strateŠki plan obrazovanja na kosovu 2017-2021 · 2017-02-07 · aspektu razvoja dece i mladih u...
TRANSCRIPT
Republika e Kosovës
Republika Kosova - Republic of Kosovo
Qeveria – Vlada - Government
Ministria e Arsimit, Shkencës dhe Teknologjisë - Ministarstva za Obrazovanje Nauku i
Tehnologiju - Ministry of Education, Science and Technology
STRATEŠKI PLAN OBRAZOVANJA NA KOSOVU 2017-2021
Priština, jul 2016. godine
2
Predgovor
Ovo je drugi put da Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)
izrađuje sveobuhvatni strateški plan za razvoj obrazovanja u Republici
Kosovo. Cilj ovog plana je da odredi smer razvoja obrazovnog sistema u
periodu 2017-2021. godine, kako bi obrazovanje bilo u funkciji
ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. Kao takav, Strateški plan za
razvoj obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2017-2021 predstavlja nastavak
postojećeg plana, SPOK 2011-2016, koji je sada u poslednjoj godini
njegovog sprovođenja. Procena SPOK-a 2011-2016 je bila polazna tačka
novog planiranja za period od narednih 5 godina, jer smo smatrali da treba
da uzmemo u obzir uspehe koji su postignuti tokom ovog petogodišnjeg
perioda, ali i da naučimo lekcije od neuspeha.
Nije slučajnost da su ključne reči strateškog plana: sveobuhvatnost, kvalitet i odgovornost.
Sveobuhvatnost je bila u centru pažnje SPOK-a 2011-2016 i, u ovoj oblasti, postignuti su neosporni uspesi.
Kosovo se može uporediti sa svakom zemljom regiona, čak i sa mnogim razvijenim evropskim zemljama, u
aspektu razvoja dece i mladih u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. Međutim, tokom narednih pet
godina ćemo raditi na poboljšanju uključivanja dece u predškolskom obrazovanju, obzirom da je ovaj ključan
period veoma važan za razvoj ličnosti. Zatim, radićemo na tome da se poveća uključivanje dece sa posebnim
potrebama, kao i pripadnika društvenih marginalizovanih grupa, kao što su: siromašni, Romi, Aškalije i
Egipćani.
Mi imamo obavezu da izgradimo jedan obrazovni sistem koji pruža kvalitet, jer želimo da Kosovo bude društvo
koje svoj razvoj zasniva na znanju, dok njeni građani poseduju znanja i veštine koje ispunjavanje uslove za
zapošljavanje, kako u zemlji tako i van nje. Kroz kvalitet mi razvijamo našu ekonomiju, stvaramo radna mesta i,
generalno, postajemo konkurentni u regionu i globalnom svetu. Stoga, treba da započinjemo sprovođenje
kurikuluma zasnovanog na kompetencijama, da opremamo škole informacionim tehnologijama i sredstvima
konkretizacije, da poboljšamo kvalitet nastavnih tekstova i, pre svega, da poboljšamo kvalitet nastave na svim
nivoima sistema obrazovanja. Međutim, u visokom obrazovanju ćemo osnažiti mehanizme za obezbeđivanje
kvaliteta, sprovođenjem u potpunosti kriterijuma i procedura akreditacije, ali i pomaganjem institucija visokog
obrazovanja u ispunjavanju standarda kvaliteta.
Funkcionisanje odgovornosti je preduslov za dobro funkcionisanje sistema obrazovanja. Dok je MONT
odgovoran za izgradnju politika, kurikuluma, inspekcije i, generalno, za stvaranje optimalnih uslova za rad u
školi, opštine su odgovorne za učinak škola. Međutim, škola i njeno osoblje, je odgovorno pred zajednicom, za
uspeh dece. Stoga, zajedno sa opštinama ćemo izgraditi sistem koji pruža funkcionalnu odgovornost na svim
nivoima sistema obrazovanja, uključujući unapređenje upravljanja škole, funkcionisanje sistema za licenciranje
nastavnika, procenjivanje učinka škole, kao i porast poverljivosti nacionalnih testova koji maju za cilj
procenjivanje znanja i sposobnosti učenika.
Ovaj dokument je rezultat timskog rada rukovođenog od strane MONT-a, ali sa širokim učešćem svih
zainteresovanih strana, kao: lokalne vlasti, obrazovne institucije, razvojni partneri, organizacije civilnog
društva, itd. Svima smo veoma zahvalni na njihovom doprinosu. Jedna posebna zahvalnost pripada Projektu
GiZ-a za podizanje kapaciteta u osnovnom obrazovanju (GIZ-CDBE), nemačkoj kompaniji PEM i Centru za
Obrazovanje na Kosovu (KEC) koji su podržali proces planiranja od početka do njegovog uspešnog završetka.
Priština, jul 2016. godine
Prof. Dr. Arsim Bajrami, ministar
3
Zahvalnost
MONT želi da izrazi zahvalnost za Projekat GIZ-a za podizanje kapaciteta osnovnog obrazovanja (GIZ-
CDBE) koji je podržao izradu ovog dokumenta; za doprinos osnovne grupe MONT-a, članova
Plenarne grupe i članova radnih grupa, na doprinosu razvojnih partnera, kao i mnogih drugih strana
koje su posvetile vreme i energiju razvoju strategije; kao i na napornom radu tima PEM-KEC, koji su
podržali ceo proces. Takođe, MONT izražava zahvalnost na podršci od strane projekta koji je
finansiran od strane Evropske Unije “Kosova mreža za obrazovanje i zaposlenost – KEEN”, koji je,
ekspertizom, podržao rad dveju radnih grupa u okviru procesa razvoja strategije.
4
Spisak skraćenica
AOSOOO Agencija za obrazovanje i stručstručno osposobljavanje i obrazovanje za odrasle
SOO Stručno obrazovanje i obuka
OD Obrazovanje u dijaspori
AAK Agencija za akreditaciju Kosova
NAK Nacionalni autoritet za kvalifikacije
VO Visoko Obrazovanje
OPO Obrazovanje sa posebnim potrebama
OO Obrazovanje za odrasle
ASORP Agencija za standarde i ocenjivanje za regulisane profesije
ODO Opštinski Direktorat za obrazovanje
D&T Dar i talenat
ENQA Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju
EPMPB Ekipe za reagovanje prema registrovanju i sprečavanje napuštanja
PF PF
GIS Geografski informacioni sistem
GIZ-CDBE Projekat GIZ-a za izgradnju kapaciteta u osnovnom obrazovanju
IVO Institucije visokog obrazovanja
ISCED Međunarodni standardi za klasifikaciju obrazovanja
SOPOOO Savez za stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje za odrasle
SBO Srednjoročni budžetski okvir
ES Etički saveti
KCO Kosovski centar za obrazovanje
KEEN Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje
IS Industrijski saveti
OKK Okvir kosovskog kurikuluma
NOK Nacionalni okvir kvalifikacija
NI Naučno istraživanje
LLL Učenje tokom celog života
N&O Nadgledanje i ocenjivanje
MJU Ministarstvo javne uprave
MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
UK Upravljanje kvalitetom
MF Ministarstvo finansija
MH Raniji uzrast
NM Nastavni materijali
SO Sporazum o učinku
SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
N/A Nije validan
PEST Politički, ekonomski, socijalni i tehnički
IPO Individualni plan za obrazovanje
NNP Nacionalni naučni plan
NRP Nacionalni razvojni program
SC Strateški cilj
5
SPOK Strateški plan za obrazovanje na Kosovu
ŠRP Školski razvojni plan
CK Centri kompetentnosti
VRK Vlada Republike Kosovo
MSP Međusektorski pristup
CRK Centar za razvoj karijere
AO Akademsko osoblje
OK Obezbeđivanje kvaliteta
SUIO Sistem za upravljanje informacijama u obrazovanju
SUIVO Sistem za upravljanje informacijama u visokom obrazovanju
SS Stručni standardi
SWOT Prednosti, mane, nedostaci i rizici
SITR Služba za informacije tržišta rada
IKT Informaciona i komunikaciona tehnologija
TR Tržište rada
PU Pokazatelji učinka
AU Administrativno Uputstvo
RO Rukovodioci Odeljenja
SRN Stručni razvoj nastavnika
6
Izvršni rezime
Ovaj strateški plan predstavlja osnovni dokument za razvoj obrazovnog sektora na Kosovu, u periodu
od 2017-2021. godine. Proces razvoja ovog dokumenta je počeo u junu 2015. godine kada je
formirana je organizaciona struktura za izradu novog strateškog plana sačinjenog od tri nivoa:
osnovna grupa, plenarna grupa i tematske podgrupe.
Procena SPOK-a 2011-2016 i analiza stanja koja je izvođena od strane Osnovne grupe, uz pomoć šest
podgrupa, je bila osnova za petogodišnje planiranje. Proces planiranja je organizovan u sedam
tematskih oblasti koje pokrivaju sve relevantne segmente obrazovanja na Kosovu:
1. Učešće i sveobuhvatnost,
2. Upravljanje obrazovnim sistemom,
3. Obezbeđivanje kvaliteta,
4. Razvoj nastavnika,
5. Nastava i učenje,
6. stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih,
7. Visoko obrazovanje.
SPOK ima sedam strateških ciljeva, po jednog za svaku tematsku oblast. U nastavku je dat pregled za
svaki strateški cilj, međutim, u dokumentu je predstavljen detaljni pregled u mogućim rezultatima i
aktivnostima:
Strateški cilj /SC 1: Učešće i sveobuhvatsnot
Povećanje uključivanja i jednake mogućnosti za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje svakog
pojedinca u preduniverzitetskom obrazovanju.
Povećanje sveobuhvatnosti i prevencija napuštanja obrazovanja, zahtevaju vreme i ne mogu se
postići bez potpunog sprovođenja pravnog okvira. Stoga, ovaj strateški cilj ima jasne veze sa drugim
aspektima SPOK-a, naročito sa stvaranjem integrisanog sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje
podataka, koje će takođe omogućiti praćenje dece sa posebnim potrebama i dece koja napuštaju
školu, kao i u poboljšanju kvaliteta nastave, i kroz pružanje programa obuke za sveobuhvatnost, kao i
kroz sprovođenje ideja i osnovnih ciljeva NOK-a.
Strateški cilj /SC 2: Upravljanje obrazovnim sistemom
Kvalitetno i efikasno upravljanje sistemom obrazovanja, zasnovano na transparentnosti i
odgovornosti.
U okolnostima kada je obrazovni sistem decentralizovan, osim postojanja potpune finansijske i
stručne autonomije, napredovanje u obrazovanju zavisi uglavnom, od razvoja kapaciteta upravljanja
na centralnom, opštinskom i školskom nivou. U okviru decentralizacije, podizanje kapaciteta na
lokalnom/školskom nivou treba da se proširi na organe kao što su upravni odbori škola, koji bi
trebalo da igraju ključnu ulogu u ovom procesu.
Strateški cilj/ SC 3: Obezbeđivanje kvaliteta
Razvoj funkcionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima.
Pored uspostavljanja sistema upravljanja kvalitetom i razvoja procesa i određenih sredstava,
podizanje kapaciteta na svim nivoima će biti neophodno za funkcionisanje bilo kojeg novog sistema
za obezbeđivanje kvaliteta. Pored toga, u sadašnjim uslovima na Kosovu, takođe će biti potrebne
aktivnosti za podizanje svesti koje stvaraju jednu sredinu gde se promoviše odgovornost. stručno
obrazovanje
7
Strateški cilj/SC 4: Razvoj nastavnika
Podizanje kvaliteta nastave putem efikasnog i održivog sistema za pripremanje i stručni razvoj
nastavnika.
Glavni fokus u toj oblasti je da se izgradi održiv sistem za stručno usavršavanje nastavnika, koji će
doprineti u sprovođenju reforme škola i direktno uticati na poboljšanje rezultata učenika.
Strateški cilj / SC 5: Nastava i učenje
Unapređenje učenja putem kvalitativne nastave, uz primenu nastavnog plana i programa
zasnovanog na kompetencijama i uz korišćenje nastavnih resursa visokog kvaliteta.
Primena novog nastavnog plana i programa u svim školama se smatra od suštinskog značaja za
poboljšanje kvaliteta učenja na Kosovu. Pored obuke nastavnika, to zahteva pripremu udžbenika i
drugih nastavnih materijala, uključujući elektronske materijale za učenje koji su usklađeni sa NOK-
om. To, takođe, podrazumeva da posebnu pažnju treba posvetiti snabdevanju škola IKT opremom,
kao i drugim nastavnim sredstvima.
Strateški cilj / SC 6: Stručno obrazovanje i obuka i Obrazovanje odraslih
Harmonizacija stručnog obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire i stvaranje
otvorenog sistema obrazovanja za odrasle.
Fokus će biti stavljen na poboljšanju povezivanja školskih programa sa potrebama tržišta rada, u
razvoju osnovnog nastavnog plana i programa OPO, usklađenog sa NOK-om, u sistematskom
osiguravanju iskustva rada i stručne prakse visokog kvaliteta, što je specifično za uslove Kosova, u
obezbeđivanju održivosti Centara nadležnosti i njihovog daljeg razvoja.
Strateški cilj / SC 7: Visoko obrazovanje
Poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju savršenstva u nastavi,
naučnom istraživanju, umetničkom stvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.
Glavni prioritet u ovoj oblasti je poboljšanje kvaliteta u institucijama VO. To ima mnogo aspekata,
uključujući adaptaciju programa studiranja sa zahtevima tržišta rada, podsticanje naučnog
istraživanja, kao i pružanje pomoći u umetničkom radu i inovacijama u institucijama VO. Takođe,
pažnja će biti posvećena kvalitetu nastave i potrebi za povećanjem mobilnosti akademskog osoblja i
studenata, kao i učešću u međunarodnim programima VO i naučnom istraživanju
Za svaki strateški cilj je razvijen i akcioni plan, kao i pokazatelji uspeha koji služe za nadgledanje
sprovođenja SPOK-a. Akcioni planovi su sažeti u jednom vodiču za sprovođenje SPOK-a. Takođe je
obračunat budžet SPOK-a, koji obuhvata opštu većinu od €176.94 mil. Sledeća tabela daje jasan
pregled budžetskih potreba prema strateškim ciljevima.
8
Sadržaj
PREDGOVOR .................................................................................................................................................... 2
ZAHVALNOST ................................................................................................................................................... 3
SPISAK SKRAĆENICA ........................................................................................................................................ 4
IZVRŠNI REZIME ............................................................................................................................................... 6
1. UVOD ........................................................................................................................................................... 9
1.1. STRATEŠKO PLANIRANJE U OBRAZOVANJU .............................................................................................................. 9
1.2. NADOVEZIVANJE SPOK-A SA DRUGIM POLITIKAMA I INICIJATIVAMA ........................................................................... 9
2. METODOLOGIJA ......................................................................................................................................... 13
3. KONTEKST .................................................................................................................................................. 15
3.1. IZAZOVI I MOGUĆNOSTI U TRENUTNOJ SREDINI ..................................................................................................... 15
3.1.1. Politički faktori ................................................................................................................................... 15
3.1.2. Ekonomski faktori .............................................................................................................................. 16
3.1.3. Socijalni faktori .................................................................................................................................. 16
3.1.4 Tehnološki faktori ................................................................................................................................ 17
3.2. PROCENA SPOK-A 2011-2016 ....................................................................................................................... 17
3.3. ORGANIZACIJA I STRUKTURA OBRAZOVNOG SISTEMA .............................................................................................. 19
3.4. IZAZOVI I MOGUĆNOSTI U OBRAZOVANJU NA KOSOVU ........................................................................................... 22
3.4.1. Učešće i sveobuhvatnost .................................................................................................................... 22
3.4.2. Upravljanje obrazovnim sistemom .................................................................................................... 23
3.4.3. Obezbeđivanje kvaliteta..................................................................................................................... 24
3.4.4. Usavršavanje nastavnika ................................................................................................................... 25
3.4.5. Nastava i učenje ................................................................................................................................. 26
3.4.6. Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih ......................................................................... 27
3.4.7. Visoko obrazovanje ............................................................................................................................ 28
3.5. FINANSIRANJE OBRAZOVANJA NA KOSOVU ........................................................................................................... 30
3.6. GLAVNE INTERVENCIJE U OBLASTI OBRAZOVANJA .................................................................................................. 31
3.6.1. Programi koji podržavaju poboljšanje kvaliteta obrazovanja ............................................................ 31
3.6.2. Programi koji podržavaju efektivnu vezu obrazovanja sa tržištem rada ........................................... 32
3.6.3. Programi koji ciljaju marginalizovane grupe ..................................................................................... 32
4. NAŠA VIZIJA, NAŠA MISIJA I NAŠE VREDNOSTI........................................................................................... 33
5. NAŠ STRATEŠKI PRISTUP ............................................................................................................................ 35
5.2. NAŠI STRATEŠKI CILJEVI .................................................................................................................................... 36
5.2. RAZMATRANE ALTERNATIVE .............................................................................................................................. 38
6. STRATEŠKI CILJ 1: UČEŠĆE I SVEOBUHVATNOST ......................................................................................... 41
7. STRATEŠKI CILJ 2: UPRAVLJANJE OBRAZOVNIM SISTEMOM ....................................................................... 50
IZGRADNJA NOVIH PROSTORIJA I POBOLJŠANJE POSTOJEĆIH OBJEKATA NA OSNOVU PROGRAMA KOJI PRUŽAJU INSTITUCIJE VISOKOG
OBRAZOVANJA. BIĆE IZGRAĐENO TRI NOVIH OBJEKATA ZA INSTITUCIJE VISOKOG OBRAZOVANJA. ............................................ 59
8. STRATEŠKI CILJ 3: OBEZBEĐIVANJE KVALITETA........................................................................................... 61
9. STRATEŠKI CILJ: RAZVOJ NASTAVNIKA ............................................................................................... 69
10. STRATEŠKI CILJ 5: NASTAVA I UČENJE....................................................................................................... 77
11. STRATEŠKI CILJ 6: STRUČNO OBRAZOVANJE I OBUKA (SOO) I OBRAZOVANJE ODRASLIH ......................... 82
12. STRATEŠKI CILJ 7: VISOKO OBRAZOVANJE ................................................................................................ 90
13. SPROVOĐENJE SPOK ................................................................................................................................ 99
13.1. MEHANIZMI ZA SPOVOĐENJE .......................................................................................................................... 99
13.2. VODIČ ZA SPROVOĐENJE ................................................................................................................................ 99
14. BUDŽET ZA SPROVOĐENJE SPOK-A ........................................................................................................ 102
9
1. Uvod
1.1. Strateško planiranje u obrazovanju
Strateško planiranje u obrazovanju je relativno nov fenomen: realno, samo se 90-ih godina desilo
razočarenje sa tradicionalnim planiranjem, posebno od nedostatka preuzimanja odgovornosti i
uključivanja ključnih strana, nedostatka usredsređivanja na nadgledanje i procenjivanje, i nedostatka
fleksibilnosti u pogledi sprovođenja, u kombinaciji sa nedovoljnim razmatranjem po sredini koja se
menja, koja je dovela do šireg razvoja onoga šta nazivamo 'strateškim' planiranjem. Strateško
planiranje, u mnogim mestima u tranziciji, se nadovezuje sa postepenim uključivanjem u
sprovođenje Više-sektorskog pristupa (VSP) u razvojnoj saradnji sredinom 90-ih godina i nadalje.
Pristup strateškog planiranja se određuje od strane UNESCO/INPA, kao u nastavku:
„Sredstvo upravljanja za pomoć organizaciji u unapređenju njenog učinka, osigurajući se da njeni
članovi rade na istim ciljevima, i kontinuiranim usklađivanjem smera organizacije prema promenljivoj
sredini, na osnovu dobijenih rezultata".
Efektivno strateško planiranje zahteva opšti osećaj usmeravanja, visok nivo svesti po pitanju sredine,
fokus u rezultatima, podatke u širem nizu zainteresovanih grupa, blisko i sistematsko nadgledanje,
kao i maksimalnu fleksibilnost u odabiranju boljeg pristupa u sprovođenju.
Prvi sveobuhvatni strateški planovi za obrazovanja izrađeni na Kosovu su bili Strategija visokog
obrazovanja 2005-2015 i Strategija preduniverzitetskog obrazovanja 2007-2017. U 2009. godini, kada
je Kosovo usvojilo MSP za obrazovanje, odlučeno je da se izradi sveobuhvatni i posebni plan za ceo
obrazovni sektor, šta je dovelo do razvoja Strateškog plana obrazovanja na Kosovu (SPOK) 2011-
2016. Plan je sproveden na veoma uspešan način u određenim uslovima, dok u nekim drugim
oblastima nisu postignuti očekivani rezultati. Ovo dokazuje i detaljan izveštaj o procenjivanju
(novembar 2015. godine). Kako proces razvijanja SPOK-a 2017-2021, tako i dokumenat koji zatim
rezultira, bili su u mogućnosti da imaju koristi od naučenih lekcija iz iskustva razvoja, sprovođenja i
razmatranja SPOK-a 2011-2016. Posebno, sada se mnogo bolje razume značaj integrisanja
nadgledanja, merenja i procenjivanja u okviru okvira ciljeva, kao i dodatne procene u ulozi široke
grupe aktera obuhvaćenih u obrazovanju.
1.2. Nadovezivanje SPOK-a sa drugim politikama i inicijativama
Značajni napori su učinjeni kako bi se osiguralo da je SPOK 2017- 2021 u skladu sa politikama,
inicijativama i drugim relevantnim strategijama (vidi šemu u nastavku). Na nacionalnom nivou je
smatrano neophodnim da se uskladi SPOK 2017-2021 sa Nacionalnom strategijom za razvoj1, koja je
pripremljena pod rukovodstvom Kancelarije premijera Kosova. Glavno nadovezivanje SPOK-a i NRP-a
se realizuje putem prvog poglavlja – Razvoj ljudskog kapitala. Glavne politike koje adresira ovo
poglavlje NRP-a obuhvataju mere koje se odnose na porast učešća dece u predškolskom
obrazovanju, porast kvalifikacije i pripremanje nastavnika, unapređenje relevantnosti pružanja
školovanja za potrebe tržišta rada, kao i jačanje mehanizama odgovornosti putem procene učinka
nastavnika, inspekcije i spoljnih tekstova. Još jedna značajna inicijativa koja je uzeta u obzir bio je
Nacionalni program za usvajanje ACQUIS-a2.
1 Vlada Kosova: Nacionalna strategija za razvoj (Januar 2016. godine). 2 Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura & Poglavlje 25: Nauka i istraživanje.
10
SPOK, takođe, ima za cilj obezbeđivanje usklađivanja sa prioritetima Programa Vlade Republike
Kosovo3 u oblasti obrazovanja i nauke:
• Strukturne reforme u obrazovanju;
• Povećanje učešća i jednak pristup u obrazovanju;
• Obezbeđivanje, garantovanje i povećanje kvaliteta obrazovanja;
• Upravljanje institucijama obrazovanja (uključujući decentralizaciju donošenja odluka u
obrazovanju);
• Integrisanje i međunarodna saradnja;
• Promovisanje nauke i istraživanja;
• Porast finansiranja obrazovanja i nauke;
Kao deo procesa razvoja SPOK-a, bilo je i pokušaja za nadovezivanje na sistematski način sa ostalim
strategijama razvijenim od strane MONT-a, uključujući i Strategiju obezbeđivanja kvaliteta u
preduniverzitetskom obrazovanju4, Strategiju sveobuhvatnog obrazovanja, koja je u fazi usvajanja,
Vodič za razvoj različitosti i sveobuhvatnosti u školi i sistemu obrazovanja5 i Nacrt strategije
orijentisanja i savetovanja u karijeri. Razvoj SPOK-a je uzeo u obzir i rad koji je obavljen od strane
Nacionalnog Autoriteta Kvalifikacija u obezbeđivanju kvaliteta u institucijama stručnog obrazovanja i
osposobljavanja, i u razvoju stručnih standarda, nekoliko sektorskih i međusektorskih strategija, kao:
Strategija za komuniciranje, Strategija za stručnu praksu, Kosovska strategija za inovacije 2016-2020.
Što se tiče međunarodne dimenzije, SPOK nastoji da uzme u obzir relevantne politike i strategije.
Generalno, izrada SPOK-a je realizovana u kontekstu četiri zajedničkih ciljeva EU-a radi tretiranja
izazova u sistemima obrazovanja i osposobljavanja do 2020. godine, detaljisane u Obrazovanje i
osposobljavanje 2020 (ET 2020)6.
• Postajanje realnosti učenja tokom celog života i mobilnosti;
• Unapređenje kvaliteta i efikasnosti u obrazovanju i osposobljavanju;
• Promovisanje ravnopravnosti, socijalne kohezije i aktivnog građanstva;
• Povećanje kreativnosti i inovacije, uključujući preduzetništvo, na svim nivoima obrazovanja i
osposobljavanja.
Dodatni prioriteti koji rezultuju iz aktivnosti 2014. godine EU 2020 su takođe uzeti na razmatranje.
Sektorske agende za stručno obrazovanje i obuku (SOO), (Proces Kopenhagena-Bruža) i obnovljena
evropska agencija za obrazovanje odraslih (AOO) zahtevaju detaljnu identifikaciju
rezultata/prioriteta za period do 2020. godine. Učinjeni su napori da se SPOK povezuje sa njima,
posebno sa srednjoročnim rezultatima Riga-e i SOO7, kao što je: promovisanje nastave zasnovano na
radu i svim oblicima, i dalji razvoj mehanizama za obezbeđivanje kvaliteta u SOO u skladu sa
preporukama EQAVET.
Ostale preporuke politika EU-a su zasnovane na rezultatima poslednjih izveštaja sa mreže Eurydice8 i
CRELL (Centar Evropske Komisije za istraživanje o obrazovanju i učenju tokom celog života)9, i one su
takođe uzete u obzir tokom procesa razvoja SPOK-a.
3 Vlada Kosova: Program vlade (2015). 4MONT: Strategija za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju, Priština, decembar 2015. godine. 5 Vodič za raznolikost i sveobuhvatnost u preduniverzitetskom obrazovanju (Nacrt /2015). 6Strateški okvir – Obrazovanje i osposobljavanje 2020 (http://ec.europa.eu/education/policy/strategic-framework/index_en.htm). 7http://ec.europa.eu/education/policy/vocational-policy/doc/2015-riga-conclusions_en.pdf. 8‘Profesija nastave u Evropi: Prakse, percepcije i politike’, Eurydice (2015).
11
Pravni i politički okvir kao referentna tačka za teoretski okvir za SPOK
2017 - 2021
Proces razvoja SPOK-a je odrazio opredeljenje EU-a za održive i solidne analize zasnovane na
dokazima, kao ključni elementi za političke diskusije informativnih i razvojnih politika u oblasti
obrazovanja i osposobljavanja10. Štaviše, uzeti su u obzir evropski standardi koji se trebaju postići do
2020. godine11:
• Najmanje 95% dece (uzrasta od 4 do uzrasta obaveznog školovanja) treba da učestvuju u
obrazovanju u ranom detinjstvu;
9 Prakse nastave u osnovnim i srednjim školama u Evropi: Uvidi iz procena velikog stepena u obrazovanju’, CRELL, 2014. 10 Obrazovne politike i politike obučavanja zasnovane na dokazima, http://ec.europa.eu/education/policy/strategic-framework/indicators-
benchmarks_en.htm. 11Evropa 2020 Obrazovni pokazatelji (Eurostat).
Međunarodni okvir Univerzitetska izjava o ljudskim pravima 1948
Obrazovanje za sve
ET2020
Nova evropska agenda za obrazovanje odraslih 2011
EU SOO Zaključci Riga-e 2014
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2015
Arsimi 2030
Nacionalni okvir Nacionalna strategija za razvoj 2016
Vladin program 2015 Strategija za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom
obrazovanju, MONT 2015 Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju 2011
Zakon o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo 2008 Zakon o stručnom obrazovanju i osposobljavanju 2013
Zakon o visokom obrazovanju 2011 Communications Strategy MEST 2011
Vizija Misija
Vrednosti
Strateški pristup u
razvoju SPOK-a
Razmatranje učinka i
okvira komunikacije
Pravni okvir
12
• Manje od 15% 15- godišnjaka treba da budu pod-kvalifikovani u učenju, matematici i nauci;
• Stepen lica uzrasta 18-24 godina koja napuštaju obrazovanje i osposobljavanje, u ranoj fazi,
treba da bude ispod 10%;
• Najmanje 40% ljudi uzrasta 30-34 godina treba da su završili neki oblik visokog obrazovanja;
• Najmanje 15% odraslih treba da učestvuju u učenju tokom celog života;
• Najmanje 20% diplomiranih u visokom obrazovanju i 6% 18-34 godišnjaka sa početnom
stručnom kvalifikacijom treba da prođe izvesno vreme za studije ili obuke izvan zemlje;
• Procenat diplomiranih koji su zaposleni (uzrasta 20-34 sa najmanje stečenim srednjim
visokim obrazovanjem i nakon završetka školovanja 1-3 godina ranije), treba da bude
najmanje 82%.
Drugi ciljevi/pokazatelji od interesa za one koji su odgovorni za razvoj SPOK-a su obuhvatili one
koje proizilaze iz Obrazovanja za sve (OS), zajedničke inicijative organizacija kao što su Svetska
Banka i UNESCO, kao i organizacija predloženih od strane država članica OUN-a za Ciljeve održivog
razvoja 12 (COR), (posebno, cilj 4: Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja, sveobuhvatnog i
ravnopravnog, kao i promovisanje mogućnosti učenja tokom celog života), i Okvir obrazovanja za
delovanje (Obrazovanje 2030). Uzeta je u obzir i celina tematskih pokazatelja razvijenih od strane
Istraživačke tehničke grupe i UNESCO-a13.
Na kraju, odgovorni za razvoj SPOK-a su takođe imali u obzir očekivane rezultate od strane IPA II14,
posebno u dodavanju nadovezivanja programa obrazovanja i osposobljavanja tržišta rada, kao i
unapređenje obuhvatanja oba, sektora obrazovanja i tržišta rada.
12http://www.un.org/sustainabledevelopment/education/. 13Tematski pokazatelji za nadgledanje post-agende obrazovanja 2015. godine, Svetski forum obrazovanja 2015. 14IPA II – Dokument strategije pokazatelja za Kosovo 2014-2020, Evropska Komisija, 2014.
13
2. Metodologija
Proces razvoja SPOK-a 2017-2021 je počeo juna 2015. godine kada je MONT inicirao procenjivanje
SPOK-a 2011-2016 uz pomoć projekta Ujedinjenog fonda za obrazovanje. Istovremeno je formirana
organizaciona struktura za izradu novog strateškog plana sastavljena od tri nivoa:
• Osnovna grupa koja je bila odgovorna za opšte upravljanje procesom i kvalitet konačnog
proizvoda. Grupa je bila sastavljena od direktore odeljenja MONT-a, savetnika kabineta ministra,
predstavnika Kolegijuma za obrazovanje Asocijacije kosovskih opština i rukovođena je od strane
Generalnog sekretara ministarstva.
• Plenarna grupa koju su sačinjavali članovi Osnovne grupe i ostali predstavnici MONT-a, opština,
akademskog sveta i civilnog društva. Uloga ove grupe je bila da obezbedi vezu između Osnovne
grupe i podgrupa.
• Radne podgrupe – bilo je ukupno šest podgrupa koje su pokrivale sedam tematskih oblasti SPOK-
a koje su date u nastavku. Članovi podgrupa su bili eksperti relevantne oblasti MONT-a, opštine,
akademski svet, civilno društvo i razvojni partneri.
Projekat GiZ-a za podizanje kapaciteta u osnovnom obrazovanju (GiZ CBDE) je angažovao
konzorcijum sastavljen od strane nemačke kompanije PEM Consulting i NVO Centar za obrazovanje
Kosova (KEC), radi pružanja ekspertize tokom procesa razvoja SPOK-a. Rad oko planiranja je počeo
krajem septembra 2015. godine izradom plana za sprovođenje samog procesa planiranja. Takođe je
konsultovano i zakonodavstvo za izradu strateških dokumenata, kao i ostali strateški dokumenti sa
kojima bi trebalo da se povezuje novi SPOK.
Ovaj plan sprovođenja je usvojen na sastanku Osnovne grupe dana 18.11.2015. godine. Na ovom
sastanku je donesena odluka da pristup procesu planiranja bude tematski, koji se razlikovao od
podsektorskog pristupa koji je praćen tokom izrade SPOK-a 2011-2016. Tako je identifikovano sedam
tematskih oblasti: 1) Obuhvatanje i sveobuhvatnost; 2) Upravljanje obrazovnim sistemom; 3)
Obezbeđivanje kvaliteta; 4) Razvoj nastavnika; 5) Nastava i učenje; 6) Stručno obrazovanje i
obukaStruč i obrazovanje odraslih; i 7) Visoko obrazovanje.
Po završetku procesa procenjivanja SPOK-a 2011-2016 i nakon prezentacije rezultata procenjivanja
na konferenciji održanoj 26. novembra 2015. godine, stvoreni su uslovi za otpočinjanje sa glavnim
aktivnostima planiranja SPOK-a 2017-2021.
Od januara 2016. godine, proces razvoja SPOK-a 2017-2021 je podržan i od strane projekta
finansiranog od strane EU-a “Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje – KEEN”, koja je
ponudila ekspertizu za rad dveju radnih grupa o tematskim oblastima “Učešće i sveobuhvatnost” i
“Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje za odrasle”.
U nastavku predstavljamo glavne korake ovog procesa, na hronološki način:
1. Analiza stanja je proces koji je realizovan kroz korišćenje metoda planiranja kao što su SWOT i
PEST. Takođe su korišćeni zaključci proistekli od procenjivanja SPOK-a 2011-2016. Rezultat
analize stanja je sažet u jednom radnom izveštaju izrađenom od strane Osnovne grupe.
2. Definisanje vizije, misije i strateških ciljeva. Nakon što se Osnovna grupa složila oko formulisanja
vizije za obrazovanje i formulisala je misiju za njeno postizanje, za svaku od sedam tematskih
oblasti, određen je strateški cilj. Strateški ciljevi su raščlanjenjeni u očekivane rezultate, dok su za
14
svaki rezultat definisane moguće aktivnosti, kao i pokazatelji uspeha. U tom cilju su održane dve
radionice osnovne grupe, dve radionice podgrupa i jedna radionica plenarne grupe. I rezultat ove
faze je sažet u dokumentu izrađenom od strane Osnovne grupe.
3. Izrada nacrta SPOK-a je izvršena koristeći rad koji je obavljen u prve dve faze. Ovaj nacrt
odražava sve izmene koje su sugerisane od strane osnovne grupe u završetku druge faze
planiranja.
4. Dana 5. maja 2016. godine je održana nacionalna konferencija gde se diskutovao nacrt SPOK-a.
Preko 100 učesnika koji su predstavljali sve relevantne vladine sektore, obrazovne institucije,
civilno društvo, razvojne partnere i ostale zainteresovane strane su dale svoje primedbe i
sugestije u vezi sa dokumentacijom SPOK-a, koja je konsolidovana u jednom novom nacrtu od
strane grupe eksperata.
5. Dana 21. i 22. maja je održana radionica sa Osnovnom grupom, u proširenom sastavu, gde su
razmotreni komentari iz konferencije i izvršene su poslednje izmene u nacrtu dokumenta SPOK-
a, sa izuzetkom izmena u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja koje su izvršene dve
nedelje zatim, nakon posebne radionice radne grupe u ovom prioritetu. U međuvremenu su, u
sledećoj verziji, obuhvaćeni i pismeni komentari od strane OEBS-a i Saveta Evrope. Takođe, u
ovom periodu su okončani i pokazatelji uspeha koji su diskutovani sa Osnovnom grupom i
ostalim strukturama unutar MONT-a.
6. Proces budžetskog planiranja je razvijen tokom juna 2016. godine. Tokom ovog perioda su
organizovane dve radionice za planiranje, sa učešćem Osnovne grupe u proširenom sastavu.
Paralelno sa ovim procesom je izrađen i plan za sprovođenje SPOK-a za period 2017-2021.
7. Konačna verzija dokumenta SPOK-a je izrađena tokom jula 2016. godine na osnovu uputstva
datih od strane Osnovne grupe. U ovoj je izvršeno nekoliko skraćenja i reorganizovanja delova
dokumenta.
15
3. Kontekst
Ritam promena sa kojima se suočavaju sva društva u XXI veku predstavlja veliki izazov za vlade i
planere na svim nivoima. Nigde ovo nije tačnije nego u oblasti obrazovanja i osposobljavanja koje
imaju odgovornosti, kako u ekonomskom aspektu tako i u humanitarnom aspektu, da bi se olakšao
razvoj građana. Ukoliko želimo da sektor obrazovanja i osposobljavanja bude u stanju da na
efektivan način odgovori promenama u sredini, od izvanrednog je značaja da oni koji rukovode
razvojem strategije imaju solidnih znanja oko spoljnog i unutrašnjeg konteksta u kojem deluju.
Iz tog razloga, tokom procesa razvoja SPOK-a 2017-2021, posebna pažnja je posvećena analizi
konteksta za koji je pripremljen novi plan.
3.1. Izazovi i mogućnosti u trenutnoj sredini
Analiza spoljnih faktora koji utiču na razvoj SPOK-a 2017-2021 je proizvela nekoliko zanimljivih
zaključaka. Tokom diskusija u Osnovnoj grupi proizašlo je da najveći deo identifikovanih faktora
imaju prosečan ili visok uticaj na sprovođenje SPOK-a. Osnovna grupa je iskoristila metodu PEST15,
koja identifikuje za analizu političke, ekonomske, socijalne i tehnološke faktore, dok su glavni nalazi
ove diskusije koji su predstavljeni u nastavku, pružali korisnu pozadinu za diskusije tokom procesa
razvoja SPOK-a.
3.1.1. Politički faktori
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) određuje okvir saradnje Kosova i EU-a u podizanju
kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, sa ciljem unapređenja veština, zaposlenosti, socijalnog
uključivanja i podsticanja ekonomskog razvoja. SSP obraća posebnu pažnju na postizanje
sveobuhvatnosti i ravnopravnosti u obrazovanju, sa posebnim naglaskom, na primer, na pol, etničku
i versku pripadnost, kao i ograničenu sposobnost. Očekuje se da saradnja između EU-a i Kosova
dobije oblik tehničke pomoći za oživljavanje određenih mera SPOK-a. Stoga, ovaj Strateški plan će
biti tema redovnih konsultacija sa EU-om i tema razmatranja izveštaja o napretku.
Samo sprovođenje SPOK-a, u velikoj meri, zavisi od kapaciteta sprovođenja opština, tačnije
opštinskih odeljenja za obrazovanje (ODO-a). Uprkos činjenice da se prenošenje ovlašćenja u oblasti
obrazovanja sa centralnog nivoa na lokalnom nivou desilo 2008. i 2009. godine, do sada nije uspelo
da se u svim opštinama izgrade odgovarajući kapaciteti za ispunjavanje njihovih obaveza u ovoj
oblasti. Ovo utiče na oživljavanju mera SPOK-a, obzirom da nije moguće da se sve mere sprovode
direktno od strane MONT-a, bez solidne podrške sa opštinskog nivoa. Štaviše, veoma je važno da se
podstiče široko shvatanje činjenice da ova povećana autonomija lokalnog nivoa treba da se prati sa
porastom odgovornosti i upravljanjem kvaliteta. Iz tog razloga, SPOK sadrži mere za dalje podizanje
kapaciteta u opštinama.
