gija, Kulturno-prosvjetnazajednica Hrvatske, Zagreb

Centeno, M. A. (1994),,,Between Rocky Democracies and HardMarkets: Dilemmas of the Double Transition" , Annual Reviewof Sociology, No. 20

=oF*n

E.

3=t!oNoJtl-

6 8 6 9

-JUJouJoz(Lllr.tFo

tipu bi pripadale zemlje u veioj ili manjoj meri (ve6) ostvarenekoherentne tranzicije, u kojima je uvodenje liberalno-demokratskogpolitidkog modela uskladeno s razvojem trZi5ne ekonomije. Ovomtipu pripada ograniden broj 'postkomunistidkih zemalja - eeSka,Slovenija, Madarska i, dobrim delom, Poljska. Drugi tip obuhvatazemlje nekoherentne tranzicije. Ovaj tip je znatno kompleksniji ipokriva zemlje gde je tranzicija znatno neravnomernija tako da semoZe govoriti o nekoordiniranim procesima transformacije, kojaje mnogo vlie wishfitl thinking nego Sto je izraz odludno izraLenevolje ve6ine ljudi. Zemljama ovog tipa pripadaju baltidke (Litvanija,Latvija i Estonija), kao i Slovadka, Rumunija, Bugarska i Make-donija. U treii tip bi spadale zemlje pseudotranzicije. U ovimzemljama se prethodni politidki i dru5tveni poredak naizgled raspao,ali je taj raspad inicirao patoloike i patogene socijalne promene uzmanje ili vi5e oduvane mehanizme prethodnog sistema, primetne,pre svega, u autoritarnim modelima vladavine ali i u produZenojheteronomiji ekonomskog podsistema. Ovom tipu pripadaju Rusija,Albanija kao i kljudne zemlje, proiza5le iz dezintegracije biv5eJugoslavije - Hrvatska i SR Jugoslavija. Verovatno bi se u ovajtip mogla svrstati i Bosna i Hercegovina, no po5to je ona praktidnopod protektoratom Medunarodne zajednice, ona je ovde namernoizostavljena. Napokon, detvrti tip predstavljaju zemlje aktivneprotiv-tranzicije (tj. svesne i ve6inske privrZenogti stanovni5tvaoduvanju status quo ante),koje obuhvataju evidentne gubitniketranzicije, nespremne i nevoljne ni za politidku niti za ekonomskutransformaciju, kao Sto su Ukrajina i Belorusija (iz evropskog delabiv5eg Sovjetskog Saveza) odnosno Kazahstan i Azerbejdlan(iznjegovog azijskog dela), koje ne treba smetnuti s uma jer su nakondezintegracije sovjetske imperije ove zemlje postale samostalnenuklearne sile. U dogledno vreme ne treba odekivati dramatidnijapomeranja u okviru ove tipologije, Sto dodatno daje za pravomi5ljenju V. Ko5tunice (1996) da je,,postkomunizam vrlo osobenai Lilava meSavina, hibrid starog i novog dru5tva, starog i novogreZima, koji se moZe znatnije razlikovati od jedne do druge zemlje".Radi se o situaciji ,,nove nepreglednosti" (u Habermasovom smi-slu), u kojoj je, dodu5e, svaki akter moZda voljan da dA svoj udeo,ali i dalje strepi da 6e njegov dodatni napor posluZiti samo za toda neko drugi iz toga profitira.lz toga sledi da je i delotvorna iplodna ,,teorija postkomunistidkog razvoja tek u zadetku" (Sto-

janovid, 1995) i da bilo kakvi ishitreni zakljudci, ma koliko se'skladno' uklapali u elegantne teorijske sheme koje imaju maloveze s realno5iu, vi5e doprinose zamagljivanju nego rasvetljavanjui obja5njenju svog predmeta.

Bibliografija

Adam, F. (1990a),,,Privredna reforma i civilno dru5tvo u socijal-izmu", u: V.Gligorov, J.Teokarevi6, ur. Napuitanje socijal-izma,Institut za medunarodni radnidki pokret, Beograd.

