NOLIT

I SAZVE2DA

40

UREDNI MILOS STABOLIC

RECENZIJA ~ ANISA NOVAVJC CRTF2. N KORJCAMA DUSA R/~ TEHNIC"I UREDNJK BOCDAN R~/IV KOREKTOR [){.

Rll.A SIM/C IZDAVAC IZDAVAcKO PREDLZ~E NUJI BE()('RD TI:.RZJ 1::: ~ STAMPARIJA SW ODAN 101/ BEOGRD

STOJA.""-A PRO 51 TIRZ S PRJMER

TOMAS S. KUN

STRUKTURA NAUCNIH

REVOLUCIJA

NOLIT 8 BEOGRAD 1974

Naslov originala

S S KUHN SRUCTURE OF SCIENIFIC REVOLUTIONS

1 Univers1ty of Chkago Press 1970.

PRE\EO STANISA NOVAKOVIC

SADRZAJ

Straa

StaniSa Novakov1L~ Predgovor 9

SRUKTURA NAUCNI REVOLUCIJA Prcdgovo . . . . . . 31

1~ Uvod. Uloga za tsiOJU 40 11. Put ka normalnoJ nauci . 50

111~ Priroda normalne nauke 65 IV. Normalna nauka kao resavanjc zagonctki 79 V. Prioritet paradtgmi 89 VI. 1\iepravifnost i 1skrsavanje nau~mh otkrica 99 VII. Kriza i nastajanje naunib teorija 115 VIII Odgovor na krtzu 128 IX. Priroda i nulnost nau~nib revoJuct]a 145

. Rc olucije kao promenc pogleda na svet 166 Xl. Ncvtdljivost rcvolucija 194

Razresavan]e revolucija . 203 Xlll. Progres kroz revoluctJe Postcript - 1969~ 238

(1. Paradigme i struktura zajednice - 240. 2 Parad1gme 1 Konstclacije grupnih veZ1vanja - 247; 3. Pa.rad1gmc kao zajcdn1cki prlmen -254; 4 Preeutno znanje 1 intuicJa - 258; 5 Uzorm pruncrl. nesamerlji"ost i rcvolucije -266, 6. RevoluciJe i relat1vizam - 274~ 7 Pnro-da nauke - 276)

PREDGOVOR

Ako iste ilo kojeg eksperta olastj filosofiie k zapua/1 k kga iz te olastj posledjh deceniju-dve izazvala posebno veliko interesovarzje i

zzeto plode korltroverze, odgovor i sasvj sigur-no glasro: Kunova ktzjrga strllkturi naunill revol 1. lstO\remeo >koro s1gurno da i mogi od till eksperata, koji s izgb1l1 jz vida preciza podatak da se ta k]iga pojavila 1962. godie, 11 drugoj seriji poz-Jzate ""Met1unarodne enciklopedije uedrnjene nauke", imalj tisak da Kuova knjga zt starijeg da-mma. i sasvim razmljivo - Struktura naunih revolucija jzazvala vec tolika reagovanja, komentare

polermke da se stjce lltisak kao da se alazj optj-caju r dva puta duZe t're11rena.

sto sarn aslov kazje, iz Sirokog skpa t koja spadaj olast filosofje nake, svojoj kjizi 1zabrao g prolema kOJi s kl]uC-ni za razurnenje zv naunog sazanja i njih smerio svo1 painJ. U toj prolematjcj postigao rnnogo - tenzelj1.to analizirao sloi.entl prolematiktl revolucionarnih izrnena ost1ovninz poj-nzovima rrauke i uspeo da pruZi sveltt i veotna origi-nalntl slrkll meha11izma razvoja nauke. Naravno, Krm se pri tor oslajao svoja opseina procavanja is

tor~je, pre svega prirod11ih uka (predaje istorij k univerzitettl tl Prinstonu), kao i svoje Siro-ko manje 11 olasti psihologje, fzke, hemije i astrc (stl/dlrao prvobrtno fzku, zatjr /ilosofii 1 psiholog).

10 STANISA NOVAOVI~

N stoga nima!o tudno ~to se tokom poslednje decenie vel1ki broj atora - uklTIICIICi i najpozna-

te predstavmke fllosofe nauke nega doba - po-ziva odrelfene 1d, polem1~e sa poedinim tezma 10v knfige. N1je tudno '" to sto , dte godine obavlflt'II ove k1ge mternac!Dnalnom ko-lokvrmll za filosofii na11ke 11 Londonr< {iula 1965. godme), vec do~lo do konfrontace gled!Jta osnov-

rn prolem1ma kojima se knga Tornasa batl Ova zmlimt;iva polemika, kojoj s11 utestvoval1 Dzon Votki11s, Stivn Tulmm, Pers Vlltflns, Karl Poper, Mar garet Masterman, Imre Lakatos 1 Pol Fajerabend, vt 1970. godine pod naslovmn KritLka i rast saznanja (,.Cr~ticism and the Growth Knowledge ', Cambridge, Umversity Press 1970).

S obzirom tako brojna i tustra reagovanja do kojih d povodorn nekih o1ovnih ideja koje su iz-nete 11 knjizi Struktura naul:nih revolucija, tm 1970 godine prikljucio svojoj knjiz jos i pod11ii Postscript

koem pokiiSava pre svega da dale razjasni 1 pro-dbl te osnovne teze oko kojih se razvila polemika.

U tukvim uslov11na mtslim da 1 za na~ega btao-ca brlo nanteresantne da se pored kratkug re.i

mirana nekih osnovnih teza Ktmove knjige" upozna. 11 nkrat1m crtna, sa glavnim primedbama koje s

uinjene tl odnosu Kunove teze, odnosno sa onim glediStima 11 kojrma dolaze do izrai.aja sasvim druga-Cija shtatanja sloienoj prolematici strukture nallc-nih revolucija.

No, poenimo sa on11n kljucnim poovima kojima operiSe 1 kor srr 11 rnet1uvremen s~roko prthl a-teni, s cak stekli pravo gral1allstva 1 izvan oblastl rstorije i flosofije nake Ret pojmovima "para-dtgm" r ,normalna nat~ka". koji su inae met111sobno

s povezanr Klrnov ' paradlgme" IZI/Zetno sloi.en 1 za-

to mis/1m da ntsll 11 prav11 onr kD/1 tele ta daj shvate prevr1e ednostaw, brlo da paradlgmll izjed-

nCtljll SQ "DSno\'fiOm teoriorn" 111 da identifiklljll sa "op!ltlln metafizrckrm gledi~tem" Radi se jed-

PREDGOVOR 11

sloZeom konceptu koii ima svoj, kako l:i tako i frlosofsk, r svo socioloJki aspekt. Prerna /~ parattigma ntje san osnovntl (tlt. domi1tantn.a) te-oria " smiS/tr opstepriznatrh natrCrh dostrgnuca, vec LSto tako i uspe.

12 S1"ANI9A NOVAKOVJC

vanje nauke. Neuobltajene epizode 1jima se to meranje profesionalnih verenja odigrava, jesu one koje se ovome ogledu nazivu naunim revolucrja-ma . - . Svaka od njih dove/a do toga da zajednica (naucnika) odbac neku dot/e dgo postovanu

teor1j, korist druge koja sa njom nespojiva".'J I/i, drugom mest: .,Nautne revo/ucije s ovde uzete kao one nek mlat1vne razvojne epizode kojima se stara para digma potpunosti ili delimirno z novom, koja nespo]iva sa tom starom".)

Na osnovu ovih definicija, g izvesti dve osnovne karakteristike Kunovog shvatana naucnih revolucija:

(1) Revol1

1'1\EOOOVOP.

mada moraju da objasne stare i, mogu jh objasjtj jedan drugafiji nacin, ne onko kako su to l:rnile stare teorije. V svakom slu&lju, od novih tec-rija se trazi da budu sto mogueno smelije neol:e-kit~alliJe. ZJtal:i da fltl:ne revulucije, pretna Popero-\10ill siZ\.IUtanJU, predstavljaju brtnu i nezamenljt\'t komporzentu rasta naul:nog saznanja.

kate: ..... Nase kriticko isprli\an teorija ''odi nas po-

kuStlJima t.la tlt proveri1no 1 odbaamo, Sto 11.-. cltllje vodi ekspe.nterttima i posmatranjinta takve vrste ko1ima 12iko ne i jkad sanjao bez podstrcaja ruko-\ollenja - J...ako od strae a5ih teorita, tako i od strane naSe kritike tilz teorija. 1 zaista, naJinteresan-l11ije eksperimell/e i posmatranja mi paZ/jivo smjamo da bi'IlO prm,erili St'OJe teorije, l'lrotito S\'Oie n01.1e teonje"!)

Chako znrJljen rast llauke sasvim prirodno pod-razumeva, i/i, motda / tako reci, zahteva pos-tojanle rrvalskilz l!rpoteza ili teor.,a. I stvarno, Po-per s1natra da se veCini sluajeva, ili svim vafnim

sluajevima, S tako i dogada, posto , da bis-mo mogli da pronademo sve nedostatke stare teorije, neopl!od12a nova teorzja.") Na taj al:in, do pobljanja jedne naul:ne reorije najcesce dolazi tako sto opovrga-vajuei eksperiment predstav/ja krucijalni eksperiment, tj. ekspertment zanllJljen da 1/ul:i izmedu dveju (ili viJe) rjvaJskilz teorija.

Prema tome, nasuprot Kllnovom g/ediStll, Poper zaspa tezu da re,olucjoamj perjodi predstavljaju ono nvrednije nauci Sto treba podsticati, poto se u njima ispaljava prava st\aralaka priroda nauke.

ujedno Olla osnova kojoj pol:i\'a sllstjnsko razilazenje izmedu ova dva gledHta: , dok za Popera nauke , niti se ona uopSte moi.e zamisliti,

'> Iill. . 216. ') v Popper, . R , lte Logic of Scientifrc Dtscovery,

London Hutchmson 1959 (1934), 87 (l1a~ prcvod: f.ogtka Jlar

14 STANIS NOVAKOVIC

bez krrttckog [, za Ktma tek odbacivanje kri-ttl:kog mt!enja oznal:ava prelazak nauk.') Znaer, ono Sto stvarno za Popera~ teSko da uopte predstavlta nauk za , i obratno.

S drge strane, / nikako znal:1 da Poper ioJ odavno nzje sagledao znal':aj logu onih istravanja ko1a Ku1z naz!\'a ,.normalnom l1lkont", sve-docj Poperova prrmedba 11 strani 53 egove Logike naucnog otkrica, zlr sledeei tekst iz knjige Pretpostavke i pobrj.lnJa:

,.Dogmatsko stvi!te veziva11ja za jednu teoriju dvkle god to moguCo, od velikog znal:aja. Bez njega ne btsmo nikada mogli da pronademo !ta sve sadrzano jed"OI teoriji - napustili bismo 1tt teorij pre nego sto ismo stvarno /i prilike da ustanovi-nto njenu snagu; sledstveno tome, nikakva teorija

i nikada ila stanjtl da odigra svoj t1logu nole nia redll svet, na5eg pripremanja za bdttce doga-daje, prrlacenja na5e painje dogadaje ko1e lle brsrn.o kada primettlt".11)

A/i, koliko ismo se l:ak i s/OZ.ilt s time da naul:-ntci utroJe viSe radnih sati bavljenje :ronormalnom" nego li .,neuoblcajenom" naukom, moramo se sloti sa sledecom primedbom Dtona Votkia, profesora sa Lo11donske skole za ekonomij politicku k sa socioloske tal:ke gledHta mol.e it1 sasvim redu da se neJto zanemari zato !to retko; rnedutim, sa ~ todoloske tal':ke gledi!ltl, ne!to sto nauci nije i!esto - ideja koja otvara nove lzorizonte, tli krcijalni eks-periment rzmedu d\e glavne teorite - moze da brrde daleko at11ije od onoga sto se sve vrettte odrgrava.')

Rese~r~h~~~~~ L~~t~~!acM~s~~~~~v~s~r ~~h~~~~~~J the Gr.\'th ot K11m~ledge Cambdge, At thc Ur11\erty Pess, 1970, 6

') Popper, R., Conjecres and Refutations, . 312 '> v. Watkrns, . W. N., ,,Against 'Nomal Scrcnce'" in.

Lakatos & Musgrave (eds ), CritiCI.sm and the Crotvth of r" /edge . 32.

PRFDGOVOJl 1S

Ali, da tidio kako - v shvataj -dola~i do trlr euoblcajeil! epizoda 11 !li k naz..'a nauCnim revoluajna. V periodu 11nonnalne 11auke", kojt 11astaje odah zi d paradig

drugom, nova paradtgma se rawija, r~bktava, artik11/e i prosirje; koliko se tom periDdu naitfe

11 i jenice koje se s/aZu sa paradigom, 11 ih se obraca poseb~~a !. , opste u~ev, pe-rd koji se karakteriSe kao .,proces akumulacije". No, kada mog5osti razvoja okvir jedne paradig-me da se i

16 STANISA NOVAOVIC

dakle ta Kuova teza kratkotrajnoj, izenadnoJ revoluci nauct~ trenutnom karakteru pro-mee paradzgmz. 11 vlad~Oj kn/IZ

k mogu blzte da odr~de k aspekte ove egove teze

Narme~ KuJlU se opra1.:dar zamera to Sto n1egova nova paradzgma moi'.e mkada da zma bz/o kakvu stvarnll. predrstoriJ. 1 zatsta osrzD1'U teze mo-

opolskom polozaju vladaj~

PREOGOVOR 17

/, jednostaVIW izrcdava d drgo Knovo d - koje 1 takode podlof.o krit1ci, ali ga smemo nikako me.Sati sa onim prvim - to da se teorije pronaJaz.e rli da se stvaraju nU jednom komadu''.

