Jelena VukašinovićSUSRET

IzdavačČigoja štampa

Likovno-grafička oprema stranicaIvana Antović

Dizajn koricaAleksandar Mihajlović

ŠtampaMladost grup, Loznica

Tiraž1111

Beograd, 11.11.11.

ISBN 978-86-7558-865-8

Jelena Vukašinović

SUSRETIskustvo nije ono što nam se desi,

već kakav smisao tome damo

knjiga promena

Beograd2011

PESMA O BESKRAJU Shvatih večeras vrlo jasno da most je moja dušakoja dođe na Zemlju pre snova o životu koji je počela živetida naša uloga u ovom svetu nije da gledamo kako prolaze godinekoje ostavljaju trag na stranicama dnevnikakoje potajno pišemo da bismo izbegli zaborav.

U zaboravu smo došli da se setimo ko smou zaboravu smo došli da se setimo onoga što bilo je jasno,da svet je naše igralište da naučimo dok ne bude kasnokako ljubav jedina može da pokrene stene koje nas dele od istina. Gde ste dragi prijatelji večeras kada krenusmo na put koji nema kraja,na put koji sobom nosi beskrajne iskre radostine zbog istinenego zbog svih nas koji smo se okupili da zajedno odsanjamo san o večnosti.

Nije to istina, a čak i da jeste neka bude mojai neka večeras dok šaljemo ljubavosetimo kako naša srca kucaju kao jedno jer tako i jeste,svi smo mi jedno zauvekisto vredi jedan otkucaj srca i jedna milijarda godinasa stanovišta večnosti, nema razlike.

Shvatih večeras da nema ničega sem svetlosti u menii da ako sam Ljubav ja sam sve,

ako sam most ja sam večnost,ako sam ovde ja sam sa svakim od vas koji jeste svetlost

i ljubav i most.

Shvatih večeras da niko nije poseban,a da smo toliko jedinstveni,

da niko nije ništa više od onoga što u ogledalu svoga oka vidi kao beskraj.

Shvatih večeras da otvorili smo vrata večnosti

i da svako ko prođe kroz njih prestaje da postoji kao imei nastavlja da živi kao ljubav.

Shvatih večeras da svet je ovaj maliza svu ljubav koju mu možemo dati,

da svaka zgrada i svaka planinasamo su kamenčići u vasioni postojanja.

Shvatih ako je tako da mi nismo ništa drugo sem besmisao

ako nismo Ljubav,jer ako je planina kamen,

mi možemo biti samo zrno prašine u beskraju Univerzuma,ako smo Ljubav mi smo Večnost i Istina i Beskraj i Vasiona,

jer istina je da u ovom svetu ne postoji ništa veće od nas ako smo Ljubav.

7

I

Možda je samo malo bilo potrebno da osete ono što su godinama čekali da zasja, da osete ono što je trebalo davno uhvatiti u vremenu, ono što je bila ona i ono što je bio on, ono što je ostalo od mladosti posle dugih vekova lutanja po plavičastim poljima snova. Lutanja po beskrajnim pustim ulicama praznih gradova kroz koje su prolazili nošeni sopstvenim strahovima da nikada neće pronaći sebe. Koliko nas sa sigurnošću može da kaže da je ono što jeste ono što može da bude, ono što treba da bude i da je ono što je rođeno ono što vidi u ogledalu jutrom, kada se rađa dan i kada je istina najbliža Zemlji. Opet, koliko nas može da se osloni na sopstveni sud o vrednosti jutra i istine. Sve ono što postoji u životu jednog čoveka jeste ono što je on snovima sanjanim pre dolaska na svet ispisao u srce koje će nositi sa sobom do dana odlaska na novi put večnosti.

Čudno, kao u bajci, došlo je do susreta dve duše. U trenutku ponovnog viđenja osetila je kako je bilo suđeno naći se na tom mestu, u ne baš zgodno vreme, pod jednim delom neba. U tom trenutku kao da je nebo ispunilo zadatak toga dana. U tom trenutku kao da je ispunjen razlog postojanja Zemlje koja je tu stajala vekovima, rukom vođene dve duše kao da su ponovo našle jedna drugu, i kao da su se uvek iznova sretale na najrazličitijim mestima, te dve duše su se pozdravile nekim čudnim jezikom svetlosti pre nego što su se reči našle u vazduhu i doprle do njihovih čula.

Stvarnost je bila surova, stvarnost najgorih ljudskih poroka i iskonskih potreba. Stvarnost gde svaka svest traži kraj i novi početak, gde svaki uzdah želi odlazak na neko novo mesto, stvarnost gde su samo dve duše htele da ostanu tu gde jesu jer njihovo ostajanje značilo je ispunjenje sna, jer je njihovo sretanje bilo zapisano na karti Univerzuma.