Almond, G. A. & Verba, S. (1989), The Civic Culture Revisited,Sage, Newbury Park, London, New Delhy

Ash, T. G. (1990), We the People The Revolution of '89, GrantBooks. London

Antonii, S, Jovanovii, M. & Marinkovi6, D. ( I 993), S rbija iz.medupopuliuna i demokratiie,Institut za politidke studije

Bauman, Z. (1988),,,Postoji li postmoderna sociologija", Revijaza sociologiju,3

Berger, P. (1992),,,Sociology: Withdrawal of Profession, , Society,Transaction Publishers

Berger. P, Kelner, H. (1991), Sociologija u novom kljuiu,Gradina,Ni5

Bogdanovi6, M. (1994),,,Modernizacijski procesi u Srbiji u XXveku", %ornik Srbija u modernizacijskim procesima XX veka,Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Boldi6, S. (1994), Tegobe prelaska u preduzetniiko druino,lSI,Filozofski fakultet, Beograd

Boldii, S. (ur.) (1995a), Druitvene promene i svakodnevni iivot:Srbija poietkom devedesetih. ISI, Filozofski fakultet, Beograd

Boldi6, S. (1995b), ,,The Features of a 'Nationalized' Society..,Sociologija,4

Bottomore, T. ( 1987) Polititka sociolo gija, Kulturno-prosvjetnazajednica Hrvatske, Zagreb

Centeno, M. A. (1994),,,Between Rocky Democracies and HardMarkets: Dilemmas of the Double Transition" , Annual Reviewof Sociology, No. 20

=oF*n

E.

3=t!oNoJtl-

6 8 6 9

=oFaf(Eoe-IIoNoJ

u-

-tiJouJ.E(9

z(LLIJ1Fa

Dahrendorf, R. (1989) Homo sociologicus, Gradina, NiS.Dahrendorf R. (1990), ReJlections on the Revolutions in Europe,

Chatto & Windus. LondonDirkem, E. (1972),O podeli druitvenog rada,Prosveta, BeogradDin<lii, Zoran.1988a. ,,Dru5tvena kriza ili dru5tvena patologija",

Glediitu.5-6Dintli6, Zoran.1988b, Jugoslavija kao nedovriena drlava, KnjiZe-

vna zajednica Novog Sada.Eisenstadt, S. N. (1973),Tradition, Change and Moderniry, John

Wiley and Sons, New YorkFukuyama, F. (1989), ,,The End of History?",National Interest,

Summer.Fukuyama, F . (1992) , The End of History and the Inst Man, Hamish

Hamilton, LondonGellner, E. (1988), Plough, Sword and the Book,The University

Chicago Press.Giddens, A. (1990), The Consequences of Modernity, Cambridge

University PressGligorov, V. (1990), ,,Zavisnost i reforma", u: V. Gligorov, J.

Teokarevid, ur. N apuitctni e s oc ii alizma, Institut za meduna-rodni radnidki pokret, Beograd

Goati, V.( 1994),,, Demokratska tranzicija u Srbiji (1990-1994)*,Gledista, Vol. XXXV, 1-6l

Goddelier, M. (1991), ,,L'object et les enjoux", u: M. Goddelier(ed.) Transitions et s ubordinat iorts e n samipalisme, P aris,Edition MSH

Golubovii, Z. (1987),,,Mogu6nosti reforme u socijalistidkim ze-mljama", Sociologijn, 4.

Goodman, P.S.et al. (1982),Change in Organizalion, Jossey-BassPubl., San Francisco

Gordii, A. (1993), ,,Uloga mode u nauci", Socioloiki pregled,3

Gredelj, S. (1993),,,Alternativni pokreti u Centralnoj i IstodnojEvropi", neobjavljena doktorska disertacija, Filozofski fa-kultet, Beograd (rukopis)

Gredelj, S. (1996), ,,Sociologija?", III program Radio Beogrttda,III,IV, broj 107, 108

Gredelj, S. (1997),,,Legitimacy, Legality, Civil Society and PublicOpinion in FR of Yugoslavia" (rukopis); izlaganje na medu-

narodnom simpozijumu ,,Legitimacy, Public Opinion and theRule of Law", Apostrof & Srpska akademija nauka (ogranaku Novom Sadu), Novi Sad

Habermas, J. (1976) Prilog rekonstrukciji istorijskog materijal-izma, Y eselin Masle5a, S arajevo

