sukcesija un sfrj

7/22/2019 Sukcesija Un Sfrj

1/30

71

Duko DIMITRIJEVI1 UDK: 342.591:341.123.043Biblid 0025-8555,59(2007)

Vol. LIX, br. 1, pp. 71-100Izvorni nauni rad

Januar 2007.

SUKCESIJA LANSTVA U UJEDINJENIMNACIJAMA SLUAJ SFR JUGOSLAVIJE

ABSTRACT

The author mostly deals with certain legal aspects concerningthe succession into the membership of the UN. He attaches a great im-

portance to the theoretical examination of the concept of continuity andsuccession of States. He gives analysis in the inconsistent practice of

the UN and demonstrates a new pragmatically approach in the case ofthe succession of the former SFR Yugoslavia. His study concentrates onthe legal status of the new States which have emerged from the disso-lution of the former Yugoslavia and a somewhat unresolved position ofthe Federal Republic of Yugoslavia which remains controversial issueuntil the admission into the UN. Finally, the author illustrates nowadaysSerbias position in the UN.

Key words: United Nations, international law, succession of states,membership of the UN, SFR Yugoslavia, SR Yugoslavia, Serbia andMontenegro.

Kljune rei: Ujedinjene nacije, meunarodno pravo, sukcesija drava,lanstvo u UN, SFR Jugoslavija, SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora.

UVOD

Po zavretku Drugog svetskog rata dinamika procesa u politikoj, ekonom-skoj i socijalnoj sferi dravnog ivota uslovila je ubrzanu promenu1 Dr Duko Dimitrijevi, nauni saradnik, Institut za meunarodnu politiku i privredu,

Beograd.


2/30

72

MP 1, 2007 Sukcesija lanstva u UN sluaj SFRJ(str. 71-100)

meunarodnih pravnih odnosa. Meunarodno pravo je poprimilo sasvim no-vi sadraj i formu obogaenu i upotpunjenu dotadanjim razvojem pravne te-orije i prakse. Ouvanje mira postavljeno je kao vrhovno naelo od kojeg po-laze sva druga naela iz Povelje Ujedinjenih nacija (pax sunt servanda). Bez-

bednost novog meunarodnopravnog poretka formalno osvetalog na princi-pima osnovnog konstitutivnog akta svetske organizacije o suverenim, jedna-kim i ravnopravnim dravama doprinela je shvatanju da sve drave imaju

podjednako uee u reavanju najznaajnijih meunarodnih pravnih pitanja.Kroz rad meunarodnih ustanova koje se bave naunim prouavanjem

meunarodnog prava (International Law Association, Institute de Droit In-ternational, American Institute, Carnegie Endowment for International Pea-ce i dr.), formulisani su kljuni pravci postepenog razvoja osnovnih meuna-rodnih pravnih instituta. Meunarodna praksa i obiajno pravo posluili sukao placuit gentibus u kodifikaciji i progresivnom razvoju meunarodno-

pravne materije koju praktino sprovodi Komisija za meunarodno pravoUjedinjenih nacija, kao pomono telo Generalne skuptine. Polazei daoblast sukcesije drava ima prioritet u procesu kodifikacije meunarodnog

prava, Komisija je 1949. godine zapoela rad na sistematizaciji postojeihpravila i formulisanju novih principa o sukcesiji drava.2

S obzirom na razliite aspekte procesa sukcesije, Komisija je pre pri-

preme nacrta konvencije kojom zvanino zapoinje kodifikacija meunarod-nog prava trebalo da raspravi, koja e pravila o sukcesiji drava biti najprekodifikovana. Tim povodom Komisija za meunarodno pravo je, na zaseda-nju od 7. maja 1962. godine, oformila Potkomitet za pitanja sukcesije iji jeiskljuivi zadatak bio da razgranii materiju sukcesije. Tokom 1963. godinePotkomitet je na sesijama u enevi sastavio detaljan analitiki pregled daljegrada Komisije.3 Prema planu Potkomiteta materiju sukcesije trebalo je pode-liti na tri oblasti: 1) sukcesiju u oblasti nasleivanja ugovora, 2) sukcesiju uoblasti nasleivanja prava i obaveza iz izvora drugaijih od ugovora, i 3) suk-cesiju u oblasti nasleivanja lanstva u meunarodnim organizacijama.4 Dok

je za prve dve oblasti Komisija utvrdila da postoji znaajan interes da se pra-

2 Documentation officiels del Assemble gnrale, quatrieme session, Supplment n10, A/925, 1949, p. 3.

3 Annuaire Commission de Droit International, 1963. vol. II, pp. 231-235. U radu de-setolanog Potkomiteta uestvovao je i profesor Milan Barto. Videti: UN Doc.A/CN.4/SC. 2 WP.5.

4 Milan Barto, Rad Potkomiteta Komisije OUN za meunarodno pravo na kodifikaci-ji pravila o sukcesiji drava i vlada,Meunarodni problemi, 1963, br. 1, str. 167-169.


3/30

73


vila o sukcesiji drava kodifikuju u sastav pisanih pravila de lege ferenda, zatreu oblast sukcesije, u vezi sa lanstvom u meunarodnim organizacijama,takav pristup nije postojao.5

Prema miljenju lanova Komisije, oblast nasleivanja lanstva umeunarodnim organizacijama pripadala je meunarodnopravnoj materijinasleivanja ugovora i principa kojima se ureuju odnosi izmeu drava imeunarodnih organizacija. Ako se lanstvo drave u meunarodnim orga-nizacijama ogranii iskljuivo na ugovorni odnos intuitu personae karaktera,taj odnos ne mora biti odriv u sluaju sukcesije drava.6 Dotadanjameunarodna praksa oigledno nije bila ujednaena, pa je bilo teko pronaineko pravno valjano utemeljene u pozitivnom meunarodnom pravu koje biukazivalo na postojanje meunarodnog obiajnog pravila. Zakljuujemo dama koliko se inilo da je pitanje nasleivanja ugovora usko povezano sa suk-cesijom u odnosu na lanstvo u meunarodnim organizacijama, jer su multi-lateralni meunarodni ugovori ujedno i konstitutivni akti o osnivanjumeunarodnih organizacija ne postoji neko opte pravilo meunarodnog

prava koje bi ilo u prilog takvoj tezi. Sukcesiju lanstva u meunarodnimorganizacijama valjalo je otuda posmatrati kao izdvojeno pravno pitanje.7

Analiza nasleivanja lanstva u Ujedinjenim nacijama kao jedinojuniverzalnoj organizaciji zahteva razmatranje svakog pojedinanog sluajasukcesije drava. Problemi se u veini sluajeva reavaju na relaciji drava

svetska organizacija.8 Sukcesija lanstva samo se delimino vezuju zasukcesiju ugovora. Pomenuti zakljuak proizilazi i iz tumaenja Beke kon-vencije o sukcesiji drava u odnosu na ugovore iz 1978. godine, koja pred-stavlja lex lata u oblasti nasleivanja ugovornih prava i obaveza. Beka kon-vencija propisuje da se primena kodifikovanih pravila odnosi inter alia, i naugovore kojima se konstituiu meunarodne organizacije, pa stavljanjem re-

5 Henry G. Schermers, Succession of States and International Organizations,Nether-lands Yearbook of International Law, 1975, vol. VI, p. 110; Report of the Internatio-nal Law Commission on the Work of its 26th Session, 6 May26 July 1974, General

Assembly Official Records, 29th Session, Suplement n 10, A/9610/Rev. 1, para. 25.6 Konrad Bhler, State Succession, Identity, Continuity and Membership in the UN,Rapport pour le Centre dtudes et de recherches de la Haye, 1999, p. 3.

7 Juraj Andrassy, Boidar Bakoti, Budislav Vukas,Meunarodno pravo, knjiga prva,kolska knjiga, Zagreb, 1998, str. 272.

8 Edwin D Williamson, State Succession and Relations with Federal States,Panel ofAmerican Society of International Law, Gold Room Rayburn House Office Building,Washington, 1 April 1992, p. 9.


4/30

74


zerve u vezi s pravilom o sticanju svojstva lana meunarodne organizacije,ostavlja se pravni vacuum u pogledu prelaza lanskih prava i obaveza sa-dranih u ovim ugovorima (lan 4. st. 1. ta. a).9 Krajnja svrha pomenutogreenja prati princip meunarodnog prava koji je proiziao iz meunarodne

prakse i obiajnog prava kodifikovanog u ranije usvojenoj Bekoj konvenci-ji o ugovornom pravu iz 1969. godine, po kome se ne prejudiciraju pitanjakoja bi se mogla postaviti u vezi sa ugovorima zbog nastupanja sukcesijedrava (l. 73).10 Stoga, u odnosu na sukcesiju lanstva u Ujedinjenim na-cijama, reenja uglavnom poivaju na pravilnoj interpretaciji pravila i princi-

pa sadranih u Povelji i drugim multilateralnim ugovorima donetim pod nje-nim okriljem. Samo u tom kontekstu moe se i insistirati na ispunjavanju

propisanih uslova vezanih za sticanje svojstva lana Ujedinjenih nacija, tonaravno, kako pokazuje duga praksa svetske organizacije, ne moe biti stvar

pojedinanih odluka niti volja pojedinih drava lanica UN.11

9 Vienna Convention on Succession of States in Respect of Treaties, August 23, 1978,UN Documents A/CONF.80/31,International Law Materials, vol. 17, pp. 1488-1517.Documents officiels de la Confrence des Nations Unies sur le droit des traits, Doc.F.70. V/5, p. 309. SFRJ je potpisala ovu Konvenciju 6. februara 1979. godine, a potomi ratifkovala 28. aprila 1980. Videti: Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br.1/1980. SRJ je notifikacijom o sukcesiji od 12. marta 2001. godine nasledila lanstvoSFRJ u ovoj Konvenciji. Videti: Multilateral Treaties Deposited with the SecretaryGeneral, Status as at 31 December 2001, vol. II, Part I, Ch. 23, p. 292.

10 Vienna Convention on the Law of Treaties, UN Documents. A/CONF.39/11 andAdds. 1-2,International Legal Materials, vol. 8, 1969, pp. 679-735. SFRJ je potpisa-la i ratifikovala Beku konvenciju o pravu ugovora, 23. maja i 27. avgusta 1970. go-dine. Videti: Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 30/1972. Konvencija jestupila na snagu 27. januara 1980. godine. SR Jugoslavija je notifikacijom o sukcesi-

ji od 12. marta 2001. godine nasledila lanstvo SFRJ u Konvenciji. Videti: Multila-teral Treaties Deposited with the Secretary General, ibid., p. 280.