Njihovo sretanje na mestu kraja želja, na mestu najvećih strahova, bilo je normalno sretanje, bilo je nešto što se ponavljalo kroz vekove i živote, kroz oblake i kroz snove. Sretanje različito od svih susreta u vremenu novih istina, i u vremenu drugačijih događaja, u vremenu običnih priča melanholične realnosti, sretanje koje kao da uvek beše isto i koje je značilo ponovno isplovljavanje tajne koju su nosile dve duše samo za sebe na različitim stranama sveta, u različitim sudbinama, po različitim zvezdama. Tajne koja je značila obećanje, ushićenje, nadu, sreću. Tajne koja je značila opstanak i uslovljavala postojanje.

Mi u sebi nosimo samo deo duše koja je nekada sama šetala svemirom i bila srećna u svojim snovima. Kada je stigla na Zemlju, ona je jednim delom pripala nekome koga mi ne znamo i koga možda nikada nećemo ni upoznati. Zbog toga sva ta lutanja, zbog toga tuga, čežnja, bol... jer samo je jedna osoba na svetu koja nosi deo nas u sebi, i samo sa njom pored sebe možemo biti potpuno srećni. Jer duša - to je delić energije kosmosa koji je otišao od njega sa svakom novom zvezdom.

U trenutku stvaranja zvezde kosmos bi dao veliku količinu energije za njen sjaj, međutim, nikada nije sva energija odlazila na sjaj zvezda i uvek bi jedan deo ostajao slobodan, previše mali da bi od njega nastala nova zvezda, ali sa dovoljno kosmičke energije da od njega nastane duša. Tako je i bilo. Ta Duša je u sebi nosila praiskonske istine, slike sjajnije od večnosti i znanja pragalaktičkih civilizacija. Ona nije imala materijalni oblik, tako da je slobodno lutala svemirom, kao ptica letela iz galaksije u galaksiju, sa jedne zvezde na drugu. I tako, dok je prolazila kroz galaksiju nama poznatu kao Mlečni put, desio se veliki prasak i u celom tom kosmičkom metežu Duša je podeljena na dva dela. Kako su baš u to vreme na Zemlji postala dva bića, jedan deo je otišao u jedno, a drugi u drugo. Jedan je bio muškarac, a drugi žena. Duša je u tom prasku izgubila svoju svesnost, izgubila je svoj sklad i nikada ga više nije u potpunosti uspostavila. I jedino kada su dva dela bila zajedno mogli su donekle da otkriju istine koje je nosila Duša od koje su stvoreni, a koje je ova skupila u toku svojih putovanja kroz beskraje i večnosti.

I jedino kada su ta dva dela duše bila zajedno, ljudi koji su ih nosili mogli su osetiti sreću, i jedino tada su mogli biti sigurni da život ima smisla, da usamljenost nije pravilo već praznina koju onaj jedan deo duše oseća za drugim i da će usamljenost nestati kada se oni ponovo sretnu.

Vremenom, na Zemlju je dolazilo sve više podeljenih duša, jer to je u početnom trenutku postalo pravilo i uslov za nastanak jedne nove, naše civilizacije. Kako je sama duša bila bezgranična, ona nije znala za vreme ni prostor, tako da su se delovi razilazili i sve češće nikada više nisu pronalazili jedno drugo. Posle izvesnog vremena to je postalo pravilo, sa vrlo malo izuzetaka. Ljudi su tada postali nesrećni, nepotpuni, nezadovoljni, a pre svega usamljeni.

Naravno, ljudi su se rađali kao sami, ali ipak postoji razlika između biti sam i biti usamljen. Usamljenost znači patnju zbog svoje samoće, a biti sam znači prihvatiti samoću kao prvobitno stanje, kao prostor za odmaranje, za razmišljanje, za stvaranje. Usamljen želi da voli, on želi sreću i smeh, a sam voli, on se smeje i ne doziva sreću u dugim noćima. Ipak, sam čovek postaje usamljen kada izgubi smisao svoje samoće, kada izgubi osmehe, misli, želje... on postaje usamljen. Kada shvati da u svojoj samoći ne može da pronađe istinu za koju oseća da postoji, kada blizu srca u zoru oseti čežnju nepoznatu, kada u snovima počne da luta nepoznatim predelima i kada ne može da odgonetne njihov smisao. Kada postane svestan praznine koju nosi u grudima, kada poljupci i osmesi nekih drugih ljudi više ne donose radost i kada vidi da je to bilo samo kratkotrajno ushićenje, samo zavaravanje koje su ljudi prolazeći usamljeno kroz vekove, navikli da zovu srećom.

