suprotne rečenice s veznicima nego, no, već

8/16/2019 Suprotne rečenice s veznicima nego, no, već

1/10

27. 5. 2016.

Filozofski fakultetSarajevo

SEMINARSKI RAD

TEMA: Suprotne rečenice s veznicima

nego, no,već

Studentica: Aida šabi!rofesor: "rof# dr# Is$ail !ali


2/10

Suprotne rečenice su takve u koji$a se sadr%aji re&eni&ni' ustrojstava$e(usobno su"rotstavljaju# Su"rotni su "rilozi i veznici a) ali) no) ne*o) ve)

sa$o) kad) dok) ka$oli) nek$oli i dru*i#Kad se re&enice s navedeni$ "rilozi$a nizanje$ skla"aju u re&eni&ni niz) i$e(usobno odvajaju zarezi$a) unutrašnje i$ se ustrojstvo ne $ijenja) a zna&enjei sintakti&ki "olo%aj "rilo*a ostaju isti# +ako nastaju su"rotne re&enice koje suujedno i re&eni&ni nizovi#

Veznici su jedna od tradicionalni' vrsta rije&i) uo&eni su još u anti&ko doba# Kaodio re&eni&no*a iskaza uz !latonove i$enice i *la*ole) odnosno i$eni&ku i*la*olsku sastojnicu ,ono$a i r'e$a-) koje su ostale te$eljna *ra$ati&ka razlikau sintakti&ki$ analiza$a i klasi.kacija$a rije&i u euro"sko$ jezikoslovlju sve dodanas) veznike je dodao Aristotel# Navodi se da je unio veznik ili &esticu,/lovacki01ernardi 2334: 56-) za"ravo je on dodao treu sintakti&ku sastojnicu,s7ndes$oi-) iz koje e se "oslije razlikovati veznici ,vjerojatno i "rijedlozi) iako toiz "ri$jera nije bilo jasno-) &lanovi i za$jenice ,Robins 5884: 9299-#

Veznici se odre(uju na razli&ite na&ine# Rikard Si$eon ,58;8: 452- tako navodinekoliko "ostojei' odrednica# !rva je da su veznici vrsta rije&i koja slu%i kaosveza iz$e(u dviju rije&i ili re&enica# Dru*a je da su veznici ne"ro$jenjive rije&ikoje se u"otrebljavaju za s"ajanje rije&i) fraza i re&enica# +rea je da su veznici"o$one rije&i koje slu%e za s"ajanje "unozna&ni' ,srodni'- rije&i unutar

jednostavne re&enice) a tako(er za "ovezivanje dijelova slo%ene re&enice#Iako sve odrednice veznika "odrazu$ijevaju jezi&nu situaciju u kojoj se veznik

nalazi iz$e(u dviju rije&i ili iz$e(u dviju sure&enica) veznik se ,ili ina&e veznik-$o%e nai kao jedina jezi&na jedinica u iskazu# Dakle) veznik $o%e sa$ostalno&initi iskaz te se $o%e nalaziti i u "olo%aju u kojoj ne "ovezuje ni rije&i nisure&enice# !rito$ treba na*lasiti kako izostaje odre(enje vrste rije&i ti$ jezi&ni$

jedinica$a koje su obli&no iste veznici$a) ali u odre(eno$e iskazu i$aju "ot"unodruk&iju funkciju) tj# ne$aju funkciju veznika#

Situacije u koji$a sa$o veznik &ini iskaz ili je dio iskaza nisu rijetke) "ri$jeri sunavedeni u ,5- ili ,2-# ,5- 0


3/10

li) e) kako) dok) "ošto) nakon) budui da) neka) iako# # # iii# osi$ to*a što) sobziro$ na to da# # #

@eznici nego i već "ovezuju klauze u odnosu su"rotnosti sa$o ukoliko je"redikat "rve klauze odri&an# !rito$ je veznik Cne*o o"eu"otreban) dok je

veznik Cve $no*o o*rani&eniji) i u*lavno$ nosi "osebne stilske vrijednosti:

C Ne "ri$ijeti' najvee bo*atstvo ovo* karavana) nego se za"ri&a' s tr*ovce$#,DS!-

@eznik no kao i veznici nego i već "ovezuju klauze ukoliko je "redikat "rveklauze u odri&no$ obliku:CNe re&e ništa) no za"jeva,raz*#-

