Subphylum Chelicerata

• Preko 60000 recentnih vsrta

• Ekonomski (štete i koristi) značajne mnoge vrste

• Nemaju antene (nastavci na prostomijumu)

• helicere (embr. postoralno; adulti-preoralno)

• pedipalpi (čulna, pridražavanje plena,

razmnožavanje)

• 4 para ekstremiteta za hodanje

• prozoma i opistozoma

Chelicerata – Prozoma

• prostomijum + 6 segmenata

• 6 pari ekstremiteta

Chelicerata – opistozoma

• najviše 13 segmenata

• eksteremiteti redukovani ili izmenjeni

• I segment= pregenitalni (uglavnom redukovan);

hilarija = ostatak nastavaka (Xyphosura)

• II segment= genitalni (sa polnim otvorima);

polni poklopci = ostaci ekstremiteta

• Listolike škrge = modifikovani ekstremiteti

• Listolika pluća = modifikovani ekstremiteti

• Traheje = zamena za L. škrge i L. pluća

• Ekstremiteti Chelicerata su po poreklu

dvograni= homologija sa Crustacea-ma

• Postoje i mišljenja da su primarno

jednograni tj. da se radi o nastavcima

(škrge) na jednogranim ekstremitetima.

• Članci na ekstremitetima (imaju 1 članak

više=patella od Mandibulata)

• Ekskrecija (koksalne žlezde i/ili malpigijevi

sudovi)

• Nervni sistem (prilično skoncentrisan, čak i

do jedinstvene mase npr. Acari)

Chelicerata - klasifikacija

Subphylum Chelicerata

Classis Merostomata Classis Pycnogonida

(Pantopoda) ClassisArachnida

Klasa Merostomata

• 1 recentni red (potklasa) (5 vrsta, 3 roda, sve marinske) = Xyphosura

• javile su se u ranom Kambrijumu (pre 570 miliona godina)

• dominirale su okeanima do Perma (pre 310 mil. g.)

• Drugi red (potklasa) Euripterida (krupne morske životinje, liče najviše na škorpije ali su im srodnije Xyphosura)

Potklasa Xyphosura

•Javljaju se u velikom broju tamo gde žive

•Stavljene su na IUCN listu u grupu “ranjivih” jer se koriste

kao životinjska hrana

•Limulus polyphemus – obale zapadnog Atlantika

•veličina do 60 cm

•Ostale 4 vrste su u jugoistočnoj Aziji

•Prozoma

- karapaks

•Opistozoma

•Bodlja

=(“telzon” ? analni otvor)

Potklasa Xyphosura

•Prozoma: 7 pari ekstremiteta

(helicere, pedipalpi,

3 para za hodanje, 1 par za

skidanje mulja i hilarija)

•Opistozoma: 6 pari ekstremiteta

•I par (obrazuju operkulum)

•II-IV listolike škrege

• Hitinski oklop za koji je pričvršćena muskulatura-ventralno za endosternite, a dorzalno za apodeme karapaksa

• Crevni sistem (zalisci izmeĎu želudca i srednjeg creva)

• Hrane se sitnim mekušcima i Annelidama

• Krvni sistem (cevasto srce u pro i opistozomi; aorta+4 bočne arterije)

• Ekskretorni sistem (4 para koksalnih žlezdi)

• Nervni sistem (prsten oko jednjaka=mozak i ventralni lanac sa 5 ganglija)

• Čula (taktilna i hemoreceptori, 1 par ocela +1 par složenih očiju)

Potklasa Xyphosura – organski sistemi

• Razmnožavanje (odvojenih polova)

• Migracije u velikom broju u sezoni parenja i to u zoni plime i oseke (tada se najviše izlovljavaju)

• Ženke polažu oko 1000 jaja u šupljinu u pesku koju prethodno naprave, mužjaci ih zatim posipaju spermom. Ženka pokriva jaja peskom - štiti ih od talasa.

• Larva se javlja posle 6 nedelja i prolazi kro 16 presvlačenja do adultnog stupnja. Postaju polno zrele tek posle 3 godine.