Habermas, J. (1982) Problemi legitimacije u kasnom kapitaliTmu,Naprijed, Zagreb

Hill Maher, K. (1997), ,,The Role of Mass Values", in: in: Gray,R. D. (ed.), Democrcttic Theory and Post-Commwist States,Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey

Horviit, J. and Szdnt6, A. (1993), ,,The Crucial Facts: MisleadingCues in the News of Central And East Europe During Com-munism's Collapse", Occasional Paper No. I I,The FreedomForum Media Studies Center, Columbia University, NewYork

KriZan, Mojmir. (1991) Um, modernizacija i druitveni porecis ovj ets ko g tipa, Izdav aEki centri, Rijeka.

Ko5tunica, V. ( 1996),,,Postkomunizam i problem demokratije",F ilozofij a i druiN o, IX-XI L99 6, IFDT, Beograd

KuvaEi6, I. (1988) ,,Pristupi u proudavanju dru5tvene strukturesocijalizma" , Revija za sociolog,iju,l-2.

Lazi6, M. (1988) ,,Granice reformi u socijalizmu", Revija za so-ciologiju,I-2.

Lazi(,,M. ( 1995),,,Pristup kritidkoj analizi pojma trar:zicije", Luda,L-2

Lazi6, M. (1996), ,,Novi oblici socijalne diferencijacije i nastanakliberalno-demokratskog poretka u centralno i istodnoevrop-skim zemljama" (rukopis)

Lerner, D. (1958), The Passing of Traditional Society, The FreePress of Glencoe

Levy Jr., M. (1972), Modernization: Latecomers and Survivors,Basic Books,Inc., New York

Levy, M, (1966), Modernization and the Structure of Societies,Princeton University Press

Nolan, P. (1995),,,Policy Choice or System Difference? The Po-tentialities for Accelerated Growth in China and the FormerUSSR on the Eve of System Reform", (paper), ESF-EMOTWorlcshop,University of Economic Sciences, Budapest

7 0 7 l

=oFaf(Eoe-IIoNoJ

u-

-tiJouJ.E(9

z(LLIJ1Fa

Dahrendorf, R. (1989) Homo sociologicus, Gradina, NiS.Dahrendorf R. (1990), ReJlections on the Revolutions in Europe,

Chatto & Windus. LondonDirkem, E. (1972),O podeli druitvenog rada,Prosveta, BeogradDin<lii, Zoran.1988a. ,,Dru5tvena kriza ili dru5tvena patologija",

Glediitu.5-6Dintli6, Zoran.1988b, Jugoslavija kao nedovriena drlava, KnjiZe-

vna zajednica Novog Sada.Eisenstadt, S. N. (1973),Tradition, Change and Moderniry, John

Wiley and Sons, New YorkFukuyama, F. (1989), ,,The End of History?",National Interest,

Summer.Fukuyama, F . (1992) , The End of History and the Inst Man, Hamish

Hamilton, LondonGellner, E. (1988), Plough, Sword and the Book,The University

Chicago Press.Giddens, A. (1990), The Consequences of Modernity, Cambridge

University PressGligorov, V. (1990), ,,Zavisnost i reforma", u: V. Gligorov, J.

Teokarevid, ur. N apuitctni e s oc ii alizma, Institut za meduna-rodni radnidki pokret, Beograd

Goati, V.( 1994),,, Demokratska tranzicija u Srbiji (1990-1994)*,Gledista, Vol. XXXV, 1-6l

Goddelier, M. (1991), ,,L'object et les enjoux", u: M. Goddelier(ed.) Transitions et s ubordinat iorts e n samipalisme, P aris,Edition MSH

Golubovii, Z. (1987),,,Mogu6nosti reforme u socijalistidkim ze-mljama", Sociologijn, 4.

