Studija rada

Download Studija rada

Post on 01-Jul-2015

518 views

Category:

Documents

8 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>STUDIJA RADA</p> <p>Studija rada</p> <p>1. EVOLUCIJA UENJA O ORGANIZOVANOM RADU OD EMPIRIJE DO NAUKERad je duhovna potreba pametnog oveka. Lucije Seneka Veoma dugo razdoblje, istorijski posmatrano, bilo je ispunjeno transformacijom ovekovog pretka u bie, po liku i osnovnim funkcijama, slino dananjem oveku homo sapiensu. Takav ovek, koristei svoje organe1) , pre svega mozak i ruke, i sluei se raznim oruem2) , poeo je sistematski da utie na prirodu, kako bi zagospodario s njom. Ti ovekovi napori na potinjavanju prirode, poev od suprotstavljanja svoje fizike snage prirodnim silama, pa sve do savladavanja prirodnih zakona, nisu nita drugo do njegov rad3) . Rad je, dakle, pojam nedvosmisleno vezan za oveka i rad je upravo ono po emu se ovek bitno ra-zlikuje od ivotinja. Ta razlika se ogleda u tome to ovek obavlja svoje aktivnosti svesno, dok su aktivnosti ivotinja uslovljene njihovim biolokim potrebama za hranom, kretanjem i odravanjem vrste. To potvruje i Fridrih Engels (Friedrich Engels, 18201895), nemaki sociolog, filozof i revolucionar, u svom delu Uloga rada pri pretvaranju majmuna u oveka (Anteil der Arbeit in der Menschwerdung des Affen): ovek je bio prisiljen da radom raspodeli brojne funkcije, npr. funkcije ruku i nogu; rad je takoe uslovio pojavu i razvitak organa za govor, postepeni razvitak mozga majmuna u mozak oveka, usavravanje njegovih organa i sl. U tom dugom i dosta sloenom procesu rada u oveku se irio krug zapaanja; on se bogatio pojmovima, to je uticalo na njegov rad da postepeno dobije prevashodno svestan karakter... ivotinja se samo koristi spoljnom prirodom i izaziva u njoj promene prosto svojim prisustvom; ovek, meutim, primorava je pro-menama koje u nju unosi, da slui njegovim ciljevima, vlada njome. I to je poslednja, bitna razlika izmeu oveka i ostalih ivotinja, i opet je rad taj koji stvara tu razliku [30]. I Karl Marks (Karl Marx, 18181884), nemaki filozof, ekonomista i revolucionar, u svom delu Kapital (Das Kapital), naglaava da unapred zamiljeni i postavljeni ciljevi ine onu presudnu oznaku ljudskog rada, po kojoj se on bitno razlikuje od rada ivotinja. Pauk vri radnje sline tkaevim, a gradnjom svojih votanih aura pela ponekad postiuje ljudskog graditelja. Ali ono to unapred odvaja i najgoreg graditelja od najbolje pele jeste1)Re organ, koren koje potie od starogrke rei o r g a n o n = o r u e, a l a t, n a p r a v a, s p r a v a, oznaava pomono sredstvo ili, pak, deo jedne ive jedinke koja ima neku samostalnu funkciju (npr. ud ruka, glasgovorno orue i uloulno orue) [88]. Starogrku re o r g a n o n uzeli su i izdavai za zajedniki naziv raznorodnih logikih spisa Aristotela (Aristoteles, 384322), kako bi naglasili njegovu formulaciju: filozofska ispitivanja ne mogu se ostvariti ako se, prethodno, ne savlada logika, koja je neophodni uslov i orue svakog pravog filozofiranja [3]. I re organizam takoe ima za koren starogrku re o r g a n o n, s tom razlikom to ona oznaava ivo bie celinu sposobnu za ivot, satavljenu od veeg broja razliitih delova (organa), od kojih svaki ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno, ipak, slue odravanju te celine i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha [88]. Isto tako, starogrka re o r g a n o n posluila je i kao osnova za rei: o r g a n u m = o r u e, a l a t, n a p r a v a, p o m o n o s r e d s t v o, i o r g a n a = o r g a n, d e o t e l a, u starolatinskom jeziku, i za re o r g a n i s a t i o = o r g a n i z o v a n j e, o r g a n i z a c i j a (spajanje pojedinanih delova organa u celinu, tako da ona bude sposobna za ivot), u novolatinskom jeziku [88]. Starolatinsku re o r g a n u m uzeo je i Frensis Bekon (Francis Bacon, 15611626), engleski filozof i pisac, za naslov svog dela Novum organum (Novi organon), odnosno za novu logiku kao najbolje orue za tumaenje prirode, jer je smatrao da Aristotelova silogistika logika, prikazana u njegovom Organonu, nije u stanju da poslui za otkrivanje novih istina [6].1)</p> <p>2) 3)</p> <p>Orue je pomono sredstvo alat, naprava ili sprava kojim se mnogostruko produava i poveava snaga ljudske ruke, ali ne zamenjuje oveka i njegove organe, ve ih samo ini efikasnijima [88]. Etimologija rei rad je vrlo interesantna i sadri u sebi svu sloenost koju u sebi nosi rad. Ona vodi poreklo od rei o r b h o koja i danas, u mnogim indo-evropskim jezicima, znai biti bez roditelja. Tako npr. u maarskom jeziku re a r v a oznaava siroe, a u germanskom jeziku prelazni glagol a r b e a znai biti bez roditelja i zbog toga biti prinuen na teak rad. Gotska re a r b a s oznaava nudu, dok u savremenom nemakom jeziku re a r b e i znai muku, teret i kuluk. U starogrkom jeziku re e r g o n oznaava rad ili delo, a u starolatinskom jeziku re l a b o r ima isto znaenje. Ova starolatinska re je u engleskom jeziku modifikovana i oznaava teak ili muan rad, ali zato u engleskom jeziku ima i re w o r k kojom se oznaava delatnost u pozitivnom smislu. U ruskom jeziku re r a b o t a oznaava rad ili delo, ali u skladu sa shvatanjima primitivne svesti o radu, po kojima se ovekovo delanje povezuje sa proklestvom, pa zato imati praznik, kao i re n e d e l j a, oznaava prazninu od rada [48].3)</p> <p>2)</p> <p>2</p> <p>Studija radada je on svoju auru izgradio u glavi pre nego to e je izgraditi u vosku Na zavretku procesa rada izlazi rezultat kakav je na poetku procesa ve postojao u graditeljevoj zamisli, dakle, idealno. Ne postizava on samo promenu oblika prirodnih stvari, on u njima ujedno ostvaruje svoj cilj, koji mu je poznat, koji poput zakona odreuje put i nain njegovog raanja, i kojem mora da potini svoju volju. Prema tome, radnik u procesu rada izaziva promenu oblika prirodnih stvari, promenu koja se unapred postavlja kao cilj [30]. Osim toga, ovek se razlikuje od ivotinja i zato to moe da misli apstraktno i da odvoji misaono od stvarnog, to osea, voli i pati i to ima odreena moralna uverenja i sistem vrednosti koji stalno humanizuje, obogauje i iri. Misli Fridriha Engelsa: Rad je stvorio oveka i Bez rada bi ovek bio redukovan na nivo ostalih ivih bia, u njegovom citiranom delu, na taj nain, postaju egzaktne istine, ne samo prolosti ve i sadanjosti. Rad oveka na individualnoj osnovi, meutim, traje samo do onog trenutka kada kvalitet i kvantitet toga rada prevazilazi njegove mogunosti, zbog ega dolazi do udruivanja ljudi, kojima nije dovoljno da jedu i spavaju, ve mnogo vie od toga: da se zabave, razonode, relaksiraju i obrazuju, tj. da ive drutvenim ivotom. Ovakvo interakcijsko povezivanje vie ljudi dovodi do svojevrsnih oblika organizovanja rada4) i prerastanja rada u svrsishodnu delatnost, koja dovodi do pronalaenja sirovina (ruda, uglja, nafte i dr.), s jedne strane, i do usmeravanja prirodnih sila kako bi se proizveli gotovi proizvodi u upotrebljivom obliku, s druge strane. Gotovi proizvodi se zatim koriste ili kao potrona dobra ili kao poluproizvodi od kojih se trebaju proizvesti nova potrona dobra. Ali, u toku procesa proizvodnje5) gotovih proizvoda, nisu dovoljni samo sirovine i poluproizvodi, odnosno predmeti rada, i ljudski rad (radna snaga), ve su potrebna i sredstva pomou kojih radna snaga deluje na te predmete rada. Ta sredstva, koja radna snaga stavlja izmeu sebe i predmeta rada, a slue joj kao sprovodnici njene svrsishodne delatnosti na tim predmetima rada, nazivaju se sredstva za rad (maine, postrojenja, alati i dr.). Sredstva za rad, zajedno sa predmetima rada, ine sredstva za proizvodnju, dok se jedinstvo ljudskog rada i