V prilog ovakve iterpretacije avedenog odelj-ka iz (mada se - mislim da to s

- tvrdi ono sto 1 Votkis ze/eo), nJNesc d drugo rnesto u istof kjizi:

,.Nova teorija - kate - izg/eda kao eposredan odgovor kriz (- tj. period koji i tako trenutan i koji prethodi revoluciii~ ili samome pre~ /ask sa stare nov paradigm; S. N.} _ Najzad, . __ rese11je (- zo '1ta koji s sl krize; s_ N.} bar

1 delimieno ilo aticipirao tokom jedog perioda kada ite ilo ikakve krtze odgovarQ/coj i; rlledtirn, odsstv krize te s aticipacije bile ig-rrorisane.)

Ili: "Cesto nova paradigma nnstaje, bar zametku,

pre nego sto kriza otiS/a daleko ili ila eksplicito sagledat . .. ")

Ili, zad: ,.Filosoft nake s 1-ile avrata pokazali da

rta neki dati skp podataka uvek mogC..o rtasaditi V/se od d teortjske konstrkcije. Istorija k kazr~je, posebt10 ramm fazaa razvoja neke nove paradigme da cak tte mogo tesko smis/iti takve

alterativrte mogucos/1. Ali, takvo pronalcdeje alter-rrativnilz rnoguCrosti 1 ne.Sto Sto nauCnici retko pre dzma. osim tokom pre-paradignlllcke faze razvoja soje k i vrlo poseb11im prilikama tokorn >

/1 koja s/ed1 -.) Naravno, 11 smatra da ima slul!ajeva kada tre-

ba da prode prilicno vreme11a izmed javljaia pne ~\ estr krizi stare teorije i radanja nove, i to sve ~to telr da prizna vezi sa ial!e iz11enadim, eoCekivanrm i radikalnim procesom promene paradrg-

'8) d, 75

'1) lid 86 . ) lbld., 76.

..

18 STANISA NOVA.OVIC

nre. Zato srn.atram da sasvrm rta mestu Jedrza druga Votkinsova primedba kOJa glasr

.,Da ona (parlrgma, S N.) mof.e da se pojavr r pre nego Sto 'lie krtza uopStc raznkz, te da moi.e sama da 1zazove k:zu to 1 rskl1uCeno Kunovorn rdeJotn

1,~/adavr. paradrgtne unutar normalne nauke''.J V vezt sa Kunovom rnterpretacijom trenutka pre

laska sa stare rza no1.1U paradigmu, interesantno pri~ rnetrtr. da su nekr kritiCari, naroito Votkins i LakatoS, to protnaCtli kao ,,iracr.onalni skok vere''. Kurt. rne-dutrm, odbru:uje takvu iterpretaciju i Postscript-u

detaljije ob1aiijava svoje slzvataje, ds razlrku izmel1u ,.ubedzvanja" i preobraCanja". Da bi bio llbe-de U ( da treba da pri/zvati >VU teOrl/U, au{;rzjk mora pretldno da prevede tu teoriju sopstve11i

1e~rk. Medutrm: .,Prevode d teorije ili pogleda svet sopstvei 1ezrk zlltt odmalz da ta teorija pos-tala na5a. Za to se mora dot:i do liskosti, otkritr da mtslrnto i radrmo jednont 1ezrku koji r

i stra, samo da prevodimo sa g"!) Kako se ,.dola!e1e do l~>kosti" dogada od1edom. nrko

moze sam da blra da li to da ucii, ono ima sve crte .,iskustva preobracan1a". tako4e sugeriJe da D\a rskustva preobraca111a lak!ie dolaze kod mladrh ljudi i da naucnik bez takvoga tskustva: ..... moze rpak da korrsti ovu teorrju, ali to ciiti kao stranac neko1 stranoj sredini, ta alternativa dostupna samo ZiO sto tu Vec s/ onj koji SU do-moroci . .. lskustvo preobraca1a, za k sam rekao da

alik gestalt-prebacivaje, ostaje, prema tome osnovi revolucionarnog procesa . at)

Ali, nauCn.a revolucrja, za , ukljucuje samo karakteristiku trenutnosti, vec takode i karakterisliku neocekivanosti, mada u jednom sasvim drugom z

u od onoga koje ismo moglr da pripisemo Poperu. Prelazak sa stare ovu nauCu teoriju za

") Walk .

PREDGOVOR 19

neoCekivan tom smrsl to nova teorija nespoi.'a sa starom, ili nesamerljiva odnosu star. Nova paradigma predstav/ja rekonstrukciju datoga podrul:ja

temelju tvil! ostiOvnilz pretpostavki, tako da pro-feszja l:ztav svoj pogled to podrul:je, nje-g\'e rnetode i ciljeve; drugrrn. reCima, .,posle revol cije naul:nici rade u jednom drugal:ijem svetu"."')

utisak da naul:nu revo/uciju slzvatio. tako da kat.em. isutHe temeljito (da tdi cak do ne-samerljivosti), 011da u stvari i nerea/istil:ki. Stvar

/ tome da ni u po/itil:kim revolucijama ne dolazi nikada do tako temeljitil! promena u ekonomskom i politiCkont sistemu kakve nosioci tilz revolcionarnill pr01nena pocetku pretendujll da postignu, koje docnije, nara\t, samo l.ele da predsta1e kao da su se stvarno zbl/e. Ono sto se zaista dogada i u politil:-krm i nauCr~im revolcrjama, Sto - razme se -ntnoge zainteresoPanP strane 11 vek da priz1'laju,

ste sledece: kada se IIO\a paradtgma dovoljno raz-tije, onda se idt da ona ima moogo sto!ita zajednicko sa starom, tj. da nije tako temeljito nova kao sto se

pol:etku mislilo. Razlog zbog l:ega to tako u na-ci, leii prvenstveno Cinjenici da teoretlCa, da bi stvorili neku novu teoriju, moraju ozblljtiO da se os/one ogromnu kol~inu pretl!odnog znanja koje se 11 datom

trentku zima kao opSteprill\.'Ceno. Metodoloski posmatrano, 11ajveci nedostatak Kuno-

ve koncepcije pred;talta njegova teza tnOipolskom polotaju ladajuce paradrgme. koja iskljlll:e moguC-nost naporednog postojanja makar i dve1u kamolr trr ili vise paradrgmi; koja, drligim rel:in rskljul:uje postojanje dt 11 ili viSe riva/skilz teorijo odnosno zaranjuje svakll (makar i ogranrl:enu) proliferaciju nauCnth teorija. Ova teza stvari predstat'lia previ-danje nekil! bttnilz momenata koje nije tako tesko uo-Citi razvoj nau.ka; naime, takozvana ,,normalna na-uka'' moi.e, ne samo raziiCitim \.lremenskll1t periodi-ma, veC 1 istom \.ITemenskont periodrt da se zasnrva

dve (ilt s) paradtgmi. ,.) v zd, 84 134 & 149.

20 SA..'IrliSA NOVAOVI~

Primere za to nije teSko naCi. Poper~ recimo, uka 'ZUJe CtnJenrcu da su se, od antiCkilz vremena, raz vijale naporedo rivalsk teorije materiji"'), dok fJro

Snjic, koji svojoj knjizi Otpoii krCkom mjenju l:itavo d pog/av/je posvecje kritil:kom razmatraj

Knove koncepcije nacnrl! revolci;a, razradje pri-mer savremee socio/ogije koja se, njegovom

, razvi1a kroz diskusi1 dvej ravnopravnih para-digmi: fkcionalistit:ke 1 marksistick"J-

K 1, razme se, mogao da tvrdi da, gde god se tako t dogada, to samo pokazje da doticna na-ka ni1e 1z iz svoga pre-paradtgmatil:kog st razvoja, odnosno jos i1 zakoraei/a zreli stu-pa svoga razvoja_ Ali, tada i se potpuo izgblo svaki iole odredei krilerijm razlikovaja pre-para-digmaticke 1 zrele nake_

, verovatltO, i naJbitnija pr1medba vezi sa Kuno,"rm shvatanjem strukture nauCnilz revolucija. Mi-slim, 1nedu.tim, da svrsislzodno da se ukratko osvr-nem i njegovo sllvatanje krize auci, kao i

tez .,nekorigiilosti" paradigme ,.normaloi 1lUCt'~.

Vzroke nastajanja krize okvtr d paradigme, vidi pre svega torne sto S\ aka paradigrna /0-kom vre~nena iscrpi svoje moguCnosti, sanzim tim Sto ogranil:e bro1 relevat11! ili sm1saoih pitaja ko-ja se unutar mogu postaviti; druginz reima, u se prekomero gomi/ati pitanja koja data para-digma i st da odgovori_ Vzrok i i, dak/e, rastuci spoljaJji prillsak_ 0\ glediJte, koje sadrZi sebi neJto rstine, predstavlja zapravo veliko oslrmna.Se-

je pogled sagledavanja ogucil! zroka krize_ Moguco avesti vile drugill lltroka krize, koje ne pon11nje:

() Promena same realosti; 1m, dok rea/nost astronomsk1ll i fizil:kil! naka ostaje relativo ista

") v_ Poppcr, R., ,.Normal Sc1ence and its Dangers'" . Lakatos & Mu5grave (cds .. Cr1tiCLSm m1d tl Gr0\t.1lh of Kno1

PREDGOVOR 21

kroz prilico dug period vremena, i samo se S percepcija te realno

STANlSA NOVA.OVJ~

zedtca trebalo da bude, da u znal!ajom stepeu stvaro 1este, 1edno ot>'oreo druJtvo u kojem mjed-na teori1a. tlr - da upotrebu1r Kunov rzraz - nijedna .. paradzgma", bez obzira koliko bzla uspeJna ili preovla

l1uu3a. nrJe nrkada neprikosnoventfA7). Pol Fa,erabend, sa tmiverzjteta Barkltj (Ka/1-forjja), stavlja krck primedb Kuovo shvata tome da posto1a1e tradtcije reJavaja zagonet. kt predstav/la de facto krtterum kega g izdvou t od svzh dr11gih lllld-skih aktivostt Naime, ako 1 tradiCija reJavaia za gonetki toltko bltna, ako v/1 toga svojstva ono Jto d1 1 karaktertJe 1edn spee~ficn i dobro /v dzsczplin, onda Fa,erabend vidt kako ismo mogli da iz loga tsk/Jl:uno reczmo Oksfordsku fzlosof'lu obil:nog 1ezzka, ili, ako /n se z / ekstrem-mji prtmer, organizovani zloci, kod kojeg se, kako zzgleda, radi reJavaniu zagoetki par excellence").

Isto tako, Fajerabed sasvim opravdao primeiu 1 da, ukoliko zeli uspemo da brai svoju tez tome da 1 razumo da zre/a naka d svak nesputanu bztk izmed alterauva, pr~zna,cz samo

r/ tstrazivaje nutar 1edne odredee paradtg-tne, i morao da pokai;e 1 onda poze/jost

re\lucija" kao 1 onoga posebnog naCrna kojr mal1za 11auka \dr re\olucijama

Revoluci1e, naravno, doose promenu paradigme. d, ukolzko se pode za Kunovu opzsom ove promene, ilr geJtalt-prebacivanja, kako to zove, ne mg " reci da su revo/uczje vodile neeem boljem. nemog11cno reci zato Jto s pred-re>>olucrona i post-revo/uciona paradigma l:esto esamerljive").

Sto se tite same kaakteristrke nesamerlJBIOsti i dovodeja pitanje kriteri1uma progresa priltkom promea paradtgmt, tu se Fa,erabend slal.e sa .

") v. Watks, czt 26 ,.) ' Feyerabend, ., ,.Consolation for the Specz-

allst"', rn Lakatos & Musgrave (eds) Crzticrsm ar1d tlze Grot

PREDGOVOR 23

Poper, medutim, tini mi se sasvim opravdano, uka-zje to da nesamerlji\'OSt 1i. zapravo da postoji samo za one nautnike koji odnosu S\'oje omilje-ne teorjje zastupaju veriflkacionistjf:ko stano>iste. Na ime, ako se naul:nlci drie jskljul:lvo toga gledtsra. mo-ie se dogoditi da ne zmog'tzu da shvate jedan drugoga. Ali, uko/jko 11jihO\'O stanoviJre usmereno krttil:ki, oni razmetr teorije i videti u kakvoj se vezi nalaze.

Sem toga, mada , kao Jto prtmeeuje , sas-vim mvguc11o d teJko \'Oditi diskusiju medu lju-dtma koft su svoje vaspttanje stek/j razlil:itim uslo-vm jed11ovremeno tal:11o, kao Jto zstil:e Poper, da 1rlo l:esto niJta nije korisnije od jedne takve dis

kusi ... } No, za adekvatno sag/edvanje mesta znal:aja

nove teorije, sigrno veoma korisno iznett ne sa-mo gornje krltil:ke prjedbe upucene , vec sas-vtm ukratko izloziti neka drugal:lja sl!vatan]a struk-ture naul:njh revolcjja.

Prih>atafuci od Jro nazjva .,prjcip po-stojanosti", sml.sl vid.anja potrebe da se testo, i pvred krupnih tefkoca sa kojirna neka teorjja moie da se suko, dalje insistira razvijaju i

/s, - Fajerabend odlul:r ustaje protiv 1nodela: normalna naka - re\lciJa - normalna na uka - revolucija itd., .,gde se profesioalna glupost

periodjl:o zamenjuje fllosofskim jzli\>ima, dtl se po-novo pojavila ,viSem ni\o"'4t).

U poredenju sa Kunovlm mode/om, veliko prei-rnucst\'0 pripada gledHtu koje dopSta mogucnost po-

oljsavanja tevrije, i.tovremeno prihvata priflcip prvliferacije, poJro dopSta da udemo otvorenog duha sve vreme, ne samo usred katastrofe

,,Ni1e li takode slul:aj - kaie Fajerabend - da Sl! OdS/Upajuce l:injenice Cesto UVOde od Strane krjt/-l'ara neke paradlgme, pre nego sto se moglo reci

"') t'opper, . cit., . 57. *') v Feyerabend, . cit., 208.

