NOVE

Godina II • Broj 88 • 1. novembar 2018. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55 Možete nas pratiti, čitati

najnovije vesti i komentarisati preko društvenih mreža i na

www.subotickenovine.rs

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

“SuboticatranS” traži vozače, a

njih nigde neMastr 32

ŠtefanekuSrebro

str. 26

Grad

str 4

Grad

str 5

Politika

str 5

u nedelju izbori za nacionalne savete

manjina!Položen kamen temeljac za Mađarski kulturni centar na Paliću

„dunav-coop” će nas ponovo ostaviti zavejane?!

Završeno Svetsko

prvenstvu u rvanju

grad2 Broj 881. novembar 2018.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042(harminc.nadica@gmail.com);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski(photodejan@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Minule nedelje u jednim dnevnim beograd-skim novinama dva teksta na istoj strani, pri-vukla su mi pažnju. Sindikat policije traži le-galizaciju prostitucije u Srbiji, a Vlada pripre-ma zakon o zabranu pušenja u svim zatvore-nim prostorima. I ovde se među stručnjacima povela ozbiljna rasprava o „za“ i „protiv“.

Legalizacija prostitucije je, kažu inicijatori predloga, da se brine o zdravlju žena koje se sada ovim poslom ilegalno bave, drugi razlog je da se od legalizacije puni državni budžet a treći, da se policijski inspektori koji sada rade na suzbijanju prostitucije, angažuju na dru-gim važnijim poslovima kao što je trgovina belim robljem. Sadašnji zakoni, tvrde u poli-ciji teško su primenjivi. Da bi se dokazalo kri-vično delo, potrebno je imati priznanje prosti-tutke, zatim njenog „ljubavnika“ i makroa ili ih sve zateći negde na „gomili“. Što je nemo-guće. Pominje se ovde i savremeni svet, gde su prostitutke zakonom zaštićene i zdrastve-no i penzijski osigurane. U Švedskoj, na pri-mer više para godišnje zarade bordeli za „slat-ki greh“ nego dve njihove fabrike automobila „Volvo“ i „Saab“. U staroj Jugoslaviji, sve do dolaska komunista, ovaj posao je bio legalizo-van. U subotičkom Istorijskom arhivu i danas se čuva spisak devojaka za blud. Tada ih je u Subotici bilo i do 690, kako su ih zvali „blud-nica“. Na imanju Josipa Pijukovića na Kelebi-ji bili su organizovani čak i logori za prevaspi-tanje „frajli“ gde su pohađale kurseve za „po-šten život“. Sve je bilo uzalud, jer su subotičke dame danju bile poštene, a noću su „orgijale“ sa stražarima i vojskom koja ih je čuvala.

U Srbiji se već godinama odlaže usvajanje Zakona o potpunoj zabrani pušenja u zatvo-renim prostorima. Sadašnjim propisima do-zvoljeno je manjim ugostiteljskim objektima da odrede mesto u kafani i kafi ću gde se može pušiti, pa se često dešava da u lokalu u prize-mlju se može pušiti a na galeriji ne, gde go-sti kao mogu da dišu „čist“ vazduh bez dima. Novim predlogom pušenje će biti zabranjeno u svim zatvorenim prostorima.

Čini mi se da su ova dva predloga zakona, kojima se želi uvesti reda u dve poročne delat-nosti građana dosta slični. Pušači i prodava-čice „ljubavi“ jednostavno će zameniti mesta. Prostitutke sa ulice, zakonom, ako bude usvo-jen, biće uterane u zatvorene prostore, a niko-tinski zavisnici da bi pušili moraće na trotoare

i ulice. Prema ovome, ko je dobio bolji tre-tman, ispada da je i državi poželjnije kurvanje od pušenja. Sprovođenje ovih zakona verovat-no će biti uzrok mnogim neobičnim zgodama. Na primer policijski inspektor ulazi u neki lo-kal i strogim glasom vikne:

-Je li ovde možda neko pušio?-Nije gospodine. Ovde se „ševimo“ za pare!-Aha, dobro onda ništa. Nemojte samo slu-

čajno da uhvatim nekoga da puši!Ili, na primer koliko će tek sada zaraditi

brojni nadri lekari i prevaranti koji će pušači-ma prodavati razne lekove za odvikavanje od duvana. Flastere, zvake, ogrlice, beznikotin-ske cigarete, hipnoze i razne akupunkture. Za-visnici od duvana veruju raznim budalaština-ma i sve bi uradili i naravno platili da se oslo-bode ovog skupog poroka.

Da imam hrabrosti i sam bih mogao nešto izmisliti jednako dobro kao fl aste za odvika-vanje od pušenja. Na primer, prodajem tajan-stveni sunđer natopljen tajanstvenom eliksi-rom Indijanaca iz Papu Nove Gvineje i to pla-siram u novine. Sunđer, u koji bi ja naravno kapnuo malo čaja od skuvane kamilice, mo-rao bi pušač dve nedelje nositi pod pazuhom, a najbolje deluje ako se uzmu dva sunđera, pa jedan stavite pod desnu a drugi pod levu mišku.

Mogao bih se okladiti, od deset ljudi koji bi naseli na ovaj moj oglas i kupili sunđer, najma-nje dva glupana bi mi došla u suzama kući da mi zahvale što sam ih spasio iz duvanskih ralja i do smrti zadužio njih i njihove porodice.

A, legalizacijom prostitucije država bi mo-gla da nadokandi gubitak od prodaje duvana. Markice Ministarstva fi nasija s kutija cigare-ta preselile bi se na p.....zamislite sami, ja to ne smem napisati. Ako stvarno legalizujemo kurvanje, a to je vele najstariji zanat, odmah bi trebali razmišljati i o školovanju prodava-čica „slatkog greha“. Pa vidite, kako se „pre-ko noći“ obrazuju ove naše političke prostitut-ke i stiču zvanja, mr, dr, ecce. E ove naše pro-stitutke u budućim bordelima, čitale bi lekti-ru, pisale domaći zadatak i strepele od pola-ganje državnog ispita pred tročlanom komisi-jom, usmeno i praktično. Ako želim da ozvani-čimo rad prostitutki, ne bi smo im smeli uska-titi mogućnost da se školuju u svom poslu i napreduju u karijeri.

Tako se samo može u Evropu!

Foto + reč

Pre nekoliko brojeva na ovom mestu pokazali smo u slici i reči kako ekipa od nekoliko radnika stakla na upravo ovom autobuskom stajalištu čisti od nalepljenih plakata i konstatovali da oni, radnici, moraju da pro-vedu čitave radne sate da bi uklonili brljotine onih kojima ovakva i slična mesta služe kao (besplatni) oglasni prostor! Džaba su „krečili“!

Neki su o tome, očigledno, meditirali pa su „izmeditirali“ (nova kova-nica od glagola meditirati, samo ne znam da li je bolje „izmeditirati“ ili „nameditirati“) da im je baš zgodno da plakat sa obaveštenjm o besplat-nom kursu meditacije stave na autobusko stajalište. A nije jedino ovde, ima ga i na autobuskom kod Nove opštine a verovatno i na nekim dru-gim mestima.

Šta je to u ljudskom biću što ga vuče prema meditaciji, tema je za neku drugu raspravu, ali u suštini moglo bi se zaključiti da je to želja da se pro-svetli, da stekne šire životne uvide, da postane pre svega bolja osoba. Ne-ćemo ulaziti u priču da li je i koliko meditacija korisna, ima i suprotnih mi-šljenja, ali u ovom slučaju ako su već meditirala, gospoda koja organizuju besplatan kurs meditacije, mogla su da izmeditiraju da nije lepo ružiti pla-katima stakla na autobuskom stajalištu. Ovako...

Osim estetske, postoji i druga, zakonska strana, koja kaže gde je dozvo-ljeno a gde nije isticati plakate i obaveštenja i to spada u gradski red i či-stoću i za to imamo komunalne inspektore i komunalnu policiju. (Mislim da ih još uvek imamo ali ih odavno već nisam lično sretao, jer sa njima se može komunicirati isključivo putem saopštenja preko Medija centra!).

Dakle, ukoliko nisu zauzete meditacijom, nadležne gradske službe mo-gle bi da reaguju i pronađu ko je zalepio plakat (ne samo ovaj, pojavilo se još drugih papirića) i da primene neke od sankcija koje su predviđe-ne u takvim slučajevima. U međuvremenu, nastojaćemo da „izmeditira-mo“ kako bi to izgledalo kada bi se organizovao neki besplatni kurs o tome kako plakate sa pozivom na besplatan kurs meditacije ne treba lepiti tamo gde im nije mesto. M.R

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

SLatki grehIZMEDITIRALI

Kosanović

NOVE grad 3Broj 881. novembar 2018.

• VREMEPLOV • VREMEPLOV • VREMEPLOV •

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Dogodilo se u novembru 1918. godine...

Gradsko veće u Suboti-ci odobrilo je zahteve za po-većanje cena usluga tri jav-na preduzeća-JKP “Subo-tičke toplane”, JKP “Vo-dovoda i kanalizacije” i JP “Subotice-transa”.

Po rečima Radoslava Vuke-lića, sekretara Sekretarijata za komunalne delatnosti, Gradska uprava detaljno je razmotrila ra-zloge za poskupljenje i računicu koju su predložila preduzeća.

- Cene usluga “Subotice-tran-sa” i “Subotičke toplane” nisu se menjale od 2014. godine uprkos tome što su energenti koje kori-ste, gorivo i gas, više puta posku-pljivali, dok JKP “Vodovod i ka-nalizacija” po ugovoru sa EBRD bankom o zajmu za izgradnju prečistača mora do kraja godine da uskladi cenu vode po vrsta-ma usluga i kategoriji potrošača. I pored poskupljenja usluge “Su-botica-transa” biće najjeftinije u Srbiji, a u poređenju sa drugim gradovima naš “Vodovod i ka-nalizacija” prednjači među pre-duzećima koja su razvijala svoju

komunalnu infrastruk-turu a pritom je među najjeftinijima u zemlji. – rekao je Vukelić.

Cene karata, koje sada iznose 90 dinara ako se kupe u autobusu i 60 dinara u predproda-ji, biće 95 i 65, što znači da će karte biti skuplje za 5,05 odsto za koliko će poskupeti mesečne đačke i radničke karte.

- Jedini razlog za po-skupljenje je znača-jan rast goriva. Primera radi, u januaru ove go-dine gorivo smo plaća-li 133 dinara po litri, a u oktobru 154.69 dinara i kada se to prevede koliko utiče na cenu koštanja to je tih 5,05 odsto, što će uticati na formiranje ovih me-sečnih karata. – izjavio je Alek-sandar Aleksić, direktor JP “Subotica-trans”.

Što se tiče povećanja cena koje je zatražilo JKP “Vodovod i kanalizacija” voda za domaćin-stvo će biti skuplja za 13,3 odsto, tj. umesto 99 dinara kubni litar

čiste vode koštaće 112 dinara za sve kategorije potrošača.

- Razlog je ugovorna obaveza o zajmu od EBRD banke iz 2004. godine utvrđena je obaveza da se cene usluge izjednači po vrsti i po kategoriji. To je rađeno poste-peno od 2008. do 2014. godine kada nam je u dva navrata pro-longirano za dve godine i sada to moramo da uradimo najkasni-je do 31. decembra 2018. godine.

Preduzeće pored pokrivanja svih troškova u poslovanju mora da vraća glavnicu zajma dva puta godišnje po 407 hiljada evra. – istakao je Đerđ Šugar, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Najveći računi u zimskom pe-riodu pristižu od “Subotičke To-plane”, a decembarski će biti još veći. Nova cena za tarifnu gru-pu ” stambeni prostor” za tarif-ni element “energija” iznosi 5,13

RSD/kWh, dok nova cena za ta-rifni element “površina” iznosi 28,85 RSD/m2. Nova cena za ta-rifnu grupu “poslovni prostor” za tarifni element “energija” iznosi 6,41 RSD/kWh, dok nova cena za tarifni element “instalisana sna-ga” iznosi 245,81 RSD/kW. Na sve cene se obračunava PDV od 10%.

- Cena gasa je za 21.6 odsto veća u odnosu na početak pret-hodne grejne sezone. Povećanje se ne odnosi na neke naše nere-alne želje, nego na pokriće troš-kova koje nosi energent. Ukoliko nam se ponovi prethodna grej-na sezona, građani u stanu od 40 kvadrata u energetski efikasnoj zgradi godišnje će plaćati 1.500 dinara više, u stanu od 60 kva-drata 2.300 dinara, a u stanu od 75 kvadrata 2.500 dinara. Raču-ni u stanu od 40 kvadrata u ener-getski neefikasnoj zgradi godiš-nje će biti veći za 3.000 dinara, u stanu od 60 kvadrata biće veći za 4.500, a u stanu od 70 kva-drata za 5.600 dinara. – naglasio je Dervo Ahmetović, direktor JKP “Subotička toplana”.

Voda, grejanje i prevoz skuplji od decembra

Povećanje cena komunalnih usluga

Od 22. do 28. oktobra, na području Policijske uprave u Subotici, 6

saobraćajnih nezgoda

Oko 500 vozača kažnjeno, 22 vozača

isključena iz saobraćaja!U periodu od 22. do 28. oktobra 2018. godine na

području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 6 saobraćajnih nezgoda. U dve saobraćajne nezgode su tri osobe lakše povređene dok je u četiri saobraćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.U nave-denom periodu, policija je podnela 57 zahteva za po-kretanje prekršajnog postupka, izdato je 506 prekr-šajnih naloga i iz saobraćaja je isključeno dvadeset i dva vozača od kojih je za četiri vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za van-redne situacije u Subotici imali su 15 intervencija.

N.H.K.

NOVEgrad4 Broj 881. novembar 2018.

Na Paliću je u su-

botu, 27. oktobra,

položen kamen

temeljac za Ma-

đarski kulturni

centar. Objekat

se gradi u Bohinj-

skoj ulici, pro-

stiraće se na oko

800 kvadratnih

metara i deo je

projekta „Colour-

ful Cooperation“

vrednog 3,7 mili-

ona evra koji se

realizuje u okvi-

ru evropskog In-

terreg-IPA pro-

grama prekogra-

nične saradnje

Mađarska-Srbija.

Podsekretar u Sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregional-nu saradnju i lokalnu samoupra-vu Nebojša Vojnović rekao je, obraćajući se prisutnima, da re-alizacija ovog projekta daje sna-žan podsticaj razvijanju ukupnih

kulturnih veza između srpskog i mvađarskog naroda i da uspešna realizacija i postignuti rezultati opravdavaju dobre lokalne inici-jative koje imaju za cilj da uma-nje perifernost ovog pograničnog područja.

Kako je podsekretar naveo, nesumnjivi značaj ogleda se, po-red ostalog, u omogućavanju do-datnog aktiviranja privrednih i turističkih potencijala ovog po-dručja u cilju kreiranja boljeg poslovnog okruženja za investi-cione projekte i stvaranje boljih uslova za život građana.

- Grad Subotica i Palić, pored toga, dobijaju još jedan prostor za učvršćivanje našeg međusob-nog poverenja na regionalnom nivou, što čini važ-nu pretpostavku i za druge aktivnosti koje nas u nared-nom periodu oče-kuju – zaključio je Vojnović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je da je polaganje kamena temelj-ca za izgradnju Mađarskog kul-turnog centra va-žan događaj kako za grad Suboticu i Palić, tako i za Sr-biju, Mađarsku, ali i ceo region, i da će ovaj objekat u bu-dućnosti predstav-ljati tačku susreta-nja, centar sarad-nje naša dva gra-da, naših naroda, naših država.

– Vekovima vlada mišljenje da granica znači podelu. Sledeći politike naših vlada, predsednika Vučića, i premijera Orbana, mi u

Subotici na to gledamo drugači-je. Umesto da granici dopustimo da nas podeli, mi gradimo mo-stove koji nas povezuju. Jer ima-mo mnogo zajedničkog. Zajed-ničku viziju, zajednički cilj. Pre-kograničnu kulturu, prekogra-ničnu ekonomiju i prekogranič-ni duh bliske saradnje – naglasio je gradonačelnik Laban.

Gradnjom Mađarskog kultur-nog centra, dodao je, mi jasno stavljamo do znanja da naša dva naroda u budućnosti žele una-pređenje svih vrsta odnosa, za-jedničke ekonomske poduhva-te, razmenu kulturnih projeka-ta, razmenu znanja, bolji život za nove generacije.Zamenica grado-načelnika i odgovorni menadžer

projekta „Raznobojna saradnja“ Timea Horvat smatra da je re-alizacija ovog projekta veoma značajna jer će se prekogranična

saradnja između srpskog i ma-đarskog naroda odvijati na višem kulturnom nivou.

- Upoznajući se, stvorićemo

šansu da više naučimo o svojoj kulturi, umetnicima, istoriji... Mislim da smo, samim tim, iz-gradili jedan most koji će pribli-žiti i u ekonomskom, i u turistič-kom, i u kulturnom smislu naro-de s obe strane granice – ocenila je Timea Horvat.

Gradnja objekata sa srpske i mađarske strane jedan je od pet Interreg-IPA projekata iz progra-ma prekogranične saradnje Ma-đarske i Srbije za period 2014-2020. Objekat koji se gradi u Bo-hinjskoj ulici vredan je 77 milio-na dinara, a biće završen na leto 2019. godine.

Pored osnivanja Srpskog kul-turnog centra u Morahalomu i Mađarskog na Paliću, ciljevi pro-jekta „Raznobojna saradnja” su i razvoj sveobuhvatne kulturne strategije za ceo mađarsko-srp-ski pogranični region, pokretanje onlajn centra za informacije i ve-sti na srpskom i mađarskom jezi-ku i integrisanje Novog Sada, bu-duće evropske prestonice kultu-re i okružnih regiona, u kulturni i turistički život srpsko-mađarskog pograničnog regiona. S. N.

U subotu, 27. okto-

bra, u prostorija-

ma Gradskog odbo-

ra Srpske napred-

ne stranke u Suboti-

ci, obeležena je sla-

va stranke - Sveta

Petka.

Svečanosti je prisustvovao ve-liki broj zvanica, članova stran-ke, simpatizera, sveštenstvo, lič-nosti iz javnog života Subotice.

Gradonačelnik Bogdan La-ban i predsednik Gradskog

odbora Srpske napredne stran-ke, izrazio je zadovoljstvo veli-kom broju prisutnih članova, do-dajući da Srbija i Subotica treba da idu napred, kako je i uteme-ljeno ciljem stranke.

Otac Dragan Stokin po-sle ceremonije, čestitao je čla-novima SNS na uspehu koji je ostvaren tokom godine u zemlji, ali i na svetskom nivou. Takođe je skrenuo pažnju da je u gradu

porastao broj venčanja, kršte-nja i rođenja beba u odnosu na prošlu godinu, što je naravno do-bra vest, da grad živi, rekao je Stokin.

Slava Gradskog odbora Srp-ske napredne stranke u Subotici

obeležena je tradicionalnim lo-mljenjem slavskog kolača, a novo kumstvo preuzeo je Mili-mir Vujadinović, narodni po-slanik Srpske napredne stranke u Skupštini Republike Srbije.

A. Šiška

Položen kamen temeljac za Mađarski kulturni centar na Paliću

Mostovi koji nas povezuju

SNS u Subotici obeležila Svetu Petku

Bogdan Laban: Imamo zajedničku viziju i cilj

NOVE grad 5Broj 881. novembar 2018.

U nedelju izbori za

nacionalne savete

manjina! Redovni izbori za nacional-

ne savete nacionalnih manjina održaće se u nedelju 4. novem-bra, a upisi građana u birački spisak su završeni zaključno sa sredom, 31. oktobra, u ponoć.

Veliki broj građana Srbi-je, gotovo 13 posto od uku-pnog broja stanovništa, sada će imati priliku da daju svoj glas za izbor predstavnika na-cionalnih saveta, koji im Usta-vom države garantuju njihova manjinska prava, kako u obla-sti obrazovanja tako i u infor-misanju, kulturi, upotrebi jezi-ka i pisma.

Uslov za izbore ispunilo je 18 nacionalnih manjina, a četiri su ispunile uslove za izbore putem elektorske skupštine.

Izbori su raspisani još 17. av-gusta, a od tada su kandidati za predstavnike nacionalnih sa-veta mogli da očekuju ili traže podršku.

N.H.K.

Na ovogodišnjem raspisa-

nom tenderu za zimsko odr-

žavanje puteva i ove godine

je dobilo preduzeće „Dunav-

Coop”, u vlasništvu Alek-

sandra Momčičevića. Proš-

le zime smo došli do zaključ-

ka da je sneg pokazao pravu

sliku i svu nesposobnost ovog

preduzeća, te da je zimsko

održavanje puteva dobio nes-

posoban podizvođač radova.

Da se podsetimo, nakon velikih snežnih padavina koje su Suboticu i okolinu zadesi-le prošle zime, kada se činilo da je sve pod kontrolom, usledili su pozivi od građana iz okoline Subotice, koji su se požalili da ne

mogu da izađu iz svojih naselja jer su pute-vi zavejani.

Nakon mnogobrojnih poziva uznemire-nih građana, čiji kvalitet života je bio značaj-no poremećen usled pojave velikih snežnih padavina na putevima, a koji su trebali biti očišćeni od strane nedležnih, ekipa Novih subotičkih novina izašla je na teren i prove-rila stanje na licu mesta. Utvrđeno je da pu-tevi koji su u nadležnosti preduzeća „Dunav-Coop”-a, u vlasništvu Aleksandra Mom-čičevića nisu bili očišćeni! U razgovoru sa meštanima koji su se žalili da kolima, auto-busima, peške pa čak ni traktorima nisu us-peli da dođu do svojih radnih mesta, a ka-moli do Pošte ili ambulante, uvideli smo da

je situacija krajnje ozbiljna i opasna! Zatekli smo veli-ke količine snega i zaglavlje-na vozila, a od čistača ni tra-ga! Nakon izvesnog vreme-na, atmosferu prave zimske idile dopunjavala je tišina, jer su se ogorčeni i razoča-rani meštani povukli u svo-je tople domove.

Da se podsetimo, čišće-nje snega sa puteva u okolini Subotice trebalo je da uradi podizvođač radova, predu-zeće „Dunav-Coop”, zaduže-

no za područja Gornjeg i Donjeg Tavanku-ta, Ljutova, Čantavirskog puta i drugih pute-va na kojima je usled velikih snežnih nanosa došlo do saobraćajnog kolapsa. Da li će i ove godine “Dunav Coop” pristupiti svom poslu neodgovorno kao prethodne? Iako je prošlo-godišnji sneg pokazao pravu sliku i svu nes-posobnost preduzeća „Dunav-Coop”-a, ove godine je ponovo čišćenje puteva Subotice povereno njemu.

Ako su građani dužni da uklone sneg i led sa trotoara, tako je i „Dunav-Coop” bio du-žan da ukloni sneg sa puteva i omogući ne-smetano odvijanje saobraćaja na relacijama i u mestima u kojima su mu putevi bili pove-reni. S. N.

U Ve li koj već ni ci su-

bo tič ke Grad ske ku-

će u su bo tu, 3. no-

vem bra bi će odr ža-

na sve ča na aka de-

mi ja po vo dom obe le-

ža va nja sto go di šnji-

ce od za vr šet ka Ve-

li kog ra ta i pri sje di-

nje nja Bač ke, Ba ra-

nje, Ba na ta i Sre ma

Kra lje vi ni Sr bi ji.

Sve ča na ade mi ja odr ža će se 3. no vem bra 2018. go di ne sa po čet-kom u 18 ča so va na ko joj će bi-ti pri ka za ni krat ki do ku men tar ni pri lo zi na te mu Ve li kog ra ta.

Ide ja i du žnost nam je da obe-le ži mo po be du u Ve li kom ra tu ko ja nas opo mi nje ko li ko je slo-bo da sku pa i ko li ka je nje na ce na ka da se iz gu bi. Upra vo zbog to ga, Grad Su bo ti ca će na do sto jan-stven na čin da obe le ži je dan od

naj za na čaj ni jih do ga đa ja u isto-ri ji Sr bi je. Aka de mi ja je upri li če-na pod slo ga nom „Sr bi ja je več na dok su joj de ca ver na”. Imam po-tre bu da ka žem, iako da nas ovaj slo gan se če sto ko ri sti u po li tič ke svr he, sma tra li smo da je on ade-kva tan za aka de mi ju iz su prot nih po bu da, za to što je to slo gan ko ji pre va zi la zi po li ti ku i no si pa tri o-ti zam pre ma dr ža vi u ko joj svi ži-vi mo - re kla je se kre tar ka Se kre-te ri ja ta za dru štve ne de lat no sti Ja smi na Ste va no vić.

U sve ča nom de lu aka de mi-je na stu pi će „Srb ski pra vo slav-ni poj ci” iz Be o gra da i „Zvu ci sa ka me na” iz No vog Sa da, te kroz mu zi ku sve pri sut ne vra ti ti u to

vre me ko je pred sta vlja gol go tu i stra da nje srp skog na ro da, a u sve tu pret sta vlja sim bol ve li ke hra-bro sti i po žr tvo va no sti. Bi će pri-li ka da se ču ju pe sme ko je su srp-ski do bro volj ci pe va li ka da su od-la zi li u rat.

Glu mac i di rek tor Na rod nog po zo ri šta u Su bo ti ci Mi loš Stan-ko vić će na aka de mi ji iz ve sti go-vor ge ne ra la Mi haj la Ra ši ća. Stan ko vić je pod se tio da se obe-le ža va i 100 go di na od odr ža va-nja Ve li ke na rod ne skup šti ne

u No vom Sa du ko ja je odr ža na 25.no vem bra 1918.go di ne.

- Sr bi ja kao i 1918. go di ne ka da je po be đi va la pru ža la je ru ku i ima-la mno ge sa ve zni ke, a i da nas pru-

ža ru ku i tra ži da bu de uva ža va na i po što va na ma kar ono li ko ko li ko uva ža va i po štu je dru ge - za klju či-

la je Ja smi na Ste va no vić.Ulaz na sve ča nu aka de mi ju je

slo bo dan.

Prošle zime je sneg pokazao pravu sliku i svu nesposobnost podizvođača

„Dunav-Coop” će nas ponovo ostaviti zavejane?!

U Velikoj većnici Gradske kuće biće obeležena stogodišnjica završetka Velikog rata

Srbija je večna dok su joj deca verna

društvo6 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

Spekulisalo se sa nekoliko datuma – od 20.decembra 2017., zatim marta i aprila ove godine, ali ni na kraju oktobra nije poznato kada bi najveća komunalna in-vesticija do sada u Suboti-ci mogla da uđe u funkciju. Formalno objašnjenje je da se čeka kompletiranje doku-mentacije za obezbeđenje električne energije.

Na Otvorenom univerzite-tu prošlog ponedeljka održan je okrugli sto na temu ,,Izazovi u iz-gradnji Regionalne deponije Su-botica i uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u praksi u Srbiji“. Regionalni centar „Arhus“ dva puta godišnje organizuje ra-zgovore koji su posvećeni upravl-janju otpadom i izgradnji Regio-nalne deponije, pa je tako ovo-ga puta pozvao, pored direktorice Regionalnog sistema u izgradnji Čile Goli i Gordanu Perović, eks-perta u ovoj oblasti i do nedav-no šefa Odseka za razvoj sistema za upravljanje otpadom u Minis-tarstvu zaštite životne sredine. Skup je, prema rečima Snježane Mitrović, rukovodioca Arhus cen-tra, priprema za jedan širi koji se

planira u skorije vreme i na koji će biti pozvani, pored lokalnih učesnika, i predstavnici Delegaci-je Evropske unije u Srbiji, Minis-tarstva za zaštitu životne, Agenci-je za reciklažu Republike Srbije i nadležni iz Pokrajine.