Škole sa nastavom na srpskom jeziku na Kosovu nastavljaju da funkcionišu izvan kosovskog sistema
obrazovanja, uprkos činjenici da trenutno zakonodavstvo pruža velike mogućnosti za ispunjavanje
specifičnih potreba srpske zajednice. Republika Kosovo će nastaviti sa sadašnjim naporima za
integrisanje srpske zajednice uz pomoć međunarodnih partnera. Mere SPOK-a odgovaraju svim
zajednicama, ali ukoliko se, u kasnijoj fazi, pojavi potreba za adresiranje specifičnih pitanja koja se
15Analiza PEST (politički, ekonomski, socijalni i tehnološki faktori) objašnjava faktore makro – sredine upotrebljene u komponenti skeniranja životne sredine strateškog upravljanja.
16
odnose na integrisanje srpske zajednice, MONT će učiniti napore da ih postavi na godišnjim akcionim
planovima.
Slobodno kretanje unutar granica Evrope je mogućnost za mlade koji su završili školovanje da traže
posao izvan granica Kosova. Obzirom da se očekuje da se slično kretanje omogućava u bliskoj
budućnosti, sistem obrazovanja treba da se prilagodi zahtevima evropskog tržišta rada, fokusirajući
se na podizanju kvaliteta, kako bi diplomirani ispunili standarde poslodavaca iz zemalja EU-a.
3.1.2. Ekonomski faktori
Ekonomsko stanje u zemlji se karakteriše stagnacijom u ekonomskom razvoju, koja rezultira sa
nemogućnošću za stvaranje novih radnih mesta. Sa druge strane, potrebe tržišta rada se mogu
menjati veoma brzo. Dakle, značaj unapređenja kvaliteta obrazovanja i osposobljavanja, porasta
nivoa sposobnosti među društva, i dovoljnog naglašavanja učenja tokom celog života, ne može se
potceniti.
Teški ekonomski-socijalni uslovi u kojima živi značajan broj građana Kosova impliciraju troškove za
adresiranje problema kao što je snabdevanje svih učenika sa besplatnim školskim udžbenicima za
obavezno obrazovanje koji državu koštaju oko 7 mil. evra godišnje; zatim, subvencionisanje visokog
obrazovanja i stanovanja u domovima kroz niska plaćanja koja se sprovode. Ukoliko ne bude
značajnog poboljšanja ekonomskog stanja, trend troškova ove prirode će, obavezno, nastaviti, šta
znači da će biti manje sredstava na raspolaganju za sprovođenje SPOK-a.
Prema Svetskoj banci16, javni troškovi u obrazovanju su porasli veoma značajno, sa 3.3% BDP-a u
2007. godini na 4.1% u 2012. godini. Uprkos ovog porasta, Kosovo još uvek troši manje od proseka
zemalja Evrope i Centralne Azije (4.6%) ili proseka zemalja sa srednjim visokim primanjima (5%).
Među zemljama jugoistočne Evrope, Kosovo troši više od Albanije (3.3%) i Makedonije (3.5%), ali
malje od Hrvatske (4.4%) i Srbije (4.7%). Zemlje sa mlađim stanovništvom, kao Kosovo, uglavnom
više troše u obrazovanju kao procenat ukupnih javnih troškova nego zemlje sa starijim
stanovništvom. Stoga, poželjno je činiti napore za efikasnije trošenje raspoloživih izvora, kao
postepeni porast troškova u obrazovanju, koji su u funkciji unapređenja sistema obrazovanja.
3.1.3. Socijalni faktori
Kosovo prolazi kroz fazu značajnih demografskih promena. Na osnovu projekcija stanovništva,
registrovaće se značajan pad broja učenika na osnovnom i srednjem nivou. Smanjenje broja učenika
će uticati na broj odeljenja u školama, smanjenje potrebe za nastavnicima i, potencijalno, i na
smanjenje broja škola. Sa druge strane, kretanje stanovništva sa sela u gradu bi izazvalo veće
opterećenje u urbanim školama i manji broj učenika, posebno u dalekim ruralnim zonama. Ove
demografske promene mogu rezultirati sa potrebom za značajnu racionalizaciju školskih mreža i
može zahtevati potrebu za razmatranje planiranja tokom perioda sprovođenja novog strateškog
plana.
Potreba za više obrazovanja za odrasle i učenje tokom celog života, koja je gore navedena u aspektu
ekonomskog konteksta, treba se naglasiti i u socijalnom kontekstu, gde je slab nivo obrazovanja i
osposobljavanja blisko povezan sa društvenim isključivanjem za broj grupa.
16 Grupa Svetske Banke: Country Snapshot-Kosovo. Priština: Kancelarija Svetske banke na Kosovu, 2015. http://www.worldbank.org/content/dam/Worldbank/document/eca/Kosovo-Snapshot.pdf
17
Generalno, imidž obrazovanja u očima građana nije dobar, stoga su i uvećani zahtevi za kvalitet u
obrazovanju. Ovo se odražava kroz javne diskusije i kritične članke medija za kvalitet obrazovanja.
Obzirom da Kosovo sada učestvuje u međunarodnim ispitima (PISA) koji dozvoljavaju upoređivanje
sa drugim zemljama, može se desiti da se zahtevi za unapređenje kvaliteta obrazovanja postave i u
obliku koji odražava nedostatak razumevanja za situaciju u kojoj se nalazi zemlja i njegov sistem
obrazovanja. Međutim, slični zahtevi se trebaju gledati kao pozitivna stimulacija za sprovođenje
novog SPOK-a, kao i za kretanje ubrzanim koracima ka poboljšanju stanja.
Varanje je negativna pojava koje se uočava na svim nivoima obrazovnog sistema na Kosovu.
Zabrinjava činjenica da učenici i studenti čine napore da varaju na ispitima, koristeći i najsavremenije
tehnologije, dok obrazovne institucije ulažu nedovoljne napore da spreče tu pojavu. Takođe,
društvena kazna koja se čini ovom fenomenu je nedovoljna da ga identifikuje kao nedozvoljenu
radnju. Obaveza je obrazovnog sistema da se bori protiv varanja, ali se to ne može raditi bez opšte
društvene i građanske podrške za strogo i transparentno sprovođenje pravila i procedura. Stoga,
veoma je važno da se radi na podizanju svesti o ovom pitanju, osigurajući tako da rezultati
ocenjivanja daju realan pregled posedovanja znanja i sposobnosti od strane učenika i studenata.
3.1.4 Tehnološki faktori
U zadnjih deset godina, putna infrastruktura na Kosovu je znatno poboljšana, što je uticalo na
skraćenje vremena putovanja od kuće do škole. Uz dalja poboljšanja, može nestati razlog za
postojanje mnogih škola koje služe manjim zajednicama, koje se sastoje od nekoliko desetina
porodica. Ako se tome doda i pad nataliteta, onda se može predvideti da će poboljšanje putne
infrastrukture dovesti do reorganizacije mreže škola u nekim opštinama, što može zahtevati dodatne
investicije.
Kosovo je zemlja sa visokim stepenom korišćenja informacione i komunikacione tehnologije. Prema
izveštaju Udruženja za tehnologiju informacije u komunikacije na Kosovu (UTIKK)17, procenjuje se da
su 76.6% stanovnika Kosova korisnici interneta, uglavnom u svrhu zabave. Ovaj stepen je na nivou
razvijenih zemalja. Sa druge strane, u školama Kosova se nalazi jedan kompjuter za 46 učenika, dok
je 57% nastavnog osoblja obučeno za ECDL. Takvo stanje zahteva brže kretanje prema primeni IKT-a
u učionicama, ukoliko bi se u suprotnom mogao smanjiti značaj škole za budućnost učenika. Očekuje
se da će upotreba IKT-a, tokom narednih pet godina, dobiti druge dimenzije, koje se za sada ne mogu
predvideti. Stoga, može se desiti da će biti potrebne naknadne promene u SPOK-u, u korist brže
integracije IKT-a u školama.
Povećano finansiranje naučno – istraživačkih aktivnosti može dovesti do povećanja istraživačkih
kapaciteta u oblasti obrazovanja, dok to može dovesti do različitih istraživanja, koja dolaze sa novim
praktičnim preporukama za adresiranje problema u obrazovanju. Stoga, može se pojaviti potreba da
se u SPOK-u izvrše promene i određene dopune, kao rezultat ovih preporuka zasnovanih na
naknadnim istraživanjima.
3.2. Procena SPOK-a 2011-2016
SPOK 2011-2016 je prvi sveobuhvatni strateški plan za Kosovo, koji nije u sebi obuhvatio mehanizam
za razmatranje i procenu. Zbog ovog i mnogih drugih razloga, procena SPOK-a 2011-2016 je bila
izazovni zadatak. Međutim, izveštaj procene koji je objavljen u novembru 2015. godine, pruža neka
17Proboj i upotreba interneta na Kosovu, UTIKK, 2013. Preuzeto sa http://www.mfa-ks.net/repository/docs/STIKK_raport_alb_2013_short_web.pdf
18
veoma korisna saznanja o razvoju koji se dogodio u obrazovnom sistemu Kosova tokom ovog
perioda, a i obezbeđuje dokument koji će služiti kao osnova za razvoj SPOK-a 2017-2021.
Ključni nalazi procene SPOK-a 2011-2016 su sledeći:
1. Nekoliko očiglednih poboljšanja je primećeno u procesu izrade politika u predškolskom
obrazovanju. Međutim, ciklus primene nije zabeležio neki značajan porast u nivoima upisa u
predškolskom obrazovanju. Planiranje u budućnosti treba da stavi veći naglasak na ovom
podsektoru i treba da ima za cilj povećanje upisa u predosnovnom obrazovanju sa dodatnim
brojem od 5000 dece i da udvostruči postotak dece u predškolskom programu (0-4).
2. Kosovo je postiglo visok nivo upisa u preduniverzitetskom obrazovanju, koji je uporediv sa
evropskim nivoima, gde je i postignuće učenika na vanjskim ispitima skromno povećano.
Međutim, mehanizmi i prakse obezbeđivanja kvaliteta i odgovornosti ostaju nerazvijeni i proces
primene novog nastavnog programa je daleko od ispunjavanja u roku određenom u planu.
Podsektor je pogođen padom nataliteta i to će imati velike implikacije na školsku infrastrukturu i
na broj nastavnika. Uprkos napretka postignutog u procesu prenosa nadležnosti sa centralnog na
lokalni nivo, proces prenosa finansijskih odgovornosti u školama je naišao na velike prepreke.
3. Oko polovine učenika u višem srednjem obrazovanju izabere profil stručnog obrazovanja.
Međutim, veza stručnog obrazovanja za tržištem rada ostaje izazov i mehanizmi za
obezbeđivanje kvaliteta ostaju nerazvijeni. Odnos nastavnik – učenik je poboljšan u poslednjim
godinama, ali treba povećati broj osoblja odgovornog za orijentaciju u karijeri i upravljanje
kvalitetom. Broj stručnih standarda je razvijen tokom poslednjih pet godina, ali su potrebni
dodatni napori za kompletno ispunjavanje okvira. Nastavni program OPO-a treba revidirati kako
bi se osiguralo da je u skladu sa zahtevima tržišta rada i da bi se podstaklo učenje na osnovu
modula.
4. Pozitivna kretanja su primećena u programima dokvalifikacije nastavnika, ali potreban je dalji
napredak kako bi se obezbedilo da svi nastavnici ispunjavaju minimalne standarde nastave.
Tokom proteklih godina, nastavničke plate su porasle i stvoreni su preduslovi za privlačenje
kvalifikovanih nastavnika i za poboljšanje njihove odgovornosti. Ipak, trenutno oko 40%
nastavnika nema adekvatne kvalifikacije propisane dotičnim administrativnim uputstvom za
nastavu.
5. Značajan napredak je postignut u povećanju broja upisa studenata u visokom obrazovanju, gde
je Kosovo sada na vrhu evropskih zemalja sa brojem studenata za 100,000 stanovnika. Ipak,
procenat diplomiranih studenata ostaje nizak i brz porast broja studenata je predstavio izazove u
upravljanju kvalitetom. Kosovo je postalo član ENQA-e u 2014. godini, potvrđujući da Kosovo
primenjuje evropska uputstva i standarde vanjskog obezbeđivanja kvaliteta. Ipak, još uvek
postoje izazovi u unutrašnjim mehanizmima kvaliteta i u finansijskom upravljanju u svim javnim
institucijama. Vladini troškovi u naučnom istraživanju su veoma niski (0.1% BDP-a).
6. Jedan od glavnih izazova u sektoru obrazovanja je izgradnja održivog sistema za promociju
obrazovanja da se poveća i učenje tokom celog života, kao i obezbeđivanje finansiranja za ovaj
prioritet. Trenutno ne postoji bilo koja šema finansiranja ili formula finansiranja za obrazovanje
odraslih. Funkcionisanje i izgradnja kapaciteta Agencije za stručno obrazovanje i obuku i
obrazovanje odraslih (AOSOOO), kao i njenog Saveta je izazov i preduslov za stvaranje
koherentnijeg pristupa obrazovanju za odrasle. Štaviše, ne postoji kapacitet osoblja za
19
adresiranje potreba obrazovanja za odrasle i sprovođenje prioriteta ovog podsektora se
uglavnom vrši u okviru stručnog obrazovanja, kao i od strane nevladinih organizacija i biznisa.
7. Obrazovni sistem se karakteriše nižom upotrebom informacione i komunikacione tehnologije
(IKT) i savremena tehnologija nije propisno integrisana u nastavnom planu i programu, nastavi i
obrazovanju. Primena strategije za uključivanje informacione i komunikacione tehnologije nije
napredovala kao što je predviđeno prvobitnim planom. Odnos kompjuter-učenik na Kosovu je
1:46 i mnogo je manji u poređenju sa prosekom u EU, gde 3-7 učenika koriste jedan kompjuter.
Integracija IKT-a u nastavi i učenju ostaje važan prioritet koji treba adresirati u narednom ciklusu
planiranja.
8. Glavni izazov u upravljanju obrazovnog sistema ostaje koordinacija planova i prioriteta unutar
koordiniranog okvira planiranja i nadzora. Uključivanje opština, institucija visokog obrazovanja i
privatnog sektora je od suštinskog značaja za unapređenje sprovođenja obrazovnih planova.
Kapacitet za prikupljanje i obradu podataka za obrazovanje je značajno poboljšan, ali je potreban
dalji razvoj kapaciteta za obezbeđivanje detaljnijih podataka za studente i učenike, za integraciju
informacija iz izveštavanja podataka, za rezultate spoljne procene i za uticaj obrazovanja na
zaposlenost. Treba promovisati bolje koordinirani pristup izveštavanja podataka i izveštavanja na
osnovu prakse i međunarodnih indikatora (UNESCO/OESR/BE).
Izveštaj procene je stvorio “Indeks sprovođenja SPOK-a 2011-2016” veoma korisnog, koji je procenio
sprovođenje u smislu postizanja ciljeva i realizacije ciljeva, kao i sprovođenje aktivnosti navedenih u
okviru SPOK-a, prema njegovim različitim podsektorima. Iako stepen indeksa ne predstavlja nužno
situaciju u svakom podsektoru, on pruža veoma korisnu referentnu tačku za izradu SPOK-a 2017-
2021. Procena je bila u stanju da pruži i jasne preporuke za buduće akcije u sektoru obrazovanja.
Međutim, procena nije pružila nijednu analizu faktora koji su pomogli/otežali sprovođenje SPOK-a
2011-2016. Štoviše, proces procene nije pokušao da formalno proceni kako je funkcionisao SPOK
2011-2016 kao strateški plan. Da li je struktura je bila korisna? Da li je pristup je bio efikasan? Na
sreću, neka od ovih pitanja su pokrenuta u diskusijama, tokom kojih su obezbeđene korisne
smernice u vezi sa promenama u strukturi SPOK-a 2017-2021.
3.3. Organizacija i struktura obrazovnog sistema
Sistem javnog obrazovanja na Kosovu funkcioniše preko mreže od 43 predškolskih institucija, 985
osnovnih i nižih srednjih škola, 119 viših srednjih škola i 9 javnih institucija visokog obrazovanja.
Osim toga, postoji 10 privatnih licenciranih institucija koje pružaju osnovno i srednje obrazovanje,
kao i 30 licenciranih institucija privatnog visokog obrazovanja. Takođe, postoji i broj privatnih
institucija koje pružaju predškolske usluge.
Obrazovni sistem na Kosovu je strukturiran na sledeći način:
• Predškolsko obrazovanje (ISCED 018, deca uzrasta < 6 godina)
• Osnovno obrazovanje (ISCED 1, razredi 1-5, deca uzrasta od 6-10 godina)
• Niže srednje obrazovanje (ISCED 2, razredi 6-9, deca uzrasta od 11-14 godina)
• Više srednje obrazovanje (ISCED 3, razredi 10-12, deca uzrasta od 15-18 godina)
• Visoko obrazovanje (ISCED 5-8)
18ISCED – Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja, odobrena na Generalnoj konferenciji UNESCO-a na 36. sednici u novembru 2011. godine.
20
U poslednjih nekoliko godina (vidi grafikon ispod) postignut je značajan napredak u poboljšanju
pristupa obrazovanju, iako još uvek nije postignuta ravnoteža između polova, posebno u višem
srednjem obrazovanju.
Izvor: Izveštaj nadzora SPOK-a 2011-2016
Najvidljiviji napredak u bruto stopi upisa bio je na nivou predosnovnog obrazovanja, višeg srednjeg i
na nivou visokog obrazovanja. Iako nije došlo do značajnog porasta na nivou upisa dece u
predškolskom obrazovanju, u svakom slučaju došlo je do značajnog poboljšanja na bruto nivou upisa
dece uzrasta od 5 godina u predosnovnom obrazovanju. Upis u osnovnom i nižem srednjem
obrazovanju je skoro univerzalni, dok je bruto stopa upisa u višem srednjem obrazovanju 84.7%. Oko
polovine učenika u višem srednjem obrazovanju pohađa profile stručnog obrazovanja.
Broj studenata u visokom obrazovanju je povećan na oko 122,000, postavljajući Kosovo na vrhu
evropskih zemalja sa 6,669 studenata za 100,000 stanovnika.
Opšta struktura obrazovnog sistema je ilustrovana na slici 1.
21
Slika 1. Opšta struktura obrazovnog sistema na Kosovu (uzeta od Butlera i drugih 2009, i ažurirana 2015.
godine)
Državna
matura
Predškolski nivo
Uzrast 0-5
Osnovna škola
Predosnovni nivo i razredi 1-5
Niža srednja škola
Razredi 6-9
Opšte srednje obrazovanje
Gimnazija (Klasat 10-12)
Profesionalno obrazovanje
Razredi 10-12
Tercijarno stručno
obrazovanje
Univerzitet
Tržište rada
22
3.4. Izazovi i mogućnosti u obrazovanju na Kosovu
Analiza stanja se zasniva na SPOK proceni 2011-2016 koju je sproveo MONT, kao i na SWOT analizi
sedam tematskih oblasti u kojima su učestvovale sve zainteresovane strane. Rezultati analize stanja
su predstavljeni u nastavku.
3.4.1. Učešće i sveobuhvatnost
Podaci MONT-a pokazuju da je stepen uključenosti učenika u osnovnom, nižem srednjem i višem
srednjem obrazovanju poboljšan. Ipak, i dalje ostaje zabrinjavajuća uključenost u predškolskom
nivou, naročito na nivou 0-3, što je daleko od ispunjavanja evropskih standarda učešća. Iz podataka
MONT-a se primećuje da je bruto stepen upisa dece uzrasta 0-5 godina u predškolsko i predosnovno
obrazovanje tokom školske godine 2014/15 bio 15.7%19.
Podaci pokazuju da je nivo upisa dece uzrasta od 0-
4 godina u predškolskim institucijama samo 2.8%,
dok uzrasta od 3-5 godina, samo 29.6%20. U svakom
slučaju, uključenost dece u predosnovnom
obrazovanju, pokazuje pozitivniju situaciju koja
trenutno dostiže do 79.6%21.
Osnovno i niže srednje obrazovanje je obavezno
školovanje, stoga je stepen uključenosti učenika u
ovim nivoima uvek bio visok, sa 96% u osnovnom
obrazovanju, odnosno sa 98% u nižem srednjem
obrazovanju, dok je stepen uključenosti učenika u
višem srednjem obrazovanju tokom školske godine
2014/15 bio 84.5%22.
Primećena je mobilizacija kako bi se povećala
uključenost dece sa posebnim obrazovnim potrebama u redovnim školama i tokom 2013. godine
uključeno je 6093 učenika u redovnim školama23. Uprkos tome, uključivanje dece sa posebnim
potrebama u redovnom obrazovanju je veoma malo i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
je pripremilo akcioni plan za sveobuhvatno obrazovanje 2016-2020.
Na Kosovu su različite zajednice potpuno integrisane u obrazovnom sistemu, osim dece koja
pohađaju nastavu u školama na srpskom jeziku. Ipak, uprkos znatnih napora MONT-a, izveštaji o
napretku EU-a za Kosovo nastavljaju da naglašavaju poteškoće sa kojima se suočavaju deca
marginalizovanih grupa, kao i različitih etničkih grupa. Niska stopa pohađanja školovanja, posebno
dece zajednica Roma, Aškalija, i Egipćana ostaje zabrinjavajuća.
Mere koje su preduzete tokom poslednjih godina, rezultirale su padom stepena napuštanja od
0.48%, u 2011. godini, do 0.12% u 2014. godini24. Ipak, stopa napuštanja i razlika između podataka
19http://mashtsmia-001-site1.smarterasp.net/Raport%20Statistikor%20me%20Tregues%20Arsimor%202014-15.pdf 20Ibid. 21http://mashtsmia-001-site1.smarterasp.net/Raport%20Statistikor%20me%20Tregues%20Arsimor%202014-15.pdf 22http://masht.rks-gov.net/uploads/2015/12/raport-statistikor-me-tregues-arsimor-2014-15.pdf 23Pregled rada Divizije za obrazovanje sa posebnim potrebama za period 2008 -2014. 24Izveštaj procene sprovođenja SPOK-a 2011-2015.
Ključni izazovi:
• Nizak nivo uključenosti u predškolskom obrazovanju.
• Nefunkcionisanje sistema licenciranja i nadzora privatnih institucija predškolskog obrazovanja.
• Nedovoljna uključenost u obrazovanje dece sa posebnim potrebama.
• Niska uključenost u obrazovanje dece iz marginalizovanih grupa.
• Fenomen napuštanja škole još uvek prisutan.
23
upisanih i pohađanja ostaje zabrinjavajuća. Stepen učenika koji napuste školovanje u ranoj fazi25
školovanja, nije do sada nadziran.
Tokom protekle dve godine, migracija i naknadni povratak velikog broja građana Kosova su
prouzrokovali probleme u integraciji dece povratnika u obrazovni sistem. Saradnja MONT-a i
Obrazovnih odeljenja opština treba da se intenzifikuje u cilju koordinacije aktivnosti za učenike
povratnike.
Obezbeđivanje mogućnosti za doživotno učenje, kao važan aspekt učešća i sveobuhvatnosti,
tretirano je u 2.4.6.
3.4.2. Upravljanje obrazovnim sistemom
Pravni okvir za funkcionisanje sistema osnovnog i srednjeg obrazovanja je zaokružen u
zadovoljavajućoj meri. Ipak, neophodno je potpuno sprovođenje i pregled delova zakonodavstva,
kako bi se izbegle moguće kontradiktorne politike i
kako bi se povećao njihov uticaj u praksi u cilju
obezbeđivanja koherentnog pristupa prema
obrazovnoj reformi i postizanju maksimalnih
rezultata sa raspoloživim sredstvima.
U zadnje vreme, postavljanje naglaska na
autonomiji opštinskog i školskog nivoa u
obrazovnom sistemu na Kosovu nosi sa sobom
potrebu da se razvije odgovornost i obezbeđivanje
kvaliteta. Stoga, poboljšanje u upravljanju
obrazovanjem, uključujući i finansijsko upravljanje,
je suštinska komponenta SPOK-a 2017-2021. Sa
njom usko povezana, pojavljuje se i potreba za
značajno povećanje kapaciteta, posebno na
opštinskom nivou, gde organizaciona struktura u
okviru Opštinskih direktorata za obrazovanje,
općenito, nije u skladu sa glavnim oblastima novih
odgovornosti preduzetih od njihove strane nakon
stupanja na snagu, u 2008. godini, Zakona o
obrazovanju u opštinama i početka kontinuirane reforme nastavnog programa.
Na sličan način, potrebno je premestiti fokus ka razvoju škole kao organizacija i izgradnji više
koherentnih i održivih mehanizama za uspostavljanje odgovornosti na nivou škole. Istovremeno,
nova reforma nastavnog programa, koja cilja autonomiju u rastu za školski nivo, u smislu definisanja i
pružanja obrazovnog sadržaja, dovodi do potrebe za pojačanje planiranja i upravljanja procesima u
školama, kao pozicija u karijeri, kao i u razvoju mehanizama kvaliteta za imenovanje direktora škola i
za praćenje njihovog učinka.
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je razvilo GIS bazu podataka, koja sadrži podatke
prikupljene za stanje infrastrukture svih škola (razredi 1-12), kao glavni instrument za planiranje
investicija i izradu politika. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je, takođe, razvilo i
25Učenici koji napuste školovanje u ranoj fazi: mladi uzrasta između 16 i 24 godina su završili samo nižu srednju školu i trenutno nisu
upisani u bilo kojoj obrazovnoj instituciji ili instituciji za osposobljavanje.
Ključni izazovi:
• Ograničeni kapaciteti na centralnom, opštinskom i školskom nivou za sprovođenje reforme putem koordiniranog i koherentnog pristupa.
• Poteškoće u punoj implementaciji primarnog zakonodavstva i nedoslednost inicijativa sekundarnog zakonodavstva i obrazovnih politika.
• Nedostatak kulture politike zasnovane na pokazateljima i sveobuhvatnim podacima.
• Ograničeni napredak u pravcu transformacije škole u prijateljskom okruženju za učenje.
• Niska svest svih zainteresovanih strana u percepciji školovanja kao odgovornost.
24
standarde za školske objekte za nivo 1-12, i takve bi standarde trebalo razviti i na drugim nivoima.
Od 2011-2015, školska infrastruktura je dostigla 3.6 m2 po učeniku. Međutim, to ostaje ispod
nacionalnog standarda i neophodna je izgradnja novih školskih objekata. Ovo pitanje se nadovezuje,
u svakom slučaju, sa potencijalom za racionalizaciju školske mreže kao rezultat demografskih
promena.
Razvoj više prijateljskih, zdravijih i bezbednijih okruženja za decu, uključujući i razvoj i održavanje
školske infrastrukture, prema dotičnim standardima, kao i puna implementacija protokola za
sprečavanje nasilja u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja, ostaju važan prioritet za naredni
period.
U sadašnjem kontekstu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je odgovorno za planiranje i
upravljanje politikama i nadzor obrazovnog sistema, kao i donošenje odluka na osnovu podatka je od
suštinskog značaja. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije objavljuje redovne godišnje
statističke izveštaje i unutrašnje periodične izveštaje i razvilo je okvir za novi godišnji statistički
izveštaj koji daje javnosti pristup informacijama. Ipak, postoje značajna ograničenja koja se povezuju
sa podacima učenika. Kredit od 11 miliona dolara Svetske banke će omogućiti da se oblast
prikupljanja podataka značajno proširi.
Razvoj partnerstva u sektoru obrazovanja između različitih nivoa i strana takođe predstavlja
prioritet, uključujući i veće veze sa vanjskim partnerima u cilju povećanja javne odgovornosti za
obrazovanje i jačanje rukovodećih odbora škola i studentskih saveta.
3.4.3. Obezbeđivanje kvaliteta
Vlada Republike Kosova je usvojila „Strategiju obezbeđivanja kvaliteta za preduniverzitetsko
obrazovanje na Kosovu 2016-2020” u decembru 2015. godine. Cilj ove strategije je da predstavi
potpuni sistem obezbeđivanja kvaliteta u podsektoru preduniverzitetskog obrazovanja Kosova da bi
se doprinelo u poboljšanju obrazovnih usluga i rezultata
obrazovanja.
Ova strategija ima četiri različite komponente,
predstavljenih kroz odgovarajuće strateške ciljeve:
Cilj 1: Izgradnja efikasnih mehanizama za
obezbeđivanje kvaliteta.
Cilj 2: Promovisanje razvojnog planiranja na nivou
škole i opštine.
Cilj 3: Izgradnja kapaciteta za obezbeđivanje kvaliteta
na svim nivoima.
Cilj 4: Podizanje svesti zainteresovanih strana za
obezbeđivanje kvaliteta.
Svaki strateški cilj je analiziran u merama. Budžet za
sprovođenje Strategije za obezbeđivanje kvaliteta
2016-2020 je oko 8.2 miliona evra.
Zbog činjenice da strategija već postoji i da je izrađena na osnovu temeljne analize stanja, ideja je da
se ona jednostavno integriše u SPOK 2017-2021. Ipak, tokom planiranja SPOK-a, više pažnje je
Ključni izazovi:
• Pouzdanost rezultata nacionalnih
testova.
• Kvalitet nacionalnih testova.
• Prisustvo fenomena obmane i
kopiranja u školama i testovima.
• Analiza rezultata nacionalnih testova i
njihovo korišćenje za poboljšanje
kvaliteta.
• Učešće na međunarodnim testovima i
korišćenje rezultata za obrazovne
politike.
25
posvećeno pitanju koje je zauzelo manju pažnju u okviru Strategije za obezbeđivanje kvaliteta u
preduniverzitetskom obrazovanju – pitanje spoljne procene učenika.
MONT i Opštinska odeljenja za obrazovanje su stekli iskustvo u organizovanju nekoliko nacionalnih
ispita. I pored očiglednih slabosti, izvršeni su stalni napori kako bi se poboljšalo upravljanje ispitima.
U 2015. godini, Kosovo je po prvi put učestvovalo u međunarodnoj proceni PISA. Ipak, preostaje još
mnogo posla u upravljanju nacionalnih testova: fenomen masovnog kopiranja ostaje prisutan, treba
razviti upotrebu analiza nacionalnih rezultata kao osnova za poboljšanje kvaliteta. Takođe, izazov za
naredni period preostaje kvalitet upravljanja ispitom, pouzdanost testova kao merni instrumenti i
prilagođavanje testova za decu sa teškoćama u učenju.
3.4.4. Usavršavanje nastavnika
Usavršavanje nastavnika je bio jedan od prioriteta sistema obrazovanja na Kosovu u poslednjih
nekoliko godina. Licenciranje nastavnika je zamišljeno kao jedno od glavnih mehanizama za razvoj
kvalitete nastave, motivisanje nastavnika za dobar
učinak, kao i za adresiranje slučajeva kada učinak
nije na odgovarajućem nivou. Sistem licenciranja
nastavnika, kao što je planirano da se sprovede,
obuhvata u sebi mehanizme obaveznog stručnog
razvoja za svakog nastavnika i mehanizme za
procenu učinka za svakog od njih, kao dva
elementa za definisanje. Napredak u šemi
licenciranja je zamišljen da se poveže sa
povećanjem plate nastavnika, kao instrument
motivacije za dobar učinak.
Pravni okvir za licenciranje, promociju i procenu
učinka nastavnika26 je razvijen, ali nije sproveden.
Međutim, nedavno, aktivnosti za stručni razvoj
nastavnika su razvijene na redovnoj osnovi od
strane različitih projekata. Jasno je da će
postizanje cilja, da svaki nastavnik ispuni
određeni broj sati stručnog usavršavanja
(najmanje 100 sati tokom perioda od pet godina),
biti izazivajuće.
Važni koraci su preduzeti u izgradnji mehanizma
za održivu realizaciju stručnog razvoja. Takođe,
razvijen je i mehanizam za određivanje postupaka i odgovornosti svake strane u sprovođenju
održivog sistema stručnog razvoja, deljenjem uloga i odgovornosti svake strane u procesu27.
Na osnovu odredba Administrativnog uputstva br. 16/2013, postojeći model stručnog razvoja, vođen
od strane ponuđača/ponude, treba da se proširi i drugim alternativama, uključujući pristup stručnog
usavršavanja sa bazom u školi, ne obilazeći mehanizme nadzora i akreditacije programa stručnog
razvoja i integracije unutar široke šeme licenciranja nastavnika (na centralnom nivou). Biće
26Administrativno uputstvo br. 14/2013: Procena učinka nastavnika i Administrativno uputstvo br. 25/2014: Licenciranje nastavnika 2014. 27Administrativno uputstvo br. 16/2013 za primenu profesionalnog razvoja nastavnika.
Ključni izazovi:
• Nesprovođenje u potpunosti sistema licenciranja nastavnika: procena zasnovana na učinku i licenciranje još uvek nedostaju.
• Ograničena ponuda razvoja obaveznog profesionalnog razvoja nastavnika.
• Nedostatak strategije za sprovođenje procene zasnovane na učinku.
• Nedostatak koherentnog pristupa u sistemu razvoja nastavnika, uključujući koherenciju između razvoja „pre – službe“, „početka karijere“ i „razvoja u karijeri“.
• Nedovoljna povezanost između različitih elemenata upravljanja karijerom nastavnika, kao i veze standarda dobre nastave sa praktičnim akcijama u razvoju nastavnika i njihovom licenciranju.
26
neophodno razviti kontinuirani proces procene potreba nastavnika za stručno usavršavanje sa
centralnog nivoa i na nivou škola i opština. Stručni razvoj treba voditi pod širim centralnim okvirom,
koji povezuje stručni razvoj sa reformom nastavnog programa i dobijenim rezultatima, kao i za
dostignuća učenika.
Sistem stručnog razvoja i licenciranja treba biti vođen nizom principa i standarda dobre nastave,
kako bi licenciranje nastavnika krenulo ka napredovanju, kao mehanizam za poboljšanje kvaliteta
nastave na Kosovu. Uprkos napretku u unapređenju stručizma uloge nastavnika, neophodan je dalji
razvoj u dva pravca. Kao prvo, treba obezbediti mehanizam kako bi se sve javne institucije koje
pripremaju mlade nastavnike zasnivale na jedinstvene državne standarde. Kao drugo, treba navesti
standarde za nivoe „pre službe“ i „u službi“, kao što je potrebno obezbediti i povezanost između njih.
3.4.5. Nastava i učenje
Da bi se povećao kvalitet nastave na Kosovu i da bi se uskladio sa trendovima razvijenih zemalja,
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je,
2011. godine, usvojilo Okvir kurikuluma Kosova
(OKK). Ovaj okvir je omogućio prelazak sa nastave i
učenja zasnovanim na ciljevima i obrazovnim
sadržajima, na savremenu metodologiju nastave i
učenja zasnovanim na rezultate i na razvoj
kompetencije učenika.
Nakon usvajanja Okvira kurikuluma, izrađena je
pravna osnova i prateća dokumentacija za njegovo
sprovođenje. Prema planiranju MONT-a, očekivalo
se da se nastavni plan i program sprovede u svim
školama Kosova, tokom perioda 2011-2014.
Tokom 2013/2014 godine, pilotiranje nastavnog
plana je realizovano početno u 10 škola, dok je
godinu dana kasnije njegova primena proširena u
92 škole u 30 opština. Neki od problema koji su
pratili sporo prostiranje novog nastavnog plana su:
mali broj i nedovoljna priprema instruktora
predmetnih oblasti za adresiranje, mentorstvo i nadzor nastavnika tokom sprovođenja nastavnog
plana u razredima, ograničeni stručni i financijski kapaciteti u sistemu obrazovanja, kašnjenja u
pripremi pratećih materijala za primenu nastavnog programa, kao i nedostatak odgovarajućih
školskih udžbenika.
Standardi za izradu školskih udžbenika28 su razvijeni i mogu služiti kao osnova za reviziju postojećih
tekstova, kao i za izradu novih tekstova. Međutim, MONT treba da pruži financijska sredstva za
realizaciju ovog procesa. Da bi se minimizovali troškovi i da bi se pružila maksimalna fleksibilnost,
MONT treba da razmotri pripremu digitalnih materijala.
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacrt – Strategije za elektronsko učenje i
opremila je škole različitim nastavnim sredstvima i opremama. Značajan broj škola na Kosovu je
opremljen kompjuterima, projektorima, opremom za različite kabinete, kao i drugim sredstvima koja
28Administrativno uputstvo br. 5/2011 o primeni standarda školskih udžbenika.
Ključni izazovi:
• Ograničeni kapaciteti za sprovođenje novog nastavnog plana i programa.
• Izrada novih školskih udžbenika na osnovu potreba i zahteva nastavnog plana i programa za razvoj kompetencija.
• Ograničeni kapaciteti za korišćenje IKT-a i za pripremu resursa online.
• Nedostatak sredstava konkretizacije za primenu novog nastavnog plana i programa.
• Nedostatak funkcionalnih profesionalnih usluga u Opštinskim odeljenjima za obrazovanje i školama.
27
omogućavaju razvoj kompetencije učenika. Statistike MONT-a pokazuju da 44.4% škola poseduju
opremu za informacionu i komunikacionu tehnologiju. Ipak, problem slabog održavanja IKT opreme i
dalje postoji. Štaviše, uprkos investicijama, broj nastavnika koji su u stanju da pripreme elektronske
sadržaje i da ih upotrebe u nastavnom procesu je veoma ograničen.
3.4.6. Stručno obrazovanje i obuka i obrazovanje odraslih
SOO se upravlja prekoznačajnog broja zakona i obrazovnih politika koje mogu biti i kontradiktorne i
trebaju se što pre uskladiti.
Uopšteno, upis učenika u stručnim školama je viđen kao druga opcija za one koji ne uspeju da se
upišu u opštim srednjim školama/gimnazijama i broj učenika, upisanih u stručnim školama, zadnjih
godina je pao ispod 50% opšteg broja učenika u
višem srednjem školovanju. Odnos između
stručnog obrazovanja i tržišta rada ostaje
izazov koji zahteva neposredni tretman, jer oko
30% stručnih škola pruža profile koji nemaju
veliku potražnju na tržištu.
Budžet za učenike u ASO je nedovoljan za
pokrivanje osnovnih potreba. Štaviše, javne
stručne škole imaju ozbiljna ograničenja u
generisanju prihoda. Financijska ograničenja za
ASO smanjuju mogućnost za investicije u
infrastrukturi i opremi, i za one specifične
mogućnosti za koje postoji potražnja na
Kosovu.
Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK) je
funkcionalan, uprkos malom broju osoblja i
odgovoran je za obezbeđivanje spoljnog
kvaliteta škola ASO. NAK je obezbedio obuke za
koordinatore obezbeđivanja kvaliteta i, takođe,
do sada je završio validaciju 19 kvalifikacija i
akreditaciju preko 33 privatnih institucija koje pružaju stručno obrazovanje i proveru preko 40
standarda profesije.
Uspostavljanje centara kompetencije je praćeno sa nekoliko pozitivnih kretanja u smislu
infrastrukture, izgradnje njihovih kapaciteta, razvoja standarda profesije, modularnih nastavnih
programa zasnovanih na kompetencijama i nastavnim materijalima. Agencija za stručno obrazovanje
i obuku i obrazovanje odraslih (AOSOOO) je osnovana 2014. godine i trenutno preostaje pilot faza do
septembra 2016. godine. Nakon ove faze, preostaje da se razjasni njena daljnja uloga u sistemu ASO.
Uprkos nekim dostignućima u razvoju prakse prikupljanja podataka tržišta rada i izrade Strategije za
obrazovanje i savetovanje u karijeri 2015-2019, nedostatak orijentacije i centara za savetovanje u
karijeri u školama, na opštinskom i nacionalnom nivou, kao i nedostatak informacija iz tržišta rada,
ostaju značajni izazovi. Na sličan način, uprkos dobrom radu MONT-a u Strategiji za stručnu praksu
2013-2020 i razvoju oba uputstva za preduzeća i stručne škole u cilju pružanja mogućnosti za veću
Ključni izazovi:
• Postojeći ASO nije u skladu sa zahtevima tržišta rada.
• Nedostatak posebnog osnovnog nastavnog programa za ASO.