sredstava za rad naziva proizvodnim snagama. Pored proizvodnih snaga, za ispravno odvijanje procesa proizvodnje, moraju biti usklaeni i proizvodni odnosi, tj. odnosi koji se uspostavljaju izmeu radne snage i sredstava za proizvodnju, na manje ili vie kompleksnim prostorima radnim mestima [99]. O svrsishodnoj delatnosti oveka, iz istorijskog perioda pre nove ere, najoitije svedoe brojne mo-numentalne tvorevine njegovih ruku. Egipatske piramide, poznate irom sveta, izgraene oko 2500 godina pre nove ere, rezultat su nadoveanskih napora velikog broja ljudi. Podignute piramide jasno govore da je rad tih ljudi bio uspeno organizovan, s obzirom na nizak stepen razvijenosti sredstava za rad u to vreme. Bliu predstavu o organizovanom masovnom radu ljudi iz tog vremena, ilustruje grafika prevlaenja statue Dutotepa za gradnju Amonova hrama u Egiptu, oko 2000. godine pre nove ere, prikazana na slici 1 [30].</p> <p>4) 5)</p> <p>4) Danas se uspeno organizovanje rada ne moe zamisliti bez tehnologije, nauke koja istovremeno prouava sredstva za rad i naine na koje se njima slui[25]. (Termin tehnologija potie od grkih rei: t e h n e = v e t i n a i l o g o s = n a u k a).</p> <p>Proces proizvodnje ini skup svih onih aktivnosti iji je krajnji rezultat pretvaranje predmeta rada (materijala) u gotove proizvode, i on se, s obzirom na osnovne konverzije materijala, klasifikuje ili kao prerada ili kao obrada. Kod prerade, materijali se, hemijskim ili fizikim odnosno mehanikim putem, menjaju u nove materijale, razliitih sastava i oblika, koji se zatim koriste ili kao sirovine za dalju preradu ili kao poluproizvodi za dalju obradu. Kod obrade, materijali se mehaniki preinauju u razliite delove, koji se najee meusobno sklapaju (montiraju), kako bi se dobili gotovi proizvodi [53].</p> <p>5)</p> <p>3</p> <p>Studija rada</p> <p>Slika 1. Prevlaenje statue Dutotepa Statuu su vukla 172 roba, podeljena u 4 grupe, pomou dugih ica, predvoeni vodiem na koljeni-ma statue, i terani od predvodnika. Tri ilustrovana nosaa greda i tri vodonoe svedoe o koncepciji opslui-vanja robova vodom, sa ciljem da se stvore, za prilike tropske klime, najnuniji uslovi za rad [30]. Ipak, prvi pisani tragovi o smiljeno organizovanom radu naeni su u Vaviloniji. Vladar Hamurabi (22852231) uveo je planiranje rada i kontrolu zanatske proizvodnje6) , prouavao je broj radnika i radnih dana i zapisivao podatke o potrebnom vremenu. Aktuelnost njegovih razmiljanja o nekim pitanjima orga-nizovanja rada, naravno u izmenjenim uslovima, protee se i do dananjih dana. U Starom zavetu pominje se i problematika meusobnih odnosa uesnika u pohodu na Sinajsku goru, pod vostvom Mojsija, 1200. godine pre nove ere. Mojsijev roak Jetro posmatrao je kako Mojsije, preko celog dana, sasluava pojedince i grupe, koji izlaze pred6)6) Zanatska proizvodnja je tzv. pojedinana proizvodnja, odnosno izrada samo jednog komada nekog proizvoda, poto posle njegove izrade zapoinje izrada jednog komada nekog drugog proizvoda, koji moe da se bitno razlikuje od prethodno izra-enog proizvoda ili, pak, da bude istovetan sa njim. Ovakva proizvodnja je karakteristina i po tome to sve radnje prilikom izrade jednog proizvoda obavlja njen nosilac i izvrilac zanatlija (majstor), i to iskljuivo pomou alata, tj. manuelnim nainom rada, unutar privatne sfere, odnosno u kui gde on ivi sa svojom porodicom. Majstor, za vrenje svih tih radnji, po pravilu, poseduje posebna znanja, tzv. kvalifikaciju iz podruja svoga zanata (profesije). Meutim, ovako definisana profesija ne znai da je svaka proizvodna ili usluna delatnost majstora profesionalna. Naprotiv, samo ona delatnost majstora koja ima obeleja, kao to su: specijalizovanost i izdvojenost u okviru podele rada na nain da je razgraniena sa drugim delatnostima, relativno trajno obavljanje na ustaljen nain, osnovni