Goodman, P.S.et al. (1982),Change in Organizalion, Jossey-BassPubl., San Francisco

Gordii, A. (1993), ,,Uloga mode u nauci", Socioloiki pregled,3

Gredelj, S. (1993),,,Alternativni pokreti u Centralnoj i IstodnojEvropi", neobjavljena doktorska disertacija, Filozofski fa-kultet, Beograd (rukopis)

Gredelj, S. (1996), ,,Sociologija?", III program Radio Beogrttda,III,IV, broj 107, 108

Gredelj, S. (1997),,,Legitimacy, Legality, Civil Society and PublicOpinion in FR of Yugoslavia" (rukopis); izlaganje na medu-

narodnom simpozijumu ,,Legitimacy, Public Opinion and theRule of Law", Apostrof & Srpska akademija nauka (ogranaku Novom Sadu), Novi Sad

Habermas, J. (1976) Prilog rekonstrukciji istorijskog materijal-izma, Y eselin Masle5a, S arajevo

Habermas, J. (1982) Problemi legitimacije u kasnom kapitaliTmu,Naprijed, Zagreb

Hill Maher, K. (1997), ,,The Role of Mass Values", in: in: Gray,R. D. (ed.), Democrcttic Theory and Post-Commwist States,Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey

Horviit, J. and Szdnt6, A. (1993), ,,The Crucial Facts: MisleadingCues in the News of Central And East Europe During Com-munism's Collapse", Occasional Paper No. I I,The FreedomForum Media Studies Center, Columbia University, NewYork

KriZan, Mojmir. (1991) Um, modernizacija i druitveni porecis ovj ets ko g tipa, Izdav aEki centri, Rijeka.

Ko5tunica, V. ( 1996),,,Postkomunizam i problem demokratije",F ilozofij a i druiN o, IX-XI L99 6, IFDT, Beograd

KuvaEi6, I. (1988) ,,Pristupi u proudavanju dru5tvene strukturesocijalizma" , Revija za sociolog,iju,l-2.

Lazi6, M. (1988) ,,Granice reformi u socijalizmu", Revija za so-ciologiju,I-2.

Lazi(,,M. ( 1995),,,Pristup kritidkoj analizi pojma trar:zicije", Luda,L-2

Lazi6, M. (1996), ,,Novi oblici socijalne diferencijacije i nastanakliberalno-demokratskog poretka u centralno i istodnoevrop-skim zemljama" (rukopis)

Lerner, D. (1958), The Passing of Traditional Society, The FreePress of Glencoe

Levy Jr., M. (1972), Modernization: Latecomers and Survivors,Basic Books,Inc., New York

Levy, M, (1966), Modernization and the Structure of Societies,Princeton University Press

Nolan, P. (1995),,,Policy Choice or System Difference? The Po-tentialities for Accelerated Growth in China and the FormerUSSR on the Eve of System Reform", (paper), ESF-EMOTWorlcshop,University of Economic Sciences, Budapest

7 0 7 l

-)uJoulE,oz

ulP6

MadLar, Lj. (1987 ),,,Dru5tvene reforme u socijalistidkim zemlja-ma: uzroci pravci, dometi", Socktlog,ija,4.

Mcleish, J. (1969), The Theory of Social Change, Routledge andKegan Paul, London

Mitrovi6, A. (1994),,,Evropeizacija i/ili modernizacija - deset te-za", Godiinjctk za druitvenu istoriju, 2

Mutti, J. (1997),,,Economic Policy and Democratization in theFormer Communist States", in: Gray, R. D. (ed.), DemocraticTheory and Post-Communist States,Prentice Hall, Upper Sad-dle River, New Jersey

O'Donell, Schmitter, Whitehead (eds.) (1986), Transitions FromAuthoritari(at Rule,The John Hopkins University Press, Bal-timore, London

O'Donell, g. (1994),,,Delegative Democracy" , Jountal of Democ-racy, I

Offe, C. (1986) ,,Die Utopie der Null Option. Modernitiit undModernizierung als politische Gtiterkriteri en", Soc ial Welt,Sonderband,4

Pavlovi6, V. (ur.) (1995) Potisnuto civilno druitvo, Eko centar,Beograd

Parsons, T. (1988), Moderna druina, August Cesarec, Zagreb.Parsons, T. (1992), Dru,itva,Gradina, NiS.PeSi6, V. (1989), ,,socijalizam i modernizacija: oipori promeni i

mehanizmi zaustavljanja druStvenog razvoja" u: M. Rankovi6(ur.) Deformacije i granice druitvenog razvitkct,Institut zasociologiju Filozofskog fakulteta.

PeSi6, V. (1990), ,,Reforme socijalizma i jednakost", u: V. Gligorov,J. Teokarevi6 (ur.) Napuitanje socijalizma,Institut za medu-narodni radnidki pokret, Beograd.