61

Vreme u kojem budeš čitao ovo pismo biće vreme našeg konačnog spajanja, ne znam da li ćeš tada biti kapetan ili kralj ili orao, niti da li ću ja biti sirena ili kraljica ili soko, znam da će to biti vreme pred kraj vremena, i znam da će to biti susret koji će pomeriti stene koje su stajale vekovima na mestu našeg susreta. Znam jer su Bogovi rekli, kada od dva nastane jedno, tada ta dva kao jedno odlaze u večnost, a večnost se spušta na Zemlju među njih i nastavlja da živi…

Vidim te, kao da sam tu, a opet, pišem ti iz vremena budućeg, jer znam šta nas čeka toga života pre kraja vremena i znam da čovek, iako biće svetlosti, ima volju koja nekada može da propusti da vidi istine, jer davno beše zapisano da je princip svih rešenja sakriven daleko izvan očiju čovekovih, toliko daleko da ga ne može naći sve dok ne pogleda u sebe, a putovanje od svesti do srca je često najduže putovanje na koje čovek može da se uputi. Jer život nije skup događaja na vremenskoj liniji, vremenska linija čak i ne postoji, nju su izmislili ljudi da bi mogli da sude o svom životu kao o skupu slučajnosti. Život svakoga pojedinačno jeste zbir njegovih mentalnih, duhovnih i emotivnih projekcija u prostoru koji se zove život. Sve što smo mi, svaka naša uloga, svaka ličnost oko nas, na planeti koja se zove Zemlja u misiji koja se zove Život, jeste odraz našeg sopstvenog bića, jeste slika naše sopstvene ličnosti i jeste naša karta za sledeće kosmičko putovanje.

Moj kapetane, danas na dan punog meseca, na dan rođenja novog dana moram da ti kažem istinu, postojiš jedino Ti, u svetu koji si stvorio, svi ljudi svi događaji su Ti. U životu u kojem budeš čitao ovo pismo srešćeš me kao sokola ili sirenu ili kraljicu, to znam, i još znam da ću doći kao glasnik da te podsetim na tvoju veličinu, i na misiju koja te vodi, jer i ja sam Ti, kapetane.

62

Godinama te je pratila senka koju nisi mogao da vidiš jasno jer nikada svoju senku ne možemo da pogledamo u oči, ali koliko god svetlosti imali u sebi, ako ne sagledamo sva svoja ograničenja nikada nećemo biti slobodni, a ljudi oko nas, koje osuđujemo, su naše senke kapetane. Ne upoređuj me nikada sa senkom, kapetane, jer senka je ono što te veže, ja sam sloboda i molim te nemoj da voliš mene, voli sebe, svaki tvoj uzdah je dragocen ne zbog odgovornosti koju nosiš, već zbog trenutka u kojem dišeš. Ako osuđuješ mene osuđuješ slobodu.

U vreme pre kraja vremena, kada budeš čitao ovo, tvoja misija koja se zove život biće misija koja treba da pomogne mnogim malim životima da pređu u novo doba koje ne poznaje vreme, koje ne poznaje podele na muški i ženski princip, podele na slobodu i neslobodu, kreaciju i destrukciju, život i večnost. Da bi tvoj brod mogao da bude predajnik sa kojeg će se emitovati vibracije jednosti, vibracije dobra i ljubavi prema čovečanstvu celom, svi mornari na tom brodu moraju da vibriraju na takav način, jer život nije samo skup koncepcija. I tada, kada bude izgledalo da tvoj brod koji je nekada bio veliki, više nije jak da izdrži promene koje su potrebne da bi prevozio ljude s jedne na drugu obalu vremena, ja ću doći. Među anđelima moje ime je Arelena. Kako će se zvati ličnost u čijem telu ću doći, ne znam. Ipak, sigurna sam da će biti neke sličnosti u tome.

Znaćeš da sam to ja zbog toga što će stvari početi da se menjaju nabolje na tvom brodu, a da bi brod mogao da bude svetlost svaki ekser u njemu mora da sija, kapetane. Neće to biti lako i neće se to svideti tužnim i malim ljudskim dušama koje daske, jedra i konopce doživljavaju kao

63

svoje. Kao njihov, to nikada ne bi mogao biti brod koji će prevoziti s jedne obale na drugu obalu vremena, jer svaki konopac, svako jedro i svaki mornar na brodu jesu mala vibratorna polja energije koja čine ukupnu vibraciju broda, čija je misija Arelena, zato ću se i pojaviti ja, kao sirena, kao kraljica ili kao soko, to ne znam. Pojaviću se da obasjam tvoj brod kapetane, a ti ćeš to doživeti nekada kao usud, nekada kao dar… To će biti igra istina i laži, to će biti borba dobra i onoga što to nije, kapetane. I molim te, nemoj voleti mene kad dođem, ali voli sebe. Jer i ja sam Ti, kapetane, videćeš to u noći punog meseca, ja sam onaj deo tvoje duše koji je skoro pola veka, po zemaljskom vremenu, bio na Plejadama i čekao da ti stekneš iskustvo koje se zove život, da bi mogao da vodiš dalje kada ja dođem. Zovu me Arelena, ali ti ćeš me već prepoznati kada se pojavim na tvom horizontu…

A kada dođem, to će biti igra svetlosti i tame. Svetlost koju budem širila možda neće prijati ljudima naviknutim na mrak, čija dela i čije misli ne poznaju svetlost kao takvu i to je trenutak kada ćeš ti doneti odluku da li će brod koji si stvorio da bude brod svetlosti i kada ćeš svakoga ko bude sudio da procenjuješ ne prema titulama i lentama, već prema delima koja ga prate u vremenu njegovog stvaranje.