ili preteni izvor prihoda kojima se obezbeuje njegova egzistencija i odgovarajua kvalifikacija za njeno vrenje, predstavlja profesionalnu delatnost. Zanatska proizvodnja je karakteristina i po koncentraciji svih bitnih aktivnosti (nareivanja, nabavke, prodaje, pogodbe i dr.) u nadlenosti vlasnika zanatske radionice, kao i po njegovoj profesionalnoj bliskosti sa svojim ma-jstorima (ponekad neki od majstora moe biti i bolji radnik od gazde, ali u socijalnom pogledu izmeu njih postoji nepremostiv jaz koji svi preutno priznaju i potuju). Inae, tradicija zanatske proizvodnje je veoma duga i gotovo da nema sumnje da su se neki zanati, pored poljoprivrede i lova (ali samo kao elementarni oblik borbe za egzistenciju, a ne kao sport), pojavili jo u pradavna vremena i odrali u svim starim civilizacijama. To nesporno dokazuju i arheoloki nalazi raznolikih mehanikih naprava koje nisu mogli izraditi amateri, ve samo specijalno osposobljeni majstori. Tako npr. vetrenjaa potie iz VIII veka pre nove ere, a plug, lo-narko kolo i tkaki stan stari su preko 2 000 godina. U novoj eri, karakteristina su otkria mehanike naprave za namotavanje svile i drvenih kliea za tampanje novina, ali i izrada raznog oruja i predmeta za ukraavanje i svakodnevnu upotrebu. S druge strane, pojedini zanati i zanatlije poeli su se vrlo rano i grupisati, to se moe videti u dokumentaciji samostana u St. Galenu (vajcarska) iz 820. godine, gde u pojedinim zgradama postoje posebne prostorije za prehrambene zanatlije (pekare, mlinare, mesare, ...), tekstilne zanatlije (tkae, krojae, koare, ...), drvodelce i metalce (kolare, kovae, oruare, ...) i graevinske zanatlije (tesare, zidare, klesare, ...). Ovakva klasifikacija zanata moe se smatrati prilino celovitom, mada e se kasnije razviti beskrajan niz specijalizovanih zanata. Danas, naalost, zanati postepeno isezavaju i zadrali su se, uz znaajnu ulogu tzv. umetnikih zanata, samo u graevinarstvu i uslunim delatnostima [28].</p> <p>4</p> <p>Studija radanjega sa svojim problemima. Uoivi da je to neracionalno gubljenje vremena, Jetro se obratio Mojsiju sa savetom: Podui ih odredbama i zakonima, pokai im put kojim treba da idu i ta moraju da ine to vie izdvoj iz naroda sposobne ljude koji se boje Boga, ljude poverljive koji preziru udnju i postavi ih iznad ostalih, da budu naredbodavci za hiljadu, za sto, za pedeset i za deset ljudi... Pusti ih da sude narodu svo vreme, to e znaiti da e samo krupnije stvari doi do tebe, a sve sitnice e oni reavati. Tako e biti lake za tebe, jer e oni nositi teret za tebe. Mojsije je primenio Jetrov savet posle ega je nastupilo njegovo rastereenje i samo su teki sluajevi stizali do njega. Pojava ovog zapisa, bez obzira na autentinost samog dogaaja, svedoi da je upravljanje ljudima, u ta davna vremena, ali i danas, osnovni problem organizovanja ljudskog rada [59].</p> <p>1.1. PODELA RADAIz perioda pre nove ere, organizovanje rada bilo je predmet interesovanja i starih Grka, ali su se oni njime bavili vie parcijalno, kao pitanjem podele rada i naina da se neki rad bolje obavi, da predmeti koji se rade budu lepi ili da se uspenije prodaju kupcu. Od svih tih uenja o organizovanom radu, ipak, posebno treba istai uenja atinskog istoriara i vojskovoe Ksenofona (Xenophon, 430354) i filozofa Platona (Plato, 427347) i Aristotela. Ksenofon istie veu podelu rada izmeu zanata i samih zanatlija, koja e omoguiti da se proizvodi zanata bolje prodaju, jer u velikim gradovima nije potrebno da svaki pojedinac poznaje mnogo zanata, poto se i za proizvode jednog zanata moe nai dosta kupaca. Za ime Ksenofona vezuje se i pionirski poduhvat formiranja jedne od prvih proizvodnih linija za izradu sandala, u smislu svojevrsne specijalizacije, a to je usledilo kao rezultat njegovog uenja o organizovanom radu. On je napisao i...</p>