24 ST ISJ\ NOVAOV

da 1h 11 krlllcarl koriste kao polznu 1al:k11 za kr1 1-kll? ako to tacr, ne sled1 h onda da 1 pro/1( r pre negol1 rnodel norrnalnosl - prol1(eraca normalnost, ono Xto karakterte nauku '" }

Na osnovu predlof.ene konslalace da su kr1t1f:ar1 festo zapravo uvodJi ne kost1 odstupuce C.n[e-n!Ce (nepravllnosll) kao polaznu tal:ku svo1e ktrke kao 1 .m da se dogada da doar r nauCrka, usred sne revoluce. re.Sa\' stare, sttne nedoumtce 1 neprav1lnostt Feraend 1zv/aci zakl[ucak (dod11se ne z kvallfil

rREDGOVOR 25

za v odredemh istorijskih zivaa auci, sauvana kao jedna od dve komponente na-

ke kih se naka dijalekticki razvija sva-korn St'cn periodu.

Drgu, odnos razlii:it koncepcij revolclje, k zastpo Pvper, vec smo pvmenu-li prilikot izlaganja samoga vg stanvv/sta. Ov-de smo ipak izne/i dva divergetna pravca da/je eva-lucije Poperovog g/ediJra: kod g1g s/edbeika i

~taslednika jegove katedre, dv preminulog lmre LakatoJa, i ajnvvijirn radoyima samoga ser Kar/a Popera,

Pravac kojim 1 kr lmre Lakatos, vodi za-pra\'0 rlikalom gir pvstojaja svake prave revolucije. Radi se sledeea dva v ma-menta:

(1) rajnje relativiziranje mogtlvarnog prelaza sa stare novu nautnu teorij, vec da se vek radi odlt

26 SANISA NOVAKOVIC

,.N1 jedna t ne zabranJUJC neko stanje stva- koje mofe unapred da se speClftke ne dogac:la se da mi prcdlazcmo neku t u da Priroda uzvikuje NE. Pre bt sc moglo r~c da mi predla7.emo lavnt

t Priroda uzvtkUJe NESPOJIVO' .. ) Nema dakle. nrkakvog zasnrvan1a neke nove te-

or'le, ko1em r prethodrlo k l:rerl:ko opovrgava-nJe stare teore, veC posto samo odlutvtje rzmet!u veceg r z esprvrlr teora. Ako r se, medtrm traz raz/og za~to LakatoJ nece da pravr raz-liku zzmet!u stare t nove teorije, 1 dat 1edno1

drug jegovoj metodolmk po~rcr. narme, za d teorij treba recr da 1 stara s ozrrom to da teorr1e mogu i samo prrvremeno da se 01k s (g pol(a (pod aletom protrv1ckrh argumeata}, alr se ne mora1u smatratr poraf.enrm. 1110g poncr vo, l vrSe navrata da se poJave nO\'Oi verzz, pove cavuci "''>i emprn(ski sadrt r zdr verl(r

kac'l jedog dela toga vvog sadrl.a"}. ,Nrkako prermucstvo 1edne strae - kaze l..aka ro~ - mof.e se smatrati kao sasvrm odlucno. Nrka-da niceg erzbe!.nog pogledu triJumfa nekog programa. Isto tako, ml:eg neizeinog pogled njegvvog poraza, . rpak mora se samo voditi ,,skor ' protivntCkrlt strana, 1-' ta1 skor mora svako doba da ude dostupon 1a'l1ostr ... }.

Sto se tice samoga Popera sve vi.!e naglava evoluciom karakter SVOJe teonje, dr da evo-lucronom pristuptt naSao upravo moida r 1edrni vrst oslo1rac za z.asnrvanje nauCne racionalnosti~ odnosno

1d od ajpogodni1ilt r nsrgurnijrh izvora postav-/Janja kriterijutna l:g prvgresa.

Inae, sa roloJke ila evolucne taCke gledata, na-uka~ ali progres 4ci, mogu se posmatrati kao sred~ stva ko1a ljudski rod konsti da i se prilagotho svo-JOJ okolrni: da r osvio nove pogode rzrcrje srt:

") lrd 161 "') v Ird. >. 176 ") Lakatos 1 story of Science and its Rational Re-

construction 1971 mtm., 16

PREDGOVOR 27

dim kojoj llvi, odosno da i cak stvorro lleke takve pozrci. ovome proces, itn /ogu igr dva e/e-menta: (} e/ement instrukcije. koj1m se prenosi ono Jto 1 nas/edeno ilr rokom evoluce stel:ev. 1 (2} ele ment selckciJe. koji nivo k zapravo predstav-/ja stpanJ otk/anjanja pvgreJke prilrkom postavlja1a no,lh probih hrpvteza

Sa ove take glediJra progres nauci 1 ocrgle dan. cak postojr i da se t progres meri shvatan1 Popera, to se mol.e postzCi uporef1,an1em starih sa ovmr proem1ma. kolrko progres kojr

nacm1en ve/rki, d nOVI proemi i takvi kakvirna se dotle mje i sanjalo. Bice to duji r lemi. i ih 1 viJe g ranije. Sto viJe napreduje-mo znanj, to jasni1e razaurajemo ogromnost na.Se-ga z.

S /ogrl:ke tal!ke glediJta, medtim, nova teorija. ko1a predsravlja progres odosu star, morala

i da protivreer toj staro1 teori1i r d d. tom smisl, progres i - ili r onaj padl1ivr progres - uvek re\lucionarnog karaktera. , ravno, ne znai da progres nauci ni1e uvek odre denom smisl 1 konzervatzvan: nm~ne nova teoriJa,

ko/rko ila revolucioarna. mora uvek d d st da patpnostr ojasni i uspeh svoje prethod-nice, ko1a se mora pojavui kao dobra aproksirnacr1a

odnos novu teoriju. Dakle, kao Jto smo v1deli, Kuova teora v razvo1 nauzog saznanja ne samo kroz normalne perlode svo-ga rasta, veC i kroz prorene revolucionarnog karakte ra, ni1e 1edina k revolczoarl10g rasta nake koja se danas ndi. pozna/i smo tri svakako naj-znal:nije alternativne kocepcije. OaveJtenr smo ta-kode nekim najkrpni1im zamerkama koje s rai:un v teorije. Sta to, d, Jto v kn1ig i dalje drl1 centr z savrememh filo-sofa nauke?

1/, to 1 l:ijenica da ova kjiga prula IZUZetno detal1n0 razrade i rvjim pnmerima rz rstore k potkrepl1en k11

28 STANISA NOVAKQ\liC

strukturt >zaunill revolucija. Sem toga. to jedna celovta, veoma dosledna i soc/o!ki dosta vrsto fun d1rana koncepca, ku nije lako pollul/att, JOS ma-"le krttli:ki celmi diskva/ifikovati. Neki rent de/ovi su, razume se, o~tl1no dovedent pitanje, kao Sto su opet nek1 drugt de/ovi postali takoreCi opsteprihvaee-"' U svukorn slucu, Kunovo delo i dalje predstavlia jedmt od veoma li>ih a(ternatva za sve kO/i rtJ!l. ri!IS//U tome kako se OdVI/ rast COVekovog naUC nog saznaa.

Stani~a NOVAOIIC

STRUKTURA NAUCNIH REVOLUCIJA

Dzejmsu . Konanu koji pokrenuo ovu knjigu

PREDGOVOR

Ogled ko]i pred vama predstavlja prvi potpuni objavljeni izvestaj Jednom projektu koji prvoblt-no i zamsljen pre skoro petnaest godina. U to vre-me, kao student post-dtplomac, nisam i dalekv od zavrsetka svoje disertacije Srecan sticaj okolnosti mojeg ukljucivanja u jcdan eksperimentalni kurs, koji

trebalo da prezentira fiziku onima koji nisu studi rali prirodne nauke, doneo mi prvi susret sa isto-rijom nauke Na moje potpuno izneu1enje ovo izla gan pre\ azidene naul:ne t 1 prakse radikalno

uzdrmalo ncke od mojih osnovnih koncepcija pri rodi nauke i razlozima njenc posebnc uspe~nosti

Rec konccpciJama koje sam raniJe izvukao delimicno iz samog studirnnja nauke, delimicno iz jednog dugotrajnog uzgrednog interesa za filosofiju na-uke \1, bez obl'ira na svoju pedagosku korisnost i apstraktnu prihvatljivost, ovi pojmovt se nekako nsu uopste uklapali u ono sto su donosila istoriJska istra bvanja. ipak su oni btli 1 jesu fundamentaJnt za mnoge dtskusije nauci, izgleda\o vredno teme-ljitijc tspitati njihove slaostt u pogledu liskosti isti ni. Rezultat i drastil:ni zaokret u p\anovtma za ffiOJU kajeru, zaokret od fizike na tstoriju nauke, onda, postepeno, od relativno neposrednih istori]skih

pro\cma nazad na vise filosofska interesovanja koja su mc prvobltno odvela istor1ji lzuzev nekoltko l:lana

k~ \' ogled prvi od mojih obJav\Jemh radova u

32 SiRUKTURA NAUCNIH REVoLVCUA

kojem preolauju ta rana interesovanja. On, pre sve-ga, jednim delom predstavlja poku~aj obj~njavanja, 1 meni samome i mojim prijateljima, kako do~lo do toga da budem odvuecn od nauke na njenu istoriju.

Prva prilika da du!je istrafujem neke od ideja koje su izlofene u tekstu koji sledi pruZila mi se dok sam i mladi l:lan Drustva naucnih stipendista Har-vardskog univerziteta. Da nije ilo ovog slohodnog pe-rioda preJazak na novo polje istrailvanja i i daleko tezi i mozda ga i ne ih postigao. Deo svog vremena tokom tih godina posvetio sam fistoj istoriji nauke. Poseno sam nastaviO sa proucavanjem spisa Aleksan-dra Kojrea i prvi put se susreo sa delima Emila Mejer-sona, Helene Mecger i Anelize Majer'). Ova grupa jasnije od vecine drugih ucenjaka nasega doba poka-zala kako se naul:no Jnislilo u vreme kada su se kano-ni toga nauenog misljenja veoma razlikov>di od onih koji su danas u opticaju. Mada sve vise dovodim u pi-tanje neke od njihovih posebnih istorijskih interprc-tacija, njihova deJa, zajedno sa knjigom . . LavdZoja, bila su, uz izvorne materijale koji su n primarni, presudna za oiikovanje mojeg shvatanja tome ~ta mozc da bude istorija naul:nih Jdeja.

Dobar deo svog vremena tih godina provco sam ipak u istraiivanju takvih oiasti koje nemaju ol:i-gledne veze sa istorijom nauke, aJi u kojima istraiiva-nje sada otkriva proieme slil:ne onima na koje Jni istorija skrenula painju. Jedna fusnota, na koju sam slucajno nai~ao. odveJa me do onih eksperimenata kojima 2.an Pijaze osvet!io istovremeno raz!il:ite sve-tove dcteta koje raste, kao i sam proces prelaska iz

1 ) NarOCito su bili uticajni: Alexandrc KoyrC. Etudes Gahteeres. 3 vols., Paris, 1939; Emile Meyerson, Identiry and Reality, trans. t Loew...a-, New York, 1930; Hc!-lcne Metzger, Les doctrines chimiques en France du del>ut du XVII / fin du XVl/Je siecle, Parrs, 1923, i Newtan, Stah/, BoerhtUJve et / doctrine chimrque. ParJs, 1930; i AnneliL."C aier, D

"EDGOVOR 33 jednog u sledeCi novi svet). Jedan od mojih kolega na"fL'O me da t:itam sp1se lz pslhologije op.Zanja narotito gc~taltista; drugt me uveo u spekulaciJe . L. Vorfa efektima jezika nasu sllku seta; V. V. . Kvajn otkrio mi fllosofske nedoumice oko razllke sinteticko-analiticko"). Drustvo naucnih stipcn dlsta doz,oljava takvu vrstu nasumicnih ispitivanja i sarno kroz to mogao sam da se sretnem sa skoro . znatom monografijom Ludviga Fleka E11tstehung und Ent\\tlcklung einer wrssenschaftlichen Tatsaclle (Bazel, 1935), esejem koji anticipira mnoge od rnojih sopstve-n!h ideja. Zajedno sa primedbama jcdnog drugog mo-jeg kolege, Fransisa Satona, FJekovo dclo ueinilo da shvatim da i te ideje mogle zahte,atl da se uklope u sociologiju naul:ne zajednice. d citalac naci sve-ga nekoliko pozi,anja na llo koje od O\'lh dela raz-govora, im dugujem na ''ise nacina nego sto mogu sadrt da rekonstrScm i proccn1m_

Tokom puslcdnje godine Jstrafival:ke stipendlje na Harvardu doblo sam pozi,, da predajcm na Lovel 10-sttlutu u Bostonu, sto mi pruZilo prvu prlliku da isprobam svoju koncepc1ju nauke koja ila jos u razvoja. Rczultat bila serija od osam javnih predava-nja koja sam odriao tokom marta 1951. godine temu "Traganje za zickom teorijom". Sledcee god.e sam da predajem pravu istoriju nauke i skoro tita,u deceniju proiemi podul:avanja u jcdnoj olasti koju nlsam nikad ststematski studirao ostavili su ma!o vre-mena za eksplicitnu artikulaciju oni 1dcja koje su me prvobltno dovele do istorije nauke. ideje su se, na

) S obzirom da su izJofili pojmove i procese koj1 ta-kode isJc.rsavaju neporedno iz istorije nauke, d\'3 skupa Pija.Ze! Lee Wllorf, Ncw York, 1956. Svoja glediSta Kvajn izneo u ,.1; dogme emplriclzma", pre~~aoo u n]egoYOJ knjui From Logtt.al r of 1'\v Cambdge. ~ 1953, . 20--46. ' ... ,

__ : no2J ~

34 Suu NAUCNtH R.EVOLt.ICIJA

svu srccu, ipak pokazale kao izvor implicitne orijentaci-je i izvesnog strukturisanja prolema za veCi deo mojih predavanja za starije studente. Zog toga me>ram da zah,alim svojim studcntima za dragocene lckci kako u pogledu zivotne sposobnosti mojih gledanja tako i u pogledu odgo,arajuce tehnike za njiho,u efektivnu ko-munikaciju. Isti prolemi i ista orijentacija daju jedin-stvo \ecini preteino istorijskih i oeigledno raznolikih studija koje sam obja,io od zavrsetka koriscenja stipendije. Nekoliko tih studija bavi se lntegralnim ude-lom koji ova ili ona metafizika imaju u stvaralakom nautnom Jstralivanju. Ostale ispituju natin na koji se eksperimentalne osnove jedne nove teorije akumuliraju i usvajaju od strane ljudl koji su vezani za neku sta riju teoriju koja nespojiv-d sa novom. U tom pro-cesu onl opisuju takav tip razvoja koji sam nife na-zvao .. iskrsavanje" nove tcorije ili otkriCa. Postoje 1 druge takve veze.