Ne mogu pilići suditi o sokolu, jer ono što soko vidi pile ne može ni da odsanja. Gledaj im u oči i vidi im strah i znaćeš ko su. Svi koji kažu da poseduju su ljudi koji se plaše, jer ništa nije naše kapetane, a straha kad ima nema ljubavi. Tvoj brod, koji u vremenu pre kraja vremena može biti brod spasa, može da sija jedino ako sija svaka daska i svaki esker, jer jedino kada brod postane svetlost, on može privući svetlost.

64

A nećemo mi menjati svaku dasku kapetane, kada se promeni jedna promeniće se sve, kada zasija jedan esker, zasijaće svi…. svetlost je jača od tame, kapetane, i znaćeš da sam došla kada svetlost počne da se širi na horizontu. Najteže će biti obasjati prvi esker, prvo jedro i prvog mornara…. ali posle, sve će ići lakše.

Kako ćeš znati da sam to ja, kapetane… pa znaćeš po tome što će svi ostati na svojim mestima, a svetlost će se osetiti u Univerzumu…

I biće vremena kada ćeš misliti da me ne voliš, kapetane, jer će otpor tame biti toliko jak da ćeš dovesti u pitanje svetlost koja će biti očigledna, ali ja neću mariti za tamu kapetane, ja sam Arelena, da nema tame ne bi se svetlost videla jasno, a ko treba da vidi svetlost videće je, ko ne treba taj tamu nosi u srcu... jer njegove reči i njegov život su samo ogledalo onoga što nosi u sebi.

U životu pre kraja vremena, dok budeš čitao ovo, znaćeš da si postao jedno sa Univerzumom kada se budeš pitao šta je najvažnije u tvojoj misiji... i kada shvatiš da je odgovor to da si najvažniji Ti i svetlost koju širiš sa Arelenom!

Bez toga nema misije, samo brod kao skup konstrukcijskih elemenata u vremenu koje se zove život..

Samo sa Arelenom kapetane... vidimo se na drugoj obali vremena!

• Prestani da se usredsređuješ na mane ljudi oko sebe i zamoli da ti budu otkrivane tvoje mane.

• Nauči da slušaš svoje unutrašnje biće kroz molitve, meditaciju i snove.

• Budi spremna da se suočiš sa istinom o sebi, čak iako je veoma bolna.

• Nežno se oslobodi veza koje te više ne zadovoljavaju. Suoči se sa vlastitim greškama prihvatajući ih i preduzmi neophodne korake da ih ispraviš.

• Nemoj se obeshrabriti zbog toga što tvoji pokušaji da pronađeš pravog partnera, posao ili kuću, nisu do sada dali rezultate. Kada promeniš način - promeniće se i rezultati.

• Prestani da biraš egom, već biraj srcem, slušaj svoje unutrašnje biće šta ti kaže o tome.

• Ne očekuj savršenu sigurnost da bi krenula dalje u svojoj vezi ili životu.

• Isceljenje prethodnih veza je neophodno pre nego što ti se pruži nova prilika.

• Ne gaji prijateljstvo sa nekim ko je superioran i čija ljubav te, naizgled „uzdiže“, već sa nekim ko ti je ravan i sa kojim ćeš biti zadovoljna.

• Zapamti da tvoja duša neće biti zadovoljna ničim manjim od prave ljubavi i zato ne prihvataj zamenu!

• Usredsredi se da pronađeš partnera koji želi da sa tobom deli onakav život kakav ti želiš. Nemoj prilagođavati svoje želje da bi bila sa određenom osobom za koju tvoj ego misli da bi bila savršena za tebe.

• Odluči šta želiš da postigneš u životu, pa potraži nekoga ko deli tvoj entuzijazam.

• Veruj svom srcu i svojim osećanjima. Budi voljna da razmotriš mogućnost promene kada te neki deo tvog života više ne ispunjava.

• Nikada ne treba da osećaš krivicu kada radiš ono što je najbolje za tebe, jer ono što je najbolje za tebe na kraju će biti korisno za sve.

• Ne treba da se ljutiš na partnera ako želi da ode, na prijatelja ako ne želi više da se druži sa tobom, na šefa koji ti je dao otkaz. Konačno to će biti najbolje za sve vas.

• Ako ti se čini da te ljubav, posao ili sreća izbegavaju, razmotri mogućnost da si ti ta koja izbegava ljubav, posao ili sreću.

