studija rada

Download Studija rada

Post on 01-Jul-2015

519 views

Category:

Documents

8 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

STUDIJA RADA

Studija rada

1. EVOLUCIJA UENJA O ORGANIZOVANOM RADU OD EMPIRIJE DO NAUKERad je duhovna potreba pametnog oveka. Lucije Seneka Veoma dugo razdoblje, istorijski posmatrano, bilo je ispunjeno transformacijom ovekovog pretka u bie, po liku i osnovnim funkcijama, slino dananjem oveku homo sapiensu. Takav ovek, koristei svoje organe1) , pre svega mozak i ruke, i sluei se raznim oruem2) , poeo je sistematski da utie na prirodu, kako bi zagospodario s njom. Ti ovekovi napori na potinjavanju prirode, poev od suprotstavljanja svoje fizike snage prirodnim silama, pa sve do savladavanja prirodnih zakona, nisu nita drugo do njegov rad3) . Rad je, dakle, pojam nedvosmisleno vezan za oveka i rad je upravo ono po emu se ovek bitno ra-zlikuje od ivotinja. Ta razlika se ogleda u tome to ovek obavlja svoje aktivnosti svesno, dok su aktivnosti ivotinja uslovljene njihovim biolokim potrebama za hranom, kretanjem i odravanjem vrste. To potvruje i Fridrih Engels (Friedrich Engels, 18201895), nemaki sociolog, filozof i revolucionar, u svom delu Uloga rada pri pretvaranju majmuna u oveka (Anteil der Arbeit in der Menschwerdung des Affen): ovek je bio prisiljen da radom raspodeli brojne funkcije, npr. funkcije ruku i nogu; rad je takoe uslovio pojavu i razvitak organa za govor, postepeni razvitak mozga majmuna u mozak oveka, usavravanje njegovih organa i sl. U tom dugom i dosta sloenom procesu rada u oveku se irio krug zapaanja; on se bogatio pojmovima, to je uticalo na njegov rad da postepeno dobije prevashodno svestan karakter... ivotinja se samo koristi spoljnom prirodom i izaziva u njoj promene prosto svojim prisustvom; ovek, meutim, primorava je pro-menama koje u nju unosi, da slui njegovim ciljevima, vlada njome. I to je poslednja, bitna razlika izmeu oveka i ostalih ivotinja, i opet je rad taj koji stvara tu razliku [30]. I Karl Marks (Karl Marx, 18181884), nemaki filozof, ekonomista i revolucionar, u svom delu Kapital (Das Kapital), naglaava da unapred zamiljeni i postavljeni ciljevi ine onu presudnu oznaku ljudskog rada, po kojoj se on bitno razlikuje od rada ivotinja. Pauk vri radnje sline tkaevim, a gradnjom svojih votanih aura pela ponekad postiuje ljudskog graditelja. Ali ono to unapred odvaja i najgoreg graditelja od najbolje pele jeste1)Re organ, koren koje potie od starogrke rei o r g a n o n = o r u e, a l a t, n a p r a v a, s p r a v a, oznaava pomono sredstvo ili, pak, deo jedne ive jedinke koja ima neku samostalnu funkciju (npr. ud ruka, glasgovorno orue i uloulno orue) [88]. Starogrku re o r g a n o n uzeli su i izdavai za zajedniki naziv raznorodnih logikih spisa Aristotela (Aristoteles, 384322), kako bi naglasili njegovu formulaciju: filozofska ispitivanja ne mogu se ostvariti ako se, prethodno, ne savlada logika, koja je neophodni uslov i orue svakog pravog filozofiranja [3]. I re organizam takoe ima za koren starogrku re o r g a n o n, s tom razlikom to ona oznaava ivo bie celinu sposobnu za ivot, satavljenu od veeg broja razliitih delova (organa), od kojih svaki ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno, ipak, slue odravanju te celine i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha [88]. Isto tako, starogrka re o r g a n o n posluila je i kao osnova za rei: o r g a n u m = o r u e, a l a t, n a p r a v a, p o m o n o s r e d s t v o, i o r g a n a = o r g a n, d e o t e l a, u starolatinskom jeziku, i za re o r g a n i s a t i o = o r g a n i z o v a n j e, o r g a n i z a c i j a (spajanje pojedinanih delova organa u celinu, tako da ona bude sposobna za ivot), u novolatinskom jeziku [88]. Starolatinsku re o r g a n u m uzeo je i Frensis Bekon (Francis Bacon, 15611626), engleski filozof i pisac, za naslov svog dela Novum organum (Novi organon), odnosno za novu logiku kao najbolje orue za tumaenje prirode, jer je smatrao da Aristotelova silogistika logika, prikazana u njegovom Organonu, nije u stanju da poslui za otkrivanje novih istina [6].1)