Poslednji -tupanj u razvoju ove monografije po-feo pozivom da provedem godinu dana 1958-59, u Centru za visoke studijc na podrufju drustvenih nauka. Jos jcdnom sam i u prillci da posvetim pafnju isklju-

i,o prolemima koji ovde iti raspra,ljani. Sto 5 vafnije, oravak od godinu dana u zajednici koju su najvecim dclom sainjavali naunici sa podrufja drustvenih nauka postavio pred mene neoeekivane

proleme razlika izmedu takvih zajedniea i onih gde su naunici prirodnih nauka, medu kojlma sam stekao svoje obrazovanje. Posebno mi palo u oei koliko pu-ta i u kojoj meri medu naufnicima drustvenih na-uka dolazilo do otvorenih neslaganja u pogledu priro-de legitimnih naucnih prolcma i metoda. Kako isto-rija tako i lifna poznanstva ufinili su da posumnjam da oni koji uprafnjavaju prirodne nauke poseduju oeke vrsee ili trajnije odgovore na tak,a pitan.ia u odnosu na -voje kolege u drustvenirn naukama. 1 pak nckako praksa astronomije, fizike, hemlje ili iologije normalno ne izaziva one kontroverze oko fundamen-talnfu stvari koje danas cesto izglcdaju kao da su en demskog karaktera, recimo medu psiholozima ili so-

1PRI!DGOVOR 35 dolozima. PokSavajuCi da otkrijem izvor te razlike shvatio sam kakvu ulogu u naucnom istrafivanju igra

...

ono sto sam od tada zvao ,,paradigmama". Za njih smatdm da su unlverzalno prihvacena nauena dostig-nuea koja nekoj zajcdnici praktiCaa za odredeno vre-me pruiaju model-proieme i menja. kada jednom taj deo moje zagonetne slike doao na svoje mcsto, skica ovoga cseja rodila se vrlo brzo.

Nema potrebe da ovde izlafcm celu istoriju te skice, ali moram da kaZem nekoliko reci oiiku kojl

zadrZala kroz s1 prepra,ljanja koja su uslcdila. Pre nego sto ' verzija bila zavr~ena i dobrim delom revidirana, pred,idao sam da se taj rukopls poja,ili iskljuivo kao jedan tom edicije Encik/opediia u/ed/";

36 STRUKTURA NAUCNIH REVOWCIJA

cije stoji na raspolaganju nego sto sam imao prosto-ra da iskoristim. Stav1~e. ta cvidencija dolazi ne sa-mo iz istorije fizlke nego i iz istorije blologije. odluka da se ovde ba,im samo fizikom doneta de-IJmJcno zbog toga da , koerentnost ogleda, dehmicno iz razloga moje sadasnje osposoljenosti. Osim toga, glediste nauci koje ovde iti razvije-no sugeri~ potencJjalnu plodnost nekih novih ,,rsta istrazi,anja, kako i~torijsluh tako i sociolo5kih.. Tako,

primer. nain koji nepravilnosti*) ili izneverena oCekiVan priv\aCC SVe VeCU paZD ju nauene za jedni-ce, kao i l~krsavanje kriza koje se mogu indukovati pono,ljenim neuspelm da sc neka nepravilnost pri-lagodi, zahtevaju detaljno proucavanje Ili, opet, uko-liko sam u pravu u tome da svaka naucna revolucija menja istorijsku perspekti\"U one zajednice koja doZ!vljava, onda i ta promena perspektive trebalo da ima uticaja na strukturu post-revolucionarnih udZenika i istraZivackih publikacija. Jedan taka'' efekat -promena u distruclji one tehnicke litedture koja se na,odi u fu"Dotama istraZivackih izvestaja - trebalo

i prouciti kao mogucni indeks za odigravanje revo-lucija.

Potrcba za drastinim saZjmanjem naterala me , isto tako, da odustanem od diskutovanja izves-nom broju vaZnijih prolcma. razlikovanje iz-mcdu pre-paradigmatickih i post-paradigmatlcklh pe-rioda u razvoju nauke , na primer, suvise shematiC-no. Svaka od skola koje su u ranijem periodu konku-risale jcdna drugoj ila rukovo1tena nccim veoma nalik na paradigmu; u novijem periodu ima i takvih okolnosti, mada mi se Cini da su one retke, pod ko-jima dve peradjgaw mogu mirno da koegzistiraju jed-

*) U originaJu anomaly. Pred mogucnoseu da biam izmedu '11Ckollko stranih i jednc nak reCi o.predello sam se za naSu re,=- nepra\Hnost koJ;, fe i najhll7.a OI"Igalrlom

~::'.,~:~~,:~ :ra~~~~ ~~ 1~-:,~:.!i .~~~{;,~~?. u ovoj knjizi ltl upotrebl]avana u ovome tehnikom znal:enju.. Inal:c. nguCne altcrnavc bile su: anomallja. de-viJantnost dc\ij.J.lni 1 odslupaJuCi sl:'tJ. Prim prev.

pREDGOVOR 37

porcd druge. Samo posedovanje k paradigme nc predstavlja dovoljan kterijum za razvojne prelazc 0 kojima se raspravlja u odeljku 11. Sto 5 vainije, izuzev u povremenim krdtkim izletima u stranu, nisam rekao ista ulozi tehnoloskog apretka ili spo-ljasnjim drustveim, ekonomskim i itelektualnim us lovima u razvoju auka. Nije potrebo, medutim, tra-f:iti dalje od Kopernika i kalendara da i se otkrilo da spoljasji us\o,i mogu da pomognu da se obtcna nepravilnost pret,,ori u IZVor akutne krize. Isti primer pokazao i acin na koji uslovi izvan odredenih auka mogu da uticu red alternati koje stoje raspolaganju onome ooveku koji, predlaganjem ove ili one revolucionarne reforme, hoee da privede kraJU

eku krizu.') Mislim da eksplicito razmatranje tak-v!h efekata i izmenilo glavne teze koje su razVI jene u ovom ogledu, ali i sigurno dodalo jednu ana-liticku dimenziju od prvorazrednog znaaja za razu-mevanjc nautnog apretka.

Najzad, sto va/.nije od svega, ogrdnicenja u po-gledu prostora drastico su ,.., odraztla moje ras-

pravljajc filosofskih implikacija tstorijski oriJentisa-og gledista nauci koje se zastupa u ovome ogledu. Jasno da tak,.., tmp!Ikacije postoje i sam poku Sao ne samo da ukaZem na nckc osnovne, veC i da ih dokumetujcm. CineC. to, obleno sam se uzdriavao od detaljnog raspravljaja razlicitim pozicijama ko-je savremeni losofi zastupaju kada ree ttm pi

') ovun faktorima raspravlja se u . S Kulm, The Copernican Re\'olUtl011. Planeto.y Astronomy tlze Deve-/opmenc vf Western /;, Cambd!\':'1 Mass, 1957, . 122-132, 2'-271. Drugi efekti spoljasin intelektualnih 1 okonomskih us!ova na stvat"li nauCni razvoj ilustrovani su u rnojim Clancima ,.Conservation of Energy as an Example or Siultaneous Discovery", Crttkal Proems the Htsto-ry of Sc~el!ce, ed. arsha\1 Oagett, Madtsun Wts., 1959, 321-356, .. Engecnng Precedent for thc Work of SadJ Car-not. Arch1ves intemationo.les d'h1stmre des sciences. XIII, 1960, . 247-251, i ,,Sadt Carnot and the Cagnard I?ngme", Isrs Lll, 1961, :7-574 : tome samo ~ obzlrom pro1eme kojuna se raspravlja u ovome ogledu imam da uloga sp\jnlh faktora sporedna.

38 SRUKTUR NAUCNIH REVOLUCIJA

tanjima. Tamo gde sam naznacio skepticizam, to ~ bilo usmereo k filosofsko 'taoviste egoli bilo koji od jegovih u potpuosti artikulisa-nih lzraza. Neki od onih kojl znaju i rade u okvirirna jedne od ovlh artikulisanlh pozicija mogu stoga lmati utisak da sam promio cil . Mislim da n iti u pravu, ali ova ogled m pretenzi da ih uveri u suprotno, Pokusati tako nesto zahtevalo i daleko du-tu i sasvim razlicitu vrstu knjige.

Autoiografski fragmcti, kojlma zapoein \ predgovor, posluiice za stavljajc do znanja onoga sto mogu da razaznam kao svoj glavnl dug kako od-rcdcnim aucnim delima tako i odredenim aunim inslitucijama koje su pomoglc u formlranju mojcg mlSijenja. Ostatka toga duga pokuheu da se osloho-dim putem clliranja na straicama koje slede. Sve ono 5to reeno aprcd, ili iti r docnije, nece ipak uCiniti nista drugo nego samo agovestiti broj i prirodu mojih licnlh obaveza prcma mnogim pojedicima Cijc su sugestije i kritikc u ovo ili ono vrcme podrfale ili usmerile moj intelektuali razvoj. Su,ise vremena proslo otkako su ideje koje se alaze u ovome ogledu poeelc da doijaju svoj oblik; lista svih onih ko]i i s pravom mogli da na11u nekc znake svoga uticaja na ovim stranicarna bila i sko-ro jednaka sa listom mojlh prijatclja i pozanika. U takvlm okolnostlma morao sam da se ograiclm na ekoliko najznacajijih uticaja koje cak t s\abo pam-cenje ikad sasvim potisnuti.

Bio to Dicjms Konant, tada predsednik Har-vardskog univerziteta, koji me prvi put uveo u lstorlju nauke i tako podstakao prcokrct u

koncepciji prirodJ ug apretka. od tre-nutka kada taj proces zapoeeo on i izdasa u svojim idejama, krittkama i vremenu - ukljucujuei i vreme tr za Citanje i sugerisanje vf lz-mena u nacrtu moga rukopisa. Leoard Nes, s kojim sam pet godina predavao fstorijski orijentisani kurs koji z dr Koant, i jos akti,nlji sarad-ik tokom onih godia kada su rnoje ideje potele

PREDGOVOI< 39

da dobljaju svoj obhk, i on mi mnogo nedostajao tokom daljJh stadijuma nJihovog razvoja. Na sreeu, kada sam napust embrrdZ, njegovo mesto stvara-\aCkog sagovornika r moj kolega u Barkju Stenli evel. ~to Kevel, inace filosof zaintere-sovan pre svega za etiku i estei!J, dolazio do zaklju

k koji su se tako podudarali sa mojim, predstav !jalo za mene stalru vor podstreka i ohrdbrenja. On ujedno i jedina osoba s kojom sam lkada i u stanju da ispitujem svoje ideje u nepotpunim reee-mcama. Ovakav naCin komuniciranja svedoei razu mcvanju koje mu omogueilo da mi pokate put kroz ill oko nekoliko najveerh prepreka s koJima sam se susreo pillkom priprcmanja svoga prvog rukopisa.

Otkako ta verzija skicrrana mnogi dr pri ja-teljl pomoglr su mi u njenoj preformuJaclji. Oni mi, misln, oprostitt ako 1mcnujern samo Cetvoricu

h cijr su se doprinosi pokaza)l kao najdalekosef. niji i najodlucniji: Pol Fajerabend sa arklija, Ernst Nejgel sa Kolumblje, . Pjer NoJeS iz Lorensove ra n laboratorije i moj studcnt DZn Hej!ron koji cesto blisko saradivao sa mnom u pripremama konacne verzije za stampu. Sve njihove rezerve i su gestije na~o ~-am kao izvanredno kor1sne, ali nemam

kakvog razloga da verujem ( imam neke razloge za sumnju) da se ilo oni, bilo drugi koji su napred pomcnuti, sl..Zu u potpunosti sa konacnim rukopisom

posledn]a priznanja roditelJima, :tcni i deci moraju iti sasvim drugacije vrste. Na nacine koje cu

vcrovatno poslednji pepoznati, svaki od njih takode dopreo intelektualim sastojcima moga dda. Ali, oni su, isto tako, u razlicitoj meri ucini i nesto v..Znije. Oni su, naime, pusllli da se moj rad odvija, su eak i habnli moju privrtenost tome radu. Svaki onaj koji se hrvao sa nekim projektom kao ~to moj shvatice koliko taj projekat povemeno stajao moje naJliie. Ne znam kako da im se

dovo!JO zahvalim. Barklr, Kalrformja /ebruar 1962

T.S.K.