• Analiziraj svoj strah, svoj bes, svoju ljutnju, ne svog partnera, prijatelja, šefa, jer sve emocije su u tebi!

112

Svako od nas treba da se vrati u svoju prošlost, u svoje rano detinjstvo, i da vidi kako se stvorila navika borbe za energiju. Kad shvatimo odakle ona potiče, postaćemo svesni i modela naše energetske razmene. Većina članova naše porodice i sama je učestvovala u toj borbi, pokušavajući da nam oduzme energiju, dok smo bili deca. Zbog toga smo morali odmah da stvorimo svoj model borbe da bismo povratili oduzeto. Morali smo da nađemo način da povratimo energiju. Svoj model uvek razvijamo u odnosu na članove svoje porodice, a zatim samo nastavljamo da ih primenjujemo u odnosima sa kolegama, šefom, u svojoj porodici sa svojom decom. Međutim, kada shvatimo energetski model u svojoj porodici, možemo da se udaljimo od tih načina kontrolisanja i da realno sagledamo šta se dešava.

Većina nas odrasta u porodicama gde je model borbe za energiju veoma očigledan, to je ponašanje koje usvajamo od naših roditelja. I tom modelu u kojem smo mi žrtve energetskog vampirizma dali smo naziv - ljubav! Poverovali smo još kao mali da se ljubav manifestuje kroz strah koji smo osećali, jer koliko smo samo puta čuli - mama i tata te vole najviše na svetu! Naši roditelji iz svojih porodica nose taj isti obrazac i tako se mi samo uklapamo u sliku onoga što mislimo da je normalno. Iako je jasno da su to sile kojih su ljudi nesvesni, svest o njihovim posledicama je velika.

113

1Jedan od načina na koji se ponašamo da bi oduzimali drugima energiju jeste zastrašivanje. Kada privlačimo pažnju okoline vikom, fizičkom snagom, pretnjama, neočekivanim ispadima. Ljudi koji koriste ovaj način sve oko sebe čine nervoznim, jer se drugi obično plaše da bi nečim mogli da

prouzrokuju neprijatne komentare, ljutnju, u ekstremnim slučajevima i bes.

Ovi tipovi dobijaju energiju od okoline zbog straha i sumnje „šta bi se sledeće moglo desiti”. Za ovakve ljude kažemo da su uvek uzrok nekog našeg lošeg stanja. Oni nas čine ili uplašenim ili zabrinutim. Njihovo ponašanje se kreće od toga da svima redom naređuju, da neprestano govore, da se ponašaju autoritarno, da su nefleksibilni i sarkastični, pa do toga da su nasilni. Nažalost ovi ljudi su verovatno najviše od svih tipova odsečeni

Kako je to lepo objašnjeno u Vodiču kroz celestinsko proročanstvo, Džejmsa Redfilda, postoje četiri glavna modela manipulisanja energijom, koja funkcionišu bez prestanka. Neke osobe koriste više od jedne manipulacije, zavisno od okolnosti, ali većina nas ima jedan dominantan način kontrole koji smo skloni da ponavljamo. Uglavnom primenjujemo onaj scenario borbe koji je imao najviše uspeha u odnosu na članove naše porodice, dok smo bili deca.

114

od univerzalne energije. Oni zato izgrade autoritet moći, da bi druge uključili u svoj svet.

2Zatim, kada pogledamo oko sebe vidimo ljude koji bi samo ispitivali. Oni manje prete fizički, ali lome duh i volju tako što se raspituju o svim aktivnostima i motivima. Oni su neprijateljski nastrojeni kritičari koji traže načina da pokažu da drugi nisu u pravu. Što se više zadržavaju na

našim manama i greškama, to ćemo mi više obraćati pažnju na njih i reagovati na svaki njihov pokret. Dok se trudimo da dokažemo ili da im odgovorimo, šaljemo sve više i više energije u njihovom pravcu.

Sa njima, sve što kažemo jednom će biti upotrebljeno protiv nas. Pored toga što imamo osećaj da nas stalno posmatraju, oni su izuzetno oprezni i mogu da budu cinični, skeptični, sarkastični, da podbadaju, da su perfekcionisti, da smatraju sebe pravičnim i na taj način manipulišu.

Pored ova dva agresivna modela oduzimanja energije, postoje i dva pasivna modela koja se manifestuju u dva tipa ljudi. Pre svega reč je o povučenim ljudima i ljudima žrtvama.