Potklasa Xyphosura – organski sistemi

Klasa Pycnogonida (Pantopoda)

• Žive u morima (morski pauci)

• Veličina od 1mm do 5 cm

• Malobrojna grupa (oko 1000 vrsta)

• Imaju helicere i sličnu graĎu mozga sa ostalim Cheliceratama

• prozoma (proboscis+3glavena+1torakalni)

• opistozoma (3, 4 ili 5 segmenta)

• helicere (3 članka)

• palpi (8 do 10 članaka)

• ovigerne noge (III par; nose jaja; ženke bez njih)

• Noge za hodanje (4 do 6 pari)

Klasa Pycnogonida (Pantopoda) – spoljašnja morfologija

Klasa Pycnogonida (Pantopoda) – organski sistemi

•Crevni sistem (kompletan, tipičan, ždrelo cevasto sa 3

ploče)

•U ždrelu se hrana usitnjava i vlaži

•Srednje crevo sa bočnim granama koje zalaze u

ekstremitete

•Karnivorne su i hrane se zooidima dupljara npr., gde i žive

•Nemaju organe za razmenu gasova (površina tela im je

uvećana)

•Krvni sistem (otvoreni tip, kao kod svih Arthropoda)

•Nervni sistem (mozak od proto i tritocerebruma) nema

deutocerebruma! + ventralni lanac sa ganglijama.

•Polni sistem (odvojenih polova, polni dimorfizam-ženke bez

ovigernih nogu). Gonade se često granaju i u ekstremitete.

Jaja se oplode po polaganju kada ih mužjaci pokrivaju

spermom. Kod nekih mužjaci nose mlade kraće vreme na

telu.

Classis Arachnida • Preko 71 000 recentnih vrsta.

• Sve imaju 8 nogu, nemaju usne delove

za ubadanje i žvakanje-uzimaju

isključivo tečnu hranu.

• Većina fosila iz Karbona (pre 300

mil.god.); skorpije iz Silura (pre 430

mil.god.)?

• Prve terestrične arahnide –

Trigonotarbida – iz gornjeg Silura.

• Adaptacije na kopneni način života: –

voštani sloj, listolika pluća –

traheje; zglobljeni ekstremiteti,

muskulatura, ureotelične životinje,

predatorstvo – pokretljivost, čula,

paučinaste i otrovne žlezde.

Classis Arachnida

• Većina arahnida terestrične

životinje, nekoliko

sekundarno akvatičnih –

slatkovodne (pauci, krpelji) i

marinske (krpelji).

• Većinom su predatori, osim

malobrojnih omnivora,

fitofaga i manjeg broja

parazitskih krpelja.

• Plen: insekti, stonoge,

puževi, nematode, arahnide,

mlade ptice...

• Predatori: sisari, drugi

kičmenjaci, arahnide, insekti.

Classis Arachnida • Prozoma – akron + 6

segmenata.

• Helicere (2-3 članka) –

hvatanje i raskidanje

plena, reprodukcija

(Solifugae), skakanje

(neki pauci),

upozoravajući zvuk

(skorpije).

• Većina ima otrovne

žlezde u helicerama –

pseudoskorpije –

paučinaste žlezde.

Classis Arachnida • Pedipalpe (6 članaka) –

vezane za ishranu, klještolike ili čulna uloga; mužjaci paukova – kopulatorni organi.

• Noge za hodanje 7 članaka – coxa, trochanter, femur, patella, tibia, metatarsus i tarsus.

• Opistozoma 13 segmenata bez ekstremiteta i telzon na kraju – otrovna žlezda kod skorpija.

Classis Arachnida - makroklasifikacija

Ordo Scorpiones

Ordo Pseudoscorpiones

Ordo Ricinulei

Ordo Uropygi

Ordo Amblypygi

Ordo Palpigradi

Ordo Schizomida

Ordo Solifugae

Ordo Aranea

Ordo Opiliones

Ordo Acari (Acarina)

Ordo Pseudoscorpiones

Ordo Araneae

• Oko 40 000

vrsta, veličine

0.5mm-10cm.