@eznik no, $e(uti$) razlikuje se od ostali' su"rotni' veznika "o to$e što je on u

savre$eno$ bosansko$ jeziku *otovo "ot"uno iz*ubio ulo*u *ra$ati&ko*) a"o"ri$io ulo*u tekstualno* veznika) izjedna&ujui se tako sa konektoro$meutim#@eznici nego i već ,a rijetko i veznik no- "ovezuju i klauze koje se nalaze uodnosu sintaksi&ke *radacije# +akve su klauze *ra$ati&ki ravno"ravne) ali nisuko$inikacijski# +o zna&i da se sadr%aji dviju na"oredni' klauza "ostavljaju u takavodnos da se dru*o$ od nji' obavezno daje vei ko$unikacijski zna&aj# ovakvi$se)dakle) re&enica$a su"rotnost klauza te$elji na nji'ovoj ko$unikacijskojneravnos"ravnosti#Su"rotne re&enice u koji$a klauze stoje u odnosu sintaksi&ke *radacije uobli&uju

se tako što obavezni$ strukturni$ &lano$ "rve klauze "ostaje restriktivni "rilo*!"mo koji$ se u$anjuje ko$unikacijski zna&aj njeno"* sadr%aja ili jedno*nje*ovo dijela) n"r:C


4/10

b-


5/10

C >a bla*dane) kao i uvijek) za "re*lasnu *lazbu nisu krivi sa$o oni koji jee$itiraju iz svoji' do$ova i auto$obila) nego "onajviše oni vlasnici u*ostiteljski'objekata koji su svoje lokale na$ijenjene diskretnoj *lazbi "retvorili u bu&nediskoklubove#CNije rije& sa$o o u$jetni&inoj tonskoj i akusti&koj) "a i koloristi&koj osjetljivosti te

$ajstorskoj Sc'nittkeovoj "artituri) nego "onajviše o "ro%ivljeno$ i ute$eljeno$osjeanju suvre$ena *lazbeno* izraza# Cilj or*anizatora je tradicionalizirati*ornjo*radski karneval te u otka&eno karnevalsko vrije$e u sa$o$ središtu*rada a.r$irati ne !"mo "ovijesni nego još više naš suvre$eni identitet#)C Nje*ov istu" nije bio na$ijenjen sa$o kru"ni$ biznis$eni$a i .nancijeri$a)"red koji$a je *ovorio) nego još više ula*a&i$a dilje$ A$erike#Ne samo... nego/već (i) ustrojstva na razini nižoj od rečenične

veznik ne !"mo##ne&o'(e) ,i- "ovezuje !ri$jeri

subjekte


6/10

objekte

Naša je kultura) da u"orabi$ jednu Sol%enjicinovure&enicu) dijelo$ $oralno bolesna) što $o%e u*rozitine sa$o "ojedinca stvaraoca ne*o i svaki a$biciozniji"rojekt#Neki rješenja vide u *etoiziranju "rirode) neki"okazuju što su u okviru svoji' ze$alja us"jeli od"rirode sa&uvati) a neki "ak stvarno "okušavajute'nolo*iju staviti u funkciju ne sa$o o&uvanja"rirode ve i "otencirano*a razvoja#

>na&enje udvojeno* veznika ne sa$oJ ne*ove ,i- koji "ovezuje istovrsnere&eni&ne dijelove uvijek je sastavno ,iJ i-) a ne su"rotno # "ovezivanjure&eni&ni' dijelova ne "ojavljuje se veznik ne !"mo +"'*to% ne&o'(e) #i$# a"ravo) Klaatsc' nije nikada ništa zaklao) već je sa$o koji "ut "ucao iz "uške#,I# Sla$ni*-


7/10

Ckri%ena tijela Ksenije Kantoci ne steru se već osovljuju) ne$aju) nego bi 'tjelai$ati# ,I# >idi- CStvarno ne tra%i niko*a već ti$ buljenje$ sa$o o"ravdava svoj ulazak# ,@#Desnica-

C1ijedu svoju nose sa sobo$ ta ljudo%derska) *ruba i %ilava lica) a slikarstvo i$nije nikakvo "itanje) nego nji'ova bijeda # ,MK!-CKada je on "osljednji "ut sjedio u ovoj neu*odnoj kavani) onda su "rilike okonje*a a i u nje$u bile $no*o %alosnije nego jutros# ,MK!-CSlikanje nije i ne bi trebalo da bude ništa dru*o) nego vidovito otvaranje"rostora "red na$a) jer ako to nije) ne$a za"ravo s$isla#,MK!-CA ne s"ava) vidi se) nego ne&i$ razbija svoju *os"odsku *lavu= I$a $no*okofera: to bi $o*ao biti cirkusant i švarckinstler= ,MK!-CNe$a jednos$jernosti ni iz*ra(ivanja) nego je sve is"re"letenost "rašu$ska)$o&varna) "anonska) bezizlazna i $ra&na###,MK!-