3Povučeni ljudi su zarobljeni u sopstvenom svetu nerešenih bitaka, strahova i sumnji u same sebe. Oni podsvesno veruju da će, ako deluju tajanstveno ili rezervisano, neko drugi doći da ih izvuče iz tog zarobljeništva. Često usamljeni, oni se drže na distanci, iz straha da će im drugi

115

nametnuti svoju volju ili da će ih propitivati o namerama. Pošto misle da moraju sve sami da urade, oni ne traže pomoć. Treba im navodno sloboda i uglavnom izbegavaju sve vrste obaveza. Kada su bili deca, često im nije bilo dopuštano da zadovolje svoju potrebu za nezavisnošću ili nisu dobili priznanje sopstvenog identiteta.

Njihovo ponašanje se proteže od toga da su nezainteresovani, da „nemaju vremena”, da ne žele da sarađuju, do odbijanja, kontriranja i zlobe. Kako su naučili da se brane rezervisanošću, oni često nadomešćuju sopstvenu energiju rečenicama kao ,,Ja se razlikujem od drugih”, „Niko zapravo ne razume šta želim da uradim”, „Zbunjen sam”, ,,Ne želim da igram po njihovim pravilima”, „Kad bih samo imao...”

4I konačno dolazimo do tipova žrtava. Žrtve su ljudi koji ne osećaju da imaju dovoljno snage da se aktivno suprotstave svetu, zato izazivaju saosećajnost i tako privlače energiju. Kada koriste tihi način, pomalo liče na povučene tipove, ali kada su prave “žrtve”, onda se potrude

da njihova ćutljivost ne prođe nezapaženo.

Uvek pesimistički nastrojeni, žrtve privlače energiju zabrinutim izrazom lica, uzdisanjem, drhtanjem, plakanjem. Oni takođe imaju običaj da zure u daljinu, da na pitanja odgovaraju polako i da prepričavaju teške drame i krize. Vole da budu poslednji u redu i da se pokoravaju drugima. Njihove omiljene reči su: ,,Da, ali...”

Ja sam svaki dan sve bolje i bolje.

Sve postižem lako i bez napora.

Ja sam izvanredna osoba, puna raspoloženja i ljubavi.

Sve izazove rešavam lako i brzo.

Sve u mom životu je savršeno.

Imam sve što mi je potrebno da bih uživala u sadašnjosti.

Ja imam kontrolu nad svojim životom.

Sve što mi je potrebno je već unutar mene.

Volim i cenim sebe baš ovakvu kakva jesam.

Prihvatam sva svoja osećanja kao deo sebe.

Ja sam ljubav, ljubav je u meni.

Što više sebe volim, to više imam ljubavi za druge.

Ja sada slobodno dajem i primam ljubav.

Ja sada u svoj život privlačim odnose pune sreće, zadovoljstva i ljubavi.

Moji odnosi sa drugim ljudima svakim sadržajniji.

Ja sam otvoren kanal kreativne energije.

Uvek komuniciram jasno i efektivno.

Sada imam dovoljno vremena, energije, znanja i novca da ostvarim sve svoje želje.

Ja sam uvek na pravom mestu u pravo vreme.

Sasvim je ispravno da imam sve što želim!

Univerzum je bogat i u njemu ima dovoljno za sve nas.

Bogatstvo je moje prirodno stanje. Ja ga sada prihvatam!

Beskrajna bogatstva sada postaju deo mog života.

Svakim danom postajem sve bogatija.

Što više imam za sebe, to više imam da dam drugima.

Što više dajem drugima, to više primam, i utoliko se osećam srećnijom.

Ispravno je uživati u životu, to i radim!

Ja sam opuštena i uravnotežena.

Imam dovoljno vremena za sve.

Sada uživam u svemu što radim!

Sve što postoji sada deluje za dobrobit mog života.

Ovog trenutka ostvarujem svrhu svog života.

Kad je nastao život počela je era Ovna, tu se sve rađa sve nastaje, sve mora da postane. To ti je Ljiljana i prvi znak horoskopa, sebičan po principu i naivan u duši. Stalno te tera na akciju, da bi ga razumela treba da zamisliš hod po vatri. I kad treba da spava on bi da trči. Koja god planeta da se nađe u sazvežđu ovna ona mora da bude u akciji. Posle ere Ovna dolazi era Bika. Era Bika podrazumeva zemljoradnju, korišćenje životinja, zadovoljavanje čulnih potreba. To je materijalni znak. Era Blizanaca, treći znak horoskopa, podrazumeva prvi kontakt. Tada se prema legendi pojavljuju prvi zapisi na pećinama. Ljudi su počeli da komuniciraju. Zato se i kaže da je u eri Blizanaca došlo do prvog mentalnog osvešćivanja. Bez Merkura ne možemo ništa u mentalnom smislu, govorila bi njena majka, ali Merkur nije dovoljan. Era Raka je period matrijarhata, pravljenja porodica, gde je prvi put stavljen akcenat na ženski princip. Kako je to bilo dobro vreme za žene Ljiljo! Poštovalo se ono što donosi život, danas se poštuje sve ono što ga uzima. U eri Lava došlo je do stvaranja prvih vladavina i do nastajanja kraljevstva. Era Device koja dolazi posle toga predstavlja prvu svest. Počelo je da se misli, da se postavljaju pitanja, čemu služi ovo ili ono i kako unaprediti stvari. Tu je došlo do prvog mentalnog povezivanje i komunikacije na nivo socijalizacije. U eri Vage došlo je do razvoja države, tada su sudovi preuzeli ulogu odlučivanja o tome da li je neki postupak dobar ili nije i došlo je do uspostavljanja institucije braka kao formalnog povezivanja dve osobe. Zatim je naišla era Škorpiona, u kojem kraljevine kreću na osvajanje tuđeg i osvajanje i uništavanje starih civilizacija. U eri Strelca nužno