. UVOD: ULOGA ZA ISTORIJU

Ako se istoriju gleda kao na rizicu za ne-sto viSe od anegdote hroologije, d ta istorija mole da do,edc do odlucujucih preobrazaja u slid auke kojom smo sada opsednuti. Tak,a sllka blla Cak i od strane samih aucnika odavno ocrtana, ug lavnom na osnovu proueavanja zavr~enih nauenih do-stignuea, kakva su ona zabelezca kod klasika i u

i vreme u udZenicima iz kojih svaka v ge-eracija uci da radi svoj zanat. Cilj tak,ih knjiga, me-dutim, neminoo ubedtacki i pedago~ki; pojam auke koji se iz njJh iz,laci nema vi~e izgleda da od-govara poduhvatu koji ih stvorio, g sto ima sli ka nacionalne kulture izvutena iz turisticke brosure ili teksta za ucenje jezika. Ovaj ogled pokusava da pokafe da smo mi tim knjigama na fundamentalne na-

ne bili za,edeni. Cilj ovoga ogleda da apravi skicu jednog sasvim drugacijeg pojma nauke koji mo-ze da iskrsne iz istorljskog svedoCastva samoj is

tra:ackoj aktivnosti-Me11utim, ovaj novi pojam nece proiZJci cak ni

iz istorlje, ukoliko astojimo da trafimo 1 lspitujcmo istorijske podatke poglavito zato da isn odgovorili

pitaja posta,ljena od strane neistoriJskog stereo-tipa koji iz,uccn iz naucnlh tekstova. Cesto gledalo, primer, da 11 tckstovi podrazumevaju da se sadrta auke jedistveno ispoljava u posnltranjima. zakonima i teorijama kojc su opisanc na jihovim stranicama. Skoro isto tako, pravilu, iz istih

kJiga se zakiJuivalo kao da kafu da su naucnc me-

ULOGA ZA ISORUU 41

tode JCdnostavno one metode ko]e su 1\ustrovan ma-nipulatl\nim tehkama upotreI]erum u prilpljanJu udZben cklh podataka, zaJedno sa log~ck operacl]a-ma kDJC se kor1ste onda kada t1 podaci dovode u vezu sa tOOJSklm uop~tavanJIa odredenog udZbeka. rezuJtat dob1h smo poJam nauke sa dubok:tm imp!Jkac1Jama u pogledu nJene pnrode 1 razvoJa

Ako nauka odrede skup n teortja 1 metoda sakupl]emh u odredenim tekslovirna onda su naucc1 ljud1 kOJl su sc bor1!1, sa uspehom 1!1 bez uspeha, da tome skupu prtdOdaJU oVaJ 1!1 onaJ element Naucni razvOJ postaJC postepen1 proccs ko-jim se t1 elcmeniJ, po]edinacno u komnaCIJ1, do-daju uvek rastuem sklad1~tu ko]e konsiJtuJ~C naunu tehku 1 nauno znanJe IStonJa nauke postaje

dJScipla koJa hrono!)Q pratl ova sukceSivna ueeavanJa ' prcpreke kOJC su zaustav!Jale n]iliovu aku mulaclJU Bavee1 se nauem r. 1stonar tada kao da ma dva glavna zadatka S Jednc strane, on tre-ba da odred1 od koga 1 kada otknvena 1li pro-nadena svaka poJedmacna savrem

42 SRUUR NAUCNJH REVOLUCIIA

spremno oznaeili kao .,gre!!:ku" .,predrasudu". Sto pazljivije proucavaju, recimo, Aristotelovu damtku, flogisticku hemJju lli kaloriku termodinamiku to vise sticu ubedenje da ti nekad vladajuci pogledi na pri-rodu nisu u celini bili ni manje naucni ni vise pro-izvod ljudske idiosinkrazije nego 5to su oni pogledi koji se danas nalaze u prometu. Ako ta zastarela uve-rcnja treba zvdti mttovima onda se mitovi rnogu stvarati istom vrstom metode i zastupati zog iste vr-ste razloga koji danas vode naucnom saznanju. Uko-liko ih, medutim, treba zvati naukom, to znaCi da nauka ukljuCi,ala skupove U\erenja koji su potpu no nespojivi sa onima kojih se danas drfimo. Kada su mu date ove alternative istoritar mora da izaere ovu drugu. Zastarele teorije nisu u principu nenaucne zbog toga sto su ile odbacene. Medutim, taj izbor otezava da se nauni razvoj sagleda kao proces stal-nog prirasCivanja. Istori jsko istraa.nje, koje ispo-ljava te5koee u izolovanju indi,idualnih pronalazaka i otkrtea, daje uz to osnova za duoke sumnje u po-gledu akumulativnog procesa kroz koji se mislilo da su ovi individualni doprinosi nauci li ucinjeni.

Rezultat svih ovih sumnji i tdkoea jeste jedna istoriografska revolucija u proucavanju nauke, mada se ona jos nalazi u poeetnoj fazi. Postepeno, i cesto ne

svatajuCi uopste da to l:ine, istorieari nauke poeeli su da postavljaju nove vrste pitanja i da prate druge, l:esto i neakumulativne, razvojne linije nauka. Ne tra-feci traJne doprinose istori nauke za nSu sadnju poziciju oni pokusavaju da pokafu istorijski integrt-tet te nauke u njenom sopstvenom vremenu. Oni se, rccinto, ne paaju vezi Galilejevih gledi5ta sa glcdt-stima modcrne nauke, vee pre odnosu njegovih gledtsta i gledista njegove grupe, to jcst nJegcwih ucitelja, savremenika i neposredtult sledbenika u na-uci. StaviSe, oni insistiraju na proueavanju stanovista te grupe i drugili slicnih grupa sa takve tacke gledi-sta koja daje tint stanoviStinta maksintalnu unutrasnju koherentnost i najlize mogucno odgovaranje prirodi i koja ol:no sasvim drugatija od tacke gledista

' J.ILOGA ZA ISTORIJU 43

moderne nauke. Sagledana kroz dela koja su rezul tat takve orijentaclje, i koja mofda najbolje predstav-ljaju spisi Aleksandra Kojrea, nauka izgleda kao sa svim drugaCiji poduhvat od onoga kojem rasprav ljaju pisci stare istoriografske tradicije. Sledstveno tome, najzad, ova istorijska proutavanja sugeri~u mo-gucnost jedne nove slike nauke. Ovaj ogled ima za oilj da ocrta tu sliku, cineCi eksplicitnun neke od im-plikacija nove istoriografijc.

Kojt aspekt nauke da iskrsne u prvi plan to-kom ovih napora? Prvi - bar redu izlaganja -jcste nedovoljnost metodolo~kih uputstava samih

sei da diktiraju u sustini jedinstveni zakljucak na mnoge vrste nauenih pitanja. Upueen da ispita elek trlcne ili hemijske pojave, covek koji te olasti ne po-znaje, ali koji zna ~ta znam iti naucan, sasvint legj timno mo7.e da doile do ma kojeg od izvesnog broja nespojlvih zakljuCaka. Medu tim legjtimnim moguc-nostima, oni konkretni zakljulci do kojih dode vero-vatno su odredeni njegovim prethodillm iskustvom u druglm olastima. slucajnim svojstvima njegovog is traZivanja, kao i njegovom sopstvenom individualnom strukturom. Kakva uverenJa zvezdama, primer. unosi u proueavanje hemije ili elektriciteta? od mnogih zamjivih eksperimenata koji su relevantni za novu olast r da prvo izvede? 1 kojl mu aspekti one slofene pojave do koje se dolazi padaju u oei kao posebno relevantni za rasvetljavanje prirode he-mijskc promcne iii elektricnog pnvlacenja? Za po-jedince u najmanju ruku, ponekad i za naunu za-jednicu imo tako, odgovori na takva pita.nja eesto predstavljaju .tinske determinante naucnog razvoja. Prime1Jiccmo, na priiner u odcljku 11, da se rani stup-njevi razvoja v nauka karakterisu neprekidnim rivalstvom izmedu jednog broja razlil:ltih pogleda na prirodu, od kojih svaki delimicno izveden iz, kao sto i uglavnom spojiv sa onim sto propisuju nauc no posmatranje i metoda. Ono sto razlikova!o te razne ~kole ni l ova lli ona slaost metode -one su sve bile ,,naui::ne'' - veC ono ~to Cerno mi

44 STRUKTURA NAUCNII! RJ>VOLUCIJA

nazvati njihovim nesamerljivim natinima gledanja na svet i praktikovanja nauke u tom svetu. Posmatranje i iskustvo mogu i mora ju drastlcno da ogranicc do-men dopustivog nauenog uverenJa, posto u proti\'O ne i ilo nikakve nauke. Ali, oni sami ne mogu da odrede konkretan sadZaj takvoga uvercnja. Jedan na izgled proizvoljan element, sastavljen od licne i isto-I'Ijske slueajnosti, predstavlja uvek formativni sasto-jak onih uverenja pihvacenih od odredene nauene zajednice u neko odredeno vreme.

Ovaj elcment proizvoljnostl, medutlm, ne znati to da svaka naucna grupa mozc da praktlkuje svoju struku bez ijcdnog skupa prihvaecnih uverenja. Niti ta proizvoljnost Cini manje doslednom onu posebnu konstelaciju za koju grupa u jedno odredcno vre-me stvarno vezana. Efektivno istrafivanje retko po-cinje pre nego ~to nau~na zajednica misli da do-stigla cvrste OdgO\"OC na takva pitanja kao sto su: koji su to fundamentalni entiteti od kojih sastav-IJen univezum? Kako ti entitcti deluju jedan dru-gog i na n~ cula? se pitanja takvim entite

mogu legitimno postaviti i koje se tehnike mogu upotreblti u trafcnju ~enjil? U razvijenim naukama bar, odgovori (ili potpune zamcne za odgovore) na ovakva pitanja cvrsto su usadeni u vaspitno upuctva-nje koje prip1cma i osposoljava studenta za profe-ionalnu praksu. Kako to vaspitanje istovremeno i strogo i kruto, ovi odgovori se duhoko ezuju u mo-zak naucnika. ~to su ti odgovori u stanju da to

umnogomc ojasnjava kako posenu efikasnost normalne IStraZivacke aktivnosti tako 1 pravac u ko-jem se ona krece u ilo koje dato vreme. PIkom ispitivanja normalne nauke u odeljcima 111, IV i V mi cemo najzad htcti da opiremo to Istrafivanje kao neumoran i privrzen pokusa da se priroda nate1-a u pojmovne pregratkc koje n pruza profesionalno . razovanje. Istovremeno cemo se pltati da li istrafiva-nje rnozc da se ohavlja i bez takvi pregradaka, bez ohzira element proizvoljnosti u istorijskom pore-klu i ponekad i u dal]em razvoju tih pregradaka.

ULOGA ZA ISTORIJU 45

ipak taj element proizvoljnos11 pr1sutan 1 on takol!e ima krupan uticaj na nau~ razvoj, ut1caj koji itl detaljno ispitan u odcljcima Vl, VII i VIII Normalna nauka, aktivnost u kojOJ vecina all.ltntka ne1zbeino provodi skoro sve SVOJC vreme, postoj1 pod prctpostavkom da nauna zajednica zna kakav svet koji nas okrufuje. Dobar dco uspeha toga poduhvala nastaje iz spremnost1 odrel!enc zajednice da tu pret posta\ku r, ako potrebno i ne malu ccnu Normalna nauka recJmo, cesto stoji na putu uvodc nja fundamentalnih novina zbog toga ~to su onc nu

Z subverzi\'11e u odnosu na njene osnovne principe. Medutim, sve dok t1 principi zadriavaju element proiz voljnosti sama priroda normalnog istr..Zivanja ohez bcl!uje da nov1na ne ostane dugo suzblJena. Ponekad se nek1 normaJan prohlem, koJi 1 trebaJo da bude

r~IV pomo6u poznatih pravila i procedura. op1re po-novljenim napadima najsposobnijih ~lanova grupe u iju nadlefnost spada. U drugun prillkama sc deo op-reme, koji zamisljen i konstru.isan u svrhu normaJ. nog istrafivanJa, ne pon~a na unapred predv1/!en na

, otkrivajuci nepravilnost koja, i pored ponovlje-nih napora, ne more da se usklad1 sa profesnalnim

oeelanjima. Na ovaj, kao i na druge naine, normaJ na nauka stalno zastranjuje. kad god se to dogodi - odnosno kada profesija ne moze VIe da izegne

epi-avilnosti koje podrivaju postojecu tradiciju nauc-ne prakse - tada poinju neoblna istrafivanja koja profes1ju vode u najmanju ruku ovom s1pu prmci , noVOJ osnov1 za uprafn]avanje nauke Neuoia jene epizode u koJima se odv1ja preokret u profesio-naJm opredeljenjima u ovome ogledu su poznate kao

naune revolucJje Ove epiZOde koje slamaJu tradic1 su dopune normaJoJ nauc koJa tu tradiciju euva.

Najotiglednt]e pr1mere naucruh revoluc1ja 1mamo u m uvenim ep1zodama naunog razvoja koje su 1 raruJe cesto nazivane revolucrjama. Zbog toga cemo se u odeiJcirna IX i u kojtrna se pr1oda naucnlh revolucJa pre svega neposredno !Spite, u vi, navrata bavJti glavn= prelornnim ta~kama u na

46 "STRUKUR NAUC:NIH REVOLUCIJA

unom razvoju, koje se vezuju za imena Kopernika~ Njutna, Lavoazijea i Ajmtajna. Napred pomenute epi zode pokazuju jasnije od \'ecine drugth epizoda u istoriji bar fizickih nauka Wu se radi kod svih na-ucnih revolucija. Svaka od njlh nutno vodila od acivanju teOrije koju zajednica u odrel!eno vreme poStovala, u korist druge teorije koja nespojiva sa prvom. Svaka dovela do promene u prolemima koji stoje na raspolaganju za naueno ispitivanje, kao i u standardima pomoeu kojih profesija odrel!ivala ono ~to se smatrati dopustivim proiemom ih lc-gitimnim re8enjem proema. 1 svaka dovela do promene u nauCoj imaginacjji na nae1ne koje cemo najposle morati da opisemo kao preobraiaj sveta u okviru kojeg se naucnl rad odvija. Takve promene, zajedno sa kontroverzama koje i ezmalo uvek pra-te, predstavljaju karakteistike koje definiw naucne revolucije.

