suzavanje prostora za poricanje - uticaj mktj na srbiju - diana orentliher

7/31/2019 Suzavanje Prostora Za Poricanje - Uticaj MKTJ Na SRbiju - Diana Orentliher

1/151

CENTAR ZA TRANZICIONE PROCESE

Dajana F. Orentliher

SUAVANJE PROSTORA ZA PORICANJE

Uticaj Meunarodnog krivinog tribunalaza bivu Jugoslaviju na Srbiju


2/151


3/151

ajana . rentliher

entar za tranzicione procese, eogradnicijativa za pravdu nstituta za otvoreno drutvo

uavanje prostora

za poricanjeTICAJ EUNARODNOG KRIVINOGTRIBUNALA ZA BIVU UGOSLAVIJUNA RBIJU

aj


4/151

AJANA . RENTLIHER

uavanje prostora za poricanje:

ticaj eunarodnog krivinog tribunala za bivu ugoslaviju na rbiju

opyright by the pen ociety nstitute. va prava zadrana.

IZDAVA:

entar za tranzicione procese,

eograd, jul .

ZA IZDAVAA:

asna areviankovi

PREVODIOCI:evena orevi,

ladimir etrovi,

na oski

OBLIKOVANJE I SLOG:

van raovec

TAMPA:

, elgrade

TIRA:

vu publikaciju podrala je nicijativa za pravdu nstituta za otvoreno drutvo

ahvaljujemo se na podrci.


5/151

adraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

I. Uvod i saetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

II. Odnos Srbije prema MKTJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

. VOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

. REGLED ODNOSA RBIJE SA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

III. Merila uspenog uticaja na Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

. MOGUAVANJE PROCESUIRANJA SVIREPIH ZLOINA;KRAJ POLITIKE NEKANJIVOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

. UOAVANJE SA PROLOU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

. OMIRENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

. KLANJANJE ZLOINACA IZ REGIONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

. AANJE VLADAVINE PRAVA PODSTICANJEM

LOKANOG PRAVOSUA U PROCESIMA ZA RATNE ZLOINE . . . . . . . . .64

IV. Jaanje vladavine prava unapreenjem lokalnog pravosua

u procesuiranju ratnih zloina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

. SNIVANJE EA ZA RATNE ZLOINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

1. loga u formiranju ea za ratne zloine . . . . . . .

. ticaj na rad ea za ratne zloine . . . . . . . . . . .

a) ransfer dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b) ransfer znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. ROCENA USPENOSTI EA ZA RATNE ZLOINE . . . . . . . . . . . . .80

V. Suoavanje s prolou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

. RIZNAVANJEI PORICANJEZLOINAKOJE SU POINILI RBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94

. INIOCI KOJI DELIMINO MOGU DA OBJASNE

REZULTATE ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96


6/151


7/151


8/151

redgovor

etnaest godina od osnivanja eunarodnog krivinog tribunala za bivuugoslaviju, pokret za ostvarivanje pravde na meunarodnom nivou, nakonuasnih zloina, doiveo je velike pomake. edini period u kojem su uinjenislini pomaci dogodio se neposredno nakon nevienih zloina rugog svet-skog rata. vi su pokolji doveli do osnivanja meunarodnih krivinih tribuna-la u irnbergu i okiju, razvoja koncepta zloina protiv ovenosti i usvajanja

onvencije o genocidu, 1. i enevskih konvencija 1. godine. tom pe-riodu je, meutim, napredak ubrzo zaustavljen izbijanjem ladnog rata. a-nas izgleda mogue da e se napredak iz poslednjih petnaest godina nastavitiu vremenu pred nama. ko se to i dogodi, prva polovina dvadesetprvog vekamoda nee biti tako krvava kao uasna druga polovina dvadesetog.