Ono što je najviše zanimalo pri-sutne, bilo je da čuju zbog čega se odlaže početak rada Regionalne deponije i kada se može očekivati da objekat na koji se čeka godi-nama i u koji su uložena najveća do sada sredstva u ovoj oblasti, a najvećim delom obezbeđena su iz fondova Evropske unije, konačno krene da prikuplja i reciklira otpad?

„Postrojenje Regionalne de-ponije je kompletno završeno, oprema je stigla i to što sada ne-dostaje nije uslov za početak pro-bnog rada. Znači, treba završiti još elektroinstalacije i kada bude-mo obezbedili električnu energi-ju za ovako ogromno i kompleks-no postrojenje, imaćemo uslove za probni rad od strane izvođača radova a onda i mi treba da ispu-nimo naše obaveze i zaposlimo potrebne operatere na deponiji. Tačan datum ne mogu trenutno da potvrdim, čekamo da se završi ta dokumentacija i da je predamo

nadležnim institucijama da bi do-bili dozvolu za probni rad“, rekla je direktorica Regionalne deponi-je Čila Goli.

U sistemu regionalnog upra-vljanja otpadom, prema rečima Čile Goli, biće zaposleno 66 rad-nika, uključujući i radna mes-ta na transfer stanicama u Senti, Kanjiži i Bačkoj Topoli, kao i na samoj deponiji.

„Mada je bilo nedoumica, re-gionalni sistemi u Srbiji su zaživeli

i trenutno ih imamo devet u funk-ciji, znači u eksploataciji. Rezultati su iz godine sve bolji i bolji, mada ima opština koje se odupiru, jer im je jednostavnije da otpad odlažu na smetlišta nego da plaćaju re-gionalnoj deponiji, ali to više neće moći“, izjavila je Gordana Perović i pomenula da je krajem prošle i početkom ove godine Ministars-tvo zaštite životne sredine done-lo odluku o tome koje opštine na koje sanitarne deponije moraju da

odlažu smeće dok ne izgrade svoje regionalne sisteme.

Gordana Perović istakla je da je Srbija od Evropske unije dobi-la tačne kvote do koje godine ko-liko mora da smanji količinu otpa-da koja se iznosi na nesanitarne deponije. Regionalni sistemi se još moraju doraditi, da imaju liniju za separaciju kako bi upotrebljivi otpad iz domaćinstava, iz takozva-nih „suvih kanti“ stizao do njih, a takođe i da se izgrade kompostane

„Strategijom upravljanja otpa-dom iz 2009. godine predviđe-no je 26 regionalnih centara. Me-đutim, situacija danas nije ista i taj broj se mora smanjiti, pogo-tovo što je izmenama Zakona o upravljanju otpadom iz 2016. go-dine broj stanovnika koji mora da pokrije jedan region sa 200.000 povećan na 250.000. To znači ukrupnjavanje, jer zašto bi gradi-li 26 ako možemo 20 pošto nema razloga da deponije koje su izgra-đene i koje imaju velike kapacitete ne prime tu količinu otpada. Sva-kako, na linijama za separaciju i za kompostiranje količina otpada koji će ići na odlaganje će se iz go-dine u godinu smanjivati“, rekla je Gordana Perović.

M.Radojčin

Okrugli sto o upravljanju otpadom

Ne zna se datum početka rada Regionalne deponije!

Snježana Mitrović, Čila Goli i Gordana Perović na okruglom stolu Arhus centra

U nedelju, 4. novembra, u Srbi-

ji se održavaju izbori za nacio-

nalne savete, a među onima koji

će svoje predstavnike birati na

neposredan način biće i pred-

stavnici bunjevačke zajednice u

Srbiji.

Poznato je da Bunjevaca ima najviše na teritoriji Subotice i Sombora, pa je zato i lista 1 „Bu-njevci zajedno“ svoju završnu promociju pred izbor četvrtog sa-ziva Nacionalnog saveta bunje-vačke nacionalne manjine odr-žala u Subotici, u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“, u utorak, 30. oktobra.

Okupljenima su se obrati-li predlagači liste Nikola Babić, Veljko Vojnić, Branko Pokornić i Mirko Bajić, dok je na počet-ku i samom kraju promocije go-vorila dr Suzana Kujundžić Osto-jić, predsednica aktuelnog saziva NSBNM, ujedno i prva na listi 1 „Bunjevci zajedno“.

– Nakon dosta vremena i tri mandata mogu da kažem da smo zajedno, a čeka nas još jedan period od četiri godine zajedničkog rada. Žao mi je što u Nacionalnom savetu ima samo 19 mesta, ali je jasno da ne možemo mi sami da ra-dimo, nego je to posao za sve u bunjevačkoj zajed-nici – istakla je dr Kujundžić Ostojić, pa nastavila:

– Jedna od poslednjih stvari koje je ovaj saziv

Saveta uradio jesu napori da predmet bunjevač-ki govor sa elementima nacionalne kulture posta-ne bunjevački jezik sa elementima nacionalne kul-ture, usvojeno je to na sastanku Nacionalnog pro-svetnog saveta u Beogradu. Takođe, novost je da će u Tavankutu biti formirana prva grupa u vrtiću u kojoj će se rad odvijati na bunjevačkom jeziku. To je lep početak onoga što nas čeka, a tu su, pre sve-ga, Dekret iz 1945. godine, ali i da se osvestimo da samo zajedno možemo doći do uspeha, jer smo po-jedinačno slabi i lako lomljjivi. Ako budemo ozbilj-ni kao u prethodnih 12 godina, u kojima je, uprkos problemima, mnogo urađeno, možemo uspeti. Ima nas manje nego što nas je bilo, na primer, 1918. go-dine, ali smo kroz istoriju često pokazivali da smo

kao ptica feniks, a volela bih da to u četvrtom sazi-vu još jednom pokažemo.

Kako je istaknuto na promociji, od osamnaest udruženja i organizacija koliko radi u bunjevačkoj zajednici, sedamnaest je podržalo listu 1 „Bunjev-ci zajedno“.

N. S.

Jesenja akcija odvoženja kabastog otpada

Dudova šuma, Makova sedmica, Prozivka, Verušić, Novo selo

Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ od po-nedeljka će nastaviti sa odvoženjem čvrstog i kabastog ot-pada iz domaćinstava po utvrđenom rasporedu iz još ne-koliko mesnih zajednica.

U ponedeljak, 5. novembra, na redu će biti Dudova šuma i kontej-neri za odlaganje ove vrste otpada toga dana nalaziće se u ulici Seke-reš Lasla – kod zgrada, u Šumskoj ulici kod bivše „Lesnine“, na uglu ulica Stipe Grgića i Doža Đerđa i na uglu Plitvičke i Kosovske ulice.

U utorak, akcijom će biti obuhvaćena teritorija Makove sedmice; kod Doma mesne zajednice, na početku ulice Isidore Sekulić i na kra-ju Celjske ulice.

Dan kasnije, 7. novembra, kontejneri se sele na Prozivku – na ugao ulica Nade Dimić i Jo Lajoša, u ulicu Lovre Bračuljevića i na kraj uli-ce Blaška Rajića, a zatim, 8. novembra u mesnu zajednicu Verušić. Tamo će biti raspoređeni kod Doma mesne zajednice na Čantavir-skom putu, na Šištaku – naspram Srednje ulice i preko puta bivšeg „Agrokombinata“, blizu starih kuća.

Poslednje u sedmici, u petak, biće Novo selo. Stanovnici će nepo-trebni kabasti otpad moći da odnesu u kontejnere na uglu ulica Mi-čurinove i Trogirske, Metohijske i Marka Marulića, na početku ulice Laze Mamužića, na Bajskom putu kod okretišta, na uglu ulice Marije Bursać – iza parka i na uglu Beočinske ulice i Bajskog puta.

Od 12. do 16. novembra, jesenja akcija odvoženja kabastog otpa-da biće sprovođena u mesnim zajednicama Peščara, Bajnat, Aleksan-drovo, Gat i Ker. M.R

Promocija liste 1 „Bunjevci zajedno“ pred izbore za nacionalne savete

Zajedno do ostvarivanja prava

Nikola Babić, Branko Pokornić, Mirko Bajić, Suzana Kujundžić Ostojić i Veljko Vojnić

NOVE hronika 7Broj 881. novembar 2018.

Nestanak Valentine Požonji (18) iz Feketića, kod Subotice, u nedelju popodne iz roditeljske kuće, zabrinuo je ne samo njene roditelje, nego i sve druge poro-dice koje imaju decu u puberte-tu ili još mlađu, zbog straha da se ne dogodi neka nevolja, jer je bilo i tragičnih slučajeva na ovom se-verno bačkom podneblju, sa ma-loletnom decom i mladima.

Valentina je pobegla u popod-nevnim satima, u nedelju, iz po-rodičnog doma u Feketiću, ali po-sle dva dana se vratila kući, zabri-nuta i za sebe i za svoju porodicu, kaže njen otac Mihalj za Subotič-ke novine.

Koliko ponekad prevelika stro-gost utiče na decu, potvrdilo se i u slučaju porodice Požonji, kada je njihova kćer odlučila da sa škol-skim rancem ode iz kuće, ne po-nevši sa sobom ni telefon. Neza-dovoljna što njeno društvo ima manje ograničenja od strane ro-ditelja, odlučila je da ispolji bunt

i da ode od kuće. Međutim, po-sle dva dana nije znala šta da ura-di, jer više nije mogla da hoda, od umora i straha, posebno noću, kada nije znala gde da se skloni.

U utorak ove sedmice, oko 15 časova je sa ocem bila u polici-ji u Malom Iđošu, a u povratku kući, zajedno sa ocem, potvrdila je da joj se nije ništa loše desilo, da nema ni momka, niti je ima-la gde da ode, pa je odlučila da se vrati kući.

—Otišla sam u susednio me-sto, dva dana i noći sam lutala po ulici, bilo je teško, plašila sam se. Strašno je bilo. Hodala sam, se-dela na klupi, nisam znala šta da smislim. Bila sam uvređena na roditelje, mislila sam da me ne razumeju, tata jeste dosta strog, previše brine i nisam htela da se pomirim sa zabranama, kaže nam tiho i nesigurno Valentina.

Iz Feketića je otišla u Kulu. Devojka završava Poljoprivred-nusrednju školu u Bačkoj Topoli,

zajedno sa mlađom sestrom pu-tuju autobusom svaki dan.Odli-čan je đak, nema problema u ško-li, ali misli da njenim vršnjacima mnogo više roditelji dopuštaju, a ona ima stalna ograničenja..

Otac Mihalj Požonji priznaje da je dosta strog, ali kaže da on i supruga brinu o deci i porodici, pored posla koji radi.

—Radim nameštaj od jutra do mraka, trudimo se da svi budemo domaćini i da obezbedimo po-rodicu. Roditelji smo i brinemo, obe kćerke su sada u pubertetu, mlade su i želimo da ih zaštitimo, kaže otac Mihalj.

Radostan je što se sve dobro završilo i srećan sa obe kćeri vra-ća se kući, gde ih čeka majka.

—Jutros se vratila kući sama. Rekla je da joj se nije ništa loše desilo. Razgovaraćemo više, mož-da sam malo bio prestrog. Imam poverenje, ali se plašim, ima sve-ga na ulici, društvo je malo uti-calo da bude nezadovoljna. Ipak,

nismo očekivali takav korak. Pla-šili smo se i otmice i svašta nam je prolazilo kroz glavu. U ovom okrugu to se dešavalo u posled-nje vreme, bojali smo se samo da ne bude nešto ekstremno, kaže zabrinuti otac.

Ne znaju još sve, svima je teš-ko, a devojčica ne može mnogo da govori, umorna je i stresu od svega.

—Hvala i novinarima, odmah su objavili da je nestala. Evo opi-sao sam kako je izgledala, sada je važno da se nije desila nika-kva tragična situacija. Na sreću naše dete je razumno reagovalo, kad je shvatila da nema kud, doš-la je kući, kaže presrećan otac Mi-halj, iz automobila, u povratku iz MUP-a u Malom Iđošu.

Priznaje da je možda malo više strog roditelj prema kćerima koje su još mlade.

—Moramo znati gde su, sa kim su i šta rade. Društvo je zanimlji-vo u tim godinama, ali dva dana

nismo znali šta je sa njom.Valentina kaže da jeste otišla

od kuće, jer je bila nesrećna i nije znala šta da radi, pa je otišla bez razmišljanja iz kuće.

—Ništa mi se nije loše desi-lo. Bilo je teško i strašno, plaši-la sam se i kad nisam imala više snage, samo sam želela da se vra-tim u svoj krevet, da pobegnem od mraka, tiho kaže Valentina.

Gde je granica i šta bi treba-lo dozvoliti deci u svetu preplav-ljenom internetom i drugim opa-snostima na ulici, pitaju se i rodi-telji i nastavnici, koji često šalju roditeljima poruku, da sa decom treba mnogo razgovarati, upo-znati dobro svoju decu i to pre nego što pokažu bilo kakav bunt ili napuste kuću. U slučaju poro-dice iz Feketića, porodica je od-mah reagovala, ishod je bio sre-ćan, a roditelj spreman da preis-pita i svoje stavove, a ne samo za-hteve svoje dece.

N.H.K.

•Valentina(18) koja

živi u Feketiću sa

roditeljima, zbog

bunta pobegla od

kuće, dve noći ho-

dala ulicama u Kuli

i shvatila da nema

kud i da je najbo-

lje da se vrati svojoj

kući!

Srećno se završio nestanak učenice V.P. iz okoline Subotice

valentina pobegla od kuće, ali se ubrzo sama vratila!

Otkriveni u bugarskom kamionu koji je prevozio ormane

’’Slepi putnici’’vraćeni sa Horgoša

•Osmorica ’’slepih putnika’’ vraćeni sa granice. Odala ih zalepljena saj-la superlepkom!

Carinici su u dva navrata sprečili trojicu, pa još petoricu migranata koji su pokušali sakriveni u kamionima ilegalno da pređu granicu, na prelazima Horgoš i Batrovci.

Tokom prepodneva 29. oktobra, na izlaznoj strani graničnog prelaza Horgoš, zahva-ljujući carinskom skeneru koji je pokazao ljudske siluete, otkriveni su migranti u kami-onu bugarskih registarskih oznaka, koji je iz Turske u Nemačku prevozio ormane.

Pored skenera, sakrivene Avganistance odala je i presečena, pa ponovo pomoću čiode i su-perlepka zalepljena sajla na prikolici. Nekoliko dana ranije, 26. oktobra, na izlaznoj strani gra-ničnog prelaza Batrovci, u kamionu makedonskih registarskih oznaka koji je za francusko trži-šte prevozio elektromotore, na snimku skenera takođe su primećene siluete ljudskih figura.

Uputivši se ka kamionu radi detaljne kontrole, carinici su primetili i oštećenu sajlu na prikolici, koja je bila znak da se u kamionu nalaze ’’slepi putnici’’.

Kad su otvorili prikolicu, jedan migrant gotovo da je ispao iz kamiona, jer je bio pri-tešnjen između kutija sa robom i kamionskih vrata. Sve otkrivene migrante preuzela je granična policija, saopštila je Uprava carina. N.H.K.

Uhapšen pedesetogodišnji muškarac M.R.

Osumnjičen za obljubu četrnaestogodišnje devojčice •U Subotici je uhapšen pedesetogodišnji

muškarac M.R. osumnjičen za obljubu nad četrnaestogodišnjom devojčicom!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su M. R. (1968)

iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo obljuba nad nemoćnim licem.

Sumnja se da je on tokom oktobra ove godine više puta obljubio četrnaestogo-dišnju devojčicu.

Po nalogu Višeg javnog tužioca , osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova, i uz krivičnu prijavu biće priveden tužilaštvu, a prema zakonu, za takvu vr-stu krivičnog dela zaprećene su zatvorske kazne od dve do 15 godina .

N.H.K.

NOVEponos Subotice8 Broj 881. novembar 2018.

U 7. razredu osnovne škole, Sofija je poče-la da se zanima za istoriju koja je postala osno-va na koju se na-dovezalo i pisa-nje njenih priča čijim likovima je trebalo pred-staviti izgled pa je tako počela i da crta. - Srpski i likovno su dva predmeta koja volim. Mada, pre svega volim istoriju koja mi je inspiracija za sve što radim. Volim da pišem priče tako što kao inspiraciju koristim mno-ge istorijske do-gađaje i lično-sti. Talenat sam otkrila u 7. ra-zredu kada sam se zainteresova-la za viktorijan-sku eru i pože-lela da napišem nešto. Tako sam osmislila par likova, napisala nji-hove karakterne osobine. Tada je trebalo predstaviti njihov izgled pa sam se trudila da što bolje na-crtam da bi ih bliže predstavi-la a pisanjem da što više zainte-resujem čitaoce da pročitaju više o njima i o meni istovremeno. U svim mojim pričama unosim sebe na tajanstven način u čemu mi simbolika igra veliku ulogu. - kaže Sofija i dodaje -Danas je teško smisliti nešto novo kada su

gotovo sve ideje već iskorišćene, malo sam istraživala po interne-tu i došla sam do zaključka da je jedino istorija ostala nedo-voljno pokrivena. U svojim ra-dovima slobodno mogu da ko-ristim Cezara i da kažem da mi je on kao istorijska ličnost bio inspiracija. Za moje crteže i za pisanje koristim mnoga pozna-ta dela kao podlogu.-

Sofija ističe svoja dva pro-fesora uz čiju nesebič-nu pomoć dobija i svu

podršku koja joj je potrebna da bi dala sve od sebe i na taj način se izdvojila od drugih.

-Ono u šta sam de-finitivno sigurna je da profesori mogu da budu velika podrška. Tu mislim na profeso-re koji su voljni da mi to budu. Ja bih istakla dva profesora koji mi pružaju veliku podrš-ku. To su profesor srpskog jezika i knji-ževnosti Natalija Tr-bović Toljagić i pro-fesor likovnog Srđan Milodanović. Oni su primetili moj talenat za određene stvari i pomažu mi da ga ra-zvijem u pravom sme-ru. Uživam u njiho-vom društvu i preda-vanju. Van škole do-bijam podršku od ro-ditelja i mojih prijate-lja koji takođe vole da pišu i crtaju pa se me-đusobno podržava-mo.- kaže Sofija

Mada, koliko Sofija uči od svo-jih profesora toliko i profesori

mogu mnogo da nauče od nje: -Sofija je učenica koja sebi po-

stavlja izazove i visoke standar-de. Njena je sreća da potiče iz sti-mulativne sredine, od kuće je po-nela lepo vaspitanje i radne navi-ke, što predstavlja školi obavezu da unapredi njen talenat i oboga-ti je novim znanjima, veštinama i umećem.

Dok kao nastavnik radim sa Sofijom, i postavljam joj dodat-na, kompleksnija i kognitivno

p r o v o k a t i v n i j a obrazovna isku-stva, i sam na-predujem i učim ponešto novo i interesantno.

Ona preuzima ulogu aktivnog istraživača, poku-šava da bude pro-fesionalac, a ja volim da mislim da sam svojevr-sni mentor kakvog Sofija zaslužu-je, nastavnik koji joj pruža podršku, podsticaj i usme-ravanje u dosti-zanju izvrsnosti.- kaže Srđan Milo-danović, profesor likovnog.

Sofija se još od prvog razreda, sa

svojim profesorima, priprema-la da nakon srednje škole upiše likovnu Akademiju, smer za sli-kara ili ilustratora. Zna da će biti teško ali veruje u sebe i u svoj trud: -Mnogo se trudim jer znam da je konkurencija jaka i da je teško upisati taj fakultet pa idem na to da dam sve od sebe i da na-đem nešto čime ću se izdvojiti od drugih.- kaže Sofija.

L. Marjanov

Sofija Radulović, učenica Politehničke škole u Subotici

cezar kao inspiracija

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Talenat koji poseduje Sofija Radulović, učenica GFT 3/13

Politehničke škole u Subotici, je poznat među profesorima i

učenicima ove škole. Na zidovima škole mogu se videti Sofi-

jini radovi. Činjenica da je Sofija u programu IOP3 iz knji-

ževnosti, ilustracije i govorništva, nam govori da sem cr-

tanja poseduje i druge talente. Ovaj program je namenjen

učenicima sa jakim potencijalom i prepoznatljivim dome-

nom darovitosti kakav poseduje Sofija

NOVE obrazovanje 9Broj 881. novembar 2018.

Kancelarija Zaštitnika gra-đana Subotice, u želji da obele-ži 10. decembar, Dan ljudskih prava i da podstakne mlade, pre svega srednjoškolce da razmi-šljaju i pišu o ljudskim pravima, jednakostima, sličnostima i ra-zličitostima u društvu, raspisala je literarni konkurs koji je otvo-ren od 29. oktobra.

Kancelarija Zaštitnika građa-na Subotice već šest godina obe-ležava Dan ljudskih prava. Kon-kurs je otvoren za sve učenike srednjih škola, a teme konkursa su „Razumeti, a ne suditi“ i „Oti-ći ili ostati“.

- Mladi nas prate, mladi gle-daju šta mi stariji radimo. Na ovaj način, kroz literarne sasta-ve, mi stariji možemo da se upo-znamo i sa njihovim stavovima i da nam predoče kako oni posma-traju društvo. – izjavio je Zlat-ko Morosiuk, Zaštitnik građana Grada Subotice.

Konkurs je raspisan na srp-skom, mađarskom i hrvatskom jeziku, a literarni radovi, ese-ji ili pesme se mogu dostaviti na mejl: ljudskaprava@subotica.rs u formatu . doc. Rad može da sa-drži najviše hiljadu reči (dve ku-cane strane A4 format), a uz rad potrebno je dostaviti ime, prezi-me, adresu stanovanja, ime ško-le, razred, mejl i kontakt telefon.

Najbolje radove će birati Komi-sija koja će ocenjivati ideju, ori-ginalnost i kreativnost. Za svako prvo mesto biće dodeljena nov-čana nagrada u iznosu od 8.000 dinara, za svako drugo 6.000 i za svako treće 4.000 dinara. Pobed-nički radovi biće objavljeni na zvaničnoj internet stranici Gra-da Subotice u rubrici Zaštitni-ka građana, a njihovi autori biće obavešteni putem mejla. Sveča-no proglašenje i dodela nagrada održaće se 10. decembra, na Dan ljudskih prava, u Velikoj većnici Gradske kuće kada će se pročita-ti prvi nagrađeni radovi od stra-ne autora.

Konkurs je otvoren do 19. novembra.

J. Tonković

Raspisan literarni konkurs za srednjoškolce povodom obeležavanja Dana

ljudskih prava

Sudbina ljudskih prava zavisi od naših građanaZanimljivom te-

mom „Svetosav-sko zvonce“ oglasi-lo je poziv za učešće na konkursu. Među šestotina i pedese-tak radova u razli-čitim kategorijama istoimeni film zau-zeo je drugo mesto. Lep povod da nje-gove autorke An-đela Vinčić i Jelena Grahovac, učenice 8. razreda OŠ „Sve-ti Sava“ iz Suboti-ce sa svojom men-torkom dr Milan-kom Stankić krenu put Ruskog doma u Beograd.

- Veliki povod i ve-liko uzbuđenje. Tre-balo je u pet minuta složiti tako komplek-snu priču koja nas ra-zlikuje od svih ostalih – jezik kojim nas naša majka zadoji i pošalje u svet. Maternji jezik nije isto što i jezik maj-ke koja bdi i brine šta će da za-živi u jeziku njenog čeda. Čini se da ove tri dame, učenice i njiho-va mentorka, već imaju dobar al-goritam za filmski izražaj, jer sve što su uradile u protekloj škol-skoj godini bilo je zapaženo od onih koji su konkurse raspisiva-li. Tako je prvenac „Potrčko“ koji

je mogao imati samo 59 sekundi našao svoje mesto među izabra-nima na konkursu „Uhvati ide-ju“, film „Delfin“ osvojio je speci-jalnu nagradu za scenario na Re-publičkoj smotri „FILMić 2018“ u Novom Sadu, film „Za zdra-viji Dunav“ „plovi“ zemljama u dunavskom slivu. - istakla je Dr

Milanka Stankić, profesorka srp-skog jezika.

Učenice već uveliko spremaju novu filmsku pri-ču – pišu scenario za film na temu „Kolevka“. Nada-ju se da će neka veština u svemu tome biti unapre-đena zahvaljuju-ći kratkoj filmskoj školi koju je Je-lena pohađala u junu ove godine, a i raduju se po-četku rada „Ško-le za talente“ koja počinje ovih dana u organizaciji Udruženja „Mla-di i igra“.

Mnogo toga ne bi se moglo ostvariti da nije bilo posvećenosti radu, strasti da se ideje pretvore u delo i roditeljske brige. Sve vreme

punu podršku i moralnu i ma-terijalnu pružaju roditelji ove dve devojčice koji svojim prisu-stvom ohrabruju svoje ćerke da se bave umetnošću jer ona ople-menjuje. Njihova nastavnica im pomaže da u svojim namerama i uspeju.

S. N.

Učenice OŠ „Sveti Sava“ krenule put Ruskog doma u Beograd

Jezik moje majke

Anđela Vinčić i Jelena Grahovac sa mentorkom dr Milankom Stankić

Program razmene sred-njoškolaca „Interkultura“, koji u Srbiji postoji od 2008. godine, proslaviće jubilej pr-vog vikenda u novembru u Beogradu, a među učesnici-ma međunarodne konferen-cije biće i predstavnici lokal-nih centara, pa tako i Subotice koja je ove godine domaćin re-kordnih pet đaka iz Nemačke, Turske, Rusije i sa Tajlanda.

Srednjoškolci će ostati u Suboti-ci do kraja ove školske godine, a nji-hovi domaćini su učenici i profesori Gimnazije „Svetozar Marković“. Svi pohađaju Gimnaziju, osim mladog Nemca Timona Baral, koji je u na-šoj zemlji ostvario svoj san da bude učenik Muzičke škole. Njegov host brat je gimnazijalac Miron Petrik Popović.

Učenici poručuju da od prvog trenutka susreta imaju osećaj kao da su odrastali zajedno.

- U Nemačkoj pohađam gimna-ziju i u Srbiju sam došao jer je vaša zemlja jedna od retkih koja u okviru razmene ima muzički program. Svi-ram violončelo, a vaša Muzička ško-la je nestvarno dobra. Oduševljen sam atmosferom i što nas je samo

petoro u razredu. Svi smo kao jedna porodica. Imao sam svoj prvi koncert i sre-ćan sam što su svi učenici koji su na razmeni došli da me slušaju – kaže Timon.

Njegov domaćin je bio u Meksiku u vreme dok je nje-gova majka bila host mama učeniku iz Italije.

- „Interkultura“ mi je po-mogla da bolje shvatim svet i ljude. Postao sam svestan sitnica kojima sam privile-govan. Naučio sam mnogo o drugim kulturama, ali i o svojoj kulturi. Naj-veći utisak na mene su ostavili ljudi. U Meksiku sam doživeo i prvu lju-bav. Stekao sam prijatelje za ceo ži-vot– kaže mladi Subotičanin Miron Petrik Popović. .

Učenice iz Rusije su najbolje sa-vladale srspki jezik. Aljona Jurjev-na Osetrova je ranije bila host se-stra vršnjacima iz Švajcarske, Italije i Tajlanda. Želi da studira u Beogra-du ili Novom Sadu.

- Primetila sam da ovde svi jedu

mnogo hleb, meso i piju puno kafe. Prvi put sam probala pečeni kesten i nije mi se svideo, a ostalo je odlično, naročito supe i testa. Oduševilo me je kada je host baka napravila sos od višanja uz meso – kaže Oljena koja osim srpskog u porodici domaćina uči i mađarski jezik.

Gimnazijalka Veronika Budmir je host sestra Tajlanđanki Pimča-nok Čiaratanakul koju zovu Najs. Gošća pohađa privatnu školu za de-vojke u blizni Bankoka.

- Svima u svojoj domovini ću pri-čati da je vaša zemlja divna. Na Taj-landu, ako treba da krenemo u ško-lu u osam sati, budimo se u šest ča-sova, spremamo se i tako umiveni, okupani i obučeni, ponovo ležemo

u krevet do polaska. To svi radimo što je za moju host sestru bilo čudno - kaže Najs.