CA nije bilo ko&ijaša) nego odostra*a) na zlatno$ federzicu) sjedio je jedan*eneral sa zlatni$ *ajtani$a i crveni$ 'la&a$a) u &aku#,MK!-CNije $islio na svoje vlastite slike) nego na svoja dva Modi*lianijeva "latna i nato) što e se do*oditi s ti$ "latni$a) ako *a razdere Gitre&ev bik) koji nijeosi*uran#,MK!-CStari ie"ac' do&ekao je Fili"a šeui se "red nasadi$a is"red dvorca)objeru&ke) inti$no) kao svo* dobro* i dra*o* znanca) koji $u je ti$ svoji$"osjeto$ iskazao ne !"mo naro&itu &ast nego i neobi&nu uslu*u) i) "ošto jes"roveo Fili"a kroz ,###- is"ratio *a je na terasu# ,MK!-CHitavo nje*ovo djetinjstvo) i ne sa$o djetinjstvo, nego i on sa$) nje*ov

karakter) sve što je bilo va%no u nje$u i u nje*ovu %ivotu) sve je to ostaloozlije(eno od "rvi' *njiloa u koji$a je nastajao) i ta %ena) zbo* koje je "ro"lakao&itave noi) od koje je naslijedio svoju nezdravu krv) ta %ena o*ra(uje se od nje*ai njoj nešto nije dra*o) jer je to ne$oralno) i jer se to ne$oralno do*a(a "odnjeni$ visoko$oralni$ krovo$= ,MK!-C+ako nije od*ovorio ništa) nego u"ita /rka) na što bi on $islio?,MK!-C $oz*ovi$a uo"e i ne$a ni&e* dru*o* nego sa$o utvare# Moral je takva

jedna utvara#,MK!-C


8/10

CSa$a sebe je lišavala ne !"mo svako* zadovoljstva nego i najnu%niji' "otreba)&esto i lekova# ,IA/-C,###-: to nikada nije slika stvarnosti) već je to uvijek sa$o jedna njezina $o*ua"rojekcija# ,IA/-CNe sa$o što nju ta o"a bijeda ne "o*a(a) već je &ak i raduje# C ,IA/-

CA vi ste $e zatvorili u ovaj zatvor *dje ne do"ire do $ene ni svjetlo sunca ni*las ljudsko*a *rla: vi $e ubijate) vi) $oja $ati) *ore nego $oja bolest# ,@N!-C


9/10

„Tako običan i poznat Avdaga s očevog čepenka, preplanuo na žetvi, dodvorljiv seljak koji meni sa

crnim šakama pruža hrpicu trpkih jabuka, a koljač, lukaviji, prisebniji i pametniji nego ja.“!"#$

„%o, ljudi, pa ja sam ne samo pobije&en nego i temeljito ismijan. !"#$' pridjevna$

C!olo%aj bješe stvarno sa$o unekoliko $anje neu*odan nego "rije) ali nje$u se&inio skoro "rijatan#,EGS-

Cje"še vrije$e za $ene nego za tebe) ribo#,EGS-C1olje je biti "ri &istoj svijesti nego $alaksati od bljuvanja# ,EGS-CStarac se sad znojio ne !"mo zbo* sunca nego i zbo* ne&e* dru*o*# ,EGS-,uzrok-C


10/10

&iteratura'

1ari) on&ari) Mali) !aveši) "eti) >e&evi) >nika ,5884-) Grvatska*ra$atika) >a*reb

Gude&ek) @ukojevi) ,233;-) Institut za 'rvatski jezik i jezikoslovlje) >a*reb/li*ori) ,2359-) @eznici i nji'ov *ra$ati&ki "olo%aj) a'or a'i) Galilovi) !ali) ,2333-) /ra$atika bosansko*a jezika) >enica

Izvori'

Miroslav Krle%a) !roljee Ivana *alebaIvo Andri) /os"o(ica@jenceslav Novak) !osljednji Sti"an&iiIvo Andri) Na drini u"rijaSkender Kulenovi) !onornicaDerviš Suši) !obuneErnest Ge$in*Ta7) Starac i $ore@esna "arun) Mati &ovjekovaMeša Seli$ovi) Derviš i s$rt

suprotne rečenice s veznicima nego, no, već

Documents