Petrovi6, J. (1996), ,,Ekonomska situacija i privatizacija: stavovigrailana Jugoslavije", Glediita I-2

Poper, Karl. 1988. ,,Beda istoricizma", u: V. Gligorov (ur.) Kritikakolektivizma, Filip Vi5njii, Beograd

Popovii-Babovid, M. (1989), ,,Granice dru5tvenog razvitka soci-jalistidkih zemalja" u: M.Rankovid (ur.) Deformnciie i granicedruineno g razv itka,Institut za sociologiju, Beograd

Prokopijevid, M. (1996), ,la5to je propao komunizamT' , Socioloikipregled,I

Prokopijevii, M. (1996),,,Ka trZi5noj demokratiji" Socioktiki pre-glecl,4

Rankovid, M. (1986), ,,Magidni trougao: poredak, pokret, prome-na" , Soci<tlogija,4.

Rankovid, M. (ur.) (1989), Deformaci.je i granice tlntitverng ra?.-vitka,ISI FF, Beograd

SamardZid, S. (1991),,,Do demokraske revolucije i nazad" III pro-gram Radio Beog,racla, (III, IV), 86, 87

Schoepflin, G. (1995), ,,Kako je Zapad voleo naS komunizam",Nefia Borba

Sekelj, L. ( I 995b),,,Yugoslavia: Change Without Transformation",Socioktgija,4

Staniszkis, J. ( 1 984), P o land' s S e lf- Limiti n g R evo lut io n, PrincetonUniversity Press, Princeton

Stark, D. (1992),,,The Great Transformation? Social Change inEastern Europe", Contemporary Sociology, No. 3

Stojanovii, S. (1995),Propest komunizma i razbijanje Jugoslavije,IfiDT, Beograd

Stokes, G. (1994), ,,Is it Possible to be Optimistic About EasternEurope?", East European Studies, (January-February), TheWoodrow Wilson Center

Valicki, A. (1991),,,Od staljinizma do postkomunistidkog plura-lizma", l l l pro gram Radio B e o gradct, (l, II) 88, 89.

Vratu5a-Zunjid, V. (1995b), Razvoj retigija rat, Institut za so-cioloSka istraZivanja Filozofskog fakulteta, Beograd.

Stjepan Gredelj

CHALLENGES AND PITFALLS OF TRANSITIONAL PARADIGM

Summary

Sociology as a science was cstablishcd in ordcr to explain hugc scialchanges in the world, initiatcd with the proccsses of modernization. Howcvcr, itwas always a stcp bchind thcse changes, vcry usually dcaling with dubious conccptual

*oFatlG

3=LoNoJ

IL

7 2 7 3

-)uJoulE,oz

ulP6

MadLar, Lj. (1987 ),,,Dru5tvene reforme u socijalistidkim zemlja-ma: uzroci pravci, dometi", Socktlog,ija,4.

Mcleish, J. (1969), The Theory of Social Change, Routledge andKegan Paul, London

Mitrovi6, A. (1994),,,Evropeizacija i/ili modernizacija - deset te-za", Godiinjctk za druitvenu istoriju, 2

Mutti, J. (1997),,,Economic Policy and Democratization in theFormer Communist States", in: Gray, R. D. (ed.), DemocraticTheory and Post-Communist States,Prentice Hall, Upper Sad-dle River, New Jersey

O'Donell, Schmitter, Whitehead (eds.) (1986), Transitions FromAuthoritari(at Rule,The John Hopkins University Press, Bal-timore, London

O'Donell, g. (1994),,,Delegative Democracy" , Jountal of Democ-racy, I

Offe, C. (1986) ,,Die Utopie der Null Option. Modernitiit undModernizierung als politische Gtiterkriteri en", Soc ial Welt,Sonderband,4

Pavlovi6, V. (ur.) (1995) Potisnuto civilno druitvo, Eko centar,Beograd

Parsons, T. (1988), Moderna druina, August Cesarec, Zagreb.Parsons, T. (1992), Dru,itva,Gradina, NiS.PeSi6, V. (1989), ,,socijalizam i modernizacija: oipori promeni i

mehanizmi zaustavljanja druStvenog razvoja" u: M. Rankovi6(ur.) Deformacije i granice druitvenog razvitkct,Institut zasociologiju Filozofskog fakulteta.