Ove karakteristike iskrsavaju, recimo, posebno sno iz prouavanja njutnovske ili hemijske revolucije. Fundamentalna teza ovoga eseja, mel!utim, jeste da se 1 karakteristikc mogu isto tako pronaci i proueJl vanj.,m mnogih drugih epizoda koje nisu tako OC'igled no le\olucionarne. Za daleko manju profesionalnu gu f>U koja ila pod njihovim uticajem Maksvelove jt.~ dnaeine bile su isto toliko revolucionarnc kao i Ajn-mjnove, " im stoga prufan otpor. PronJilazenje drugih novih teoija izaziva, pravilu, i na odgo-varajuci naCin, isto reagovanje nekih od onih speci-jali~ta u cije podruCje specijalne nJidletnosti one za. diru. Za te ljude nova teorija povlaci za soom pro-menu u pt-avilima koja opredeljuju prethodnu praksu normalne nauke. Ona se, dakle, neminovno odr..Zava na doar deo naucnog rada koj1 su oni vec uspesno obavili. razlog sto nova teorija, ma koliko nj.,no podrucje primene ilo speci]alno, retko kada ili nika-da ne pred&tavlja samo pidodavanje onmne sto vec poznato. Njcno pnsvajanje zahteva rekonstruk-ciju prethodne teoije, kao i preocenjivanje prethodnih Cinjenica, sto u suStini revolucionaran proces koji

UI,..OG_A. ZA ISTORIJU 41

retko kad u stanju da izmi pojedinac, nikada prekono~. Nije ni fudo onda ito su istoritari imali po-tclkota kod preciznog datiranja ovoga protegnutog procesa za koji lh i njihov renik nagonl da ga po-smatra]u kao izolovan dogallaJ.

Niti su nova smjanja teonje jedmi naueni do-gallaji kojj unaju revolucionaran ul1caj na speciJaliste u CiJem se domenu odlgravaju. Prinoipi koj1 vladaju normaJnom naukom odreduju ne samo koje \Tste en-t]teta univerzum sadr2i vec, isto tako, implikacl ]i. 1 one koje ne sadrti lz toga sledi, mada to zahte-vati opsclni ju diskus ju, da takvo otkiee kao sto otkru.ce kiseonika ili X-zrakova ne dodaJe jednostavno ~ jednu pojedinost popuJacij1 nautnilvog sveta Ono u krajnoj liniji ima taj efekat, ah ne dotle dok profe. sionalna zajednica nije preocenila tradicionaJne ekspe-

imentalne procedure, promenila svoju konccpciju en-tlteta koj; su dugo vremena ili blisk1, i u tom procesu promentla mrefu teoi kroz koju se odnOSl prema svetu. Nauena l:injenica 1 teorija nisu katego-ril:ki razdvoj1vi, osim mozda unutar jedne pojedina~ne tradciJe nonnaJno-nautne praksc. razlog sto neorekivano otkrice nije svom znatenju prosto fa-kticko 1 sto se naockov svet kvalitati\O preobra-7.ava kll sto se i kvantitativno obogaeuje fundamen-talnim nuvinama btlo cinjenice 1li teorije.

Ova poS!rena koncepcija prli"Ode naucnilt re\"0-luCJja ona koja se op1suje na stranicama koje slcde.

prosirenje, naravno, suv.Se isteZe uobleajenu upo-trebu. Mel!utim, cu 1pak nastaviti da govorim l:ak i otkri6ima kao revolucionarnim, s obzirom da baS mogu6ist povezivanja njllve strukture sa stru kturom, recimO, kopernikanske revolucije cini da l ta pr~irena koncepcrja izgleda tako vaZa. Dosada& nja diskusija naznatuje kako k"mplementarni lOVl nonnalne nauke 1 nautnih revolucija biti razvi-Jan.t u devet odeljaka koj1 slede neposredno iza ovo-ga. Preostali deo ovog ogleda poku5ava da IZil!e na kraj sa tri prrostaJa centralna pitanja. Odeljak XI, raspravljaJUCi udzbenil:koj tradiciJI, razmatra pita-

48 STRUURA NAUCNJH REVOLUCIJA

nje zato nekada ilo tako teko videti nau~ne re-volucije. Odeljak XII opisuje revolucionarnu utakmicu izmedu zastupni'ka stare normalno-nauene tradieije i sledbenika nove. Na ta nacin tu se razmatra proces koji i u teoriji naul:nog 1straZivanja trebalo nekako da zameni procedure potvrdivanja il1 opovrgavanja ko-je su nam liske s obzirom na nau uoicajeiJJ\.1 sliku naukc. Takmicenje iz.medu pojedinih segrnenata nauc ne zajedice jcdiru istorijski proces koji ikada stvarno dovodi do odbacivanja neke prethodno prihva-cene teorije ili do usvajanja druge. 1, najzad, odeljak XIII postaviti pitanje kako razvoj kroz revolucije mZc da se spoji sa oolgledno jedinstvenim karakte-rom naucnog progresa. Na to pitanje, medutim, ovaj ogled nece prufiti nffita vie od glavne konture jed-nog odgovora, odgovora koj1 za\igj od karakteristika naucne zajednice, sto zahteva rnnogo dodatnog istra-tivanja i proucavanja.

Nckl itaoci su se nesumniivo veC upita1i da 1i lstorijsko proueavanje mozc uopte da ima uticaja na unu \'rstu konceptualnih preobraZJa koja se ovde ima u vidu. Ciw.v arsenal dihotomdja stoji na raspo-laganJu da sugcrisc da to proueavanJC ne m da ima odgovarajuCi uticaj. Istorija , kako mi isuvic cesto kZemo, cisto deskrlptivna disciplina. Teze koJe su napred sugerisane, medutim, cesto su interpreta-tivne i ponekad normarivne. Sem toga, mnoge od mo-jih generalizacija odnose se sociologiju ili socijal-nu psihologiju naucnlka; rnedutim, bar nekoliko rnu-jih zakljuCaka ipak pripada tradlcionalnuj Iogic1 il epistemuloglji. u prethodnom paragrafu moze cak iz-gledatl kao da sam prekrsio onu veoma uticajnu sa vremenu razltku izmedu "kontcksta otkrica" i "kon-tekta opravdavanja". ! ld ista drugo osim duoke konfu7ije da bude naznaeeno pomoeu ove mclavme razlicitih podruCJa i raznolikih interesovanja?

~ sam se intelektualno odvojio od ovih i nji-ma slinih razlika tclko da bih u vecoj meri mogao d.l budcm svestan njihove snage i znaeaja. Tokom vlsc god,na smatrao sam da se odn.ose na pnrodu znanja,

ULOGA ZA ISTORIJU 49

uvek pretpostavljam da nam one, ukoliko se odgovarajuci naCin prerade, mogu nclto vafno da kal;u. Mcl!utim, moji pokuaji da ih pimeni makar grosso modo, na aktuelne situaclJe u kojima se znanje stiee, prihvata i prisvaja, ucinili su da one 1zgledaju lz\anredno prohlematicne. Pre nego to 1 se reklo da su u pitanju elementarne logicke ili metodoloke razllke, koje 1 onda prethodile analizi nauenog zna-nja. one sada izgledaju kao inlcgralni delovi tradicio-

nalrg skupa sutsklh odgovora na ona ista pita-nja IZ kojlh su se razvile. Ova cirkularnost nimalo ne umanJUJe nj1hovu vrednost, mada ih cinJ delovi-ma teoije 1 tako ih izlafe istom ispitivanju koje se primenjuje na teorije u drugim oastima. Ako bi trebalo da imaju kao svoj sadriaj neto v1e od aste apstrakCije, onda sc taj sadrZaj mora otkriti njihovom prtmcnom na p(){\atke koje trcba da rasvetle. k istorlja nauke moze da ne uspe da bude izvor pojava na koje se za teoriJC znanJu moze legitmno traziti da budu prunenjene?

11. PUT NORALNOJ NAUCI

U ovomc ogledu "normalna nauka"" oznaava istra-Zivanje koje ~vrsto zasnovano na jednom ill na

vi~e proSlih nautnih dostignuea, dostignua za koja neka odredena nauna za jednka prizna da za neko vreme prZaju osnovu za njenu dalju praksu. Danas se takvim dostignutlma izvetava, mada retko u njihovom originalnom obliku. u nauCnim udibenicima, elementarnim i vin. Ti udihenici izlatu glavni dco prihvacene teorije, llustruju ve~ deo il1 sve njene us-pne prlmene i uporei'Juju te primene sa egzemplar-nim posmatranjima i eksperirnentima. Pre nego Ato su tak\-e knjige postalc popularne poeetkom XIX veka (ili tak znatno docnije u naukama koje su tek od-skora sazrele), mnoga od onih l:uvenili klasil:nih dela nauke vrila su slirnu funkciju. Aristotelova Fizika, Ptolemajev Almagest, Njutnov\ Principia i Optika, Franklinov Elektricitet, Lavoazijcova Hemija i Lielo-va Geologija - ova i mnoga druga dela sluZ!Ia su od-redeno vrcme za impcitno definisanje legltimnih pro-

lema i metoda jedne lstraZivacke ohlasti za sledecc gencracije praktifura. Ona su mogla to da ucine zato Ato su im ile zajednitke dve tne karakteristike. N]i-hovo dostignuce ilo u dovoljnoj meri bez pret-hodnog uzora da i privuklo trajnu grupu sledben!ka iz rivalskih nal:ina naucne aktivnost.L Ono , u isto ,remc, bilo dovoljno otvoreno da i ostavilo razne vrste prohlema za redefinisanu grupu praktirnra da ih resava.

Dostignuea koja poseduju ove dve karakteristike ubuduce u zvati ,.paradigmama", terminom koji

'L' NORALNOJ NAUCt 51

L

u iskoj vezi sa tenninom ,.normalna nauka". Odlu-eujuCi se za taj termin hteo sam da sugeri~em da neki od prihvacenih primera aktuelne nauene prakse -prlmera koji ukljueuju zakon, teoroju, pimenu i in-strumentaciju zajedno - prufaju modele iz kojih po-tleu posene koherentne tradici nauenog istraZiva-nja. su tradicije kojc istoritar opisuje pod takvim rubikama kao to su ,.ptolemajska astronomija" (i ,.kopernikanska"), ,,aristotelovska dinam>ka" (ili ,.njut-novska"), ,.korpuskularna optika" (ili ,.talasna") itd. Proutavanje paradigmi, ukljueuju~ mnoge koje su da-Jeko vHe specijalizovane od onih koje su napred ilu-strativno navedene, predstavlja ono to studenta ug-la\'IIOm priprcma za clanstvo u posebnoj naucnoj za-jednici u kojoj docnije da deluje. s ohzirom da se on tu pridrutiti ljudima koji su osnove iz svoje oiasti nauc iz istih konkretnih modela, njegova prcdstojeea praksa retko izaziva Cista neslaganja oko fundamentalnih stvari. Ljudi Cije se istraZivanje zasniva na zajedmckim paradigmama moraju se pri-drZavati istih pt-avila i standarda za naocnu praksu.

pridrlavanje, kao i oclgledna jednodusnost koju ono stvara, predstavJjaju prethodne uslove za normal-nu nauku, to jest za st>aranje i produ'lavanje posebnc ist.-aZJvacke tradicije.

s ohzirom da u ovomc ogledu pojam paradig-mc ccsto predstavljatl zamenu za vect broj dobro po-znatih pojmo\a, morace ~ ne!to da se kafe ra-zlozima za njegovo uvodenje. Zato konkretno nauc-no dostignuce, kao mcsto profesionalnog angafmana, prethodi razlicitim pojmovima, zakonima, teorijama i gledi~tima koja mogu iz njega da se apstrahuju' U kome smislu paradigma koju deli jedan broj naoc-nika predstavlja osrvnu jedinicu za one koji pro-ueavaju naueni razvoj, jedinicu koja ne moze u pot-punosti da se S\'Cde na logJCki atomske sastavne de-love koji moglt da rade umesto DJe' d se u odeljku V sretnemo sa ovim i njima slicnim pitan]lma, odgovor na ta pitanj pokazace se kao osnov za ra-zumevanje kako nonnalne nauke tako i s DJOm -

52 SRUKTURA NAUC'"'tlll REVOLUCIJA

vezanog pojma paradigm1. apstraktnija diskusija, mel!utim, za\"tSice od prethodne IZiozcnosti primenma normalne nauke paradigm1 u praksi. ova pove-zana pojma biCe posebno razjliSnjena zapaZa.njem da moze da poSIOji 1 naucno istraZ\vanje bez paradigml

bar z tako nedvosmislenih i po\ezujuCih kao ~to su one napred pomenute. Sticanje jedne paradigme i

ezoterinijeg tipa 1strafivanja koje ona dopusta pred-sta\lja znak zrelosH u razvuju svake dte naucne oh-la>to

Ako i~toncar prati unazad tragove nauenog zna-nja ma kojoj grupi povezanih pojava on se, SVOj pntiCI, >resU sa nckom manje itnom varijantom obrasca koji o\de ilustrovan na 1stoi i tiizicke op-tike. DaaSnji udZbenic1 ftzikc chave5tavaju studenta da svetlost sastavljcna od fotona, to jest kvantno-mchanickih entiteta koj1 ospoljavaju neke kara.kteistlke talasa i neke karaktestike cesticc. Istrafivanje se oha\ lja na odgovarajuCi naein 1li, tanijc, u skladu sa razrooeni jom 1 malematickom karakteizaci jom iz koje

\ oblcna vcrbalizacija izvedena. Ova karakteri-zaclja svetlosti, mel!utim, jedva da stara pola sto-leCa. Pre ncgo ~ poetkom ovog veka bila razvi-jena od strane Planka, AjnAtajna i drugih, udZbenici zoke su u da svetlost popretno talasno kreta-nje, ~to vodilo SVOjC korene iz jedne paradigme izvedcne u krajnjoj linoji iz optickih spisa Janga i Frc-snela iz ranog XIX veka. Sem tOga, talasna teorija nije

! prva teoija koju su prigrlili skoro svi praktieari opticke nauke. Tokom XVIII veka paradigmu u ovoj ohlasu prZala Njutnova Optika koja uOila da svetlost materijalno-korpuskularne pnrode. U to vrcme fiziCari su traf, ~to prvi zastupnici talasne teonje nisu Oinili, evidcnoiju pritisku koji cestice SVCI)Osti vrse plikom udaa U cVila tela.')