11 Milan Barto, Sukcesija drava u stadijumu dekolonizacije, Meunarodna politika,1968, br. 444, str. 1921; Stevan orevi, Sukcesija drava i svojstvo lanice UN,

Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 1965, br. 2-3, str. 248258; Stevanorevi, Rad UN na kodifikaciji pravila o sukcesiji drava i vlada,Anali Pravnog fa-kulteta, Beograd, 1972, br. 1-3, str. 207217; Prvoslav Davini, Zavrna faza na izradi

pravila o sukcesiji drava u pogledu ugovora, Godinjak Instituta za meunarodnu po-litiku i privredu, Beograd, 1975, str. 691705. Momirka Marinkovi, Konvencija o suk-cesiji drava u odnosu na meunarodne ugovore, Godinjak Instituta za meunarodnu

politiku i privredu, Beograd, 1978. str. 483490; Milan ahovi, Sukcesija drava u od-nosu na meunarodne ugovore,Meunarodna politika, 1978. br. 684, str. 1315; Ko-sta Obradovi, Pitanje sukcesije drava u svetlosti rada komisije UN za meunarodno

pravo,Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, br. 1-3, 1979, str. 112113.


5/30

75


USLOVI ZA LANSTVO U UJEDINJENIM NACIJAMA

Generalno posmatrajui, za prijem u lanstvo Ujedinjenih nacija zah-teva se ispunjenje uslova propisanih lanom 4. st. 1. Povelje. Navedenom od-redbom lanstvo je otvoreno svim miroljubivim dravama koje prihvate oba-veze sadrane u Povelji, potom dravama koje su po oceni Ujedinjenih naci-

ja sposobne i voljne da navedene obaveze i izvravaju. Prijem drava kandi-data sprovodi se u koordiniranom delovanju glavnih organa svetske organi-zacije na osnovu odluke dvotreinske veine prisutnih lanica Generalne

skuptine (lan 18. st. 2. Povelje), a po prethodnoj preporuci Saveta bezbed-nosti (lan 4. st. 2. Povelje).U ranijim vremenima bilo je dosta potekoa oko tumaenja i iz-

vravanja pomenutih odredaba Povelje. Budui da preporuke o prijemu no-vih lanova predstavljaju odluke o sutinskim pitanjima svetske organizaci-

je, Savet bezbednosti ih donosi kvalifikovanom veinom ukljuujui i po-tvrdne glasove svih svojih stalnih lanica (lan 27. st. 3. Povelje). U uslovi-ma hladnoratovske politike velikih sila, kada je problem prijema u Ujedinje-ne nacije u velikoj meri bio ispolitizovan, pojedini stalni lanovi Saveta bez-

bednosti koristili su pravo veta da bi spreili prijem i kandidaturu novihdrava u lanstvo organizacije. Izmeu 1946. i 1955. godine, Sovjetski Sa-

vez je iskoristio pravo veta 47 puta protiv zahteva za prijem drava u UN izzapadnoevropskog bloka. SAD su sa druge strane, uporno spreavale posti-zanje potrebne veine za ulazak Bugarske, Maarske i Rumunije u svetskuorganizaciju. Samo nekoliko drava uspelo je da se provue u UN za vre-me Korejskog rata, pedesetih godina prologa veka (npr. Island, vedska iTajland 1946. godine, Jemen i Pakistan 1947. godine, Burma 1948. go-dine, Izrael 1949. godine i Indonezija 1950. godine). Prijem novih dravau svetsku organizaciju pretvoren je na taj nain u svojevrsnu bitku za pre-sti izmeu Istoka i Zapada, ili neto preciznije reeno, izmeu supersila Sjedinjenih Amerikih Drava i Sovjetskog Saveza. Savet bezbednosti time

je faktiki u potpunosti bio blokiran.12

Iako se formalno poloaj lanica osnivaa, potpisnika DeklaracijeUjedinjenih nacija od 1. januara 1942. godine i Povelje UN iz 1945. godine,nije razlikovao od poloaja novih drava koje su u toku procesa dekoloniza-cije primane u svetsku organizaciju, ne moe se sa sigurnou tvrditi da iz-

12 MarieClaude Smouts, The General Assemby: Grandeur and Decadence, in: PaulTaylor, A.J.R. Groom (eds.), The United Nations at the Millennium, Principal ograns,Contnuum, London and New York, 2000, pp. 2729.


6/30

76


vorno lanstvo nije prualo neto vie prava originalnim lanicama, buduida su one bile u poziciji da odluuju o prijemu i nasleivanju lanstva u svet-skoj organizaciji. Doda li se jo da su iz ciljeva Povelje Ujedinjenih nacija iz-vlaena i neka rezidualna ovlaenja koja nisu, bar ne izriito navedena u nje-nom tekstu, a koja su navodno bila nuna da bi svetska organizacija moglaiole normalnije delovati, onda su nedoumice oko tumaenja Povelje u vezi sa

prijemom novih lanica vremenom rasle. Zato je rezolucijom broj 171, od17. novembra 1947. godine, Generalna skuptina zatraila savetodavnomiljenje od Meunarodnog suda pravde smatrajui da je to jedini nain dase problemi dugotrajnije ree. Tim povodom upueno je sledee pitanjeMeunarodnom sudu pravde:

Da li je osnovano da lanica Ujedinjenih nacija uini zavisnimsvoju saglasnost za prijem od uslova koji nisu izriito predvieni u lanu 4.st. 1. Povelje, odnosno, da li je mogue da nakon to se ustanovi da su pro-

pisani uslovi ispunjeni, potvrdan glas uslovi zahtevom za prijemom drugihkandidata?

Po interpretaciji Meunarodnog suda pravde od 28. maja 1948. godi-ne, postavljeni uslovi za prijem drava u svetsku organizaciju ogranieni su

per se. Kada se uslovi ispune, trebalo bi da Savet bezbednosti preporui Ge-

neralnoj skuptini donoenje odluke o prijemu. U odnosu na uslovljavanjepotvrdnog glasa zahtevom za prijem drugih kandidata, Sud je potvrdio da ta-kav zahtev predstavlja novi uslov nespojiv sa slovom i duhom Povelje. Uslo-viti potvrdan glas za prijem drave kandidata prijemom drugih dravaspreavao bi lanstvo da potpuno i slobodno razmatra svaki sluaj samostal-no u okviru propisanih uslova.13

Problem lanstva u Ujedinjenim nacijama pokrenuo je i mnoga dru-ga pravna, ali i politika pitanja. Tako je, 22. novembra 1949. godine, Gene-ralna skuptina od Meunarodnog suda pravde zatraila jo jedno savetodav-no miljenje. Povod je bio sadran u sledeem:

Da li se prema lanu 4. st. 2. Povelje jedna drava moe primiti ulanstvo Ujedinjenih nacija odlukom Generalne skuptine, ako Savet bez-

bednosti nije dao preporuku za njen prijem zato to drava kandidat nije do-bila potrebnu veinu, ili zato to je jedan stalni lan glasao protiv rezolucijekojom se proporuuje njen prijem?

13 Conditions of Admission of State to Membership in the United Nations,Internati-onal Court of Justice Reports, 1948, pp. 47. etc.


7/30

77


Nakon razmatranja situacije, Meunarodni sud pravde je dao saveto-davno miljenje, 3. marta 1950. godine, u kome je potvrdio da preporuka Sa-veta bezbednosti po prirodi stvari mora da prethodi odluci Generalne skupti-ne. Drugim reima, preporuka je prethodni uslov za odluku Generalneskuptine kojom se prijem drave kandidata ostvaruje. Ako bi se Generalnojskuptini priznalo pravo da jednu dravu primi u lanstvo bez preporuke Sa-veta bezbednosti, Savet bi se liio vanog ovlaenja koje mu daje Povelja,a njegova uloga u vrenju jedne od osnovnih funkcija svetske organizacije ne

bi znaila ba nita. Savet bezbednosti bi prouavao sluaj, podnosio iz-vetaje, davao savete i izraavao miljenja, a to nije u skladu sa znaenjemodredbe iz lana 4. st. 2. Povelje.14

Na osnovu izloenih stavova Meunarodnog suda pravde, prijem ulanstvo Ujedinjenih nacija pokrenuo je i dosta znaajna meunarodna pita-nja u vezi s regulisanjem odnosa izmeu Istoka i Zapada. Usvajanje rezolu-cije Generalne skuptine od 8. decembra 1955. godine simbolino jeoznailo poetak naputanja hladnoratovske politike u odnosu na pojedi-nane zahteve drava kandidata za prijem u svetsku organizaciju. Sledei no-vi pravac u svetskoj politici predstavlja preporuka Saveta bezbednosti, 14.decembra 1955. godine, Generalnoj skuptini za prijem 16 drava kandidatau lanstvo UN, to je u praksi nazvano paket aranmanom (package deal).Ako se izuzmu neki pojedinani sluajevi prijema (npr. Kine, Kuvajta, Ban-gladea, Vijetnama, dve Koreje i dve Nemake), praksu Ujedinjenih nacijasve do 1990. godine uglavnom je karakterisala rutinska procedura. Od 1990.godine do 1993. godine, promene u radu svetske organizacije bile su potak-nute novim sluajevima sukcesije drava nastalim sa procesom ujedinjenjadve Nemake, dva Jemena, raspadom SSSR i prijemom u lanstvo devet

bivih sovjetskih republika, ukljuujui i tri Baltike drave Letonije, Li-tvanije i Estonije. Raspad SFR Jugoslavije i ehoslovake u pomenutom pe-riodu otvorio je sasvim nova pitanja u vezi sa lanstvom u svetskoj organi-zaciji. Takoe, prijem dve Koreje i prijem nekih mikro-dravica Lihtentaj-na, Monaka i Andore, Maralskih ostrva, Mikronezije i Palau, pokrenuo je

novi talas interesovanja za problematiku lanstva u Ujedinjenim nacijama.Na nove sluajeve prijema u lanstvo nadovezalo se i pitanje sukcesi-

je lanstva u svetskoj organizaciji. U skladu sa koncepcijom o univerzalnostiUjedinjenih nacija, nasleivanje lanstva moglo se upravljati prema nekim od

14 Competence of the General Assembly for the Admission of a State to the United Na-tions,International Court of Justice Reports, 1950, pp. 7. etc.


8/30

78


sledeih principa: 1) prema principu automatskog nasleivanja, 2) prema prin-cipima predvienim za prijem novih drava u lanstvo, i 3) prema principukontinuiteta lanstva povezanim sa kriterijumima neophodnim za prijem sveu zavisnosti od vrste sukcesionih promena (npr. ujedinjenja ve postojeihdrava lanica u novu dravu, raspada drava lanica na vie novih drava,odvajanja dela dravne teritorije i nastanka novih nezavisnih drava).