eutim, informacije o uticaju meunarodne pravde koje su nam dosada bile dostupne bile su oskudne. namo da su razliiti meunarodni krivi-

ni tribunali optuili preko uglavnom visoko rangiranih pojedinaca iz desetzemalja. naajna veina je uhapena i sueno im je, a veliki broj je i osueni sada je na odsluenju zatvorske kazne. akoe znamo da je razvoj meuna-rodne pravde uticao na nacionalne pravne sisteme, kako u smislu usvajanjanovina ostvarenih u meunarodnom krivinom pravu, tako i u njihovoj spre-mnosti da procesuiraju visoke zvaninike pod njihovom nadlenou, optue-ne za injenje gnusnih zloina. mnogim od ovih sluajeva, bivi zvaninici

koji su dugo bili nedodirljivi nedavno su izvedeni pred lice pravde nacionalnih

sudova. vo je veoma znaajna, ali nedovoljno primetna posledica napretkameunarodne pravde.

o sada su, meutim, u velikoj meri nedostajali sistematski podaci i ana-liza efekata meunarodne pravde u zemlji koja je bila sredite nastojanja da sekazne odgovorni za ratne zloine, zloine protiv ovenosti i genocid. ako su

u toj zemlji viena nastojanja za ostvarenjem pravde? akve je promene ovajnapor uzrokovao? ta su njegove prednosti, a ta nedostaci?

vo su pitanja dotaknuta u preciznoj i temeljnoj studiji ijane rentli-her o uticaju eunarodnog krivinog tribunala za bivu ugoslaviju na rbiju.


9/151

rofesorka rentliher je vodei naunik i strunjak u polju meunarodne

pravde od vremena stvaranja MKTJ pre petnaest godina, i svakako je bila jed-na od onih ija su razmiljanja i pisanja o odgovornosti za zloine iz prolo-sti stvorila osnove za osnivanje MKTJ. nicijativi za pravdu tvorenog drutvapredstavlja ast to ima mogunost da podri istraivanje profesorke rentli-her i, kao njegov rezultat, objavi ovu inovativnu studiju.

RIJE EJER,

predsednik nstituta za otvoreno drutvo

i predsedavajui nicijative za pravdu

nstituta za otvoreno drutvo,

. april .


10/151


11/151

vod i saetak.

avet bezbednosti jedinjenih nacija je pre petnaestak godina otvorio eru tri-bunala za ratne zloine formiranjem eunarodnog krivinog tribunala za

bivu ugoslaviju MKTJ). to vreme, nasilje na etnikoj osnovi bilo je u pu-nom zamahu u osni i ercegovini, a mediji su istovremeno prenosili slike

onoga to se uobiajeno naziva najgorim pokoljem u vropi od rugog svet-skog rata. takvom kontekstu, ad hoc potez aveta bezbednosti se mnogimainio oajnikim, spontanim i neadekvatnim: zgledalo je da je avet bezbed-nosti, nesklon da preduzme aktivnije korake kako bi se etniko nasilje zausta-

vilo u korenu, stvaranjem uda prao svoju savest.eutim, uprkos neslavnom poetku, MKTJ je pobudio velike nade i pre-

danost meu onima koji su verovali da je mogue makar se delimino iskupitiza neuspeh sveta da zaustavi etniku klanicu u srcu vrope. ako su okolno-sti koje su dovele do osnivanja MKTJ pobuivale odreenu dozu skepticizma,ribunal se, uprkos tome, inio vanim samim po sebi: njegovom aktivnoumoglo se autoritativnom pravnom reakcijom odgovoriti na opako nasilje, eu-femistiki nazvano etnikim ienjem. reatori masovnih zloina bi ipaksnosili odgovornost, MKTJ bi mogao ak spreiti budue zloine na alkanu, a

njegova bi aktivnost poslala poruku za budunost da e se, ukoliko se ovakvizloini ponove, odgovorni nai pred licem pravde.

a meunarodnom nivou, predanost koju je MKTJ pobudio pokazala sei irokom i dubokom. ivljavanje tribunala nirnberkog tipa, koje je dugoizgledalo neverovatno, postalo je ubrzo ako ne rutinski, ono bar normalanodgovor na krvave zloine. d 1. godine, jedinjene nacije su osnovale,

ili zdrueno uspostavile, sudove koji se bave zloinima poinjenim u uan-di, ijera eoneu, stonom imoru, osovu, ambodi i ibanu. a radom je