• Uključivanje celokupnog sistema ASO u OKK.
• Ograničene mogućnosti za praktičnu obuku, u okviru škole i u preduzeću.
• Nedovoljan budžet i neadekvatna formula za ASO.
• Veoma ograničena ponuda za 5 – osmi nivo OKK.
• Obezbeđivanje održivosti centara kompetencije.
• Nedostatak efikasnog i otvorenog sistema obrazovanja za odrasle.
28
saradnju, do sada još uvek ne postoji bilo koji međuministarski dogovor kako bi se olakšala ova
saradnja i kako bi se omogućio razvoj stručne prakse učenika.
Druga pitanja koja zahtevaju pažnju u ASO obuhvataju izgradnju kapaciteta nastavnog osoblja,
obezbeđivanje saradnje između škola i preduzeća, reviziju postojećih standarda profesije i
sprovođenje standarda koji nedostaju. Ostali izazovi su razvoj osnovnog nastavnog programa za ASO,
okvir za stručne profile, modularizacija ASO-a i razvoj novog nastavnog programa zasnovanog na
kompetencijama prema stručnim standardima i podrška za nastavnike ASO iz programa stručnog
razvoja.
U obrazovanju za odrasle, postoji svest o tome da je „ostvarivanje doživotnog učenja i mobilnosti“
prvi cilj ET 2020. Ipak, nedostatak skoro ukupne strukture i ekspertize u oblasti obrazovanja za
odrasle na Kosovu, u kombinaciji sa hitnom potrebom za poboljšanje zakonskih odredbi,
onemogućuju da doživotni razvoj nastave na Kosovu postane prioritet unutar srednjoročnog
perioda. Međutim, biće izvršeni napori putem SPOK-a 2017-2021 za početak angažovanja u ovoj
oblasti.
3.4.7. Visoko obrazovanje
Trenutno, na Kosovu deluje 39 akreditovanih i licenciranih institucija visokog obrazovanja, od kojih
su 9 javne institucije i 30 privatne institucije. Prema tome, Kosovo ima 20 institucija visokog
obrazovanja za 1 milion stanovnika, što višestruko prevazilazi prosek Evropske unije29.
Broj studenata u visokom obrazovanju je porastao od oko 40,000 studenata u 2004. godini na
122,000 u 2015. godini. Kosovo ima 6,669 studenata na 100 hiljada stanovnika, što je skoro duplo
više od proseka EU30. Učešće žena u visokom obrazovanju je poraslo i trenutno 50.2% studentskog
stanovništva su žene. Takođe, Kosovo pruža preferencijalni tretman za upis u visokom obrazovanju
za kandidate iz etničkih nealbanskih zajednica.
Broj studijskih programa je obeležio značajan porast. Međutim, sva istraživanja na Kosovu pokazuju
da postoji veliki raskorak između ponude visokog obrazovanja i zahteva na tržištu rada, kao što je
očigledno iz razmatranja dole navedene tabele:
Procenat studenata po oblastima studija
Oblast studija Javna Privatna Ukupno
Obrazovanje 9.2% 0.0% 6.8%
Humanističke nauke i umetnosti 10.8% 6.4% 9.7%
Društvene nauke, biznis i pravda 48.1% 63.7% 52.1%
Prirodne nauke, matematika i računarstvo 5.5% 10.2% 6.7%
Inženjerstvo, proizvodnja i izgradnja 14.0% 7.5% 12.3%
Poljoprivreda i veterina 2.6% 0.0% 2.0%
Zdravlje i blagostanje 6.9% 7.7% 7.1%
Usluge 2.8% 4.5% 3.3%
Izvor: delimični podaci iz institucije visokog obrazovanja
29Podaci iz Kosovske agencije za akreditaciju, Eurostat i www.webometrics.info. 30Kalkulacije su izvršene na osnovu podataka Eurostat-a i MONT-a 2015.
29
Štaviše, nedostatak dovoljne komunikacije između institucija visokog obrazovanja i poslovne
zajednice je doveo studente do teškoća u
obavljanju stručne prakse.
Povećanje broja akademskog osoblja u javnim
institucijama u poslednjih nekoliko godina je
bilo veoma nisko u poređenju sa povećanjem
broja studenata i programa. Kapaciteti
administracije u javnim obrazovnim
institucijama visokog obrazovanja su ograničeni.
Pored toga, potrebna je infrastruktura i
odgovarajuća oprema za poboljšanje kvaliteta
nastave i istraživanja. Trenutno, pristup
ažuriranoj literaturi u bibliotekama institucija
visokog obrazovanja ostaje izazov, a postoji i
veoma ograničeni broj laboratorija. Općenito,
svim investicijama u infrastrukturi nedostaje
operativni plan za održavanje i održivost.
Kosovo još uvek nema razvijenu metodologiju za
finansiranje institucija visokog obrazovanja, koja
promoviše efikasnost i odgovornost, uprkos činjenici da pravni okvir visokog obrazovanja određuje
razvoj efektivnih mehanizama za finansiranje zasnovanih na učinku. Od 2011. godine, finansiranje za
visoko obrazovanje je u porastu kao procenat bruto lokalnog proizvoda i budžeta Kosova. Kao total,
javni troškovi za visoko obrazovanje su na granici evropskih standarda, dok su troškovi za svakog
studenta u padu, zbog povećanog broja studenata i kontinuiranog rasta BDP-a. S druge strane, javne
institucije visokog obrazovanja na Kosovu, veoma malo koriste mogućnosti za stvaranje sopstvenih
sredstava.
Kosovo je bilo jedno od prvih zemalja u Evropi koje je usvojilo sistem tri ciklusa visokog obrazovanja,
Evropski sistem transfera kredita (ECTS), a pratilo je i sprovelo sve preporuke Bolonjskog procesa.
Međutim, Kosovo nije imalo mogućnost da se učlani u Bolonjskom procesu, pošto nije članica saveta
Evrope.
U dimenziji spoljnog obezbeđivanja kvaliteta, KAA je učlanjena u ENQA i EQAR i u periodu između
2009-2015 je sprovela 276 runde spoljne procene institucija visokog obrazovanja. Proces akreditacije
je uticao na uspostavljanje i funkcionisanje kancelarija za obezbeđivanje kvaliteta u svim
institucijama visokog obrazovanja na Kosovu, koje sprovode unutrašnje procedure za obezbeđivanje
kvaliteta.
Kosovo učestvuje u šemama akademske mobilnosti kao što su: CEEPUS, Erasmus Mundus i dobija
podršku od raznih oblika bilateralne i multilateralne podrške u visokom obrazovanju. Mogućnosti
mobilnosti za osoblje i studente su brojne, bez obzira što nedovoljno poznavanje engleskog jezika od
strane osoblja i studenata ograničava mogućnosti za upotrebu ovih šema. Kosovo učestvuje sa dosta
malim brojem projekata u EU programu za istraživanje i inovacije "Horizon 2020".
U oblasti naučnog istraživanja, Kosovo zaostaje za drugim evropskim zemljama: sa 0.1 % bruto
lokalnog proizvoda investiranog u istraživanju sa 826 indeksiranih publikacija u dve najprestižnije
Ključni izazovi
• Nedoslednost studijskih programa sa zahtevima tržišta rada.
• Nepovoljan odnos između broja akademskog osoblja i studenata.
• Nedostatak podsticaja u istraživačko – naučnom radu u IVO.
• Nedostatak podataka u IVO.
• Niski kapaciteti za izradu projekata.
• Nedostatak formule za finansiranje IVO na osnovu učinka.
• Nedostatak stručne prakse za studente.
• Mali broj diplomiranih u visokom obrazovanju.
30
baze podataka (Scopus i Web of Science) u periodu od 2003-2013, Kosovo je daleko od postizanja
evropskih standarda za naučno – istraživački rad. Međutim, Strategija inovacije Kosova 2016-2020 je
nedavno izrađena i određuje ciljeve i aktivnosti za stvaranje neophodne infrastrukture za
povezivanje naučne zajednice sa industrijom i ekonomijom. Osim toga, u poslednje četiri godine, u
okviru Fonda za nauku, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je podržalo istraživački rad
putem nekoliko grant šema. Ostaje izazov upotrebe ovih grantova na efektivan način.
3.5. Finansiranje obrazovanja na Kosovu
Javni troškovi u sektoru obrazovanja na Kosovu su povećani na održiv način sa 3.3% BDP-a u 2007.
godini31 na 4.7% BDP-a u 2014. godini32 što čini Kosovo uporedivim sa drugim zemljama regiona.
Ipak, zbog niskog BDP-a i mladog stanovništva, Kosovo zaostaje za drugim zemljama u smislu
troškova po glavi stanovnika po učeniku. Troškovi po glavi stanovnika u preduniverzitetskom
obrazovanju u 2014. bili su 477 evra33 (ili 16.1% BDP-a po glavi stanovnika), dok u visokom
obrazovanju - 703 evra34 (ili 23.8% BDP-a po glavi stanovnika). U zemljama Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj, troškovi po učeniku iz obrazovnih institucija idu u proseku do 21% BDP-
a po glavi stanovnika na osnovnom nivou, 26% na srednjem nivou, i 41% na tercijarnom nivou35.
Tabela 1 daje pregled troškova prema standardnim pokazateljima i podsektorima za period 2011-
2014.
Tabela 1. Pregled rashoda u sektoru obrazovanja 2011-2014
Izvor: MONT: Izveštaj procene SPOK-a 2011-2016, novembar2015
Povećanje plata nastavnika u 2011. i 2014., kao i uključivanje novih sekundarnih koristi je prevazišlo
ostale troškove u obrazovanju. Iznos specifičnog granta obrazovanja za 2016. godinu je 161.3 miliona
evra i pokriva samo plate36, dok nije predviđen nijedan doprinos od strane Vlade za operative
troškove izvan plata. S druge strane, opštinski budžeti za obrazovanje dostižu ukupni iznos od 172
miliona evra (isključujući kapitalne opštinske troškove za obrazovanje). Stoga, postoji nedostatak od
31Svetska banka: Pregled javnih finansija Republike Kosova, Izveštaj br. ACS9351, jun 2014. 32MONT: Izveštaj procene SPOK-a 2011-2016, novembar 2015. 33Isto, str. 12. 34Isto, str. 88. 35Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj: Obrazovanje u brzom pregledu 2011, str. 212. 36Vlada Kosova: Srednjoročni okvir troškova 2016-2018.
31
11 miliona evra ili 7% manje od potrebnog finansiranja37. MONT je u procesu rešavanja ovog pitanja
putem nove politike koja će biti uključena u SOR 2017-2019.
3.6. Glavne intervencije u oblasti obrazovanja
U proteklih 17 godina postojali su brojni programi finansirani od strane donatora koji podržavaju
razvoj različitih delova sektora obrazovanja. Programi koji su relevantni za razvoj SPOK-a 2017-2021
podeljeni su u tri kategorije i ilustrovani su u daljem tekstu.
3.6.1. Programi koji podržavaju poboljšanje kvaliteta obrazovanja
Ova grupa programa uključuje:
• Primenu Okvira kurikuluma Kosova – novi okvir kurikuluma zasnovan na kompetencijama je
usvojen u avgustu 2011. godine, ali njegova primena koja je podržana od strane UNICEF-a,
Svetske banke, SWAp projekta i projekta bratimljenja finansiranih od strane Evropske unije, još
uvek je u svojoj fazi pilotiranja.
• Stručni razvoj nastavnika – U 2010. godini, Vlada Republike Kosova je započela primenu sistema
akreditacije programa obuke, uvažavajući u stvari kvalifikacije stečene putem obuke u službi. Od
tada, više od 100 programa obuke u službi je pruženo od strane akreditovanih javnih i privatnih
ponuđača, gde je prvo izdanje Kataloga primljenih programa objavljeno u 2011. godini. MONT i
razvojni partneri, uključujući USAID, GIZ, i EU, su obezbedili raznolikost različitih programa obuke
za nastavnike i administratore.
• Licenciranje nastavnika – Vlada Republike Kosova, uz podršku Svetske banke, uvela je u primeni
sistem licenciranja nastavnika na osnovu učešća u obuci u službi i procene učinka kako bi se
obezbedio okvir koji podstiče nastavnike da na kontinuirani način povećaju svoj stručni učinak.
• Obezbeđivanje kvaliteta u obrazovanju – uz tehničku pomoć EU-a, Svetske banke i USAID-a,
Nacionalni autoritet za kvalifikacije (NAK) je izradio suštinske materijale i radne instrumente koji
se povezuju sa pravnim okvirom kvalifikacija i obezbeđivanja kvaliteta OPO-a i uveo je u funkciju
procedure za dobrovoljnu akreditaciju institucija OPO, na osnovu spoljne procene. MONT je
razvio sveobuhvatnu strategiju obezbeđivanja kvaliteta za preduniverzitetsko obrazovanje, koja
je usvojena od strane Vlade Republike Kosova u decembru 2015. godine.
• Informacionu i komunikacionu tehnologiju – Osim kupovine kompjutera, MONT je radio sa
razvojnim partnerima, naročito sa EU i USAID-om, u razvoju elektronskog sadržaja (e-sadržaja) i
održavanju IKT opreme u školama.
• Izgradnju kapaciteta - Program TalkOn finansiran od strane GIZ-a, fokusiran na izgradnji
kapaciteta za sprovođenje Strategije komunikacije MONT-a, započeo je na početku 2014. godine,
kao preduslov za veću intervenciju izgradnje kapaciteta, koja je finansirana od strane
Zajedničkog fonda sektora obrazovanja (ZFSO) osnovanog u maju 2013. godine kroz Sporazum
zajedničkog finansiranja (SZF) između Vlade Kosova, predstavljene od strane MONT-a,
Ministarstva finansija i Ministarstva za evropske integracije i razvojnih partnera koji doprinose
fondu, uključujući SIDA i ADA.
37Budžet 2016. godine: opštinska subvencija za specifičan operativni grant za usluge osnovnog obrazovanja (uključujući kapitalni deo).
32
3.6.2. Programi koji podržavaju efektivnu vezu obrazovanja sa tržištem rada
Ova grupa programa obuhvata:
• Centre kompetencije (CK) –podržani od strane Lux-Development, NORAD i GIZ su novi koncept
institucija SOO čiji je cilj olakšavanje procesa izbegavanja od nastavnog programa na osnovu
sadržaja na nastavnom programu zasnovanom na kompetencijama, obezbeđujući odličnu
pripremu za tržište rada. Centri imaju odlične objekte, dobre veze sa tržištem rada i zamišljeni su
da služe kao modeli za stručne škole na Kosovu i regionu.
• Programe simulacije biznisa – preduzeća za obuku omogućavaju školama da stvore virtuelne
biznise koji su deo šire međunarodne mreže virtuelnih preduzeća, omogućavajući učenicima da
praktikuju različite aspekte upravljanja biznisom, uključujući marketing, računovodstvo i
upravljanje ljudskim resursima. Trenutno, preduzeća za obuku osnovana uz podršku razvojnih
partnera SDC, ADA i DANIDA posluju uspešno u svim ekonomskim i poljoprivrednim školama na
Kosovu. Takođe, postoji Centar usluge u MONT-u koji pruža virtuelne usluge za sva preduzeća za
obuku i organizuje obuke i stvaranje mreža za nastavnike, a organizuje i godišnje sajmove.
• Povezivanje obrazovnih programa sa tržištem rada – Vlada Republike Kosova je godinama radila
kako bi ojačala kvalitet i značaj obrazovnih programa između obrazovanja i tržišta rada, kao
preduslov za zapošljavanje i ekonomski razvoj. Dva nova projekta finansirana od strane EU će
dalje razviti ovaj rad, projekat ALLED (Usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada) i
projekat KEEN (Mreža Kosova za obrazovanje i zapošljavanje).
3.6.3. Programi koji ciljaju marginalizovane grupe
Ova grupa programa obuhvata:
• Podrška učenicima Romske, Aškalijske i Egipćanske pripadnosti – intervencije su podržane od
strane različitih razvojnih partnera, uključujući EU, SDC, Balkan Sunflowers, REF, i nemačku
vladu, u različitim područjima Kosova, dok se Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
bavilo koordiniranjem i nedavno je preduzelo i jedan deo finansiranja.
• Specijalno obrazovanje – Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je posvetilo veliku pažnju
uključivanju dece sa posebnim potrebama i, uz podršku razvojnih partnera, posebno Vlade
Finske, stvorilo je bolje okruženje za njih. Pet specijalnih škola je pretvoreno u izvorne centre u
cilju olakšavanja integrisanja dece sa posebnim potrebama u redovnim školama umesto njihovog
razdvajanja u specijalnim školama. Posebna pažnja je posvećena i obuci nastavnika za
sveobuhvatno obrazovanje.
33
4. Naša vizija, naša misija i naše vrednosti
Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2017-2021 uzima kao polaznu tačku zakonodavstvo odobreno od strane Vlade Republike Kosova, Nacionalnu strategiju za razvoj 2016-2020, kao i ostalu relevantnu dokumentaciju. U okviru ovih parametra i imajući u obzir trenutno domaće i međunarodno okruženje, široka grupa zainteresovanih strana uključenih u razvoju SPOK-a je formulisala viziju obrazovnog sistema na Kosovu:
Kosovo, konkurentno društvo znanja, zasnovano na evropskim vrednostima, sa jednakim mogućnostima za sve građane da doprinose održivom ekonomskom i društvenom razvoju.
Mandati glavnih institucija odgovornih za obrazovanje i osposobljavanje na Kosovu su definisani zakonom ili administrativnim uputstvima. Ipak, sve ove institucije, osim što su obavezne da deluju u skladu u svojim mandatima, relativno su slobodne da bi započele druge aktivnosti, jer im to nije izričito zabranjeno. Smatra se da će sve institucije potpuno razviti svoj mandat u cilju poboljšanja kvalitete obrazovnih usluga na svim nivoima Kosova. Izjava o misiji formulisana od zainteresovanih strana, tokom izrade SPOK-a, pruža korisno sredstvo za podršku u podsticanju kreativnosti:
Razvoj obrazovnog sistema zasnovanog na kvalitetu, sveobuhvatnom pristupu i odgovornosti, koji omogućava fpodizanje pojedinaca u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i praksama.
Takođe, preduzeli smo korak u cilju afirmacije naših vrednosti za naglašavanje našeg strateškog
pristupa kako bi se suočili sa okolnostima koje se brzo menjaju, unutar kojih će se sprovesti SPOK,
kao i za podršku u realizaciji naših ciljeva. Vrednosti su u srcu naše kulture i organizacionog
ponašanja. One identifikuju ono što mi čvrsto
verujemo i one čine jake izjave u vezi sa
verovanjem, stavovima i ponašanjem koji
vode način na koji mi realizujemo usluge
obrazovanja i kvalitetne obuke za građane
Kosova. Široko smo se konsultovali da bi se
osigurali da su vrednosti zajedničke.
VIZIJA
Kosovo, konkurentno društvo znanja, zasnovano na evropskim vrednostima, sa jednakim mogućnostima za sve građane da doprinose održivom ekonomskom i društvenom razvoju.
MISIJA
Razvoj obrazovnog sistema zasnovanog na kvalitetu, sveobuhvatnom pristupu i odgovornosti, koji omogućava fpodizanje pojedinaca u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i praksama.
34
VREDNOSTI:
• Poštovanje: mi pristupamo drugima na način koji pokazuje da cenimo njih i njihov doprinos.
Mi pokazujemo poštovanje u svim našim odnosima sa zainteresovanim stranama, uključujući
i odnose između menadžmenta i načina na koji komuniciramo sa finansijerima i kako
pružamo usluge za građane.
• Integritet: mi ćemo pridobiti poverenje i poštovanje time što ćemo postupati etički, pošteno
i nepristrasno. Mi smo pošteni i iskreni u svim odnosima i našim komunikacijama.
Osiguravamo da informacije budu pravovremene, odgovarajuće i iskrene.
• Sveobuhvatnost: posvećeni smo za raznolikost, jednakost mogućnosti i socijalnu pravdu i
cenimo i radujemo se razlikama. Pružamo sveobuhvatne i odgovorne usluge kulture.
• Saradnja i partnerstvo: mi cenimo partnerstvo i saradnju kao najefikasniji način za
poboljšanje kvaliteta naših usluga.
• Inovacije: mi smo otvoreni za promene, prilagođavanje, proaktivno delovanje i inovacije
tokom našeg zajedničkog rada u školama i na radnim mestima, kako bi našli nove metode za
suočavanje sa izazovima u konstantno promenljivom okruženju.
• Savršenost: imamo velika očekivanja za nas, naše učenike i naše zajednice i cilj nam je
kontinuirano poboljšanje kvaliteta naših uslugac.
35
5. Naš strateški pristup
Naš metodološki pristup je ilustrovan na slici 2:
Metodološki okvir
Međusektorske veze i teme
Postavljanje ciljeva i pokazatelja
Okvir procene učinka
SC1 Povećanje
uključivanja i
pružanje
jednakih
mogućnosti
Strateški ciljevi -
Očekivani rezultati -
Mere
SC2 Kvalitetno i
efikasno
upravljanje
obrazovnim
sistemom
Strateški ciljevi -
Očekivani rezultati -
Mere
SC3 Razvoj
sistema za
OK u skladu
sa
međunarodni
m
standardima
Strateški ciljevi -
Očekivani rezultati -
Mere
SC4 Izgradnja
kvalitete
nastave
putem
efektivnog
profesionaln
og razvoja
Strateški ciljevi
- Očekivani rezultati -
Mere
SC5 Poboljšanje
rezultata
učenja
Strateški ciljevi -
Očekivani rezultati -
Mere
SC6 Usklađivanje
OPO-a sa
tržištem rada
i stvaranje
obrazovanja
dostupnog za
odrasle
Strateški ciljevi -
Očekivani rezultati -
Mere
SC7 Izgradnja
kvalitete i
konkurentno
sti visokog
obrazovanja i
naučnog
istraživanja
Strateški ciljevi
- Očekivani rezultati -
Mere
Podešavanje oko tematskih oblasti
Definisanje stratešh prioriteta
Vizija
Kontekst
36
5.2. Naši strateški ciljevi
Strateški ciljevi SPOK-a 2017-2021 su, uglavnom, tematski sa samo dva od njih koji se odnose na
posebne podsektore. Odluka da se usvoji ovaj pristup ima za cilj da izbegne identifikovano dupliranje
tokom procenjivanja SPOK-a 2011-2016, kao i da osigura usklađenost sa tematskim prioritetima koji
su sada već identifikovani od strane Vlade i, iznad svega, da se osigura na novi SPOK ima jasnu
stratešku orijentaciju. Dva izuzetka, OPO/Obrazovanje odraslih i visoko obrazovanje, su bez sumnje
najšire oblasti u svom delokrugu nego podsektori MONT-a, koji su fokusirani na preduniverzitetskom
obrazovanju. Strateški ciljne oblasti su prikazane na slici 5 ispod:
Slika 5: Strateški ciljevi SPOK-a 2017-2021
Ovo poglavlje pruža pregled strateških ciljeva. Potpuni detalji obrazloženja, očekivanih rezultata i
mogućih aktivnosti o svakom strateškom cilju, kao rizici i prateće pretpostavke i veze između
različitih prioriteta, su prikazani u odgovarajućim poglavljima u nastavku.
Strateški cilj / SC 1: Učešće i sveobuhvatsnot
Povećanje uključivanja i jednake mogućnosti za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje svakog
pojedinca u preduniverzitetskom obrazovanju.
Ovaj strateški cilj je u direktnoj vezi sa prioritetima Vlade, Strateškim okvirom EU-a 2020, kao i sa
poslednjom procenom SPOK-a 2011-2016. Međutim, povećanje sveobuhvatnosti i prevencija
napuštanja obrazovanja, zahtevaju vreme i ne mogu se postići bez potpunog sprovođenja pravnog
okvira. Stoga, ovo je složeno pitanje koje zahteva mobilizaciju škola, kao i lokalnih i centralnih vlasti.
UČEŠĆE I
SVEOBUHVATNOST
UPRAVLJANJE OBRAZOVNIM
SISTEMOM
OBEZBEĐIVANJE KVALITETA
NASTAVA I UČENJE
SPOK 2017 - 2021
RAZVOJ NASTAVNIKA
OBRAZOVANJE,
PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJE I
OBRAZOVANJE ODRASLIH
VISOKO OBRAZOVANJE
37
Ovaj strateški cilj ima jasne veze sa drugim aspektima SPOK-a, naročito sa stvaranjem integrisanog
sistema za prikupljanje, obradu i korišćenje podataka, koje će takođe omogućiti praćenje dece sa
posebnim potrebama i dece koja napuštaju školu, kao i u poboljšanju kvaliteta nastave, i kroz
pružanje programa obuke za sveobuhvatnost, kao i kroz sprovođenje ideja i osnovnih ciljeva NOK-a.
Strateški cilj / SC 2: Upravljanje obrazovnim sistemom
Kvalitetno i efikasno upravljanje sistemom obrazovanja, zasnovano na transparentnosti i
odgovornosti.
Ovaj strateški cilj, takođe direktno potiče iz nacionalne strategije razvoja. U okolnostima kada je
obrazovni sistem decentralizovan, osim postojanja potpune finansijske i stručne autonomije,
napredovanje u obrazovanju zavisi uglavnom, od razvoja kapaciteta upravljanja na centralnom,
opštinskom i školskom nivou. U okviru decentralizacije, podizanje kapaciteta na lokalnom/školskom
nivou treba da se proširi na organe kao što su upravni odbori škola, koji bi trebalo da igraju ključnu
ulogu u ovom procesu. Ovaj prioritet je stoga u centru celog SPOK-a 2017-2021, i kao i sa SC 1, tesno
je povezan sa drugim aspektima SPOK-a, a koji bi trebalo da budu vodeći principi izgradnje
kapaciteta za upravljanje i razvoj sistema obezbeđivanja kvaliteta.
Strateški cilj / SC 3: Obezbeđivanje kvaliteta
Razvoj funkcionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima.
Ovaj strateški cilj odgovara ključnom elementu Strategije razvoja Kosova, i direktno je povezan sa
Strategijom obezbeđivanja kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju. Ovaj element, u ovom
trenutku, uglavnom nedostaje u obrazovnom sistemu na Kosovu, i biće osnova bilo kojeg napretka u
pružanju kvalitetnog obrazovanja u budućnosti. Pored uspostavljanja sistema upravljanja kvalitetom
i razvoja procesa i određenih sredstava, podizanje kapaciteta na svim nivoima će biti neophodno za
funkcionisanje bilo kojeg novog sistema za obezbeđivanje kvaliteta. Pored toga, u sadašnjim
uslovima na Kosovu, takođe će biti potrebne aktivnosti za podizanje svesti koje stvaraju jednu
sredinu gde se promoviše odgovornost. Iako sistem obezbeđivanja kvaliteta za visoko obrazovanje i,
u nekoj meri, za stručno obrazovanje i obuka, je poseban i sada već postoji, ovaj strateški cilj
uglavnom zavisi od izmena u zakonodavstvu. Nakon toga, to je direktno povezano u obostranom
odnosu sa poboljšanjima u upravljanju obrazovanjem i ima ključnu funkciju u osiguravanju uspeha
drugih strateških ciljeva.
Strateški cilj / SC 4: Razvoj nastavnika
Podizanje kvaliteta nastave putem efikasnog i održivog sistema za pripremanje i stručni razvoj
nastavnika.
Značaj ovog strateškog cilja je shvatljiv. Prema međunarodnim istraživanjima u oblasti obrazovanja,
kvalitet nastavnika je glavni faktor uspeha učenika.38 Stoga glavni fokus u toj oblasti je da se izgradi
održiv sistem za stručno usavršavanje nastavnika, koji će doprineti u sprovođenju reforme škola i
direktno uticati na poboljšanje rezultata učenika. Ponovo, ovaj strateški cilj se odnosi na sve druge
prioritete u širokom spektru načina, počevši od pružanja programa koji će pomoći nastavnicima u
sprovođenju sveobuhvatnosti učenika u nastavnom procesu, do usredsređivanja povećane pažnje
prema učenicima sa posebnim potrebama i onih iz marginalizovanih grupa (SC 1), pružanje obuke za
sprovođenje NOK-a (SC 5), i uticaj kvalifikacije nastavnika pre-službe, koju obezbeđuju institucije
visokog obrazovanja (SC 7).
38“Idemo, Obrazovanje za ekonomski razvoj”, dokument konferencije, Priština, 17./18.09.2013., GIZ.
38
Strateški cilj / SC 5: Nastava i učenje
Unapređenje učenja putem kvalitativne nastave, uz primenu nastavnog plana i programa
zasnovanog na kompetencijama i uz korišćenje nastavnih resursa visokog kvaliteta.
Primena novog nastavnog plana i programa u svim školama se smatra od suštinskog značaja za
poboljšanje kvaliteta učenja na Kosovu. Pored obuke nastavnika, to zahteva pripremu udžbenika i
drugih nastavnih materijala, uključujući elektronske materijale za učenje koji su usklađeni sa NOK-
om. To, takođe, podrazumeva da posebnu pažnju treba posvetiti snabdevanju škola IKT opremom,
kao i drugim nastavnim sredstvima. Prioritet se povezuje sa SC 1 u pravcu razvoja pristupa i
sveobuhvatnosti; sa SC 3, naročito u pogledu organizacije rada odeljenja škola; i sa SC 4 zbog
činjenice da uspešno sprovođenje novog nastavnog plana i programa mnogo zavisi od razvoja
nastavnika.
Strateški cilj / SC 6: stručno obrazovanje i obuka i Obrazovanje odraslih
Harmonizacija stručnog obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire i stvaranje
otvorenog sistema obrazovanja za odrasle.
Ovaj prioritet je direktno povezan sa brojem nacionalnih i međunarodnih inicijativa koje posebno
proizilaze iz strategije EU-a 2020. Što se tiče OPO, fokus će biti stavljen na poboljšanju povezivanja
školskih programa sa potrebama tržišta rada, u razvoju osnovnog nastavnog plana i programa OPO,
usklađenog sa NOK-om, u sistematskom osiguravanju iskustva rada i stručne prakse visokog
kvaliteta, što je specifično za uslove Kosova, u obezbeđivanju održivosti Centara nadležnosti i
njihovog daljeg razvoja. Što se tiče obrazovanja odraslih, fokus treba da bude stavljen na ništa manje
nego na stvaranju efikasnog i kvalitetnog sistema obrazovanja za odrasle. Ovaj strateški cilj se
naročito povezuje sa SC 1, uzimajući u obzir da promovisanje rodne ravnopravnosti i
sveobuhvatnosti treba da bude nastavljen u OPO i da bude ispunjen učenjem tokom celog života.
Strateški cilj / SC 7: Visoko obrazovanje
Poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz promociju savršenstva u nastavi,
naučnom istraživanju, umetničkom stvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.
Glavni prioritet u ovoj oblasti je poboljšanje kvaliteta u institucijama VO. To ima mnogo aspekata,
uključujući adaptaciju programa studiranja sa zahtevima tržišta rada, podsticanje naučnog
istraživanja, kao i pružanje pomoći u umetničkom radu i inovacijama u institucijama VO. Takođe,
pažnja će biti posvećena kvalitetu nastave i potrebi za povećanjem mobilnosti akademskog osoblja i
studenata, kao i učešću u međunarodnim programima VO i naučnom istraživanju. Iako je ovaj
prioritet, skoro, zasnovan na podsektorima, on je zapravo povezan sa nizom načina, sa većim delom
SPOK-a 2017-2021: na primer, različita učešća studenata u VO su moguća ako su učenici iz
marginalizovanih grupa uključeni u zadovoljavajućoj meri u preduniverzitetskom obrazovanju (SC 1);
obuka preduniverzitetskih nastavnika je dužnost specijalizovanih institucija visokog obrazovanja, ali
treba se izvršiti u skladu sa zahtevima kvaliteta nastave (SC 4).
5.2. Razmatrane alternative
Ideja je da SPOK bude sveobuhvatna strategija obrazovnog sistema na Kosovu, u skladu sa
preporukama za primenu svesektorskog pristupa u obrazovanju39.
Prva strategija koja je razvijena u skladu sa ovim preporukama, a koja pokriva period 2011-2016, je
organizovana prema podsektorima obrazovnog sistema (Predškolski sektor, Preduniverzitetski
39 MEST: Kosovo Roadmap for improved education sector performance and aid effectiveness, Reports I-III, 2008.
39
sektor, Sektor SOO, Sektor obuke nastavnika, Sektor višeg obrazovanja, Sektor obrazovanja odraslih,
Sektor IKT). S druge strane, u novom strateškom dokumentu uvedena je kombinacija sektorskog i
tematskog pristupa. Kao što je opisano u glavi 2., identifikovano je sedam oblasti: 1) Obuhvatanje i
sveobuhvatnost; 2) Upravljanje obrazovnim sistemom; 3) Obezbeđivanje kvaliteta; 4) Razvoj
nastavnika; 5) Nastava i učenje; 6) Stručno obrazovanje i obukaStruč i obrazovanje odraslih; i 7)
Visoko obrazovanje. Dok su prvih pet oblasti tematskog karaktera, dve zadnje su sektorskog
karaktera. Stoga je postojala mogućnost da iz ovog dokumenta proizadju tri paralelna dokumente:
jedan za preduniverzitetsko obrazovanje, drugi za stručno obrazovanje i obuku i treći za više
obrazovanja. Ipak, smatralo se da bi takav pristup došao u sukob sa opredeljenjem za svesektorski
pristup obrazovanju, kao i sa vladinom politikom o smanjenju broja strateških dokumenata.
Kod strateškog cilja 1 (“Obuhvatanje i sveobuhvatnost”) centralni problem je nizak nivo učestvovanja
u predškolskom vaspitanju. Najbolje rešenje bi bila izgradnja značajnog broja specijalizovanih
predškolskih institucija, što bi imalo za posledicu porast kapitalnih troškova i otvaranje nekoliko
stotina radnih mesta u javnom sektoru. Zbog budžetskih organičenja izabran je drugi pristup —
porast upisa u predosnovnom obrazovanju koji ima daleko niže troškove. Takođe, će se stimulisati
otvaranje privatnih predškolskih institucija, kao i onih zasnovanih na zajednici.
Strateški cilj 2 (“Upravljanje obrazovnim sistemom”) ima za cilj profesionalizaciju uloge direktora
škole što predstavlja novinu za obrazovni sistem Kosova. Smatra se da, putem stručnog upravljanja,
može da se utiče na postizanju drugih ciljeva SPOK-a.
Strateški cilj 3 (“obzebeđivanje kvaliteta”) uređuje raspodelu odgovornosti za kvalitet obrazovanja
između centralnog nivoa (MONT), opštinskog nivoa (ODO) i škole. Alternativa tome bi bio snažan
inspektorat obrazovanja koji bi preuzeo sve odgovornosti za obezbeđenje kvaliteta, dok bi opšine i
škole sprovodile odluke inspektora. Smatrano je da takva alternativa ne bi bila u skladu sa
decentralizovanim karakterom sistema obrazovanja na Kosovo te ne bi dala željene rezultate.
Strateški cilj 4 (“Stručni razvoj nastavnika”). Glavna dilema je bila da li treba insistirati na
funkcionalizaciji sistema za licenciranje nastavnika zbog ograničenih mogućnosti za povezivanje
stručnog unapređivanja i plata. Zaključak je bio da je licenciranje nastavnika stimulans za poboljšanje
kvaliteta i, takođe, pokazatelj kvaliteta nastave u školama.
Strateški cilj 5 (“Nastava i učenje”) je usresređen na sprovođenje novog kurikuluma , školskim
knjigama i upotrebu IKT u obrazovanju. Za sve ove oblasti, proanalizovane su brojne alternative.
Ideja novog kurikuluma jeste da država odredi kompetencije koje treba postići te jezgro kurikulama,
a da škole određuju sadržaj nastave. U takvom sistemu, školske knige bi trebalo da budu uopštenije i
manje kontrolisane. Ipak, zbog okolnosti u kosovskim školama, odlučeno je da MONT bude uključen
u određivanju nastavnih sadržaja, a da školske knjige budu u skladu sa tim sadržajima. Iz tog razloga,
posebna pažnja je posvećena upotrebi IKT u školama, pošto upotreba elektronskih materijala
povećava mogućnost izbora.
Strateški cilj 6 (“SOO i obrazovanje odraslih”). Jedna dilema koja se pojavila u okviru ovog cilja je
uloga obrazovanja odraslih u strategiji. Ovom podsektoru je dat karakter stručnog obrazovanja i
obuke, umesto generalnog podizanja nivoa obrazovanja stanovništva. To je učinjeno zbog velike
nezaposlenosti i potrebe da se ovaj važan problem rešava pomoću stručne obuke odraslih.
Strateški cilj 7 (“Više obrazovanje”). Fokus ovog cilja je spoljno obezbeđivanje kvaliteta koje se
sprovodi putem podrške AAK i implementacije sistema za prikupljanje podataka u višem obrazovanju
40
(SUIVO). Druga alternativa je da se posveti više pažnje unutrašnjem obezbeđivanju kvaliteta, ali,
uzevši u obzir situaciju u višem obrazovanju Kosova, smatrano je da ovo ne bi dalo željeni rezultat.
Takođe, raspravljano je o finansranju institucija višeg obrazovanja na osnovu učinka, koji nije
primenjen do današnjeg dana. Zaključak je bio da bi takav sistem povećao odgovornost institucija
višeg obrazovanja za rezultate njihovog rada.
41
6. Strateški cilj 1: Učešće i sveobuhvatnost
Obrazovanje, između ostalog, predstavlja sredstvo za sprečavanje pojave siromaštva, za zaštitu
ljudskih prava, za osnaživanje žena i za integraciju svakoga u društvu. Prema UNESCO-u,
sveobuhvatno obrazovanje je viđeno kao proces koji se bavi i odgovara različitim potrebama svih
učenika, putem povećanja učešća u učenju smanjujući isključenje u obrazovanju i iz obrazovanja.
Sveobuhvatno obrazovanje pruža nastavno okruženje koje omogućava pristup, smeštaj i podršku za
sve učenike. To znači da škole moraju da se prilagode svoj deci, bez obzira na njihovo fizičko,
intelektualno, društveno, emocionalno, jezičko stanje ili druge faktore. Sveobuhvatnost ima za cilj da
minimizira nejednakosti u društvu, borbu protiv diskriminacije, izbegavanje marginalizacije i
isključenosti, kao i obezbeđivanje blagostanja za sve članove društva. Stoga, neophodno je sprovesti
obrazovne politike i prakse koje imaju za cilj proces sveobuhvatnosti, posebno u odnosu na
marginalizovane grupe, kao što su osobe sa posebnim potrebama u obrazovanju, manjinske
zajednice, siromašni, kao i nekoliko drugih društvenih kategorija.
Izazovi
Nizak nivo sveobuhvatnosti u predškolskom obrazovanju Ovaj segment obrazovanja ima nedostatak investicija, stoga nedostatak infrastrukture ostaje ključni
razlog za nizak nivo sveobuhvatnosti dece na ovom nivou. Podizanje svesti porodica i donosilaca
odluka o značaju predškolskog obrazovanja je pitanje koje treba rešavati i u budućnosti.
Analizu stvarnog stanja sveobuhvatnosti dece u predškolskom obrazovanju onemogućava
nedostatak podataka iz privatnih nelicenciranih institucija i iz centara predškolskog obrazovanja sa
sedištem u zajednici. Deca koja pohađaju predškolsko obrazovanje u više od 40 nastavnih centara40 i
značajni broj privatnih predškolskih institucija uopšte nisu uključeni u podacima SUIO, zato i dalje
ostaje izazov prikupljanje i sređivanje tačnih podataka o deci uključenoj u predškolskom
obrazovanju.