Ovi preobramji paradigmi zll:ke optike pred-stavljaju naucne rC\olucoje, uzastopni prelazak s

1 ) Joseph Pne'IOtlev The Hrstory arrd Prescnt State of Dtscove,-es Re!mmg to Vrszorr. Ltght. arrd Colfrs. London, 1772, 385-39().

U 1\0RMALNOJ NAUCJ 53 jedne na drugu paradigmu putem revoluoije jeste uo-irn jeni razvojni obrazac zrele nauke. Takav obrazac, meduti.m, nije karakteristi.rnn za penod pre Njutna,

ovde nas Jnteresuje taj kontrast. Od dalekog an-tikog doba do XVII veka nijedan period nije ispoljio ni ]edno jedJno opteprhvareno glediste prirodl sve-tlosti. Umesto toga postojao izvestan broj rivalskih skola i podskola, od kojih vecina prlhvataJa 0\'U ili onu varijantu epikurovske, aistotelovske i platonov ske teorije. Jedna grupa smatrala da svetlost pred-stavlja cesticc koje z iz materijalnih tela; za drugu grupu s\'etlost ila modifikacija medijuma koji sc nalazi izmcdu tela i oka; treci su objanjavall svctlost pomoeu interakcije toga medijuma sa odredenim zra cenjem iz samog oka; sem toga, postojale su i druge komblnaci i modifikaci . Svaka od tih skola crpla svoju snagu iz odnosa prema odredenoj metafizlci i svaka naglasavala, kao paradigmaticka posmatranja, poseban skup optickih pojava koje njena teorija mo-ze najolje da s. Sa drugim posmatranjima iz-

lazo se na kraj pomoeu ad hoc obrada ili su one ostajale kao znacajni proiei za dalje istraZivanje').

Sve ove skole su u razliCita vremena ucinile krup-ne doprinose onome skupu pojmova, pojava i tehnlke iz kojeg Njutn izveo prvu skoro opstep!hvaeenu paradigu za fizicku optiku. Svaka definioija nauke koja iskljucuje makar one stvaralaekije clanove tih razlil:it1h skola iskljuclce takode 1 n.fihove modeme sledenike. Ti ljudi su ili nauenici. Medutim, svako ko ispituje razvoj fizicke optike pre Njutna ipak mo-ze s pravom da zakljuCi da , i pored toga sto su prakticari u toj oblas ili naucnici, cist rezultat nji-hove akti,'osti i ne!ito ispod onoga sto nauka. Buduci da nije i u stanju da se osloni n-i na kakav zajedniCki skup uverenja, svaki pJSac iz oblast1 fizickc optike oseeao se priudenim da svoje podrueje izgra-I'Juje ponovo iz temelja. CineCi to, njegov izbor posma tranja i eksperimenta koji ga podriati rela-

) Vasco Ronchi, Htstoie de / /umite, trans. Jean Taton, Paris, 1956, chaps. 1-IV.

54 SRUKTURA NAUCNIH REVOLUCIJA

tivno sloodan, poto ndje bilo nikakvog standardnog skupa metoda ili pojava za koje i svaki pisac iz olasti opt>ke smatrao da mora da ih upotrei i objasni. Pod takvirn okolnostima dijalog mcdu knjigama koje su nastajale cesto usmeren tsto toliko prema lanowrna druglh ~kola koliko 1 prema prirodi. obrazac danas nije neuoblfajen kod jednog broja stva ralacloih podruC]a niti nespoj1v sa znacajnim otkri ill pronalaskJorn. , medutrm, nije obrazac ra zvoja kojt fizicka optika dostigla posle Njutna i koji danas uo1fajen u drpm prirodnim naukama.

Istorija elektrinog Jstr.U.vanja u n polo\1ni XVIII veka pruia konkretniji i bolje poznat pimer nacina kako se nauka razvija pre nego to postigne svoju pn'U univerzalno prihvaeenu paradigmu. Tokom toga perioda btlo skoro isto toliko glcdi~ta pri-rodi elektriciteta koJiko i v.Znth elektnCnih ekspert mentatora, ljudi kao sto su Hoksbl, Grej, Dezagihje, Difej, Nole, Vatson, Franklin i dugi. Svi njihovi rojni pojmovi clektricitetu imali su neto zajedcko - su deJimino izvedent iz jedne druge vcije mehanicko-korpuskularnc filosofije koja usmerava la sva naucna istraZivanja njihovog vremena. Sem to-ga, svi ti pojmovi bili su sastavni delovi realnth nauc nih teorlja, teoija koje su delim1no bilc izvedene iz eksperimenta i posmatranja i koje su jednim de-lom odret'tivale izor 1 interpretaciju dodatnih prolema do kojih se dolazilo tokom istraZivanja Medutim, mada su svi eksperimenti bili elektrini i mada ve-cina eksperimentatora Citala radOVe SVO]lh ko\ega. ipak su njihove teon]e posedovale samo porodine sliC nostt')

1)Duane Roller and Duanc . D. Roller / Develop. me111 of l Concept of Fleclrtc CltarE!.e Electricity from the Greeks to Coulomb, ,,arvard Case Histones m Experimen-tal Soience", Case 8, Camrid,ge, Mass, 1954: i 1 Cohen, rmtl..lin ar~d Ne1-t ton An /11qttirv rnto Speculative Nelvlo-nian Experime11tal Sctence and Franklrs Work rn Electri-city as "" Example Thereof, Ph1ladelphia, 1956, chaps. VII-XII. Za neke analitiCke deta]je u pargrafu koji sleili u tekstu dugujem

PIJT NORLNQJ NAUCI 55

Jedna rana grupa teorija, koja sledila praksu XVII veka, gledala na atrakciju i doijanje elek-trioitcta trenjem kao na osnovne elcktricne pojave. Ova grupa t

56 SRLKURA N\UC'Nlll REVO tJ \

nastaju razdva]anjem prekomblnacijom vet zrel1h Speol]aJnosti, situacije koje su napred skiciane Isto-rijski su tipi/One. Mada to znal\i na.stavljanje sa upo-

treom takvog nepogodnog pojednostavljivanja koje povezuje jednu poduzu istonjsku epJZodu sa Jednim JCdJlm pomalo proiz,~oljno izabranim rmenom (na primer Njumom Franklinom), sugernem da su sli-ena fundamentalna neslaganja karaktcnsala, na pri-mer, proucavanje kretan]a pre Aristotela i statlke pre Arhmeda, proueavanJe toplote pre Bleka hcmije pre Bojla i oerhava (Boerhaave), kao i istorijske geo-logiJe pre Hatona (Hutton). U deloma blologije -proueavanju naslednostJ na primer - prve univerzal-no primljene paradigine 5 su skoraSj1jeg datuma. ostaje otvoreno pitanje koji su delov1 dru~tvenih nauka dosad uopte stekli takve paradigiDe. Istori sugeri5e da put ka cvrstoj istraZivakoj jednodu~ nosti izuzetno naporan

Istorija, mcdutJm, JSto tako ~ugeri~e neke razloge za te~J.."'Ce na koje se nail.azi na tom putu. U odsusn-u paradigme 1li nckog kandidata za paradigiDU sve cinje-

cc koje i mogle iti u ve>Ji sa razvo]em date nauke izgJedate podjednako relevantne. Stoga prvobltno pri-kupljanje m predstavlja daleko nasumicniju ak-

vnost nego ono prikup\janje fujenica koje n li&ko iz docnijeg naucnog razvoja. Sta~5e. u odsustvu razloga za tra.Zenje nekog posebnog o\ika za manje poznatu informaciju prvobltno pcikupljanje Cinjenica obicno se ogranicavalo na ogatstvo podataka koji le7.e pn rucl ZaJiha mnjenica do koje se dola>Ji sadZi one CmJemce koje su dostupne obJenom posmatranju i eksperimentu, zajedno sa nelcim ezotenenijim podaci-ma, do kojih se moze doei iz vet uvedeh zanata, kao to su medicina, pravljenje kalendara 1 meta\ur-gija S ozirom da su zanatt lako pristupaean izvor Cinjenica, koje inace oblcno ne i ile otkrivene, te-hno!ogija cesto 1grala vitaJnu uJogu u nastajanju nov1h nauk.a.

I NORMLNOJ '-!LICI 57

No, iako ova vrsta prikupljanja cinjenlca ila itna za nastanak mnogih znaeajnih nauka, svako ko isp1tuje recimo Plindjeve enciklopedijske splse ili ekonijanske p1orodne istorije XVII veka otkrite da takvo pnkupljanje stvara nepriliku. Covek se nekako usteu da literaturu koja tom pilikom nastaje nazove naucnmn. Bekonijanske ,.istorije" toplote, , vetra, rudarstva i tako dalje, pune su informacija od k su neke malo poznate. Mellutim, te istorije stavljaju jednu pored druge cinjenlce koje te se docnije poka-zati rasvelljavajucim (na primer grejanje pomoeu sme-

~e) i one druge (na primer toplota gomila tlubriva) koje neko vreme ostati suvi~e slozene da i se uop-~te integrisale sa teorijom'). Sem toga, ~to svaki opis mora da bude delimiean, tipicna pl'irodna ist

58 SRLIKdlt.A NAUCNI REVOWCUA

anticke statike, dinamike i geometrijske optike, C:lnjc nice sakupljene s tako malo usmeravanja od strane prethodno uspostavljene teorije govore s dovoljno snoce da i dozvolilc nastajanje prve paradigme.

situacija koja stvara skolc karakteristifne za rane stupnjeve razvoja jedne nauke. Nikakva pri rodna istorija ne mo:le da bude interpretirana u od sustvu bar nck~ implicitne mase isprepletcnog teorlj skog i metodolo5kog uverenja koje dozvoljava selek ciju, procenjivanje i kritiku. Ako taj skup uverenja nije vec implicitan u kolekciji finjenica - u kojem slufaju imamo pri ruci viSe od ,,oenih finjenica"- on mo-ra da bude unet spolja, mo~da putem tekute meta flzi.ke, putem druge nauke ili putem lirnog ili istorij skog slucaja. Nije onda nlkakvo fudo da ramm stupnjevima razvoja ilo koje nauke, raznl ljudi koji se suoeavaju sa k;;tim podrucjem pojava, mada oicno ne sa svim onim istim posebnlm pojavama, opi suju te p!>jave i interpretiraju ih na razliCitc naOi.ne. Ono to zafutluje, i to isto tako molda jedinstve-no u pogledu svoga stupnja u omm o!astima koje zovemo naukom, jeste da i takva prvobltna razi]a. ienja ikada trebalo vecim dclom da nestanu.

Jcr ta razilaicnja zaista nestaju u veoma dobroj meri, onda oCigledno i sasvim nestaju. StaviSe, nji hovo ncstajnnje oblcno prouzrokovano trijumfom jednc od pre-paradigmatickih skola koja , s obzirom na svoja sopstvena karakteristiena uvercnja i predra sude, naglasavala samo jedan poscban deo preglomaz-ne poeetne zalihe informacija. Oni .,elektriCari" koji su mislilt da elektricitet fluid, su onda poseban naglasak stavljali na provodenjc, prulaju izvanredan primer za to. Rukovodeni ovim uverenjem, koje se te-sko mo~e nositi sa poZDatom mnogostrukoscu atrak tivnih i repulzivruh efekata, nekoltk:o ljudi do!ilo na ideju fla8iranja tog elektricnog fluida. Neposredan plod njihovih napora bila lajdenska , naprava koja mozda nikad ne i bila otkrivena od strane foveka koji manjevise slucajno ili nasumice ispituje prirodu,

koja , u stvari, nezavisno razvijena r od dvojice

U NORALNOJ NALICI 59

istrafivaca u ranim 1740-thn godinama'). Skoro od sa-mog poeetka svojih elektrtCnih istra.Zivanja Franklin

posebno bio zainteresovan da objasni taj eud.ni i, u datoj situaciji, naroeito rasvetljavajuCi deo specijalne naprave. Njegov uspeh u tome doneo najcfikasnije argumcnte koji su njegovu teoriju uCin paradigmom, mada ta:kvom paradigmom koja 5 nije ila u stanju da objasni b..S sve poznate slueajeve elektricne repul-zije'). Da ila prihva.Cena kao paradlgma teoija mora da izgleda bolja od svojih konlruenata, a1i ne mora da objasni, zapravo nikad to i ne cini, sve ci-njenice s kojima more da se suoei.

~to fluidna teorija elcktriciiteta uCinila za onu podgrupu koja se nje drZala, Franklinova para-digma docnije uC.nila za citavu grupu "elektricara". FluJdna teoija sugeri.sala koje i ekspeimente vre-delo izvr~iti, kOJC nc i vredelo, zato to su usmcreni na sekundarne ili oeito suwe slozene manifcstac\ elektriciteta. Ova paradigma , medutim, oavila taj posao daleko cfikasnije, delom zato sto kraj debate izmetlu ko\a oznae\o kraj nepreklidnog ponav\janja OS

novn stvari, delom zato to uverenost da se na-laze na pravom tragu ohrabrila naucnike da preduzmu preciznije, vi~e ezotericke i an~je vrste rada'),

') Roller and Roller, . ctt., . 51-54 8 ) N~ slueaj bila U?.ajamna repuJzJja nega-

tivno oaelcktisanih tela; vidi Cohen, . ctt., . 491-494, 531-543.