Fatih Mert Deniz je iz Turske. Dolazi iz veli-kog grada zbog čega mu u Subotici prija mirniji način života. Kaže da je u Srbiji našao mir.

- Subotica je miran grad i možete sresti na ulici iste ljude tri puta u jednom danu što je za

mene bilo nezamislivo. Želeo sam da idem u Belgiju, ali sada ne ža-lim što sam ovde i ponovo bih do-šao. Ovde se ne osećam kao stranac – kaže Fatih.

Ruskinja Darja Sentjakova Ser-gejevna je već bila u Srbiji, boravi-la je mesec dana u Beogradu i na Zlatiboru.

- Prvi put sam ovde videla sina-gogu i tako lepu arhitekturu. Hra-na je interesantna. Volim vaše čor-be, i to što pijete puno domaće kafe. U Rusiji pohađam privatnu medi-cinsku školu, svaki dan imam deset časova i nemam slobodne vikende. Ovde mi se sviđa što profesori lepo i detaljno objašnjavaju gradivo – za-ključila je Darja. V. K. B.

Program razmene srednjoškolaca „Interkultura“ obeležava 10 godina

novi vidici kroz interkulturu

Građani sveta- Osnivač i predsednica “Interkulture” je Ivana Gazikalović –

Pavlović, koja je i sama svojevremeno bila na razmeni u SAD. To-kom deset godina 168 učenika iz Srbije je bilo u inostranstvu, a 172 je došlo. U Suboticu je prvi učenik na razmenu došao iz Čilea 2012. godine. Zatim smo ugostili decu iz Turske, Belgije, Italije, Nemačke, ali i naši đaci su odlazili u druge zemlje. Ostvarili smo i razmene odeljenja - kaže profesorka engleskog jezika i volonter-ka “Interkulture” Gordana Budanović iz Subotice.

društvo/grad10 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

U akciji besplatnih preventivnih pregleda u Opštoj bolnici Subotica

Pregledano 192 pacijenta

Na akciji besplatnih preventivnih pregleda koja je održa-na u nedelju 28.oktobra, u Opštoj bolnici Subotica, pregle-dano je 192 pacijenta, a pruženo 260 usluga.

Kako je saopšteno iz piar službe te ustanove, na mamo-grafskom pregledu pregledan je 25 žena, ultrazvučni pre-gled abdomena prošlo je sto građana, dok su laboratorij-ske analize krvi na holesterol i trigliceride urađene za 135 osoba.

- U akciji preventivnih pregleda, učestvovalo je 28 zdravstvenih radnika, lekari specijalisti radiologije, gine-kologije i akušerstva, specijalista kliničke biohemije, me-dicinske-sestre tehničari, radiološki i laboratorijski teh-ničari - rekla je Suzana Obradović, piar Opšte bolnice Subotica.

A. Šiška

U Domu za decu ometenu u razvoju Kolevka počela sanacija sanitarnih čvorova

U planu i dva dnevna boravka U Domu za decu ometenu u razvoju "Kolevka Subotica" počela sanacija sanitarnih čvoro-

va. Sredstva za adaptaciju obezbedila Pokrajina, a najavljeno je, da će uslediti i prostor za dva dnevna boravka za korisnike.

U Domu za decu ometenu u razvoju "Kolevka Subotica" počeli su radovi na adaptaciji svih sanitarnih čvo-

rova u prizemlju zgrade.- Prošle nedelje smo počeli sa adaptacijom svih sanitarnih čvorova u prizemlju, a novac za rekonstrukci-

ja kupatila obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u visini od 4 miliona dinara. Postojeća kupatila bila su u dobrom stanju, ali ih je potrebno prilagoditi uzrastu dece budući da se pomerila starosna granica štićenika, pa je potrebno prilagoditi kade, tuševe i ostalu opre-mu. Završetak radova očekuje se tokom novembra - kaže za naš list, dr Nenad Kozomora, direktor subotič-ke "Kolevke".

Pored radova koji su u toku na sanitarnim čvorovima u prizemlju, očekuje se adaptacija i ostalih u toj usta-novi, a u planu su i dva dnevna boravka za korisnike.

- U narednom periodu u "Kolevci" se očekuje i početak radova na proširenju zgrade, budući da je Pokra-jinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova letos obezbedio 10 miliona dina-ra za dogradnju dva dnevna boravka, kada je "Kolevka" dobila i 2,9 miliona koji su uloženi u izradu Jedin-stvenog informacionog sistema - pojašnjava Kozomora.

Kako je najavljeno iz Uprave "Kolevke Subotica", radovi na prostoru za dnevne boravke trebalo bi u zavisno-sti od vremenskih uslova da se završe do februara naredne godine. A. Šiška

Ukupan broj žrtava nasi-lja od početka godine je 371, što je za 75 odsto više, u od-nosu na period prošle go-dine, kada je evidentirano 212 žrtava nasilja u porodi-ci, tvrde u subotičkom Cen-tru za socijalni rad. Fizičko nasilje nad ženama, i dalje je ubedljivo najzastupljeni-je u partnerskim odnosima, a ne retke su i pretnje ubis-tvom, kažu u Centru.

U subotičkom Centru za so-

cijalni rad kažu, da kada je reč o porodičnom nasilju i ove go-dine, najveći broj žrtava nasil-ja su - žene. Ukupan broj žrtava nasilja od početka godine je 371, što je za 75 odsto više, u odnosu na period prošle godine, kada je evidentirano 212 žrtava nasilja u porodici.

Žene često i ne znaju, da su u nasilnom odnosu

Kao jedan od detektovanih problema kada je reč o nasilju u porodici ili partnerskom odno-su je pojava, da žene često nisu u mogućnosti ni da prepoznaju da su u nasilnom odnosu.

- Ovde uglavnom govorimo o deskreditacijama tipa - da je žena loša majka, loša domaći-ca, da ništa ne zna, da je nes-posobna. Ona to ne prepozna-je kao vid psihološkog i verbal-nog nasilja, već smatra da su to njene karakteristike, a time joj se narušava samopouzda-nje, loše se oseća i potreban joj je dugotrajan prishoterapijski rad kako bi uvidela šta je sušti-na njenog problema. Problem je i što žene takođe često, ne prepo-znaju ni različite oblike nasilja. I tokom ove godine, najviše pri-java smo imali u oblasti fizičkog nasilja, ali i neki vid emotivnog nasilja - poput pretnji ubistvom - objašnjava Rada Božić, dipl socijalni radnik i TA savetnik, u

subotičkom Centru za socijalni rad.

Ona navodi da mnogi vidovi nasilja tzv. "suptilnog" nasi-lja, ostaju neprijav-ljeni i neprocesuira-ni. Naprimer, skoro da, kaže Božić, uop-šte nema prijaveljenog ekonomskog i socijal-nog nasilja, tipa soci-jalne izolacije.

- U ekonomsko na-silje spadaju situaci-je kada žena ima za-branu pristupa za-jedničkim resursima, ograničavanje pristu-pa zajedničkoj imovi-ni, prodaja ženine imovine, ra-sprodaja i trošenje njenih sred-stava, rigorozna kontrola kuć-nog budžeta i drugi, tako da prilikom svakog dolaska iz pro-davnice, ona mora prikazati ra-čun i slično. Kada se radi o so-cijalnoj izolaciji, ona je vrlo spe-cifična i suptilna, podrazumeva kontrolu kretanja i kontaktira-nja sa rodbinom, prijateljima, kolegama, telefona, lične pošte, sprečavanja da se zaposli. To se

uglavnom radi kao vid "brige i zaštite" žene od strane partnera, pa često i same žene, prihvata-ju da je ta izolacija, dužnost po-rodične žene. Ovi vidovi nasilja su karakteristični za patrijar-halna društva u kojima vladaju predrasude koje se zasnivaju na ideji o inferiornosti žena i ideje o bitnijoj poziciji muškarca. Na-žalost, u ove predrasude i dalje veliki broj žena i same veruju i prihvataju ih - kaže Rada Božić.

Novi Zakon - doneo brojne benefite za žrtve

nasilja

U centru za socijalni rad kažu, da je akutno nasilje prepoznato, prijavljeno i procesuirano, i tu spadaju fizičko ili kombinovano nasilje, a uglavnom gde ima fi-zičkog, ima i svih drugih vidova nasilja.

- Institucije su dužne kod ovog nasilja da procene bezbednost žrtve i izrade Plan zaštite, koji sadrži i psihoterapijski tretman, kojeg sprovodi naše Savetovali-šte u Centru. Tretman je usme-ren na oporavak i pružanje po-drške ženi, njeno ozdravljenje, jer se tokom dugotrajnog nasi-lja, uglavnom narušava i fizičko

i psihičko zdravlje žene, a potre-ban je i dug proces, kako bi žena ponovo uspostavila kontrolu nad sopstvenim životom. Obzi-rom da ove godine ima 75 odsto više prijavljenih slučajeva nasi-lja nad ženama, to je dokaz da je uspela naša senzibilizacija jav-nosti o svesti da se o nasilju ne ćuti, i da ga treba prijaviti. Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, doneo je brojne pogod-nosti, pa se tako počinioc nasilja može udaljiti iz stana odnosno kuće, bez obzira na vlasništvo, a policija kao hitnu meru može da odredi zabranu prilaska žrtvi na 48 časova, a sudski produžiti za još 30 dana. Žena u takvim situ-acijama shvata da se može za-štititi, a Zakon joj je vratio pove-renje u institucije. Postoje i slu-čajevi, da su žene počinioci na-silja, ali to je zanemarljiv proce-nat i uglavnom se tu radi o že-nama koje su i same dugo trpe-le nasilje, pa se tu radi o nekoj vrsti "uzvraćenog" nasilja - od-nosno - nasilja "trenutnog" tipa - kaže Rada Božić.

Novi Zakon o sprečavanju na-silja je dakle ženama žrtvama nasilja, doneo brojne benifite - mnogo bolje su zaštićene od nasi-lja polugama sistema i nadležnih

institucija, umrežene su institu-cije koje se bave ženama žrtvama nasilja - policija, Centar za soci-jalni rad, Tužilaštvo, Sud, a raz-mena informacija i hitno delo-vanje su daleko bolje nego rani-je. Ranije, je pre recimo pet godi-na bilo da se nasilje prijavi, pa se ne reaguje odmah, te je ispadalo da žena nije dovoljno brzo zašti-ćena. Sada je to drugačije, ti po-stupci su hitni, kažu u subotič-kom Centru za socijalni rad.

Prema novom Zakonu, a pre-ma podacima Savetovališta u Centru za socijalni rad u Subo-tici, izrečeno je 164 hitnih mera na 48 sati, 57 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 107 mera privremene zabrane kon-taktiranja i prilaska žrtvi nasilja. Istovremeno, Osnovni sud je pro-dužio 150 hitnih mera na period od 30 dana, a u posmatranom periodu, izrečene su tri mere za-štite od nasilja prema porodič-nom zakonu na godinu dana.

A. Šiška

U odnosu na prošlu godinu, Centru za socijalni rad u Subotici, prijavljeno 75 odsto više slučajeva nasilja nad ženama

fizičko nasilje i dalje najzastupljenije

Pretnje ubistvom - povećane

Kada je u pitanju nasi-lje "pretnja ubistvom", ra-zličiti su razlozi, tvrde soci-jalni radnici, a uglavnom je to neka opsednutost partne-rom, i neka ideja da on bez nje ne može da živi, kada ona želi da ga napusti. U ta-kvim slučajevima, kažu u Centru, muškarci bukvalno prete ženi da će je ubiti, jer ne žele da ona izađe iz tog odnosa, a kamoli da je vide s nekim drugim. U posled-nje vreme, detektuje se veći broj prijavljenih pretnji ubi-stvom Centru.

Najviše prijava stiže u policiju

Od početka godine, najve-ći broj žrtava nasilja, prijav-ljen je od strane policije, oko 63 odsto. U odnosu na proš-lu godinu, primećeno je zna-čajno povećanje broja prija-va koje stižu iz policije, dok se smanjuje brj prijava sa-mih žrtava i njihovih srodni-ka, tvrde u Centru za socijal-ni rad. Posmatrano po staro-snoj strukturi, podatci Cen-tra za socijalni rad govore, da su i dalje najveći broj žr-tava nasilja odrasla lica od-nosno žene, ali nije zane-marljiv ni broj dece i starijih osoba nad kojima je počinje-no nasilje.Najmanji broj žr-tava su mladi.

NOVE privreda 11Broj 881. novembar 2018.

U RPK Subotica, 2. novembra sastanak Parlamenta privrednika

Kako održati vitalnost kompanije

i konsolidovati poslovanje

•U RPK Subotica, 2. novembra održava se sastanak Parlamenta privrednika u prošire-nom sastavu, a tema Parlamenta privrednika, u proširenom sastavu u RPK je „Kako održa-ti vitalnost kompanije i konsolidovati poslova-nje ”.

PK Srbije, u saradnji sa Ministarstvom privrede, Mini-

starstvom pravde, Međunarodnom finansijskom korpora-cijom - članicom Grupe Svetske banke i uz podršku Vlade Švajcarske, realizuje drugu fazu programa „Rešavanje pita-nja zaduženja i prestanka poslovanja privrednih subjekata u regionu Zapadnog Balkana”.

—Cilj programa je smanjenje rizika poslovanja i unapre-đenje okvira i prakse nesolventnosti, u cilju boljeg položaja poverilaca, zaštite poslovanja ekonomski održivih kompani-ja i sigurnosti ulaganja. Pažnja je posvećena merama za oču-vanje vitalnosti kompanija, pravovremeno reagovanje na zahteve tržišta, ozdravljenje i restrukturiranje poslovanja, kaže Mitar Nikolić, predsednik parlamenta privrednika.

Prof. dr Dejan Erić, iz Beogradske bankarske akade-mije govoriće o temi Kako održati vitalnost kompanije,a o Sporazumnom finansijskom restrukturiranju i medijaciji, govoriće Božana Jakišić, iz PK Srbije, a o Stečajnom po-stupku u funkciji konsolidacije, izlagaće Ljiljana Matić iz Privrednog suda u Beogradu. N.H.K.

U RPK Subotica održana obuka za posrednike u prometu nepokretnosti

Sprečavanje pranja novca u prometu

nekretninama! •U RPK Subotica, održana je obuka za posrednike u pro-

metiu nepokretnosti, na temu sprečavanja i pranja nov-ca, kao i finansiranja terorizma, a na održanim radioni-cama, agentima i posrednicima su predstavljene sve za-konske odredbe koje im predočavaju obaveze iprema dr-žavi i drugim subjektima u vršenju te delatnosti, ali im do-nose i značajno usavršavanje znanja!

Obuka za posrednike u prometu nepokretnosti, o temi sprečavanja

i pranja novca, kao i finansijskom terorizmu, održana je 30.oktobra u Regionalnoj privrednoj komori Subotica.

Ovakva vrsta obuke organizovana je u saradnji sa Upravom za sprečavanje pranja novca i Sektorom tržišne inspekcije.

Posrednici u prometu nekretninama iz regiona, imali su priliku da na obuci u RPK Subotica, na radionicama saznaju sve zakonske regu-lative i obaveze oko tog posla. Takođe imali su priliku da nauče kako se uspešno vrši procena rizika u određenom slučaju.

Kako je istaknuto nacionalna procena rizika ukazuje, da se poslovanje nekretninama nalazi na lestvici delatnosti višeg rizika, kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, objasnio je Stevan Obradović.

Stevan Obradović, samostalni savetnik u Udruženju za trgovinu PK Srbije, naglasio je, da Zakon o sprečavanju pranja novca nalaže, da privredni subjekti koji se bave posredovanjem u prometu nekret-ninama, obavezni su da vrše procenu kako klijenata, tako i kupaca i prodavaca nekretninama, kao i rentijera.

—Vršenje procene podrazumeva potrebna znanja. Agenti nekret-ninama nisu u najvišm riziku kao grupacija, međutim moraju da is-poštuju sve odredbe zakona. Grupacija je bila u inicijativi prilikom predlaganja određenih zakonskih odredbi, što je veoma doprinelo i unapređenju zakona. Time su posrednici nekretninama i dobili sta-tus najmanjeg mogućeg rizika, a svodi se na defeniciju da što je veća procena rizika, time su posrednici pod većom kontrolom i većim obavezama u odnosu sa državom. Neophodno je da posrednici ali i svi drugi učesnici u poslu prometa nekretninama dobiju ili poveća-ju potrebna znanja oko značaja i borbe protiv finansiranja terorizma i pranja novca, poručio je OBradović.

On je naglasio i važnost saznanja posrednika oko uloge organizaci-ja, koje su u sitemu nadležne za takvu vrstu posla, a kojima posredni-ci dostavljaju informacije u slučajevima ako dođu do informacija oko pranja novca ili finansijskog terorizma.

Besplatne obuke oko sprečavanja prqanja novca u prometu ne-kretninama organizovani su u više gradova u Srbiji. N.H.K.

• O Formiranoj

berzi električne

energije, privred-

nici nemaju mno-

go saznanja, šta

sve omogućava

takva berza na

tržištu, koliko bi

to donelo značajne

efekte i koristi,

rekao je direktor

sektora industri-

je Privredne ko-

more Srbije Mi-

roslav Lutovac!

• Sekcija za tekstil

otvara nove šan-

se tekstilnoj grani

industrije!

U Regionalnoj privrednoj ko-mori Subotica, 26. oktobra odr-žana je zajednička sednica od-bora sektora usluga i odbora sektora industrije Privredne ko-more Srbije, a tema zajednič-kog skupa odnosila se na ključ-ne informacije oko digitalizaci-je i novine oko tržišta električ-ne energije.

Pored toga, na sednici je na-javljen i početak dogovora i ana-liza proteklog rada, kako bi se pripremio program za najus-pešnije privrednike i preduze-ća, kojima se svake godine do-deljuje godišnja nagrada RPK. Predložene kandidate i predloge

procenjuje i Komisija Pokrajine, koja verifikuje nagrade za najus-pešnije privrednike i preduzeća tokom godine.

Na skupu u RPK su govorili direktor sektora industrije Pri-vredne komore Srbije Miro-slav Lutovac i sekretar Udru-ženja za energetiku i energet-sko rudarstvo, Privredne komo-re Srbije Petko Šišović.

Lutovac i Šišović su u svojim diskusijama naveli, da je neop-hodan dijalog sa privrednici-ma, kako bi se postigli zahteva-ni standardi u industriji Srbije i na berzi električne energije i u oblasti digitalizacije.

Miroslav Lutovac je naglasio, da je formirana i berza električ-ne energije, o čemu privrednici nemaju mnogo saznanja, šta sve omogućava takva berza na trži-štu i što bi donelo značajne efek-te i koristi.

Direktor sektora industri-je PK Srbije je istakao brojne teme, vezane za robnu razmenu tokom prvih osam meseci i re-zultate, naglašavajući značaj di-gitalizacije u privredi i sektori-ma industrije.

—Digitalizacija u osnovi po-drazumeva visoke standarde au-tomatizacije i energetske efika-snosti. Pri tome, tema obnovlji-vih izvora je već od ranije uklju-čena u procese kojima se mak-simalno pojačava efikasnost.

Tržište električne energije je ve-oma široka oblast, ali u našem sektoru industrije o tome nema dovoljno informacija, pa nije dovoljno ni iskorišćeno, a kako praksa pokazuje i privredni-ci potvrđuju, sektor privrede je uskraćen u tom segmentu savre-mene visoke automatizacije, re-kao je pored ostalog Lutovac.

U RPK Subotica privrednici su pokrenuli u prethodnom pe-riodu inicijativu, da je potrebno da se organizuje Sekcija za tek-stil, a ta inicijativa je realizova-na na sastanku oba odbora, te je i ozvaničeno formiranje Sekcije za tekstil.

Laslo Karai, koordinator industrije u RPK objasnio je ini-cijativu rečima da se radi o gra-ni koja stagnira, ali da bi ponov-nim aktiviranjem takve sekci-je, u sprezi sa inicijativom i mo-gućnostima koje otvara to trži-šte i zajednički izlazak na njega, omogućila bi ponovni napredak tekstilne grane.

—Potiski region, Ada i okol-na mesta potvrda su takvog spe-cifičnog tržišta, koje je tom po-dručju donelo ekspanziju. Ali tr-žište nije uvek stabilno i najsi-gurnije, pa je logično da žele da se oslone na Komoru, da dobiju podršku koja bi osnažila njiho-ve tržišne nastupe, rekao je La-slo Karai.

N.H.K.

U RPK održana sednica dva odbora, Sektora usluga i Sektora industrije

berza električne energije i digitalizacija – veća korist privrednicima

Stevan Obradović: Nova znanja i sigurnija praksa za posrednike na tržištu nekretnina

Laslo Karai, Miroslav Lutovac i Nebojša Ševo

društvo12 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

Apoteka Subotica po peti put uspešno prošla eksterni nadzor Agencije za akreditaciju

zdravstvenih ustanova

Dana 24.10.2018. Apoteka Subotica je po peti put uspešno prošla eksterni nadzor Agencije za akreditaciju zdrav-stvenih ustanova.

Timovi za apotekarsku delatnost, ži-votnu sredinu, ljudske resurse, uprav-ljanje informacijama, procese rukovo-đenja i upravljanja informisali su pro-verivače sa aktivnostima na polju kon-tinuiranog unapređenja kvaliteta rada, zdravlja i bezbednosti korisnika i zapo-slenih. Predstavljeno je funkcionisanje aplikacije E-recept, inovacije softvera, redizajn i unapređenje sajta. Petogodišnje isku-stvo u radu sa programom za proveru interakcija lekova Lexi-Interact, učešće u zdrav-stvenim kampanjama, prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove i kontinuirana edu-kacija kadra govore u prilog činjenici da se zdravlju i bezbednosti korisnika posvećuje posebna pažnja. Zadovoljstvo korisnika i zaposlenih prati se putem anketnih upitnika, a dobijeni rezultati služe kao polazna osnova za samoprocenu i planiranje.

Marketinške aktivnosti usmerene su u pravcu bolje vidljivosti usluga koje pruža Apoteka Subotica (provera terapije, obeležavanje važnih datuma iz kalendara zdrav-lja, savetovanje korisnika, popusti koje korisnici kartice poverenja ostvaruju u na-šim objektima, novouvedeni popusti za penzionere vlasnike penzionerske kartice i dr.) O zaštiti životne sredine Apoteka Subotica brine preuzimanjem neupotrebljivih lekova od građana, recikliranjem elektronskog otpada i korišćenjem biorazgradive ambalaže.

Sve aktivnosti odvijaju se u skladu sa planom rada i usvojenim odlukama rukovod-stva i Upravnog odbora.

Inovativnost, stalno unapređenje kompetencija i timski rad istaknuti su kao glavne prednosti ustanove koja je po rečima proverivača bila i ostala jedan od lidera na polju farmaceutske delatnosti.

Subotica koju (ne)vidi SvakoNEKULTURA

ISPRED KULTURE

Koliko je teško biti kulturan? Pored svih parking prostora u centru

grada, ovaj „građanin” je našao za shodno da svoje vozilo obrazuje parkiravši ga baš ispred biblioteke.

Kulturno, zar ne?!

Foto: D. Malagurski

Krajem prošle nedelje, 25. i 26. oktobra, predstava „Jesenja igra“ Slobodne scene Subotice gostovala je u prestonici Bosne i Hercegovine i naišla na izvan-redan prijem kod kritike i publi-ke. Naiskreniji i najveći kritičari i publika su deca, a ovde su oni

najmlađi - od rođenja pa do tri godine starosti.

Slobodna scena Subotice je sa svojim prvencem ,,Jesenja igra”, već na premijeri u našem gradu, zabeležila veliki uspeh, dok je u Sarajevu prvi put odr-žana predstava ovog tipa koja je

namenjena najmlađima. Preko 200 dece iz sarajevskih državnih i privatnih vrtića uživala su gle-dajući Jesenju igru u vinskoj kući ,,Hedona”, objektu na lokalitetu Poljine, okruženom vinogradom sa prelepim pogledom na ovaj grad.

- Zbog velikog odziva rodite-lja, vlasnika i vaspitača iz vrti-ća, glumice će ponovo gostova-ti na proleće sa obogaćenim re-pertoarom. Ovo je u Sarajevu je-dinstven primer igranja ovakve predstave za najmlađe, pa će ova predstava da bude i uzor mno-gim sarajevskim mladim glum-cima i trupama koji traže svoje mesto u teatru, navodi Sajra Ari-fagić, organizatorka i vlasnica vi-narije u Sarajevu koja je obezbe-dila prostor za subotičke glumice i predstavu ,,Jesenja igra”.

Poruka mladih glumica Slo-bodne scene Subotice, da ukoliko

ne možeš da nađeš svoje mesto pod suncem u Dečijem teatru, gde su želele da igraju - uz malo angažovanja i inicijative, mladi ljudi i umetnici mogu sami sebi da obezbede posao koji vole da rade. Kako se u njihovom sluča-ju pokazalo mogu se postići za-paženi rezultati i veliki uspeh. To je potvrđeno na sceni u Subotici, a sada i u Sarajevu gde su dobi-le ogromne pohvale i priznanje umetnika i publike.

Sledeća predstava Slobodne scene Subotice će se održati u če-tvrtak, 8. novembra u 17 časova u Fabrici zabave. N.Radić

Mlade i talentovane glumice su ponos našeg grada

Slobodna scena Subotice ponosno pred stotinu dece!

Aleksandra Bašić, Jelena Rašković, Sajra Arifagić i Gordana Vukov Ciganjik

NOVE oglasi 13Broj 881. novembar 2018.

NOVEgrad14 Broj 881. novembar 2018.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Zora Pavlović, viša medicinska sestra, dipl. fitoterapeut

Crvena detelina Crvena detelina je

lekovita, cvetovi se sakupljaju od maja do septembra i suše u senci.Koriste se pro-tiv raznih tegoba i bo-lesti. Ženama u me-nopauzi i predmeno-pauzi, zbog obilja bilj-nog hormona estro-gena, može da olak-ša mnogobrojne pro-bleme karakteristič-ne za taj period. Crve-na detelina sadrzi če-tiri različita izoflavo-noida koji su slične strukture kao ženski polni hormon estro-gen, a efikasniji je od soje, jer sadrži od de-set do dvadeset puta više biljnih hormona. Zdravstvene predno-sti povezane sa crve-nom detelinom su brojne i korisna je u lečenju bronhitisa i astme, iz-vrstan je i prirodni protu upalni lek. Koristi onima koji pate od oste-oporoze jer izoflavoni u bilju deluju kao fitoestrogeni koji mogu po-moći u izgradnji gustoće kostiju. Osim toga, crvena detelina pobolj-šava cirkulaciju, nivo dobrog holesterola u organizmu i jača arteri-je. Izvrstan je čistač krvi i jetre. Čaj: 30 g. sušenih cvetova prelijte sa jednom litrom ključale vode i procedite posle 15 minuta. Čaj zasladi-te medom i pijte tokom dana.

Dr Zorica V.Dragaš, specijalista socijalne medicine u ZZJZ

DepresijaDepresivni po-

remećaji pred-stavljaju jedan od vodećih jav-no zdravstve-nih problema sa-vremenog sve-ta. Razlozi leže u činjenici da je depresija najče-šći mentalni po-remećaj u opštoj populaciji.

U najvećem broju slučajeva (67%) depresi-je su rekuren-tne (povratne) ili su hroničnog toka, značaj-no narušavaju kvalitet života i relativno često se završavaju samoubistvom (kod 10%-15% d e p r e s i v n i h osoba).

Milion ljudi izvrši samoubistvo svake godine, a 10–20 miliona pokušava da se ubije. Važno je navesti da su stope samoubistava u Severnobačkom okrugu i u Vojvodini među najvišim u svetu, i to već duži niz godina. Depresivni poremećaji se neretko udružu-ju sa drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima, što otežava dijagnostiku, kao i lečenje.