Ako se po objektivnim i subjektivnim kriterijumima o postojanjumeunarodnopravnog identiteta utvrdi da drava predstavlja istu dravu sadravom prethodnicom, u svetskoj organizaciji se po pravilu obezbeuje nje-no kontinuirano lanstvo. Automatska sukcesija lanstva posmatrajuistric-to sensu, u ovom sluaju ne bi bila dovedena u pitanje, poto sa teritorijalnim

promenama ne prestaje da postoji drava iji je pravni subjektivitet u svet-skoj organizaciji ve ranije priznat. S druge strane, sukcesija lanstva u Uje-dinjenim nacijama od strane novih drava mogla bi zavisiti od ispunjenja raz-liitih uslova koji se iskljuivo ne moraju oslanjati na prijemne uslove propi-sane Poveljom. Budui da su uslovi za prijem u lanstvo tokom vremenaevoluirali i da su sadrinski proireni u pogledu prihvatanja meunarodno-

pravnih obaveza, znaaj prijema u Ujedinjene nacije raste i prijem se sve viepostavlja kaoprima facie dokaz o postojanju drave kao subjekta meuna-rodnog prava.15 Prijem u lanstvo Ujedinjenih nacija odatle se sve vie uslo-

vljava prihvatanjem osnovnih ciljeva i principa Povelje, ali i nekim od uslo-va postavljenih za meunarodno priznanje novih drava. Navedena praksaUjedinjenih nacija ne znai odmah i uvoenje kolektivnog priznanja u mate-riju prijema u lanstvo, ve samo potvrdu spremnosti drava sukcesorki dase ponaaju u skladu sa postojeim normama opteg meunarodnog prava,iji sintetiki izraz predstavlja upravo Povelja. S obzirom da sposobnost i vo-lju novih drava da prihvate i izvravaju pomenute meunarodne obavezeocenjuju postojee drave lanice posredstvom relevantnih organa Ujedinje-nih nacija, onda, s proceduralne take gledita, prijem novih drava u svet-sku organizaciju ne moe biti u zavisnosti od jednostranih izjava novihdrava.16 Drugim reima, Ujedinjene nacije ne prihvataju sistem akcesije ili

pristupanja organizaciji, ve kriterijum admisije ili prijema, to je s materi-jalno-pravnog stanovita Povelje, vie ispravno. Sutinski, meutim, kriteri-jumi za prijem novih drava u lanstvo Ujedinjenih nacija propisani su Po-

15 Ian Brownlie,Principles of Public International Law, Oxford University Press, 2003,p. 94.

16 Christian Hillgruber, The Admission of New States to the InternationalCommunity,European Journal of International Law, vol. 9, n 3, 1998, p. 504.


9/30

79


veljom, pa otuda klasini kriterijumi o postojanju drava ne mogu imati od-govarajuu snagu sve dok drave ne dobiju meunarodno priznanje.17

S obzirom na izloena zapaanja, problemi sukcesije lanstva u Uje-dinjenim nacijama zahtevaju izdvojenu analizu. To se naroito odnosi na one

probleme koji su pokretali pravne rasprave prilikom formulisanja principauniverzalne organizacije.

PRINCIPI ESTOG KOMITETA GENERALNE SKUPTINE O

SUKCESIJI LANSTVA U UNPrincipi su nastali na samom poetku rada Ujedinjenih nacija kada je

postavljeno pitanje prijema u lanstvo novih drava nastalih podelom ili ot-cepljenjem dela teritorije drava lanica svetske organizacije. Posle Drugogsvetskog rata Velika Britanija je prenela vlast Britanskoj Indiji, koja je od1926. godine uivala status dominiona u sastavu Britanske imperije, pa po-tom i Britanske zajednice naroda (Commonwealth). Sve do 15. avgusta1947. godine Velika Britanija je bila garant njene nezavisnosti, kada je dolodo podele teritorije Britanske Indije na Indiju i Pakistan. Ubrzo potom, Mi-nistarstvo inostranih poslova Pakistana poslalo je poruku Generalnom sekre-taru UN u kome se izraava miljenje da bi oba dominiona trebalo da posta-

nu lanice Ujedinjenih nacija. U sluaju da se pakistanski stav o automatskojsukcesiji ne uvai, Pakistan je insistirao da se njegovo miljenje sadrano uporuci Generalnom sekretaru UN uzme kao formalni zahtev za prijem u svet-sku organizaciju. Za vreme debate pred Savetom bezbednosti, Francuska je

podrala pakistansku argumentaciju za automatskim nasleivanjem lanstvau Ujedinjenim nacijama. Veina lanica Saveta bezbednosti nije se,meutim, sloila sa francuskim stanovitem. Dravama oponentima auto-matske sukcesije bilo je mnogo prihvatljivije miljenje pomonika General-nog sekretara za pravne poslove, dr Ivana Kernoa (Ivan Kerno), po kome sastanovita meunarodnog prava u meunarodnom poloaju Indije nije bilonikakvih promena. Indija je nastavila da postoji kao drava sa svim pravima

i obavezama iz lanstva u Ujedinjenim nacijama. S druge strane, Pakistan jepredstavljao novu dravu, bez lanstva u Ujedinjenim nacijama. Da bi postaolan UN sa svim pravima i obavezama iz lanstva, Pakistan je prema milje-nju Kernoa morao da podnese zvaninu molbu za prijem u lanstvo, shodno

17 Ruiz Fabri, tat (Cration, Succession, Comptences), Gense et Disparition deltat lpoque Contemporaine,Annuaire franais de droit international, vol. 38,

p. 172.


10/30

80


uslovima iz lana 4. Povelje. Kada je Savet bezbednosti primio molbu Paki-stana za prijem u Ujedinjene nacije, nije konsultovao Komitet za prijem no-vih lanica ve je jednoglasno doneo odluku kojom se preporuuje prijemPakistana u Ujedinjene nacije 21. avgusta 1947. godine. Rezolucijom br.108 (II) od 30. septembra 1947. godine, Generalna skuptina je potvrdila daIndija i Pakistana od 15. avgusta predstavljaju dve odvojene suverene drave,tzv. ko-sukcesorke Britanske Indije, s tim, to Indija nastavlja meunarodno-

pravni kontinuitet stare drave, dodue pod novim imenom, dok Pakistanpredstavlja novu dravu naslednicu u svetskoj organizaciji.

U toku rasprave pred Prvim (politikim) komitetom Generalneskuptine, 6. i 7. oktobra 1947. godine, formulisano je sledee pitanje na ko-

je je odgovor trebalo da d esti (pravni) komitet: Koja su to pravila po ko-jima e se u budunosti rukovoditi svetska organizacija prilikom prijema no-vih drava nastalih podelom drava lanica? Diskusija je zapoela izjavomspecijalnog izvestioca estog komiteta ora Kekenbeka (Georges Kaecken-

beeck) iz Belgije. Specijalni izvestilac je sugerisao usvajanje principa ija jesadrina pretoena u pismo upueno od predsedavajueg estog komiteta,Prvom komitetu Generalne skuptine. U pismu od 8. oktobra 1947. godine,esti komitet konstatuje:

1. Da se uzima kao opte pravilo u skladu sa pravnim principima, dadrava koja je lanica Ujedinjenih nacija ne prestaje da bude lanicasamo zato to je njen Ustav ili granica bila predmet promena, i da ne-stanak drave kao priznatog subjekta u meunarodnog prava mora bi-ti potvren pre prestanka njenih prava i obaveza.

2. Da kada nastane nova drava, bez obzira na teritoriju i stanovnitvokoje obuhvata, i injenicu da li je, ili nije inila deo drave laniceUjedinjenih nacija, nova drava ne moe traiti status lanice unutarsistema Povelje, izuzev ako nije formalno primljena u Ujedinjene na-cije u skladu sa odredbama Povelje.

3. Izvan toga, svaki sluaj se mora ceniti po sopstvenoj sutini.18

U kontekstu podele Indije i Pakistana, navedeni principi sugeriu daje postojala vrsta prezumpcija o kontinuitetu lanstva u UN u sluaju pode-le drave. Indija je sauvala kontinuitet i zadrala je svojstvo osnivaa Uje-

18 The Succession of States in relation of Membership in the United Nations,Memo-randum prepared by the Secretariat, 3 December 1962, Document A/CN.4/149, p. 8;The Effect of Independence on Treaties, International Law Association, London,1965, pp. 222226.


11/30

81


dinjenih nacija, dok je Pakistan primljen u lanstvo svetske organizacije 30.septembra 1947. godine. Princip kojim su nove drave obavezne da podne-su formalni zahtev u lanstvo UN ima slinosti sa privatnopravnim princi-

pom primogeniture. Analogijom proveden princip primogeniture u oblast na-sleivanja lanstva u Ujedinjenim nacijama predstavljao bi pravilo po komesamo jedna drava moe pledirati na meunarodnopravni kontinuitet u lan-stvu svetske organizacije sve ostale drave nastale podelom drave pret-hodnice moraju zahtevati prijem u lanstvo prema proceduri propisanoj Po-veljom UN.19

Sluaj odvajanja Pakistana od Indije predstavlja precedent koji jeimao iroku primenu u praksi Ujedinjenih nacija.20 Principi koji su iz njega

proizali, meutim, nisu bili bez pravnih manjkavosti. Velika Britanija se,kao biva metropola, priklonila miljenju da su Indija i Pakistan ravnoprav-ne drave naslednice Britanske Indije. Za Veliku Britaniju navedena prome-na nije bila od znaaja za poloaj Indije u Ujedinjenim nacijama. Zakonomo nezavisnosti od 18. jula 1947. godine (Indian Independence Act), Britan-ska Indija je preobraena u Indijsku Uniju u ijem sastavu je bio Pakistan iHindustan. Sa podelom Indijske Unije 15. avgusta 1947. godine, ParlamentVelike Britanije potvrdio je da e se postepeni prenos vlasti izvriti zakljunosa 30. junom 1948. godine.21 Sporazumom o devoluciji ili prenosu vlasti

izmeu Indije i Pakistana predvieno je i nasleivanje lanskih prava Britan-ske Indije u meunarodnim organizacijama. Poto se Indija smatraladravom prethodnicom, u tom svojstvu je i preuzela prethodno zakljuenemeunarodne ugovore i lanstvo u meunarodnim organizacijama. U odno-su na ostale lanice Ujedinjenih nacija ugovor o devoluciji nije imao auto-matsko dejstvo. Pakistan odatle nije ni mogao automatski naslediti prava iobaveze iz lanstva u meunarodnim organizacijama, ve je morao zatraitiredovan prijem kao nova drava lanica. Poto je postojala neujednaena

praksa u drugim meunarodnim organizacijama, primera radi u Meunarod-noj uniji za telekomunikacije, principi zauzeti u Ujedinjenim nacijama nisudobili opteobaveznu snagu. Naime, u Meunarodnoj uniji za telekomunika-

cije zauzeto je potpuno suprotno stanovite u odnosu na Ujedinjene nacije 19 Michael P. Schraf, The Dissolution of States and Membership in the United Nati-

ons, Cornell International Law Journal, vol. 28, 1995, pp. 33. etc.

20 Poznatiji primeri odvajanja su secesije Singapura od Malezijske Federacije 1965. go-dine i Bangladea od Pakistana, 1974. godine.