8 ) r i za.paziti da prihvatanje Franklinove teo-rije nije sasvim okonCalo svak.u raspravu. Rt Suner

(Roert Symmer) 1759. godine predloZio dvofluidnu ver ziju te teorije i dugo godina p

60 STRUTURo\ NAUC:'NI REVO UCIJ \

Os\obodcna za.inteesovanosti za bilo kakve i sve elek tncne ]\, sjedinjena grupa "elcl

f'lJT U NORMAI...NOJ NAUCI 61

ski, oni su cesto prosto ostajali u odeljenjima za fi-losofiju, iz kojih se ina.Ce jzleglo tako rnnogo posenih nauka. Kako ove naznake ukazuju, pimanje jedne paradJgme predstavlja ponekad ono sto pretvara neku grupu. koja se dotle interesovala samo za pro-uca\anje prirode, u jednu profesiju 11i bar u jednu discjplinu. U naukama (mada ne u takvim olastima kao ~to ~u medjaina, tehnologija i pravo, iji glavni raison d'itre predstavlja spoljnja drustvena potreba) su osnivanje specijalizovanih fasopisa, form,iranje pro-fesiona!nfh drustava, kao i polaganje prava na poscbno mesto u nastavnom programu, bili oicno povezan.i sa prvim primanjcm jedne jcdine paradigme od strane ncke grupe. Ovo , u na jman ju ruku, i sluea pre jednog i veka, izmcdu vremcna kada se prvi put razYio institucionalni obrazac nauCne specijalizacije i

skora~njeg vremena kada osoina specijalizacije postigla svoj sopstvcrn prestiZ.

Kruca deffiicija naucne grupe lma druge po-sledicc. Kada nauCnik u stanju da neku paradligmu uzme kao sigurnu, njemu u njegovom glavnom radu vi~ nije potrebno da pokusava da svoju olast iznova izgradujc, poeinjuci od prvih principa opravdavajua upotrebu svakog uvedenog pojma. mo!e da bude ostavljeno za pisca udzbenika. Kada , medu\Jim, udz-benik dat, onda nauuk-stvaralac moze da zapocne s\oje istrazivanje tamo gde udZcnik prcstaje i da se tako koncentri~e iskljuivo na najsuptilnije i najezo-tcriOije aspekte prirodnih pojava koj,fma se njegova grupa bavi. kako to cirn, njegovi istrafivaeki komi-rnkel da se me.njaju na nacinc /\\ evolucija

iSU\~~e ma\o proueavana, ali ciji SU modcrni krajnji

hemije. tradicija kojoj ......-:avljao Carls Gilcspi (Charles GilliSPieJ u ,.The Encyc/OJ'Nje and the Jacoin Pbllosaphy Science: Study ldeas and Consequences" Cili~a/ /s in tlle Htstory of Scietrce ed. arshaJI C\aJ!:ett, Madison, WIS .. 1959, . 255-289. i ,;the Fonnation of l.amarck's Evolutionary Theory, Ai-chrves rnt~rnatlonales d"histe des saences, XXXVII, 1956, . 323-338.

62 SRUTURA NALIC:NJH REVOLLICIJA

proizvodi svima oogledni u odnosu na mnogc priti-skujuCi. Njegova istrazivanja obllmo vi~e neee iti \ikovana u knjige koje se obrataju, kao recimo Fran-klinova Eksperimenti. . . elektricitetu ili Dan1nova Poreklo vrsta, svakome onom koji i mogao da bude za!nteresovan za predmet date olasti. Umesto toga ona te se obino pojavljivati u vidu kratkih fla-naka kojj se oraeaju samo profesionalnim kolega-ma, ljudlma poznavanje paradlgme koju de\e mo-ze da ude pretpostavljeoo i za koje se ispostav\ja da su jedino oni u stanju da prOCitaju tc flanke koji im se obracaju.

Danas su u naukan knjige oiCno ili uciZbcnici ili retrospe\ctivne reeksije jednom ili drugom as pektu nauooog iivota. Nautn>k koji napi~e jednu tak-vu :knjigu s ~ verovatnoee mofe oeekivati da te njegova profesionalna reputacija iti okrnjena negoli da te iti uvetana. Samo ranijim, pre-paradigma-tickim stupnjevima razvoja razlil\it!h nauka, knjiga ,

pravilu, posedovala isti odnos prema profcsional-nom dostignutu koji zadrZala u nekim dru-gim st\'ralaCkim podrucjima. samo onim po-drufjima koja su ~ zadriala knjigu, sa ili bez flan-ka, kao srcdstvo za istraiivafku komunikaciju, linije profesionalizacije su tako labavo ocrtane da lalk mo!e da se nada da prati progres fitajuci originalne izvc>Staje praktifara. U matcmatici, kao i u astrono-mi 1, istr&ZivaEkl izve~taji su vet u antici prcstali da budu razumljivi o~tcobrazovanoj publici. U dinami-ci istraiivanje postalo na s!\an naCin ewterifko u poznom srednjem veku i samo nakratko ponovo postiglo optu razumljivost tokom ranog XVII veka, kada nova paldll!l'l zamenila ()I]U .koja usme-ravala ISrednjovekovno istraiivanje. Za laika e\ck-tiCno istraiivanje poeelo da zahteva prevodcnje pre kraja XVIII veka, ve6ina drugih oiasti fizicke nau-ke pretala da bude op~tepristupaena u XIX \eku. Stocne promene mogu se tokom ista ta dva '-Cka lZD-Iovati u razitin1 de\ovima iolokih nauka. U de

U NORALNOJ NAUCI 63

lovima drutvenih nauka one se, svoj prilici, odi-gravaju danas. Mada postalo uobieajeno, sto svakako na svom mestu, da se osuduje proirivanje jaza koji jednog profesionalnog nauOObl

64 SRUJC\JRA NAlJCNIH R.EVOLUJA

nul1 na Jnkretnije i manje poznate prolerne, su onda svojim rezultatima sve viSe izvc~tavali u CJan cima upurenim dugtm .,elektriCarima", negold u iknji-gama upucenim ueenom svetu uop~te. grupa oru su postigli ono ~to su astronom1 stekli u anti~ko doba student kretanja u srednjem veku, zicke optlke u poznom V, i.storijske geologi)e u ranom XIX veku Orn su, da!cle, postigl parad1gmu koja sc poka-zala sposobnom da usmeni ;strazivan celc grupc. Ako se ne uzme u obzir preimustvo poglcda una7.ad, te-sko naci drugi .kriteiJum koj1 neku oblast tako ja-sno progla5ava za nauku

111. i'RIRODA NORALNE NAUKE

Kakva onda prjroda onoga profesnalnijeg i ezotericnijeg istrafivanja Jlrojc dozvoljava primanjc je-dne jedine paradJ.grne od strane grupe naucnfka? Ako paradigma predstavlja rad koji umnjcn jednom za-uvck, kakvc ~ prolcme ona ostavlja sjedinjenoj gru-pi da rva> Ova pitanja izgledati ~ akutnija ako sada zapazimo jedan v:id u kojem ovi dosad upo-

treljeni terllru mogu da zavedu. U svojoj ustaljcnoj upotrebl paradigma predstavlja prihvaceni modcl ilt obrazac, i taj aspekt njcnog zna~enja omogucio U , u nedostatku bolje rcci, da ovde usvojim rec .,para-digma". Ali, uskoro iti jasno da onaj smisao reci ,,model" i .obrazac", koji dopSta to usvajanje, rujc 5 onaj koji uoblcajen u dcfirnsanju .,paradigme". U gramattci, na primer, "amo, amas, amat'' prodstav-1 paradigrnu zog roga sto izJaZe orazac kojJ iti upotrcijen plilikorn mcnjanja velikog broja dru gih \atinsklb glagola, na primer kod .,laudo, laudas, laudat". U ovoj standardnoj primem paradigrna dcluje tako sto doputa kopiranje primera, od kojlh svakJ u principu m&e da poslu2.i kao njena zarocna. U nau-ci, s druge strane, paradigma retko objekt za ko-piranje. Urnesto toga ona , .kao i prihvaccna sudska presuda u gradanskom pravu objekt dalje artikulaci-je 1 SPecifikacijc pod novim i strozim usloWa.

Da ismo yideli kako to mo7.e da ude tako mo-ramo da shva1imo kako paradigma, u vrcme svog pr-vog pojavlj1vanja, m&e kako oimu tako i pre-ciznosti da bude veorna ograrucena. Paradigme stiCu

66 RTRVK TVRA NAVtNJH kEVOLIJCIJA

svoj status zog toga sto su uspesnije od svojdh kon-kurenata u resavanju nekoliko prolema koje od-redcna grupa prakti~ara priznala kao aktue\.ne. Biti uspesniji. me

PRIRDDA NORALtolE NAUE 67

lacijj onih pojava i teorija .koje vec sama .paradigma donosi.

Ovo su, moZda, slaosti. Podrucja koja istrafuje normalna nauka su, razume se, malena; p

68 SRUTURA NAUCNlH REVOLUClJA

parad1grna pokazala da poseno rnnogo ikafe u pogle-du pnrodc stvarJ KoriSieQ Ih za reavanje prolcma parad1gma uc1rula da Ih vredl odre

PRIRDDA NOR..NE ~U 69

tcoriji relativHetaf) StaviSe, cak i u m podruCJi-ma gdc mogucna, pnmcna cesto zahteva tcorijske i ekspenmentalne aproksnnacije kojc ozblijno ograni-eavaju onu saglasnost lkoja i se mogla oeekivall. Po-bolj5avanje toga slaganja tli iznaJatenje novlh podruCja u kojima uopste rnogucno demonstrirati slaganje pred-stavlja nepreladan dzazov ve~tini i masti eksperirnen-tatora i posmatraCa. SpecijaJni teleskopt za dernonstri-ranje kopernikanskog predvil!anJa godiSnje paralakse; Etvudova ma~ina, prvi put pronal!ena skoro citav vek poslc Prmcipia da i daJa prvu nedvosrn1sJenu potvrdu Njutnovog drugog zakona; Fukoov aparat za pokazi-vanje da brzina svetlosti veca u vazduhu negoli u vodi; ili gigantskt sctilacioni brojac smi'iljen za dcmon-straciju postojanja neutnna - ovi i mnogi drugi, DJl-ma sliCni, aparati ilustruju neizmeran napor i domi-sljatost kojt SU i\i neophodm da i SC priroda teo-rija dovele u sve lifu 1 blifu saglasnost'). pokusaj

) d dugotraJniJa taCka provere, koja jS opste-priznata, JCSte precesija Merkurovog penhela PomeranJe crvenog u spcktru svetlostt koja du!371 sa daleluh zvezda moZ.e se izves[I IZ c1ementarnJjih razmatanja ne.go !.to

opSti relati\l[eL tsto moguCno i za skretanjc svet-Iosnih zrakova u prolazu pored Sunca, !.to trenutno do-ncklc sporno U S\akOm c;JuCaju mcrcnJa \" druge poiave OSta]U d'OSISiena. Jedna dudatna taCka provcre mozda t~~;a;rM:~~:;e~dtia~~V~~~crt~~~~~J~ ~~~ 1 drugih taCaka proverc u oVOJ sada aktivnOJ oI.ast1 koja dugo vremena blla uspavana. Za ;edan savrcrncni saret1

r~fs~ ~.;;e~~~~m.rx;~ntaN~~ ;;f ~=';.: Rclativity'', Physics Today, XIV, 1%1, 42-48

') Za dva paralaksna te1eskopa VIdl Abraham Wolr. HIStory of Science, Techno/ogy, and Pllr/osophy rrr the Ergl!teenth Cel!tury, 2d ed, London, 1952, . 103--105. Za Elvudovu m~u, vidi N R. Hanson, Patterns of Drscovery, Camndge, 1958, 100-102, 207-208 Za poslednJa dva dela "'ccjaJnog aparata vid!. . L. Foucault, ,.clhude .. .~:~ pour mesurer ves~ de Ia Ium1re dans I'aU" et les m1Iieux transparents. V1tesses relah\'es de la Iumicr\.' dans I"ar ct dans I'cau . ", Comptes rendus . de l'Aca-demre des .ences 1850. . 551-560; i L. Cowan, Jr ct , .. Detection of thc Frcc Ncutrino Conrma[n", Screrrce CXXIV 1956, . 103--104.

70 STRVKURA NUCNIH REVOLUC[SA

da se pokaZe sJaganje predstavlja dugi tip normalnog ekspcrimentalnog rada, koji tak i oCigledruje zavi-san od parachgn>e nego onaj prvi. Postojanje odret!ene paradigrne postavlja onaj proiem koji treba L!l; ta paradigrnaticka teorija cesto neposredno ukljucena u smi~IJaJe aparata koji u stanju da resi taj r. lern Bez Prtnctpia, na pnmer, rncrenja ucinjena po-moou Etvudove rn$inc ne i uopste nista znaCila.

Trcca klasa ekspcriinenata d posmatranJa tscrp-ljuJe, mislim, aktivnost prikupljanja emjenica u nor malnoj nauci Ona se sastoJI od entpinjskog rada pre-

detog da 1 se artdkubsala paradigmatil:ka teori , da i se reSile neke od n n zaostaJ neodredenosti i da i se omogucllo re!avanje poierna na koje ona prethodno samo skrenu1a pafuju. Ova klasa po-kazuje sc kao najvaZtJa od svih, njen opis trazr de!Jcnjc te vrste na podvrste. U naukama koje su \>i~e matematike od drugih neki od eksperimenata Ciji cilj artikulacija usmereni su na odredivanje fizil:kth konstant1. Njutnovo delo, na pmcr, ukaxivalo na to da 1 sila izmedu dveju jedinica mase na jedimci rastojanja ila dsta za sve vrste rnaterije u svim polo-fajima u vasioni Medutim, njegovi sopstveni proi