Radmila Nađ- Sviđa mi se Suboti-

ca. Ima dosta izlazaka za mlade, ima i za nas starije dobi. Ja sam inače iz Som-bora, ali zaista mi se Subo-tica dopada, kada god do-đem, puna sam utisaka.

Eva Farkaš- Rođena sam u Suboti-

ci, zato je volim. Toliko je volim, da sam pupčanom vrpcom vezana za ovaj grad.

Slobodan i Vera Dotlić

- Mi nismo odavde, prvi

put smo ovde, šetamo i utisci su nam sjajni. Grad-ska kuća je divna građevi-na, i Korzo vam je lep. Ina-če smo iz Beograda.

Miljana Crnogorac - U ovom gradu mi se

dopada sve od ljudi do građevina. Upravo zato sam čekala da završim fa-kultet i ponovo se vratim u rodni grad iz Novog Sada. Smatram da Subotica ima dovoljno mesta za izlaske, od raznih ugostiteljskih objekata i manifestacija, gde svako može da pronađe nešto za sebe.

Miloja Slijepac

- Živim u Nemačkoj i če-sto dolazim u Suboticu jer mi tu živi kum. Oduševljen sam Gradskom kućom i svaki put kada dođem čini mi se sve lepša. Za Novu Godinu sam planirao da ponovo dođem kako bih je proveo sa mojim kumovi-ma u ovom divnom gradu sa najlepšom Gradskom kućom.

A. Šiška

Zašto volim Suboticu?Anketirali smo sugrađane zašto vole Suboticu

i šta im se dopada u našem gradu.

•Premijera poznatog dela Miroslava Krleže „Sprovod u Terezijanburgu” biće održana u pozorištu "Kosztolányi Dezső", 6. novembra.

Posetioci pozorišnih predstava imaće u Su-botici priliku da vide premijeru predstave pre-ma poznatog pisca Miroslava Krležae, „Sprovod u Terezijanburgu”.

U predstavi će posetioci imati priliku da čuju mnoge reminiscencije o zagađenju vazduha i vode, o opasnosti od poplave, o metastazi gluposti i nar-cizma, o osveti netalentovanih, o sahranjivanju is-tine, a to poručuje i rediteljka predstave.

Reditelj predstave je Anđelka Nikolić, a premi-jera se održava 6. novembra u pozorištu "Koszto-lányi Dezső" Trg žrtava fašizma 5. u 19 sati i 30 minuta, a karte se mogu obezbediti putem mejla desire.b.eva@gmail.com

Kornelija Goli i Isidora Milosavljević su drama-turzi predstave, Olga Mrđenović je scenograf i ko-stimograf, kompozitor Draško Adžić, Aniko Kiš - scenski pokret a u predstavi igraju glumci Ma-rija Bergam, Gabor Mesaroš, Boris Kučov i Bojan Žirović.

Premijerno izvođenje u beogradu je 31. okto-bra, na sceni BITEF teatra, a zatim u Subotici 6. novembra.

Anđelka Nikolić, rediteljka predstave uputila je poštovaocima teatra sledeće poruke.

„Nedavno sam, pred spavanje, pročitala Ander-senovu bajku u kojoj se, uzgred, pominje najmlađa ćerka nekog cara, koja je imala nezgodnu osobinu: govorila je istinu. Nju zato niko nije hteo, „i imaće puno vremena da šije pogrebnu košulju“, prime-tio je turobni pripovedač i nastavio da razvija fa-bulu o drugim, uspešnijim likovima. Nedugo po-tom, slušala sam emisiju o predlogu da se ukine predmet filozofija u našim školama. Sagovornik, čijeg se imena ne sećam, uporedio je filozofiju sa vazduhom: ne razmišljamo na dnevnom planu o tome da li nam je neophodan, ali kako bismo živeli bez njega?”

Nikolić upućuje posetioce i čitaoce, da između

ova dva događaja, dogodio se i neslavni pokušaj grupe građana Savski nasip da prošeta na potezu od bloka 45 do kanala Galovica na Novom Beogra-du, u cilju buđenja svesti o katastrofalnim posledi-cama divlje gradnje na ovom delu priobalja.

„Stasiti naoružani policajci, nemi i tupog pogle-da, branili su besne vlasnike ilegalno podignutih vikendica - od žena, dece, šetača pasa i biciklista. O zagađenju vazduha i vode, o opasnosti od poplave, o metastazi gluposti i narcizma, o osveti netalento-vanih, o sahranjivanju istine - je i ova naša preds-tava”, navodi rediteljka.

Objašnjava, da reč sprovod iz naslova čuvene Krležine pripovetke ne odnosi se samo na sahra-nu glavnog junaka, oberlajtnanta 17. pukovnije i doktora matematike Gejze Ramonga, već i na kraj jednog sveta – Austrougarske monarhije.

„U četvrtak 31.10.1918, tačno sto godina pre naše premijere, prestala je da postoji država u kojoj je živelo približno 23,5 miliona Slovena, 12 miliona Nemaca, 10 miliona Mađara, 3 miliona Rumuna i 2,5 miliona „ostalih“ naroda. Zanimljivo je razma-trati uzroke i posledice ovog kraja danas, u regio-nu koji još uvek nosi tragove raspada jedne druge multinacionalne i multijezične države, a teži novoj integraciji u okviru velike evropske zajednice, koja je takođe u krizi”, otkirva nam rediteljka premije-re čuvenog Krležinog dela „„Sprovoda u Terezijen-burgu”, Anđelka Nikolić.

Anđelka Nikolić diplomirala je na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih ume-tnosti, u klasi profesora Slavenka Saletovića i Lju-bomira Draškića, i na Katedri za francuski je-zik Filološkog fakulteta u Beogradu. Režirala je tridesetak predstava u Beogradu (Jugoslo-vensko dramsko pozorište – JDP, Atelje 212, Na-rodno pozorište u Beogradu, BITEF teatar, Malo pozorište „Duško Radović“), Novom Sadu, Kikin-di, Zrenjaninu, Subotici, Vršcu, Kragujevcu, Cel-ju, Ljubljani, po delima klasičnih pisaca (Sofokle, Šekspir, Gogolj, Breht, Jonesko, kao i savremeni-ka Lagars, Semenič, Dimitrijevića i drugih pozna-tih nam pisaca.

Nada K. Harminc

U pozorištu Kosztolányi Dezső, 6. novembra velika premijerna predstava

Premijera Krležinog„Sprovoda u Terezijenburgu”

NOVE istorija Grada 15Broj 881. novembar 2018.

Za neke oslobo-

đenje, za druge

okupacija, za tre-

će nešto treće...

ulazak Subotice

u sastav Srbije ni

nakon 100 godi-

na nije istražen

u svim pojedino-

stima. Naprotiv,

može se reći da

potpunija istra-

živanja tek pred-

stoje, jer su na-

kon decenija uz-

držanih odnosa

između Beogra-

da i Budimpešte

tek sada stvore-

ni uslovi za slo-

bodniji protok

znanja i iz obla-

sti istorije.

Ove godine navršava se 100 godina otkako je Vojvodina (Banat, Bačka, Baranja) vo-ljom 757 poslanika delegira-nih od mesnih narodnih odbo-ra na Velikoj narodnoj skup-štini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu 25. no-vembra 1918. prisajedinjena Srbiji. U susret ovoj stogodiš-njici Muzej Vojvodine je pre-duzeo opsežne pripreme za otvaranje posebnog odeljenja – Muzeja prisajedinjenja 1918. Istorijski arhiv Subotice pak vodeći računa i o različitim tu-mačenjima istorije, obeležio je ovu stogodišnjicu 11. po redu arhivističkim skupom pod na-zivom Promena imperiuma (vlasti) 1918. godine. Kako god nazvao ovaj proces – oslobo-đenje, ujedinjenje, okupacija... – istoričar ne oslobađa sebe obaveze da događaje prikaže što celovitije u duhu Rankeo-ve izreke wie es eigentlich ge-wesen (kako se zaista desilo). Budući da je o nekim pojedino-stima ovog procesa već pisano u ovim novinama, te na sajtu

subotica.com (u tekstu Vreme-plov: Oslobođenje i ujedinje-nje u Subotici 100 godina ka-snije) ovom prilikom ću samo dati širi istorijski kontekst i ukazati na par izvora koji su promakli budnom oku subotič-kih istraživača.

Posle četiri godine iscrplju-jućeg rata (1914-1918), najra-zornijeg u istoriji čovečanstva, Austro-Ugarska monarhija podlegla je septembra-oktobra 1918. pred udruženom ofanzi-vom pre svega srpskih, a zatim i francuskih i britanskih sna-ga (proboj Solunskog fronta), te brojnim nagomilanim unu-trašnjim problemima. Kao re-zultat svega toga, u Budimpešti je izbila revolucija hrizantema (28-31. oktobra). Na vlast je doveden liberalni grof Mihalj Karolj. Prekinute su držav-nopravne veze sa Bečkim dvo-rom. U cilju očuvanja postoje-ćih granica, zagarantovana su do tada krnjena prava i slobo-de svih stanovnika Mađarske bez obzira na njihov jezik i ve-roispovesti. U isto vreme odlu-kom Hrvatskog sabora od 29. oktobra raskinute su državno-pravne veze Trojedne kraljevi-ne (Hrvatske, Slavonije i Dal-macije) sa Austro-Ugarskom i osnovana Država Slovenaca, Hrvata i Srba. Pod pritiskom Antante mađarska vlada potpi-sala je 13. novembra u Beogra-du sporazum o primirju, kojim se obavezala da će srpskoj voj-sci predati teritoriju obeleženu sledećim linijama. Na istoku: Oršava – Mehadija – Karanse-beš – Lugoš – Arad; na severu:

rekom Mureš do Segedina i da-lje linijom Segedin – Baja – Pe-čuj – Barča; na zapadu: rekom Dravom od Barče do Osijeka i dalje železničkom prugom od Osijeka do Šamca na Savi.

Događaji u Budimpešti i Za-grebu nisu mogli ostati bez uti-caja na Suboticu. Krajem ok-tobra održan je sastanak viđe-nijih Srba iz Vojvodine u Laj-oša Košuta 8 (sadašnji Kor-zo 8) u stanu Manojlovića na kome je doneta odluka o for-miranju srpskih narodnih od-bora širom Vojvodine. Nepo-sredno nakon toga, kerski žu-pnik Blaško Rajić našao se u Zagrebu, upravo tih dana kada je Hrvatski sabor proglasio ot-cepljenje Hrvatske od Austro-Ugarske. Međutim, ubrzo je shvatio da će moći više postići za svoje Bunjevce u saradnji sa vojvođanskim Srbima i nado-lazećom srpskom vojskom. Na-ime, u drugoj polovini oktobra 1918. u Novom Sadu je osno-van Srpski narodni odbor. Na-metnuvši svoju vlast svim osta-lim odborima u Banatu, Bač-koj i Baranji, prvo srpskim, a onda i bunjevačkim, slovačkim itd., izdao je 17. novembra pro-glas o sazivu Narodne skup-štine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu. Usko-ro nakon toga usledili su izbori za spomenutu skupštinu širom Vojvodine pa i u Subotici (24. novembra). Overen prepis za-pisnika ove skupštine čuva se u Rukopisnom odeljenju Ma-tice srpske pod signaturom M. 7417. Njen sadržaj glasi:

Zapisnik vodjen na izbornoj

skupštini održanoj u Suboti-ci 24. novembra 1918 god. po nov. kal. radi izbora izaslani-ka za narodnu skupštinu Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, koja će se u Novome Sadu odr-žati.Predsedava: Šimon Milo-danović predsednik S. B. N. O.

Predsednik u prisustvu 5000 izbornika otvara izbor-nu skupštinu i određuje dr. Jo-vana Petrovića, tajnika B. S. N. O. da vodi pero. Odredju-je: dr. Babijana Malagurskog i dr. Jocu Manojlovića za iz-borne časnike. Dr Jovan Pe-trović perovodja uzima reč i čita proglas S. N. O. u Novome Sadu od 17. nov. 918 i tuma-či cilj ove izborne skupštine. Po određenju B. S. N. O. ima 70.000 Bunjevaca, a po iskazu subotičkog i šandorskog prav. paroh. zvanja ima 5000 Srba pravoslavnih. Prema tome se ima birati 75 izaslanika. Pred-laže ovu braću i sestre za iza-slanike [sledi spisak od 75 ime-na – napomena V. N.]... Ova se lista jednodušno prima na što predsednik proglašuje gore imenovane za izaslanike na narodnu skupštinu i završu-je zbor. U Subotici 24. stude-nog 918

Manje je poznata činjenica da su i bajmočki Bunjevci dali divljenja vredan doprinos pro-meni vlasti. Premda su činili samo 1/3 stanovnika Bajmoka (ostale 2/3 činili su finansijski bolje stojeći Mađari i Nemci) formirali su svoj narodni od-bor. Kao njegovi viđeniji čla-novi spominju se Lazo Bešlić, Antun Horvatović, Gabor

Bašić i Stipan Budanović. Na izbornom zboru 17. novem-bra za predstavnika Bajmoka na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu izabran je Fra-njo Greguričević.

Godina 1918. predstavlja samo uvod u velike istorijske promene. Nakon zime 1918-1919. obeležene oskudicom u svemu i svačemu, usledili su ništa manje burni događaji. Dana 4. februara 1919. mini-star unutrašnjih poslova Sve-tozar Pribićević šalje pred-sedniku Narodne uprave za Bačku, Banat i Baranju Joci Laloševiću telegram, tražeći da mu se hitno dostave „podaci o naseljenju po narodnostima u Baranji i županiji Zala, jer ih madžarska statistika ne daje tačno“. „O tome potražite oba-veštenja i od bunjevačkog sve-štenika u Subotici g. Gulano-vića i od njihovog književnika Mandića, kojima pošljite hit-no nekoga. Tako isto molim za podatke o Bunjevcima i osta-lim Slovenima je li ko u Bara-nji tako isto i u Bačkoj naro-čito za srez Baja, Bačalmaš pa ako je mogućno i a za celu Bač-ku. Molim priberite odmah po-trebne podatke i najhitnije mi pošaljite“, piše u nastavku (Ar-hiv Vojvodine). Dakle, borba za kontrolu nad Bačkom, Bara-njom i Banatom do linija odre-đenih Beogradskim primirjem je završena, ali borba za među-narodno priznanje novoosno-vane Kraljevine SHS u dotič-nim granicama tek je počela.

Vladimir Nimčević

Promena vlasti u Subotici 1918. godine

NOVEreklame16 Broj 881. novembar 2018.

060/052-44-13

063/12-50-265

MaŠinSka izrada ceMentne koŠuLjice

teL: 063/73-29-625

email: kurusic.kosuljica@gmail.com

kuruŠiĆ

NOVE društvo 17Broj 881. novembar 2018.

U organizaciji Društva kolekcio-nara Subotice, u subotu, 20. okto-bra, od 9 do 14 časova, u velikoj sali Nepkera, održan je 78. po redu Me-đunarodni susret kolekcionara.

Tradicionalni susret subotičkih kolek-cionara jedan je od najznačajnijih ove vr-ste u Subotici. Ovom prilikom, na istom mestu, susreli su se kolekcionari i ljubite-lji numizmatike, filatelije, starih fotogra-fija, razglednica, značaka, satova, knjiga,

odlikovanja, nakita, slika i raznih drugih umetničkih predmeta, tako da je i ovogodiš-nja ponuda antikviteta bila izuzetno bogata. Ova manifestacija nije služila kolekcionari-ma samo za prodaju, kupovinu i razmenu starih predmeta, već je bila i prilika za dru-ženje i prijateljstvo koje kolekcionari negu-je dugi niz godina. Ulaznica, koja je košta-la 100 dinara, ove godine bila je u obliku ra-zglednice u boji, štampana u svega 400 nu-merisanih primeraka povodom godine kra-lja Matije Korvina prikazujući njegov spo-menik postavljen ove godine u Subotici.

- Ovaj susret dosta je poznat i popula-ran zato što dolaze, pre svega, ljudi iz Hr-vatske, Mađarske, Čehoslovačke, kao iz cele bivše Jugoslavije. Karakteristika ovog susreta je što nije specijalizovana berza. Tu mogu da dođu ljudi koji imaju različite

afinitete, bez obzira na to šta sakupljaju, a isto tako mogu da dođu i da izvrše pro-cenu nekog predmeta koji oni imaju, a ne žele da ga prodaju, već žele da ga i dalje zadrže. Ja konkretno sakupljam značke vezane za Suboticu i za Vojvodinu, a izdao sam i knjigu „Sportska društva Subotice na značkama od 1876. do 2017. godine“. – izjavio je Novak Mirkonj, subotički ko-lekcioner i član Društva kolekcionara Su-botice, dodavši da su kolekcionari pose-

ban soj ljudi zato što oni svojim kolekcija-ma doprinose da istorija živi i dalje.

Kolekcionarstvo definitivno nije samo hobi, već i ogromna ljubav i strast.

- Satove sakupljam već dvadeset godi-na. U početku, to je bio isključivo hobi, ni-šta nisam prodavao, samo sam kupovao. Od malena gajim ljubav i strast prema sa-tovima. Sada u svojoj kolekciji imam oko 600 komada, uglavnom su to džepni i ruč-ni satovi koji datiraju od 1830-te pa sve do danas. Cene se kreću od 15 do 1000 eura, a one zavise od modela, proizvođača, kao i mehanizma koji se nalazi unutra. – ista-kao je Branislav Popović, kolekcionar i izlagač iz Novog Sada.

Na samoj manifestaciji bilo je oko 200 izlagača i oko 350 posetilaca.

J. Tonković

Nakon nedelju dana od posete dece OISŠ "Žarko Zrenjanin" me-snoj zajednici "Peščara", uzvraće-na je poseta toj subotičkoj školi. I ovoga puta, umetnici slikarske ko-lonije Šandora Kerekeša, rukovod-stvo MZ "Peščara" i deca Škole, družili su se i stvarali zajedno, tre-nutke za pamćenje.

Saradnja OISŠ "Žarko Zrenjanin", MZ

"Peščara" i likovne kolonije Šandora Ke-rekeša, nastavljena je i ove nedelje. U više nego srdačnom druženju, slikari su imali priliku da se upoznaju sa školom i načini-ma rada sa decom.

- Nakon samo nedelju dana od naše posete, domaćini smo našim cenjenim

gostima a tada domaćinima, slikarima kolonije Šandora Kerekeša, rukovodsvu MZ "Peščara", i Dariji Ilić slikarki, koji su nam poklonili tri izuzetno lepe i vred-ne slike. One sada krase zidove naše ško-le i živopisno "pričaju" o simbolici živo-ta dece sa smetnjama u razvoju. Kao do-maćini ovoga puta, pokazali smo im sre-dinu u kojoj se naša deca vaspitavaju i obrazuju, kako to praktično izgleda u ka-binetima - rekla je Dragana Vučko-vić, direktor OISŠ "Žarko Zrenjanin" u Subotici.

Šandor Kerekeš, mentor likovne ko-lonije podvukao je da je umetnost najhu-manija komunikacija između dece i odra-slih. Svako dete je slikar, i svako ume uz uslove i prostor, da izražava svoje ide-

je, a slikar tu može dodati svoju stručnu dimenziju,rekao je Kerekeš.

Začetnik ideje druženja slikara i dece Škole "Žarko Zrenjanin", Aleksandar Ranković, predsednik Skupštine MZ "Peščara" kaže, da će saradnja biti nastav-ljena, te da mu je čast što je uzvraćena po-seta Školi "Žarko Zrenjanin".

U OISŠ "Žarko Zrenjanin" najavljuju zajedničku ideju u kojoj će ta Škola biti domaćin likovnoj koloniji Šandora Kere-keša, gde će se slike naći na aukciji a biće namenjene u humanitarne svrhe. Klica stvaranja utkana je u našu decu, jer nije samo dato, nego i zadato u detetu, zaklju-čuje tim povodom, direktor Škole, Draga-na Vučković. A. Šiška

OISŠ Žarko Zrenjanin u Subotici ugostila slikare kolonije Šandora Kerekeša i rukovodstvo MZ Peščara

Deca u šarenilu boja i osmeha

Jesen u mojoj ŠkoliU okviru posete slikara deci OISŠ

"Žarko Zrenjanin", učenici prvih, drugih i trećih razreda, izveli su pri-godan program na temu jeseni. Koli-ko je rada uloženo u decu sa smetnja-ma koja su na više nego perfektan na-čin, a neka i u kolicima, okretali kišo-brane, braneći se od kiše, plesali i pe-vali u krug, prisutni su mogli videti, a kanule su i suze sreće. Kišovitu jesen, deca su svojim umećem "pretvorila" u živopisno, sunčan dan. Prikazan je i kratak dvominutni film o Školi.

Održan 78. Međunarodni susret kolekcionara u Subotici

Čuvanje prošlosti od zaborava

Nakon što je u javnost dospela priča o R. V. iz Su-botice kome nijedna ban-ka nije htela da zameni 600.000 dinara sakuplje-nih u metalnim apoenima po 20 dinara i problema koje je imao prilikom kupo-vine metalnim novcem, re-agovala je Narodna banka Srbije i rešila mu problem.

- Zaista mi je Narodna banka pomogla i ja sam im veoma zahvalan. Pozvali su me i rekli da su čuli za moj problem i da će mi izaći u susret ako još uvek ni-sam zamenio sav novac, koji sam počeo da trošim upravo po njiho-vom savetu. Već za sutradan su dogovorili da novac koji mi je

preostao u kovanicama po 20 di-nara, oko 200.000 dinara, od-nesem u jednu banku u Suboti-ci i da mi ga zamene. Predstavnik NBS mi je dao svoj broj telefona i rekao ako u banci budu pravi-li problema da ga odmah pozo-vem, međutim, kada sam odneo kovanice oni su znali o čemu se radi i nisam imao problema – kaže R. V.

Zahvalan je veoma NBS, jer bez njih bi verovatno još neko vreme morao da menja po malo svoje metalne novčice koje je sa-kupljao čak sedam godina.

Naime, R. V., koji i dalje želi da ostane anoniman radi bez-bednosti svoje porodice, supruge i deteta, započeo je 2011. godine

nesvakidašnji vid štednje. Sa-kupljao je isključivo metalne dvadesetodinarke.

Ubrzo je shvatio da mu hobi obezbeđuje odličan vid štednje. Pošto se u međuvremenu oženio, a štednu kasu je napunio sa čak 600.000 dinara, odlučio je da novac potroši na izgradnju poro-dične kuće. Tada su i počeli nje-govi problemi.

- Niko nije želeo da primi moju metalnu ušteđevinu. Nijed-na banka. Kada su u banci u ko-joj imam račun čuli o kojoj svoti je reč odbili su. Kontaktirao sam druge banke i rekli su da mogu da donesem 10.000 ili 15.000 di-nara, ali samo jednom. Zato sam pozvao NBS u Beogradu odakle

mi je poručeno da ne postoji ni-jedna zakonska regulativa po ko-joj bi neko bio u obavezi da mi zameni kovanice. Njihov savet je bio da trošim dvadesetice i ja sam ih poslušao – kaže R. V.

- Međutim, sa potrošnjom sam naišao na nove probleme. Kada sam naručio trpezarijski sto po ceni od 25.000 dinara od-neo sam depozit 5.000 dinara u papirnim novčanicama, a kada sam otišao po sto i odneo osta-tak novca, dvadesetice zamota-ne u papir po 1.000 dinara, u ku-tiji za cipele nisu hteli da ih pri-me pod izgovorom da im ban-ka neće uvažiti pazar. Radnica je tvrdila je da joj je u banci re-čeno da će im na 20.000 dinara

uzeti 1.000 dinara provizije. Pla-tio sam, ali kada sam najavio da će banka imati problema jer mi je bespravno uzela proviziju vra-tili su mi 1.000 dinara i prizna-li da ih banka nije tražila – pri-ča R. V.

Metalnu ušteđevinu nisu hte-li da prihvate ni u pojedinim me-njačnicama kada je hteo da kupi evre. Obraćao se i tržišnoj in-spekciji odakle su ga uputili na terensku kontrolu, ali i tamo mu je rečeno da ne rade na takvim slučajevima.

- Bio sam u pat poziciji. Ali sada je sve rešeno. Konačno pu-nom parom rešavamo gradnju kuće – kaže R. V.

V. K. B.

Subotičanin koji je štedeo u metalnim dvadeseticama rešio problem

Rešen problem zamene kovanica

Branislav Popović, kolekcionar i izlagač iz Novog Sada

oglasi18 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

Javno nadmetanje-licitacija broj 03/2018 će se održati dana 13.11.2018. godine (utorak) sa po-četkom u 11,00 časova u prostorijama AD “Tržni-ca”, Matije Gupca 50, Subotica.

Javno nadmetanje–licitacija se raspisuje za prodajna mesta na sledećim pijacama: Robna pijaca “Mali Bajmok” (Buvljak), Somborski put 79, Subotica; Zelena pijaca “Palić”, Splitska aleja BB, Palić; Zelena pijaca “Aleksandrovo”, Aksen-tija Marodića BB, Subotica.

I. Robna pijaca “Mali Bajmok” (Buvljak)

II. Veličina i tehničke karakteristike prodajnih prostora:

Robne tezge su veličine 2x1 metar sa boksom za skladištenje i čuvanje robe, zapremine 2 m3.

Rashladne vitrine su veličine 2x1 metar sa vitrinom za odlaganje i prodaju, odnosno boksom za skladište-nje lako kvarljivih proizvoda koji zahtevaju plusni re-žim hlađenja (+2 - +4 °C), ukupne zapremine 2 m3.

III. Delatnosti koje se mogu obavljati na prodaj-nim prostorima i obaveze zakupca u vezi sa njegovim korišćenjem:

Robne tezge su namenjene prodaji zanatskih proi-zvoda i/ili druge robe široke potrošnje, koje se, u skla-du sa odredbama Zakona o trgovini, mogu izdati u za-kup vlasnicima zanatskih (SZR) ili trgovačkih radnji (STR).

Rashladne vitrine su namenjene vlasnicima zanat-skih (SZR), trgovačkih radnji (STR) i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji poseduju Rešenje Uprave za veterinu o ispunjenosti propisanih veteri-narsko-sanitarnih uslova i kojima je dodeljen veteri-narski kontrolni broj.

IV. Pravo učešća na javnom nadmetanju – licitaciji Pravo učešća na javnom nadmetanju–licitaciji ima-

ju pravna i fizička lica, preduzetnici i vlasnici regi-strovanih poljoprivrednih gazdinstava. Jedan učesnik može učestvovati u procesu javnog nadmetanja - lici-tacije za više prodajnih prostora.

Svi učesnici imaju obavezu da najmanje 24 sata pre početka javnog nadmetanja–licitacije popunjenu prijavu sa pratećom dokumentaci-jom dostave AD “Tržnica”.

Prijavljeni se, nakon evidentiranja prijave, konsta-tacije da je uredno popunjena, da sadrži svu prateću dokumentaciju i dokaz o uplati depozita, najkasnije 30 minuta pre početka, registruju kao učesnici javnog nadmetanja–licitacije.

Kada se učesnik prijavi na javno nadmetanje–lici-taciju za korišćenje više od jednog prodajnog prosto-ra, depozit uplaćuje za svaki prodajni prostor koji će licitirati.

Komisija za dodelu prodajnih prostora na pijacama će prihvatiti samo uredno popunjene prijave sa prate-ćom dokumentacijom, a učesnici mogu licitirati samo prodajne prostore koje su naveli u prijavi i za njih do-stavili dokaz o uplati depozita.

Na javnom nadmetanju–licitaciji ne mogu učestvo-vati korisnici koji u prethodnom periodu nisu uredno izmirivali obaveze prema AD “Tržnica”, odnosno kori-snici kojima je zbog ne pridržavanja odredbi po osno-vu Odluke o pijačnom redu ili drugih propisa raskinut ugovor o korišćenju prodajnih prostora na pijacama kojima upravlja AD “Tržnica”.