Nisko uključivanje i učešće u obrazovanju dece iz marginalizovanih grupa Glavni izazov ostaje uključivanje u obrazovanju dece iz marginalizovanih grupa, posebno dece sa
posebnim obrazovnim potrebama, kao i pripadnika zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Dok za nivo
uključivanja dece sa posebnim potrebama nema tačnih podataka, kod dece Roma, Aškalija i Egipćana
postoji veoma nisko učešće u predškolskom obrazovanju i srednjem visokom obrazovanju, dok je
stopa bruto upisa u obaveznom obrazovanju (razredi 1-9) je oko 85%, što je opet znatno ispod
proseka zemlje.
Fenomen napuštanja škole i neupisivanje u obrazovanje Do 2014. godine napuštanje škole je obeležio kontinuirani pad, ali 2015. godine značajno je povećan
broj dece koja su napustila školu, kao rezultat odlaska velikog broja porodica prema zapadnim
zemljama. Odbijanje dozvole boravka i vraćanje nazad velikog broja imigranata, kretanja
stanovništva unutar zemlje i neizdavanje odgovarajućih dokumenata, izazvali su probleme u upisu
dece u školama. Ova situacija ponovo aktualizuje fenomen napuštanja i neupisivanja u školama.
Takođe, niska svest, nedostatak koordinacije između institucija, ODO-a i kancelarija civilnog registra,
utiče na neupisivanje i ostaje izazov koji treba da se reši.
40 Nastavni centri služe deci romske, aškalijske i egipćanske zajednice i pod upravom su NVO-a zasnovanih u zajednici.
42
Cilj
Sprovođenje politika i školskih praksi koje
imaju za cilj sveobuhvatne procese je
preduslov zapovećanje uključivanja i
prevenciju napuštanja škole od strane dece.
Jednake mogućnosti i mogućnost da se
ostvari potencijal za svu decu, su glavni
elementi ovog cilja. Povećanje uključivanja i prevencija napuštanja obrazovanja zahteva vreme i ne
može se postići bez pune primene pravnog okvira. Takođe, ovo je složeno pitanje i zrrahteva
mobilizaciju škola, kao i lokalnog i centralnog nivoa.
Povezana pitanja
Uključivanje sve dece u obrazovnom sistemu i sprečavanje napuštanja zavise od kvalitetnog i
efikasnog upravljanja obrazovnim sistemom (oblast 2). Posebno, stvaranje integrisanog sistema za
prikupljanje, obradu i korišćenje podataka bi omogućilo praćenje dece sa posebnim potrebama, kao i
dece koja napuštaju školovanje. Važno je da se prati sprovođenje zakonodavstva, nacionalnih
planova i postojećih smernica. Sa unapređenjem sistema za stručno usavršavanje nastavnika (oblast
4), posebno pružanjem programa obuke za sveobuhvatnost, škole profitiraju i omogućavaju
integrisaniji pristup za svu decu i njihove porodice. Kvalitetna nastava sprovođenjem kurikuluma
(oblast 5) omogućava predškolskim vaspitačima da shvate i sprovodu osnovne ideje i ciljeve OKK-a, i
omogućava organizovanje posebnih nastavnih aktivnosti za decu sa poteškoćama pri učenju u
ključnim nastavnim oblastima, kako na predškolskom, tako i na školskom nivou.
Povećanje uključivanja i jednake mogućnosti
za razvoj, osposobljavanje i obrazovanje
svakog pojedinca u preduniverzitetskom
obrazovanju.
43
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata,
zasebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Rezultat 1.1: Učešće u kvalitetnom predškolskom obrazovanju iznosi 20% dece uzrasta od 0-5.
godina
1.1.1. Podsticanje otvaranja i akreditacije privatnih institucija i centara sa sedištem u zajednici od strane opština. S obzirom da javne predškolske institucije primaju samo mali broj predškolske dece,
pronalaženje stimulativnih rešenja, posebno od strane ODO-a, da se podrže drugi alternativni
oblici, omogućilo bi povećanje uključivanja dece u predškolskim uslugama.
1.1.2. Izrada i sprovođenje programa za osposobljavanje vaspitačica u službi, koje rade sa decom od 0-3. godina. MONT, u saradnji sa razvojnim partnerima, će organizovati različite aktivnosti za stručno
osposobljavanje vaspitačica koje rade sa decom od 0-3. godina, koje su u službi a završile su
samo srednje trogodišnje ili četvorogodišnje obrazovanje.
1.1.3. Razvoj programa za podizanje svesti roditelja o ranom detinjstvu.
U mnogim slučajevima roditelje treba educirati o razvoju u ranom detinjstvu. Ovi programi,
posebno u mestima gde ne postoji predškolska služba, će pomoći roditeljima da shvate i
ostvare aktivnosti koje podržavaju razvoj dece i u kućnim uslovima.
1.1.4. Organizovanje aktivnosti za podizanje svesti društva o značaju predškolskog vaspitanja.
Društvo treba da bude obavešteno o uticaju predškolskog vaspitanja u svojstvu akademskog
razvoja dece u budućnosti. Mnogi roditelji i dalje veruju da je vaspitanje dece u porodičnom
Očekivani rezultati: 1.1. Učešće u kvalitetnom predškolskom obrazovanju iznosi 20% dece uzrasta od 0-5. godina;
1.2. Sva deca petogodišnjeg uzrasta uključuju se u kvalitetnom predškolskom vaspitanju;
1.3. 50% dece sa posebnim potrebama je uključeno u preduniverzitetskom obrazovnom
sistemu;
1.4. Uključivanje dece iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana u osnovnom obrazovanju je
povećano za 10%, dok u nižem i visokom srednjem obrazovanju za 20%;
1.5. Obuhvaćena su sva repatrirana deca u obrazovnom sistemu i jačaju se mehanizmi za
organizovanje nastave u dijaspori;
1.6. Postoje efikasni mehanizmi za sprečavanje, reagovanje na napuštanje, kao i za upis u
preduniverzitetskom školovanju;
1.7. Postoje mehanizmi i programi za identifikaciju i podržavanje učenika sa izuzetnim
intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima u akademskim, kreativnim i
umetničkim oblastima;
1.8. Postoji mehanizmi efikasnih politika kreiranih za promovisanje različitosti kroz integrisani
sistem obrazovanja.
44
okruženju dovoljno za njihov razvoj, stoga trebalo bi predvideti debate i druge oblika podizanja
svesti da roditelji i celo društvo shvate značaj predškolskog vaspitanja.
1.1.5. Pilotiranje novog predškolskog kurikuluma.
Novi predškolski kurikulum treba pratiti i treba izvršiti njegovu procenu. Takođe, treba razviti
materijale za nastavu i učenje, pogodne za različite starosne grupe.
1.1.6. Sprovođenje i praćenje nadležnosti za vaspitačice od 3-5.
Pošto postoji odgovarajući sistem za praćenje vaspitačica prema njihovim nadležnostima, koji
omogućava sigurnost i razvoj kvaliteta, onda je potrebno organizovanje praćenja vaspitačica
na osnovu ovog sistema.
Rezultat 1.2: Sva deca petogodišnjeg uzrasta uključuju se u kvalitetnom predškolskom vaspitanju
1.2.1. Otvaranje novih predškolskih razreda.
Otvaranje novih razreda i organizacija rada u predškolskim razredima koji rade u osnovnim
školama, predškolskim institucijama i centrima zajednica (zasnovanim na jasnim kriterijumima
i kroz transparentan proces licenciranja), kao i rad u dve i više smena će omogućiti povećanje
uključivanja broja dece u predškolskom obrazovanju.
1.2.2. Osposobljavanje vaspitačica za sprovođenje kurikuluma.
Obuke za sprovođenje novog kurikuluma omogućiće ujednačavanje planova rada sa
predškolskom decom, kako u predškolskim razredima, tako i u obdaništima, koje će poslužiti
kao priprema za prvi razred.
1.2.3. Izrada posebnih nastavnih i didaktičkih materijala za predosnovni razred.
Da bi se osigurao kvalitet predškolskog vaspitanja, i da se ujednači vaspitni rad u
predosnovnim razredima i u obdaništima, neophodna je izrada nastavnih i didaktičkih
materijala za ovaj uzrast. Ovi materijali treba da pomognu deci da se pripreme za izazove koji
ih očekuju u budućnosti, u osnovnoj školi.
1.2.4. Stvaranje mehanizma za praćenje kvaliteta u predškolskom vaspitanju prema
kompetencijama vaspitačica.
Kako bi se pratio razvoj kvaliteta u svim predškolskim institucijama i predškolskim razredima
treba da postoji nadzor koji procenjuje njihov učinak. To omogućava primena sistema praćenja
vaspitačica prema kompetencijama koji pomaže u obezbeđivanju kvaliteta.
Rezultat 1.3: 50% dece sa posebnim potrebama je uključeno u preduniverzitetskom obrazovnom
sistemu
1.3.1. Određivanje rodno osetljivih pokazatelja za decu sa posebnim potrebama za SUIO-a.
Radna grupa definiše pokazatelje za identifikaciju dece sa posebnim potrebama.
1.3.2. Funkcionalnost pedagoških timova za procenjivanje.
Timovi procenjivanja koji se sastoje od pedagoga, psihologa, specijalista i nastavnika,
procenjuju pedagoške potrebe dece sa posebnim potrebama i određuju orijentaciju i usluge
koje će biti pružene za njih u obrazovnim institucijama. Treba da se uradi osposobljavanje
pedagoških timova za procenjivanje učenika sa posebnim potrebama, kao i za izradu
instrumenata procenjivanja.
45
1.3.3. Obuka nastavnog osoblja za sveobuhvatno obrazovanje.
Iako je značajan broj nastavnika prošao kroz različite programe obuke za sveobuhvatnost,
društvenu pravdu, etničku, kulturnu, versku, jezičku različitost, itd. to nije dovoljno da bi škole
imale sveobuhvatan pristup. Zbog toga, da škole budu otvorene i da tretiraju svakog učenika
na ravnopravan način, neophodno je da svaki nastavnik poseduje znanja i sposobnosti kako bi
osigurao sveobuhvatnost u obrazovanju. Ova aktivnost je adresirana kod aktivnosti sa brojem
4.1.10 iz oblasti stručnog usavršavanja nastavnika. Obuka treba uključi promovisanje rodne
ravnopravnosti u svim obrazovnim sredinama za sve nivoe obrazovanja.
1.3.4. Pretvaranje dodatnih razreda u izvorne sobe.
Integracija učenika iz spojenih učionica u redovnim učionicama utiče na njihovu socijalizaciju i
korist u obrazovanju. Izvorne prostorije pomažu školama u razvoju društvenih aktivnosti
unutar škole i sa zajednicom izvan škole.
1.3.5. Jačanje mehanizama za podršku škole.
Povećanje broja nastavnika za podršku u školama stvara mogućnost da se podrži veći broj dece
sa posebnim potrebama i teškoćama pri učenju.
Rezultat 1.4: Uključivanje dece iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana u osnovnom obrazovanju je
povećano za 10%, dok u nižem i visokom srednjem obrazovanju za 20%
1.4.1. Usklađivanje programa nastavnih centara.
Iako imamo značajan broj nastavnih centara, oko 40 od njih radi sa različitim programima. Kroz
uspostavljanje kontakta između centara, ovi programi treba da budu usklađeni, prilagođavajući
ih sa potrebama ciljne zajednice.
1.4.2. Izrada uredaba od strane opština za olakšavanje uslova upisa i pohađanje dece iz zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana na predškolskom nivou i u srednjem obrazovanju.
Uzimajući u obzir da u predškolskom nivou imamo izuzetno nisku uključenost dece iz zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana treba preduzeti mere za olakšavanje njihovog upisa na ovom nivou,
kao i u obezbeđivanju povoljnijih finansijskih uslova kako bi se osiguralo njihovo redovno
pohađanje, što podrazumeva subvencionisano plaćanje za pohađanje nastave. Dok, u visokom
srednjem obrazovanju, gde je učešće ovih zajednica, takođe, veoma nisko, pored olakšanja pri
upisu treba razmotriti mogućnost za davanje stipendija za školovanje. Osim toga, rodne razlike
treba razmotriti i uključivati u opštinskim uredbama za podršku upisivanja i pohađanja dečaka i
devojčica u oba nivoa obrazovanja, predškolskog i srednjeg.
1.4.3. Praćenje sprovođenja mera za olakšavanje upisa dece u predškolskom nivou i u visokim
srednjim školama.
MONT će vršiti nadzor i inspekciju sprovođenja olakšavajućih mera za upis dece i osiguraće
njihovo sprovođenje.
1.4.4. Obuka nastavnika za predavanje na romskom jeziku.
U školama gde romska deca pohađaju nastavu i gde se pruža izborna nastava romskog jezika,
nastavnici romskog jezika treba da pohađaju obuku kako bi upotrebili udžbenike romskog
jezika koji su obezbeđeni od strane MONT-a. Ova aktivnost je adresriana kod aktivnosti sa
brojem 4.1.12 iz oblasti stručnog razvoja nastavnika.
46
1.4.5. Organizacija aktivnosti za podizanje svesti zajednice Roma, Aškalija i Egipćana o važnosti
blagovremenog upisa i pohađanja školovanja, sa posebnim osvrtom na devojke.
ODO u saradnji sa nevladinim organizacijama, treba da obaveste roditelje o važnosti upisa i
pohađanja nastave. Aktivnosti treba tačno da odraze potrebe, probleme i različite izazove sa
kojima se suočavaju dečaci i devojčice, a koje utiču na upis i pohađanje nastave, i ako se
devojke suočavaju sa nekom posebnom preprekom u vezi sa početnim upisom.
Rezultat 1.5: Obuhvaćena su sva repatrirana deca u obrazovnom sistemu i jačaju se mehanizmi za
organizovanje nastave u dijaspori
1.5.1. Praćenje sprovođenja zakonodavstva za repatrirane iz nadzorne grupe MONT-a.
Nadzorna grupa MONT-a u saradnji sa ODO i OKZP41 prati sprovođenje zakonodavstva za
repatrirane od strane škola.
1.5.2. Izrada individualnih planova za repatrirane učenike.
Repatrirani učenici, u trenutku kada se uključe u obrazovni sistem, treba da poseduju
pojedinačne planove kako bi se što brže i lakše integrisali u obrazovni proces. Ove planove
treba da izrade škole, u saradnji sa roditeljima i drugim socijalnim službama.
1.5.3. Pregled programa za repatrirane.
Program za repatrirane koji sadrži knjigu učenika i vodič za nastavnike koji je izrađen od strane
Saveta Evrope treba razmotriti i prilagoditi trenutnim okolnostima. Mogu biti potrebni dodatni
materijali.
1.5.4. Obuka nastavnika i opštinskih službenika za program o repatriranim.
Opštine koje imaju veći broj repatrirane dece treba da predvide uključivanje nastavnika i
službenika u programe obuke koji bi olakšali rad i koji bi pružali podršku ovoj deci. Ova
aktivnost je adresirana kod aktivnosti sa brojem 4.1.12 iz oblasti stručnog razvoja nastavnika.
1.5.5. Koordinacija i nadgledanje dopunske nastave od strane grupe za nadgledanje MONT-a.
Proces praćenja dodatne nastave obezbeđuje pružanje kvalitetnih usluga za repatrirana lica.
1.5.6. Organizovanje aktivnosti za učenike iz dijaspore.
MONT u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu će organizovati različite obrazovne i
rekreativne aktivnosti za učenike iz dijaspore koji dolaze u posetu na Kosovu na organizovan
način. MONT će podsticati i podržati stvaranje bratimljenja između škola na Kosovu i onih koji
organizuju nastavu u dijaspori.
Rezultat 1.6: Postoje efikasni mehanizmi za sprečavanje, reagovanje na napuštanje, kao i za upis u
preduniverzitetskom školovanju
1.6.1. Podizanje kapaciteta preventivnih timova na nivou škole, opštine i na centralnom nivou.
Sve opštine treba da uspostave timove EPMPB42 na nivou škola i opština. Članovi treba da
budu obučeni za sprovođenje postojećih dokumenata koji se bave pitanjima napuštanja i
neupisivanja u školovanju.
41 Opštinske kancelarije za zajednice i povratak. 42 EPMPB – Timovi za reagovanje prema neupisivanju i sprečavanju napuštanja.
47
1.6.2. Razmatranje uloge EPMPB-a.
Pošto se EPMPB bave samo obaveznim školovanjem, treba razmotriti i analizirati njihovu ulogu
na nivou srednjeg obrazovanja, pošto je na tom nivou školovanja više prisutna pojava
napuštanja obrazovanja.
1.6.3. Poboljšanje prikupljanja podataka razvrstanih prema polu za napuštanje i neupisivanje.
Treba razmatrati pokazatelje i definisati standardne operativne procedure kako bi se osiguralo
prikupljanje pouzdanih podataka. Treba razviti i primeniti instrumente ranog upozorenja za
sprečavanje napuštanja škole (kao na primer aktivnosti o ne pohađanju školovanja), i treba
precizirati podatke o napuštanju i neupisivanju zajedno sa instrumentima za rano upozorenje
napuštanja. Bilo koja rodna razlika treba da se odražava u procentu napuštanja i uticaju
intervencije za smanjenje stope napuštanja i neupisivanja.
1.6.4. Izrada akcionih planova za sprečavanje napuštanja i neupisivanja u svim opštinama.
Škole, u saradnji sa opštinama, treba da izrade akcione planove za sprečavanje napuštanja, kao
deo razvojnih planova škola/opština sa redovnim izveštavanjem MONT-u. Treba razmotriti
mogućnost organizovanja alternativne nastave (npr. učenje na daljinu) za učenike koji zbog
različitih specifičnih razloga, ne mogu da pohađaju redovno školovanje (npr. hospitalizovani
učenici, itd.).
1.6.5. Podizanje svesti stanovništva za obrazovanje drugih ugroženih kategorija.
Kampanje za javno zagovaranje, debate, video snimci na TV-u su neki oblici podizanja svesti o
obrazovanju rizikovanih kategorija.
1.6.6. Nadgledanje i procena postignutog napretka u sprovođenju politika koje se odnose na
napuštanje i neupisivanje, kao i rano upozorenje za decu u riziku napuštanja.
MONT u saradnji sa opštinama, školama i ostalim partnerima će sprovesti odgovarajuće
politike, pratiće napredak, procenjivanje i izvestiće o napuštanju i neupisivanju u školi.
1.6.7. Organizovanje ubrzane nastave za učenike koji su napustili ili se nisu upisali u školi.
MONT u saradnji sa razvojnim partnerima, organizovaće ubrzanu nastavu za osnovni i niži
srednji nivo za učenike koji su napustili ili se nisu upisali u školi.
Rezultat 1.7: Postoje mehanizmi i programi za identifikaciju i podržavanje učenika sa izuzetnim
intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima u akademskim, kreativnim i umetničkim
oblastima
1.7.1. Stvaranje i razvijanje mehanizama i programa za identifikaciju i podržavanje dece sa
izuzetnim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima.
Pošto se kod nas vrlo malo radi na identifikaciji dece sa izvanrednim intelektualnim
potencijalom i sa posebnim talentima, treba da se razviju mehanizmi i programi za
identifikaciju i podršku ove dece.
1.7.2. Obuka nastavnika i školskih psihologa za rad sa decom sa izvanrednim intelektualnim
potencijalom i sa posebnim talentima.
Za podršku i razvoj ove dece na osnovu pojedinačnog nivoa razvoja i njihovog talenta, treba
osposobljavati nastavnike i školske psihologe da rade sa njima.
1.7.3. Stimulacija dece sa izvanrednim intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima.
Lokalni i centralni nivo treba da predvide obezbeđivanje podsticajnih oblika za ovu decu.
48
1.7.4. Saradnja sa centrima i sa domaćim i međunarodnim organizacijama koje su angažovane u
ovoj oblasti.
Rezultat 1.8: Postoji mehanizmi efikasnih politika kreiranih za promovisanje različitosti kroz
integrisani sistem obrazovanja
1.8.1 Razvije se strategija za promovisanje međuetničkog dijaloga i kontakata između zajednica To uključuje uputstva za aktivnosti kurikuluma i van kurikuluma u školama gde nastavu
pohađaju učenici iz različitih zajednica ili između različitih škola.
1.8.2 Razmatranje odredaba za nastavu jezika
Trenutno, mogućnosti za učenje jezika su ograničene i ne postoji mogućnost da učenici uče
jezike brojčano manjih zajednica. Štaviše, za one zajednice koje ne pohađaju školovanje na
njihovom maternjem jeziku, ne postoji mogućnost da studiraju svoj maternji jezik kao predmet
(ova opcija se trenutno pruža samo za pripadnike romske zajednice). Ova nova aktivnost može
da omogući razvoj nastave jezika na van kurikurlanim osnovama.
1.8.3 Mere za poboljšanje nastave albanskog jezika kao drugog jezika
Albanski jezik kao drugi jezik je izborni predmet u školama sa nastavom na bosanskom i
turskom jeziku. Međutim, ne postoji neka obuka za nastavnike o specifičnostima predavanja
albanskog jezika kao drugog jezika, a ne postoji ni dovoljno školskih udžbenika. Dakle, predlaže
se da mere uključuju razvoj specijalizovanih programa za osposobljavanje nastavnika za
albanski jezik kao drugi jezik, ali i izradu odgovarajućih školskih udžbenika.
1.8.4 Razvoj specifičnih obrazovnih modula za zajednice
Član 8 (7) Zakona o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu,
naglašava da zajednice imaju pravo za specifične obrazovne module za zajednice, u smislu
njihove istorije i tradicije, kako bi se omogućilo očuvanje kulture, identiteta i/ili jezika. Do
danas, ovi moduli su razvijeni za bosansku, tursku i romsku zajednicu. Planira se procena
potreba za razvoj ovakvih modula za druge brojčano manje zajednice na Kosovu.
1.8.5 Razvoj politike za organizovanje nastave za različitost i ljudska prava i prava zajednica za sve
učenike
Nastava za sve učenike o zajednicama koje žive na Kosovu, njihovom identitetu i važnosti
poštovanja različitosti i pluralizma, treba da bude obuhvaćena u svim predmetnim oblastima
koji su pokriveni kurikulom.
Pretpostavke i rizici
Ključne pretpostavke za obezbeđivanje postizanja gore pomenutih ciljeva su:
• Škole izrađuju i pružaju programe za podršku učenicima koji imaju problema u učenju.
• Škole izrađuju planove za uključivanje repatriranih učenika.
• Spremnost centralnih i lokalnih institucija za podršku dece/učenika sa izvanrednim
intelektualnim potencijalom i sa posebnim talentima u akademskim, kreativnim i
umetničkim oblastima.
Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su:
• Nespremnost opština da stimulišu podršku privatnih institucija i centara sa sedištem u
zajednici.
49
• Ne organizovanje programa za dokvalifikaciju vaspitačica u službi od 0-3, od strane Fakulteta
Edukacije.
• Nefunkcionisanje timova za procenu za decu sa posebnim potrebama od strane ODO-a.
• Nastavni centri su pod rizikom zatvaranja zbog nedostatka obezbeđivanja održivosti.
• Nedostatak spremnosti opština za olakšavanje uslova upisa i pohađanja nastave za decu iz
zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na predškolskom i srednjem nivou.
• Nedostatak angažovanja timova na nivou škola i opština za sprečavanje napuštanja.
• Nedostatak stimulacije za decu sa izuzetnom inteligencijom sa posebnim stipendijama od
strane opština.
• Neuspeh u sistematskom prikupljanju podataka raspodeljenih prema polu i za podršku
njihovog korišćenja u postizanju postavljenih ciljeva.
50
7. Strateški cilj 2: Upravljanje obrazovnim sistemom
Upravljanje obrazovnim sistemom, u bilo kojim okolnostima, predstavlja glavni instrument koji
osigurava planiranje i realizaciju određenih politika, kao i uspostavljanje procesa koji vode ka
obezbeđivanju funkcionisanja svih nivoa u obrazovnom sistemu.
Često, upravljanje obrazovnim sistemom se ograničava na administrativni pristup, osiguravajući da
su uloge i odgovornosti svake strane jasno definisane. Takav je pristup koji osigurava održavanje
kontinuiteta i postojećeg stanja, dok sistemi obrazovanja koji ciljaju dublje reforme angažuju se u
proaktivnom pristupu u upravljanju, u cilju postizanja željenih promena. Literatura i dobre
savremene prakse sugerišu da jačanje nivoa škola i njeno angažovanje u određivanju i realizaciji
obrazovnih reformi je preduslov za uspeh same reforme, što znači da direktori škola ne upravljaju
samo ljudskim i materijalnim resursima, već oni treba da se pretvore u stub i motor kvaliteta
obrazovanja u njihovim školama. Ovi zahtevi definišu profil direktora škola kao stručnjaka sa
menadžerskim sposobnostima i iskustvom u obrazovanju.
U okolnostima u kojima je sistem obrazovanja decentralizovan, preduslov za realizaciju promena u
obrazovanju, pored obezbeđivanja finansijske i stručne autonomije u okviru utvrđenih nadležnosti,
ostaje razvoj upravnih kapaciteta, bilo na lokalnom ili na nivou škole, transformacija škole u
organizaciju učenja, gde školski direktor nudi odgovornost i odgovoran je za ovaj proces. U svakom
obrazovnom sistemu, a posebno u onima čiji je cilj jačanje nivoa škole, glavni izazov ostaje
postavljanje mehanizama odgovornosti i efikasnosti sprovođenja obrazovnih politika koje se
utvrđuju od strane nivoa donosilaca odluka. Decentralizacija ne može funkcionisati bez
transparentnosti i odgovornosti. Stoga, instrumenti upravljanja obrazovnim sistemom treba da budu
postavljeni u funkciji podrške, praćenja i redefinisanja procesa i politika koje služe tom cilju.
Izazovi
Nedovoljni kapaciteti na centralnom, opštinskom i školskom nivou Obrazovni sistem na Kosovu je zabeležio napredak u decentralizaciji nadležnosti sa centralnog nivoa
na lokalnom i na nivou škola, imajući za cilj mobilizaciju i posvećenost svih strana u procesu, za
efikasno realizovanje misije u obrazovnom sistemu. U kontekstu promene uloga, odgovornosti i
očekivanja, u kombinaciji sa visokim nivoom promene osoblja, potreba za dodatnim upravljačkim
sposobnostima na svim nivoima je još više naglašena, dok koordinirani i koherentni pristup delovanja
na svim nivoima postaje preduslov za uspeh.
Nekoherentnost u oblasti zakonodavstva i politika Zakonodavstvo ostaje ključni mehanizam za određivanje modaliteta funkcionisanja obrazovnog
sistema i ključnih politika u sistemu. Potreba za razvoj i modifikaciju obrazovnih sistema
podrazumeva i potrebu modifikacije postojećeg zakonodavstva ali i razvijanje novih delova
zakonodavstva. Izazov ostaje obezbeđivanje koherentnog pristupa različitih delova primarnog i
sekundarnog zakonodavstva i obezbeđivanje koherentnog pristupa sprovođenja obrazovnih politika.
Sprovođenje i praćenje sprovođenja zakonodavstva od strane izvršnog i zakonodavnog nivoa je još
daleko od željenog.
Nedostatak profesionalnog upravljanja i autonomije škole Za skoro jednu deceniju nakon završetka rata na Kosovu, funkcionisanje vaspitno-obrazovnih i
osposobljavajućih institucija (škola) na Kosovu, je razvijeno unutar centralizovanog obrazovnog
sistema. Ideja prenošenja nadležnosti na nivou škole je blisko povezana sa nastojanjima za jačanje
51
škole. Upućivanje škole prema njenom razvoju kao organizacija učenja predstavlja glavni korak u
mobilizaciji školske zajednice ka unapređenju kvaliteta usluga u školi. Regrutovanje menadžera škola
koji imaju stručne osnove u oblasti obrazovanja, upravljanja i rukovođenja je značajan korak ka
postizanju cilja da škole budu odgovorne za sopstveni razvoj. Razvoj zakonodavne osnove ili izmena
postojećeg zakonodavstva kako bi se omogućila transformacija škola u organizacije učenja,
omogućavajući veću finansijsku i stručnu autonomiju, biće od suštinskog značaja za uspeh ovog
pristupa. Dakle, izazov ostaje obezbeđivanje uslova i kapaciteta za jačanje autonomije škola i
uspostavljanje profesionalnog upravljanja u školi, a koji vodi ka postizanju ovog cilja.
Nezasnivanje odluka na podacima Često nije jasan izvor određenih obrazovnih politika. Ili, još više su zabrinjavajuće situacije kada se
politike obrazovanja formulišu bez da su zasnovane na pravim informacijama, što obuhvata i praksu
određivanja politika na osnovu intuicije pojedinaca ili određenih odgovornih grupa. Podaci
(statistike) iz terena, kao i nalazi iz domaćih i međunarodnih istraživanja, mogu biti izvori od kojih se
informiše proces oblikovanja određenih politika u obrazovanju. Ili, drugačije rečeno, stvarno stanje
na terenu koje nam je predstavljeno kroz statistike, kao izvor informacija, trebalo bi da utiče na
prirodu i vrstu politika u obrazovanju. Prema tome, izazov izgradnje sistema za upravljanje
informacijama u obrazovanju ne treba da bude ograničen na nivou prikupljanja podataka. U stvari,
treba da sadrži analizu i interpretaciju podataka kako bi se koristili za donošenje odluka i kreiranje
politika.
Loši uslovi i nepovoljno okruženje za kvalitetnu nastavu Okruženje treba posmatrati sa ugla osiguravanja uslova infrastrukture za nastavu, uključujući
neophodan i adekvatan prostor, adekvatan inventar za nastavu i učenje, kao i pružanje bezbednog,
zdravog i iznad svega, prijateljskog okruženja. Pošto je poslednjih godina fokus stavljen na povećanju
fizičkog prostora za učenje, u narednim godinama ostaje izazov da se radi, pored kontinuiranog
povećanja školskih prostorija, i na obezbeđivanju upravljanja i adekvatnog održavanja infrastrukture
i stvaranju bezbednijih, zdravih i prijateljskih okruženja.
Cilj
Glavni prioriteti u ovoj oblasti ostaju
izgradnja kapaciteta za upravljanje na
centralnom, opštinskom i školskom nivou.
Na nivou škole su obuhvaćene i strukture
kao što su školski upravni odbor, savet
roditelja, itd. Profesionalizacija uloga menadžera vaspitno-obrazovnih institucija je prioritet od
velikog značaja koji treba izgraditi na poslu urađenom u uspostavljanju standarda profesionalne
prakse direktora i podizanju standarda regrutovanja direktora. Drugi prioritet ostaje, takođe, i
unapređenje mehanizama finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, kako bi se adresirale
različite specifičnosti vaspitno-obrazovnih i institucija osposobljavanja kako bi se omogućile razvojne
aktivnosti. Unapređenje postojećeg sistema upravljanja podacima u obrazovnom sistemu i njihova
upotreba u kreiranju politika će ostati još jedan prioritet u narednom periodu. Iz ugla infrastrukture
prioritet za naredni period se smatra obezbeđivanje i održavanje adekvatnog funkcionalnog prostora
i bezbednog i zdravog okruženja. Jačanje uloge roditelja i zajednice u procesu odlučivanja u školi, kao
i jačanje mehanizama odgovornosti u obrazovnom sistemu, će biti glavne karike u razvoju
obrazovnog sistema na Kosovu u narednom periodu.
Kvalitetno i efikasno upravljanje obrazovnim
sistemom, zasnovano na transparentnosti i
odgovornosti.
52
Povezana pitanja
Efikasno upravljanje obrazovnog sistema se nadovezuje, pre svega, sa podizanjem svesti strana u
sistemu za reforme u obrazovanju koje su u toku. Stvaranje mehanizama odgovornosti i kontrole
trebao bi da bude vodeći princip u izgradnji kapaciteta za upravljanje u sistemu. Štaviše,
decentralizacija ovlašćenja obrazovnog sistema zavisi i od posvećenosti i kapaciteta rukovodećih
organa na nivou škole kao što su: upravni odbor škole, savet roditelja, savet učenika i akademska
zajednica škole. Važna tema u razvoju efikasnog upravljanja obrazovnog sistema su i jednake
mogućnosti i podsticanje učešća žena na rukovodećim pozicijama. Takođe, upravljanje obrazovnim
sistemom treba da adresira i druge aspekte kao što je sveobuhvatnost i kvalitet, kao osnovni principi
u izgradnji mehanizama za upravljanje obrazovnim sistemom. Jačanje škole kao organizacija treba da
bude povezano i sa aktivnostima obezbeđivanja kvaliteta (oblast 3), kako bi se uspostavila veza i
koherentnost između ovih inicijativa.
Očekivani rezultati: 2.1. Izgrađuju se kapaciteti za efikasno i odgovorno upravljanje sistemom na centralnom i
lokalnom nivou, kao i efikasno upravljanje na nivou škola;
2.2. Određuju se profesionalstručni standardi za regrutovanje i mehanizmi za upravljanje
karijerom rukovodilaca vaspitno-obrazovnih institucija;
2.3. Sprovodi se funkcionalni mehanizam finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja koji
doprinosi razvoju škole le;
2.4. Pripremaju se i objavljuju redovni izveštaji na osnovu analiza i interpretacija podataka (iz
SUIO-a) i i ove analize se upotrebljavaju u kreiranju politika;
2.5. Zakonodavstvo je usklađeno i kompletirano za celokupan sektor preduniverzitetskog
obrazovanja kako bi se odrazile izmene u zakonodavstvu i drugim politikama;
2.6. Škole su stvorile bezbedna, prijateljska i zdrava okruženja za sve;
2.7. Izgrađuje se efikasni sistem upravljanja obrazovnim objektima koji doprinosi stvaranju
odgovarajućih okruženja za učenje;
2.8. Poboljšava se obrazovne infrastrukture kroz izgradnju, renoviranje, proširenje i
opremanje obrazovnih institucija sa adekvatnim sredstvima za nastavni proces.
53
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata,
zasebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Rezultat 2.1: Izgrađuju se kapaciteti za efikasno i odgovorno upravljanje sistemom na centralnom
i lokalnom nivou, kao i efikasno upravljanje na nivou škola
2.1.1 Restrukturiranje organizovanja ODO-a u skladu sa decentralizovanom strukturom
obrazovnog sistema.
Zbog različitih veličina opština, njihovi resursi za obrazovanje variraju na značajan način. Ideja
je da se sadašnje osoblje iskoristi na što efikasniji način kako bi se prilagodili novim
odgovornostima u oblasti razvoja obrazovanja na opštinskom nivou. Zbog toga, različiti
modeli za organizacionu strukturu ODO-a moći će da upućuju opštine da ojačaju međusobnu
saradnju, posebno među manjim opštinama. Sprovođenje će biti urađeno u saradnji sa
nadležnim ministarstvima.
2.1.2 Obuka osoblja ODO-a na osnovu identifikovanih potreba i u skladu sa decentralizovanom
strukturom obrazovnog sistema.
Aktivnosti bi trebalo zasnivati na dosadašnjim aktivnostima i treba da budu orijentisana
prema specifičnim oblastima stručnih nadležnosti ODO-a, kurikularne reforme i drugih
politika kao što su aktivnosti obezbeđivanja kvaliteta. To će biti zasnovano na proceni potreba
ODO-a za razvoj kapaciteta.
2.1.3 Izrada uredbi i podržavajućih smernica za upravljanje obrazovanja na opštinskom nivou.
S obzirom na trenutni kontekst dinamičkog prenosa nadležnosti na opštinski nivo, standardan
vodič bi trebao da dokumentuje sve uredbe, postojeće i nove zakone koji određuju delokrug i
rad ODO-a. Vodič treba ažurirati najmanje jednom godišnje. On treba da sadrži niz smernica
koje se bave specifičnim oblastima upravljanja obrazovnim sistemom če služiti boljoj
koordinaciji.
2.1.4 Obuka osoblja MONT-a za planiranje, kreiranje politika i nadzor.
Ovde će se uzeti u obzir aktivnosti koje su se realizovale u prošlosti u ovoj oblasti, ciljajući
izraženiji fokus na kreiranju politika, planiranju, sprovođenju i nadzoru, kao i povezivanjem sa
različitim podsektorima u sistemu.
2.1.5 Razvoj mehanizama za efikasnu komunikaciju između različitih strana u sistemu putem
izveštavanja i drugih redovnih procesa koordinacija.
Aktivnosti takve prirode će biti usmerene ka proširenju aktivnosti koordinacije koje se
trenutno praktikuju, u funkciji koordinacije i sadržajnijeg izveštavanja. Sastanci MONT – ODO
mogli bi se transformirati u redovne forume sa utvrđenim pod-temama, i takođe i sastanci sa
drugim stranama u procesu. Dok, izveštavanja bi mogla ići dalje od formalnih i statističkih
izveštaja, ali sa sadržajnijim analizama. Godišnji izveštaji MONT-a će biti pripremljeni u formi
analiza funkcionisanja sistema i biće zasnovani na empirijskim i statističkim podacima, kao i
na nalazima domaćih i međunarodnih istraživanja, a biće objavljeni prema potrebama interne
publike i javnosti.
54
2.1.6 Funkcionalizacija i osnaživanje saveta roditelja na nivou škole, opštine i države kroz
pružanje podrške za njihov rad i nadzor njihovog rada.
Učešće roditelja je često prečica za neke dobrovoljne doprinose za funkcionisanje škole.
Obrazovanje, u stvari, ima potrebu za partnerstvom između nastavnika, roditelja i učenika.
Roditelji treba da budu uključeni u proces obrazovanja: da podrže redovno pohađanje, da
pomognu u rešavanju problema, da izraze svoje očekivanja na pitanja menadžmenta. Roditelji
treba da se informišu u vezi sa svojim pravima i da se motivišu da aktivno doprinesu punom
razvoju dece i poboljšanju rezultata škole. Posebnu pažnju treba posvetiti zastupljenosti i
angažovanju roditelja iz nevećinskih zajednica.
2.1.7 Obuka administrativnog osoblja i članova upravnih organa škole za upravljanje i
rukovođenje.
Obuke Upravnog odbora će biti usmerene ka jačanju njihove uloge u donošenju odluka i
nadzoru, kao i u povećanju odgovornosti u školi.
2.1.8 Stvaranje mreže saradnje i komunikacije između škola u oblasti rukovođenja i stručnog
razvoja nastavnika (Zajednica učenja).
Mreže škola su efikasan pristup, (skoro) bez dodatnih troškova, za uzajamnu razmenu
iskustava i učenja između škola. Prva iskustva su veoma obećavajuća i pokazuju značajne
pozitivne promene. Ovaj pristup treba proširiti u celoj zemlji.
2.1.9 Jačanje integrisanog pristupa u planiranju između MONT – ODO- Škola.
SPOK je osnovna strategija koja nudi konkretne osnove za planiranje na svim nivoima.
Uspešna realizacija SPOK-a u velikoj meri će zavisiti od dobre komunikacije i saradnje između
centralnih, lokalnih i nivoa škole. To je razlog zašto sprovođenje SPOK-a treba da bude
sastavni deo redovnih radnih planova – u MONT-u, ODO-u i u školama. Pristup integrisanog
planiranja Vlade Kosova nudi pogodan način za stvaranje povezanosti između različitih nivoa:
planiranje nivoa MONT, ODO-a i nivoa škole treba da budu povezana odozdo ka vrhu, tako i
od vrha na dole, Razvojni plan škole i Opštinski razvojni plan obrazovanja treba da sadrže
reference za SPOK. Redovni izveštaji o napretku i problemima treba da obaveste MONT o
stanju sprovođenja SPOK-a: na ovaj način MONT može raditi za napredak i da obezbedi
potpunu primenu.
2.1.10. Upravljanje mrežom škola
MONT organizuje proces planiranja mreže škola, uzimajući obzir podatke o infrastrukturi,
demografska kretanja u zemlji i na osnovu konsultacija sa svim opštinskim odeljenjima
obrazovanja za određivanje najefikasnijeg modela za upravljanje mrežom škola.