21 K.P. Misra, Succession of States: Pakistan's Membership in the United Nations, Ca-nadian Yearbook of International Law, vol. 281, 1965, p. 288.


12/30

82


prihvaena je teza o automatskom nasleivanju lanskih prava od strane obedrave, i Indije, i Pakistana.22

Polazei od stava da svaki sluaj sukcesije valja razmatrati samostal-no i s obzirom na posebne okolnosti koje odreeni sluaj prate, odstupanjaod predloenih principa estog komiteta nisu bila neuobiajena u kasnijoj

praksi svetske organizacije.23 Razlozi verovatno proizilaze iz injenice da suprincipi estog komiteta bili formulisani u periodu hladnog rata i dekolo-nizacije i okolnosti to su principi bili svojstveni pre svega tom periodu svet-ske politike. Rasprave o njihovoj pravednosti ili nepravednosti otuda gotovoda su pravno i irelevantne. Nemogunost primene usvojenih principa u vezis podeljenim dravama, a pogotovu u odnosu drava koje su bile izdeljeneizmeu konfrontiranih blokova (primera radi, sluajevi Nemake, Vijetnamai Koreje), ne znai da se ne moe ozbiljno raspravljati da li su i u kojoj meri

principi bili u skladu sa pozitivnim kretanjima meunarodnog prava. Njiho-va pravna obaveznost najbolje se oituje u praksi svetske organizacije, koja i

pored pojedinanih odstupanja pokazuje postepeni napredak u primeni prin-cipa univerzalnosti. S tim u vezi je i naredni deo studije o sukcesiji lanstvaSFR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama.

SUKCESIJA SFR JUGOSLAVIJE I LANSTVO U UNU toku trajanja jugoslovenske krize na poetku devedesetih godina

20. veka, pokretnuto je pitanja lanstva Socijalistike Federativne RepublikeJugoslavije (SFRJ) u Ujedinjenim nacijama. SFRJ je do tada slovila za jed-nu od njenih uglednijih lanica iji je originalni status datirao jo od 25. ju-na 1945. godine, kada je Jugoslavija potpisala, a 19. oktobra iste godine, i ra-tifikovala Povelju UN. Posle niza bezuspenih politikih pregovora izmeu

22 Documents of the International Telecommunications Conference at Atlantic City,1947, pp. 21617

23 Povodom disolucije Ujedinjene Arapske Republike (UAR), 1961. godine, u praksi

Ujedinjenih nacija dolo je do odstupanja od utvrenih principa estog (pravnog ) ko-miteta. Samo nakon tri godine od ujedinjenja Egipta u UAR, Sirija je zatraila nezavi-snost. U noti upuenoj predsedniku Generalne skuptine UN, Sirija se pozivala nainjenicu da je kao Republika Sirija bila originalni lan Ujedinjenih nacija i da je na-stavila lanstvo u formi zajednike unije sa Egiptom pod nazivom Ujedinjena ArapskaRepublika. Nakon proglaavanja nezavisnosti, 28. septembra 1961. godine, Sirija jesmatrala da nije promenila dravni status. Istupajui kao Sirijska Arapska Republika,ona je zahtevala status originalnog lana u svetskoj organizaciji. Zahtev Sirije bio jeoigledno u suprotnosti sa principima proizalim iz indijsko-pakistanskog precedenta.


13/30

83


jugoslovenskih federalnih jedinica oko redefinisanja odnosa u federaciji,dolo je do postepenog odvajanja, a potom i do nasilnog raspada SFR Jugo-slavije. U reavanju politikih konflikata bila je angaovana i ira meuna-rodna zajednica. Na poetku, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kao vr-hovni organ svetske organizacije zaduen za ouvanje mira pokuao je dasprei irenje sukoba. U tom pogledu, doneo je niz obavezujuih odluka ija

je imperativna priroda praktino nalagala svim novim dravama nastalim napodruju bive Jugoslavije potovanje osnovnih pravila i principa optegmeunarodnog prava.24

Sukcesioni procesper se nije iskljuivao mogunost vodeih meuna-rodnih organizacija da uestvuju u utvrivanju i oblikovanju ad hocprincipakoji bi se ticali prenosa prava i obaveza bive SFRJ. Na jugoslovenskom pri-meru pokazalo se ak celishodnim formiranje Arbitrane komisije kao kon-sultativnog tela Konferencije o bivoj Jugoslaviji. Uloga Arbitrane komisijesastojala se u davanju miljenja svim zainteresovanim stranama u jugosloven-skom procesu o sadrini i dometu pozitivnih pravila meunarodnog javnog

prava. Suoei se s razliitim aspektima krize koji su pratili razbijanje biveJugoslavije, Arbitrana komisija je esto morala da pribegava reenjima zakoja u ranijoj praksi nisu postojali pravni presedani. Iako sutinski nije teilauvoenju nekih novina, Arbitrana komisija je postojea pravila i principe

prilagoavala uslovima u kojima se odvijao proces sukcesije SFR Jugosla-vije.25 esto su se njene konstatacije i preporuke u delovima poklapale sa od-

24 United Nations Security Council Resolutions, 713, 25 September 1991; 721, 27November 1991; 724, 15 December 1991; 727, 8 January 1992; 740, 7 February1992; 743, 21 February 1992; 749, 7 April 1992.

25 Obrad Rai, Relevantno pravo sukcesije drava u oblasti dravne imovine, arhivai dugova, u: Sukcesija i kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, Institut zameunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000, str. 102. Po prof. Raiu, Arbitranakomisija je nastala pre sticanja nezavisnosti drava, bez valjanog kompromisaizmeu strana u sporu po pitanju sastava arbitrae, pravne procedure i prava, to jeneuobiajeno u meunarodnoj praksi. Sa njim se donekle slae i prof. Obradovi ko-

ji smatra da se tu nije radilo o arbitrai u uobiajenom smislu, ve o organusui gene-ris koji je stvoren kao savetodavno telo Konferencije o Jugoslaviji, ali s nekim nad-lenostima koje podseaju na one koje se inae poveravaju arbitranim telima. Time

je ovaj autor blii realnom stanju, jer od samog poetka rada tzv. Badinterove Arbi-trane komisije, bez obzira na njen nesreno usvojeni naziv, ona nije delovala kao ar-

bitraa, ve pre svega kao savetodavno telo Mirovne konferencije za bivu Jugosla-viju. Videti: Konstantin Obradovi, Problemi vezani za sukcesiju SFRJ, u: Milanahovi (ur),Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, Institut za meunarodnu po-litiku i privredu, Beograd, 1996, str. 285.


14/30

84


lukama i zvaninim stavovima najviih organa meunarodnih organizacija.Uzimajui u obzir da je primena pravila o prelazu meunarodnih prava i oba-veza po obiajnom meunarodnom pravu u zavisnosti od pravne kvalifikaci-

je tipa sukcesije, miljenja Arbitrane komisije o sukcesiji SFRJ a fortiori subila oslonac za sukcesiju lanskih prava u Ujedinjenim nacijama.26

Najreprezentativnije u tom pogledu je miljenje Arbitrane komisijebroj 1, od 29. novembra 1991. godine, kojim je komisija utvrdila da se SFRJugoslavija nalazi u procesu raspada. Potom je tu i miljenje broj 8, od 4.

jula 1992. godine, gde je Arbitrana komisija zakljuila da se proces raspada-nja okonao, odnosno, da je proces doao do kraja, pa da valja konstatovatida SFRJ vie ne postoji. Kako sukcesija SFRJ nije usledila na istovetan nainkao sluajevi sukcesije SSSR-a i ehoslovake, ve je proces raspada trajaoizvesno vreme, Arbitrana komisija je pola od injenice da sukcesiju dravau jugoslovenskom sluaju valja ceniti u svetlosti okolnosti u kojima su dravesukcesorke nastajale.27 Ovakvim pristupom sukcesija SFRJ podvedena je podtip teritorijalnih promena koji se u obiajnom meunarodnom pravu oznaavadisolucijom. Sa disolucijom drava prethodnica prestaje da postoji i nastajudve ili vie drave sukcesorke od delova njene teritorije. Sukcesija za svakuod drava sukcesorki znai zamenu drave prethodnice u odgovornosti zameunarodne odnose teritorije na koju se sukcesija drava odnosi.28

26 SR Jugoslavija je prihvatala nadlenost Arbitrane komisije sve do donoenja milje-nja br. 8, 9. i 10, 4 jula 1992. godine. U miljenju br. 8, vidi se da je SRJ odbila pri-hvatiti nadlenost Arbitrane komisije ve 8. juna 1992. godine. To je potvreno u ne-koliko navrata i kasnije. Tadanja Vlada SRJ je nakon 4. jula 1992. godine, zvaninoizjavila da je miljenja Arbitrane komisije ne obavezuju, odnosno da ne predstavlja-

ju pravni osnov za meritornu odluku, te da ih smatra doktrinarnim u smislu l. 38(d)Statuta Meunarodnog suda pravde. Videti: Milenko Krea,Badenterova arbitranakomisija kritiki osvrt, Jugoslovenski pregled, Beograd, 1993. Kako SRJ nije biladosledna u svom stavu, jer se i dalje uputala u delovanje Arbitrane komisije, Arbi-trana komisija se proglasila nadlenom s obzirom na prirodu funkcija koje su joj do-deljene. Najeksplicitniji primer su miljenja od broja 1115. Videti: Kosta Obradovi,Problemi vezani za sukcesiju SFRJ, op. cit., str. 287.

27 Miljenja Arbitrane komisije od br. 1 do br. 7,Meunarodna politika, 1992, br.1001, str. 1319. Miljenja Arbitrane komisije od br. 8 do br. 10, ibid., br. 1005-6,str. 2628. Miljenja Arbitrane komisije od br. 11 do br. 15, Revue Gnrale de

Droit International Public, Paris, n 4, 1994.

28 Arbitrana komisija je naglasila da je probleme sukcesije potrebno reavati spora-zumno i u skladu sa opteprihvaenim pravilima i principima meunarodnog pravakodifiovanim u veem delu u Bekoj konvenciji o sukcesiji drava u odnosu na ugo-vore iz 1978. godine i Bekoj konvenciji o sukcesiji drava u odnosu na dravnu imo-


15/30

85


Polazei od zateenog stanja Arbitrana komisija je utvrdila da stica-nje nezavisnosti svake drave sukcesorke SFRJ predstavlja pravnu injenicuna kojoj se zasniva sukcesija SFR Jugoslavije. Za Hrvatsku i Sloveniju nastu-

panje sukcesije vezano je za 8. oktobar 1991. godine (datum kada je istekaotromeseni rok predvien Brionskom deklaracijom o suspenziji deklaracija onezavisnosti, od 7. jula 1991. godine). Za Makedoniju sukcesija je nastupila17. novembara 1991. godine (datum donoenja i stupanja na snagu novogUstava), za Bosnu i Hercegovinu to je bio 6. mart 1992. godine (datum obja-vljivanja rezultata referenduma o nezavisnosti od 29. februara i 1. marta 1992.

godine), dok je za SR Jugoslaviju datum sukcesije vezan za 27. april 1992. go-dine, kao datum kada je SRJ donela novi Ustav i kada je savezna drava re-organizovana na parlamentarnim principima.29 S obzirom da se u sluaju ras-

pada drava ni jedna drava sukcesorka ne moe smatrati jedinim nasledni-kom drave prethodnice to je Arbitrana komisija i konstatovala u milje-nju br. 9, lanstvo SFRJ u meunarodnim organizacijama moralo je bitiokonano u skladu sa njihovim statutarnim aktima.30In fine, u miljenju br.10. od 4. jula 1992. godine, Arbitrana komisija je zakljuila da SR Jugosla-vija (Srbija i Crna Gora) predstavlja novu dravu, te da njeno priznanje zavi-si od kriterijuma opteg meunarodnog prava i ocena spremnosti prihvatanja

preporuka sadranih u odlukama donetim od strane Evropske zajednice.