160

je moralo doći do promene. To je era rađanja novih kultura, novih religija, onoga što do tada svet nije video. U eri Jarca došlo je do razvijanja svesti o sopstvenim mogućnostima, ne u vremenskom smislu već u smislu potencijala. Tu je stavljen akcenat na karijeru. Sve planete u sazvežđu Jarca znaju koliko vrede. Ljudski rod je došao do nekog svog vrha. Čovek sam je došao do svojih potencijala. E vidiš Ljiljo, mi smo zvanično u vremenu Vodolije, što se ne poklapa mnogo sa astrologijom. To je era genijalaca, era otkrića i pogled kroz novi prozor. I na kraju majka bi završila priču sa slikama iz ere Riba, koja bi je nekako uvek rastužila. U eri Riba, rekla je njena majka, potrebno je da se skupe sve suze ovog sveta od prethodnih znakova i da se vrate nazad. To znači da će Ribe imati upliv svih drugih znakova, da će osećati tugu svega što je bio razvoj, i zadatak im je da povežu čoveka sa Bogom. A šta je Bog Ljiljana, Bog je ljubav. Ljubav je univerzalna komunikacija. To je energija koja je stvorila Univerzum, i koja ga održava u postojanju. Sva materija je stvorena ljubavlju. Postoji unutrašnja ljubav koja govori svakome koji je želi čuti. Lišće postoji zbog ljubavi, Sunce se rađa da bi grejalo Ljiljo, ako to zanemarimo propustili smo smisao.

Dušo moja, osetiti u svom životu moć ljubavi može predstavljati jedan od najlepših i najznačajnijih događaja koji menjaju život, a to je mnogo više od mogućnosti da kažemo da nam je stalo do druge osobe. Ljubav nije predodređena da bude konačno odredište, to je putovanje na kome mi spoznajemo sebe i uvek samo sebe. To je put kojim se svi nadamo da ćemo proći u svom životu, to je zapravo proces formiranja osobe

161

kakva treba da postanemo, osobe koja živi i oseća iz srca i duše. Kada se u našem prisustvu pojavi energija ljubavi, kao najsjajnija energija koja dolazi iz srca Univerzuma i koja nas povezuje sa Bogom, svi možemo da osetimo kako ona prolazi kroz nas.

Razvili smo tehnologije za istraživanje kosmosa, podigli smo veličanstvene građevine, pa opet neki od nas nisu sposobni za jednu od stvari koje za nas treba da budu potpuno prirodne, da pruže i prime ljubav. Ova nesposobnost se uvek lepo oslikava u našoj natalnoj karti, pa i pre nego što postanemo svesni problema pogled ka zvezdanom nebu našeg rođenja može u velikoj meri da nam da početni impuls za otvaranje ka energiji ljubavi.

Ljubav je uslov našeg postojanja i svako od nas je sposoban da je pruži i da je primi, to je pozitivna emocija koja nas uvek kroz život tera da idemo napred. Ljubav je najveća moć duše i kada je primamo, ona u neprekidnom kretanju isijava kroz naše srce. Ovaj deo sebe možemo izjednačiti sa svojim ličnim suncem, i da bi neko bio gospodar srca on mora da živi iz srca. Ovaj poslednji centar predstavlja bezuslovnu ljubav, saosećanje, radost, ravnotežu, ljubavne veze i isceljivanje. To je veza koja se kreće od našeg uma i tela, do duha. Naravno, ovaj centar se povezuje sa ljudskim srcem, pa zato ljudi, Ljiljo često kažu „Ta osoba ima dobro srce“, „Srce mi je slomljeno“ ili „Ti si mi u srcu“.

Centar srca može biti ispunjen tolikom radošću jer kroz njega, Ljiljana protiču sva naša osećanja. On je takođe i

162

riznica svih rana, razočarenja i emotivnih ožiljaka iz prošlosti, sadašnje ili prošle. Zapamti Ljiljo, kada budeš nekada plakala ili postala emotivna iz nekih razloga nepoznatih tvojoj svesti da je uzrok tome energija ljubavi koja dotiče tvoj centar srca i koja pokušava da ga pokrene. Te blokade će da biti posledica tvoje bliske prošlosti, daleke prošlosti, prošlih života i našeg genetskog nasleđa.