2.1.11. Jačanje autonomije škola
Ovo se odnosi na reviziju zakonodavstva na snazi, uključujući zakon o obrazovanju u
opštinama Republike Kosova i relevantnim administrativnim uputstvima za jačanje donošenja
odluka na školskom nivou u pogledu zapošljavanja nastavnika i rukovodilaca vaspitno-
obrazovnih institucija. Ova dalja decentralizacija će biti usklađena sa idejom decentralizacije
kurikularnih ovlašćenja na nivou škola, kao i planiranja za procenjivanje škole kao deo
inicijative za obezbeđivanje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju.
55
Rezultat 2.2: Određuju se stručni standardi za regrutovanje i mehanizmi za upravljanje karijerom
rukovodilaca vaspitno-obrazovnih institucija
2.2.1 Određivanje statusa direktora i zamenika direktora vaspitno-obrazovnih institucija.
Na osnovu važećeg zakonodavstva potrebno je pojašnjenje o poziciji rukovodilaca vaspitno-
obrazovnih institucija i institucija za osposobljavanje i, u slučaju potrebe, razvoj i razmatranje
zakonodavstva kako bi pozicija direktora postala pozicija stručne karijere.
2.2.2 Stvaranje mehanizama za nadzor i procenjivanje učinka direktora i zamenika direktora.
Produženje ugovora direktora će biti izvršeno na osnovu procene učinka od strane Upravnog
odbora škole i ODO-a, u skladu sa utvrđenim okvirima iz nivoa MONT-a.
2.2.3 Funkcionalizacija mehanizama za izbor direktora i zamenika direktora, uključujući i obuku
Komisija za izbor.
Razvojni mehanizmi u prošlom periodu trebalo bi da se funkcionalizuju na nivou zemlje kako
bi osigurali da je izbor direktora škole usmeren prema primenjivim standardima učinka za
ovu profesiju.
2.2.4 Razvoj sistema za upravljanje karijerom direktora i zamenika direktora na osnovu važećih
standarda.
Treba uspostaviti pravnu osnovu za upravljanje karijerom direktora škola uključujući
standarde učinka u različitim fazama, instrumente za praćenje njihovog učinka i modalitete
napredovanja u karijeri.
2.2.5 Pružanje jednakog pristupa za žene i muškarce u programima stručnog razvoja direktora i
zamenika direktora i nastavnika koji imaju za cilj ostvarivanje karijere u upravljanju,
obezbeđujući sveobuhvatnu ponudu i održivo finansiranje.
Treba uspostaviti mehanizam za akreditaciju programa za direktore škola i menadžere, kao i
utvrditi mehanizam finansiranja programa za menadžere i one koji ciljaju ovu karijeru,
uključujući osoblje koje radi na jezicima zajednica. To implicira proširenje postojeće ponude
programa za stručni razvoj, sa ciljem izgradnje domaćih kapaciteta.
Rezultat 2.3: Sprovodi se funkcionalni mehanizam finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja
koji doprinosi razvoju škole
2.3.1 Razmatranje formule finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja pružanjem mogućnosti
rešavanja različitih specifičnosti škola u korist kvaliteta.
U celini, sadašnji nivo finansiranja obrazovanja ne zadovoljava potrebe za mnoga neophodna
poboljšanja kvaliteta u obrazovanju u školama. Stručne škole imaju neke naglašene potrebe
za materijalom koji omogućava realizaciju praktičnog rada, tako da formula finansiranja treba
da se bavi ovim specifičnostima. Takođe, formula finansiranja treba da tretira i realnost škola
koje nude usluge deci sa posebnim obrazovnim potrebama, dok treba da se cilja povezanost
između stanja u infrastrukturi škole i budžeta za održavanje. Formula finansiranja, takođe,
treba da nastavlja da uzima u obzir veće potrebe finansiranja za škole koje pohađaju
zajednice, a posebno škole koje rade na jezicima zajednica.
2.3.2 Povećanje efikasnosti procesa planiranja budžeta obrazovanja na lokalnom nivou.
Na godišnjem nivou MONT pokreće postupke u saradnji sa drugim relevantnim akterima kako
bi se razmotrili efikasnost procesa planiranja na lokalnom nivou i u školi, u cilju povećanja
efikasnosti planiranja budžeta.
56
2.3.3 Razvoj kapaciteta u školi i u ODO-a za finansijsko upravljanje.
Ove aktivnosti će se zasnivati na dosadašnjem radu i prethodiće im detaljna analiza potreba,
povezivajući ih sa novom formulom finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja i
poteškoćama identifikovanih do sada u sprovođenju finansijske reforme.
2.3.4 Utvrđivanje pokazatelja troškova realizovanih u obrazovanju u cilju procene efikasnosti
troškova u obrazovanju.
Rezultat 2.4: Pripremaju se i objavljuju redovni izveštaji na osnovu analiza i interpretacija
podataka iz SUIO, i ove analize se upotrebljavaju u kreiranju politika
2.4.1 Restrukturiranje divizije za koordinaciju politika i statistika kako bi se razjasnile uloge u vezi
sa SUIO.
Ne radi se o suštinskom restrukturiranju već više o reorganizaciji postojećih resursa ka
osiguranju procesa koji vode u većem korišćenju izveštaja SUIO-a za donošenje odluka.
2.4.2 Razvoj kapaciteta za prikupljanje, analizu i naprednu interpretaciju podataka.
Aktivnosti se trebaju zasnivati na obukama obavljenim u prethodnim godinama i na analizi
potreba za prikupljanje, obradu i izveštavanje podataka. U okviru ove oblasti uključeno je i
razmatranje postojećih administrativnih uputstava za prikupljanje podataka, kao i razvoj
uputstava za prikupljanje osetljivih podataka o etničkoj pripadnosti/pripadnosti zajednica.
2.4.3 Razvoj procedura za upravljanje podacima i njihovo korišćenje.
Ove procedure će se formulisati u dve nove politike. Jedna će biti usmerena prema internim
procesima nakon završetka izveštaja i analiza, uključujući i modalitete pokretanja dodatnih
analiza koje mogu biti potrebne za određene podsektore. Druga politika će biti usmerena ka
komunikaciji sa stranama i širom javnošću.
2.4.4 Razvoj platforme za integraciju postojećih sistema informacija i baze podataka za sve nivoe. Treba izraditi platformu za integraciju i razmenu automatizovanih podataka sa četiri baze
podataka za licenciranje nastavnika, procenu učenika, kartu škole i troškove postojećeg
sistema, omogućavajući razmenu podataka i njihovu integraciju za određene ciljeve i potrebe,
kao i izbegavajući dvostruko prikupljanje podataka.
2.4.5 Izgradnja kapaciteta za korisnike podataka iz škola, ODO-a, centralnog nivoa i univerziteta. Podizanje kapaciteta za nivo MONT-a će biti planirano u kontekstu promena koje se vrše u
platformi SUIO-a, dodatnim podacima koji će se prikupiti i potrebi za korišćenje podataka i
analiza za donošenje odluka. Podizanje kapaciteta za ODO, škole i univerzitete treba da bude
povezano za procedurama prikupljanja podataka i unosa podataka u sistemu, a sa posebnim
osvrtom na njihovo korišćenje u odlučivanju.
2.4.6 Dopuna okvira pokazatelja prema UNESCO, EUROSTAT i OECD. Uzeće se u obzir dosadašnji rad u razvoju pokazatelja u oblasti obrazovanja prema
pokazateljima UNESCO-a u cilju njihovog daljeg ažuriranja.
57
Rezultat 2.5: Zakonodavstvo je usklađeno i kompletirano za celokupan sektor
preduniverzitetskog obrazovanja kako bi se odrazile izmene u zakonodavstvu i drugim politikama
2.5.1 Analiza koherentnosti primarnog i sekundarnog zakonodavstva u odnosu na nacrte zakona
koji su u procesu usvajanja, drugim politikama i zakona izvan sektora obrazovanja.
Analiza zakonodavstva se vrši da bi se identifikovale kolizije u okviru zakonodavstva i da se
obezbedi koherentnost u zakonodavstvu obrazovanja sa drugim relevantnim nacionalnim
zakonima. Posebnu pažnju treba pridati mogućnosti razvoja, a posebno povećanju stručne
autonomije i odgovornosti škola i nadležnosti Upravnog odbora škola.
2.5.2 Izrada dinamičkog plana za razmatranje zakonodavstva.
Dinamički plan može da se menja na godišnjoj osnovi, u zavisnosti od dešavanja i prioriteta
koji mogu nastati u međuvremenu.
2.5.3 Izrada i dopuna zakonskih i podzakonskih akata.
Biće identifikovani najefikasniji modaliteti za izradu politika i podzakonskih akata koje
sprovode vladine propise za takva razmatranja, obezbeđujući učešće javnosti i koordinaciju
dimenzija novih politika.
2.5.4. Nadgledanje sprovođenja zakonskih i podzakonskih akata.
Dok sve mora biti učinjeno za sprovođenje zakonskih i podzakonskih akata, nadzor pokazuje
ne samo nivo trenutnog sprovođenja, već i uspehe i nedostatke. Na osnovu ovih rezultata
MONT može raditi i upravljati procesom pune primene. Tako nadzor MONT-a nije cilj sam po
sebi, već osnova za diskusiju, upravljačke odluke i raspodelu sredstava. MONT ima potrebu za
razvijanje okvira praćenja kako bi pratio sprovođenje zakonodavstva.
Rezultat 2.6: Škole su stvorile bezbedna, prijateljska i zdrava okruženja za sve
2.6.1 Aktivnosti podizanja svesti za životnu sredinu i zdravlje. Ideja je da se izrade različiti materijali za podizanje svesti i da se organizuju različite aktivnosti
na nivou škola i medija, uključujući roditelje i zajednicu. Ove aktivnosti treba da prepoznaju
potrebe i različite zabrinutosti što se tiče zdravlja i bezbednosti dečaka i devojčica.
2.6.2 Stvaranje mehanizama za promociju zdravlja na opštinskom i školskom nivou. Upravni odbor škole treba da preuzme na sebe odgovornost za rešavanje pitanja zdravog
okruženja. Aktivnosti na nivou škole će biti koordinirane iz opštinskog nivoa.
2.6.3 Izrada materijala o zdravlju i školskom okruženju. Izrađuje se vodič za zdrave škole, objavljuju se i organizuju promotivne aktivnosti u svim
školama.
2.6.4 Analiziraju se potrebe za pijaćom vodom i sanitarnim čvorovima, i razvijaju se mehanizmi za njihovo održavanje.
2.6.5 Izrada vodiča o bezbednosti u vaspitno-obrazovnim institucijama Nakon objavljivanja vodiča organizuju se promotivne aktivnosti u svakoj školi.
2.6.6 Izgradnja mehanizama za reagovanje u vanrednim situacijama. Vanredne situacije treba da uključuju rizike svih priroda, uključujući i prirodne nesreće.
2.6.7 Postavljanje vatrogasne opreme u školama.
58
2.6.8 Opremanje škola kompletima za prvu pomoć. To će biti praćeno obukom najmanje tri nastavnika/osoblja za svaku školu i opštim vodičem
Prve pomoći.
2.6.9 Aktivnosti podizanja kapaciteta škola i ODO-a za sprečavanje nasilja. Aktivnosti koje doprinose u sprovođenju trenutne regulative za sprečavanje i izveštavanje
nasilja u vaspitno-obrazovnim i institucijama osposobljavanja i, takođe, aktivnostima
povezanim sa obavezama obrazovnih institucija za identifikaciju, referisanje i podršku dece,
koja su, potencijalno, direktne žrtve nasilja u svojim kućama, ili svedoci nasilja u porodici, u
svojim domovima. U okviru aktivnosti za izgradnju kapaciteta, pažnja će biti posvećena nasilju
na osnovu pola unutar škola.
2.6.10 Obuka školskog osoblja za bezbednost i zdravlje u školi. Biće obučeno 50% rukovodećeg i nastavnog osoblja za bezbednost i zdravlje u školi.
Rezultat 2.7: Izgrađuje se efikasni sistem upravljanja obrazovnim objektima koji doprinosi
stvaranju odgovarajućih okruženja za učenje
2.7.1 Razvoj normi i standarda za projektovanje obrazovnih objekata za sve nivoe.
Norme i standardi postoje za nivo 1-9 i biće razvijeni za predškolsko obrazovanje, stručno
obrazovanje i visoko obrazovanje.
2.7.2 Promocija normi i standarda izgradnje objekata na svim nivoima i kod svih strana.
Organizuju se sastanci u svim regionima, uključujući ODO, odeljenja urbanizma, projektantske
biroe, direktore škola, itd.
2.7.3 Nadgledanje sprovođenja normi i standarda izgradnje standarda.
Izrađuju se redovni izveštaji u vezi poštovanja standarda izgradnje u zavisnosti od određenih
projekata i prema potrebama.
2.7.4 Procena fizičkog stanja vaspitno-obrazovnih objekata.
Ova procena se vrši kroz podatke databaze za školske objekte. Ova procena je neophodna za
planiranje investicija za izgradnju, renoviranje i proširenje prostora za nastavu. Na osnovu
ovoga MONT nudi tehničku pomoć u sprovođenju standarda izgradnje prostora za nastavu.
2.7.5 Izrađuju se smernice za održavanje i zaštitu školskog prostora svih profila i nivoa.
2.7.6 Unapređenje baze podataka za obrazovne objekte.
Biće urađeno ažuriranje baze podataka za nivo 1-12 i proširenje programa za predškolski nivo
i visoko obrazovanje. Biće urađeno povezivanje sa centralnim nivoom SUIO-a.
2.7.7 Izrada smernica za planiranje investicija u novim školskim zgradama.
Vodič treba da obuhvati procedure podnošenja zahteva opština za odobravanje izgradnje
školskih objekata.
2.7.8 Izrada investicionog plana za školske prostorije za period od 3 do 5 godina.
Na osnovu zahteva opština, prema postojećim kriterijumima, MONT izrađuje planove za
srednjoročne i dugoročne investicije. Kriterijumi investicija će biti razmotreni na
kontinuiranim osnovama u zavisnosti od razvoja i dostignuća u oblasti infrastrukture.
59
Rezultat 2.8: Poboljšava se obrazovna infrastruktura kroz izgradnju, renoviranje, proširenje i
opremanje obrazovnih institucija sa adekvatnim sredstvima za nastavni proces
2.8.1 Izgradnja novih školskih objekata u nastojanju da 1/3 učenika pohađa nastavu u jednoj smeni. Identifikacija lokacija za izgradnju novih škola će biti urađena na osnovu analiza izvedenih iz
školske karte (plan investicija) prema primenjivim normama i standardima i očekivanim
demografskim promenama. Tokom petogodišnjeg perioda se očekuje da bude izgrađeno 25
novih školskih objekata.
2.8.2 Izgradnja objekata za predškolsku/predosnovu nastavu. Planirana je izgradnja 18 predškolskih/predosnovnih institucija prema normama i
standardima.
2.8.3 Renoviranje vaspitno-obrazovnih objekata. Renoviranje se vrši na osnovu procene fizičkog stanja objekata i prema važećim normama i
standardima kako bi objekti postali funkcionalniji za sistem obrazovanja i reformu
kurikuluma. Tokom petogodišnjeg perioda će biti renovirano 250 objekata.
2.8.4 Opremanje škola sa paketima sportskih sala. Obezbeđivanje ove opreme će biti urađeno prema specifičnostima koje su već definisane od
strane MONT-a, a koje su u skladu sa međunarodnim standardima. Ukupno 40 škola će biti
opremljeno sa paketima sportskih hala tokom petogodišnjeg perioda.
2.8.5 Opremanje učionica sa adekvatnim inventarom za učenje. Nabavka inventara za učenje će biti zasnovana na principu pružanja prijateljskog i
adekvatnog okruženja za učenje. Biće uzeti u obzir važeći standardi i norme za vaspitno-
obrazovnu infrastrukturu. Ukupno 60 objekata će biti opremljeno adekvatnim inventarom za
učenje.
2.8.6 Opremanje škola sa ličnim ormarima za učenike. Ormari će biti osigurani prema specifičnostima koje su izrađene od strane MONT-a i
uzimajući u obzir trenutnu realnost u školskom prostoru. Tokom petogodišnjeg perioda biće
opremljeno 30% škola sa individualnim ormarima za učenike.
2.8.7 Proširenje i poboljšanje nastavnog okruženja u institucijama visokog obrazovanja
Izgradnja novih prostorija i poboljšanje postojećih objekata na osnovu programa koji pružaju
institucije visokog obrazovanja. Biće izgrađeno tri novih objekata za institucije visokog
obrazovanja.
Pretpostavke i rizici
Ključne pretpostavke za obezbeđivanje postizanja gore navedenog cilja su:
• Opštinski nivo izvršava u potpunosti svoje odgovornosti i nadležnosti definisane zakonom.
• Priprema procesa i strukture podeljene u fazama što školama omogućava da preuzmu veću nadležnost i da ih drže odgovornim.
• Povećanje posebnog granta za obrazovanje kako bi se omogućilo održivo finansiranje za sve škole i da bi se podstakle razvojne aktivnosti.
• Direktori i upravni saveti preuzimaju dodatnu ulogu u razvoju škole.
Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su:
60
• Ograničeni kapaciteti za stručno upravljanje na školskom i opštinskom nivou.
• Nedostatak finansijskih resursa za kapitalne investicije.
61
8. Strateški cilj 3: Obezbeđivanje kvaliteta
Obezbeđivanje kvaliteta u obrazovanju je svaki sistematski proces koji služi da se potvrdi da li usluga
koja se pruža učeniku ispunjava određene uslove. Primarni cilj pravog sistema za obezbeđivanje
kvalitete je da se obezbedi visoko kvalitetno obrazovanje za sve, da se omogući pronalaženje
mogućih nedostataka u procesu obrazovanja, kao i da se preduzmu konkretni koraci za moguća
poboljšanja. Na ovaj način će se poverenje građana u obrazovni sistem povećati.
Obezbeđivanje kvaliteta zahteva mehanizme različitih nivoa, u zavisnosti od načina organizacije
obrazovnog sistema. Ovi mehanizmi treba da budu u stanju da podrže procenu stanja u školi43, ali i
da podrže poboljšanje stanja na osnovu preporuka procene. U principu, školi je potrebna nezavisna
procena, ali i stručna podrška za postizanje postavljenih standarda.
Razvojno planiranje škole se smatra procesom putem kojeg škola preuzima odgovornost o njenom
razvoju, npr za poboljšanje svog učinka i doprinos u sprovođenju nacionalnih politika. U kontekstu
politika decentralizacije, razvojno planiranje ima za cilj da poboljša efikasnost i efektivnost
upravljanja školom. Razvojno planiranje počinje sa analizom potreba i, na osnovu toga, određuju se
razvojni prioriteti u kontekstu trogodišnje perspektive.
Novi pristupi zahtevaju izgradnju kapaciteta za njihovo sprovođenje. Ova vrsta izgradnje nadilazi
obuke, protežući se na jačanju novih struktura za obavljanje njihovih poslova. Kao važan element u
obezbeđivanju kvaliteta pojavljuje se pritisak „odozdo prema gore“ koji trebaju vršiti građani, pre
svega učenici i njihovi roditelji, tražeći da škola pruži kvalitet. To podrazumeva podizanje svesti i
njihovo osnaživanje za povećanje zahteva ove prirode koji obavezuju škole i donosioce odluka na
centralnom i lokalnom nivou da rade kako bi se obezbedio kvalitet.
Međunarodni i nacionalni testovi, kao i test postignuća, nakon obaveznog obrazovanja, državni ispit
mature ili PISA, smatraju se važnim instrumentima za obezbeđivanje kvaliteta, budući da pružaju
sistematsku informaciju o anomalijama sistema i nastavnog programa i, kao takvi, mogu se koristiti
za preduzimanje koraka u pravcu njihovog izbegavanja.
Izazovi
Nefunksionalni mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta Obezbeđivanje kvaliteta je jedna od najslabijih tačaka preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu.
Mehanizmi koji su postojali ranije, kao Pedagoški zavod Kosova, državni ispit za nastavnike,
pedagoški zavodi u nekim opštinama i pedagozi u školama, ukinuti su 2000. godine, odlukom
UNMIK-a, i nisu zamenjeni novim funkcionalnim mehanizmima. U međuvremenu, formirane su
institucije kao Pedagoški Institut Kosova i Inspektorat za obrazovanje, ali njihova je dužnost
pokrivanje samo nekih aspekata obezbeđivanja kvaliteta, dok njihovi izveštaji nisu imali sistematski
uticaj na donošenje odluka. Takođe, u zadnjih sedam godina uočava se trend ponovnog
zapošljavanja pedagoga i psihologa u školama, ali njihova aktivnost ostaje nekoordinisana i bez
nadzora izvana. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Zakon o obrazovanju je doneo u opštinama
nove dinamike u oblasti obezbeđenja kvaliteta, prenoseći neke odgovornosti i ovlašćenja u ovoj
oblasti sa centralnog na lokalnom nivou. Međutim, usvajanje ovog zakona zateklo je opštine
nepripremljene u pogledu kadrova, ali i u pogledu logistike, za izazov kao što je obezbeđivanje
43 U ovom poglavlju, reč “škola” se koristi za opisivanje preduniverzitetskih obrazovnih ustanova nivoa ISCED 0-3.
62
kvaliteta, naročito kada ne postoji jedinstveni sistem za obezbeđivanje kvaliteta na mestu, stoga
nedostaju kriterijumi, standardi i transparentni procesi za obezbeđivanje kvaliteta.
Dok Inspekcija obrazovanja ima pravo da se bavi administrativnim pitanjima i opštine snose
formalnu odgovornost za obezbeđivanje kvaliteta, u stvarnosti postoji konfuzija o podeli
odgovornosti između centralnih i lokalnih vlasti. S druge strane, mehanizmi na nivou škole su
nepostojeći, u najboljem slučaju nefunkcionalni.
Izazovi školkog razvojnog planiranja/RPŠ Kontinuiranim prenosom odgovornosti sa centralnog nivoa u opštine, i iz opština u školama, razvojno
planiranje škole je zadatak na nivou svake škole, što je dosta veliki izazov, ali i mogućnost. Nisu sve
škole na Kosovu primorane da imaju razvojne planove, sa izuzetkom centara nadležnosti. Oslanjajući
se na zvaničnoj obuci za upravljanje u obrazovanju za direktore škola, Ministarstvo obrazovanja,
nauke i tehnologije je odobrilo zvaničan format za RPŠ i objavilo ga je na zvaničnoj elektronskoj
stranici. U jednom broju opština, ovaj format se dosta koristi. Opštinska odeljenja za obrazovanje su
izgradila mehanizme za procenu i raspravu o RPŠ-u, koordinirajući ih sa njihovim planovima. Ova
iskustva se smatraju dobrim praksama.
Ipak, kvalitet većine razvojnih planova škola nije na zadovoljavajućem nivou. Izgleda da škole često
kopiraju od drugih škola. Glavni fokus razvojnih planova škola, do sada, bio je poboljšanje školske
infrastrukture, odnosno aspekti koji zavise od spoljnog finansiranja (opštine, donatori, zajednice).
Fokus nije postavljen na ono što bi škole mogle uraditi u uslovima pruženim za poboljšanje njihovog
glavnog svojstva funkcije, tj poboljšanja procesa nastave i učenja. Pravno, škole nisu obavezane da
prate plan koji su izradile, dok je nadzor obično slaba tačka. Veliki problem je u tome što razvojno
planiranje škole nije koordinirano sa državnim i lokalnim politikama za obrazovanje.
Takav formalizam u razvojnom planiranju škole predstavlja opasnost da se razvojni planovi škola
smatraju aplikacijama za dodatne resurse umesto školskim instrumentima zasnovanim na
obezbeđivanju kvaliteta, sa fokusom na one aktivnosti koje škola može/treba preduzeti za
poboljšanje kvaliteta usluga koje pruža. S druge strane, razvojno planiranje škola smatra se važnim
sredstvom obezbeđivanja kvaliteta, obzirom da je „kultura kvalitete“ na nivou škole preduslov za
efektivan razvoj kvaliteta, posebno u okviru veće autonomije škole i jačeg fokusiranja na rezultate.
Nedostatak kapaciteta za obezbeđivanje kvaliteta Uspostavljanje celokupnog sistema obezbeđenja kvaliteta zahteva promene u zakonodavstvu i novu
podelu odgovornosti između centralnog, lokalnog i školskog nivoa. Ovo mora biti praćeno merama
izgradnje kapaciteta koje uključuju stručni razvoj osoblja u obrazovanju, inspektorata u Opštinskim
odeljenjima za obrazovanje, kao i značajnim naporima za razvoj kapaciteta na svim nivoima.
Sa 57 inspektora koji pokrivaju teritoriju Kosova i specijalizuju se u različitim oblastima, Inspektorat
za obrazovanje ima potrebu za razvijanje kapaciteta kako bi vršio svoju ulogu u obezbeđivanju
kvaliteta obrazovanja, kao u pogledu strukture osoblja i njihovog broja, tako u njihovoj pripremi za
novu ulogu. S druge strane, uticaj opština u kvaliteti obrazovanja je, u većini slučajeva, sveden na
pokrivanje dnevnih troškova škole, bez obzira na njihovo obavezno prisustvo u školskim savetima i
ulozi u izradi dela nastavnog programa. Oni imaju potrebu za ojačanje svojih stručnih kapaciteta za
adresiranje pitanja obrazovanja. Takođe, škole kao direktni pružaoci obrazovnih usluga, treba da
poboljšaju svoje kapacitete kako bi se obezbedila dobra nastava, podržao stručni razvoj nastavnika i
nadzirao kvalitet procesa nastave / učenja.
63
Niska svesnost o obezbeđivanju kvaliteta Generalno, postoji niska svesnost o potrebi da se obezbedi kvalitet obrazovanja, iz razloga što postoji
malo dokaza lošeg kvaliteta obrazovanja i njegovih rezultata. Kvalitet nastave u školama se ne može
utvrditi sve dok ne postoje mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta na mestu koji se fokusiraju na
ovom aspektu, kao što je na primer procena učinka nastavnika i verodostojna procena rezultata
učenja koji se javno objavljuju. Učešće roditelja je preduslov za povećanje odgovornosti i značaja
obrazovnih procesa. Roditelji na Kosovu nemaju ni mentalitet ni odgovarajuće mehanizme da bi
uticali na šire obrazovne procese; njihova briga preostaje postizanje svog/svoje deteta/dece i kada
su nezadovoljni sa rezultatima obrazovanja, oni se oslanjaju na individualne odbrambene
mehanizme (na primer vršeći pritisak nastavniku/nastavnici ili premeštanjem deteta u drugu školu).
Uobičajeno je da roditelji dobijaju informacije o napretku njihovog deteta u obliku ostvarenih ocena.
Analiza spoljne procene učenika na kraju 9-godišnjeg ciklusa pokazuje da je prosek razlike između
unutrašnje procene nastavnika i postignuća učenika na spoljnom testu do dve ocene. Dok
informacije o dostignućima deteta nisu dovoljno pouzdane, nema nimalo informacija o učinku škole.
Takođe, roditelji na Kosovu imaju veoma malo informacija o novom nastavnom planu i programu na
osnovu kompetencija. I kod učenika se ne primećuje upornost za kvalitet, iako aranžmani učenika
imaju potencijal da povećaju zahteve za kvalitetnu nastavu. Pravno, škole odgovaraju opštinama, ali
pošto one nisu obavezne da imaju razvojne planove škola, a niti imaju mehanizme za procenu
celokupnog učinka škole, linije odgovornosti su dosta slabe. Generalno, građani ne smatraju opštine
odgovornim za loš učinak lokalnih škola.
Slabosti spoljne procene Upotreba rezultata nacionalnih testova za poboljšanje kvalitete smatra se kao oblast koju treba
razviti u budućnosti. Potrebno je razviti mehanizme putem kojih će se detaljne analize rezultata
nacionalnih testova izveštavati na nivou zemlje, opštine i škole, na načinu i obliku koji će uticati na
izbegavanje slabosti u procesu nastave i učenja, kao i funkcionisanju škole. Posebno, treba podsticati
zahteve iz Opštinskih odeljenja za obrazovanje za rezultate testova, u cilju vršenja analiza na
lokalnom nivou. Niska pouzdanost rezultata utiče negativno na motivaciju obrazovnog osoblja da bi
adresiralo nezadovoljavajuće rezultate svojih učenika, jer ne pruža dobru osnovu za poređenje
rezultata spoljne procene sa rezultatima unutrašnje procene. Izuzetak je test petih razreda koji se
smatra najpouzdanijim. Takođe, takva pojava utiče na slabljenje veza odgovornosti, ukoliko ne stvara
prostor za objektivnu procenu rada nastavnika i škole. Dalje učešće u PISA i pravim analizama, kao i
interpretacija rezultata testa u vezi sa drugim socijalnim, ekonomskim i obrazovnim faktorima biće,
bez sumnje, podsticaj za sve predlagače obrazovnih politika da preduzmu sve odgovarajuće korake u
poboljšanju kvaliteta u sistemu preduniverzitetskog obrazovanja.
Cilj
Sistem obezbeđivanja kvaliteta zavisi od
funkcionalnosti mehanizama koji se primenjuju
unutar ovog sistema, kao i od ljudskih i logističkih
kapaciteta za postavljanje u funkciju ovog sistema.
Zbog tog razloga, predviđena je podela nadležnosti
između centralnog, lokalnog i školskog nivoa. Nivo škole je od posebnog značaja u lancu
obezbeđivanja kvaliteta, stoga je predviđeno da razvojno planiranje škole bude glavni instrument
koji podstiče obezbeđivanje kvaliteta na ovom nivou. Izgradnja kapaciteta na svim nivoima
predstavlja ključni korak za funkcionalizaciju novog sistema obezbeđivanja kvaliteta. U uslovima
Razvoj funkcionalnog sistema za
obezbeđivanje kvaliteta, u skladu sa
međunarodnim standardima.
64
Kosova potrebne su i aktivnosti podizanja svesti u kombinaciji sa okvirom nagrada i kazni koje
stvaraju okruženje gde se podstiče odgovornost na svim nivoima. U funkciji podsticanja odgovornosti
je i podizanje nacionalnih instrumenata za procenu, što podrazumeva intervenciju u njihovom
formatu i sadržaju.
Povezana pitanja
Sistem obezbeđivanja kvaliteta zavisi od zakonodavnih promena, ali i od poboljšanja upravljanja
obrazovnim sistemom (oblast 2). Takođe, ovaj sistem pruža organizacionu osnovu i okvir kvalitete
koji pomaže u primeni novog nastavnog plana i programa (oblast 5), kao u pogledu organizovanja
nastavnog procesa, tako i u pogledu procene. Pošto je kvalitet u obrazovanju povezan, u najvećoj
meri, sa kvalitetom nastave, nemoguće je da ne postoji organska veza između sistema za
obezbeđivanje kvaliteta i stručnog razvoja nastavnika (oblast 4). I kod obezbeđivanja kvaliteta
postoje neke specifičnosti podsektora obrazovanja i stručnog osposobljavanja (oblast 6). Posebno, to
se odnosi na zakonodavstvo koje predviđa posebne procedure za spoljnu procenu obrazovnih
institucija i stručnog osposobljavanja.
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata
zasebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Rezultat 3.1: Do 2020. godine su u funkciji efektivni mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta u
preduniverzitetskom obrazovanju Kosova zasnovani na podeli ovlašćenja između MONT-a,
Opštinskih direktorata za obrazovanje i škole
3.1.1. Uspostavljanje efikasnog sistema za procenu učinka škole.
Procenu učinka škole vrši Inspektorat obrazovanja na osnovu unutrašnje procene škole, u
periodu 3-5 godina. U međuvremenu, za stručne škole procena je deo procesa akreditacije
koji vodi KAA, na osnovu Zakona o stručnom obrazovanju i Zakona o nacionalnim
kvalifikacijama.
3.1.2. Primena ciklusa upravljanja kvalitetom u obrazovanju.
Ciklus upravljanja kvalitetom se sastoji od dobro definisanih koraka koji su opisani u
Evropskom referentnom okviru za obezbeđivanje kvaliteta (EROOK) i Nacionalnom okviru za
Očekivani rezultati:
3.1. Do 2020. godine su u funkciji efektivni mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta u
preduniverzitetskom obrazovanju Kosova zasnovani na podeli ovlašćenja između MONT-
a, Opštinskih direktorata za obrazovanje i škole;
3.2. Sve škole i opštine izrađuju i povezuju razvojne planove u skladu sa zakonodavstvom na
snazi i sa razvojnom strategijom obrazovanja;
3.3. Do 2020. godine se izgrađuju kapaciteti za obezbeđivanje kvaliteta na centralnom,
opštinskom i školskom nivou;
3.4. Stručnjaci, političari, roditelji i šira javnost imaju dovoljno informacija o obezbeđivanju
kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju;
3.5. Povećava se pouzdanost rezultata nacionalnih testova i njihovo korišćenje za politiku, uz rezultate međunarodnih testova.
65
obezbeđivanje kvaliteta za AAP (NOOKAAP). U ovom okviru, za EROOK u opštem
obrazovanju treba definisati kriterijume koji određuju kvalitet nastave, na osnovu najboljih
međunarodnih praksi.
3.1.3. Jačanje školskih organa (aktive i saveti) za obavljanje njihovih funkcija OK-a.
U školama će biti imenovani koordinatori kvalitete i reorganizovati će se rad aktivnosti i
školskih saveta na način da se ojača obezbeđivanje kvalitete. U fazi pripreme je
Administrativno uputstvo za utvrđivanje odgovornosti koordinatora kvaliteta na nivou škole i
opštine.
3.1.4. Definisanje uloge opštinskih direktorata za obrazovanje u OK i uspostavljanje relevantnih
struktura za OK u opštinskim direktoratima za obrazovanje.
U skladu sa restrukturiranjem predloženim u aktivnosti 2.1.1 svaki opštinski odeljenje za
obrazovanje treba da imenuje koordinatora kvalitete na opštinskom nivou, kao i stručne
grupe predmetnih oblasti za podršku školama u procesu razvoja nastavnog plana, obuke
nastavnika, itd.
3.1.5. Funkcionisanje Inspektorata u pravno-administrativnom i pedagoško-stručnom smislu.
Novi pristup zahteva da se Inspektorat obrazovanja bavi specifičnijim pitanjima koja se
odnose na obrazovanje, kao što je institucionalna periodična spoljna procena. Takav pristup
zahteva promene u zakonodavstvu, a takođe i novu strukturu osoblja u Inspektoratu
obrazovanja. Pedagoško-stručni inspektori treba da se specijalizuju u određenim
preduniverzitetskim nivoima obrazovanja, počevši od predškolskog, osnovnog i nižeg
srednjeg, kao i višeg srednjeg nivoa. Takođe, zakonske promene treba da dozvole mogućnost
da inspektori obrazovanja imaju ulogu u procesu procene učinka nastavnika, ako će se ovaj
proces odvijati kao što je predviđeno trenutnim administrativnim uputstvima. Nova
struktura osoblja u Inspektoratu obrazovanja treba da odražava raznolikost nastavnih jezika
koji se pružaju u obrazovnom sistemu Kosova.
3.1.6. Efektivna upotreba podataka iz nadzora obrazovanja za obezbeđivanje kvaliteta na svim
nivoima i na svim nastavnim jezicima
Opštinska odeljenja za obrazovanje i direktori škola koriste podatke iz nadzora obrazovanja,
uključujući podatke iz SUIO, kao i podatke o spoljnoj proceni učenika, za poboljšanje
kvaliteta obrazovanja.
Rezultat 3.2: Sve škole i opštine izrađuju i povezuju razvojne planove u skladu sa
zakonodavstvom na snazi i sa razvojnom strategijom obrazovanja
3.2.1. Razmatranje procedura i instrumenata za razvojno planiranje.
Biće razmotrena postojeća uputstva za razvojno planiranje škole i sumiraće se u obliku
Administrativnog uputstva koje će učiniti razvojni plan obaveznim za sve javne institucije
preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. U stručnim školama će se pratiti procedura
određena od strane KAA.
3.2.2. Nadgledanje sprovođenja razvojnih planova škola.
Na osnovu iskustava i dobrih praksi Opštinskih odeljenja za obrazovanje i direktora škola,
uspostavi se sistematski pristup za nadzor i koordinaciju.
66
3.2.3. Usklađivanje opštinskih planova sa školskim planovima, prema oblasti kvaliteta, kroz
integrisano planiranje.
Opštinski razvojni planovi obrazovanja treba da budu usklađeni sa školskim planovima u
skladu sa oblastima kvaliteta. Osim toga, svaki opštinski plan obrazovanja treba da odražava
razvojne prioritete škola i u okviru opštine.
3.2.4. Podsticanje razmene najboljih praksi.
Najbolje prakse u planiranju razvoja škole i razvoja kvaliteta sa bazom u školi biće podeljene
na nivou opštine i kroz portal obezbeđivanja kvaliteta MONT-a. Dodavanje, na nacionalnom
nivou, umrežavanja škola može pružiti pogodan format za razmenu i međusobno učenje.
Rezultat 3.3: Do 2020. godine se izgrađuju kapaciteti za obezbeđivanje kvaliteta na centralnom,
opštinskom i školskom nivou
3.3.1. Izgradnja kapaciteta Inspektorata za nove odgovornosti.
Inspektorat za obrazovanje treba da izradi unutrašnje uredbe i uputstvo za obavljanje novih
zadataka. Sledeći korak u izgradnji kapaciteta Inspektorata obrazovanja za nove
odgovornosti je da razmotri strukturu osoblja u ovom organu, kao u pogledu broja, znanja i
jezičkih veština, tako i u pogledu kvalifikacije inspektora škola, nastavljajući nakon toga sa
obukama.
3.3.2. Izrada priručnika za školske aktive sa jasnim fokusom na razvoj kvaliteta.
Priručnik će postaviti u posebnom fokusu ulogu školskih aktiva za obezbeđivanje kvaliteta sa
bazom u školi, kao zajedničko planiranje, koordiniranje među-predmetne nastave, ali i
kolegijalna podrška (npr nadzori u učionicama).
3.3.3. Obuka osoblja Opštinskih odeljenja za obrazovanje, direktora i osoblja škola odgovornog
za upravljanje kvalitetom.
Razviće se poseban modul obuke za osoblje Opštinskih odeljenja za obrazovanje, direktore
škola i koordinatore kvaliteta u školama. Takođe, ovaj modul će biti uključen u postojećem
programu obuke za direktore škola.
3.3.4. Pružanje pomoći od strane stručnih grupa na opštinskom nivou.
MONT će izraditi uputstvo za obezbeđivanje kvaliteta sa bazom u školi, kao i dotične
instrumente za funkcionisanje stručnih grupa. Za stručne škole, to je uloga KAA.
3.3.5. Obuka predstavnika škola i opština za razvojno planiranje.
Na nacionalnom nivou, relevantni pružaoci obuka će biti podstaknuti da razviju kapaciteta za
obuku, što može ispuniti zahteve opština i škola za obuku. Opštinski nivo i, kada je potrebno,
centralni nivo će imati odgovornost za sprovođenje programa obuke, dok će MONT
nadgledati proces obuke.
3.3.6. Osniva se Agencija za nastavni plan, procenu i standarde (ANPPS) u skladu sa Zakonom o
preduniverzitetskom obrazovanju.
Ideja je da se relevantne organizacione jedinice iz MONT-a transferišu u agenciju, bilo u
celini ili delimično.
67
Rezultat 3.4: Stručnjaci, kreatori politika, roditelji i šira javnost imaju dovoljne informacije o
obezbeđivanju kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju
3.4.1. Razvija se sistem za izveštavanje rezultata nacionalnih testova.
Takva mera bi učinila da stručnjaci, roditelji, učenici i šira javnost budu svesni o učinku
obrazovnog sistema i obrazovnih institucija. Aktivnost će biti podržana od strane Svetske
banke.