2) 3)

Orue je pomono sredstvo alat, naprava ili sprava kojim se mnogostruko produava i poveava snaga ljudske ruke, ali ne zamenjuje oveka i njegove organe, ve ih samo ini efikasnijima [88]. Etimologija rei rad je vrlo interesantna i sadri u sebi svu sloenost koju u sebi nosi rad. Ona vodi poreklo od rei o r b h o koja i danas, u mnogim indo-evropskim jezicima, znai biti bez roditelja. Tako npr. u maarskom jeziku re a r v a oznaava siroe, a u germanskom jeziku prelazni glagol a r b e a znai biti bez roditelja i zbog toga biti prinuen na teak rad. Gotska re a r b a s oznaava nudu, dok u savremenom nemakom jeziku re a r b e i znai muku, teret i kuluk. U starogrkom jeziku re e r g o n oznaava rad ili delo, a u starolatinskom jeziku re l a b o r ima isto znaenje. Ova starolatinska re je u engleskom jeziku modifikovana i oznaava teak ili muan rad, ali zato u engleskom jeziku ima i re w o r k kojom se oznaava delatnost u pozitivnom smislu. U ruskom jeziku re r a b o t a oznaava rad ili delo, ali u skladu sa shvatanjima primitivne svesti o radu, po kojima se ovekovo delanje povezuje sa proklestvom, pa zato imati praznik, kao i re n e d e l j a, oznaava prazninu od rada [48].3)

2)