PeSi6, V. (1990), ,,Reforme socijalizma i jednakost", u: V. Gligorov,J. Teokarevi6 (ur.) Napuitanje socijalizma,Institut za medu-narodni radnidki pokret, Beograd.

Petrovi6, J. (1996), ,,Ekonomska situacija i privatizacija: stavovigrailana Jugoslavije", Glediita I-2

Poper, Karl. 1988. ,,Beda istoricizma", u: V. Gligorov (ur.) Kritikakolektivizma, Filip Vi5njii, Beograd

Popovii-Babovid, M. (1989), ,,Granice dru5tvenog razvitka soci-jalistidkih zemalja" u: M.Rankovid (ur.) Deformnciie i granicedruineno g razv itka,Institut za sociologiju, Beograd

Prokopijevid, M. (1996), ,la5to je propao komunizamT' , Socioloikipregled,I

Prokopijevii, M. (1996),,,Ka trZi5noj demokratiji" Socioktiki pre-glecl,4

Rankovid, M. (1986), ,,Magidni trougao: poredak, pokret, prome-na" , Soci<tlogija,4.

Rankovid, M. (ur.) (1989), Deformaci.je i granice tlntitverng ra?.-vitka,ISI FF, Beograd

SamardZid, S. (1991),,,Do demokraske revolucije i nazad" III pro-gram Radio Beog,racla, (III, IV), 86, 87

Schoepflin, G. (1995), ,,Kako je Zapad voleo naS komunizam",Nefia Borba

Sekelj, L. ( I 995b),,,Yugoslavia: Change Without Transformation",Socioktgija,4

Staniszkis, J. ( 1 984), P o land' s S e lf- Limiti n g R evo lut io n, PrincetonUniversity Press, Princeton

Stark, D. (1992),,,The Great Transformation? Social Change inEastern Europe", Contemporary Sociology, No. 3

Stojanovii, S. (1995),Propest komunizma i razbijanje Jugoslavije,IfiDT, Beograd

Stokes, G. (1994), ,,Is it Possible to be Optimistic About EasternEurope?", East European Studies, (January-February), TheWoodrow Wilson Center

Valicki, A. (1991),,,Od staljinizma do postkomunistidkog plura-lizma", l l l pro gram Radio B e o gradct, (l, II) 88, 89.

Vratu5a-Zunjid, V. (1995b), Razvoj retigija rat, Institut za so-cioloSka istraZivanja Filozofskog fakulteta, Beograd.

Stjepan Gredelj

CHALLENGES AND PITFALLS OF TRANSITIONAL PARADIGM

Summary

Sociology as a science was cstablishcd in ordcr to explain hugc scialchanges in the world, initiatcd with the proccsses of modernization. Howcvcr, itwas always a stcp bchind thcse changes, vcry usually dcaling with dubious conccptual

*oFatlG

3=LoNoJ

IL

7 2 7 3

and thcorctical insights as wcll as with practical proposals for solving diffcrcntstrcial problcms. ,,Rc-modcrnization" of Ccntral-East Europcan countrics aftcrbrcakdown of communist rcgimcs thcrc brought about anothcr conccptual innovationin attcmpts for cxplanation of this global changc. It was thc conccpt of,,transition",which prcsupposc transformation of thcsc socictics to libcral clcmocracy and markctcconomy. Thc articlc critically cxaminc supcrliciality and shortcomings which arcoutcomcs of misusc of thc conccpt, bccausc thc proccsscs in Ccntral-East Eunrpcancountrics arc rathcr morc complcx and not unilincar so thcy could not bc simplysubsumizcd undcr conccpt of transition. Thc main qucstion is ,,transition liomwhat" and ,,to what". Rcsults arc not so clcar and unanimous, bccausc of vcrydiffcrcnt historical, cconomical, pnlitical, cultural traditions and backgrounds indiffcrcnt countrics in the formcr thc Sccond World.

Key worcls: social tlcvclopmcnt, transition, social changc, modcrnization,post-communism

STUDIJEI dLANCI

r 9 :

aJlrJouJozo-llJaFo

7 4