Uzimajui u obzir da je jo 16. decembra 1991. godine, ministarskiSavet Evropske zajednice usvojio Deklaraciju o Jugoslaviji i tzv. Smerni-ce o priznanju novih drava u Istonoj Evropi i Sovjetskom Savezu, kojimsu modifikovani tradicionalni kriterijumi o priznanju novih drava, svedrave naslednice bive SFRJ bile su dune da pre reavanja statusa u vo-

vinu, arhive i dugove iz 1983. godine. Videti: Vienna Convention on Succession ofStates in Respect of Treaties (1978), United Nations DocumentA/CONF. 80/31,In-ternational Legal Materials, vol. 17, pp. 14881517; Vienna Convention on theSuccession of States in Respect of State Property, Archives and Debts (1983), Uni-ted Nations DocumentA/CONF. 117/14,International Legal Materials, vol. 22, pp.306, etc.

29 Rodoljub Etinski, Datumi sukcesije prema miljenju Badinterove komisije, u: Suk-cesija i kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, Institut za meunarodnu politiku i

privredu, Beograd, 2000, str. 7690.

30 Arbitrana komisija je istovremeno preporuila svim dravama sukcesorkama biveSFRJ da rade na postizanju sporazumnih reenja sukcesije primenom osnovnih prin-cipa i pravila meunarodnog prava koja su sadrana u Bekoj konvenciji o sukcesijidrava u odnosu na ugovore iz 1978. godine i Bekoj konvenciji o sukcesiji drava uodnosu na dravnu imovinu, dugove i arhive iz 1983. godine.


16/30

86


deim meunarodnim organizacijama prihvate meunarodne obaveze propi-sane u Povelji UN, Helsinkom Finalnom aktu iz 1975. godine i Pariskoj Po-velji iz 1990. godine, ali i obaveze u pogledu potovanja demokratskih stan-darda, ljudskih i manjinskih prava iz nacrta Konferencije za bezbednost i sa-radnju u Evropi.31 Uz navedene obaveze, bila je naglaena i dunost prihva-tanja standarda u pogledu razoruanja, potovanja nepovredivosti granica, iobaveza dogovornog reavanja posledica sukcesije drava. Potovanje posto-

jeeg pozitivnog prava uz prihvatanje napred propisanih obaveza EZ, posta-lo je otuda prethodni uslov za dobijanje meunarodnog priznanja. Akt pri-

znanja kojiper definitionempredstavlja javni, opcioni, i pre svega, politikidravni akt, pretvoren je u svojevrsnu analizu usklaenosti ponaanja novo-nastalih drava s imperativnim normama opteg meunarodnog prava. Izve-deni zakljuak odnosi se pre svega na pravila i principe kojima se izriito za-

branjuje upotreba sile i pretnje u odnosima sa drugim dravama. S obziromda je o prihvatanju navedenih obaveza ocenu davala i Arbitrana komisija,

priznanje drava se u odnosu na tradicionalno prihvaeni meunarodnoprav-ni koncept o deklarativnom priznanju drava pomerilo vie ka konstitutivnojkoncepciji, postavi tako prejudicijelni politiki akt meunarodne zajednicekojim se potvruje spremnost novih drava za ukljuenjem u ire meuna-rodne odnose.32

Konstatujui da je u pomenutom sluaju zaista i dolo do prihvatanjanavedenih uslova u kojima su, inter alia, sadrane i preporuke Arbitrane ko-

31 Declaration on the Guidelines on the Recognition of New States in Eastern Europeand in the Soviet Union, UN Security Council DocumentS/23293, 17 December1991, Annex II (1992),International Legal Materials, vol. 31, pp. 148687; Decla-ration on Yugoslavia, UN Security Council DocumentS/23293, 17 December 1991,Annex I (1992); reprinted inEuropean Journal of International Law, 1992, vol. 4, p.73;Meunarodna politika, br. 998/1000, 1991, str. 28.

32 Roland Rich, Recognition of States: The Collapse of Yugoslavia and the SovietUnion,European Journal of International Law, vol. 4, n 1, 1993, pp. 3666; I.A.Shearer, Starke's International Law, London, 1994, p. 125; Milan ahovi, La re-

connaissance mutuelle entre les Rpubliques de lex-Yugoslavie,Annuaire Franaisde Droit International, 1996, pp. 228233; Milan ahovi, Raspad SFRJ i stvaranjenovih drava, u: Milan ahovi (ur),Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, In-stitut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1996, str. 3843; Oliver Ribbe-link, State Succession and the Recognition of States and Governments, in: Pilot

Project of the Council of Europe, Kluwer Law International, The Hague, 1999, p. 44;Alain Pellet: Legal Opinion on Certain Questions of International Law Raised by theReference, in: Self-determination in International Law Qubec and Lessons Learned,The Hague, 2000, p. 112.


17/30

87


misije, Evropska zajednica je priznala Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvat-sku. Prijem novih drava u Ujedinjene nacije bio je preporuen od Saveta bez-

bednosti. Generalna skuptina je postupak sprovela usvajanjem odgovarajuihrezolucija (rezolucije br. 753, od 18. maja 1992. godine u odnosu na Hrvatsku;rezolucije br. 754, od 18. maja 1992. godine u odnosu na Sloveniju i rezoluci-

je br. 755, od 20. maja 1992. godine, u odnosu na Bosnu i Hercegovinu). Ko-nano, nekadanje jugoslovenske republike primljene su u lanstvo Ujedinje-nih nacija 22. maja 1992. godine, rezolucijama Generalne skuptine br. 46/236,46/237 i 46/238. Prijem Bive Jugoslovenske Republike Makedonije u Uje-

dinjene nacije odloen je sve do 8. aprila 1993. godine, kada je Generalnaskuptina potvrdila njen prijem rezolucijom br. 47/225. Prolongiranje procesausledilo je na zahtev Saveta bezbednosti da Grka i Makedonija moraju da na-stave da sarauju sa kopredsedavajuima Nadzornog komiteta Meunarodnekonferencije o bivoj Jugoslaviji po pitanju reavanja spora oko naziva drave.Ovakav stav meunarodne zajednice usledio je kao odgovor povodom tvrdnjeda ime Makedonija, u relaciji sa istoimenom grkom provincijom, budi aspi-racije bive jugoslovenske republike prema teritoriji susedne drave.

Pokuaj SR Jugoslavija da posle ovih dogaaja ouva meunarodno-pravni kontinuitet dravnopravnog subjektiviteta sa SFR Jugoslavijom ostaoje bez uspeha. Gubitak originalnog statusa u Ujedinjenim nacijama trajno je

sankcionisan rezolucijama Saveta bezbednosti br. 757, od 30. maja 1992. go-dine, 777, od 19. septembra 1992. godine i 821, od 28. aprila 1993. godine.33Potvrujui da je drava ranije poznata kao SFR Jugoslavija prestala da po-stoji, Savet bezbednosti je odbio zahtev SR Jugoslavije (Srbije i Crne Go-re) za automatskim nastavkom lanstva bive SFRJ u svetskoj organizaciji.Ovakvo delovanje Saveta bezbednosti usledilo je verovatno kao posledicauea SRJ u oruanim sukobima na prostorima bive Jugoslavije.34 Postu-

pajui u skladu sa preporukom Saveta bezbednosti, Generalna skuptina jeodluila da SR Jugoslavija ne uestvuje dalje u njenom radu. U rezoluciji br.47/1 od 22. septembra 1992. godine, Generalna skuptina se definitivnoopredelila da SR Jugoslavija, kao i sve ostale drave sukcesorke bive SFRJ

podnese molbu za prijem u njeno lanstvo.35

U rezoluciji br. 47/1 predvieno33 Rezolucije Saveta bezbednosti UN o krizi u bivoj Jugoslaviji (i drugi dokumenti),

Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu, 1994, str. 21, 36, 62.

34 James Crawford, The Creation of States in Interanational Law, Clarendon Press,Oxford, 2006, p. 709.

35 Benedetto Conforti, The Law and Practice of the United Nations, Martinus NijfoffPublisher, Leiden/Boston, 2005, p. 47.


18/30

88


je i da se pitanje statusa SRJ ponovo razmotri na Savetu bezbednosti do kra-ja 47. zasedanja Generalne skuptine. Meutim, pitanje nikada nije stavljenona dnevni red Saveta bezbednosti, ve je preputeno njegovom kontinuira-nom razmatranju, bez jasno utvrenih vremenskih granica.

Prilikom usvajanja rezolucije br. 47/1, izloeni pristup bio je kritiko-van kao nespojiv sa ranijom praksom i principima vezanim za prijem u lan-stvo Ujedinjenih nacija.36 Znaajno neslaganje postojalo je i izmeu stalnihlanica Saveta bezbednosti. Tako je Ruska Federacija prihvatila koncept re-zolucije, ali u kontekstu suspenzije lanskih prava i iskljuivo u odnosu nauee u radu Generalne skuptine, za razliku od SAD koje su izriito zahte-vale da se SR Jugoslaviji oduzme lanstvo u Ujedinjenim nacijama, i da potom osnovu, SR Jugoslavija izgubi pravo da uestvuje u radu Generalneskuptine.37 Kao tradicionalno uzdrana lanica Ujedinjenih nacija, Kina je

bila protiv iskljuivanja SR Jugoslavije iz lanstva svetske organizacije. Onaje zauzela pragmatino stanovite da je potrebno podrati jugoslovensko pri-sustvo u radu drugih organa UN, van Generalne skuptine i njenih pomonihtela. Stanovite Velike Britanije poivalo je na konceptu da je rezolucija iz-nuena zbog neopravdanog zahteva SR Jugoslavije da bude u kontinuitetu sa

bivom SFR Jugoslavijom.38 Francuska se nala na istoj strani sa VelikomBritanijom poto se otvoreno zalagala za diskontinuitet lanstva SRJ sa SFRJ

u Ujedinjenim nacijama.39Budui da uee SRJ u radu drugih organa Ujedinjenih nacija posle

usvajanja rezolucije br. 47/1, nije dovedeno u pitanje, 25. septembra 1992. go-dine, misije Hrvatske i Bosne i Hercegovine pri UN zatraile su od Generalnogsekretara da potvrdi iskljuenje Jugoslavije iz Ujedinjenih nacija.40 SR Jugosla-vija je sa druge strane zahtevala iru interpretaciju usvojene rezolucije General-

36 Yehuda Blum, UN Membership of the 'New' Yugoslavia: Continuity or Break,American Journal of International Law, 1992, vol. 86, n 4, pp. 830833; MilenkoKrea, Succession and Continuity of Yugoslavia: A Commentary from the Aspectsof International Law,Jugoslovenska revija za meunarodno pravo,br. 39, 1992, str.