V. Depozit Depozit za učešće na javnom nadmetanju-licitaciji

iznosi 50% od početne cene i uplaćuje se za svaku pri-javu. Depozit se uplaćuje na tekući račun AD „Tržni-ca” Subotica broj 330-2000095-30 sa pozivom na broj D-03/2018

Učesnicima koji nisu ostvarili pravo na korišćenje prodajnog prostora, uplaćeni depozit će biti vraćen na račun u roku od 3 dana po potpisivanju ugovora sa

najpovoljnijim ponuđačem.Učesnici koji Odlukom dobiju prodajni prostor na

korišćenje imaju obavezu da izlicitirani iznos za prvi mesec zakupa, umanjen za iznos uplaćenog depozita, uplate na račun AD “Tržnica” do zaključenja ugovora.

VI Početna cena i licitacioni iznos (korak)Početna licitaciona cena utvrđena je u iznosu od

6.000,00 – 15.000,00 dinara i odnosi se na meseč-nu cenu zakupnine prodajnog prostora koji je predmet licitacije. Licitacioni iznos (korak) je 500,00 RSD. U cenu je uračunat PDV.

VII. Izbor najpovoljnijeg ponuđačaIzbor najpovoljnijeg ponuđača vrši se pri-

menom kriterijuma visine ponuđene zaku-pnine. Odluka o dodeli prodajnih prostora, koju na predlog Komisije za davanje u zakup prodajnih pro-stora na pijacama, donosi direktor AD „Tržnica“, biće doneta u roku od 7 dana od dana održavanja javnog nadmetanja-licitacije.

Ugovor o zakupu izlicitiranih prodajnih prostora po javnom nadmetanju-liciraciji 03-2018 potpisuju se na period od 01.12.2018. do 30.11.2019. godine.

Ukoliko ponuđač koji je ponudio najveći iznos me-sečne zakupnine ne zaključi Ugovor ili ne ispuni dru-ge uslove u predviđenom roku, smatra se da je odu-stao od ponude. U slučaju da je ponuđač odustao, di-rektor AD “Tržnica” će raspisati novo javno nadmeta-nje - licitaciju.

VIII. Način oglašavanja javnog nadmetanja – licita-cije i saopštavanje rezultata

Javno nadmetanje-licitacija broj 03/2018 će se održati dana 13.11.2018. godine sa početkom u 11,00 časova u prostorijama AD “Tržnica”, Matije Gupca 50, Subotica.

Oglas o javnom nadmetanju–licitaciji objavlju-je se na oglasnim tablama u preduzeću i na pijaca-ma, odnosno na web portalu AD “Tržnica” na adresi http://www.subotickatrznica.rs. Obaveštenje o ras-pisanom oglasu objavljuje se i u sredstvima javnog informisanja.

O javnom nadmetanju–licitaciji Komisija sačinjava zapisnik i Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača. Izvod iz zapisnika i Odluka o dodeli prodajnih prosto-ra nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja–licitacije, objavljuje se na oglasnim tablama u predu-zeću i na pijacama, odnosno na web portalu AD “Trž-nica” na adresi http://www.subotickatrznica.rs.

Učesnicima će Odluka o dodeli prodajnih prosto-ra biti dostavljena u pisanom obliku, lično ili na adre-su iz obrazca prijave za javno nadmetanje-licitaciju u roku od 3 dana od dana donošenja Odluke o dodeli prodajnih prostora.

Sve dodatne informacije zainteresova-ni mogu dobiti u kancelariji AD “Tržnica” na Robnoj pijaci “Mali Bajmok” Somborski put 79, svakog radnog dana od 8 do 12 časova.

DIREKTOR AD “TRŽNICA”Branislav Joka s.r.

Na osnovu Pravilnika o načinu davanja u zakup prodajnih prostora na pijacama (broj 50/02 od 26.03.2018. godine) i Odluke direktora Akcionarskog društva

“Tržnica” Subotica (broj 875/18, od 31.10.2018. godine), raspisuje se:

O G L A SO JAVNOM NADMETANJU – LICITACIJI

ZA IZDAVANJE U ZAKUP SLOBODNIH PRODAJNIH PROSTORA NA PIJACAMA KOJIMA UPRAVLJA AD “TRŽNICA” SUBOTICA

�� �������������������

�������������������

���������������

����������� ������������������ !"

���������������������������������������������������������������������������������������������� !"�� #"�

����������" $

� ������������������� !"��������%�����������

�������������������������������������������������������������������������� !"�� #"�

�&'������" $

����������#$��������� !"����������������������������������������������(�������������������'���������%���������������������������������������'���������%��������������������������������������������������������������������(������������������������������������������������'���������%�����������������������������(����������������������������������������������������������(����������������(�������������������������������������������(������������������(�����������������������������������������������������������(�����������������(���������(���������(�'�������(�%�������(���������(���������(���������(��������(���������(���������(�(�������(���������������������%������������������������������������������������%�����������������������������������������

�������������������������������������������������������������������������� !"�� #"�

(&�������" $

���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

�����������������������������������������

������������������������������������������� ���������!��"�����������"�����#$%��#&%

�'�������%#(

� �����������������������������������������������������

������������������������������������������� ���������!��"�����������"�����#$%��#&%

�'�������%#(

��������������� ����������������������������������������������������������������

������������������������������������������� ���������!��"�����������"�����#$%��#&%

�'�������%#(

� �����������!���� ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������

������������������������������������������� ���������!��"�����������"�����#$%��#&%

��'������%#(

))'"���#��$ ��%������&'�#(��)��

�* *��+������+,�-�.�/��

,�.�,�������+,�-�.�/��

��0��,��/1.��

"����2���2�+1

� ��'3��(#��) � #�����������������

��������������*�����������������������������+���*�+�����,������-��.�-��/0

'�������%#(

�

������������������������

�� ��������������������

����������������������

����������������

����������

� �� !��"���#�$%����&%'(����������

������������������������������������������������������������������ !"#

$�%��#���&'(

�)�)���*������$�!��*+��+�%�+$�%� $�+���%'"���!��%' $'%�(� �&*�����+����������,�����-�����������*����+��������.��������,��������*�#�

+������������/��

&������������������������,�����-�������������������+�������������������#�

�����*����+��������.������������������������+��������+����������������

������������������������ !"#��������+������������/���

)�����$�' $��+'�� ��,'-.�'&�#��$������%'"���,��%' $'%�,����'&�#�/��/�+.����.�#�/�� ����-'#�,�+'%�0����,(&*�����+�����������������������+������������+�����0�����������*��.��������.���#�������#�����������������*����1�������������#������+�������+�����������2����+����������'1&"����������,������������'3&"�&������������������������������������2����+����������'1&"#������,�����������

�'3&"��������������������������������+���������������������&�.�����4������

+��������������������������������������������������������������������������

�����������������������������*����

)���%�#'�.*�0�������#�',���",�$��.�1�����$������ �

5�����,�.6���������������������7��2���2�������������������8�+�,�����2�#�

�����+����2����������2�������������������������������+����������9������,������

�����,�������������2�������������������������2���2����+����.�����������

�������

�#��.*� ������,�.�'&�#�/.�"����,����23� �$���%���'*�$+���#�'-���",�$���1����$������'�.���.��%��#.� ���%�$��',�"'+.,��$���',�"' $�#�������%4�����5�

�

NOVE enigmatika 19Broj 881. novembar 2018.

NOVEmagazin20 Broj 881. novembar 2018.

Reč prelest u najužem smislu možemo odrediti kao duhovnu obmanu, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti. Glavni junak u romanu, Mak-sim Tumanov, neprestano je u potrazi za lekom koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove, zalečiti duševne rane i omogući-ti mu da bar na trenutak bude spokojan. Emil Sioran bi to nazvao sanjalačkim sta-njem egoizma, ali pre bi se moglo reći da Maksimov pogled na svet vuče ka ničeov-skom pesimizmu snage – njegove inte-lektualne sklonosti ka strašnom i neuga-siva žeđ za životom za-pravo proističu iz izobi-lja snage, zdravlja i ve-drine. Glavni junak se

bori sa samim so-bom dok ga stra-sti otimaju jedna od druge, kovitlaju i onespokojavaju.

Prelešćen čovek je prevaren čovek, jer laž-na duhovna stanja podsećaju na istinska, pa se čovek u njima lako zapliće. Maksim Tumanov je junak XXI veka – on vapi za smislom i za lepotom, ali istovremeno je umoran i rezigniran, jer je razapet između strasti i razuma, spokoja i nespokoja. Tra-žeći smisao života, on pokušava da prona-đe odgovor na pitanje da li postoji izlaz ili je svaki izlaz u životu zapravo novi ulaz. „Ko misli da proza ne sme da mudruje, ali ne zazire od teških misli, može ovo da čita sa strašću.“Aleksandar Jerkov

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoceSvake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan

izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika knjigom na poklon.

Popunjen kupon prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige ”Biblija”

Marga Sudarević, Subotica

Miroslava Oros, Subotica

DOBILI ĆERKU:

Nevena, Zorana i Tibor Horvat

Ema (Emma), Karolina i Robet Segi

Mia (Mia), Tamara i Laslo (László) Gere

(Gere)

Amela, Mariana (Marianna) i Jožef

Kurina

DOBILI SINA:

Sreten, Ana i Novica Vasić

Levente, Timea i Aleksandar Šabić

Pavle, Ivana i Boris Stefanovski

Leon, Danijela i Rajan Nimčević

Robert, Dominika i Robert Lerinc

Vukašin, Vladica i Miroslav Maoduš

Patrik, Monika i Renato Molnar

Stefan, Maja i Goran Vuković

Zoltan (Zoltán), Anita i Norbert

Sekereš

Alen, Sanela i Bojan Horvat

Stefan, Sanja i Danilo Svilar

Rolan (Roland) Erika i Tibor (Tibor)

Kereši (Kőrösi)

David, Eleonora i Darko Palković

Hronika matične kancelarije

VenčaniRođeniDOBILI ĆERKU:

VenčaniKristina Dibran, domaćica i Baj-

ram Berisha, radnikJudit Horvat , frizer i Robert Luka-

či, radnikNevena Jović, Dipl.ekonomista

i Đorđe Gavrić, Dipl.geografNevena Ninčić, Dipl.pravnik i Niko-

la Veinović, magacionerNikolina Vukša, Dipl.ekonomista i

Tadija Stantić, ekonomski tehničarMarija Bulatović, ekonomski tehni-

čar i Davor Dropulja, seterFatima Zorić, oblikovač čarapa

i Laslo Sili, bravarĐurđica Bašić Palković, muzič-

ki izvođač i Đorđe Jovanić, izvođač radova

Danijela Matušić, krojač i Denis Mi-haljević, radnik

Jelena Dulić, Dipl.inženjer građevine i Milan Stapić, privatni preduzetnik

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

prijave i dodatne informacije na 024/555-466

GRAC – MARIBOR – RASADNIK ORHIDEJA 02-04.11.2018.

1. dan 02.11.2018. Polazak u 23.00 iz Bačke Topole, potom u 23.30 iz Subotice sa autobuske stanice. Ulazak u Mađarsku na GP Kelebija. Noćna vožnja sa usputnim pa-uzama po potrebi grupe, putem: Šolvadkert- Vesprem …

2. dan 03.11.2018. Dolazak u Graz u jutarnjim časovima. Šetnja gradom u pratnji vodiča i razgledanje.

“Nigde ne možete sa takvim užitkom zalutati, a da se pri tom ne izgubite: odšećite jednostavno u nepoznato pa neka vas grad iznenadi. Iza svakog ugla čeka neko novo otkriće: sakrivene uličice, romantična dvorišta, umetnički izvedena pročelja i raskoš-ne gradjevine. Renesansa, gotika i barok u Grazu se uzajamno prepliću i zajedno tvore najbolje očuvano gradsko jezgro u Evropi- od 1999 godine uvršten u UNESCO-v po-pis svetske kulturne baštine”

Slobodno vreme u starom gradu. Pauza u tržnom centru. Nastavak putovanja do Mariborskog Pohorja, mesto Ruše i smeštaj u hotel Veter***. Slobodno vreme za od-mor i šetnju. Noćenje.

3. dan 04.11.2018. Doručak. Poseta obližnjem Mariboru.“Evropska prestonica kulture 2012, među top 10 turističkih destinacija u svojoj ka-

tegoriji. Maribor je ugnježden u zagrljaju šuma zelenog Pohorja sa jedne strane i sliko-vitih vinorodnih brežuljaka sa druge strane, sa rekom Dravom, uz koju u centru grada raste najstarija vinova loza na svetu, stara preko 450 godina.

Šetnja i upoznavanje sa gradom u pratnji vodiča.Nastavak putovanja do mesta Dobrovnik, nedaleko od mađarske granice i pose-

ta rasadniku orhideja “Ocean orhids”, u kome se godišnje uzgoji preko dva miliona orhideja. U okviru rasadnika je i tropska bašta sa preko 900 egzotičnih biljaka. Pose-ta i razgledanje.

Kraća pauza u Murskoj Soboti, po želji poseta čuvenoj poslastičarnici hotela Diana na prekmursku gibanicu. Nastavak putovanja preko Madjarske.

Dolazak u polazišno mesto u ranim jutarnjim časovima.

Filip Grbić

PRELEST

NOVE Subotički poletarci - novinari 21Broj 881. novembar 2018.

Jesen sreću nosi

Mali mišNisam znala šta da pišempočeću sa malim mišem.Mali miš svira gitarui uči pesmu staru.Po ceo dan iz njegove rupečuje se glas omiljene grupe.Mačka gleda kako pada kišabaš bi da ulovi tog malog miša.

Jovana Marković

MamaI kada je dan, i kada je tama,o meni brine moja mama.Ona me voli ko niko da sadai o tome mi priča skoro svaki dan.Moja mama je drugarica prava,noću kada se plašim pored mene spava.Svako jutro za školu me budi,kada sam gladna za ručak se potrudi.

Mila Burić

JesenKud pogledaš rano u zoruptica više nema u horu.Listići kao leptirići lepršajupo mome krajuosećam se kao u raju.Lišće decu mamida izađu sami.Jesen sreću nosi,al je ipak blagaJesen naša draga

Jovana Medić

Sunce i oblakJednog jutra,sunce je bilodivno dok nikedošao oblakpa ga dodirno.Pa oblak bežinadajući se daneće biti teži.Sunce pita da lioblak želi da sesprijatelji, oblakkaže da će tugu da smaže.

Azra Tumbas

ŠkolaKad škola dođeodmah jutro prođe, aškolsko vreme brzo dođeali sporo prođe.Kad leto dođe, školaodmah prođe, a kad je-sen dođeza njim i škola pođei školsko vreme opet dođe!

Lana Maglov

Lara Erdelji Pataki

Lara Erdelji Pataki

Lili Kuti Mali Leo je maskiran dočekao drugare da proslave Noć veštica

Sakal Hargita

čitulje/pomeni22 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

Dana 31. oktobra 2018. godine preminula je naša draga majka, baka, prabaka i tašta

SAVKA MENEŠIrođ. Mandić1934-2018.

Sahrana mile nam pokojnice obaviće se 2. no-vembra 2018. godine u 15 časova na pravoslavnom groblju u Aleksandrovu iz crkvene kapele.

Zauvek ćeš ostati u našim srcima!Ožalošćeni: njeni najmiliji (PG-114)

Навршава се година дана наше туге и бола, драга наша Бебо.

СТЕВАНКА КАЛМАР КРНАЈСКИ ЈОВИЋ

Ниси са нама, али јеси и бићеш док живимо у нашим срцима и мислима.

Парастос ће се одржати 13. новембра 2018. године у 12 сати на гробљу код Дудове шуме.

Супруг Ђорђе, кћерка Јадранка, синови Звездан и Медард (Р-750)

Poslednji pozdrav dragoj mami, babi i svekrvi

LJUBICI IVOŠEVIĆrođ. Ćupurdija

1926-2018.

Zahvaljujemo se rodbini i prijateljima koji su sa-osećali sa nama u teškim trenucima.

Posebna zahvalnost Gerontološkom centru u Su-botici, osoblju na 6 spratu, kao i direktoru Nenadu Ivaniševiću.

Ožalošćeni: sin Stojan, unuke Maja i Tamara i snaja Ljiljana (P-754)

Poslednji pozdrav dragoj mami, babi i prababi

LJUBICI IVOŠEVIĆrođ. Ćupurdija

1926-2018.

Draga mama, večno će Te se sećati:

ćerka Milica, unuka Danijela sa mužem Slađa-nom i praunuci Zlatko i Dušan (P-755)

Poslednji pozdrav dragoj babi, prababi i priji

LJUBICI IVOŠEVIĆrođ. Ćupurdija

1926-2018.

Draga bako, nikada Te nećemo zaboraviti.

Unuka Ljubica sa mužem Peđom, praunuci Mi-lan i Dragan i prija Liza (P-756)

Dana 29. oktobra 2018. godine prestalo je da kuca srce naše voljene

MARTA KRSTIN1951-2018.

Zahvaljujemo se rodbini i prijateljima na izrazi-ma saučešća i položenom cveću.

Večno ćemo Te čuvati u našim srcima!Ožalošćeni: suprug Dragomir, sinovi Mladen i

Vladimir, snaja Sanja i unuk Ognjen (PG-113)

Dana 3. novembra 2018. godine navršava se tri godine tuge i bola za mojom milom majkom

KATA NIKOLIĆ1944-2015.

S tugom koju vreme ne leči, s ljubavlju koju smrt ne prekida, ostaćeš zauvek u mom srcu.

Počivaj u miru Božjem, mila majko i neka Te an-đeli čuvaju!

Tvoja ćerka Mira i zet Miroslav (P-757)PEJKA VUČETIĆ

rođ. Gogić02.11.1988-02.11.2018.

Najdraža moja mamice,30 godina te nema, 30 tužnih i preteških godina.30 godina si pod zemljom, ali znam da si, u

stvari,na nebu i da sve vreme bdiš nada mnom.Mama, nisi sama, tamo gde si sada ti jednom od-

lazimo svi...Čuvajte mi nju, srešćemo se tu, dobro znam da

biće kao u snu...Ljubimo te i volimo tata i ja!Ćerka Mirjana i suprug Milanko (P-759)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Radno vreme za prijem

čitulja i ma-lih oglasa je

ponedeljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje

broja), četvrtkom i

petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805. Maksima

Gorkog 8. na spratu

DANA 04. NOVEMBRA 2018. GODINE NAVR-ŠAVA SE PET TUŽNIH GODINA KAKO NIJE SA NAMA

IRENA MAKSIMOVIĆ

1959-2013.

TOGA DANA ĆEMO POSETITI NJENU VEČ-NU KUĆU, NA GROBLJU U DUDOVOJ ŠUMI U 11 ČASOVA.

NJENI: ISIDORA, NEMANJA, GORAN, LAZAR, MIONA, MONJA, ZDENKA, MAJA I DULE

(P-752)

U svojoj 87-oj godini umrla je naša draga

IVANKA MITIĆrođ. Čačić

Profesor istorije i neka-dašnji upravnik Gradske

biblioteke Subotica

Sahrana je obavljena u Beogradu.

Vole je njeni:suprug Božidar, ćerke Branislava i Marija, unuk

Mateja, zet Dragiša (P-747)

TUŽNO SEĆANJE

Najviše bole suze koje padaju na grobove ljudi, kojima nismo stigli reći sve što smo hteli. Počivajte u miru!

Porodica (P-749)

CECILIJA

KOPUNOVIĆ1927-2012.

TALIJA STRAPAK VIG

1979-2007.TOMO KOPUNOVIĆ

1926-1999.

TUŽNO SEĆANJE

Sveta misa će se održati u nedelju 4. novembra 2018. godine u 9 sati u Franjevačkoj crkvi.

Njihovi najmiliji (P-748)

MARIJA TIKVICKIrođ. Sivić

1922-2009.

MARKO TIKVICKI1921-2010.

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS

ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proi-zvođača,- Originalni rezer-vni delovi, Ivana Antuno-vića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 215)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, tra-kaste zavese, harmo/garaž-na vrata, komarnici, panel-ne zavese, tende..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P- 216)

- BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432- 465 ili 060/0532- 468 (P- 217)

- Poklanjam 500 koma-da biber crepa sa vašim prevozom. Tel. 024/535-213 (1-88)

- Prodajem orahovo sta-blo u krošnjama, zvati na Tel. 064/6325-201

KUĆE- Prodajem kuću sa po-

moćnim objektima, na pla-cu od 3 motike, Donji Ta-vankut, cena po dogovoru. Tel-064/1838-710 (2-88)

- Prodajem pola kuće sa svim priključcima u MZ Gat. Tel. 551-995 ili 543-601 (3-88)

- Subotica, MZ Novo Selo, prodajem kuću za ru-šenje sa dvotarifnom, tro-faznom strujom, gradska voda, legalizovano, vla-snik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (4-88)

- Prodajem kuću u Ma-lom Bajmoku od 160 m2. na placu od 760 m2 (ga-raža i dve prostorije ispod cele kuće), 3 sobe, trofazna

struja, od cigle, laminat, pločice, vredi pogleda-ti, cena po dogovoru. Tel. 064/3436-099 (5-88)

-Prodajem kod Buvljaka četvorosobnu parketiranu kuću sa duplom garažom i većim dnevnim boravkom sa kuhinjom, gasno greja-nje TFS, gradska voda i ka-nalizacija, ima i bušeni bu-nar, hidropak u podrumu, plac 360m2, cena 37.000€. Tel. 024/562-175 (6-88)

- Kertvaroš, komforna petosobna, spratna, dvoj-na kuća u ul. Pupinova/ Šantićeva 178m2 po gra-đevinskim normama, cena 500€/m2, stanje objek-ta pogodno za uređenje po želji kupca. Tel. 024/548-108 ili 060/548-1080 (7-88)

- Prodaje se spratna kuća sa dva trosobna sta-na 210m2, sva infrastruk-tura, legalizovana, etaž-no grejanje na gas, poseb-no dva brojila, na placu od 650 m2, 5 min. od au-tobuske linije 16, Subotica MZ Mali Radanovac. Tel. 064/468-1788 ili 024/546-061 (8-88)

- Povoljno se prodaje kuća u Malom Bajmoku od 100m2, plus jednosoban stan od 40m2, od cigle, gr. voda, kanalizacija, trofa-zna struja, kablovska, ga-raža sa ulice na 370m2 pla-ca. Tel. 064/537-9547, zva-ti posle 15 časova. (9-88)

- Prodaje se kuća u Gatu 70m2 plus 15m2 nuspro-storije, garaža, trofazna struja, gr. voda, kanaliza-cija, kablovska, etažno gre-janje preko crepane peći, parket. Tel 064/537-9547, zvati posle 15 časova. (10-88)

IZDAVANJE STANOVA

- Izdaje se jedna soba za studentkinju. Tel. 060/1568-145 (11-88)

- Izdaje se jednosoban, namešten stan za zaposle-nu osobu ili penzionere uz malu kiriju i režiju, greja-nje na čvrsto gorivo. Tel. 4562-504 (12-88)

PRODAJA STANOVA

- Prodajem lepo sređen dvosoban, manji stan sa cg i svim priključcima u uli-ci B. Radića, terasa, toplo

Dana 3. novembra 2018. godine navršava se 40 dana od kako nas je napustio naš dragi

VLADIMIR CRNKOVIĆ1939-2018.

Bol i tuga se ne mere rečima i suzama, nego pra-zninom koja ostaje!

Tvoji Beba i Nemanja (P-758)

Poslednji pozdrav voljenoj majci, svekrvi, tašti, baki, prabaki i sestri.

ORSZÁG ERZSÉBETrođena: Göncöl

1930-2018.

Ostaće nam u večnom sećanju!Ožalošćena porodica (PF-226)

Dana 30. oktobra 2018. godine preminula je vo-ljena majka, tašta, baba, prababa, sestra i tetka.

ĆOSOVIĆ MILKArođena: Remeš

1944-2018.

Sahrana je 3. novembra 2018. godine u 12 sati u Subotici na Bajskom groblju iz mrtvačnice.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Ožalošćena porodica. (PF-227)

TUŽNO SEĆANJE6.11.2011-6.11.2018.

DUJO RUNJEDipl. pedagog i dipl.

pravnik1951-2011.

Iako nisi sa nama trajno ćeš živeti u uspomenama.

Vreme prolazi, sećanja i tuga ostaju zauvek.Supruga Ljubica, ćerka Silvija i najmiliji (P-753)

Poslednji pozdrav voljenoj mami, svekrvi i nani

KUNTIĆ ILKArođena: Vojnić T.

1937-2018.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

Zahvaljujemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Ćerka i sin sa porodicama (PF-223)

Dana 27. oktobra 2018. godine preminula je vo-ljena supruga, majka i baka.

BOROŠ MATILDArođena: Vojnić Kortmiš

1945-2018.

Zahvaljujemo svima koji su izrazima saučešća ublažili našu bol!

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Njeni najmiliji (PF-224)

Dana 28. oktobra 2018. godine prestalo je da kuca plemenito srce našeg voljenog.

HORVAT JOSIP1938-2018.

Zahvaljujemo se prijateljima, komšijama, kole-gama i rodbini na ukazanom saučešću i položenom cveću.

Njegovi najmiliji (PF-225)

20 godina je prošlo kako je umro moj jedini brat

KALOR KALICAPOLJAKOVIĆ

1.XI 1998-1.XI 2018.

Život ide dalje i ne pita da li boli, al boli do bola.Sestra Cuka (P-751)

čitulje/pomeni/oglasi 23Broj 881. novembar 2018.

ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432- 465 ili 060/0532- 468 (P- 217)

da biber crepa sa vašim prevozom. Tel. 024/535-213 (1-88)

blo u krošnjama, zvati na Tel. 064/6325-201

moćnim objektima, na pla-cu od 3 motike, Donji Ta-vankut, cena po dogovoru. Tel-064/1838-710 (2-88)

sa svim priključcima u MZ Gat. Tel. 551-995 ili 543-601 (3-88)

Selo, prodajem kuću za ru-šenje sa dvotarifnom, tro-faznom strujom, gradska voda, legalizovano, vla-snik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (4-88)

lom Bajmoku od 160 m2. na placu od 760 m2 (ga-raža i dve prostorije ispod cele kuće), 3 sobe, trofazna

Izveštaj iz Matične knjige umrlih za period od

22.10.2018.- 26.10.2018. godinu

Luka (Albe) Prćić (1953.) penzioner, So-

nja (Stanko) Turčinović (1953.) penzioner, Sava (Rada) Žužić (1938.) penzioner, Mla-den (Marko) Ruski (1930.) penzioner, Joca (Antun) Matković (1935.) penzioner, Mari-ja (Stevan) Vuković (1949.) penzioner, Flo-rijan (Agošton) Vereš (1960.) zemljoradnik, Ivan (Roko Bela) Ostrogonac (1934.) penzi-oner, Marko (Antun) Fabian (1947.) penzio-ner, Boško (Dmitar) Dimić (1952.) penzioner, Marija (Vinko) Bašić Palković (1953.) penzi-oner, Lozika (Blaško) Mačković (1929.) pen-zioner, Jožef (Jožef)Tohati (1961.) zemljo-radnik, Marija (Jožef) Kovač (1939.) penzio-ner, Drago (Borisav) Obradović (1936.) pen-zioner, Rade (Milan) Runić (1942.) penzi-oner, Rozalija (Stevan) Vida (1931.) doma-ćica, Stipan (Martin) Šabić (1946.) penzio-ner , Aleksandar (Petar) Teslić (1965.) kono-bar, Dušan (Vejsil) Čaldarević (1925.) penzi-oner, Laslo (Laslo) Balaž Piri (1957.) penzio-ner, Smilja (Toma) Bilbija (1937.) penzioner, Antal (Pal) Turuc (1940.) penzioner, Božen-ka (Alojzije) Milodanović (1936.) penzioner, Šandor (Lajoš) Segi (1952.) penzioner, La-slo (Josip) Mozeš (1954.) zemljoradnik, Ru-žica (Lazar) Šuić (1930.) penzioner, Dušan (Rozalija) Aradski (1956.) penzioner, Ilona (István) Bičkei (1942.) penzioner, Mate (Pe-tar) Vojnić Purčar (1946.), Milorád (Timót) Rákity (1943.), Ilona (Ileš) Šveler (1931.) pen-zioner, Roza (Antun) Mesaroš (1939.) penzio-ner, József (János) Katona (1941.) penzioner, Janoš (Šandor) Stojko (1942.) penzioner, La-slo (Imre) Tojzan (1957.) vozač , Jožef (An-tun) Antal (1938.) penzioner, Ištvan (Jožef) Guljaš (1949.) penzioner, Gizella (János) Urfi (1941.) domaćica, Dragan (Branislav) Trajko-vić (1953.) penzioner, Đuro (Milan) Radulo-vić (1949.) penzioner, Ivan (Martin) Kopuno-vić (1946.) penzioner, Arsenije (Milan) Arsić (1928.) penzioner, Berislava (Vujica) Nikolić (1950.) penzioner

Hronika matične kancelarije- TRAŽIMO RADNI-

KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

OTKUPLJUJEM: za-mrzivače, frižidere, veš mašine, šporete, televi-zore, staro gvožđe, aku-mulatore, perjane jastu-ke, dunje. Tel. 062/133-2269 (P-219)

Mali oglasi

NOVE

prizemlje, pogodan za sta-rije osobe. Tel. 064/1611- 483 (13-88)

- Prodajem jako lepo sređen jednosoban stan od 30kv, kod Ekonomskog fa-kulteta, na IX spratu, (me-njan krov), može zame-na za garsonjeru u gradu ili u B. Radića na Prozivci. Tel.061/219- 6512 (14-88)

- Stan- PP od 50m2 po-godno za restoran ili hostel, cena 25.000€, ulaz sa ulice. Tel. 060/0523-316 (15-88)

- Prodajem garsonjeru od 18m2 za 14.000€. Tel. 060/0523-316 (16-88)

POLJOPRIVREDNO

ZEMLJIŠTE

- Prodajem 9 motika pla-ca sa trofaznom strujom, pogodno za gradnju ili sad-nju, u ulici Pokret Nesvr-stanih. Tel. 061/3037-307 (17-88)

- Prodajemo plac od 1506m2 u Višnjevcu, plac ima vodu, struju i kuću za rušenje, cena po dogovo-ru. Tel. 064/2942- 607 (18-88)

- Prodajem voćnjak 10x70m ima tri rodne, zdrave Nacika kruške, stari-je od 100 godina, tri oraha, tri duda, dve dunje, voda pod krovom, bunar od 58m sa tri česme na placu. Tel. 064/282- 0972 (19-88)

- Prodajem dva spo-jena urbanizovana pla-ca 2.000m2, ograđeno be-tonskim stubovima i ži-com, gradska voda, pogod-no za dve kuće ili svaku de-latnost i gazdinstvo, na Baj-skom putu, ul. Anđe Ran-ković. Tel. 064/1993-460 (20-88)

MOTORNA VOZILA

- Prodajem Pežo 307 1,4, metalik plavi, benzinac, iz-vršen mali i veliki servis, registrovan godinu dana, cena 2.700€. Tel. 063/531-

311 (21-88)- U Čantaviru prodajem

MTZ-52 sa prednjom vu-čom ili menjam za registro-van auto, mlađi od 2000 godine. Tel. 062/873-4913 (22-88)

- Hitno se prodaje pri-kolica 14t registrovana za traktor sa atestom i trobra-zni ,,Regent” plug, obrtač 14cola. Tel. 024/532-570 ili 060/0532-570 (23-88)

- Na prodaju sejačica Olt gama 18 sa lulama i špedi-ter. Tel. 024/528-682 (24-88)

POLJPRIVREDNE

MAŠINE

- Sejačica IMT 23 sa bra-nom, traktor MTZ 820 re-gistrovan, nove gume, trak-tor Torpedo TD 4506, regi-strovan, Rasturivač stajnja-ka Tehnostroj 4 tone; Pr-skalica GOO lit Agromeha-nika Kranj. Tel. 063/568-027

- Setvospremač 3m; Plug za pluženje Futog sa zagrta-čima; Rezervoar za gorivo 2,5m3, Bratstvo; Muzilica za krave Sever; Kazan za ra-kiju 100l, prevrtač sa uloš-kom. Tel. 063/568-027

- Ciklon samogradnja 300kg; pužni transporter 8m; plug dvobrazni IMT 610-14; Tanjirača V28, Be-čej; Valjak 3m napunjen uljem. Tel. 063/568-027

DOMAĆE ŽIVOTINJE

- Prodajem jako lepe bele, tovne ćurke težine od 10-16 kg žive vage, cena 350 din/kg, žive vage. Tel. 064/920-3624 (25-88)

KUPOPRODAJA

- Prodajem muzičku lini-ju: gramofon, radio, kasete dva zvučnika u crnoj boji, kao novo, vrlo povoljno. Tel. 063/597-301 (26-88)

- Prodaje se toplotna pumpa, katlanka sa loži-štem, pivska ambalaža, li-veni radijatori, gobleni, kristalne vaze, kancelarij-ski sto, jabučari sanduci. Tel. 063/567-919 (27-88)

- Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske znač-ke. Tel.064/615- 5982(28-88)

- Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vredno-sti, interesovati se od po-nedeljka do subote od 9- 17 sati. Tel. 065/5833- 665 (29-88)

- Kupujem, prodajem i menjam značke i albume za značke, kupujem knji-ge i medalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310

ili 062/85- 28- 228 (30-88)

- Prodajem polukoncer-tni klavir Bössendorfer, treba ga popraviti, cena 500€. Tel. 064/3758-911 ili 521-990 (31-88)

- Prodajem stojeći zamrzivač Gorenje sa 6 fioka u dobrom stanju, mašine za mlevenje mesa br. 10, 8, i 5, tepih 3X2m, lustere više komada. Tel. 061/6400-933 (32-88)

- Prodajem Boshov šporet sa 4 ringle, malo korišćen, digitalnu mikro-talasnu, malo korišćeno, pošto ima šporet na gas. Tel. 063/531-311 (33-88)

- Prodajem el. radijator na ulje sa 11 rebara, bele boje, sasvim nov sa garan-cijom, cena 50€. Tel. 548-903 (34-88)

- Prodajem veliki kauč na razvlačenje, dim. 190X180cm, narandžaste boje, usisivač Goren-je 1400w, kafe mašinu Ro-wenta i dve bele police, cena po viđenju i dogovoru. Tel. 061/2842-125 (35-88)

- Prodajem termo peć Cer od 6 kw, šporet sa ravnom pločom Gorenje u isprav-nom stanju, kao i razno so-bno cveće, veoma povoljno. Tel. 024/567-192 (36-88)

- Harmonikaš Bela Skenderović sa svojim orkestrom svira svadbe, rođendane, slave i ostale svečanosti. Pozovite i dobro se provedite na Tel. 4532-006 ili 064/300-9189 (37-88)

- Prodajem Partizanovu biciklu, žensku od 24 cola, malo vožena kao nova, ku-pujem bicikle u očuvanom stanju. Tel. 064/300-9189 (38-88)

- Električna bicikla od 26 cola sa 4 akumulatora, 12x20 u ispravnom stanju, može dogovor, ne SMS, Tel. 064/205-4793 (39-

88)- Stolovi na razvlačenje

sa stolicama, tepisi, krede-nac i trajno žareći štednjak Kaloreks, zidni sat u kutiji, kombinovani štednjak na gas i struju sve na proda-ju, razna bunjevačka ruva, sefiri, satini, marame i slič-no. Tel. 528-682 (40-88)

- Prodajem za Ladu Rivu nove auto delove u pola cene. Tel. 064/1240-315 (41-88)

- Prodajem trosed malo korišćen, nov kauč, rad-na kolica sa 1 točkom (ta-lička), el. štednjak sa 2 rin-gle struja 2 na butan ko-rišćen, u dobrom stanju, goblen zadnja večera Vi-lerov dužina 1,3m, a širi-na 60cm, 4 goblena manja priroda 35x50, prodajem razno cveće, višegodišnje biljke. Tel. 061/2196- 512 (42-88)

- Prodajem po povoljnoj ceni trosed, dvosed, fote-lju, tv u boji Sony u isprav-nom stanju, treba videti. Tel. 523-991 (43-88)

- Prodajem regal u boji drveta u vrlo dobrom sta-nju 3,7x2,3m, 60€, cre-panu peć na struju 2,4 kw 50€, alu felne sa gumama 13 cola 155/13 , dva luste-ra sa 6 kugli. Tel. 064/537-9547 (44-88)

- Prodajem metalna ga-ražna vrata sa oprugama, dimenzije 2x2,5m i dvo-krilni prozor, krilo na krilo 1,4x1,8m, cena 100€. Tel. 064/4180-484 (45-88)

- Prodajem tri slike ulje na platnu i oslikane bi-ber crepove sa ugrađe-nim kvarcnim satom, razni motivi. Tel. 064/361-7731 (46-88)

- Prodajem el. pilu, ručnu, skoro nova mar-ke Powerplus 14, tip 6450, 2000w, 109db Belgium, cena 6.000dinara. Tel. 065/3530-825 (47-88)

oglasi24 Broj 881. novembar 2018.

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI"

Ova markica važi ukoliko u oglasno odeljenje „Novih Subo-tičkih novina” stigne najkasnije do utorka, do 16 sati, sredom (do 13 časova) se naplaćuje 100 RSD

Oglašivač svojim potpi-som garantuje za tačnost unetih podataka i potvr-đuje da isključivo odgova-ra za eventualnu štetu koja je oglasnom porukom pro-uzrokovana trećem licu.

NOVE

Markica zabesplatanmali oglas

Broj 881. novembar 2018.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О

ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Носилац пројекта „ВОЈПУТ“ д.о.о., Суботица, Ђуре Ђаковића бр. 10, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: „ЛЕГАЛИЗАЦИЈА КОМПЛЕКСА МЕХАНИЗАЦИЈЕ“, заведен под бројем IV-08/I-501-323/2018, а који се планира на катастарским парцелама 21153/1, 21153/3 и 21153/5 КО Доњи Град, улица Хиподромска бб, Суботица (46.092714о,19.640221о).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I. Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zi-votnasredina@subotica.rs.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат „Складиштење и припрема неопасног отпада за транспорт“, на катастарској парцели 14775/47 КО Нови град, улица Магнетна поља бб (46.098506°, 19.696907°), носиоца пројекта: Немања Ђелбабин ПР сакупљање отпада који није опасан „ЈОВАН ПЛАСТ“, Београдски пут 101, стан бр. 28, Суботица

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на сајту града Суботице у одељку Животна средина на огласној табли.

NOVE oglasi/grad 25Broj 881. novembar 2018.

На основу члана 34. Закона о јавној својини ( Службени гласник РС бр. 72/11, 88/13 и 105/14), члана 7. Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом , давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима надметања и прикупљања писмених понуда ( службени гласник РС 24/12,48/15 и 99/15) Одлуке школског одбора број 02- 1129/18 од 14.09.2018. године , Основна школа "Свети Сава'' у Суботици, корисник непокретности у јавној својини, објављује:

ОГЛАС О ДАВАЊУ У ЗАКУП

ШКОЛСКЕ КАНТИНЕ

Покреће се поступак прикупљања писмених понуда за давање у закуп школске кантине, површине 40,42 м2, која се састоји из две просторије, за припремање и издавање хране. Кантина је смештена у подруму школске зграде у ул. Аксентија Мародића бб. Налази се на парцели број 11218, уписана у лист непокретности број 11556 к.о. Доњи Град.

Школска кантина се даје у закуп на две године, а почев од 01.12.2018. године до 01.12.2020. године.

Закупац се обавезује да просторије користи искључиво за обављање услужне делатности пружања услуга ђачке ужине, радним данима у периоду од 7,00 до 18,00 сати. Просторија која је предмет овог огласа не може бити предмет подзакупа. Изабрани понуђач има обевезу да његов запослени подели бесплатние ужине, које се достављају школи, ученицима који су то право остварили на основу Одлуке града Суботице.

Разматрање приспелих понуда ће се обавити 19.11.2018. године у 10.00 часова у канцеларији секретеријата школе.

Рок за подношење понуда је 15 дана од дана објављивања у недељном листу Суботичке новине ( 16.11.2018. године) без обзира на који начин се понуде достављају. Понуде се подносе на адресу Основне школе ''Свети Сава'' Суботица, ул. Аксентија Мародића бб, лично или поштом у затвореној коверти са назнаком:"Понуда за закуп школске кантине- не отварај".

Просторија и документација у вези непокретности могу се разгледати у секретеријату школе сваког радног дана од 10,00 до 11,00 часова.

Најнижа цена месечне закупнине износи 30.000,00 динара.

Право подношење понуда имају правна лица и предузетници који су регистровани за производњу и промет пекарских производа и промет и дистрибуцију безалкохолних пића и млечних производа.

Неблаговремене и непотпуне понуде неће бити узете у разматрање.

О извршеном избору закупца, понуђач ће бити писмено обавештен, у року од пет дана од дана доношења одлуке.

Суботица, 29.10.2018. године директор Новица Павловић

Počinje jednomesečni kurs

meditacijeU petak 2. novembra sa početkom

od 19h na Otvorenom Univerzitetu,prvi sprat,sala 213 održaće se predavamje na temu meditacije.Ulaz je slobodan.Nakon toga sledi jednomesečni kurs za zainteresovane.

Prvi susret nakon predavanja je u utorak 6.novembra na Otvorenom Univerzitetu,prvi sprat,sala 211 u 19:30h.

Ulaz je slobodan tokom celog traja-nja kursa. S. N.

Zahvaljujući projektu

„Radnim angažovanjem

do inkluzije", Radni cen-

tar za osobe sa invalidite-

tom Udruženja „Zajedno",

opremljen je nedostajućom

opremom, čime su stvore-

ni uslovi za radno angažo-

vanje 12 korisnika u radi-

onici za proizvodnju briketa i

peleta.

Opremanje Radnog centra za osobe sa invaliditetom, Udruženje „Zajedno" počelo je još krajem 2014. godine, a "Subotičke novine" među prvima su izveštavale o tom Projektu, i svo vreme, pratile aktivnosti Radnog centra.

Radni centar je u međuvremenu preseljen na Kelebi-ju, a sada i dodatno opremljen neophodnim mašinama, koje će omogućiti radno angažovanje 12 osoba sa invaliditetom.

Korisnici: Stvaramo nešto što - vredi

Čila Šipoš je jedna od osam korisnika Udruženja „Zajedno", koji su trenutno na obuci u Radnom centru.

- Osećam se korisnijom, učimo nove stvari, stvara-mo nešto vredno, družimo se. Nadamo se svi, da će proi-zvodi koje napravimo, naći svoje mesto na tržištu - kaže Čila.

Radni centar Udruženja "ZaJedno" opremljen je zahvaljujući projektu „Radnim angažovanjem do inkluzi-je", koji je deo regionalnog projekta "Societies", koji rea-lizuje "Karitas Srbije", a finansira Evropska unija.

Samoodrživost Centra je - cilj

Grad Subotica takođe podržava rad Udruženja „Zajed-no", a nastojaće da od naredne godine, podrži i rad Rad-nog centra, istakao je Ilija Đukanović, član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite, dodajući da i po-jedinci i privredni subjekti treba da daju svoj doprinos njegovoj samoodrživosti. U Udruženju "Zajedno" kažu, da su usluge socijalne zaštite skupe, ali da se nadaju da će se Centar uspeti samoodržati.

- Proračunavanjem kapaciteta mašina, došli smo do toga, da će Centar moći da podmiri troškove struje, za-kupa prostora, prevoza korisnika, naknadu za instruk-tora i dva radna asistenta, koja će biti volonterski anga-žovani, a ostatak će moći da se podeli korisnicima za nji-hovo angažovanje, zavisno od broja sati koliko su uče-stvovali u stvaranju proizvoda. Radni centar je usluga socijalne zaštite koja omogućava radnu terapiju i rad-no angažovanje osoba sa invaliditetom, koje ne mogu da se zaposle ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima - rekla je Vesna Gavrić, defektolog i saradnik Udruže-nja “ZaJedno” .

Marina Kostić, projektni koordinator "Karitasa Sr-bije" je istakla da je najlepša tačka Projekta - aktivnost podgrantiranja gde je otvoren poziv za organizacije civil-nog društva, da podnesu svoje projektne predloge.

- Tako ćemo podržati inicijative za socijalno uključivanje, radno angažovanje i eventualno zaposlen-je osoba sa invaliditetom. Poziv je bio za svih pet zema-lja u regionu, a nagradili smo 25 organizacija civilnog društva. Subotica treba da bude ponosna, jer je Udruže-nje “Zajedno” jedno od pet grantista iz Srbije, a primili smo preko 80 projekata samo iz Srbije - rekla je Kostić.

A. Šiška

Radni centar za osobe sa invaliditetom Udruženja Zajedno, dobio novu opremu

Posao za 12 korisnika u radionici briketa i peleta

12 korisnika počinje sa radom

Kroz Projekat „Radnim angažovanjem do inkluzi-je“, Radni centar za osobe sa invaliditetom Udruže-nja „Zajedno“, dodatno je opremljen, čime su se ste-kli uslovi za radno angažovanje 12 korisnika u radi-onici za proizvodnju briketa i peleta.Oni će u nared-nom periodu proizvoditi za tržište, gde bi proizvodi trebali da nađu svoje kupce.

sport26 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

Davor Štefanek, rvač subo-tičkog Spartaka, osvojio je deve-tu veliku medalju u svojoj karije-ri – srebrnu na Svetskom prenstvu u rvanju, održanom u Budimpešti. Kraj takmičenja u zemlji našeg se-vernog suseda ostavio je borbe u grčko-rimskom stilu, a reprezen-tacije Srbije je ostvarila sjajan uči-nak, osvojene su tri medalje, uz Štefanekovo srebro tu su i bronze koje su osvojili Viktor Nemeš i Mihail Kadžaja.

Na početku svog takmičenja u Budimpešti Štefanek je u šesna-estini finala bio bolji od Danije-la Janečića (Hrvatska). Pobe-dio je lako, sa 9:0, te najavio da je i dalje jedan od favorita za meda-lje. Osmina finala donela je pobedu protiv Ying Hunga (Tajpeh) od 10:0, a četvrtfinale je, svakako, bilo najubedljivije, rvač Spartaka je sa dvadesetak sekundi savladao Fre-drika Bjerehusa (Danska), kla-sičnim tušem. Polufinale je donelo

borbu protiv Georga Sahakya-na (Poljska) i pobedu od 8:0, pa je Štefanek, bez izgubljenog boda sti-gao do finala i borbe za zlato.

Finale je donelo duel pro-tiv Aretema Surkova iz Rusi-je, starog znanca, ali i dužnika sa Evropskog prvenstva 2017. go-dine, koji je tada, takođe u fina-lu, savladao Štefaneka i sprečio ga u nameri da kompletira „zlat-nu trojku” (prvo mesto na Olim-pijskim igrama, Svetskom prven-stvu i Evropskom prvenstvu). Re-vanša, ovoga puta, nije bilo, Sur-kov je u ovom momentu bio bolji rvač, a do zlata je došao uz pobe-du od 7:0.

Uz pomenute osvajače meda-lja na Prvenstvu sveta nastupi-li su i Kristijan Fris, osvojio je peto mesto, Aleksandar Mak-simović je bio jedanaesti, po-sle pobede u kvalifikacijama pro-tiv Pacurkowskog iz Poljske u

osmini finala je poražen od Bu-garina Mnatskaninana, dok su Tamaš Nađ i Nikolaj Do-brev poraženi u svojim početnim mečevima.

Štefaneku je, koji je do veli-ke medalje došao i kao predsed-nik Sportskog saveza Srbije, ovo treća medalja sa Svetskog prven-stva. Najsjajnije odličje osvojio je 2014. godine u Taškentu, godinu dana kasnije u Las Vegasu bio je bronzani, a Mađarska mu je do-nela srebnu medalju. Uz već po-znato olimpijsko zlato iz Rio de Žaneira 2016. godine, Štefanek ima i pet evropskih medalja, tri srebrne (Haparanka 2004., Riga 2015. i Novi Sad 2017.), te dve bronzane (Tampere 2008. i Beo-grad 2012.). U ovu kolekciju valja dodati i tri sa Mediteranskih iga-ra zlatnu iz Peskare 2009. godi-ne, te srebrne 2005. iz Almerie i 2018. iz Taragone.

Završeno Svetsko prvenstvu u rvanju

Štefaneku srebro

Davor Šteganek (prvi s leva)

Utakmicom devetnaestog kola Super lige Srbije između fudba-lera Spartak Ždrepčeve krvi i Cr-vene zvezde u Subotici mogao bi da bude „pušten u pogon” reno-virani Gradski stadion na severu Bačke. U toku su završni rado-vi na postavljanju nove atletske staze, dok se travnati deo već ze-leni, a kako saznajemo u lokalnoj samoupravi u Subotici, na pro-leće je na redu nastavak radova, ovoga puta na tribinama.

– Radovi idu planiranom dinamikom. Postavljanje no-vog busena je završeno, zavr-šen je i kompletan sistem za dre-nažu, kao i zalivni sistem. Bu-sen se sada neguje, a slobodno

možemo da se pohvalimo da ćemo imati jedan od boljih tere-na u Super ligi. U toku su rado-vi na izgradnji nove tartan sta-ze. Pripremni radovi na izliva-nju asfalta su završeni, a u toku su radovi na postavljanju novog tartana, nakon toga sledi farba-nje i iscrtavanje linija. U nared-nih nedelju dana i taj deo tre-ba da bude završeno. Paralelno teku i radovi na rekonstrukciji svlačionica, tako da, ukoliko nas vreme posluži, planiramo da iz-među 15. i 20. novembra posao bude u celosti završen – ističe Nemanja Simović, član Grad-skog veća Subotice zadužen za sport i omladinu.

U međuvremenu je, na reba-lansu gradskog budžeta, izdvo-jen novac za postavku novog se-mafora dobijenog od Fudbal-skog saveza Srbije, dok će posto-jeći biti preseljen na teren sa ve-štačkom podlogom, gde najčešće svoje prvenstvene mečeve igraju mlađe kategorije.

Kako ističe Simović, želja je da teren bude prvi put predstav-ljen sportistima, ali i ljubitelji-ma sporta na severu Bačke, po-četkom decembra, za kada je za-kazan duel Spartaka i Crvene zvezde.

– Plan je da to bude 5.

decembar, u meču koji tradici-onalno privlači uvek dosta pa-žnje. Naravno, do toga će doći ukoliko to vremenski uslovi do-zvole. Nećemo ništa siliti, da ne bismo došli u situaciju da zbog jedne utakmice u velikoj meri oštetimo teren. U tom slučaju bi promocija terena sačekala pro-lećni deo Prvenstva.

Ono što će svakako obrado-vati sportiste i sportske radnike Subotice jeste najavljen nasta-vak radova po pitanju sportskih objekata.

– Nalazimo se među nekoli-ko gradova koji će dobiti sred-stva za nastavak radova na uređenju sportske infrastruk-ture. Što se Gradskog stadiona

tiče, radi se o rekonstrukci-ji tribina. Vladina kancelari-ja za upravljanje javnim ula-ganjima će finansirati izra-du projekta i sprovesti postu-pak odabira izvođača rado-va, a početak radova očekuje-mo u aprilu 2019. godine. Tri-bine će biti rađene u segmenti-ma. Nove tribine će ispunjava-ti „Euro 4” standard, sa svim sadržajima. Biće tu i prosto-rija za kontrolu dopinga, ali i internat za smeštaj sportista i restoran. Sam fudbalski te-ren će sada, takođe, ispunja-vati evropske standarde. Po-većan je, kako to propisi na-lažu, sada je 105x68 metara. U planu je postavljanje 8.600

stolica, minimum za Evropu je 8.000, tako da ćemo da ispo-štujemo sve uslove – govori Si-mović, pa zaključuje:

– Ističemo još jednom veliku zahvalnost Vladi AP Vojvodine sa kojom smo zajedno finansira-li novu podlogu na fudbalskom terenu, dok je kompletan proje-kat postavljanja nove atletske staze i renoviranja prostorija fi-nasiralo Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije. Posebnu zahvalnost dugujemo i gradonačelniku Subotice Bog-dalu Labanu, kao i svim grad-skim službama koje aktivno uče-stvuju u realizaciji projekta.

Privode se kraju radovi na Gradskom stadionu u Subotici

Zimska pauza – nastavak na proleće

Čuvajte novoizgrađeno!

Član GV Subotice ape-luje na sportske klubo-ve i sportiste da maksimal-no vode računa o sportskoj infrastrukturi.

– Molba je, pre svega, upućena FK Spartak Ždrep-čeva krv, ŽFK Spartak i AK Spartak da, kada svi ovi ra-dovi budu završeni, sve što je novoizgrađeno čuvaju.

Četiri stubaZavršetak atletske staze bio bi ispunjenje trećeg od četiri obe-

ćanja aktuelne vlasti, po pitanju sređivanja sportskih objekata.– Otprilike smo na dve i po godine mandata, obećanja u

oblasti sporta, što se infrastrukture tiče, bazirali smo na četiri stuba. Novi balon na bazenu u Dudovoj šumi se već odavno ko-risti, sijaju već i reflektori na Gradskom stadionu, atletska sta-za se završava, a možemo da kažemo da su klimatizacija Hale sportova, novi travnati teren, kao i izgrađeni sportski centar na Paliću bonusi. „Žulja” nas još četvrta stavka – pokrivanje kliza-lišta. Trenutno se radi na doradi projekta, s obzirom na neke nove ideje. Učinićemo sve da se i ta četvrta krupna stavka zavr-ši u ovom mandatnom periodu.

Nemanja Simović

Prvenstvo Evrope u dizanju tegova

Kajdočiju bronza

Tamaš Kajdoči, član Kluba dizača tegova Spartak i srpski repre-zentativac u ovom sportu, osvojio je bronzanu medalju na Prvenstvu Evrope u dizanju tegova za juniore do 20 godine i mlađe seniore do 23 godine koje je održano u Zamošću u Poljskoj.

Kajdoči je nastupao među mlađim seniorima do 23 godine, u ka-tegoriji preko 105 kg, gde je, pod nadzorom trenera Stipana Verta, stigao do bronze u disciplini izbačaj. On je, u izbačaju, ostvario rezul-tat od 223 kg, dok je u trzaju bio peti sa 172 kg. U olimpijskom biatlo-nu mu je to donelo peto mesto sa 395 kg.

Kako je ovo bio njegov prvi nastup u ovoj uzrasnoj kategoriji na Prvenstvu Evrope, pokazao je da se od njega tek mogu očekivati do-bri rezultati.

Tamas Kajdoči (među takmičarima drugi zdesna)

NOVE 27Broj 881. novembar 2018. sport

Uz odličnu igru u većem delu meča košarkaši Spartaka osvoji-li su vredne bodove na gostovanju u Valjevu. Slavili su Golubovi sa 102:98 (21:21, 25:21, 26:21, 30:35) u meču u kojem su imali ozbiljnu prednost, ali su, ipak, dozvolili sebi da uđu u neizvesnu završnicu. Sre-ćom, greške nisu kažnjene.

Prva četvrtina protekla je, uglav-nom, u izjednačenoj igri, pa je ta-kvo bilo i kretanje rezultata. U jed-nom momentu domaći su se „od-lepili”, poveli su sa 14:8, trojkom Mikulića, ali Golubovi u finišu če-tvrtine, preko Kuridže i Barne stižu do poravnanja.