• Veoma

rasprostranjena i

brojna grupa –

od Arktika do

Himalajskih

vrhova.

Ordo Araneae

• Veliki broj liriformnih

organa po telu, a posebno

po nogama.

• Mužjaci ispuštaju zvuke

nečujne za ljudsko uho

(stridulatorni organi) –

komunikacija?

• Usporavanje metabolizma

u slučaju nedostatka plena

– Lycosa lenta – životni vek

oko 300 dana – 200 dana

bez hrane.

• Prirodni neprijatelji –

kičmenjaci i ose

(Pompilidae, Sphecidae).

Ordo Opiliones • Oko 4500 vrsta

“pauka kosaca” –

tropi i umerena

zona-vlažnija

staništa.

• Većina predatori

(zglavkari i

puževi), lešinari

(uginule životinje i

biljni delovi).

• Ishrana i čvrstom

hranom.

Ordo Acarina • Oko 30 000 vrsta krpelja

i grinja – većina parazitske, ima predatora i slobodnoživećih.

• Veličina 0.25 – 0.75mm omogućila veliki evolucioni uspeh – naseljena mikrostaništa (traheje insekata, folikule sisarskih dlaka, čestice prašine...).

• 1m3 šumskog zemljišta- 1mil. primeraka, 200 vrsta – 50 fam.

• Regulacija brojnosti mikroba u zemljištu.

• Veliki broj vrsta parazitiraju ljude ili su vektori zaraznih bolesti (Lajmska bolest, tularemija...).

01. jun 2009. Paukolike životinje 66

Klasa Arachnida

Arachnida

• Telo diferencirano na prozomu, mezozomu i metazomu.

• mezozoma i metazoma = opistozoma

• Nemaju antena, a oči su im proste.

• Ekstremiteti prozome: helicere, pedipalpi, a iza njih se nalazi još 4 para za hodanje.

• Ekstremiteti opistozome: iščezavaju ili od njih nastaju listolika pluća, paučinaste bradavice.

Arachnida

• Kopneni način života dovodi do razvoja

listolikih pluća, novog respiratornog

sistema, traheja, pojavu novog

ekskretornog sistema, Malpigijevih

sudova.

• Prozoma Arachnida je graĎena od akrona

i 6 segmenata koji su meĎusobno srasli i

sa dorzalne strane pokriveni karapaksom.

Arachnida

• Helicere su homologe

drugim antenama

rakova i inerviše ih

tritocerebrum.

• Pedipalpi su homologi

mandibulama rakova i

insekata (inerviše ih

subezofagijalna

ganglija).

Arachnida

• Ekstremiteti za

hodanje su graĎeni

od 6 ili 7 članaka:

koksi, trohantera,

femura, patela,

tibija, metatarzusa i

tarzusa (sl. 146).

Noge za hodanje se

završavaju

kandžama.

Arachnida

Ordo Araneae -Pauci • Ovalna ili cilindrična

opistozoma sa varijabilnom obojenošću i šarama.

• Ventralno – epigastralna brazda sa bočnim otvorima listolikih pluća i centralnim genitalnim otvorom.

• Paučinaste bradavice – većina paukova ima 6.

• Paučina- tečni protein koji u kontaktu sa vazduhom menja molekulsku konfiguraciju i očvrsne.

• Paučina se luči često preko porozne pločice – kribeluma, a “raščešljava” pomoću kalamistruma (metatarsus zadnjih nogu).

Ordo Araneae –

Pauci - mreže

• Značaj paučine –

mreže za lov, kretanje

po vegetaciji,

oblaganje gnezda,

jaja i kokona.

• Pauk krstaš –

Araneus diadematus

– isplete mrežu za

oko 20 sekundi.

Arachnida

• Telesni zid: kutikula, graĎena od epikutikule u

kojoj je voštana komponenta dobro razvijena i

omogućava opstanak na kopnu.