178194.37 Resolution of the UN Security Council, S/PV 3116, 19 September 1992, pp. 2, 4,12, 13.

38 Resolution of the UN General Assembly, A/47/PV.7, 47th Session, Agenda Item 8,1992, pp. 141144,

39 Resolution of the UN Security Council, S/PV 3116, 19 September 1992, pp. 1215.

40 Resolution of the UN General Assembly, A/47/474, 47th Session, Agenda Item 8,1992, para 2.


19/30

89


ne skuptine.41 O pravnim posledicama rezolucije br. 47/1 zvanino tumaenjeje dao Podsekretar za pravne poslove Ujedinjenih nacija, Karl Avgust Flajauer(Carl-August Fleishchhauer), 29. septembra 1992. godine. Rezolucija br. 47/1

po njemu predstavlja preporuku kojom Generalna skuptina potvruje stav daSRJ ne moe automatski naslediti lanstvo u Ujedinjenim nacijama i da treba

podneti molbu za prijem u ovu meunarodnu organizaciju. Ona nema reperku-sije shodno l. 5. i 6. Povelje Ujedinjenih nacija o suspenziji ili okonanju lan-skih prava. Pitanje lanstva SRJ u Ujedinjenim nacijama, prema miljenju prav-nog savetnika, trebalo se reiti u skladu sa l. 4. Povelje UN. U konkretnomsluaju, uee u svetskoj organizaciji je uslovljeno prethodnim odgovorom na

pitanje, da li nova drava prihvata sve obaveze sadrane u Povelji? Ako bi dolodo pozitivnog odgovora, postojala bi i mogunost da se problem jugosloven-skog lanstva u Ujedinjenim nacijama konano rei.

Na osnovu iznetih stanovita stalnih lanica Saveta bezbednosti imiljenja Podsekretara za pravne poslove proizilazi sasvim kontradiktoranzakljuak SR Jugoslaviji je prestalo lanstvo u Ujedinjenim nacijama iona bi trebalo da podnese molbu za prijem u Ujedinjene nacije. Istovreme-no, SR Jugoslavija je bila iskljuena iz rada Generalne skuptine i njenih po-monih tela, ali ne i iz rada drugih organa i tela UN. Rezolucija br. 47/1oigledno pravno nije zadirala u obaveze prema specijalizovanim agencija-

ma.42 Takoe je bilo vidljivo da rezolucija nije u potpunosti pratila PoveljuUjedinjenih nacija i da nije bila u skladu sa dotadanjom praksom svetske or-ganizacije.43 Formalno bi mogla biti protumaena i kao vid nezadovoljstvaiskazanog od veine drava lanica zbog neprincipijelnog ponaanja SR Ju-goslavije tokom jugoslovenske krize. Rezolucija br. 47/1 praktino je pred-stavljala neku vrstu upozorenja izvuenog iz ireg politikog konteksta i ne

ba doslednog tumaenja osnovnog statutarnog akta. Njenim usvajanjem Ge-neralna skuptina nije odbacila mogunost naknadnog obnavljanja lan-skog statusa drave prethodnice.44

41 Ibid., A/47/478, S/24599, 47th Session, Agenda Item 8, 1992, para 1.

42 Letter from the Under-Secretary-General, The Legal Counsel, addressed to the Per-manent representatives of Bosnia and Herzegovina and Croatia to the UN, A/47/485,29 September 1992.

43 Obrad Rai, SR Jugoslavija: Diskontinuitet lanstva u Ujedinjenim nacijama,Ju-goslovenska revija za meunarodno pravo,br. 1-2, 1993, str. 4255.

44 Michael C. Wood, Participation of former Yugoslav States in the United Nations andin Multilateral Treaties,Max Planck Yearbook of United Nations Law, vol. I, 1997,

p. 251.


20/30

90


Postojee stanje SR Jugoslavija je praktino iskoristila u svojoj argu-mentaciji vezanoj za ouvanje meunarodnopravnog kontinuiteta u Ujedinje-nim nacijama i drugim meunarodnim organizacijama. Razlozi oportunitetaopredeljivali su njeno pravno delovanje, poto se SRJ uporno pozivala naDeklaraciju narodnih predstavnika Srbije i Crne Gore o osnovnim, neposred-nim i trajnim ciljevima zajednike drave, donete istovremeno sa UstavomSRJ 27. aprila 1992. godine. U Deklaraciji je jednostrano potvren meuna-rodnopravni kontinuitet SRJ sa SFRJ u pogledu svih meunarodnih prava iobaveza bive SFR Jugoslavije, toper se, bez priznanja meunarodne zajed-

nice, nije moglo dovesti do posledica na meunarodnom pravnom planu.Da bi razreio de facto status SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama,

a drei se konstatacije iz ranije usvojene rezolucije br. 47/1, Savet bezbed-nosti je rezolucijom br. 821, od 21. aprila 1993. godine, preporuio General-noj skuptini da donese odluku kojom bi potvrdio da SR Jugoslavija ne moeuestvovati u radu Ekonomskog i socijalnog saveta. Usvajanjem rezolucijeGeneralne skuptine br. 47/229, prestala su ovlaenja predstavnika SRJ dauestvuju na sednicama Ekonomskog i socijalnog saveta. Nastala situacijadodatno je osnaila sumnju o prekidu meunarodnopravnog kontinuiteta SRJsa SFRJ.

Posle ovih dogaaja Generalna skuptina je pozvala drave lanice daglasaju za usvajanje nove rezolucije kojom bi se razreilo pitanje meunarod-nopravnog kontinuiteta u odnosu na multilateralne meunarodne ugovoreija je ugovornica bila SFRJ. Usvajanjem rezolucije br. 48/88, 20. decembra1993. godine, pitanje kontinuiteta u odnosu na meunarodne ugovore nije u

potpunosti reeno. Pokuaj Generalnog sekretara da SRJ karakterie za iden-tinu dravu sa SFRJ izazvao je une proteste od strane predstavnika dravakoje su se zalagale za pravni diskontinuitet SRJ u Ujedinjenim nacijama. Si-tuacija se nije promenila ni nakon usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti br.1022, od 22. novembra 2005. godine, kojom su suspendovane sankcije pro-tiv SRJ uvedene na osnovu l. 41. Povelje UN. Poetkom 1996. godine Sek-tor ugovora Biroa za pravne poslove Sekretarijata UN izdao je u svojstvu de-

pozitara pregled prakse Generalnog sekretara kao depozitara meunarodnihugovora. U pregledu se navodi da SRJ ostaje drava prethodnica posle otce-

pljenja delova prethodne Jugoslavije. Poto zvanino nije doneta suprotnaodluka nadlenog organa UN, niti tela formiranih na osnovu meunarodnihugovora ili od strane samih drava ugovornica, odnosno od strane kompe-tentnih predstavnika meunarodne zajednice, Generalni sekretar je zadrao

status quo u pogledu slubene evidencije deponovanih meunarodnih ugo-


21/30

91


vora bive SFR Jugoslavije.45 Iako su ostale drave sukcesorke SFRJ sa nor-malizacijom bilateralnih odnosa sa SR Jugoslavijom izrazile spremnost da

prihvate neku vrstu njenog dravnog i istorijskog kontinuiteta, one se nisusloile sa ouvanjem meunarodnopravnog kontinuiteta SRJ sa SFRJ u Uje-dinjenim nacijama.46 Povodom zadravanju istovetnog statusa deponovanihugovora SFRJ u slubenoj evidenciji UN, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Her-cegovina i Makedonija uputile su protestnu notu Generalnom sekretaru 28.oktobra 1996. godine, u kojoj su izrazile negodovanje sa usvojenim stano-vitem. Takva praksa uveliko prejudicira meunarodnopravni kontinuitetSRJ sa SFRJ, to je po njima bilo u suprotnosti sa usvojenim rezolucijamasvetske organizacije. Na urgenciju stalnog predstavnika SAD u UN, uz po-drku nekih drugih zemalja, poput Nemake i Gvineje, dolo je do brisanjanavedene konstatacije i izdavanja kvazi-ispravke (errata), ime je napra-vljen svojevrsni presedan u praksi Sekretarijata UN.47

Sa politikim promenama u SR Jugoslaviji, septembra 2000. godine,promenjen je i zvanian kurs prema problemu sukcesije SFR Jugoslavije.Odricanjem SR Jugoslavije od zahteva za meunarodnopravnim kontinuite-tom, stvorene su pretpostavke za sukcesiju lanstva SFRJ u meunarodnimorganizacijama, ali i za reavanje svih drugih otvorenih pitanja u vezi sa suk-cesijom.48 27. oktobra 2000. godine SRJ je podnela molbu za prijem u Uje-dinjene nacije. Posle toga, 31. oktobra, Savet bezbednosti je kvalifikovanomveinom usvojio rezoluciju kojom je preporuio prijem SR Jugoslavije (Sr-

bije i Crne Gore) u lanstvo Ujedinjenih nacija. Time je indikativno zapoeo

45 Summary of Practice of Secretary-General as Depositary of Multilateral Treaties,United Nations Documents: ST/LEG/8, 1996, para 2978.

46 United Nations Documents, S/1996/250; S/1996/291; A/51/318-S/1996/706;A/51/461-S/1996/830.

47 United Nations Documents, A/50/910; A/51/95; A/50/930; A/50/928; S/1996/251;S/1996/263; S/1996/260.Videti: Marc Weller, International Response to the Disso-lution of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia,American Journal of Interna-tional Law, n 86, 1991, p. 596.

48 U skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1022 iz 1995. godine, o sporazum-nom reavanju otvorenih pitanja sukcesije, Bosna i Hercegovina, Republika Hrvat-ska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Savezna Republika Jugoslavija

potpisale su u Beu, 29. juna 2001. godine Sporazum o pitanjima sukcesije SFR Ju-goslavije. Sporazumom su utvreni osnovni principi i obaveze drava naslednica priimovinskopravnoj deobi naslea SFR Jugoslavije (SFRJ). Videti: Duko Dimitrije-vi, Sukcesija SFR Jugoslavije u svetlosti pravila meunarodnog prava, GodinjakUdruenja za meunarodno pravo Srbije i Crne Gore, br. 1, 2004, str. 11644.