3.4.2. Promovisanje uspeha i nagrađivanje dostignuća.
Primeri dobre prakse koji se odnose na kvalitet obrazovanja biće široko promovisani kroz
Portal za obezbeđivanje kvaliteta.
3.4.3. Informisanje roditelja o različitim aspektima kurikuluma i obezbeđivanja kvaliteta.
MONT je dizajnirao kampanju koja informiše roditelje i učenike o ključnim aspektima novog
nastavnog programa pre implementacije na nacionalnom nivou. Informativne kampanje
treba organizovati na svim jezicima zajednica i trebaju se prostirati u svim zajednicama.
3.4.4. Promocija javnih rasprava vezano za kvalitet u obrazovanju.
U saradnji sa Udruženjem kosovskih opština, MONT će organizovati godišnju konferenciju o
kvalitetu obrazovanja.
3.4.5. Stvaranje portala za obezbeđivanje kvaliteta.
Portal će biti kreiran od strane MONT-a u cilju informisanja nastavnika, roditelja, učenika i
šire javnosti o aranžmanima obezbeđivanja kvaliteta, i pružiće resurse i instrumente za
podržavanje mehanizama za obezbeđivanje kvaliteta na centralnom, lokalnom i školskom
nivou.
Rezultat 3.5: Povećava se pouzdanost rezultata nacionalnih testova i njihovo korišćenje za
politiku, uz rezultate međunarodnih testova
3.5.1. Razmatranje uputstva o administraciji i nadgledanju ispita.
Specifikuju se opšta pravila i modaliteti izbora rukovodilaca i nadzornog osoblja za
sprovođenje nacionalnog testa.
3.5.2. Obuka administratora i nadzornika testova.
Redovne obuke za upravljanje testom i za nadzor će poboljšati kvalitet i kredibilitet
nacionalnih testova.
3.5.3. Obezbeđuje se napredak i transparentnost procesa testiranja.
Preduzimaju se odgovarajuće mere za obezbeđivanje napretka procesa testiranja, uključujući
i pružanje bezbednosti i transparentnosti celokupnog procesa.
3.5.4. Stvaranje banke pitanja sa kompletnim karakteristikama pitanja.
Banka mora sadržavati dovoljan broj pitanja relevantne kvalitete koja se mogu koristiti za
nacionalne testove.
3.5.5. Analiza testova nakon njihovog završetka.
Rezultati nacionalnih testova se analiziraju i interpretiraju u cilju dobivanja zaključaka o
kvaliteti zahteva i postizanju rezultata učenja.
68
Pretpostavke i rizici
Glavne pretpostavke kako bi se obezbedilo postizanje gore navedenog cilja su:
• Finalizacija zakonodavstva za reorganizaciju Inspektorata za obrazovanje.
• Zalaganje i spremnost opština u podršci sprovođenja procesa za obezbeđivanje kvaliteta.
• MONT, opštine i škole će zajednički obezbediti da će saradnja nastavnika u školskim
strukturama (kao što su funkcije za obezbeđivanje kvaliteta, PRTAN, itd) biti pokrivena
postojećim ugovorima.
• Promene u formuli finansiranja trebaju uzeti u obzir aktuelne potrebe škola za finansiranje,
uključujući moguće troškove za obezbeđivanje kvaliteta od strane škola.
• Volja nastavnika da se angažuju i u dužnostima upravljanja srednjeg nivoa, kao koordinatori
kvaliteta ili rukovodioci školskih aktiva.
Međutim, faktori koji stavljaju u pitanje uspeh ostvarivanja onoga što je planirano su:
• Nedostatak kapaciteta na opštinskom i školskom nivou za obavljanje zadataka koji se odnose
na obezbeđivanje kvaliteta definisanih ovom Strategijom.
• Nedovoljan budžet za podršku srednjeg menadžmenta (koordinatori kvalitete, rukovodioci
aktiva) u školama, kao i izgradnju relevantnih struktura na opštinskom nivou.
• Formalizovanje u izradi školskih i opštinskih razvojnih planova.
69
9. Strateški cilj: Razvoj nastavnika
Jedan od ključnih faktora koji utiče, na direktan način, na podizanje kvaliteta nastave i učenja je
stručni razvoj nastavnika. Što bolje pripremljeni nastavnici će lakše prevazići brojne izazove sa kojima
se mogu suočiti tokom nastavnog procesa, a sprovesti će i reforme koje su u funkciji povećanja
kvaliteta nastave i učenja. Nastavnici su nosioci promena u bilo kojem sistemu obrazovanja, stoga je
važna njihova stručna priprema.
Razvoji u oblasti obrazovanja zahtevaju da nastavnici poseduju istaknute stručne i pedagoške
veštine, kao i povećana ovlašćenja za donošenje odluka u školi i učionici. Potreba za optimalnu
pripremu mladih za globalizovani svet, sa zahtevima i mogućnostima koje se stalno menjaju, zahteva
nastavnike koji mogu stvoriti podsticajno okruženje učenja, koje se podržava na učenju i razvoju
kompetencija i služi kao model za njegove/njene postupke. To podrazumeva potrebu za jačanje
uloge nastavnika u odnosu na planiranje obrazovanja, sprovođenje savremene metodologije nastave
i učenja, procenu učenika, pripremu i upotrebu online materijala, kao i različitih sredstava
konkretizacije. Sve ovo je povećalo potrebu za stalni stručni razvoj nastavnika.
Izazovi
Nedostatak efektivnog i održivog sistema za stručni razvoj nastavnika Postojeći model stručnog razvoja nastavnika zasniva se na programima koji su pruženi za nastavnike,
stoga treba definisati prioritetne programe obuke, kako bi se zadovoljile praktične potrebe
nastavnika za stručni razvoj i za sprovođenje reforme nastavnog plana i programa. Da bi se pružio
stručni razvoj bliži potrebama nastavnika, MONT je izvršio razne aktivnosti za strukturiranje SRN-a,
kao što su: izrada administrativnih uputastva, akreditacija ponuđača/institucija i programa obuke,
izrada kataloga za obuke44, itd. Analiza ovog kataloga pokazuje da postoji veoma malo specifičnih
akreditovanih obuka, npr didaktičko-predmetne obuke zasnovane na analizi potreba, kao i za
sprovođenje okvira nastavnog plana i programa.
Sve veća potreba za stručni razvoj prema određenim obrazovnim oblastima je izazov za okvir SRN-a,
obzirom da naglašava potrebu za primenu modela za stručni razvoj nastavnika na osnovu zahteva. Za
uspešnu realizaciju ovog modela pojavljuju se najmanje dva izazova: prvi je da se identifikuju
potrebe za stručnu kvalifikaciju na redovnoj osnovi, na tri nivoa: na nacionalnom nivou za primenu
reforme nastavnih programa, na opštinskom nivou što predstavlja potrebe škola, kao i na
pojedinačnom nivou za ispunjavanje potreba nastavnika za stručni razvoj. Sve ove potrebe za stručni
razvoj treba sakupiti, proceniti i, na osnovu njihovih rezultata i strateških ciljeva, organizovati
pružanje stručnog razvoja nastavnika. Drugi izazov je koordinacija aktivnosti SRN-a između različitih
aktera, kao što su Pedagoški institut i fakultet obrazovanja, kao i usklađivanje njihovih aktivnosti sa
doprinosima razvojnih partnera i različitim obrazovnim organizacijama.
Do pre nekoliko godina, stručni razvoj nastavnika je bio organizovan, uglavnom, u obliku klasičnih
obuka. Takav pristup se pokazao nedovoljnim, zato jer su nastavnici često imali potrebu za stalnu
stručnu podršku kako bi sproveli u praksi stečeno znanje. Iskustva sa Kosova pokazuju da drugi oblici
stručnog razvoja, kao savetovanje na radnom mestu, mentorstvo, reflektivne prakse, itd, omogućuju
prenos znanja i veština u učionici. Takve prakse su bile deo nekoliko programa stručnog razvoja
nastavnika, ali ipak, i dalje postoji izazov da ovaj sveobuhvatni pristup postane deo kulture stalnog
44 Katalog akreditovanih programa za profesionalni razvoj nastavnika i rukovodioca obrazovanja, MONT, 2011. http://edukimi.webs.com/dokumente%20shkollore/katalogu_i_programeve_per_zhvillim_1.pdf
70
stručnog razvijanja nastavnika. Ovaj široki pristup može biti podržan stručnim aktivnostima svake
škole i umrežavanjem škola.
Opštinski nivo i škole imaju više direktnih informacija u vezi sa potrebama nastavnika za stručni
razvoj, prema tome Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je delegiralo ovu odgovornost, u
velikoj meri, ovim nivoima. Takođe, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo i pravnu
regulativu za podelu sredstava za ovu namenu i definisalo je odgovornosti svake strane u ovom
procesu. Za MONT ostaje izazov da izgradi održivi mehanizam finansiranja za stručni razvoj
nastavnika koji bi, između ostalog, razmotrio alternative sufinansiranja SRN-a iz centralnog i
opštinskog nivoa.
Nefuncionalizacija procene učinka nastavnika Član 33. Zakona o preduniverzitetskom obrazovanju definiše osnovna pravila za licenciranje
nastavnika, čiji je deo i procena učinka. Na Kosovu je sprovedeno pilotiranje procesa procene učinka
nastavnika. Pilotiranje je pokazalo da postoji potreba za poboljšanje instrumenata i procesa procene,
budući da je dokazano da ovo zahteva više resursa nego što je na raspolaganju.
Zaostatak u sprovođenju procesa licenciranja nastavnika Proces licenciranja nastavnika se zasniva na sistemu promocije koji se sastoji od četiri nivoa, svaki od
njih je uslovljen ispunjenjem određenih kriterijuma, uglavnom pohađanjem akreditovanih programa
za stručni razvoj i postizanjem najmanje zadovoljavajućeg nivoa povodom procene učinka. Dakle,
uspeh u sprovođenju procesa licenciranja zavisi od dva preduslova: od realizacije stručnog razvoja i
procene učinka nastavnika. U pogledu stručnog razvoja, proces licenciranja zahteva da svaki
nastavnik pohađa najmanje 20 sati ili 2.5 dana obuke godišnje. Ostaje izazov za Ministarstvo
obrazovanja, nauke i tehnologije da sarađuje sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje i donatorima
da bi pružilo ovu mogućnost svim nastavnicima. U međuvremenu, drugi zahtev je procena na
najmanje zadovoljavajućem nivou učinka, u cilju obnove ili promovisanja na višem nivou licence.
Međunarodna istraživanja pokazuju da nastavnici reaguju pozitivno ako se njihova stručna
dostignuća zvanično priznaju. MONT treba voditi brigu da se proces licenciranja zasniva na principu
meritokratije kao podsticaj za motivisanje nastavnika za bolji učinak. Bilo koja odluka u ovom
kontekstu treba uzeti u obzir budžetska ograničenja, zato jer plate nastavnika trebaju biti povezane
sa njihovim licencama.
Rezultati iz procesa licenciranja su dragoceni izvor informacija za potrebe nastavnika za stručni
razvoj. Izazov ostaje izgradnja mehanizama za njihovu upotrebu u politici i određivanju prioriteta u
vezi sa stručnim razvojem nastavnika.
Nekvalitetna priprema nastavnika pre službe Priprema svih nastavnika za sve nivoe preduniverzitetskog obrazovanja sprovodi se od strane
fakulteta za obrazovanje (FO). I pored napora MONT-a i FO-a da organizuju studijske programe koji
su u skladu sa zahtevima i potrebama profesije nastavnika, nešto takvo još uvek nije postignuto.
Trenutno, FO-ovi ne pripremaju na zadovoljavajućem nivou nastavnike u skladu sa politikama
MONT-a za implementaciju Okvira nastavnog plana i programa Kosova. U cilju pronalaženja
efikasnijih rešenja u vezi sa ovim problemom, MONT treba da poveća saradnju sa fakultetima za
obrazovanje.
Da bi se obezbedila kvalitetnija priprema nastavnika, fakulteti za obrazovanje trebaju posvetiti
pažnju prijemu novih studenata, obezbeđujući da se u obrazovnim fakultetima upisuju studenti sa
solidnom osnovom znanja koja omogućava njihov stručni razvoj tokom studiranja. Izbor studenata za
71
upis u obrazovnim profilima bi omogućio da fakulteti za obrazovanje, putem studijskih programa,
pripreme nastavnike koji su spremni za suočavanje sa zahtevima njihove profesije.
Cilj
Glavni prioritet u ovoj oblasti je izgradnja
održivog sistema za stručni razvoj
nastavnika, koji će doprineti sprovođenju
školske reforme.
Stručni razvoj nastavnika omogućava bolju organizaciju nastavnog procesa. Takođe, kroz stručno
usavršavanje nastavnici uspevaju da poboljšaju njihov učinak, prilagođavajući ga potrebama učenika.
Takav pristup će imati direktan uticaj na postizanje najboljih rezultata učenika. Takođe, važno je da
inovacije postanu deo programa za pripremu nastavnika koje se razvijaju od strane fakulteta za
obrazovanje.
Povezana pitanja
Učešće u programe stručnog razvoja pomaže nastavnicima da budu kreativniji u pripremi nastavnih
sadržaja za učenike, kao i efikasniji u njihovom sprovođenju. To bi pomoglo u sticanju kvalitetnijih
nastavnih sadržaja od strane učenika (oblast 3). Programi za stručni razvoj pomažu nastavnicima da
budu fleksibilniji u izboru nastavnog sadržaja za njihove učenike, kao i u upotrebi različitih sredstava
IKT-a ili drugih sredstava za njihovu konkretizaciju. Takođe, učešće u programu obuke za primenu
OKK-a pruža informacije o tome kako da nastavnici razviju kod učenika određene nadležnosti putem
realizacije različitih nastavnih sadržaja (oblast 5).
Izbor nastavnika za učestvovanje u različitim programima stručnog razvoja zavisi od rukovodstva
škole (oblast 2). Izbor zasnovan na potrebama nastavnika bi pomogao u njihovom osposobljavanju za
realizaciju kvalitetne nastave i učenja (oblast 3). Takođe, učešće u različitim programima pomoglo bi
nastavnicima da ostvare sveobuhvatnost učenika u procesu učenja, posvećujući dodatnu pažnju
učenicima sa posebnim potrebama i učenicima iz marginalizovanih grupa (oblast 1).
Nastavnici stručnih škola, takođe, trebaju imati pedagošku pripremu pre službe i trebaju učestvovati
u programima za stručni razvoj kako bi se osposobili za primenu nastavnog plana i programa u
njihovim oblastima i za organizovanje nastave prema relevantnim modulima (oblast 6). Priprema
nastavnika pre službe obavlja se od strane institucija visokog obrazovanja, tako da je ovaj proces
neizbežno povezan sa podsektorom visokog obrazovanja (oblast 7).
Podizanje kvaliteta nastave putem efikasnog i
održivog sistema za pripremanje i stručni
razvoj nastavnika.
Očekivani rezultati
4.1. Izgrađuje se održiv sistem stručnog razvoja nastavnika u funkciji realizacije reforme obrazovanja;
4.2. Realizuje se proces procene učinka nastavnika;
4.3. Funkcionalizuje se u potpunosti sistem za licenciranje nastavnika;
4.4. Obezbeđuje se kvalitetna priprema nastavnika pre službe.
72
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata,
zasebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Rezultat 4.1: Izgrađuje se održivi sistem stručnog razvoja nastavnika u funkciji realizacije reforme
obrazovanja
4.1.1 Razmatranje, izrada i usvajanje dokumenata za SRN. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije treba da pregleda sve dokumente koji se
odnose na SRN i da uskladi njihove sadržaje. Takođe, treba da izradi AU koje će ispuniti
zakonske propise za realizaciju SRN-a. MONT treba da izradi i standarde nastavnika „pre
službe“ i nastavnika „u službi“ i da izvrši njihovo usklađivanje.
4.1.2 Izgradnja mehanizama na nivou škole za identifikaciju potreba za SRN.
Ako škola ima pedagošku službu, ta služba će razmotriti pojedinačne planove nastavnika za
stručni razvoj i savetovaće direktora škole i Upravni savet škole o prioritetima SRN-a. Ovi
prioriteti će biti integrisani u Razvojnom planu škole i dostaviće se Opštinskim odeljenjima za
obrazovanje za razmatranje mogućnosti organizovanja obuka prema potrebama i zahtevima
nastavnika na opštinskom nivou.
4.1.3 Razvijanje nacionalnog okvira za SRN na osnovu potreba i prioriteta.
MONT će razviti dugoročni okvir za SRN (2017-2021, kao i naredne godišnje planove) koji će
sadržati potrebe i zahteve nastavnika za stručni razvoj identifikovane na nacionalnom i
opštinskom nivou, prema nastavnim jezicima, zahtevima za implementaciju prioriteta
određenih na centralnom nivou, kao i rezultatima koji proizlaze iz procesa procene učinka
nastavnika. Ovaj okvir će biti distribuiran ponuđačima za SRN kako bi koordinirali njihove
aktivnosti. Na osnovu ovog okvira, MONT će odrediti i koordinirati doprinose iz sopstvenih
izvora (IPK, FO…), iz resursa razvojnih partnera i civilnog društva. Ovaj okvir će se koristiti i
kao važna referentna tačka u procesu akreditacije novih programa i ponovne akreditacije
postojećih programa.
4.1.4 Izrada godišnjeg plana SOR-a za finansiranje SRN-a.
MONT i Opštinska odeljenja za obrazovanje treba da pripreme godišnje planove u vezi
troškova za SRN. Ovi planovi treba da budu u skladu sa planom SOR-a.
4.1.5 Angažovanje stručnih timova na nivou opštine.
Opštine, koje imaju mogućnost, angažovati će stručne timove da pomognu školama u izradi
godišnjih i mesečnih planova rada, kao i u realizaciji različitih savetodavnih i mentorskih
aktivnosti za nastavnike.
4.1.6 Podsticanje izrade programa obuke prema prioritetima (za OKK, metodologiju, predmetne
nastave, sveobuhvatno obrazovanje, IKT, integrisano učenje, itd.).
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije će podstaći izradu programa obuke na osnovu
prioriteta koje je utvrdilo ili potreba koje se pojavljuju u međuvremenu.
4.1.7 Podsticanje izrade programa za stručni razvoj nastavnika ne-obrazovnih profila.
MONT će podstaći izradu programa za SRN prema specifičnim potrebama koje imaju
nastavnici različitih profila stručnih škola.
73
4.1.8 Izgradnja mehanizama održivog finansiranja za SRN.
MONT, u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje, treba da izgradi mehanizam za
finansiranje SRN-a, koji bi obezbedio da svaki nastavnik može pohađati minimalni broj satova
obuke unutar perioda od 5 godina. Ovo treba obuhvatiti sve vrste modela sufinansiranja,
uključujući i model plaćanja za obuku, npr napredne obuke.
4.1.9 Nadgledanje i procena sprovođenja programa za SRN.
Divizija za stručni razvoj bi pripremila okvir koji bi odredio rokove i modalitete nadzora i
procene realizacije programa za SRN. Ovaj okvir bi bio dostavljen svim akterima spremnim
da podrže SRN. Na osnovu ovog okvira će se realizovati nadzor i procena sprovođenja
programa za SRN. Nadzor se može obaviti od strane MONT-a ili različitih organizacija koje
imaju iskustva u nadzoru i proceni programa obuke.
4.1.10 Organizovanje obuke za nastavnike na centralnom i opštinskom nivou (za sprovođenje
NOK-a, sveobuhvatnost, IKT, metodologije nastave, programa prema predmetnim
oblastima, za marginalizovane grupe, procenu učinka, mentorstvo, pripremu za registrator,
izradu PIA, itd).
MONT, u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje i razvojnim partnerima, će
obezbediti minimum sati za stručni razvoj svih nastavnika, uključujući nastavnike koji drže
nastavu na jezicima zajednica, kako bi se omogućilo obnavljanje licence ili promocija na
najvišem sistemu gradiranja. Obuke će se prema mogućnostima organizovati na jezicima
zajednica.
4.1.11 Organizovanje aktivnosti za SRN u školi prema potrebama škole i u skladu sa dugoročnim
okvirom za stručni razvoj.
Škole će organizovati obuke, mentorisanje, različitu stručnu podršku, prema potrebama
nastavnika.
4.1.12 Organizovanje obuka za sprovođenje nastavnih planova i programa, jezgara kurikuluma, i
okvira profila za AAP.
S obzirom da su profili stručnih škola potpuno drugačiji od opšteg obrazovanja, a postoje i
razlike unutra stručnog sektora, nastavnicima iz ovog sektora će biti pružene posebne
predmetne obuke. To će se realizovati pod nadzorom Divizije za stručno obrazovanje i
podržavanjem specifičnih zahteva za AAP.
4.1.13 Podrška centara za stručno usavršavanje na nivou opštine.
MONT, u saradnji sa Opštinskim odeljenjima za obrazovanje, će podržati, u različitim
oblicima, aktivnost centara za stručno usavršavanje na nivou opštine.
4.1.14 Obezbeđivanje materijala/literature za SRN.
MONT će obezbediti uputstvo, materijale i priručnike za sprovođenje OKK-a na različitim
nivoima obrazovanja kao i na svim nastavnim jezicima na Kosovu.
4.1.15 Podrška saradnji na regionalnom nivou i šire.
Prema potrebi, biće omogućeno učešće stručnjaka na sastancima, obukama i različitim
konferencijama u regionu i šire.
74
Rezultat 4.2: Realizuje se proces procene učinka nastavnika
4.2.1 Finalizacija dokumenata za procenu učinka nastavnika.
Pilotirani instrumenti moraju biti korigovani, kako bi se uključili nalazi iz procesa pilotiranja.
Paket instrumenata procene učinka treba ispuniti dodatnim dokumentima, koje treba
odobriti Državni savet za licenciranje nastavnika.
4.2.2 Razvoj licenciranja nastavnika na osnovu učinka i šema promocije koja definiše ključne
nadležnosti za svaku vrstu licence u postojećoj šemi i njihovo povezivanje za platnim
sistemom.
MONT treba pripremiti šemu za promovisanje koja jasno definiše ključne nadležnosti za
svaku vrstu licence. Takođe, MONT će izvršiti povezivanje licenci sa platnim sistemom.
4.2.3 Izgradnja kapaciteta inspektora i procenjivača za procenu učinka.
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije bi trebalo da poveća broj stručnih inspektora i
procenitelja kako bi se omogućilo sprovođenje procene učinka na svim nastavnim jezicima
na Kosovu. Za postojeće inspektore, novi inspektori i procenitelji koji će biti angažovani treba
da organizuju radionice i druge oblike podrške za izgradnju njihovih kapaciteta za procenu
učinka.
4.2.4 Izgradnja kapaciteta škole (direktora, stručnih saradnika, nastavnika) za procenu učinka.
Neki aspekti procene učinka nastavnika će se sprovesti od strane direktora škole i samih
nastavnika. Da bi se ostvarile ove obaveze, potrebno je izgraditi kapacitete direktora škola i
samih nastavnika za upotrebu instrumenata za procenu učinka.
4.2.5 Izrada uvodnog programa za nove nastavnike i druge planirane aktivnosti u cilju
poboljšanja i institucionalizacije procene učinka nastavnika i stručnog razvoja.
MONT treba da izgradi mehanizme za omogućavanje uvodnog programa za nove nastavnike,
koji bi omogućio razvoj njihovih nadležnosti za planiranje i organizaciju nastavnog procesa.
4.2.6 Izrada akcionog plana za procenu učinka.
Procena učinka se po prvi put realizuje na Kosovu i ovom procesu mogu biti podvrgnuti svi
nastavnici. Kancelarija inspektorata će izraditi plan u kojem će odrediti dinamiku
organizovanja procesa procene učinka. Ovaj plan će biti pripremljen u saradnji sa Opštinskim
odeljenjima za obrazovanje kako bi se obezbedila koordinacija aktivnosti za njegovu
realizaciju, uključujući one koji drže nastavu na jezicima zajednica.
4.2.7 Organizovanje procesa procene učinka.
Proces procene učinka nastavnika biće organizovan za sve nastavnike prema akcionom planu
koji izrađuje Kancelarija inspektorata.
4.2.8 Nadzor i procena sprovođenja akcionog plana za procenu učinka.
Za ovu svrhu treba da postoji posebna posvećenost tima stručnjaka koji će razviti okvir
nadzora, pregled informacija iz izveštaja i pripremu preporuka koje proizlaze iz ovog procesa.
4.2.9 Korišćenje podataka iz procesa procene učinka za politiku i određivanje prioriteta za SRN
na nacionalnom nivou.
MONT treba posvetiti pažnju analiziranju podataka koji proizlaze iz procesa procene. To bi
pomoglo MONT-u u izradi politika i u utvrđivanju prioritetnih programa za SRN.
75
Rezultat 4.3: Funkcionalizuje se u potpunosti sistem za licenciranje nastavnika
4.3.1 Izrada Akcionog plana za sprovođenje procesa licenciranja.
Treba izraditi plan u kojem će se odrediti modaliteti sprovođenja procesa licenciranja. Ovaj
plan treba da bude u skladu sa dinamikom akcionog plana za procenu učinka nastavnika.
4.3.2 Saradnja sa institucijama koje su odgovorne za obezbeđivanje financijskih sredstava za
proces licenciranja nastavnika (MF, MDU, Skupština Kosova).
Licenciranje nastavnika je povezano sa sistemom promocije, koji se treba odražavati na
platnom sistemu. Dodatni troškovi se trebaju odražavati i na SOR.
4.3.3 Informisanje nastavnika o sistemu licenciranja.
Nastavnici moraju biti informisani o procesu njihovog licenciranja. Zbog tog razloga, treba
organizovati različite aktivnosti u cilju informisanja nastavnika o ovom procesu, kao što su:
informativne kampanje, debate, sastanci, okrugli stolovi, TV spotovi, distribucija
informativnog materijala, itd.
4.3.4 Sprovođenje procesa promocije i harmonizacija sa platnim sistemom.
Na osnovu akcionog plana treba organizovati proces ponovnog licenciranja ili promocije
nastavnika na različitim nivoima licenciranja. Nakon 5 godina, najmanje 35% nastavnika će
biti licencirano kao promovisani nastavnici. Promocija nastavnika na drugim nivoima biće
praćena povećanjem u platnom sistemu.
4.3.5 Organizovanje procesa licenciranja za nastavnike početnike.
Prema Zakonu za regulisane profesije, nastavnici početnici trebaju položiti državni ispit i
trebaju dobiti licencu za obavljanje svoje profesije. To bi omogućilo da na konkursu za
nastavnike apliciraju oni koji su odabrali karijeru nastavničke profesije. Takođe, to bi olakšalo
proces licenciranja nastavnika, zato jer bi se obezbedilo da u sistem uđu licencirani
nastavnici i da se sistem ne bavi njima na retroaktivan način. To će se povezati i sa
uspostavljanjem mehanizma za podršku nastavnika početnika u školama (i veza sa probnom
licencom) i sa pružanjem podrške u obliku mentorstva u školama za nastavnike početnike.
Posebna pažnja će biti posvećena zadovoljavanju potreba nastavnika početnika koji drže
nastavu na jezicima zajednica.
4.3.6 Nadzor i procena sprovođenja Akcionog plana za licenciranje nastavnika.
Za ovu svrhu treba da postoji posebno angažovanje tima stručnjaka koji će razviti okvir
nadzora, rezime informacija i pripremu preporuka koje proizlaze iz ovog procesa. Treba
posvetiti pažnju analizi podataka koji proizlaze iz procesa nadzora. To bi pomoglo MONT-u u
izradi politike i utvrđivanju prioritetnih programa za SRN na nacionalnom nivou.
Rezultat 4.4: Obezbeđuje se kvalitetna priprema nastavnika pre službe
4.4.1 Definisanje standarda za prijem studenata na fakultetima obrazovanja (FO).
FO treba da razviju kriterijume za prijem studenata. Nakon njihovog odobravanja od strane
MONT-a, FO treba da prilagode njihove procese izbora u skladu sa ovim.
4.4.2 Usklađivanje programa FO-a sa politikama MONT-a.
FO treba da razviju programe za pripremu nastavnika pre službe koji su u skladu sa novim
nastavnim programom. Ovi programi moraju biti akreditovani od strane Kosovske agencije
za akreditaciju.
76
4.4.3 Povećanje kapaciteta FO za izradu i primenu programa prema OKK-u.
FO treba da pomognu nastavnicima u izradi programa koji omogućavaju osposobljavanje
njihovih studenata da uspešno sprovedu OKK u određenim nastavnim oblastima i na
različitim nivoima obrazovanja. FO treba da povećaju saradnju sa istaknutim nastavnicima
kako bi se uspešno realizovala stručna praksa, kao mogućnost za kvalitetnu pripremu
njihovih studenata. MONT, u partnerstvu sa FO, može naći različite oblike podsticaja za
nastavnike koji su uključeni u ovom procesu.
4.4.4 Organizacija istraživanja od strane osoblja FO-a u odnosu na sprovođenje OKK-a,
metodologija, sveobuhvatnost, itd.
Osoblje FO-a treba podstaći za sprovođenje istraživanja koja bi analizirala različite aspekte
sprovođenja OKK-a, uticaja različitih metodologija u nastavnom procesu (npr predmetni
nastavnici za neke predmete u četvrtom i petom razredu), u obezbeđivanju sveobuhvatnosti
u učionicama učenika sa posebnim potrebama, kao i marginalizovanih učenika, itd.
Pretpostavke i rizici
Glavne pretpostavke kako bi se obezbedilo postizanje gore navedenog cilja su:
• Stvaranje mehanizma za financiranje SRN-a, koji bi omogućio da svaki nastavnik pohađa najmanji
broj časova obuke u periodu od 5 godina.
• Kapaciteti direktora škola, nastavnika i inspektora obrazovanja za uspešno ostvarivanje postupka
procene učinka nastavnika.
• Transparentnost i odgovornost mehanizama koji ostvaruju postupak procene učinka i
licenciranja nastavnika.
• Obezbeđivanje neophodnih budžetskih sredstava kako bi nadovezali postupak licenciranja
nastavnika sa platnim sistemom.
Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su:
• Nemogućnost pružanja obuka za sve nastavnike kako bi obezbedili najmanji broj časova obuke u
periodu od pet godina.
• Nedovoljan broj inspektora obrazovanja i nedostatak stručnih kapaciteta za ostvarivanje procene
učinka nastavnika.
• Nesprovođenje procedura i kriterija za ostvarivanje postupka procene učinka i licenciranja
nastavnika.
• Budžetska ograničenja za nadovezivanje sistema licenciranja nastavnika sa platnim sistemom.
77
10. Strateški cilj 5: Nastava i učenje
Sva istraživanja pokazuju da učenici uče najbolje kada znaju kako se uči i posvećuju se učenju.
Nastavnik i škola pružaju najbolje mogućnosti za ove učenike, ako se koriste prihvaćeni principi
učenja. Između ostalog, takvi principi podrazumevaju: savetovanje učenika, procenu učenja, razvoj
veština razmišljanja i aktivnosti koje podstiču proces učenja. Sve ovo treba biti deo nastavnog plana i
programa, na način da učenici razviju stepen autonomije u procesu učenja.
Nastava i nastavnici su ključni faktor koji utiču na poboljšanje rezultata učenja. Osposobljavanje dece
da nezavisno uče, je sama srž ekspertize jednog nastavnika. Istraživanja pokazuju da orjentisano
učenje prema osposobljavanju učenika za učenje može vidljivo da utiče na same rezultate učenja, uz
proizvodnju pozitivnih efekata u određenim oblastima nastavnog plana i programa.
Školski tekstovi i ostali nastavni materijali imaju direktan uticaj na nastavu i učenje. Zato, potrebni su
mehanizmi koji, neprekidno, obezbeđuju da udžbenici i ostali materijali budu odgovarajuće kvalitete,
u pogledu relevantnosti, sadržaja, pedagoškog pristupa i delotvornosti. Podsticanje učenja putem
tehnologije zahteva više nego jedan hardver ili softver. To su samo radna sredstva, dok je nastavnik
taj koji će staviti u upotrebu različite elektronske materijale kako bi uticao na postizanje rezultata
učenja.
Izazovi
Teškoće u primeni novog kurikuluma Okvir kurikuluma Kosova (OKK) predstavlja premeštanje iz nastave i učenja zasnovanih na ciljevima i
nastavnom sadržaju ka nastavi i učenju zasnovanim na očekivane rezultate i na razvoju nadležnosti
učenika. Takav pristup podrazumeva veću odgovornost škole i nastavnika, koji su zaduženi za razvoj
nastavnih sadržaja, izbor nastavnih metoda, kao i nastavnih materijala i sredstava. Takođe, opštine
imaju odgovornosti za pružanje podrške u primeni novog nastavnog plana i programa, dok centralni
nivo za koordinaciju i nadgledanje procesa proširenja novog nastavnog plana i programa u svim
školama.
Probolem udžbenika i ostalih školskih materijala
Novi kurikulum promoviše fleksibilnost nastavnika pri izboru školskih tekstova i nastavnih materijala
koji će omogućiti postizanje rezultata učenja u oblastima nastavnog plana i programa i u određenim
predmetima. Za uslove Kosova, smatra se da su udžbenici neophodni, ali se takođe treba raditi na
razvoju elektronskih materijala prikladnih za korišćenje u učionicama, kao i da se podstaknu
nastavnici da razviju sopstvene materijale i da ih podele sa ostalima. Stručni aktivi (ili odeljenja)
trebaju preduzeti meru obezbeđivanja kvaliteta materijala i da obuhvate nastavnike u diskusiji o
Standardima Kvaliteta za školske udžbenike45, koji su, u principu, relevantni za celokupan materijal.
Razvoj školskih udžbenika koji prate jedan kurikulum osnovan na kompetencijama predstavlja izazov,
pošto ne postoji iskustvo izrade takvih školskih udžbenika. Takođe, obezbeđivanje kvaliteta školskih
udžbenika i ostalih materijala nije uvek funkcionisao kako treba.
Nedovoljno korišćenje IKT-a i ostalih sredstava konkretizacije u školama Korišćenje elektronskih izvora za primenu novog nastavnog plana i programa je nužnost vremena
koje treba da ispuni praćenje redosleda nastavnih jedinica iz školskih udžbenika i ostalih
45 MONT Adminstrativno uputstvo br. 5/2011 u standardima za školske udžbenike https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=8050
78
materijalima. Sa druge strane, tehnički uslovi u školama za korišćenje takvih izvora su nepogodni,
prvenstveno zbog ograničenog prisustva IKT opreme, ali i zbog nedostatka njenog održavanja.
Takođe, veštine nastavnika za postavljanje IKT-a u prilogu kvalitativne nastave nisu na prikladnom
nivou. Škole imaju takođe naglašen nedostatak ostalih sredstava konkretizacije koji se ne mogu
zameniti adekvatnim hardverom ili softverom. Oprema za praktično demonstriranje, kao i
specijalizovane laboratorije ili tabele ili jednostavne mape koje se trebaju postaviti na zidu, vidljive
kao dugotrajno izlaganje za učenike, takođe su deo sredstava za konkretizaciju.
Cilj
Primena novog nastavnog plana i programa
u svim školama je ključni prioritet u ovoj
oblasti. Osim obuka za nastavnike ovo će se
pripremiti i izradom udžbenika i nastavnih
materijala koji su u skladu sa novim
kurikulumom, uz obuhvatanje i elektronskih
nastavnih materijala. Ovo podrazumeva da se posebna pažnja treba pridati školskoj opremi sa IKT
sredstvima, ali i drugim sredstvima konkretizacije.
Nadovezana pitanja
Uspešna primena novog nastavnog plana i programa u svim školama, u velikoj meri, zavisi od
aranžmana za obezbeđivanje kvaliteta (oblast 3), pogotovo vezano za organizaciju rada školskih
aktiva (odeljenja), kao i u pružanju podrške školama od strane opštinskog nivoa. Takođe, aktivnosti
za stručno osposobljavanje nastavnika (oblast 4) pomažu u primeni novog nastavnog plana i
programa, pošto ovaj proces zavisi, suštinski, od pripreme nastavnika. Primena nastavnog plana i
programa u stručnom obrazovanju (oblast 6) zahteva specifičan pristup koji je obrazložen u
sledećem poglavlju. Od škola se zahteva da se kurikuralni pristup prilagodi deci sa posebnim
potrebama, dok specifičan pristup trebaju imati škole sa značajnim brojem učenika iz
marginalizovanih grupa (oblast 1). Svakako, novi kurikulum treba da promoviše polnu ravnopravnost
i uopšte, ravnopravnost među ljudima koja se treba odraziti u nastavnom sadržaju, školskim
udžbenicima i nastavnim materijalima.
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog od očekivanih rezultata,
posebno, zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Unapređenje učenja putem kvalitativne
nastave, uz primenu nastavnog plana i
programa zasnovanog na kompetencijama i uz
korišćenje nastavnih resursa visokog kvaliteta.
Očekivani rezultati 5.1. Kurikulum zasnovan na kompetencijama primenjuje se u svim školama i nivoima
preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu;
5.2. Izrađuju se školski udžbenici i drugi nastavni materijali za sve razrede i sve predmete;
5.3. Sve škole su opremljene sa sredstvima IKT i ostalim sredstvima konkretizacije
neophodnim za uspešnu primenu novog nastavnog plana i programa.
79
Rezultat 5.1: Kurikulum zasnovan na kompetencijama primenjuje se u svim školama i nivoima
preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovo
5.1.1. Razvoj kurikuluma i plana programa prema razredima i predmetima.
Kako bi se podržala primena novog kurikuluma, MONT će razviti kurikulum kao i plan
programa za svaki razred i predmet. U ovom procesu, integrisanje predmeta se smatra kad
god je to moguće, i treba da se uzme u obzir razvijeni materijal od strane nastavnika u pilot
školama kurikuluma. Kurikulumi i nastavni planovi obuhvatiće teme o istoriji, kulturama i
zajednicama koje žive na Kosovu. Ovo se treba standardizovati kao deo obaveznog opšteg
kurikuluma, ali u i specifičnim modulima za pripadnike zajednica, u podršci i očuvanju
njihovog identiteta, jezika i kulture.
5.1.2. Izrada programa obuke i pratećih materijala obuke.
Ovi programi služe za pripremu nastavnika, direktora i upravnika obrazovanja za
sprovođenje novog kurikuluma.
5.1.3. Obuka nastavnika iz svih škola za primenu novog kurikuluma.
Ova vrsta obuke se treba organizovati putem npr: aktivnosti stručnog osposobljavanja
planiranih unutar ciljeva 4 (aktivnosti 4.1.13-4.1.15). Stručni aktivi/ odeljenja mogu dobiti
bitnu ulogu kao forum za razmenu i zajedničko planiranje.
5.1.4. Obuke za direktore, opštinske službenike obrazovanja i inspektore za primenu novog
kurikuluma.
5.1.5. Informisanje roditelja o procesu primene novog kurikuluma i neprekidne konsultacije sa
njima.
Informativna kampanja može se organizovati na državnom ili lokalnom nivou, ali se i škole
trebaju osposobiti kako bi organizovale takva informisanja i razvile neprekidne konsultacije
sa roditeljima.
5.1.6. Sistematsko nadgledanje primene novog kurikuluma sa školskog, opštinskog i centralnog
nivoa.
Zbog ove svrhe treba da postoje posebni aranžmani nadgledanja koji podrazumevaju razvoj
jednog okvira nadgledanja, sažetak i analizu rezultata i vraćanje rezultata nivou politika za
donošenje odluka.
5.1.7. Redovno revidiranje novog kurikuluma.
Proces revidiranja je nadovezan sa nadgledanjem i procenom primene kurikuluma i vodi se
od strane MONT-a.