2

Studija radada je on svoju auru izgradio u glavi pre nego to e je izgraditi u vosku Na zavretku procesa rada izlazi rezultat kakav je na poetku procesa ve postojao u graditeljevoj zamisli, dakle, idealno. Ne postizava on samo promenu oblika prirodnih stvari, on u njima ujedno ostvaruje svoj cilj, koji mu je poznat, koji poput zakona odreuje put i nain njegovog raanja, i kojem mora da potini svoju volju. Prema tome, radnik u procesu rada izaziva promenu oblika prirodnih stvari, promenu koja se unapred postavlja kao cilj [30]. Osim toga, ovek se razlikuje od ivotinja i zato to moe da misli apstraktno i da odvoji misaono od stvarnog, to osea, voli i pati i to ima odreena moralna uverenja i sistem vrednosti koji stalno humanizuje, obogauje i iri. Misli Fridriha Engelsa: Rad je stvorio oveka i Bez rada bi ovek bio redukovan na nivo ostalih ivih bia, u njegovom citiranom delu, na taj nain, postaju egzaktne istine, ne samo prolosti ve i sadanjosti. Rad oveka na individualnoj osnovi, meutim, traje samo do onog trenutka kada kvalitet i kvantitet toga rada prevazilazi njegove mogunosti, zbog ega dolazi do udruivanja ljudi, kojima nije dovoljno da jedu i spavaju, ve mnogo vie od toga: da se zabave, razonode, relaksiraju i obrazuju, tj. da ive drutvenim ivotom. Ovakvo interakcijsko povezivanje vie ljudi dovodi do svojevrsnih oblika organizovanja rada4) i prerastanja rada u svrsishodnu delatnost, koja dovodi do pronalaenja sirovina (ruda, uglja, nafte i dr.), s jedne strane, i do usmeravanja prirodnih sila kako bi se proizveli gotovi proizvodi u upotrebljivom obliku, s druge strane. Gotovi proizvodi se zatim koriste ili kao potrona dobra ili kao poluproizvodi od kojih se trebaju proizvesti nova potrona dobra. Ali, u toku procesa proizvodnje5) gotovih proizvoda, nisu dovoljni samo sirovine i poluproizvodi, odnosno predmeti rada, i ljudski rad (radna snaga), ve su potrebna i sredstva pomou kojih radna snaga deluje na te predmete rada. Ta sredstva, koja radna snaga stavlja izmeu sebe i predmeta rada, a slue joj kao sprovodnici njene svrsishodne delatnosti na tim predmetima rada, nazivaju se sredstva za rad (maine, postrojenja, alati i dr.). Sredstva za rad, zajedno sa predmetima rada, ine sredstva za proizvodnju, dok se jedinstvo ljudskog rada i sredstava za rad naziva proizvodnim snagama. Pored proizvodnih snaga, za ispravno odvijanje procesa proizvodnje, moraju biti usklaeni i proizvodni odnosi, tj. odnosi koji se uspostavljaju izmeu radne snage i sredstava za proizvodnju, na manje ili vie kompleksnim prostorima radnim mestima [99]. O svrsishodnoj delatnosti oveka, iz istorijskog perioda pre nove ere, najoitije svedoe brojne mo-numentalne tvorevine njegovih ruku. Egipatske piramide, poznate irom sveta, izgraene oko 2500 godina pre nove ere, rezultat su nadoveanskih napora velikog broja ljudi. Podignute piramide jasno govore da je rad tih ljudi bio uspeno organizovan, s obzirom na nizak stepen razvijenosti sredstava za rad u to vreme. Bliu predstavu o organizovanom masovnom radu ljudi iz tog vremena, ilustruje grafika prevlaenja statue Dutotepa za gradnju Amonova hrama u Egiptu, oko 2000. godine pre nove ere, prikazana na slici 1 [30].

4) 5)

4) Danas se uspeno organizovanje rada ne moe zamisliti bez tehnologije, nauke koja istovremeno prouava sredstva za rad i naine na koje se njima slui[25]. (Termin tehnologija potie od grkih rei: t e h n e = v e t i n a i l o g o s = n a u k a).

Proces proizvodnje ini skup svih onih aktivnosti iji je krajnji rezultat pretvaranje predmeta rada (materijala) u gotove proizvode, i on se, s obzirom na osnovne konverzije materijala, klasifikuje ili kao prerada ili kao obrada. Kod prerade, materijali se, hemijskim ili fizikim odnosno mehanikim putem, menjaju u nove materijale, razliitih sastava i oblika, koji se zatim koriste ili kao sirovine za dalju preradu ili kao poluproizvodi za dalju obradu. Kod obrade, materijali se mehaniki preinauju u razliite delove, koji se najee meusobno sklapaju (montiraju), kako bi se dobili gotovi proizvodi [53].

5)

3

Studija rada

Slika 1. Prevlaenje statue Dutotepa Statuu su vukla 172 roba, podeljena u 4 grupe, pomou dugih ica, predvoeni vodiem na koljeni-ma statue, i terani od predvodnika. Tri ilustrovana nosaa greda i tri vodonoe svedoe o koncepciji opslui-vanja robova vodom, sa ciljem da se stvore, za prilike tropske klime, najnuniji uslovi za rad [30]. Ipak, prvi pisani tragovi o smiljeno organizovanom radu naeni su u Vaviloniji. Vladar Hamurabi (22852231) uveo je planiranje rada i kontrolu zanatske proizvodnje6) , prouavao je broj radnika i radnih dana i zapisivao podatke o potrebnom vremenu. Aktuelnost njegovih razmiljanja o nekim pitanjima orga-nizovanja rada, naravno u izmenjenim uslovima, protee se i do danan