22/30

92


proces ukidanja politikih barijera koje su postojale u odnosima sa ostalimdravama sukcesorkama bive SFRJ, te znaajnim brojem lanica meuna-rodne zajednice. Definitivan prijem SRJ u lanstvo Ujedinjenih nacija usle-dio je 1. novembra 2000. godine, usvajanjem rezolucije Generalne skuptine

br. 55/12. Pitanje statusa SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama na ovajnain trajno je skinuto s dnevnog reda svetske organizacije. SR Jugoslavija

je tretirana kao nova drava iji se prijem u lanstvo UN ima sprovesti shod-no uslovima iz l. 4. Povelje. Drugim reima, SRJ je svojim demokratskim

potencijalom i miroljubivom politikom pokazala da je drava sposobna ivoljna da prihvati i izvri sve obaveze sadrane u Povelji UN. U meunarod-nopravnoj praksi, ovakvo postupanje se oitovalo usvajanjem pseudo-auto-matskog pristupa u pogledu sukcesije multilateralnih ugovora.49

SR Jugoslavija je 4. februara 2003. godine promenila ime u dravnazajednica Srbija i Crna Gora. Promena imena SR Jugoslavije u dravnu za-

jednicu istovremeno je evidentirana u slubenoj klasifikaciji Ujedinjenih na-cija. Izmena je usledila posle usvajanja Povelje dravne zajedice Srbija i Cr-na Gora, koja ad ultra, nije imala negativne posledice po ve priznatimeunarodni subjektivitet drave i steena lanska prava SRJ u svetskoj or-ganizaciji. Sutinske promene usledile su neto kasnije, nakon referendumaodranog u Crnoj Gori, 21. maja 2006. godine. Crna Gora je sa referendu-mom iskoristila pravo istupanja iz dravne zajednice na osnovu Zakona osprovoenju Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i Crna Gora.50 U sta-vu 5. lana 60. Zakona, propisano je da: drava lanica koja iskoristi pravoistupanja ne nasleuje pravo na meunarodnopravni subjektivitet, a sva spor-na pitanja posebno se reguliu izmeu drave sledbenika i osamostaljenedrave. Istupanje iz dravne zajednice za Crnu Goru znailo je sticanje ne-zavisnosti de jure i de facto. U pismu od 3. juna 2006. godine, predsednik Re-

publike Srbije izvestio je Generalnog sekretara da e, lanstvo Srbije i CrneGore u Ujedinjenim nacijama biti nastavljeno od strane Republike Srbije, sobzirom da je Crna Gora na isti datum proglasila nezavisnost. Navedeno

49 Hanna Bokor Szeg, Continuation et Succession en Matire de TraitsInternationaux, in: Genevive Burdeau et Brigitte Stern, Dissolution (eds), Continu-ation et Succession en Europe de l 'Est, Paris, 1994, p. 15. Za SR Jugoslaviju, prav-ne posledice sukcesije drava u odnosu na viestrane ugovore bive SFRJ nastupilesu datumom davanja notifikacije o sukcesiji, 8. marta 2001. godine, odnosno, od 12.marta, kada je notifikacija bila primljena od Generalnog sekretara UN.

50 Zakon o sprovoenju Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i Crna Gora,Slubeni list Srbije i Crne, br. 1, 2003.


23/30

93


stanovite ini se pravno ispravnim uzimajui u obzir citiranu odredbu Zako-na o sprovoenju Ustavne povelje, ali i pravila i principe opteg meunarod-nog prava. Crna Gora s aspekta meunarodnog prava o sukcesiji drava nije

pravna sledbenica meunarodnog subjektiviteta dravne zajednice Srbija iCrna Gora, ve je potpuno nova drava. Stoga, Crna Gora moe biti tretira-na iskljuivo kao drava sukcesorka. Navedeno stanovite potvreno je i urezoluciji Generalne skuptine br. 60/264 od 28. juna 2006. godine, kojom jeCrna Gora primljena u Ujedinjene nacije nakon to je Generalna skuptina

potvrdila njen status nove drave. S druge strane, Srbija je kao dravnoprav-

ni sledbenik dravne zajednice Srbija i Crna Gora zadrala sva prava i oba-veze koje proizilaze iz lanstva u svetskoj organizaciji, te je time potvrdiladravnopravni kontinuitet meunarodnopravnog subjektiviteta sa dravom

prethodnicom.

ZAKLJUAK

Kao to je to bio sluaj sa svim drugim oblastima meunarodnog pra-va, tako se i u oblasti sukcesije lanstva u Ujedinjenim nacijama sukobljavajunove koncepcije koje nastaju kao posledica progresivnog razvoja savremenihmeunarodnih odnosa. Sa doktrinarne strane sukcesija drava bi jedino bila

mogua ako ne postoji identinost sa dravom prethodnicom. Sukcesija pravai obaveza u pogledu lanstva u meunarodnim organizacijama podrazumevakontinuitet prava i obaveza razliitih drava, pre i posle teritorijalnih promenakoje dovode u pitanje dravni identitet. Postojanje dravnog identiteta s drugestrane, ukazuje na meunarodnopravni kontinuitet drava lanica, toper se,nema za posledicu nasleivanje lanstva u meunarodnim organizacijama. Od-nosi koji danas postoje u vezi sa sukcesijom lanstva u meunarodnim organi-zacijama, ukljuujui i Ujedinjene nacije, a posebno poloaj novonastalihdrava povodom i sledstvom tih odnosa, pokazuju da je na ovom podrujudolo do relativiziranja principa nastalih u ranijoj epohi. Odsustvo kodifikova-nih pravila dovelo je do tekoa u meunarodnoj praksi. Na ovu injenicu uka-zuje i predmetna analiza o nasleivanju lanstva SFRJ u svetskoj organizaciji.

Iako ne postoje opta pravila o sukcesiji lanstva u meunarodnim organizaci-jama, neka naela ipak se mogu izluiti iz njihovih statutarnih akata i dosa-danje prakse. Pravna praksa Ujedinjenih nacija iskristalisala je tokom pret-hodnih godina niz egzaktnih kriterijuma na osnovu kojih je sa sigurnou moeutvrditi postojanje, odnosno nepostojanje dravnog identiteta nakon teritorijal-no-politikih promena (npr. u zavisnosti od opstanka sutinskog dela teritorije,ukljuujui i istorijsko-teritorijalno sredite, prisustva veinskog dela stanov-


24/30

94


nitva, glavnih materijalnih izvora, veinskog dela oruanih snaga, sedita vla-de i najveeg broja centralnih institucija, te posebno znaajno postojanjasporazuma o prenosu ili devoluciji lanskih prava u svetskoj organizacijiizmeu delova ili entiteta drave prethodnice). Utvrivanje identiteta lanstvau Ujedinjenim nacijama ima i praktian znaaj, jer omoguava dravama za-dravanje steenih lanskih prava. Primeri nasleivanja lanstva bive SFR Ju-goslavije u Ujedinjenim nacijama i neprihvatanje meunarodnopravnog konti-nuiteta SR Jugoslavije sa SFRJ, odnosno nasleivanje lanstva dravne zajed-nice Srbija i Crna Gora i priznanje meunarodnopravnog kontinuitetata Srbijesa SCG, to na najbolji nain ilustruju.

U irem pravnom kontekstu, delovanje svetske organizacije trebalo bibiti univerzalno, pa ne postoje neki ozbiljniji razlozi zbog kojih drave sukce-sorke ne bi nasleivale lanska prava i obaveze po principima koji se prime-njuju za nasleivanje multilateralnih meunarodnih ugovora. Sistematizacija i

postepeni razvoj pravila i principa o sukcesiji lanstva u Ujedinjenim nacijamana nain kojim bi se obezbedili interesi novonastalih drava, ali i meunarod-ne zajednice kao celine, odnosno kojim bi se omoguila adekvatna primena

pravila i principa postavljenih u Povelji, u budunosti bi mogli postati jedan odprioriteta kodifikatornog delovanja Komisije za meunarodno pravo UN.

LITERATURA

1. Stevan orevi, Rad UN na kodifikaciji pravila o sukcesiji drava i vla-da,Anali Pravnog fakulteta, Beograd, 1972, br. 1-3.

2. Stevan orevi, Sukcesija drava i svojstvo lanice UN,Jugosloven-ska revija za meunarodno pravo, 1965, br. 2-3.

3. Rodoljub Etinski, Datumi sukcesije prema miljenju Badinterove komi-sije, u: Sukcesija i kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije, Institut zameunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000.

4. Prvoslav Davini, Zavrna faza na izradi pravila o sukcesiji drava u po-

gledu ugovora, Godinjak Instituta za meunarodnu politiku i privredu,Beograd, 1975.5. Obrad Rai, SR Jugoslavija: Diskontinuitet lanstva u Ujedinjenim na-

cijama,Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 1993, br. 1-2.6. Obrad Rai, Relevantno pravo sukcesije drava u oblasti dravne imo-

vine, arhiva i dugova, u: Sukcesija i kontinuitet Savezne Republike Jugo-slavije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000.


25/30

95


7. Momirka Marinkovi, Konvencija o sukcesiji drava u odnosu nameunarodne ugovore, Godinjak Instituta za meunarodnu politiku i

privredu, Beograd, 1978.8. Milenko Krea, Badenterova arbitrana komisija kritiki osvrt, Ju-

goslovenski pregled, Beograd, 1993.9. Milenko Krea, Succession and Continuity of Yugoslavia: A

Commentary from the Aspects of International Law,Jugoslovenska re-vija za meunarodno pravo, 1992, br. 39.

10. Milan ahovi, Raspad SFRJ i stvaranje novih drava, u: Milan aho-vi (ur.),Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, Institut za meuna-rodnu politiku i privredu, Beograd, 1996.

11. Milan ahovi, La reconnaissance mutuelle entre les Rpubliques delex-Yugoslavie,Annuaire Franais de Droit International, 1996.

12. Milan ahovi, Sukcesija drava u odnosu na meunarodne ugovore,Meunarodna politika, 1978, br. 684.

13. Milan Barto, Rad Potkomiteta Komisije OUN za meunarodno pravona kodifikaciji pravila o sukcesiji drava i vlada,Meunarodni proble-mi, br. 1, 1963.

14. Milan Barto, Sukcesija drava u stadijumu dekolonizacije, Meuna-rodna politika, 1968, br. 444.15. Konstantin Obradovi, Problemi vezani za sukcesiju SFRJ, u: Milan

ahovi (ur.), Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, Institut zameunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1996.

16. Duko Dimitrijevi, Sukcesija SFR Jugoslavije u svetlosti pravilameunarodnog prava, Godinjak Udruenja za meunarodno pravo Sr-bije i Crne Gore, 2004, br. 1.

17. Yehuda Blum, UN Membership of the 'New' Yugoslavia: Continuity orBreak,American Journal of International Law, 1992, vol. 86, n 4.