Trojkom Gazibegovića Subo-tičani vode u drugoj četvrtini, da-lekometni hitac pogodio je i Pe-trov, pa je prednost Golubova po-rasla na šest poena. Trojka je slu-žila Spartak i u nastavku, ali je i domći tim, preko Đukanovića opet uhvatio priključak i stigao do pola koša zaostatka. Srećom, usle-dile su dve vezzane trojke Lučića, pa Spartak poluvreme zaključuje sa četiri poena razlike.

Držali su gosti tu razliku, a onda je usledila dobra serija Golubova koji, preko Igrutinovića, Čam-pare i Bakumanje vode sa 72:63, pred završnu četvrtinu.

Imao je Spartak i dvocifre-nu prednosti, bilo je 84:68, u 33. minutu meča i to je nagovestilo

sigurnu pobedu Golubova. Ipak, to se nije desilo. Domaći su smanjiva-li razliku, a šoenima Đukanovi-ća u finišu stižu do 98:101, ali, sre-ćom, promašuju dva pokušaja za tri u poslednjim sekundama meča.

Metalac: Stamenić 7, Tur-bić, Mikulić 9, Đukanović 20 (6as), Ranković, Vasić 16 (8as), Stefanović, Đuković 9 (6sk), Nikčević, Pavlović, Ne-randžić 8, Dojl 19.

Spartak: Vilijams 12, Igruti-nović 12 (8sk, 7as), Bakuma-nja 8 (10sk), S. Gazibegović 3, Lučić 9, Urošević, Čampa-ra 24, Petrov 6, Кojić, V. Gazi-begović, Кuridža 12, Barna 16 (11sk, 8as).

Spartak u sledećem kolu, u su-botu, 3. novembra, od 19,30 sati, u Hali sportova dočekuje ekipu Beograda.

Košarkaška liga Srbije

bodovi iz valjeva

Umalo prokockali prednostSlobodan Ljubotina, trener Spartaka, bio je zadovoljan pobe-

dom, ali ne u potpunosti i igrom.– I pored toga što sam govorio igračima da ni 16 poena pred-

nosti četiri do pet minuta pre kraja nije dovoljno za trijumf malo je falilo da prokockamo tu prednost. Znali smo da će bekovi Metalca biti agresivni i napadački raspoloženi, ali opet to nije opravdanje za čak 23 izgubljene lopte. Na drugoj strani zadovoljan sam sko-kovima, ne samo na ovoj već i na ostalim susretima od starta sezo-ne. Naš cilj u ovom Prvenstvu je opstanak, pa sada idemo od uta-kmice do utakmice

Nikola Lučić (sa loptom)

Iako se nije tako či-nilo na početku utakmi-ce, košarkašice Crvene zvezde lako su opravda-le epitet favorita u Su-botici. Posle izjednače-ne prve četvrtine Zve-zda je presingom i ja-kom odbranom u pot-punosti poremetila igru zbog povreda i bolesti nekompletnih Golubica koje nisu pronalize ri-tam sa početka meča, te stigla do pobede u Su-botici od 97:56 (19:19, 9:16, 33:14, 29:14).

Crvena zvezda poči-nje utakmicu serijom od 4:0, ali Spartak od-govara sa 5.0 i najavlju-je da se neće lako preda-ti favoritu. U finiš četvrtine Golu-bice ulaze sa prednošću od tri poe-na, bilo je 16:13, a onda sledi „troj-kaški obračun”, sa jedne strane pogodile su Bogičević i Mišeljić, sa druge Orozović za 19:19.

Obe ekipe su se pomučile sa re-alizacijom početkom druge deoni-ce, Spartak prvih hvata ritam i vodi sa 25:19. Nije Zvezda postigla koš u uvodnih pet minuta, a onda, za

samo minut, poravnava na 25:25, a potom i okreće na 30:25, trojkom Naumčeve. Presing crveno-belih dao je brzo rezultt, pa su na polu-vremenu gošće vodile sa 35:28.

Jaka odbrana tima iz Beogra-da i snažan pritisak na loptu po-remetili su pravce napada Golubi-ca koje su lako gubile lopte, a teško pogađale. Tako Zvezda brzo stiže do ubedljivog vođstva od 41:28, a

kako nije bilo odgovora Spartaka, gošće su če-tvrtinu okončale sa čak 33 postignuta poena.

Mišeljićeva je di-rigovala igrom Zvez-de početkom poslednje četvrtine, a bila je ras-položena u velikoj seri-ji od 15:0 za nepuna če-tiri minuta završne de-onice. Do kraja je osta-lo samo jedno pitanje, da li će crveno-bele sti-ći do „magične” brojke od 100 poena. Ipostavi-lo se na kraju – neće.

Spartak: Radulo-vić 26, Antić, Orozo-vić 17, Vukov, Krsta-jić, Šujica 2, Zlajić 3, Petrekanović, Ar-

sić, Tomašević 2, Kujundžić 6, Petković.

Crvena zvezda: Naumčev 6, Tešić 2, Topuzović 6, Bogiče-vić 18, Zukanović, A. Katanić 5, I. Katanić 8, Dešić 2, Bojo-vić 4, Đorđević 8, Mišeljić 22, Vulović 16.

U narednom, 7. kolu, Spartak gostuje u Beogradu, ekipi Partiza-na, u subotu, 3. novembra.

Prva liga Srbije za košarkašice

Bez iznenađenja u Subotici

Martina Kujundžić (sa loptom)

Nacionalna košarkaška akadenija u Pečuju organizuje izborni trening za mlade talente u

subotu 3. novembra

Prilika za treninge u Pečuju

Nacionalna košarkaška akademija dobila je svoj dom u Pečuju, a hala u kojoj treniraju talentovani devojčice i dečaci najveća je u Evropi. Proš-log meseca otvorio ju je premijer Mađarske Viktor Orban.

Laslu Ratgeberu, našem su-građaninu, trebalo je dvanaestak godina da od škole košarke izgra-di Nacionalnu košarkašku aka-demiju, a zahvaljujući uspesima ceo projekat je podržala Vlada Mađarske.

Dvorana košarkaške akade-mije osmišljena je i izvedena po ugledu na američke, sa svim pra-tećim sadržajima i izuzetno sa-vremena i prilagođena za mlade ljude i sportske entuzijaste.

– Cilj takvog ulaganja, odno-sno Nacionalne košarkaške aka-demije, jeste da se na jednom mestu mladima omogući kom-pletno obrazovanje, školova-nje i sportski napredak uz struč-no vođstvo trenera i celokupnog osoblja u akademiji – istile stručni strateški direktor i osnivač Akademi-je Laslo Ratgener.

Prve subote novembra Akademija organizuje izborni trening za ko-šarkašice i košarkaše rođene od 1. januara 2003. do 31. decembra 2006. godine. Na probnom treningu za mlade i talentovane kandidate biće urađena procena i provera antropomotoričkih i funkcionalnih sposob-nosti prijavljenih.

Treneri muških kategorija su Ivica Mavrenski, Branislav Jemč, Čaba Jagić, Zoltan Zalai dok su treneri ženskih kategorija Marija Ninković, Anita Hartung, Edita Đokić-Ratgeber i Dalma Sellei.

Treneri pozivaju buduće velike košarkaše i poručuju im: „Ukoliko ve-ruješ u sebe i želiš da se suočiš sa novim izazovima, prijavi se!”

Roditelji mogu to učiniti putem imejla na adresu: toborzas@ratge-ber.hu.

Viktor Orban, premijer Mađarske, na otvaranju Akademije

Super liga Srbije za kuglaše

Bolji od ApatinaU Super ligi Srbije za kuglaše odigrani su mečevi šestog kola, a eki-

pa Spartaka 024 zabeležila je pobedu. Na kuglani u Bačkoj Topoli Spar-tak je sa 5:3 (3.465:3.445) savladao tim Apatina. Najbolji rezultat meča imao je Stefan Živković, oborio je 622 čunja, a nešto slabiji bio je Ve-limir Joković sa 608 oborenih čunjeva.

Pojedinačno: Ne. Blagojević – Vuletić 0:1 (568:586, 2:2), Živ-ković – Đ. Jovanović 1:0 (622:553, 2:2), Joković – Majstorović 1:0 (608:537, 3:0), Ni. Blagojević – Štulić 1:0 (558:556, 3:1), Keri/S. Skenderović – S. Jovanić 0:1 (400/144:590, 1:3), Vu-kelić – Stojšić 0:1 (565:623, 0:4).

Spartak je trenutno šesti na tabeli sa šest bodova, koliko imaju i Kra-gujevac i Crvena zvezda na četvrtom i petom mestu. U narednom kolu Spartak gostuje lideru tabele, ekipi Beograda.

sport28 Broj 881. novembar 2018.

NOVE

Serija pobeda Spartaka se nastavlja, Golubice su pred domaćom publikom sa 3:1 (25:17, 26:24, 19:25, 25:18) savladale Klek MD Zrenjanin, te tako opravdale epitet favo-rita, iako je, mora se to prizna-ti, bilo perioda kada je „škri-palo” u igri domaćih. Nakon serije grešaka u finišu trećeg seta domaće su se ispravile u četvrtom, i stigle do tri vred-na boda.

Početak prvog seta obe-ležile su mini-serije poena, Spartak je poveo sa 2:0, Klek okrenuo na 6:4, a potom sledi ključna serija Golubica od 6:0 za sigurnu prednost. Blok je, potom, odlično služio domaće odbojkašice, vezale su četiri poena iz ovog elementa igre, te povele sa 15:7. As Joviće-ve donosi sigurnih 20:13, a Rajlićeva potom snažnim smečevima privodi prvi set kraju.

Drugi set donosi bolju igru Kleka koji vodi sa 8:5 posle poena Spaso-jevićeve, a dva asa Perovićeve od-vode gošće na tehnički tajm-aut sa četiri poena prednosti. Servis je i u nastavku služio gošće, a as Gaćeše naterao je trenera Spartaka na tajm-aut. Blok Živanovićeve najavio je da Spartak može bolje, pa je od ne-ugodnih 18:21, brzo bilo 20:21. Ipak,

odgovara blokom Gaćeša za 23:20, za novu dramu. Spartak ponovo od-govara, poravnana na 23:23, a greš-ka Gašeće pomaže Golubicama da iskoriste drugu set loptu i osvoje i ovaj period igre.

Ni jedna ekipa nije uspela da ste-kne značajniju prednost u prvom delu trećeg seta, sve do odličnih servisa Tajre Robins za 12:9 na obaveznom

odmoru. Klek okreće, Gligo-rićeva blokira za 15:13 i naja-vu nove drame. Uspele su Go-lubice da vrate prednost, po-vele su sa 16:15, ali sledi od-govor Kleka za 21:19. Greška Robinsove primiče Klek ka prvom setu. Uz vezane greške Spartaka, i jedan poen Spa-sojevićeve, utakmica ulazi u četvrti set.

Posle lakih 5:1 za Spar-tak, odbojkašice Kleka hvata-ju priključak, prilaze na poen zaostatka, a poen Batiniće-ve donosi Golubicama pred-nost od 12:10. Kontra Jovi-ćeve i as Batinićeve „natera-le” su stratega Kleka na tajm-aut. Nije to donelo boljitak, a blokom Marićeva pojačava prednost Golubica na 16:10. Sa 22:15 Spartak ulazi u finiš meča, a bila je to nedostižna

razlika.Spartak: Jović 20, Hardy

9, Marić 7, Ilić (libero), Ba-tinić 8, Drčić, Prolić 2, Mađare-vić, Rajlić 16, Momković, Filipo-vić, Živanović 9.

Klek: Zubac, Miljević, Džamić 2, Dejanović (libero), Miljević T. 11, Perović 4, Praštalo, Spa-sojević 21, Vuletić, Đenić, Gligo-rić 7, Gaćeša 12.

U narednom kolu Golubice gostu-ju u Staroj Pazovi, ekipi Jedinstva.

Posle prvog meča četvrt-finala Kupa Srbije odboj-kašice Vizure imaju veliku prednost. Došle su do mak-simalne pobede u Subotici sa 3:0 (25:15, 25:14, 25:21), a Spartak može da žali za dobrim ritmom sa početka prvog i završnice trećeg seta koji su mogli, ako ništa dru-go, biti produženi u borbu u još jednom setu.

Raspoložena Milana Rajlić držala je Spartak u egalu početkom prvog seta, a u izjednačenoj igri minimal-nu prednost na tehničkom tajm-autu imale su gošće. Golubice okreću na 13:12, uz srećan as Marićeve, ali tada staju. Po reakciji publi-ke sporne su bile dve sudij-ske odluke, usledile su greš-ke Spartaka, potom i dobr igra Lazovićeve u napadu i Rodićeve u bloku, pa Vi-zura vodi sa 18:13. Nastavile su gošće seriju, nije domaći-ma pomogao ni tajm-aut, pa brzo stižu do velike pred-nosti od 20:13. Dileme oko osvajača prvog seta više nije bilo.

Nije dobro počeo drugi set po Go-lubice, imale su problema sa prije-mom, ali i što su protiv sebe ima-le Vizuru koja se dobro branila, dok taj element u igri domaće ekipe baš

i nije bio za pohvalu. Veliki zaosta-tak na početku prvog seta Spartak je uspeo da nadomesti, da smanji na 10:12, nakon asa Robinsove, ali više od toga domaća ekipa nije mogla. Usledili su dobri servisi Lazovićeve

i blok Kocićeve za ponovo velikih 18:12.

Spartak je zaigrao bo-lje na servisu, ali i odbra-ni početkom trećeg seta, a tom domaćoj ekipi i donosi prednost od 6:3. Vodile su domaće i sa 9:6, ali Vizura okreće na 10:9, što najav-ljuje dalju borbu za svaku poen do kraja meča. Kako set približavao kraju, tako je Vizura igrala sigurnije, povele su gošće sa 16:12 i najavile maksimalnu po-bedu u Subotici. Uz još je-dan nalet Golubica set je dobio na neizvesnosti, bilo je 17:19, 19:20, 20:21, da bi kontra Rajlićeve done-la poravnanje – 21:21. Dile-me otklanja trojka Carić – Lazović – Gajević.

Spartak: Jović 11 (1 bl, 1 as), Robins 1 (1 bl), Marić 2 (1 bl), Ilić (li-bero), Batinić 3 (1 bl, 1 as), Drčić, Prolić, Ma-đarević (libero), Rajlić 13 (1 bl), Baić, Filipović, Živanović 5 (2 bl).

Vizura: Gajević 9 (2 bl, 1 as), Dimić (libero), Rodić 7 (3 bl, 2 as), Malešević, Lazović 16 (3 as), Popović, Veselinović 6 (2 as), Sajić, Kocić 9 (2 bl, 1 as), Carić 9 (1 bl).

Super liga Srbije za odbojkašice

nastavljen niz Spartaka

Četvrtfinale Kupa Srbije za odbojkašice

Vizuri epitet favorita

Katarina Jović bolja od bloka Kleka

Milana Rajlić (u napadu)

Super liga Srbije za odbojkaše

Prekinuli niz porazaŠesto kolo Super lige Srbije za odbojkaše donelo je okončanje loše

serije Spartaka. Uspeli su Golubovi da na gostovanju u Staroj Pazo-vi savladaju za njih uvek neugodnu ekipu Jedinstva sa 3:1 (22:25, 25:21, 25:23, 25:22), kako je to ove sezone već postalo uobičajeno, nakon preokreta.

Početak seta protekao je u izjednačenoj igri, a Spartak je prvi us-peo da stigne do dva poena prednosti. Serijom od 5:0 domaća eki-pa, uz as Roljića i blok Pešuta, okreće i vodi sa 14:10. U finišu seta bilo je 22:19 za Jedinstvo, Spartak smanjuje na 21:22, ali ne uspeva da preokrene meč.

Drugi set bolje počinju odbojkaši Jeidnstva, vodili su sa 5:2, 7:3, dok Spartaku priključak, pa i preokret donosi blok. Jungić veže po-ene, a Spartak okreće na 12:9. Blok Seizovića i Ilića donosi Go-lubovima značajnu prednost od 15:11, odnsono i 21:16 u finišu seta. Blok Pešuta vraća u život domaće, ali to nije dovoljno da se izbegne poravnanje.

Na obaveznom odmoru u trećem setu bilo je 12:10 za Spartak, a to je ubrzo poraslo na 15:11. Pazovčani prilaze na dva poena zaostatka, ali bolja igra Subotičana u finišu otklanja sve dileme.

Odlučujući set doneo je mnogo borbe, ekipe su se smenjivale u vo-đstvu. Serija od 3:0 koju su nosili Seizović i Ilić donosi Spartaku pednost od 20:17, a smirena i sigurna igra Kecmana donosi Golu-bovima vredne bodove.

Jedinstvo: Mladenović, Stanković 7, Radivojević (L), Ilin-čić (L), Pešut 9, Radišić 2, Majstorović 2, Bojičić 11, Škrbić 6, Micić 21, Paravinja, Roljić 13.

Spartak: Milović (L), Arsenoski, Jungić 18, Veselinović 3, Peić (L), Seizović 5, Simić, Medan 3, Kecman 14, Dulić, Tumbas 4, Ilić 9.

Nastavak Super lige nosi meč protiv Vojvodine, danas, u petak, 2. novembra, od 19 sati u maloj sali Hale sportova u Subotici.

Četvrtfinale Kupa Srbije za odbojkaše

Težak zadatakPred odbojkašima Spartaka je težak izazov u revanšu četvrt-

finala Kupa Srbije. U prvom duelu su Golubovi, na gostovanju u Staroj Pazovi, pretrpeli težak poraz od Jedinstva, bilo je na kraju 3:0 (25:20, 25:14, 25:23) za domaće.

Od tehničkog tajm-auta domaći ulaze u bolji ritam, i uz do-bre servise Roljića vode sa 15:11. Preraslo je to uskoro u 23:18, posle poena istog igrača, dok Roljić još jednim as servisom za-ključuje set.

Jedinstvo je i dalje imalo bolji servis, pa je u drugom setu i vo-dilo ranije, sa 7:4, 9:6, 13:7, 20:13. Finiš seta obeležio je Bojičić sa dva uspešna bloka.

Spartak je poveo početkom trećeg seta, a imali su Golubovi minimalnu prednost i na obaveznom odmoru, nakon poena Si-mića. Golubovi su poslednji put vodili sa 22:21, a Roljić i Bo-jičić vežu poene i donose veliku prednost timu iz Stare Pazove pred revanš.

Jedinstvo: Mladenović 1 (1 as), Stanković 7 (2 bl, 1 as), Radivojević (libero), Ilinčić (libero), Pešut, Radišić 1, Majstorović, Bojičić 16 (2 bl), Škrbić 6, Micić 16, Paravi-nja, Roljić 11 (4 as).

Spartak: Milović (libero), Aresnoski 1, Jungić 6 (1 bl), Veselinović 5, Peić (libero), Seizović 6 (1 as), Simić 5, Medan, Kecman 8, Dulić, Tumbas 7 (3 bl), Ilić 7 (2 bl).

Nemanja Jungić (u napadu)

NOVE sport 29Broj 881. novembar 2018.

Kako je to već i običaj, u „No-vim Subotičkim novinama” dono-simo izveštaj sa takmičenja selek-cija Hokej kluba Spartak. Dok se u Subotici čekaju vremenski uslovi koji će omogućiti formiranje lede-ne ploče, aktivnosti se uglavnom odvijaju u Mađarskoj.

U subotu, 27. oktobra, selekci-ja do 14 godina, koja nastupa u Pr-venstvu Mađarske „C” u fuziji sa Hokej klubom Kiškereš, je imala utakmicu u Budimpešti sa domaći-nima Szigeti Bikak i posle solidne partije, u kojoj su tokom cele uta-kmice držali kontrolu nad igrom, uspeli su da zabeleže vrednu po-beddu rezultatom 5:2 (1:0 3:2 1:0). Time su nastavili seriju uspešnih nastupa ove sezone. Već narednog vikenda ova selekcija ima utakmi-cu u Dunaujvarošu, protiv ekipe Szekszard Jegmadarak.

U zajedničkoj ekipi boje Spar-taka su branili: Penava Veljko, Sandor David, Benčić Ana-stasija, Feher Čongor, Stantić Sara, Sekulić Elena, Mikleno-vić Mellanija, Distl Dominik i Rajković Martin. Trener: Jara-mazović Zoran.

I selekcija do 12 godina nastupa u fuziji sa Kiškereom, ali u „B” Pr-venstvu Mađarske. Na gostovanju

u Segedinu savladana je istoimena ekipa sa 5:3 (3:0 1:1 1:2). Gostu-juća ekipa je odlično otvorila uta-kmicu, stvorila nekoliko izgled-nih prilika i sigurnom realizacijom omogućila nešto mirniju završni-cu, koju su i sproveli do kraja, pa-metnom i sigurnom igrom.

Za zajedničku ekipu iz Subo-tice su nastupili: Vučinić Vasi-lije, Kuntić David, Janković Ognjen, Penava Ognjen, Gla-dić Petra, Bem Karlo, Temu-nović Vanja, Kukaras Luka,

Popov Jovana i Rac Sabo Hanna. Trener: Jaramazović Zoran.

Najmlađe takmičarske selekci-je, do 8 i do 10 godina, u Kiškerešu su odradile treninge na ledu, a bila je to generalna provera pred veli-ki međunarodni turnir „Holbus 2018” koji je zakazan za predsto-jeći vikend u Beogradu. Domaćin je Hokej klub Partizan, a učestvuje dvadesetak ekipa iz Slovenije, Hr-vatske, Mađarske, Bosne i Herce-govine i, naravno, Srbije.

U Jagodini je održan veliki karate turnir, 18. Memorijal „Dragoslav Radovanović – Pjer”, a među preko 700 takmi-čara iz Srbije, Sloveni-je i Bosne i Hercegovi-ne bio je i Karate klub Spartak-Enpi iz Suboti-ce. Takmičenje je okon-čano ssa 9 medalja (5 zlatnih, 1 srebrna i 3 bronzane).

Zlatne medalje su osvojili, kate: Osvald Bendžamin, borbe: Marodić Uroš, Ko-lar Nenad, Barašević Ines, tim pionira (Ma-rodić Uroš, Pokornić Sergej, Kolar Nenad).

Srebrne, kate: Maro-dić Uroš.

Bronzana odličja za-služili su, kate: Pokornić

Sergej, Stojanović Nađa, borbe: Cvijin Nađa, Po-kornić Sergej.

Turnir je održan i u Apa-tinu, a reč je o međunarod-nom „Apatinskom pobed-niku”. Spartak-Enpi osvaja pet medalja.

Zlatne su zaslužili, kate: Horvat Višnja, Stepa-nović Jovana, ekipno pi-onirke: (Stepanović Jo-vana, Stojković Anđel-ka, Džepina Vanja), bor-be: Horvat Višnja, srebr-ne, kate: Kuzmić Mila, Džepina Vanja, a bron-zanu, kate: Stojković Anđelka.

Kako javlja Milan Pole-dica, trener u Spartak En-piju, predstojeći vikend nosi gostovanje na među-narodnom turniru u Odža-cima – „Zlatnoj pesnici”.

Aktivnosti hokejaša na ledu Spartaka

veliki međunarodni turnir

Subotički karatisti na takmičenjima u Jagodini i Apatinu

Ponovo među najboljima

Zajednička selekcija Spartaka i Kiškereša do 12 godina

Uroš Marodić, Sergej Pokornić i Nenad Kolar

Nakon tri startna tesna pora-za na početku takmičenja u Prvoj ligi Srbije stonoteniseri Spartak Stoss zabeležili su prvu pobedu. U meču četvrtog kola su, kao do-maćini, savladali Obilić iz Novog Kneževca sa 4:0.

Kako ističe Branko Brsti-na, trener Spartaka, maksimal-na pobeda od 4:0 ne prikazuje

pravo stanje na meču, jer su obe ekipe dale sve od sebe da stignu do prve pobede u sezonu. Ipak, Spartak je krasila timska igre, nije bilo „slabe” karike. Iskusni Ištvan Poljak je zabeležio dve pobede, između ostalog, savla-dao je i internacionalca Danije-la Čonića koji paralelno igra u Srbiji i Španiji. Doprinos su dali

i Robert Takarič, pobedom od 3:2 protiv Svjetlanovića, dok je najmlađi član Subotičana, Alek-sandar Čokić dodao važnu pobedu.

Pojedinačno: Poljak – Čo-nić 3:1 (9:11, 11:8, 11:4, 11:5), Takarič – Svjetlanović 3:2 (11:9, 9:11, 11:5, 6:11, 11:6), Čokić – Naumov 3:0 (11:8, 11:7, 11:2), Poljak – Svjetla-nović 3:0 (11:6, 11:6, 11:6).

Naredno kolo nosi još jedan važan meč, gostovanje u Kikindi, ekipi Galadska.

Prva liga Srbije u stonom tenisu

Konačno – pobeda

Memorijal „Stevan Pišta Gromilović” u dizanju tegova

Rožnjik prvi, Kajdoči drugi

U organizaciji Kluba dizača te-gova Radnički u Somboru je odr-žan četvrti Me-morijalni tur-nir „Stevan Pi-šta Gromilović”, a bilo je to ta-kmičenje među-narodnog karak-tera uz nastup klubova iz Slo-venije, Hrvatske, Mađarske, na-ravno, i Srbije.

Odlične rezul-tate ostvario je Spartak i Subo-tice. U ekipnoj konkurenciji, sastav Patrik Heder, Tivadar Kajdoči, Ervin Ro-žnjik, osvojila je drugo mesto sa 882 boda, iza Domžala iz Slovenije sa 887 bodova na prvom, odnosno, ispred Herkulesa iz Bača sa 827 bodo-va na trećem mestu.

U pojedinačnom delu takmičenja dva prva mesta zauzeli su predstav-nici Spartaka. Prvi je bio Ervin Rožnjik sa 347 bodova, a drugi Tivadar Kajdoči sa 326 bodova.

Rožnjik je ostvario učinak od 280 kg (125+155) u odgovarajućoj te-žinskoj kategiriji, Kajdoči od 315 kg (140+175), dok je Heder bio devet-nasti sa 207 bodova i 143 kg (65+78).

Ekipa KDT Spartak u Somboru

Super liga Srbije za rukometaše

Gostovanje u Novom PazaruNakon nedelju dana pauze zbog obaveza reprezentacije, susreti-

ma šestog kola nastavlja se Super liga Srbije za rukometaše. Ekipa Spartak Vojputa u subotu, 3. novembra, gostuje u Novom

Pazaru, ekipi kooja trenutno sa tri pobede i dva poraza deli treću i četvrtu poziciju na tabeli. Spartak je na devetom mestu, sa dve po-bede i tri poraza iz pet susreta.

NOVEsport30 Broj 881. novembar 2018.

Jadran – Proleter (RS) 2:0

Jadran: L.Milanović, Stojano-vić, Stanišić, Radulović, S.Malecki, (Čeke), S. Martinović, Žmukić, (D. Malecki), M. Martinović, (Ni. Mu-drinski), M. Čurkoli (2), G. Olah, Matković.

Proleter: Mirković, Dabić, Eri, Veličković, (Savić), Ogrizović, Gadžić, Maćiženski, Grujić, Gajin, (Nešković), Osmajić, (G. Jovano-vić), Novićević.

Obilić – Radnički 1905 1:2

Obilić: Zarić, Živkov, Lazić, Kašić, Barjaktarović, Radulović, Dabevski (1), (Keča), Đurić, Sti-pančević, Sarapa, S. Vuković, (R. Vuković).

Radnički 1905: S.Ivanišević, Korponaić, Lazić, Janjić, Šoper, Kekezović (2), S. Babić, Lukić, Ko-vač, (Mitić), T. Ivanišević, (Lebo-vić), Mi. Marinković.

Preporod – Iskra 0:2

Preporod: Sekulić, Petričević, (Biro), Terzija, Bačić, Grbić, Todo-rović, Grabež, (Medić), Srednik, Kopanja, N. Ždrnja, Jarić.

Iskra: Kalinić, Ivan, Pješevac, Đaković, Rodić, Drljača, Malac-ko, Gubaš (1), Šanta (1), (Živko-vić), Gagović, (Vajagić), Stalević, (Mihinjak).