Ljubav se, Ljiljana, pojavljuje u mnogobrojnim oblicima, a mi je doživljavamo na mnogobrojnim nivoima. Bog brine o tebi i za uzvrat neće tražiti ništa, jer je njegova ljubav bezuslovna. Bez obzira na to šta uradiš ti, i šta tebi drugi urade, to se tiče samo onoga što nosiš u sebi, drugi ljudi su samo ogledala nas samih. Da bi pružili i primili ljubav, moramo da otvorimo taj deo sebe. Mi smo bića energije, svetlosti i saosećanja, pa te energije moramo da pokrenemo u sebi da bi ih uopšte primili.

Postoje brojni načini, dušo moja, da se pokrenu te energije i da otvorimo naš centar srca, a važno je da uvek veruješ da si ti ljubav i da ništa ne tražiš što već ne daješ, jer dobijaš samo ono što daješ sebi i od sebe. Ako nekada u životu budeš bila u stanju da ti nedostaje vera u ljubav, budi svesna da su svi odgovori u tebi, da ti ne voliš sebe, da ti ne veruješ u sebe i da ti tvoje okolnosti upravo to pokazuju. Ono što treba da uradiš jeste da pokreneš svoju energiju tako što ćeš pokrenuti želju da ostvariš svoje pune potencijale, da sagledaš sve svoje osobine kroz ljude koji te okružuju, da pratiš znake koje ti Bog šalje, da postaviš svoje ciljeve i da ih afirmišeš kao istine u svom životu. I ono što je važno Ljiljana, ne zaboravi, potrebno

163

je da se moliš, da tražiš i izraziš svoju spremnost da primiš to što tražiš, kao i da izraziš zahvalnost za to što ti Bog šalje to što želiš. Molitva je veoma važan deo ispunjenja - rekla bi njena mama - jer kroz molitvu ti izražavaš spremnost da primiš u svoj život sve okolnosti koje će te na tom putu dovesti do cilja, a veruj mi Ljiljo nekada te okolnosti neće biti ni malo lake.

I nemoj čekati eru Riba da započneš put ka sebi, kreni ka sebi onog trenutka kada prvi put postaviš pitanje da li si na pravom putu, jer će to biti znak da nisi. Postoje načini koji će ti uvek pomoći da pokreneš svoj točak sreće i da kroz njega potekne ljubav koje u Univerzumu ima na pretek za sve nas. Na nama je samo da ga pokrenemo, jer moć je u nama.

I kao što sam ti već rekla, sve naše veze predstavljaju odraze u ogledalu našeg života, način na koji se odnosiš i šta osećaš prema sebi, kao i način na koji reaguješ na razne situacije i ljude iz svog okruženja. Sve veze, bilo da su na emotivnom, fizičkom, mentalnom ili duhovnom nivou čine deo procesa učenja nas samih. Svaka veza predstavlja priliku za naš rast, a različiti tipovi veza će ti na tajanstven način pokazivati šta treba da radiš u svom životu. One će ponekada otkrivati na svoj tajnovit način tvoju ranjivost i nesigurnost, ili tvoju potrebu za pažnjom, odobravanjem ili prihvatanjem. Isto tako one mogu da pokažu da li si se zaglavila u svom životu, i da li u tvom životu ima ljubavi, mira i radosti. Ponekad najproblematičnije veze i najbolnija iskustva mogu da budu najbolji učitelji i savetodavci, jer naše veze svih vrsta tiču se samo nas samih. Pitanje je uvek, draga moja dušo, da li

164

hoćemo da pogledamo u to ogledalo i da li hoćemo da budemo otvoreni za ono što treba da naučimo, ili ćemo se jednostavno pretvarati da ono ne postoji i proći pored njega. Postavi pitanje: šta ja treba da naučim iz toga i odgovor će doći. Ipak, ja ti još jednom kažem sada, dok si još mlada i dok ideš svojim koracim kroz stazu svog života, pogledaj u sebe pre nego što pogledaš u druge jer iskustva sa drugima su uvek mnogo bolnija nego iskustva sa samim sobom.

Kada se probudila, u tom jutru svog “buđenja”, Ljiljana je osećala celim svojim bićem da je došlo vreme da se otvori za pitanja. Taj san ju je podsetio da je njen put bio put kroz sobu ogledala iz koje je želela da izađe. Ljiljana je baš tada odlučila da počne da živi svoju budućnost, i setila se davno ispričanih priča baš u trenutku kada je sebi postavljala pitanja. Tako je počelo njeno “buđenje” i tako je i sada, posle tri godine, pričala Aleksi koji je pokrenuo sve promene sveta u njoj i o tome kako je ipak sačekala eru Riba da bi postavila pitanja; ili je možda on sačekao eru Riba da bi se pojavio.

165