5.1.8. Organizovanje procene za kurikuralne stepene
Ovo je potpuno novi pristup za obrazovni sistem na Kosovu, pošto se procenjuje dostignuće
kompetencija na nivou kurikuluma. Zato, treba da se izgradi sistem spoljnje procene koji
omogućava preduzimanje takvog koraka. Poželjno je da se intervali podudaraju sa spoljnom
procenom koji su usvojeni od strane Vlade Kosova u Ciljevima za održivi razvoj, pokazatelji
koji se nadovezuju sa ciljem 446.
46 http://www.un.org/sustainabledevelopment/sustainable-development-goals/
80
Rezultat 5.2: Izrađuju se školski udžbenici i ostali nastavni materijali za sve razrede i sve
predmete
5.2.1. Utvrđivanje procesa izrade novih školskih udžbenika.
Kako bi se obezbedio kvalitet školskih udžbenika treba se definisati proces njihove izrade gde
se određuju relevantni modaliteti. Ovo treba biti praćeno informativnim aktivnostima za
autore udžbenika. Proces treba da predvidi mehanizme za prepravku grešaka. Izrada svih
novih školskih udžbenika i ostalih nastavnih materijala treba da obezbedi promovisanje
vrednosti raznolikosti i tolerancije među kulturama, kao i promovisanje polne
ravnopravnosti.
5.2.2. Priprema udžbenika za sve predmete i za sve razrede opšteg obrazovanja.
Ovaj proces se treba vršiti uz podsticanje objavljivanja alternativnih udžbenika i uz pružanje
mogućnosti njihovog izbora od strane škola. Takođe, tražiće se načini kako se može
poboljšati obezbeđivanje kvalitativnih školskih udžbenika za zajednice.
5.2.3. Obuka nastavnika za razvoj i korišćenje elektronskih materijala.
Nastavnici se trebaju osposobiti za pripremu elektronskih materijala iz njihove oblasti, ali i za
efektivno traženje, usvajanje i korišćenje ostalih materijala koji su na raspolaganju putem
elektronske platforme. Takođe, trebaju se podstaknuti nastavnici da razvijene elektronske
materijale podele sa ostalima, tako što će stimulirati stvaranje i obogaćivanje elektronske
platforme.
Rezultat 5.3: Sve su škole opremljene sa sredstvima IKT-a i ostalim sredstvima konkretizacije,
neophodnim za uspešnu primenu novog kurikuluma
5.3.1. Obezbeđivanje pristupa širokopojasnom internetu za sve škole.
Svaki školski objekat na Kosovu treba da ima pristup internetu sa dovoljnim opsegom za
efektivno korišćenje izvora sa interneta. Takođe, škole trebaju imati lokalnu mrežu koja
pokriva prostore gde se razvijaju nastavni procesi.
5.3.2. Snabdevanje škola sa kompjuterima i sa IKT infrastrukturom i ostalim potrebnim
sredstvima.
Ideja je da se škole opreme sa dovoljnim brojem kompjutera, projektora ili televizora tipa
SMART koji omogućavaju korišćenje IKT-a u učionicama. Takva oprema, u velikoj meri,
ispunjava ostala sredstva konkretizacije, kao što su mape, posteri, pa čak i laboratorijska
oprema.
5.3.3. Izrada planova za održavanje i ažuriranje IKT opreme.
U uslovima Kosova, održavanje IKT opreme treba organizovati od strane škola i opština.
Škole trebaju biti odgovorne za izbegavanje defekata u softveru i hardveru do mere u kojoj
se ne zahteva stručna intervencija, dok opštine za ugovaranje usluga i popravki.
5.3.4. Promovisanje korišćenja lične opreme IKT-a.
Uzimajući u obzir da značajan broj učenika i nastavnika imaju ličnu opremu kao laptopi ili
SMART telefoni, treba podstaći njihovo korišćenje i u školskom okruženju. Na taj način kako
se ne bi ugrozio princip uključenja, ova mera se treba pratiti jednom šemom subvencija za
kupovinu funkcionalnih tableta s niskom cenom, za učenike iz ekonomsko nerazvijenih
porodica.
81
5.3.5. Subvencionisanje laptopova za nastavnike.
Država će raditi na sklapanju sporazuma sa distributerima kompjutera kako bi omogućili
nastavnicima da kupe laptope sa subvencioniranim cenama od strane države ili uz povoljne
uslove kreditovanja.
5.3.6. Snabdevanje škola sa sredstvima konkretizacije potrebnim za primenu novog kurikuluma.
Svaka škola će biti opremljena sa standardnim paketima sredstava konkretizacije potrebnim
za efektivnu primenu kurikuluma u školama.
Pretpostavke i rizici
Glavne pretpostavke kako bi se obezbedilo postizanje gore navedenih ciljeva su:
• Uspešni završetaks pilotiranja Kurikuluma u 92 škole i primena preporuka za izbegavanje
propusta koji su primećeni tokom ovog procesa.
• Spremnost opština za podržavanje procesa primene novog kurikuluma u školama.
• Kapacitet kosovskih izdavača kako bi se obezbedili kvalitetni udžbenici, uz praćenje dinamike
prostiranja kurikuluma po školama.
• Motivisanje nastavnika da bi dali doprinos u razvoju elektronskih nastavnih materijala, deleći
ih sa ostalima.
• Spremnost i kapacitet opština da preduzmu sami održavanje opreme IKT-a i da se pobrinu o
njenoj povremenoj zameni.
Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano su:
• Ograničeni kapaciteti za obuku nastavnika za primenu novog kurikuluma.
• Nedostatak kapaciteta za pružanje podrške školama pri primeni novog kurikuluma.
• Kašnjenje novih nastavnih udžbenika i stvaranje situacija gde se treba raditi sa postojećim
udžbenicima koji mogu rezultirati povratkom starog pristupa – osnovanog na sadržaj.
• Nedostatak budžeta na opštinskom nivou za održavanje opreme IKT-a.
• Slab kvalitet elektronskih materijala izrađenih od strane nastavnika i komercijalnih
materijala.
• Ograničenja u korišćenju elektronskih materijala sa međunarodnih platformi zbog
nepoznavanja engleskog jezika.
• Nedostatak udžbenika i nastavnih materijala na jezicima zajednica.
• Neuspeh obezbeđivanja dovoljne rodne ekspertize kako bi se razvio potreban pregled i
analiza u procesu izrade udžbenika i drugih nastavnih materijala za obezbeđivanje
promovisanja polne jednakosti i eliminisanja rodnih stereotipa i predrasuda.
82
11. Strateški cilj 6: Stručno obrazovanje i obuka i Obrazovanje odraslih
Cilj stručnog obrazovanja i obuke (SOO) je da opremi pohađače sa potrebnim nadležnostima i
veštinama kako bi bili konkurentniji i kako bi se postavili na tržištu rada. Nedostatak veština, u većini
relevantnih stručnih oblasti, ograničava ekonomski razvoj države. Kvalitet stručnog obrazovanja i
osposobljavanja, kao i harmonizacija sa zahtevima obrazovnog sistema sa tržištem rada, utiču na
stručni razvoj pojedinaca, socijalno blagostanje, ekonomski razvoj zemlje, odnosno, u povećanju
samozapošljavanja i zaposlenosti.
Rezultati istraživanja tržišta rada su esencijalna osnova za razvoj i poboljšanje stručnih standarda i
programa SOO-a. Za njihovu primenu potrebno je da se izvrši obuka i neprekidni stručni razvoj
nastavnika i instruktora. Razvoj nastavnih materijala, kao i snabdevanje radionica stručnih škola kako
bi omogućili primenu kurikuluma SOO-a i praktične nastave sa osnovom u školama, su još izazov,
zato se trebaju naći načini i mogućnosti saradnje sa biznisima za ostvarivanje praktičnog učenja na
radnom mestu.
Bitno je da se radi na podizanju svesti roditelja i društva, uopšte, vezano za orijentisanje mladih u
njihovoj stručnoj karijeri. Učenici koji nemaju interesovanja za akademske studije trebaju imati
podršku roditelja i nastavnika za obrazovanje i osposobljavanje u stručnim školama. Sa pametnom
kombinacijom spoznajnih sposobnosti (kognitivnim) kao i tehničkim, mogu se unaprediti opšte i
stručne nadležnosti doprinoseći razvoju profesija koje se traže od strane tržišta rada.
Stručno obrazovanje i obuka je deo preduniverzitetskog obrazovanja, i kvalifikacije SOO-a trebaju biti
osnovane na zahteve Okvira Kurikuluma Kosova, osnovnog kurikuluma SOO-a i Nacionalnog Okvira
Kvalifikacija.
Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) je bitna komponenta unutar reformi obrazovnog sistema i
stručnog osposobljavanja na Kosovu. NOK je nacionalni mehanizam za klasifikaciju kvalifikacija datih
unutar nacionalnog sistema kvalifikacija, prema vrsti kvalifikacija i opisima nivoa. NOK cilja da
poboljša pristup u zapošljavanju i daljem učenju, uz osiguranje da kvalifikacije budu u saglasnosti sa
zahtevima tržišta rada, da ispune zahteve kandidata, ekonomije i institucija obrazovanja i
osposobljavanja. Ključna struktura NOK-a sastoji se od osam nivoa u kojima se mogu postaviti
kvalifikacije. Svaki nivo NOK-a je određen opisivanjem rezultata učenja, u obliku znanja, veština i
proširenih kompetencija.
SOO se prostire na nekoliko nivoa obrazovnog sistema, pokriva potrebe mladih i odraslih za
neprekidni stručni razvoj i zapošljavanje, obuhvatajući socijalne partnere, kao privredne komore,
sindikate i različita ministarstva, u procesu planiranja, razvoja i primene politika SOO-a. Ovo čini
podsektor SOO-a dosta složenim za upravljanje, zato je neophodno da se razjasne i podele dužnosti i
obaveze između zainteresovanih strana i da se postavi efikasna saradnja između njih.
Nacionalni Autoritet Kvalifikacija (NAK) uspostavljen je Zakonom br. 03/L-060 o nacionalnim
kvalifikacijama na Kosovu. NAK je odgovoran za razvoj i nadgledanje nacionalnih kvalifikacija i razvoj
politika i strategija za sprovođenje Nacionalnog sistema kvalifikacija. NAK definiše vrste i nivoe
certifikata i diploma, koje će se obuhvatiti u NOK-u, kao i odobrava predložene kvalifikacije da se
obuhvate u NOK-u. NAK vrši spoljno obezbeđivanje kvaliteta, koji vodi na davanje kvalifikacija NOK-a
i ostvaruje proces akreditacije za institucije za procenu kandidata i izdavanje certifikata za
kvalifikacije u NOK-u. Takođe, NAK je odgovoran za proveru standarda zanimanja/profesija/struka.
83
Agencija za stručno obrazovanje i obuka odraslih (APOOO) uspostavljena je na osnovu Zakona br.
04/L-138 o Stručnom obrazovanju i osposobljavanju, i ima u cilju nadgledanje i razvoj stručnog
obrazovanja i osposobljavanja i za odrasle na Kosovo. APOOO je odgovorno za upravljanje i vođenje
institucija stručnog obrazovanja i osposobljavanja i za odrasle (IPOOO) vezano za financijske, ljudske
resurse, građevinske objekte i infrastrukture svih javnih institucija SOO-a i da nadgleda postepeni
prenos relevantnih odgovornosti stručnih škola bazirajući se na njihove kapacitete. Takođe, APOOO
nadgleda i koordiniše razvoj standarda profesije. Na osnovu procene perioda pilotiranja trebalo bi
tačno da se odrede oblasti delovanja Agencije koje mogu rezultirati i sa zakonodavnim promenama.
Savet za stručno obrazovanje i obuka i za odrasle (SPOOO) uspostavljen na osnovu Zakona br. 04/L-
138 o Stručnom obrazovanju i osposobljavanju je savetodavni organ za politike SOO-a i obrazovanja
odraslih na Kosovo. SPOOO pruža savete i preporučuje za usvajanje profile, na koje se trebaju
osnovati programi stručnog obrazovanja i osposobljavanja, standardi za svaki profil, stručni sadržaj
plana i programa stručnog obrazovanja i osposobljavanja, koji se trebaju obuhvatiti unutar okvira
kvalifikacija, i preporučuje školske knjige i nastavne materijale za korišćenje u takvim programima.
SPOOO je odgovoran za usvajanje standarda za profesije.
Izazovi
Neprilagođavanje programa SOO-a sa zahtevima tržišta rada
Trenutno, IPOO pruža oko 140 profila u različitim ekonomskim sektorima, čiju relevantnost treba
neprekidno revidirati i prilagoditi zahtevima tržišta rada, obuhvatajući postepenu optimizaciju mreže
IPOO-a. Izazov je razvoj kapaciteta za analizu potrebe veština i kapaciteta za predviđanje, ograničeni
broj standarda profesije, revidiranje i razvoj kurikuluma prema standardima profesije, obuka
nastavnika i instruktora, oprema radionica, nastavni i podržavajući materijali, kao i ostvarivanje
stručne prakse. Stručne škole trebaju da ispune zahteve kvaliteta i da se pripreme za proces
akreditacije koji će se vršiti od strane NAK-a, u saglasnosti sa zakonodavstvom.
Teškoće u obezbeđivanju nastavnih materijala za SOO
Iskustvo nam pokazuje da se materijali razvijeni od strane nastavnika, u nedostatku udžbenika u
SOO, mogu prikupiti, urediti i objaviti na elektronskim platformama, gde se mogu koristiti od strane
nastavnika i svih škola. Ipak, potrebno je da se izgradi kapacitet nastavnika za razvoj nastavnih i
podržavajućih materijala, i bazirajući se na potrebe ekonomskih sektora.
Nedostatak osnovnog kurikuluma za SOO
Procedure akreditacije programa u SOO jasno definišu da svi kurikulumi trebaju biti modularni,
osnovani na kompetencijama i sa jasnim kriterijumima procene. Sve ovo će se razviti u osnovnom
kurikulumu za SOO, koji će biti u saglasnosti sa principima osnovnog kurikuluma za SOO, i zahtevima
Nacionalnog Okvira Kvalifikacija. Osnovni kurikulum za SOO treba da pruži više časova stručne
prakse, kao i više specifičnijeg sadržaja profesije. Tokom procesa tranzicije bitno je da osnovni
kurikulum za SOO omogući fleksibilnost za nekoliko profila, na osnovu relevantnih kapaciteta škola,
za dalji razvoj pristupa učenja sa osnovom na radnom mestu.
Ozbiljni problemi u vezi praktičnog rada i stručne prakse
Koncept SOO je izgrađen na stručnoj praksi u školama i preduzećima. Izazov ostaje nedostatak
opreme radionica za ostvarivanje praktičnog učenja u školama. IPOO ima nedostatk saradnje sa
sektorom poslovanja, u pružanju adekvatne stručne spreme i ostvarivanju praktičnog rada kandidata
tokom stručnog osposobljavanja. Stručne prakse visoke kvalitete povećale bi mogućnost kandidata
za samozapošljavanje, ali i mogućnost za zapošljavanje u onim preduzećima gde završe praksu.
84
Nedostatak savetovanja i stručne orijentacije
Savetovanje i stručna orijentacija je neophodna usluga za jedan funkcionalni sistem SOO-a jedne
države. Ova usluga, putem stručnog savetovanja, obezbediće se za sve škole SOO-a.
Problem održivosti centara za kompetenciju i njihov dalji razvoj
Uz pomoć razvojnih partnera, uloženo je u infrastrukturi i ljudskim resursima ovih institucija, ali
izazov ostaje njihova financijska i upravna održivost, kao i njihova transformacija u centre koji
pružaju raznolike usluge. Formula za financiranje SOO-a treba se revidirati i prilagoditi sa potrebama
stručnog obrazovanja i osposobljavanja i, posebno, sa potrebama centara za kompetenciju. Trebaju
se unaprediti pravila za mogućnost generisanja i korišćenja sopstvenih sredstava. Neprekidni stručni
razvoj treba da se vrši za upravnike i nastavno osoblje IPOOO-a.
Nedostatak efikasnog i kvalitetnog sistema obrazovanja za odrasle
Iako statistike pokazuju da je struktura stanovništva na Kosovu mlada, treba pokazati spremnost u
pružanju mogućnosti obrazovanja tokom celog života za osobe koje nisu završile osnovno
obrazovanje, nemaju neku kvalifikaciju ili žele da se ponovo kvalifikuju zbog zapošljavanja ili
izgradnje karijere. Odgovornost za obrazovanje i osposobljavanje odraslih na Kosovu je podeljena u
nekoliko ministarstva, ali aktivnosti se sprovode i od strane NVO-a, privatnog sektora i ostalih. MONT
će doprineti da ova oblast bude otvorena za sve ponuđače, i da izgradi svoje ljudske i fizičke
kapacitete za upravljanje obrazovanjem za odrasle putem konkretnih mera.
Cilj Glavni prioritet ove oblasti stoji u uspešnoj
saradnji između škola i tržišta rada. stručno
obrazovanje i obuka u dva nivoa, visoko srednji
i post sekundarni, trebaju se dobro financirati i
sprovesti na efektivan način.
Harmonizacija stručnog obrazovanja i obuke
sa zahtevima tržišta rada u zemlji i šire i
stvaranje otvorenog sistema obrazovanja za
odrasle.
85
Nadovezana pitanja
Promovisanje rodne ravnopravnosti i sveobuhvatnosti u SOO-e zauzima posebno mesto, zato se ova
pitanja blisko nadovezuju sa prvim ciljem (oblast 1) ove strategije. Financiranje ove oblasti ostaje
bitno pitanje na svim nivoima u kojima se pruža, zato je i predloženo revidiranje financijske formule
u SOO školama i CK; koje detaljno tretira upravljanje obrazovnog sistema (oblast 2) ovog dokumenta.
Stručni razvoj nastavnika u SOO ima svoje specifičnosti, stoga neke specifične aspekte treba i dalje
ovde tretirati. Dok se najveći deo stručnog razvoja, gde se obuhvata metodičko-didaktički aspekat,
stručna didaktika i stručna praksa, tretira detaljno u oblasti stručnog razvoja nastavnika (oblast 4).
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svih očekivanih rezultata, odvojeno,
zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Rezultat 6.1: Svi stručni profili koji se pružaju u SOO školama su harmonizovani sa potrebama
tržišta rada
6.1.1. Poboljšanje sistema informacija tržišta rada kako bi se analizirao i poboljšao mehanizam za
identifikaciju i predviđanje potreba tržišta rada za veštine i planiranje u SOO sistemu.
Ovde treba predvideti aktivnosti za nadovezivanje SUIO –a sa sistemom informacija iz
civilnog registra, KAS-a, službi za zapošljavanje, i ostalo.
6.1.2. Revidiranje profila koji se pružaju u SOO školama i usklađivanje sa potrebama tržišta.
Ovo se revidiranje bazira na rezultate istraživanja koji se vrše od strane odgovornih
institucija. Istraživanje tržišta rada treba, takođe, uzeti u obzir, specifične potrebe, brige i
prioritete zajednica u cilju davanja doprinosa za zastupanje i jednako učešće muškaraca i
Očekivani rezultati: 6.1. Svi stručni profili koji se pružaju u SOO školama su harmonizovani sa potrebama tržišta
rada;
6.2. Povećan je za 30% upis učenika u deficitarnim smerovima i za 20% broj devojaka u
tehničkim smerovima;
6.3. Razvili su se nastavni materijali za najmanje dva usko-stručna predmeta za sve
prioritetne profile;
6.4. Kurikulumi SOO i obrazovanje odraslih su harmonizovani sa Okvirom kurikuluma za
preduniverzitetsko obrazovanje i sa Nacionalnim Okvirom Kvalifikacija;
6.5. Svi učenici stručnih škola ostvaruju praktičnu nastavu u školama i stručnu praksu van
škole u saglasnosti sa nastavnim programom;
6.6. Savetovanje i stručna orjentacija je funkcionalna u školskom sistemu za učenike i
odrasle;
6.7. Institucije SO i pružaoci obrazovanja odraslih imaju punu financijsku i upravnu
autonomiju;
6.8. Postoje ljudski i infrastrukturni kapaciteti za upravljanje obrazovanjem odraslih;
6.9. Povećana je ponuda školovanja na 5. nivou kvalifikacija.
86
žena na tržištu rada. Istraživanje tržišta rada koje se razvija i procenjuje za ovu meru takođe
obuhvata podatke podeljene prema polu, kako bi se omogućila analiza rodnog aspekta. U
cilju pružanja doprinosa za zastupanje i jednako učešće muškaraca i žena na tržištu rada,
specifične potrebe, brige i njihovi prioriteti trebaju se integrisati u pružanju podrške za
određene stručne profile.
6.1.3. Razvoj standarda pruženih profesija.
Standardi se mogu razviti od strane različitih organizacija odgovornih za SOO, industrija ili
drugih stručnih grupa.
6.1.4. Analiza potreba na centralnom i lokalnom nivou za ispunjenje uslova za pružanje profila iz
revidirane liste.
Ove potrebe su nadovezane sa ljudskim, nastavnim resursima, opremom i infrastrukturom.
Ova analiza se treba bazirati na proceni stanja pružaoca SOO-a.
6.1.5. Izgradnja kapaciteta SOO škola za pripremu izveštaja samoprocene i postupka za
akreditaciju.
NAK ima jasne zahteve za obezbeđivanje kvaliteta u SOO i oni se zahtevaju u procesu
akreditacije.
Rezultat 6.2: Povećan je za 30% upis učenika u deficitarnim smerovima i za 20% broj devojaka u
tehničkim smerovima
6.2.1. Organizovanje kampanja podizanja svesti i redovnih prezentacija u SOO školama iz
industrije, za učenike 8. i 9. razreda.
Iniciranje ovih aktivnosti može biti izvršeno od bilo koje strane, škole ili poslodavca ali
koordinacija se vrši od strane škole putem informisanja, savetovanja i orijentacije.
6.2.2. Stvaranje stimulativne strukture (zajednički fond) od strane vlade i biznisa, za podršku
školovanja u deficitarnim smerovima za žene u tehničkim smerovima.
Iz ovog fonda se mogu dodeliti stipendije ili druge nagrade za učenike u određenim smerovima
i za učenice koje pokažu izuzetan uspeh u tehničkim smerovima, kao i za podsticanje početnog
upisa u određenim smerovima gde su žene nedovoljno zastupljene. Posebne aktivnosti se
trebaju razviti kako bi se podržala i promovisala na aktivan način uključenost žena u tehničkim
smerovima.
6.2.3. Ostvarivanje televizijskih emisija i članaka sa uspešnim pričama žena u tehničkim
profesijama.
Takve emisije bi mogle da privuku žene da se upišu u tim smerovima.
Rezultat 6.3: Razvili su se nastavni materijali za najmanje dva usko-stručna predmeta za sve prioritetne profile
6.3.1. Prikupljanje najboljih postojećih modela nastavnih materijala pripremljenih od strane
nastavnika različitih profila.
Oni se prvenstveno biraju iz stručnih aktiva, a onda se objavljuju na elektronskim
platformama za korišćenje od strane drugih nastavnika istih oblasti.
6.3.2. Obuka nastavnika za korišćenje elektronske platforme.
87
6.3.3. Izgradnja kapaciteta nastavnika za razvoj nastavnih materijala koji će pokriti najmanje dva
stručna predmeta iz svakog ekonomskog sektora.
Pošto je broj profila koji se pružaju veliki, izabraće se po dva predmeta iz prioritetnih profila,
vodeći računa da se zastupaju svi ekonomski sektori.
6.3.4. Razvoj nastavnih materijala za najmanje dva stručna predmeta izabrana iz svakog
ekonomskog sektora koji se pružaju u SOO školama.
Ovi materijali će se razviti od strane obučenih nastavnika prema opisu u gore navedenoj
tačci.
6.3.5. Izgradnja kapaciteta nastavnika opštih predmeta u SOO za razvoj nastavnih materijala koji
se primenjuju u profesiji.
Nastavnici predmeta će biti grupisani prema relevantnim nastavnim oblastima, i biće
obučeni da razviju nastavne materijale primenjive u struci.
6.3.6. Razvoj nastavnih materijala iz oblasti/ opštih nastavnih predmeta primenjenih u profesiji.
Opšti predmeti u SOO mogu se razviti za svaki ekonomski sektor. Ekipe za izradu ovih
materijala trebaju sadržati nastavnike relevantnih opštih oblasti, ali i nastavnike stručnih
predmeta određenih sektora.
Rezultat 6.4: Kurikulumi SOO-a i obrazovanja za odrasle harmonizovani su sa Okvirom Kurikuluma za preduniverzitetsko obrazovanje i Nacionalnim Okvir Kvalifikacija
6.4.1. Obuka izrađivača kurikuluma u SOO za modularne kurikulume.
Nastavnici se izaberu kako bi pokrili sve ekonomske sektore koji se pružaju u SOO-u.
6.4.2. Razvoj osnovnog kurikuluma za SOO.
Osnovni kurikulum za SOO treba da poštuje zahteve Okvira Kurikuluma za Preduniverzitetsko
obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.
6.4.3. Izrada testova zaključnog ispita pruženih profesija u SOO.
Ovi testovi se mogu razviti uz grupisanje na osnovu ekonomskih sektora.
6.4.4. Revidiranje administrativnog uputstva za zaključni ispit profesije.
Rezultat 6.5: Svi učenici stručnih škola ostvaruju praktičnu nastavu u školama i stručnu praksu van
škole u saglasnosti sa nastavnim programom
6.5.1. Razvoj instrumenata za motivaciju preduzeća za primanje učenike na praksi.
Ovo podrazumeva i uključivanje drugih aktera.
6.5.2. Razvoj uredbe za zaštitu zdravlja učenika tokom prakse.
6.5.3. Obuka osoblja kancelarija za saradnju sa privredom.
Deo ove obuke treba da bude i izrada dinamičnih trogodišnjih planova za podršku učenika u
preduzećima.
6.5.4. Opremanje radionica za 15 stručnih škola.
Izbor škola za opremanje pokriće prioritetne ekonomske sektore.
6.5.5. Potpisivanje sporazuma o saradnji sa preduzećima za praksu učenika i njihovo
sprovođenje.
88
6.5.6. Izrada podzakonskih akata koji određuju kriterije za uspostavljanje javno-privatnog
partnerstva (JPP) u oblasti obrazovanja.
Ovo će se ostvariti u bliskoj saradnji sa Ministarstvom financija i ostalim relevantnim
institucijama. Takođe, trebaju se izraditi i smernice za upravnike škola za sprovođenje JPP-a.
Rezultat 6.6: Savetovanje i stručna orjentacija je funkcionalna u sistemu školovanja za učenike i
odrasle
6.6.1. Obuka nastavnika SOO-a za razvoj kurikuluma savetovanja i stručne orijentacije za mlade i
odrasle.
6.6.2. Razvoj standarda i kvalifikacija profesija savetnika karijere.
Radne grupe standarda obuhvatiće i stručnjake i relevantne aktere.
6.6.3. Razvoj kurikuluma za obrazovanje i savetovanje karijere za stručne škole.
Ovaj proces će imati za osnovu prethodno usvojeni standard. Ovde se predviđaju i ostali
mehanizmi za procenu učenika kao instrument za dalje orijentisanje u karijeri.
6.6.4. Razvoj programa obuke za nastavnike savetovanja i orijentacije u karijeri.
6.6.5. Obuka i certifikovanje nastavnika savetovanja i orijentacije u karijeri za mlade i odrasle.
6.6.6. Određivanje savetnika karijere u školama.
Nastavnici će biti određeni na ovom zadatku unutar redovnog fonda časova.
6.6.7. Razvoj mehanizama za praćenje diplomiranih u SOO školama.
Nadovezivanje sa postojećim mehanizmima kao SUIOS, SUIVO, Centrima studentske službe i
ostalim postojećim mehanizmima podataka.
Rezultat 6.7: Institucije SO i pružioci obrazovanja za odrasle imaju punu financijsku i upravnu
autonomiju
6.7.1. Revidiranje uredbe za generisanje i korišćenje sopstvenih prihoda u školama.
Ovde se podrazumeva revidiranje podzakonskih akata koja sređuju ova pitanja, u saradnji sa
ostalim akterima i u saglasnosti sa zakonodavstvom na snazi.
6.7.2. Obuka osoblja institucija PO za izradu projekata koji generišu prihode.
6.7.3. Revidiranje programa SOO institucija koji pružaju obrazovanje za odrasle.
U postojećoj mreži ima slučajeva dupliranja profila, zato treba izbeći takve slučajeve. Takođe,
trebaju se izbeći i slučajevi sličnih profila sa različitim nazivom.
6.7.4. Povećanje učešća učenika iz ostalih opština u Centrima za kompetenciju.
Povećanje registracije učenika u Centrima za kompetenciju iz drugih opština putem
promovisanja mogućnosti školovanja u tim centrima, na nivou države. Ovde se obuhvataju
mere za obezbeđivanje jednakog pristupa za sve kandidate iz ostalih opština.
6.7.5. Revidiranje formule financiranja SOO institucija.
Nova formula će omogućiti financijske izvore sa centralnog, lokalnog i školskog nivoa, a takođe će se podržati sistemom periodične procene troškova.
6.7.6. Promovisanje jednog modela poslovanja u određenim IPOO-ima, koji obezbeđuje financijsku i upravnu održivost. Ovaj model obuhvata izgradnju novih mehanizama koji pokrivaju tri upravna stuba:
nadovezivanje sa biznisom i pružanje savetodavnih usluga za karijeru, promovisanje
89
aktivnosti za generisanje prihoda, i obrada podataka, nadgledanje i procena. Poseban značaj
treba pridati razvoju adekvatnog sistema za nadgledanje i procenu.
Rezultat 6.8. Postoje ljudski i infrastrukturni kapaciteti za upravljanje obrazovanjem za odrasle
6.8.1. Prikupljanje, obrada i održavanje podataka o obrazovanju odraslih u SUIO.
6.8.2. Pružanje mogućnosti osposobljavanja upravnog osoblja na centralnom, lokalnom i
školskom nivou.
6.8.3. Obuka školskog osoblja za primenu OO-a.
U ovom slučaju se obuhvata i uprava škole, koordinatori, nastavnici, nadzornici, itd.
Rezultat 6.9. Povećana je ponuda školovanja na 5. nivou kvalifikacija
6.9.1. Identifikovanje potreba za kvalifikaciju 5. nivoa.
Analiza zakonodavstva na snazi i identifikacija kao i prilagođavanje 5. nivoa u obrazovnom
sistemu i na tržištu rada.
6.9.2. Razvoj novih programa za postizanje post-sekundarnih kvalifikacija 5. nivoa prema NOK-u.
6.9.3. Pružanje novih post-sekundarnih programa 5. nivoa u IPOO, a pogotovo u Centre za
Kompetenciju.
Pretpostavke i rizici
Ključne pretpostavke za obezbeđivanje postizanja gore navedenih ciljeva su:
• Preduzeća ukazuju spremnost za organizovanje stručne prakse.
• Mogućnost saradnje sa spoljnim donatorima.
• Uključenost poslovnih organizacija za posredovanje stručne prakse.
Međutim, faktori koji dovode u pitanje realizaciju onoga što je planirano, su:
• Nedostatak dovoljnog budžeta.
• Nedostatak interesovanja biznisa za saradnju.
• Formula financiranja prikladnih SOO-a.
• Nedostatak nastavnika sa tehničkim veštinama.
• Niski ekonomski razvoj države i neodrživost MSP-a.
• Degradacija imidža SOO škola.
• Nedostatak predstavnika ekonomije u internoj proceni učenika SOO-a.
• Smanjenje fonda od strane donatora.
• Nedostatak programa prikladnih za obrazovanje odraslih.
• Nedostatak fondova za obrazovanje odraslih.
• Harmonizacija zakonodavstva između relevantnih institucija.
90
12. Strateški cilj 7: Visoko obrazovanje
Visoko obrazovanje je suštinska javna odgovornost, od posebnog značaja za razvoj društva. Kroz
stvaranje znanja i veština, kao i podsticanjem inovacije, kritičkog mišljenja, tolerancije i otvorenog
uma, institucije visokog obrazovanja pripremaju građane za njihovu ulogu u društvu i ekonomiji. U
XXI veku, visoko obrazovanje je jedan od ključnih pokretača demokratske konsolidacije i
ekonomskog razvoja zemlje. Stručno osposobljavanje i znanje stečeno kroz visoko obrazovanje su
važni faktori za stvaranje radnih mesta i društvenog blagostanja. Posebno, u društvima u tranziciji,
visoko obrazovanje je jedan od bitnih komponenti socijalne i političke transformacije, što direktno
utiče na održive državne institucije i stvaranje preduslova za ekonomski razvoj. Kao što su pokazala
iskustva iz mnogih drugih zemalja, visoko obrazovanje utiče, u značajnoj meri, u obezbeđivanju
kvalitetnog i konkurentnog osoblja na tržištu rada.
Standardi kvalitete u visokom obrazovanju su ključni preduslov za razvoj modernih institucija visokog
obrazovanja. U kontekstu primene ovih standarda, odnos nastavnik-učenik je kvantitativni pokazatelj
kvaliteta. Standardi kvaliteta su fokusirani na razvoj mehanizama obezbeđivanja kvaliteta i stvaranje
adekvatnih uslova infrastrukture za akademski rad i istraživanje. Visoko obrazovanje treba da
odgovori, da se prilagodi i da prethodi promenama na tržištu rada i razvoju države. U tom kontekstu,
saradnja sa predstavnicima ekonomije je od suštinske važnosti za visoko obrazovanje. Ova saradnja
je važna, posebno u procesu razvoja novih standarda i novih studijskih programa i u obezbeđivanju
prikladnih uslova za praktično osposobljavanje.
Naučno istraživanje spada među deset prioriteta Bolonjske deklaracije. Integrisana veza između
visokog obrazovanja i istraživanja je definiranje karakteristika modernih univerziteta.
Održivo finansiranje visokog obrazovanja je od suštinske važnosti za normalno funkcionisanje i razvoj
institucija visokog obrazovanja. Finansiranje institucija visokog obrazovanja vrši se na osnovu
njihovog rada, kroz modele koji uzimaju u obzir nastave, naučno-istraživački i institucionalni razvoj.
Rast i diversifikacija prihoda kroz obezbeđenje sopstvenih prihoda je važan aspekt za razvoj
institucija visokog obrazovanja.
Promocija međunarodne saradnje kroz učešće u međunarodnim programima visokog obrazovanja za
akademsku razmenu i izgradnju mreže partnerstva međunarodne saradnje su dobra prilika za
internacionalizaciju visokog obrazovanja i integraciju u evropskom prostoru visokog obrazovanja.
Izazovi Nepoštovanje standarda kvaliteta u institucijama visokog obrazovanja U posljednjih deset godina, visoko obrazovanje na Kosovu je prošlo kroz izuzetnu masovizaciju svojih
kapaciteta i mogućnosti. Ova masovizacija, bez obzira na važnost koju ima kao politika obrazovanja
za povećanje učešća u visokom obrazovanju, ipak je doprinela u padu, ponekad dramatičnom,
kvaliteta visokog obrazovanja.
Dok je broj studenata i studijskih programa povećan, odnos nastavnik-učenik je znatno pogoršan.
Poboljšanje nepovoljnog odnosa nastavnik-učenik u javnim ustanovama zahteva ulaganje u stvaranju
okvira, ali i dodatnih financijskih sredstava.
S druge strane, izgradnja internih mehanizama za obezbeđenje kvalitete ostaje važan zadatak
institucija visokog obrazovanja. Takođe, uslovi za naučno-istraživačke infrastrukture ostaju vrlo
91
ograničeni. Pitanja koja takođe zahtevaju posebnu pažnju, su povećanje nivoa etike,
transparentnosti i integriteta u visokom obrazovanju.
Neusklađivanje programa studija sa zahtevima tržišta rada Strukturalni nedostatak visokog obrazovanja na Kosovu je razvoj studijskih programa koji ne
odražavaju stvarne potrebe tržišta rada. U isto vreme, ovim programima nedostaje i
interdisciplinarnost, deo praktične obuke, kao i veza sa naučnim istraživanjem. Neusklađenost
potreba tržišta rada sa znanjem stečenim u visokom obrazovanju je identifikovana kao glavna
prepreka za povećanje zaposlenosti i ekonomskog razvoja u zemlji. Poslovna zajednica se žali da
radna snaga ima nepotpune i neuskladive veštine sa njihovim potrebama. S druge strane, saradnja
institucija visokog obrazovanja sa poslovnom zajednicom je vrlo niska, dok institucije visokog
obrazovanja imaju neefikasne i još uvek nerazvijene usluge za orijentaciju i savetovanje studenata u
karijeri. Prema tome, izazov ostaje revidiranje studijskih programa da bi se odrazile potrebe tržišta
rada i orijentacije studenta ka studiranju deficitarnih i strateških oblasti za razvoj zemlje u cilju
poboljšanja mogućnosti za zapošljavanje.
Nedovoljno prisustvo naučnog istraživanja u institucijama visokog obrazovanja Iako prepoznat kao važan aspekt razvoja visokog obrazovanja, naučno-istraživački rad nije u
potpunosti integrisan u redovne aktivnosti institucija visokog obrazovanja na Kosovu. Broj naučnih
publikacija u međunarodnim indeksiranim časopisima osoblja institucija visokog obrazovanja i dalje
je izuzetno mali. Povećanje broja naučnih publikacija osoblja institucija visokog obrazovanja u
međunarodnim indeksiranim časopisima zahteva podršku istraživača u objavljivanju radova i
prezentaciji naučnih rezultata na međunarodnim konferencijama. Osim toga, potrebno je da se
poboljša okruženje nepogodno za naučno-istraživački rad, imajući u obzir nedostatak adekvatne
fizičke infrastrukture, laboratorije i nefunkcionalnu opremu i nedostatak pristupa naučnim resursima
u elektronskim bibliotekama.
Nepotpun zakonski okvir u visokom obrazovanju Stupanjem na snagu novog Zakona o visokom obrazovanju u Republici Kosovo treba razmotriti i
dopuniti sve podzakonske akte u cilju pružanja što efektivnijeg okruženja za razvoj visokog
obrazovanja na Kosovu u skladu sa novim zakonom. Takođe, novi Zakon neminovno podrazumeva
promenu i usklađivanje statuta i propisa svih institucija visokog obrazovanja unutar određenog
vremenskog perioda.
Financiranje visokog obrazovanja nezavisno od učinka Zakon o visokom obrazovanju predviđa izgradnju efikasnih mehanizama za transparentno
finansiranje koje podstiče odgovornost. Ovo finansiranje se vrši na osnovu trogodišnjih planova koji
su dogovoreni između institucija visokog obrazovanja i MONT-a, a izveštavanje treba da se zasniva
na dogovorenim pokazateljima. Primena formule finansiranja institucija visokog obrazovanja na
osnovu učinka mora biti praćena izgradnjom efikasnih mehanizama za izradu i nadzorom primene
razvojnih planova javnih institucija visokog obrazovanja. S druge strane, obezbeđenje sopstvenih
prihoda je važan aspekt funkcionisanja formule financiranja kroz ugovor o učinku. To zahteva razvoj
mehanizama za generisanje dodatnih fondova putem angažovanja u projekte i druge savetodavne
aktivnosti koje mogu biti profitabilne za institucije visokog obrazovanja.
Neefektivna međunarodna saradnja u visokom obrazovanju Međunarodna saradnja i akademska mobilnost su važni instrumenti kako bi se olakšala integracija
Kosova u evropskom prostoru visokog obrazovanja. Glavna prepreka za međunarodnu mobilnost
92
nastavnog osoblja i studenata i dalje je nedovoljno poznavanje engleskog jezika. Za ove svrhe,
potrebno je razviti posebne programe za učenje stranih jezika i veštine studija. S druge strane,
institucije visokog obrazovanja trebaju uspostaviti kancelarije za razvoj projekata i pružanje stručnih
usluga u cilju informisanja o mogućnostima za apliciranje u okviru programa EU.