Vinogradar – Napredak 3:1

Vinogradar: Žužo, Budimir, Paunović, Kolundžić (1), Ušumo-vić, Č. Nagel, Kaurin, (Abadžić), Popović, Stojanović, (Kaposta), Davidović (1), Ćuk (1), (Mirkonja).

Napredak: Kozarski, Ćuk, Ilić, Neda, Obrenić, (Laušev), Ći-rić, Kozomora, Šućov, (Dražić),

Jovanović, Mrđan, (Savkov), Ra-dojković (1).

Đurđin – Sutjeska 4:0

Đurđin: Jokić, Horvatski, Peić T, (Lakić), Majlat, Šomođi, Polo-vina (1), Matković (1), A.Bilbija, Mihailović (1), (Dulić) (1), Jeknić, Kujundžić, (I.Bilbija).

Sutjeska: Gašović, Dimić, Z. Bajić, Drinčić, Delić, Tadić, (Lu-kić), Staletović, (Glumac), Peković, Jakić, Golubović, (Andrić), Pljuco.

Njegoš – Senta 4:1Njegoš: Plavljanić, Vince, Sa-

vović, Pejović, Kustudić, Perović, Nikić (1), (Borozan), Miljanović, (Major), Bojović (2), Vujošević, (N. Kosović) (1), Mrvaljević.

Senta: Tomašev, Zeković, Ruža, Hrustanović, (Bala), Đere, Đuza, Dražić (1), Đeri, Drapšin, Matić, Piri.

Panonija IM Topola – Proleter (Nj) 4:1

Panonija IMT: Zelić, Vislav-ski, Paprić, Kandić, Đurica, Ma-rić (2), (Savić), Stojanović, (Banje-glav), Cvetićanin, Đurić (1), Vida (1), (R. Begović), Tokodi.

Obilić: S. Matković, Dan. Cur-nović, (Ćulibrk), Bakić, Lukić, Pa-nović, Medaković, Demonjić, Tu-tić, Martinović, Deak, Jerković (1).

Vojvodina – Sloga 4:0

Vojvodina: Milovanov, D. Ku-drić, (Vejin), Bilbija, Janković, (Pelengić), Sekulić (3), (Mihajlo-vić), N. Kudrić, Bubanja, Jušković, Ikrašev, Bečanović (1), Marjanov.

Sloga: Stijović, Mi. Mijić, (Bu-dovalčev), Martinović, Zivlak, Ilić, Tornjanski, Banov, Đukić, Bauk, Ma. Mijić, Savić.

Područna fudbalska liga Subotice 11. kolo

U sredu, 31. oktobra, odigrani su mečevi vanrednog, 14. kola, Su-per lige Srbije, a nakon njega bo-dovni konto Spartak Ždrepčeve krvi bogatiji je za jedan bod. Go-lubovi su odigrali nerešeno 2:2 u duelu protiv Zemuna, igranom u Kuli, a mogu da žale što su u dru-gom poluvremenu ispustili pred-nost od 2:0, stečenu u prvih 45 mi-nuta igre.

Nakon početne borbe na sredini terena Spartak je, kako je prolazilo vreme u prvom poluvremenu, pre-uzeo konce igre. Dobra igra Subo-tičana donela je niz prilika od ko-jih su dve i pretvorene u pogotke. Prvo je, u 27. minutu Stefan Mi-lošević savladao svog prezime-njaka na golu Zemuna, a zatim je još jedan Stefan, ovoga puta Den-ković, zatresao mrežu rivala pet minuta pred odlazak na odmor.

Drugo poluvreme donelo je promene u igračkom kadru, ali i postavci gostiju, a ključ je bio ula-zak Hendrik Somaeb, fudbaler koji je u Zemun stigao iz Namibi-je. On je, naime, postigao oba po-gotka, prvi već u 55. minutu, drugi

u 72., a nakon njega mreže se više nisu tresle.

Treba dodati i da je ekipu Ze-muna vodio Miloš Kruščić, Su-botičanima upamćen kao pomoćni trener u stručnom štabu Andreja Černišova.

Spartak: Ostojić, Tekijaš-ki, Ćalasan, Kerkez, Miloše-vić (Marčić), Šimura, Glavčić,

Čečarić, Denković, Vukčević, Obradović (Đenić).

Zemun: Milošević, Cvetković, Vukadinović, Kukličić (Boš-njak), Lukovac (Tomić), Mrka-ić, Milutinović, Trajković, Sa-vić (Somaeb), Lukić, Đaković.

Slede mečevi 15. kola, u nede-lju, 4. novembra, a Spartak putu-je ekipi Rada.

U meču trinaestog kola Su-per lige Srbije fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi gostovali su u Lu-čanima gde je domaća Mladost zabeležila pobedu od 2:1 (1:0). Za-nimljivo, sva tri gola su postignu-ta iz penala, sva tri u finišu prvog, odnosno drugog poluvremena.

Mladost je povela u 45. minu-tu, kada je u šesnaestrcu Spartaka oboren bivši igrač Golubova Jan-ko Tumbasević, a najstrožu

kaznu realizovao je Pejović.I u drugom poluvremenu se

na golove čekalo gotovo do kra-ja. Prvo je Denković, u 88. mi-nutu, pogodio sa jedanaest meta-ra, nakon prekršaja nad Šimu-rom. Kada se činilo da će meč biti okončan bez pobednika, su-dija Široki je još jednom poka-zao na „belu tačku”. Pejović se, ponovo, prihvatio uloge izvođača penala, i, opet, je pogodio.

Mladost: Rosić, P. Jovano-vić, Andrić, Milošević, Leko-vić, Markoski (Dimić), Pe-jović, Radivojević, Tumba-sević, L. Jovanović (Pešić, Pavlović.

Spartak: Ostojić, Dunđer-ski, Ćalasan, Kerkez, Milo-šević (Povelc), Šimura, Mar-čić (Vukčević), Denković, Glavčić, Obradović (Lučić), Čečarić.

Ženski fudbalski klub Spartak gostovao je u Požarevcu, a u du-elu protiv istoimene ekipe, u 10. kolu Su-per lige Srbije, dileme nije bilo – Golubice su zabeležile pobedu od 8:0 (3:0).

Domaća ekipa je imala nameru da ja-kom odbranom saču-va svoju mrežu i nada se povoljnom rezulta-tu. To su Požarevljan-ke i uspevale u prvih 35 minuta meča, ali nisu uspele da izdrže tempo gošći iz Suboti-ce. Kapitulirala je od-brana domaćih prvih put u 35. minutu, po-gađa Prisila Okye-re, a bio je to tek znak da Golubice u potpunosti preuzmu ritam meča. Pred kraj prvog po-luvremena stigla su još dva gola,

pogodile su Kler i Pavlovićeva, pa Spartak vodi sa 3:0.

Prava goleada je ostavljena

za drugo poluvreme, Okyere je pogodila još dva puta, u 50. i 81. mi-nutu, Pavlovićeva do-daje gol u 67. minutu, a po jednom su pogodile Matićeva i Filipoviće-va, u 74. i 87. minutu.

Požarevac: Miloje-vić, Milanović, Mi-losavljević, Mali-jar, Ivanišević, Mi-linović, Vukašino-vić (Jovkić), Gangolj (Jenić), Vuković, Ilić (Đulejić), Trišić.

Spartak: Kostić, Vajda(Baka), Slović, Frajtović, Pleuler, Ilić, Filipović, Okye-re, Pavlović, Tcheury (Kričak), Matić.

Sledi prvenstvena pau-za, a naredni takmičarski

meč, polovinom marta 2019. godi-ne, Golubice igraju u Novom Sadu, protiv Vojvodine.

Još jedan remi Spartaka u Super ligi Srbije

ispustili dva gola prednosti

Super liga Srbije za fudbalere, poraz u Lučanima

Tri gola – tri penala

Super liga Srbije za fudbalerke

Bez dileme u Požarevcu

Stefan Milošević (sa loptom)

Prisila Okyere (levo) stigla do het-trika

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Nova pobedaPromena na čelu stručnog štaba očigledno je godila fudbalerima Bač-

ke 1901 koji beleže novu pobedu u Srpskoj ligi. Proteklog vikenda su, u meču 13. kola, sa 2:0 (1:0) savladali Borac iz Sakula.

Početak meča obeležile su dve dobre šanse, po jedna na obe strane, ali su Šormaz i Šušnjar bili neprecizni. Bolje je, međutim, ciljao Krmar koji je u 29. minutu zatresao mrežu rivala. Do druggo gola se čekalo do 68. minuta, kada je Kiš zapečatio sudbinu rivala.

Bačka 1901: Jović, Kiš, Masalušić, Kotaraš, Orčić (Spremo), Šormaz (Francišković), Tumbas, Matijević, Krmar, Lukić (Ma-nojlović), Medić.

Borac: Opačić, Babin (Đukanović), M. Šušnjar, Petrović (Cvetković), Lazić, Komazec (Jovanović (Čigolja); Vukasović, Divljački, A. Šušnjar.

Sledeće kolo nosi gostovanje u Novim Banovcima, ekipi Omladinca.

Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”

Stižu SomborciU jedanaestom kolu Vojvođanske fudbalske lige, grupa „Vojvodina”,

Tavankut je pretrpeo osmi poraz u sezoni. Tavankut je gostovao u Bač-kom Brestovcu gde je domaća ekipa BSK-a stigla do pobede od 2:0.

Tavankut se trenutno nalazi na četrnaestom mestu tabele sa devet osvojenih poena.

U narednom kolu, u nedelju, 4. novembra, Tavankut pred domaćom publikom igra protiv Radničkog iz Sombora. Utakmica počinje u 13,30 sati.

NOVE sport 31Broj 881. novembar 2018.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Sezonu maratonskih plivačkih trka, okončanu krajem leta, obeležio je još jedan mladi ta-kmičar, inače i plivač Spartaka, Filip Zavišić. Za ovog učenika sedmog razreda OŠ „10. ok-tobar” nije bio problem ni da odmeri snage sa iskusnijim rivalima.

Kako saznajemo, plivanjem se bavi od šeste godine, a početak baš i nije nagoveštavao ovakav razvoj situacije.

– U svojoj šestoj godini pohađao sam kurs za obu-ku neplivača. Dosta neslavan je bio taj moj plivač-ki početak. Naime, nakon završenog kursa, kao ispit imali smo zadatak da preplivamo 25 m. Nisam uspeo da stignem do drugog kraja bazena. Tada sam bio jedini koji je „pao” na ovom ispitu. To je tada bio za mene veliki poraz, ali i odskočna daska da drugi put uspem, jer je proradio inat u meni. Naravno,drugi put sam uspešno i bez problema isplivao tih 25 m. Nakon završene obuke krenuo sam aktivno da se bavim plivanjem. Prvi trening sam imao u avgustu 2011. godine. Nakon prvih meseci treniranja, moja tadašnja instruktorka Marija rekla je mojim rodite-ljima da je primetila da držim jedan tempo tokom celog treninga i da imam predispozicije da jednog dana budem dugoprugaš. To se ispostavilo kao tačna procena.

Kako kaže, svaki sportista ima teških trenutaka kada poželi da napusti sport.– Bilo je perioda kada sam stagnirao sa rezultatima, tada sam neki put poželeo da

odustanem. Ipak, nisam se predavao, imao sam podršku porodice. Septembra prošle go-dine prebačen sam u kadete. Nov trener, Bojan Race, svojim načinom rada i ličnom po-drškom delovao je na mene podsticajno, i uz moje veliko zalaganje počeo sam popravlja-ti rezultate.

Nakon plivanja u bazenima, ove godine je počelo i interesovanje na maratonskim trka-ma, na otvorenim vodama.

– Plivanjem na otvorenim vodama sam počeo da se bavim u aprilu ove godine. Iz ra-doznalosti sam se prijavio za bazenski maraton od 5km u Subotici. Pošto sam osvojio prvo mesto i titulu državnog prvaka u kategoriji 13-14 godina, trener mi je peporučio pli-vanje na otvorenim vodama. Naravno, pristao sam. Prvo takmičenje na otvorenim voda-ma u okviru Serbian Open Water kupa bilo je na jezeru Peskara u Zrenjaninu. Svidelo mi se i odlučio sam da nastavim sa ovom vrstom plivanja. Na Otvorenom prvenstvu Srbije u BačkojTopoli, na jezeru Zobnatica odbranio sam titulu prvaka Srbije u mojoj kategori-ji. Ove sezone sam isplivao 13 maratonskih trka različitih dužina. Plivao sam širom Srbi-je, u Tisi, Dunavu, Savi, u BosniiHercegovini, a sa reprezentacijom sam učestvovao u Cro Cup-u u Poreču u Hrvatskoji to mi je bilo prvo takmičenje u moru. Dopada mi se to što je oko mene priroda, a svaka trka je drugačija zbog uticaja vremenskih i drugih prirodnih uslova. Takođe, ljudi iz zemlje i inostranstva koji plivaju sa mnom dele isti entuzijazam za ovaj sport. Znači mi i podrška koju dobijam od subotičkih maratonskih plivača.

Poseban izazov svim takmičarima su duće trke, od 10 kilometara.– Za plivanjena 10km je bitnija psihička nego fizička spremnost. Ako se u glavi zacrta

uspeh, i pored svih bolova i poteškoća, uspeće se! Kada sam bio mlađi, znao sam na tre-ninzima u sebi da ponavljam tablicu množenja ili da recitujem pesmicu koju ću odgova-rati u školi. Čak sam i ponavljao gradivo predmeta iz kojeg je tog dana trebalo da pišem kontrolni zadatak. Na otvorenim vodama, kada plivamo u krug oko bova, često matema-tički izračunavam koliko sam isplivao, koliko još moram da isplivam, koliko je to proce-nata, brojim zamahe jedne ruke, pa druge, i tome slično.Tako se zabavljam dok plivam i sebi „skraćujem” vreme tokom plivanja. U stvari, tako bodrim sebe.

Zavišić ističe da će plivanje ostati preokupacija i u narednom periodu.– Zbog velike ljubavi prema ovom sportu u njemu želim da ostanem što duže, da stalno

napredujem i učestvujem u što više takmičenja u zemlji i inostranstvu.

Sezonu maratonskih plivačkih trka obeležio je i Filip Zavišić

Osnovac – maratonac

Prva medalja– Najdraža mi je meda-

lja državnog prvaka u bazen-skom maratonu od 5km, to je takođe i moja prva maraton-ska medalja. Najdraži pehar mi je za osvojeno 5. mesto u apsolutnoj i 3. mesto u svo-joj kategoriji na kraju sezone Serbian Open Water kupa za ovu godinu – ističe Zavišić

Filip Zavišić sa osvojenim trofejima i medaljama

Plivački miting „Poletarac 2018”

odlični nastupi Subotičana

U organizaciji Plivačkog kluba Novi Sad, na bazenu SC „Slana Bara”, održan je tradio-nalni međunarodni miting „Poletarac”. Takmičenje je okupilo tačno 448 plivača iz 24 klu-ba, kako iz Srbije, tako i inostranstva, a među njima su bili i predstavnici oba subotička klu-ba, PK Spartak Prozivka i PK Spartak.

PK Spartak Prozivka nastupio je sa 33 plivača koji se vraćaju sa 43 medalje, 16 zlatnih, 17 srebrnih i 10 bronzanih. U generalnom plasmanu zauzeli su drugo mesto, iza domaćina, koji je nastupio sa 89 plivača.

Medalje su osvojili, u kategoriji 8 godina i mlađi: Dulać Lena dva zlata u disciplina-ma 50m i 100m leđno i srebro u disciplini 50m slobodno, Milošević Una dva zlata u dis-ciplinama 50m i 100m prsno, Kovač Striko Aleksandra tri srebra u disciplinama 100m slobodno, 50m prsno i 100m mešovito; u kategoriji 9 godina: Milodanović Leon zlato u disciplini 100m mešovito i dve bronze u disciplinama 100m leđno i 50m delfin, Milano-vić Alex srebro u disciplini 100m mešovito, Grahovac Uroš bronzu u disciplini 200m mešovito, Komaromi Athena četiri zlata u disciplinama 50m i 100m slobodno, 50m del-fin i 100m mešovito; u kategoriji 10-11 godina: Ujvari Leon zlato u disciplini 100m leđ-no i tri srebra u disciplinama 50m i 100m slobodno i 100m mešovito, Miler Filip srebro u disciplini 200m slobodno, Tot Silvija dva zlata u disciplinama 100m prsno i 100m mešo-vito i bronzu u disciplini 400m slobodno, Ždrnja Teodora zlato u disciplini 100m delfin i bronzu u disciplini 200m mešovito, Kostić Maša srebro u disciplini 100m delfin i bron-zu u disciplini 50m slobodno; u kategoriji 12-13 godina: Vetštein Ema tri srebra u disci-plinama 100m i 400m slobodno i 100m leđno, Fermanović Bojana srebro u disciplini 50m prsno, Martić Bojan bronzu u diaciplini 50m delfin; u kategoriji 14-15 godina: Ikić Jovana zlato u disciplini 50m slobodno i srebro u discplini 100m slobodno, Čajkaš Pe-tra dva zlata u disciplinama 100m leđno i 50m prsno i srebro u disciplini 100m mešovi-to, Dulać Luka srebro u disciplini 50m delfin, Vojnić Kortmiš Tea bronzu u disciplini 100m prsno; u kategoriji 16 godina i stariji: Fermanović Borislav dve bronze u discipli-nama 100m delfin i 100m mešovito.

Plivački klub Spartak predstavljalo je 22 plivača koji su osvojili 25 medalja. Osvajači me-dalja u pojedinačnoj konkurenciji.

Medalje su osvojili, u ženskoj konkurenciji: Kuti Lili, zlatna medalja, na 100 kraul, sre-brna na 100 leđno i bronzana na 200 kraul, Skenderović Anja, zlatna medalja na 200 kraul, bronzana na 50 kraul, Milodanović Katarina, srebrna medalja na 100 delfin, No-vović Miša, srebrna na 50 delfin; u muškoj konkurenciji: Dulić Danilo, četiri zlatne meda-lje, na 100 i 200 kraul, kao i 50 i 100 delfin, Knežević Luka, dve srebrne, na 50 i 200 kra-ul, i bronzanu na 200 mešovito, Boršoš Boris, četiri zlatne: 100, 200 i 400 kraul, i 100 mešovito, Hemi Leon, četiri zlatne: 50 i 100 kraul, 50 delfin i 200 mešovito, Peić Tu-kuljac Đorđe, bronzana na 100 prsno, Keseić Ivan, bronzana na 50 delfin, Matković Aleksa, bronzana na 100 mešovito.

Liga Srbije za mlađe kategorije

Remi i porazU trinaestom kolu Lige Srbije za omladince fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi osvoji-

li su bod na gostovanju Rad, odigrali su nerešeno, bez pobednika, ali i bez golova – 0:0. Golubovi su trenutno šesti na tabeli sa 22 boda, a u narednom kolu gostuju Voždovcu.

Duel kadeta doneo je poraz Spartaka od Rada, domaćinu je bio potreban jedan gol za fudbalski minimalac – 1:0. Pogled na tabelu, pred gostoovanje Voždovcu, otkriva da su kadeti trenutno trinaesta ekipa. sa isto toliko bodova.

Gradska fudbalska liga, 9. kolo

Nerešeno u derbijuDeveto kolo, ujedno i završno jesenje u Gradskoj fudbalskoj ligi, obeležio je remi

dve najbolje plasirane ekipe, OFK Male Bosne 2015 i Bikova. Kako to u derbijima često biva, i ovaj je završen bez pobednika, 1:1.

U ostalim mečevima postignuti su sledeći rezultati: Elektrovojvodina – Hajduk 3:0, Čantavir – Palić 3:2, Udarnik Višnjevac – Solid 3:1, Lokomotiva – Žednik 3:2.

Na tabeli vodi Mala Bosna sa 20 bodova, Bikovo ima 19, Lokomotiva 18, Čantavir 16, Solid 15, Udarnik 13, Elektrovojvodina 12, Žednik 10, Palić 4, a Hajduk je bez bodova.

U nedelju kraj sezone na subotičkom Hipodromu

Revijalne kasačke trkeKako je to već i običaj u Konjičkom klubu Bačka za sam završetak sezone ostavlje-

ne su klupske, odnosno revijalne trke. One su zakazane za 4. novembar, a program na Hipodromu počinje u 12 sati.

Organizatori pripravljaju nešto „opušteniji” program, sa zanimljivim sadržajima, uz besplatan ulaz, ali i pripremu čašćenja verne publike.

NOVEgrad32 Broj 881. novembar 2018.

Oni koji imaju mogućnost da se zaposle, na primer u Nemačkoj, kao vozači i da ima-ju zaradu mesečno do 2000 evra, ne razmišljaju mnogo da li da takvu priliku iskoriste. Za samo deset meseci ove godine, “Subo-ticatrans” je napustilo 50 zapos-lenih, od toga 29 vozača. Priču o tome kako najvažniji kadrovi ovog preduzeća, ljudi kojima su svakodnevno povereni bezbed-nost i životi putnika, odlaze “tr-buhom za kruhom”, slušamo od generalnog direktora Javnog ko-munalnog preduzeća Aleksandra Aleksića, koji se sa ovim proble-mom suočio vrlo brzo nakon do-laska na tu funkciju.

“U početku, 2014. godine, sačekala me je masa molbi za za-poslenje vozača i čekalo se na po-sao. Birani su ljudi koji su završili srednju saobraćajnu školu i bili osposobljavani za taj posao. Po-red D kategorije, tada smo tražili da ima i srednju školu, da bude vozač-mehaničar i slično. Ali, već 2015. to se drastično prome-nilo, tada još samo za našu regi-ju, zbog hrvatskih i mađarskih pasoša, pa se problem u Novom Sadu ili Beogradu još nije javljao. Međutim, ubrzo je postala opšta pojava i mi smo već krajem 2016. krenuli da tražimo vozače tako što ćemo ih poslati na obuku, da bi prve primili početkom prošle godine”, kaže direktor Aleksić.

Sada ni pod povoljnim uslo-vima obuke, niti umanjenim kri-terijumima da, osim D katego-rije, više nije potrebna sredn-ja školska sprema, nema dovolj-no zainteresovanih a situacija će, po svemu sudeći, biti i teža. Jer, nemačke plate ne privlače samo naše radnike, nego iz čitavog okruženja.

“Ne samo Srbija, nego i

Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska i druge ne mogu da se nose sa nemačkim standardom, i to je glavni uzrok odlaska vozača. Iako ovde imaju sve po kolekti-vnom ugovoru – godišnji odmor po 30 radnih dana, bolovanje...fluktuacija je velika i stanje nam se menja iz nedelje u nedelju, maltene iz dana u dan. Za sada nedostatak vozača i bolovanja prevazilazimo prekovremenim radom”, kaže Aleksić.

Stežu i propisi

“Suboticatrans” ima na obuci trenutno tri kandidata za vozače autobusa, a o uslovima pod koji-ma se zainteresovani šalju na po-laganje neohodne kategorije, go-vori nam Milena Mamula, izvršni direktor za pravne poslove u Jav-nom komunalnom preduzeću:

“Da bi otišao na obuku, kan-didat mora da ima najmanje III stepen stručne spreme, znači ne-kakvu kvalifikaciju bilo kog profi-la – više ne tražimo srednju ško-lu. Treba da ima navršene 24 go-dine, tako zahteva Zakon o bez-bednosti saobraćaja, da nije ka-žnjavan i da prođe lekarski pre-gled. Troškove pregleda i obuke mi snosimo, a kada završi, pri-mamo ga u radnim odnos na 24 meseca i tada nam, odbijanjem od mesečne zarade, nadoknađu-je samo polovinu uloženih sred-stava. Zbog i dalje važeće zabra-ne zapošljavanja u javnom sek-toru ne možemo vozače da zapo-slimo na duže od dve godine, ali kada to istekne praktično krši-mo propis jer ih primamo u stal-ni radni odnos”, objašnjava Mi-lena Mamula.

U Javnom komunalnom pre-duzeću iznose brojke koje sve go-vore: u 2017. kolektiv je napustilo

43-je zaposlenih od kojih su 24 bili vozači autobusa. Ove godine, za nepunih deset meseci, otka-ze je dalo 50 radnika od kojih 29 vozača. Osim njih, odlaze i drugi, ali za njih nije toliko teško naći zamenu.

“Obilazimo sajmove zapošlja-vanja u cilju pronalaženja rad-ne snage, čak i sajmo-ve profesionalne ori-jentacije gde idu de-ca-budući srednjoš-kolci, da bi bar do-nekle probudili inte-resovanje za ovu vr-stu zanimanja koja je deficitarna. Sarađu-jemo sa nacionalnom službom za zapošlja-vanje da bi nam, ako se eventualno poja-vi neko sa uslovima koji nama trebaju da nam jave. Pokušali smo sa Nacionalnom službom da dogovo-rimo da oni, odnosno država o svom troš-ku, šalju na prekvali-fikaciju ljude koji su duže od 5 godina na spisku nezaposlenih, imali smo očekivanja od najavljenog dual-nog obrazovanja da se đaci u toku školo-vanja opredeljuju za ovo zanimanje i dola-ze kod nas na upozna-vanje procesa rada da bi ih pri-mili posle završetka škole, ali od svega toga nije bilo ništa”, kaže Milena Mamula.

Po sistematizaciji radnih mesta, “Suboticatrans” treba da ima 150 vozača, trenutno je taj broj 143 i primljeni su čak i penzioneri da bi se nedostatak nadomestio. Koliko su zarade

razlog da zaposleni daju otkaze i potraže bolje plaćeno mesto za volanom?

Zarade (ni)su odlučujuće

“Očekivao sam to pitan-je pa ću i odgovoriti. Prvo, je-

dan od razloga nedovoljnog bro-ja vozača je i armija – jer, dok je bila JNA, iz nje je sa odsluženja dolazilo mnogo mladih lju-di sa položenom kategorijom, što sada nije slučaj. Drugo, pla-te vozača su kod nas u proseku 42.000 dinara i manje su u od-nosu na Novi Sad i Beograd, gde su između 55 i 60 hiljada. Razlog

je što smo mi stupanjem na sna-gu ograničavanja zarada u jav-nom sektoru bili zatečeni u ne-zgodno vreme za kolektiv i sada kada smo vratili dugove, posti-gli relativnu stabilnost i mogli bi da povećamo plate, zbog pro-pisa nismo to u mogućnosti. Ali, i kada bi dostigli te zarade koje

imaju vozači u Novom Sadu i Beogradu, a i tamo ih nedos-taje na stotine, to ne bi zaus-tavilo njihov odlazak, možda samo ublažilo”, napominje di-rektor Aleksan-dar Aleksić.

Postoji li onda rešenje, bilo šta što može da se uradi, da bi se sačuvao i obno-vio deficitarni kadar?

“Mi to ne mo-žemo, ni predu-zeće, ni grad, jer promene mora-ju da budu si-stemske. To zna-či, prvo, da se or-ganizovano rade prekvalifikaci-

je i dokvalifikaci-je određenih ka-tegorija, i drugo –

da se nešto uradi sa školstvom, jer pravnika i menadžera ima-mo previše. To je proces koji ne može da se završi za kratko vre-me, pogotovo što sa njegovim započinjanjem kasnimo bar de-set do petnaest godina. Ali važno ga je konačno početi”, kaže Alek-sandar Aleksić.

M.Radojčin

“Suboticatrans” traži vozače, a njih nigde nema

“ostajte ovde” – više ne važi!

Zajedno sa drugim kvalifikovanim radnicima, profesionalni vozači masovno odlaze i gradski prevoznik su-

očen je sa problemom kako da popuni njihova mesta. Situaciju otežava i uredba o ograničenju zapošljava-

nja i zarada u javnom sektoru, ali u “Su-transu” su svesni da ni povećanje zarada ne bi zaustavilo trend koji

je započet 2015. godine

Generalni direktora Javnog komunalnog preduzeća Aleksandar Aleksić