18. Ruiz Fabri, tat (Cration, Succession, Comptences), Gense et Dispa-rition de ltat lpoque Contemporaine,Annuaire franais de droitinternational, vol. 38.

19. Roland Rich, Recognition of States: The Collapse of Yugoslavia and theSoviet Union,European Journal of International Law, vol. 4, n 1, 1993.

20. Reference, in: Self-determination in International Law Qubec and Les-sons Learned, The Hague, 2000.


26/30

96


21. Oliver Ribbelink, State Succession and the Recognition of States andGovernments, in:Pilot Project of the Council of Europe, Kluwer LawInternational, The Hague, 1999.

22. Michael P. Schraf, The Dissolution of States and Membership in theUnited Nations, Cornell International Law Journal, 1995, vol. 28.

23. Michael C. Wood, Participation of former Yugoslav States in the UnitedNations and in Multilateral Treaties, Max Planck Yearbook of UnitedNations Law, 1997, vol. I.

24. Marie-Claude Smouts, The General Assemby: Grandeur and Decaden-ce, in: Paul Taylor, A.J.R. Groom (eds.), The United Nations at the Mil-lennium, Principal ograns, Contnuum, London and New York, 2000.

25. Marc Weller, International Response to the Dissolution of the SocialistFederal Republic of Yugoslavia, American Journal of International

Law, 1991, n 86.

26. Kosta Obradovi, Pitanje sukcesije drava u svetlosti rada komisije UNza meunarodno pravo, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo,1979, br. 1-3.

27. Konrad Bhler, State Succession, Identity, Continuity and Member-

ship in the UN, Rapport pour le Centre dtudes et de recherches dela Haye, 1999.

28. K. P. Misra, Succession of States: Pakistans Membership in the UnitedNations, Canadian Yearbook of International Law, 1965, vol. 281.

29. Juraj Andrassy, Boidar Bakoti, Budislav Vukas, Meunarodno pravo,knjiga prva, kolska knjiga, Zagreb, 1998, str. 272.

30. James Crawford, The Creation of States in International Law, ClarendonPress, Oxford, 2006.

31. Ian Brownlie,Principles of Public International Law, Oxford UniversityPress, 2003, p. 94.

32. A. Shearer, Starkes International Law, London, 1994.33. Henry G. Schermers, Succession of States and International Organizati-

ons,Netherlands Yearbook of International Law, 1975, vol. VI.

34. Hanna Bokor Szeg, Continuation et Succession en Matire de TraitsInternationaux, in: Genevive Burdeau et Brigitte Stern, Dissolution(eds), Continuation et Succession en Europe de l 'Est, Paris, 1994.


27/30

97


35. Edwin D Williamson, State Succession and Relations with Federal Sta-tes, Panel of American Society of International Law, Gold Room Rayburn House Office Building, Washington, 1 April 1992.

36. Christian Hillgruber, The Admission of New States to the InternationalCommunity,European Journal of International Law, 1998, vol. 9, n 3.

37. Benedetto Conforti, The Law and Practice of the United Nations, Marti-nus Nijfoff Publisher, Leiden/Boston, 2005.

38. Alain Pellet: Legal Opinion on Certain Questions of International Law

Raised by the Reference, in: Self-determination in International LawQubec and Lessons Learned, The Hague, 2000, p. 112.

39. Miljenja Arbitrane komisije od br. 1 do br. 7,Meunarodna politika,1992, br. 1001. Miljenja Arbitrane komisije od br. 8 do br. 10,

Meunarodna politika, 1992, br. 1005-6. Miljenja Arbitrane komisijeod br. 11 do br. 15,Revue Gnrale de Droit International Public, Pa-ris, 1994, n 4.

40. Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 30/1972 i br. 1/1980;Slubeni list Srbije i Crne Gore, br. 1/2003.

41. Rezolucije Saveta bezbednosti UN o krizi u bivoj Jugoslaviji (i drugi

dokumenti), Beograd, Institut za meunarodnu politiku i privredu,1994.42. Vienna Convention on the Succession of States in Respect of State

Property, Archives and Debts (1983), United Nations DocumentA/CONF. 117/14,International Legal Materials, vol. 22.

43. Vienna Convention on the Law of Treaties, UN Documents.A/CONF.39/11 and Adds. 1-2, International Legal Materials, vol. 8,1969.

44. Vienna Convention on Succession of States in Respect of Treaties, Au-gust 23, 1978, UN Documents A/CONF.80/31,International Law Mate-rials, vol. 17.

45. Vienna Convention on Succession of States in Respect of Treaties(1978), United Nations DocumentA/CONF. 80/31,International Legal

Materials, vol. 17.46. United Nations Security Council Resolutions, 713, 25 September

1991; 721, 27 November 1991; 724, 15 December 1991; 727, 8 January1992; 740, 7 February 1992; 743, 21 February 1992; 749, 7 April 1992.


28/30

98


47. United Nations Documents, S/1996/250; S/1996/291; A/51/318-S/1996/706; A/51/461-S/1996/830.

48. United Nations Documents, A/50/910; A/51/95; A/50/930; A/50/928;S/1996/251; S/1996/263; S/1996/260.

49. The Succession of States in relation of Membership in the United Nati-ons,Memorandum prepared by the Secretariat, 3 December 1962, Do-cument A/CN.4/149.

50. The Effect of Independence on Treaties, International Law Associa-

tion, London, 1965.51. Summary of Practice of Secretary-General as Depositary of Multilateral

Treaties, United Nations Documents: ST/LEG/8, 1996.

52. Resolution of the UN Security Council, S/PV 3116, 19 September1992.

53. Resolution of the UN General Assembly, A/47/PV.7, 47th Session,Agenda Item 8, 1992.

54. Resolution of the UN General Assembly, A/47/474, 47th Session,Agenda Item 8, 1992, para 2. Ibid., A/47/478, S/24599, 47th Session,Agenda Item 8, 1992, para 1.

55. Resolution of the UN Security Council, S/PV 3116, 19 September1992.

56. Report of the International Law Commission on the Work of its 26thSession, 6 May26 July 1974, General Assembly Official Records, 29thSession, Suplement n 10, A/9610/Rev. 1, para. 25.

57. Multilateral Treaties Deposited with the Secretary General, Status as at31. December 2001, vol. II, Part I, Ch. 23.

58. Letter from the Under-Secretary-General, The Legal Counsel, addressedto the Permanent representatives of Bosnia and Herzegovina and Croatiato the UN, A/47/485, 29 September 1992.

59. Documents officiels de la Confrence des Nations Unies sur le droit destraits, Doc. F.70. V/5, p. 309.

60. Documents of the International Telecommunications Conference atAtlantic City, 1947.

61. Documentation officiels del Assemble gnrale, quatrieme session,Supplment n 10, A/925, 1949.


29/30

99


62. Declaration on Yugoslavia, UN Security Council DocumentS/23293,17 December 1991, Annex I (1992); reprinted inEuropean Journal of In-ternational Law, 1992, vol. 4; Meunarodna politika, 1991, br.998/1000.

63. Declaration on the Guidelines on the Recognition of New States in Ea-stern Europe and in the Soviet Union, UN Security Council DocumentS/23293, 17 December 1991, Annex II (1992),International Legal Ma-terials, vol. 31.

64. Conditions of Admission of State to Membership in the United Nati-ons,International Court of Justice Reports, 1948.65. Competence of the General Assembly for the Admission of a State to the

United Nations,International Court of Justice Reports, 1950.66. Annuaire Commission de Droit International, 1963, vol. II.

APSTRAKT

Autor istrauje najvanije pravne aspekte pitanja sukcesije lanstva u UN. Po-sebnu panju posveuje teorijskom razmatranju koncepta kontinuiteta i sukcesijedrava. Autor ukazuje na nedoslednosti prakse u okviru UN i posebno u sluaju sukce-sije bive SFR Jugoslavije. U studiji je panja usmerena na pravni status novih drava

koje su nastale raspadom bive Jugoslavije i u izvesnoj meri nereenog poloaja Save-zne Republike Jugoslavije. Ovo pitanje je predstavljalo kontroverzu sve do njenog pri-jema u UN. Na kraju autor prikazuje sadanji poloaj Srbije u UN.

Dr. Duko DIMITRIJEVI

SUCCESSION OF MEMBERSHIP OF THE UNITED NATIONS

THE CASE OF SFR YUGOSLAVIA

SUMMARY

The dissolution of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia raises many le-gal problems of international law, of which succession issues is an important one. The

international response to the Yugoslav crises was largely articulated through the EC Ar-bitration Commission legal opinions in relation to dissolution of SFRY. After the Arbi-tration Commission and the other international organs, including UN Security Council,have considered that SFR Yugoslavia has ceased to exist and that therefore, none of theStates existing on her territory can claim to be identical with the former Yugoslavia, theissue of the succession into the membership of the UN received new attention. Becau-se of fact emerging States were equal successor to the former State, redefinition of therelations between the successor States and the universal organization was necessity. The


30/30

100


rules concerning succession into the membership of the UN unfortunately, no containsin the provisions of UN Charter. The questions of succession into the membership of theUN are governed by the principles that have developed over time. In positive internati-onal law having regard to the needs of legal and political systems, the stability of legalrelationships as general rule maintenance the principle of de jure continuity. The princi-

ple of continuity embodied by the sixth (Legal) Committee of the General Assemblywhen considered the situation of the partition of British India in 1947. Since the India

precedent, political criteria in practice of the UN has prevailed the legal conditions laiddown in UN Charter. Article 4 of the Charter provides that membership of the organiza-tion is open to all peace-loving States which accept the obligations contained in the pre-

sent Charter and, in the judgment of the Organization, are able and willing to carry outthese obligations. The Assembly and the Council have full discretionary power in deter-mining whether the State is able and willing to fulfill the Charter obligations. After thefirst UN precedent, UN system has supplemented legal conditions to membership suc-cession. In the Yugoslav case, the conditions was obviously motivated by politicalfactor but not simply disregarded the Charter conditions and UN precedent. When theformer Yugoslav Republics emerged as new States, the international community testedtheir ability to respect of the UN Charter and the other commitments contained in the

positive international law instruments. The relevant resolutions of the main body of theUN (resolutions 756, 777 and 821 of the UN Security Council and the resolutionsA/47/1 and A/48/88 of the General Assembly) and the legal opinion of the Under-Secretary General for Legal Affairs, which author analysis continuing logic of the UN

precedent, make clear that all successor States of the former Yugoslavia could participa-

te in the UN only and after admission process has been finished. Admission to member-ship in the UN thus was aprima facie evidence of their statehood. The Yugoslav caseon that way, plays an essential role in valuation of the statehood and can be one of thegreatest catalysts for all further development rules of international law. At last, in com-

parison with the traditional criteria for succession into the membership of the UN, thenew approach only fixes the existing practice and instigates high evaluation of gene-ral international law.