Cilj Izgradnja kvaliteta institucija visokog
obrazovanja je prioritet u ovoj oblasti. Osim
prilagođavanja studijskih programa sa
potrebama tržišta rada, to treba biti praćeno
promocijom istraživačko-naučnog i
umetničkog rada i inovacijom u institucijama
visokog obrazovanja. Posebnu pažnju treba posvetiti usklađivanju i kompletiranju pravnog okvira u
visokom obrazovanju, kao i finansiranju visokog obrazovanja na osnovu učinka. Takođe, u pogledu
internacionalizacije visokog obrazovanja, prioritet je povećanje akademske mobilnosti akademskog
osoblja i studenata, kao i učešće u međunarodnim programima visokog obrazovanja i naučnom
istraživanju.
Nadovezana pitanja
Visoko obrazovanje je usko povezano sa podsektorom preduniverzitetskog obrazovanja, kako u
pogledu učešća, tako i u kvalitetu i sadržaju. Na taj način, može se postići raznolika uključenost
studenata u visokom obrazovanju, ako se u nižim nivoima obrazovanja uključuju na
Očekivani rezultati: 7.1. Odnos akademsko osoblje - student u IVO je najmanje 1:40;
7.2. Mehanizmi za stručno osposobljavanje akademskog osoblja u IVO su potpuno
operativni;
7.3. Mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju su potpuno funkcionalni;
7.4. Nadgrađena infrastruktura i tehnologija za nastavu, naučno-istraživački i umetnički rad;
7.5. Do 2019. godine sistem upravljanja informacijama u visokom obrazovanju (SUIVO) je
potpuno funkcionalan;
7.6. Studijski programi u skladu sa zahtevima tržišta rada i službe za stručnu orijentaciju i
savetovanje su funkcionalne u IVO;
7.7. Broj naučnih publikacija u međunarodnim indeksiranim časopisima od strane
akademskog osoblja raste za 25% godišnje;
7.8. Do 2018. godine je revidirana i okončana pravna infrastruktura za visoko obrazovanje;
7.9. Do 2020. godine počinje primena formule finansiranja visokog obrazovanja na osnovu
učinka;
7.10. Povećava se mobilnost akademskog osoblja i studenata IVO-a;
7.11. Povećava se učešće u međunarodnim programima za visoko obrazovanje i naučno-
istraživački rad.
Poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti visokog
obrazovanja kroz promociju savršenstva u
nastavi, naučnom istraživanju, umetničkom
stvaralaštvu, inovaciji i internacionalizaciji.
93
zadovoljavajućem stepenu lica iz marginalizovanih grupa (oblast 1). S druge strane, kvalitet
preduniverzitetskog obrazovanja (oblast 3) i sadržaji koji se odvijaju na ovom nivou (oblast 5), u
velikoj meri utiču na uspeh mladih kao studenti u institucijama visokog obrazovanja. Razvoji u
stručnom obrazovanju i osposobljavanju (oblast 6) utiču na pružanje odgovarajućih studijskih
programa za diplomirane iz ovih oblasti. I, na kraju, priprema nastavnika preduniverzitetskog
obrazovanja je zadatak specijalizovanih institucija visokog obrazovanja i treba da se razviju u skladu
sa zahtevima za kvalitetu nastavu (oblast 4).
Moguće aktivnosti
U nastavku su predstavljene moguće aktivnosti za postizanje svakog očekivanog rezultata, odvojeno,
zajedno sa njihovim kratkim opisom.
Rezultat 7.1: Odnos akademsko osoblje - student u IVO je najmanje 1:40
7.1.1. Razvoj novih programa doktorskih studija.
U cilju stvaranja kadra u javnim institucijama visokog obrazovanja razvija se 10 novih
programa doktorata u raznim oblastima studija, obuhvatajući i među-disciplinske programe
doktorata, na osnovu procene za kadrovski razvoj. Kako bi se obezbedilo ispunjenje potreba
javnih institucija visokog obrazovanja za stvaranje kadrova, odvojeni su fondovi za podršku
učešća međunarodnih profesora/mentora u programima doktorskih studija.
7.1.2. Podrška studentima doktorskih studija u međunarodnim institucijama visokog obrazovanja.
Da bi se zadovoljile potrebe javnih institucija visokog obrazovanja za stvaranje kadrova,
odvajaju se sredstva za podršku 100 studenata (20 svake godine) u doktorskim studijima u
deficitarnim / strateškim pravcima u 500 najboljih svetskih univerziteta, u relevantnim
oblastima. U cilju dalje podrške jednakog zastupanja muškaraca i žena u programima
doktorata, trebaju se postaviti kriteriji kako bi se obezbedilo da muškarci i žene imaju jednake
koristi od šeme stipendija.
7.1.3. Razvoj mehanizma,a za planiranje prijema studenata u IVO.
Da bi se obezbedio kvalitet, IVO razvijaju politike za upis studenata koje uzimaju u obzir
njihove kadrovske kapacitete, i primenjuju kriterije poznavanja engleskog jezika kao kriterij za
upis u doktorske programe putem međunarodnih standardiziranih testova. Ovi mehanizmi
trebaju uzeti u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravno učešće svih zajednica u
obrazovanju i primenu nadovezanog zakonskog okvira.
Rezultat 7.2: Mehanizmi za stručno osposobljavanje akademskog osoblja u IVO su potpuno
funkcionalni
7.2.1. Uspostavljanje i funkcionalizacija kancelarija za izvrsnost nastave
Cilja se uspostavljanje novih kancelarija za nastavnu izvrsnost u svim institucijama visokog
obrazovanja, što će omogućiti akademskom osoblju usluge akademskog razvoja, odnosno
razne programe obuke u vezi sa novim nastavnim metodologijama i naučnim istraživanjima.
7.2.2. Procena potreba akademskog osoblja za stručni razvoj.
Sve IVO trebaju identifikovati potrebe za stručni razvoj akademskog osoblja na osnovu
razvojnih prioriteta institucija. Procena potreba je namerena da se ostvari putem sredstava
samoprocene i analize i treba rezultirati analizom potreba za stručni razvoj u svakoj instituciji
visokog obrazovanja.
94
7.2.3. Izrada plana stručnog razvoja akademskog osoblja.
Plan za izgradnju kapaciteta akademskog osoblja Institucija visokog obrazovanja treba da se
zasniva na analizi potreba izgradnje kapaciteta akademskog osoblja svake institucije. Plan
može uključivati razvoj i sprovođenje različitih programa obuke za unapređenje nastave i
mentorstva. Akademsko osoblje treba da bude upoznato sa etičkim principima i smernicama
za etičko ponašanje, na osnovu relevantnih evropskih preporuka.
7.2.4. Razvoj mehanizma za nadgledanje i procenu rada akademskog osoblja.
U tu svrhu treba da postoje posebni aranžmani za nadgledanje što znači razvoj okvira za
nadzor i procenu akademskog osoblja u Institucijama visokog obrazovanja.
Rezultat 7.3: Mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju su u potpunosti
funkcionalni
7.3.1. Razvoj i širenje ljudskih i finansijskih kapaciteta za KAA za sprovođenje evropskih standarda
i smernica za obezbeđivanje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.
7.3.2. Razvoj i širenje ljudskih kapaciteta Odeljenja za visoko obrazovanje u MONT.
7.3.3. Podrške IVO-a u sprovođenju politike obezbeđivanja kvaliteta.
IVO će se podržati na razvoj i primenu politika koje se odnose na proces izrade i usvajanja
programa, uključujući studente i druge zainteresovane strane; ohrabrivanju učenika da
preuzmu aktivnu ulogu u procesu učenja; sprovođenju poštenih i transparentnih procesa za
zapošljavanje i razvoj osoblja; podsticanju inovacija u nastavnim metodama i korišćenju novih
tehnologija; i na cikličnoj proceni efikasnosti procedura procene za studente. Mehanizmi za
obezbeđenje kvaliteta i regulatorne mere trebaju biti dopunjene pristupom zasnovanom na
principe etike, transparentnosti i integriteta u obrazovanju.
7.3.4. Dopuna akreditacije sa procesom rangiranja programa i institucija prema Evropskom
multidimenzionalnom okviru.
7.3.5. Uspostavljanje i funkcionalizacija Agencije za standarde i procenu u regulisanim
profesijama.
Rezultat 7.4: Nadgrađena infrastruktura i tehnologija za nastavu, naučno-istraživački i umetnički
rad
7.4.1. Procena potreba infrastrukture za nastavu i naučno-istraživački rad.
Sve IVO identifikuju potrebe akademskih jedinica za infrastrukturu, odnosno potrebe za
unapređenje postojećih laboratorija i kupovinu laboratorijska sa novom opremom.
7.4.2. Institucionalna podrška za razvoj naučno-istraživačke infrastrukture.
Poboljšanje uslova infrastrukture javnih institucija visokog obrazovanja i naučnog istraživanja
putem podržavanja otvaranja pet novih laboratorija.
7.4.3. Izrada planova za održavanje i ažuriranje laboratorijske opreme.
Planovi za održavanje laboratorijske opreme u javnim institucijama visokog obrazovanja će
uključivati izradu uredbi i obuku akademskog i administrativnog osoblja za upotrebu
laboratorija.
95
Rezultat 7.5: Do 2019, Sistem za upravljanje informacijama u visokom obrazovanju (SUIVO) je
potpuno funkcionalan
7.5.1. Razvoj SUIVO uz mogućnost prikupljanja i obrade informacija na nivou IVO.
Razvoj softvera i kompletiranje adekvatne infrastrukture informacione tehnologije u
institucijama visokog obrazovanja za korišćenje SUIVO.
7.5.2. Izrada smernica i obuka osoblja za prikupljanje i analizu podataka.
Razvoj programa obuke i izrada smernica za prikupljanje i analizu podataka, za osoblje
institucija visokog obrazovanja.
7.5.3. Razvoj nacionalnih pokazatelja visokog obrazovanja.
Rezultat 7.6: Studijski programi u skladu sa zahtevima tržišta rada i službe za stručnu orijentaciju i
savetovanje su funkcionalne u IVO
7.6.1. Osnivanje i funkcionalizacija industrijskih saveta.
Industrijski saveti za pojedine oblasti su mehanizmi IVO-a funkcionalizovani na nivou
akademskih jedinica kao forumi saradnje sa biznisima. Ovi saveti treba da se angažuju i u
realizaciji aktivnosti koje su povezane sa IVO, određene Strategijom inovacije Kosova.
7.6.2. Podsticanje partnerstva sa biznisima.
U tom cilju će biti podržano najmanje 50 inicijativa partnerstva između IVO i javno/privatnih
preduzeća u različitim sektorima privrede koji obuhvataju i komponentu stručne prakse
studenata.
7.6.3. Ostvarivanje prave studije za nadovezivanje programa visokog obrazovanja i tržišta rada,
koja bi trebala poslužiti kao osnova za plan profilisanja javnih univerziteta, na osnovu
razvojnog potencijala zemlje i različitih regiona na Kosovu.
7.6.4. Revidiranje postojećih programa studiranja.
Izvršiće se razmatranje postojećeg programa studija u IVO kako bi se odrazili zahtevi tržišta
rada. IVO će osnovati specijalizovane grupe za istraživanje i procenu potreba tržišta rada
prema odgovarajućim oblastima. Takođe, svi novi studijski programi će morati dokazati
prilagođavanje potrebama tržišta rada kao pravni preduslov za akreditaciju, kroz studije
sprovedene u skladu sa standarda utvrđenim od strane KAA.
7.6.5. Podrška novim programima u primenjivim naukama i stručnim programima u skladu sa
zahtevima tržišta rada.
Razvoj i sprovođenje najmanje 10 novih stručnih studijskih programa u relevantnim oblastima
u javnim ustanovama visokog obrazovanja.
7.6.6. Pružanje stručnih usluga za biznise.
IVO treba razviti katalog stručnih usluga za poslovanja. Pružanje ovih usluga treba da se sredi
prema propisima institucija.
7.6.7. Stvaranje sistema za analizu tržišta rada na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Sistem mora prikupiti, obraditi i pružiti podatke za analizu tržišta rada u cilju predviđanja
potreba veština u sektorima ekonomije kroz razvoj koherentnog pristupa. Glavni fokus mere
je da obezbedi stvaranje mehanizama za predviđanje sektorskih veština, na osnovu ankete
poslodavaca i radnika, kako bi se zadovoljile trenutne potražnje za pružaoce visokog
obrazovanja, za one koji diplomiraju i učesnike na tržištu rada koji traže ponovnu kvalifikaciju.
96
To će uključivati izgradnju administrativnih kapaciteta za vršenje i korišćenje sektorskih
prognoza i da se razviju efikasne politike kako bi se smanjila nejednakost veština. Prikupljene
informacije na tržištu rada treba da obuhvaća mehanizme za procenu pristupa, učešće i
zastupljenost žena i muškaraca na tržištu rada, kao i moguće mere koje se mogu preduzeti za
ublažavanje bilo kojih nesuglasica.
7.6.8. Uspostavljanje Centra za razvoj karijere u IVO.
Centri za razvoj karijere u IVO moraju razviti programe za razvoj karijere i podršku za
studente.
7.6.9. Razvoj standarda zanimanja/struke/profesije u visokom obrazovanju. Ovde se obuhvata i razvoj uputstava za standarde zanimanja/struka/ profesija u visokom obrazovanju.
Rezultat 7.7: Broj naučnih publikacija u međunarodnim indeksiranim časopisima od strane
akademskog osoblja raste za 25% godišnje
7.7.1. Analiza istraživačkih aktivnosti akademskog osoblja.
Sprovođenje studije za angažovanje akademskog osoblja IVO u naučnoistraživačkom radu, na
osnovu postojećih kapaciteta i istraživačke prioritete iz Nacionalnog programa nauke.
7.7.2. Razvoj akcionih planova za naučno-istraživačke delatnosti.
IVO treba razviti akcione planove za razvoj naučno-istraživačke delatnosti. Ovi planovi moraju
biti u skladu sa Nacionalnim programom nauke i trebaju uključiti izradu okvira za nadgledanje
njihovog sprovođenja.
7.7.3. Osnivanje i funkcionalizacija etičkih saveta u IVO.
7.7.4. Podrška objavljivanju naučnih radova u indeksiranim časopisima i prezentaciji rezultata na
međunarodnim konferencijama.
Podrška akademskog osoblja IVO-a za objavljivanje naučnog rada u naučnim indeksiranim
časopisima i njihovo učešće u međunarodnim konferencijama u cilju predstavljanja naučnih
rezultata.
7.7.5. Obezbeđivanje pristupa elektronskim bibliotekama i podsticanje njihovog korišćenja.
U tu svrhu će biti omogućen pristup akademskog osoblja u najmanje 5 međunarodnih
elektronskih biblioteka akademskih i naučnih izvora.
7.7.6. Stvaranje nacionalnog registra naučnih istraživača.
Registar će služiti kao mehanizam za identifikaciju i upravljanje informacijama za
naučnoistraživački rad akademskog osoblja IVO-a i naučnoistraživačkih instituta.
Rezultat 7.8: Do 2018. revidirana je i okončana pravna infrastruktura za visoko obrazovanje
7.8.1. Pregled i izrada podzakonskih akata u skladu sa novim zakonodavstvom.
7.8.2. Usklađivanje statuta i drugih pravnih akata IVO-a sa novim zakonodavstvom.
7.8.3. Razvoj zakonskog okvira za SUIVO.
Rezultat 7.9: Do 2020. počinje primena formule financiranja za visoko obrazovanje na osnovu
učinka
7.9.1. Izrada podzakonskih akata za formulu finansiranja visokog obrazovanja.
7.9.2. Razvoj rodno osetljivih pokazatelja učinka u visokom obrazovanju.
97
7.9.3. Razvoj strateških planova za razvoj IVO.
7.9.4. Razvoj okvira za nadgledanje i procenu sporazuma učinka.
7.9.5. Razvoj posebnih pozitivnih mera i pripremnih programa za upis i zadržavanje učenika u IVO
iz socijalno ugroženih kategorija i nedovoljno zastupljenih zajednica.
U cilju primanja studenata iz socijalno ugroženih kategorija u IVO, podržaće se razvoj
posebnih pripremnih programa. Praktični primeri ovih mera su pružanje intenzivnih kurseva
za kandidate iz zajednice kako bi se pripremili za prijemni ispit, pružanje uslova za kandidate
iz zajednica da održe prijemni ispit na svom maternjem jeziku i politika rezervisanih mesta u
IVO u cilju postizanja ravnopravnog učešća. Isto tako, programi za podršku studenata treba da
budu razvijeni kako bi se zadržali u visokom obrazovanju studenti iz marginalizovanih
zajednica i grupa putem intenzivnih kurseva jezika za poboljšanje znanja o jeziku nastave, ili
putem mentorskih programa, obezbeđivanja prevoza i studenskih domova.
Rezultat 7.10: Povećana mobilnost akademskog osoblja i studenata IVO
7.10.1. Implementacija zajedničkih studijskih programa sa međunarodnim institucijama visokog
obrazovanja.
U cilju povećanja mobilnosti akademskog osoblja i studenata, podržaće se razvoj i
sprovođenje 2 zajednička programa studija u javnim institucijama visokog obrazovanja sa
međunarodnim institucijama visokog obrazovanja.
7.10.2. Učešće u regionalnim i međunarodnim programima akademske mobilnosti.
U okviru programa akademske razmene biće podržano najmanje 300 meseci studijskog
boravka akademskog osoblja IVO-a u međunarodnim institucijama visokog obrazovanja i
naučnim institutima. Takođe, biće podržano najmanje 300 mobilnosti studenata u IVO.
Rezultat 7.11: Povećava se učešće u međunarodnim programima za visoko obrazovanje i naučno-
istraživački rad
7.11.1. Osnivanje i funkcionisanje institucionalnih mehanizama za razvoj i koordinaciju projekata.
IVO podrška za osnivanje i funkcionisanje kancelarija za razvoj i koordinaciju projekata i
pružanje stručnih usluga.
7.11.2. Jačanje kapaciteta IVO za upravljanje projektom na osnovu procene.
U ovom cilju vrši se procena potreba akademskog i administrativnog osoblja u javnim
institucijama visokog obrazovanja za izgradnju kapaciteta za upravljanje projektima. Na
osnovu izveštaja procene izrađuju se planovi za izgradnju kapaciteta na osnovu potreba
akademskog osoblja za upravljanje projektima. Plan za izgradnju kapaciteta obuhvatiće
pružanje programa obuke za upravljanje ciklusom projekata za 30% akademskog osoblja
javnih institucija visokog obrazovanja.
7.11.3. Podrška za aplikaciju u evropskim programima za visoko obrazovanje i naučno-istraživački
rad.
U cilju podrške IVO-a, biće uspostavljen fond za podršku 50 projekt predloga za aplikaciju u
evropskim programima Erasmus + i Horizon 2020. Podrška može obuhvatiti sve aspekte
pripreme projektnih predloga, uključujući i izgradnju međunarodnih partnerstva.
7.11.4. Promovisanje evropskih programa za visoko obrazovanje i naučno-istraživački rad.
98
U ovom cilju, organizovaće se 50 informativnih sesija za studente i akademsko osoblje u
odnosu na informacije o mogućnostima, uslovima i financijskim aspektima aplikacije u
okvirnim programima EU-a.
Pretpostavke i rizici
Ključne pretpostavke kako bi se postigao gore navedeni cilj su:
• Javne institucije visokog obrazovanja su spremne da pružaju doktorske programe.
• Interesovanje kandidata za doktorske studije.
• Spremnost poslovne zajednice za saradnju sa institucijama visokog obrazovanja.
• Interesovanje i zalaganje akademskog osoblja visokoškolskih institucija za objavljivanje naučnih radova.
• Usvajanje zakona o visokom obrazovanju.
• Interesovanje akademskog osoblja visokoškolskih institucija da učestvuju u međunarodnim programima za visoko obrazovanje i naučna istraživanja.
A faktori koji stavljaju u pitanje uspeh realizacije onoga što je planirano su:
• Odbijanje akreditacije novih doktorskih programa u javnim institucijama visokog obrazovanja.
• Nedostatak kapaciteta za sprovođenje zajedničkih doktorskih programa.
• Nedostatak spremnosti javnih institucija visokog obrazovanja da zapošljavaju doktore podržano od strane javnih institucija visokog obrazovanja, kako bi se ispunila potreba za kadrove.
• Ne-zapošljavanje diplomiranih zbog ekonomskih strukturnih problema javnog i privatnog sektora na Kosovu.
• Nezainteresovanost akademskog osoblja da prate programe obuke za izgradnju kapaciteta.
• Nedostatak kapaciteta javnih institucija visokog obrazovanja da generišu sopstvene prihode.
• Ograničenja za učešće u međunarodnim programima visokog obrazovanja zbog njihovog nepoznavanja engleskog jezika.
• Neuspeh integracije Univerziteta u Severnoj Mitrovici u sistemu visokog obrazovanja na Kosovu.
99
13. Sprovođenje SPOK
13.1. Mehanizmi za spovođenje
MONT će osnovati Grupu za sprovođenje SPOK kojom će rukovoditi ministar (ili zamenik ministra u
njegovo/njeno ime); koordinirati Generalni Sekretar i čiji članovi će biti direktori glavnih departmana
u MONT-u. Glavni zadaci ovog tela su:
� Sastavljenje godišnjih planova delovanja u skladu sa SPOK, NRS i agendom za Evropske
integracije;
� Sastavljanje godišnjih budžeta za spovođenje SPOK u okviru budžetskih granica određenim
srednjoročnim okvirom troškova (SOT) i budžetskim cirkularima;
� Analiza progresa u spovođenju SPOK, na osnovu informacija prikupljenih od MONT i drugih
izvora;
� Razmatranje i usvajanje dodatnih mera za obezbeđivanje sprovođenja SPOK;
� Sastavljanje zahteva za podršku iz donatorskih programa sa ciljem da se obezbedi sprovođenje
SPOK.
Grupa za sprovođenje SPOK će sarađivati sa drugim ministarstvima, opštinama, razvojnim
partnerima i organizacijama civilnog društva na izgradnji efektivnog mehanizma za nadgledanje
sprovođenja SPOK. Prema potrebi, u radu Grupe za sprovođenje SPOK će se uključiti i drugi
službenici MONT, kao i domaći i međunarodni eksperti.
13.2. Vodič za sprovođenje
Vodič koji je izrađen za SPOK 2017-2021 kombinuje elemente "mape za transformaciju", sa više
konvencionalnim pristupom putne mape i dozvoljava mogućnost dodavanja rezultata na mapi
povezivajući ih u elektronskoj verziji SPOK-a. Ovaj pristup se može veoma lako prilagoditi da bi se
stvorila internet stranica koja će obezbediti informacije o SPOK-u, pre svega za MONT, ODO i školsko
osoblje. Ovaj pristup može poslužiti takođe i kao mehanizam za komunikaciju sa zainteresovanim
stranama (uključujući učenike i pružaoce usluga) kao i za širenje informacija u društvu.
Mapa za transformaciju ima svoju prednost pošto dozvoljava korisnicima da uzmu u obzir, u isto
vreme, sve različite komponente svakog predloženog razvoja, u ovom slučaju celog SPOK-a 2017-
2021, sa sedam strateških ciljeva, kao i da predstavi u vizuelnom obliku povezanost između različitih
elemenata. Na ovaj način, pomaže korisniku da razume kontekst razvoja svake pojedinačne
komponente, kao i da uskladi aktivnosti u pravcu konačnog zajedničkog cilja. Što više dugoročnih
elemenata u mapi za transformaciju, efiktivnije je "predviđanje" aktivnosti, koje se često nalaze u
jednom formatu, recimo, tekst je prikazan u "oblaku" umesto kutije - koja odražava ovo.
Ovde obuhvaćena mapa je samo jedan primer. Slične mape, mogu se razviti za svaki strateški cilj u
okviru SPOK-a, sa posebnim odeljkom za svaki od ciljnih rezultata. To bi omogućilo da mapa sadrži
više detalja nego što je moguće opisati u punoj mapi SPOK-a.
Efikasna mapa za transformaciju obično nije postupak koji se vrši samo jednom. Korisno je da se
ponovi postupak dok početne ideje ne budu ponovo osmišljene, uzimaju se u obzir implikacije
vremenskih rokova i povezivanja, a institucionalni akteri počinju da "preuzimaju vlasništvo" plana.
100
Takođe, moguće je da mape treba razmotriti, ukoliko ima promena spoljašnjih ili unutrašnjih
okolnosti.
Glavne skraćenice korišćene u ovoj mapi:
• SOU - Stručno obrazovanje i usavršavanje
• OD - Obrazovanje u dijaspori
• VO- Visoko obrazovanje
• OOPP - Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama
• OO - Obrazovanje odraslih
• ASPRP - Agencija za standarde i procenu za regulisane profesije
• ODO- Opštinsko odeljenje za obrazovanje
• DIT- Dar i talenat
• TONSN- Timovi za odgovor na neupisivanje i sprečavanje napuštanja
• PF - Pedagoški fakultet
• GIS - Geografski informacioni sistem
• IVO – Institucije visokog obrazovanja
• SE- Saveti za etiku
• IS - Industrijski saveti
• OKK- Okvir kurikuluma Kosova
• NOK - Nacionalni okvir kvalifikacija
• NI - Naučno istraživanje
• NP- Nadgledanje i procena
• UK- Upravljanje kvalitetom
• RU- Rani uzrast
• NM - Nastavni materijali
• SU – Sporazumi učinka
• IPO - Individualni plan za obrazovanje
• NPN - Nacionalni program nauke
• CK- Centri za kompetenciju
• CRK - Centar za razvoj karijere
• AO - Akademsko osoblje
• OK - Obezbeđivanje kvaliteta
• SUIU - Sistem za upravljanje informacija u obrazovanju
• SUIVU- Sistem za upravljanje informacija u visokom obrazovanju
• SC - Standardi profesije
• SITR - Služba za informisanje tržišta rada
• PU – Pokazatelji učinka
• TR - Tržište rada
• AU – Administrativno uputstvo
• SRN – Stručni razvoj nastavnika
101
102
14. Budžet za sprovođenje SPOK-a
Izračunavanje budžeta za sprovođenje SPOK-a se vrši u ove svrhe:
• Odrediti finansijski okvir za sprovođenje SPOK-a;
o definisati obim fondova potrebnih za sprovođenje Strategije za period 2017-2021;
o identifikovati prazninu između finansijskih mogućnosti za ispunjavanje potrebe
obrazovanja i njegovih stvarnih troškova prema SPOK-u;
• Proceniti razvojne troškove u periodu 2017-2021, što podrazumeva nove investicije u oblasti
obrazovanja, kao i kapitalne investicije u ovoj oblasti. Pored toga, procenjeni su i operativni
troškovi koji potiču od razvojnih, dakle troškovi koji neprekidno nastaju kao ishod novih
investicija.
• Da se predstavi raspodela izvora finansiranja i potrošnje u narednim godinama:
a. iz Kosovskog budžeta - MONT;
b. iz Kosovskog budžeta – druge potrošačke agencije;
c. iz opštinskih budžeta;
d. iz donacija i finansijske pomoći;
e. iz drugih izvora, gde su i krediti od međunarodnih institucija.
• Da se predstavi potrošnja prema ekonomskim kategorijama:
1. Plate i dnevnice,
2. Robe i usluge
3. Subvencije i transferi
4. Kapitalni troškovi
Procena troškova za SPOK je ishod širokog procesa konsultacija u okviru kosovskih institucija, ali i sa
razvojnim partnerima i civilnim društvom. Ovom prilikom, su uzeti u obzir potrebe zemlje za dalji
razvoj obrazovnog sistema koja proističe iz činjenice da Kosovo još uvek ima najmlađe stanovništvo u
Evropi, uprkos svog postepenog demografskog "starenja". Pored toga, Kosovo ima najveću stopu
siromaštva i hitnu potrebu za ubrzani ekonomski razvoj koji se upućuje putem razvoja obrazovanja.
Uzeti su obzir i srednjoročni okvir troškova 2017-2019, kao i spremnost i planovi donatora da podrže
obrazovanje na Kosovu. U ovom slučaju nije bilo moguće da budžet bude u okviru tekućih
finansijskog planiranja vlade, pošto ovi planovi su vršeni pre nacrta SPOK-a 2017-2021. Shodno
tome, obezbeđivanje sredstava za realizaciju SPOK-a podrazumeva razmatranje budžetskih
mogućnosti vlade i dodatnih konsultacija sa donatorima i opštinama, za koje se veruje da
obezbeđuju deo sredstava.
Ukupni troškovi za sprovođenja SPOK-a u periodu 2017-2021 procenjuje se na 176,94 miliona evra,
što je skoro tri puta manje od finansijske procene SPOK-a 2011-16 koja je dostigla iznos od 480,42
miliona evra. To ne znači da potrebe nisu veće od njihove finansijske procene, ali MONT je pažljivo
odredilo prioritete, s obzirom na najbolje interese zemlje, kao i budžetska ograničenja. Tabela 2 daje
kratak pregled budžeta za sprovođenje SPOK-a prema prioritetima i godinama, a zasniva se na
detaljnim proračunima troškova za svaku planiranu aktivnost, koja je dostupna MONT-u.
103
Tabela 2. Pregled budžeta SPOK-a prema godinama
Prioritetna oblast Ukupni troškovi
2017 2018 2019 2020 2021 Ukupno
1. Učešće i sveobuhvatnost
€ 442,243 € 565,705 € 571,950 € 561,890 € 550,140 € 2,691,927
2. Upravljanje obrazovnog sistema
€ 15,129,350 € 22,520,540 € 22,052,225 € 19,664,695 € 18,663,950 € 98,030,760
3. Obezbeđivanje kvaliteta
€ 605,646 € 526,698 € 458,640 € 328,400 € 314,400 € 2,233,784
4. Usavršavanje nastavnika
€ 1,057,900 € 1,989,950 € 2,896,900 € 3,822,500 € 4,783,500 € 14,550,750
5. Nastava i učenje € 2,970,990 € 6,240,790 € 6,614,840 € 6,961,690 € 7,640,560 € 30,428,870
6. Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
€ 1,699,959 € 1,567,035 € 1,238,225 € 1,143,707 € 1,124,020 € 6,772,946
7. Visoko obrazovanje € 2,647,960 € 3,478,880 € 3,648,980 € 5,099,120 € 7,357,560 € 22,232,500
€ 24,554,048 € 36,889,598 € 37,481,760 € 37,582,002 € 40,434,130 € 176,941,537
Tabela obuhvata razvojne troškove u iznosu od 168.757.777 evra i tekuće troškove od 8,193,960
evra. Budžet za 2017. godinu je nešto niži i u velikoj meri, se zasniva na sredstava koja su već na
raspolaganju.
Tabela 3. Pregled budžeta SPOK-a prema ekonomskim kategorijama
Prioritetna oblast Ukupni troškovi
Plate i dnevnice
Robe i usluge
Subvencije i transferi
Kapitalni troškovi
Ukupno
1. Učešće i sveobuhvatnost
€ 864,000 € 591,927 € 1,236,000 € 2,691,927
2. Upravljanje obrazovnog sistema
€ 100,000 € 4,646,760 € 93,284,000 € 98,030,760
3. Obezbeđivanje kvaliteta
€ 556,500 € 1,677,284 € 2,233,784
4. Usavršavanje nastavnika
€ 9,663,000 € 4,801,350 € 86,400 € 14,550,750
5. Nastava i učenje € 30,428,870 € 30,428,870
6. Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
€ 288,000 € 6,144,146 € 91,000 € 260,000 € 6,783,146
7. Visoko obrazovanje € 9,478,680 € 5,153,820 € 7,600,000 € 22,232,500
€ 20,950,180 € 53,444,157 € 8,927,000 € 93,630,400 € 176,951,737
Tabela 3 pokazuje da kapitalne investicije čine oko 53% od ukupnog budžeta za sprovođenje SPOK-a i
to čini da prioritetna oblast 2 ima veći budžet. Dok, plate i dnevnice su veće u oblasti razvijanja
nastavnika, gde je predviđen iznos od 9.6 miliona evra za povećanje plata u okviru procesa
licenciranja nastavnika, a iznos od 9.48 miliona evra za angažovanje osoblje u visokom obrazovanju.
Visoko obrazovanje vodi u kategoriji subvencija i transfera gde se predviđaju 7.6 miliona evra za
podržavanje akademske mobilnosti i istraživački rad. Dok, najveći deo potrošnje u kategoriji roba i
usluga predstavlja snabdevanje škola sa opremom IT i sredstava konkretizacije, za podršku u
sprovođenju novog okvira kurikuluma (polje 5).
104
Tabela 4. Najveća potrošnja za sprovođenje SPOK-a prema ekonomskim kategorijama
1. Plate i dnevnice
Kod aktivnosti Opis troškova Iznos
4.3.4 Troškovi za plate vezano za licenciranje nastavnika prema nivoima € 9,600,000
7.1.1 Angažovanje novih nastavnika u javnim univerzitetima, kao i angažovanje profesora u doktorskim studijama
€ 7,677,000
Iznos 1 € 17,277,000
2. Robe i usluge
Kod aktivnosti Opis troškova Iznos
5.3.1 Instaliranje infrastrukture za bežičan internet u 1,000 škola € 5,000,000
5.3.1 Troškovi obezbeđivanja pristupa Internetu za obrazovne svrhe za 5 godina € 1,750,000
5.3.2 Obezbeđivanje 11.000 novih računara za učenike € 5,720,000
5.3.2 Kupovina Smart TV za 9.000 učionica € 5,175,000
5.3.6 Snabdevanje škola sa minimalnim paketom nastavnih sredstava za 330,000 učenika
€ 9,900,000
Iznos 2 € 27,545,000
3. Subvencije i transferi
Kod aktivnosti Opis troškova Iznos
7.1.2, 7.6.2, 7.7.4, 7.9.5, 7.10.2,
7.11.3
Razne subvencije za visoko obrazovanje € 7,600,000
Iznos 3 € 7,600,000
4. Kapitalni troškovi
Kod aktivnosti Opis troškova Iznos
2.8.1 Izgradnja 25 školskih objekata (85,000 m 2
) € 35,880,000
2.8.2 Izgradnja 18 vrtića € 11,904,000
2.8.3 Renovirane su 250 školske zgrade (100,000 m 2) € 20,000,000
2.8.4 Opremanje sportskim paketima za 40 škole € 1,600,000
2.8.5 Kupovina potrebnog inventara za starosne grupe odabranih škola (60 škola x 50.000 evra)
€ 3,000,000
2.8.6 Kupovina pojedinačnih ormarića (30% škola = 50.000 učenika x 100 evra) za osnovno i niže srednje škole
€ 5,000,000
2.8.7 Izgradnja tri zgrade za visokoškolske institucije (3 zgrade x 5 miliona evra) € 15,900,000
Iznos 4 € 93,284,000
Ukupan iznos € 145,706,000
Tabela 4 daje kratak pregled budžetskih stavki koje predstavljaju najveću potrošnju SPOK-a i dostiže
iznos od 145,7 miliona evra ili 82% procenjenih troškova. Upravo ovaj pregled može da posluži za
utvrđivanje prioriteta potrošnje i eventualno ponovljeno planiranje aktivnosti. Dok, tabela 5
prikazuje strukturu troškova prema prioritetnim oblastima i izvora finansiranja, Tabela 6 prikazuje
željeni protok novca tokom godina iz različitih izvora finansiranja.
105
Tabela 5. Struktura potrošnje prema prioritetnim oblastima i izvoru finansiranja
Prioritetna oblast Ukupni troškovi
BK-MONT Opštinski budžet
BK- Ostale agencije
Donatori Ostalo Ukupno
1. Učešće i sveobuhvatnost
€ 715,896 € 570,000 € 6,950 € 1,399,081 € 0 € 2,691,927
2. Upravljanje obrazovnog sistema
€ 88,441,960 € 1,673,600 € 0 € 6,746,150 € 1,169,050 € 98,030,760
3. Obezbeđivanje kvaliteta
€ 881,324 € 773,760 € 0 € 161,500 € 417,200 € 2,233,784
4. Usavršavanje nastavnika
€ 11,134,000 € 391,700 € 26,900 € 2,460,400 € 537,750 € 14,550,750
5. Nastava i učenje € 6,087,870 € 23,870,000 € 0 € 471,000 € 0 € 30,428,870
6. Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
€ 3,967,180 € 639,100 € 41,250 € 1,933,116 € 192,300 € 6,772,946
7. Visoko obrazovanje € 7,636,020 € 0 € 10,488,040 € 4,108,440 € 0 € 22,232,500
€ 118,864,250 € 27,918,160 € 10,563,140 € 17,279,687 € 2,316,300 € 176,941,537
Tabela pokazuje da oko 80% sredstava potrebnih za sprovođenje SPOK-a proizilaze iz budžeta Kosova
ili opštinskih budžeta.
Tabela 6. Željeni novčani tok prema godinama i izvora finansiranja
Izvor finansiranja Ukupni troškovi
2017 2018 2019 2020 2021 Gjithsej
BK-MONT € 17,095,146 € 24,186,664 € 25,217,210 € 26,056,090 € 26,309,140 € 118,864,250
Opštinski budžet € 2,675,165 € 5,729,645 € 6,194,745 € 6,442,560 € 6,876,045 € 27,918,160
BK- Ostale agencije € 257,570 € 571,890 € 888,780 € 3,286,760 € 5,558,140 € 10,563,140
Donatori € 3,544,257 € 5,814,489 € 4,752,665 € 1,622,832 € 1,545,445 € 17,279,687
Ostalo € 981,910 € 586,910 € 428,360 € 173,760 € 145,360 € 2,316,300
€ 24,554,048 € 36,889,598 € 37,481,760 € 37,582,002 € 40,434,130 € 176,941,537
Tabela pokazuje postepeno povećanje troškova počevši od 2018. godine, dok troškovi za 2017.
godinu su znatno manji, zbog prilagođavanja akcionog plana sa ciklusom planiranja budžeta.
Da bi se odredila praznina između potrebnih sredstava i onih koji su dostupni osnivali smo se u SOT
2017-2019, ali i na informacijama prikupljenim iz drugih izvora. Tabela 7 daje projekciju prihoda koji
se mogu koristiti za sprovođenje SPOK-a, koji mogu biti dopunjeni dodatnim informacijama.
106
Tabela 7. Procena prihoda za sprovođenje SPOK-a
Kategorija prihoda Ukupni troškovi
2017 2018 2019 2020 2021 Ukupno
Kapitalni troškovi - BK € 10,145,000 € 11,090,000 € 10,690,000 € 10,690,000 € 10,690,000 € 53,305,000
Kapitalni troškovi - EU € 640,000 € 2,560,000 € 1,920,000 € 0 € 0 € 5,120,000
Kredit Svetske banke € 2,200,000 € 2,000,000 € 2,861,036 € 0 € 0 € 7,061,036
Obuka nastavnika - BK € 705,291 € 705,291 € 705,291 € 705,291 € 705,291 € 3,526,455
Razvijanje plana i programa - BK
€ 200,000 € 200,000 € 200,000 € 200,000 € 200,000 € 1,000,000
Prihodi od raznih donatora (procena)
€ 3,544,257 € 5,814,489 € 4,752,665 € 1,622,832 € 1,545,445 € 17,279,687
€ 17,434,548 € 22,369,780 € 21,128,992 € 13,218,123 € 13,140,736 € 87,292,178
Poređenjem troškova sa prihodima vidi se praznina od 89.6 miliona evra za period od 5 godina,
sredstva koja se mogu obezbediti od unutrašnjih izvora i od donatora, ukoliko se jasno definišu
zahtevi i cela razvojna aktivnost u oblasti obrazovanja zasniva se na SPOK.