• Ispod nje se nalazi prokutikula graĎena od

egzo i endokutikule u kojima dominira hitin.

• U njemu ima malo soli pa je on elastičan i

omogućava rast jedinki tako da se odrasle

Arachnida nalaze u stanju meĎupresvlačenja.

Arachnida

• Kutikulu luči epidermis-hipoderm koji

formira i različite žlezdane strukture:

otrovne žlezde paukova, skorpija, uropiga i

paučinaste žlezde paukova,

pseudoskorpija i nekih krpelja

Arachnida

• Crevni sistem: prednje crevo je sa dobro

razvijenim, mišićavim ždrelom u koje se

otvaraju kanali pljuvačnih žlezda.

• Kod paukova brzo razlaže hranu: spoljašnje

varenje - kašasta, polusvarena hrana.

• Srednje crevo: uvek sa dobro razvijenom jetrom

čiji se kanali ulivaju u njega.

• Zadnje crevo je kratko i završava se analnim

otvorom na kraju opistozome.

Arachnida

Arachnida

• Respiratorni sistem: listolika pluća,

traheje

• Listolika pluća (Scorpiones, Uropygi,

Amblypigi i primitivni pauci).

• Nalaze se u kesastim invaginacijama na

opistozomi i njihov broj se kreće od 1-4

para.

Arachnida

Arachnida

Arachnida

Arachnida

• Trahejni sistem: stigme na opistozomi - preko njih cirkuliše vazduh.

• Od njih se pružaju cevčice koje su kod nekih razgranate (Opiliones), a kod Pseudoscorpiones, Solpugida i Acarina su nerazgranate i smatra se da su ovo u stvari modifikovana listolika pluća.

• Trahejni sistem je po poreklu od ektoderma i obložen je kutikulom.

Arachnida

• Krvni sistem:

cevasto srce

duž

mezozome.

• Ostije preko

kojih srce

komunicira sa

perikardijumom

- varira od 1-7

pari.

Arachnida-ekskretorni sistem

Arachnida

• Malpigijevi sudovi: na granici srednjeg i

zadnjeg creva.

• Poreklom od srednjeg creva.

• Smešteni su u opistozomi i jedino kod

Scorpiones njihovi krajevi prodiru u

prozomu.

Arachnida

Arachnida

• Nervni sistem: lestvičast - koncentracija nervne mase u prozomi.

• Mozak je graĎen od proto i tritocerebruma.

• Protocerebrum inervira oči, a tritocerebrum helicere, usta i labrum.

• Par subesophagijalnih ganglija inervira pedipalpe.

• Čulni organi: za mehaničke, optičke i hemijse draži.

• Na pedipalpima – trihobotrije: dlačice za prijem draži strujanja vazduha.

• Liriformni organi: invaginacije u kutikuli, sposobne da registruju hemijske draži, a i za percepciju zvučnih signala.

Arachnida

Arachnida

• 2-12 prostih mehurastih očiju – neki pauci prepoznaju lik (Tarantula)

• Oči everzne i inverzne (tapetum-reflektuje svetlost)

Classis Arachnida

• Čulne dlačice po čitavom

telu.

• Trihobotrije – hemo i

vibroreceptori

• Liriformni organi – vibracije

podloge, strujanje vazduha –

uloga u koordinaciji pokreta –

registrovanje zvučnih talasa?

Arachnida

Arachnida

• Polni sistem je gonohoristički

• Gonade su parne: u opistozomi.

• Polni otvori su na II opistozomalnom tj. genitalnom segmentu

Arachnida

Arachnida

Arachnida

• Kopulacija: različitim strukturama, pedipalpima ili

drugim ekstremitetima.

• Kod nekih se spermatozoidi odlažu na podlogu

odakle ih ženke sakupljaju.

• Ogromna većina polaže jaja, a retke su

ovoviviparne i viviparne vrste.

• Iz jaja se legu mlade jedinke koje se presvlače

nekoliko puta do adultnog stanja.

• Kod mnogih je razvijena briga za potomstvo.

Arachnida

Arachnida