1 prvom godinjem izvetaju o radu MKTJ koji je njegov tadanji predsednik, sudija ntonioaseze, podneo avetu bezbednosti, razmotrene su okolnosti u kojima je nastao ribunal:

otpuno odsustvo napretka ka smirivanju regiona i potreba da se meunarodnoj zajedni-ci pokae da jedinjene nacije nee stajati po strani dok se hiljade ljudi brutalno mue imasakriraju, motivisali su avet bezbednosti da stvori plan za osnivanje MKTJ. rvi godinjiizvetaj MKTJ, UN oc. //; /1/1, , . avgust 1.

rezoluciji o osnivanju MKTJ, avet bezbednosti je izrazio uverenje da e osnivanje meuna-

rodnog tribunala i procesuiranje lica odgovornih za ... krenje meunarodnog humanitar-nog prava doprineti da se takva krenja zaustave i na odgovarajui nain obetete ezolu-cija aveta bezbednosti , preambula 1).


12/151

2

. otpoeo je i stalni eunarodni krivini sud, iji je tatut do marta .prihvatilo 1 drava.

udui da ovaj razvoj oznaava sve veu posveenost meunarodnim kri-vinim sudovima, pojavila se i sve ira debata o njihovoj efikasnosti. eki sepitaju da li su meunarodni tribunali postigli ciljeve kojima su se nadale njiho-

ve pristalice; drugi preispituju njihove trokove. eutim, uz par izuzetaka ,jedva da je bilo pokuaja da se proceni njihov istinski uinak, mimo optepri-hvaenog, znaajnog doprinosa utvrivanju okvira meunarodnog krivinogprava. avna debata o dostignuima meunarodnih krivinih tribunala pree-sto je bila bazirana na neproverenim pretpostavkama.

takvom kontekstu, nicijativa za pravdu nstituta za otvoreno drutvosmatra veoma vanim da ljudi ukljueni u rad meunarodnih tribunala, bili

oni profesionalci, donatori ili donosioci odluka, uveaju razumevanje o uin-ku koji su savremeni sudovi za ratne zloine ostvarili na podrujima direktnozahvaenim njihovim radom. adamo se da e ovaj izvetaj doprineti znaaj-nim uvidima u tom pravcu i podstai slina istraivanja uticaja meunarod-nih tribunala u onim zemljama koje su u najveem obimu predmet njihovograda.

dluili smo se da se fokusiramo na MKTJ iz dva razloga. re svega, onpostoji due nego bilo koji drugi meunarodni krivini sud i stoga ima za so-bom bogato iskustvo. rugi razlog proizilazi iz nae svesti da je uticaj svakog

ideti: alf aklin, euspesi meunarodnih ad hoc tribunala, Journal o International Crimi-nal Justice 1, at ); elena obban, azmislite dobro: meunarodni sudovi, ForinPolisi, . maj . obro utemeljen odgovor zamerkama da je meunarodna pravda pre-skupa, videti: ejvid ipman, ena meunarodne pravde, 1 American Journal o Interna-tional Law 1 ).

ideti: atris . ekmahon & ejvid . orsajt, ticaj MKTJ na rbiju: pravosudni romantizam

u susretu sa politikom, Human Rights Quarterly 1 ). pogledu MKTJ, studije su se uglavnom fokusirale na indirektne aspekte uticaja ribunala,poput vane studije koja prouava uticaj na rtve koje svedoe u MKTJ: rik tover, Svedoci:ratni zloini i obeanje pravde u Hagu niv. of ennsylvania, ). erklijev centar za ljudskaprava prouavao je stavove prema MKTJ meu pravnicima u osni i ercegovini: ravda,odgovornost i rekonstrukcija drutva: studija zasnovana na razgovorima sa sudijama i tui-ocima u i, entar za ljudska prava, alifornijski erkli univerzitet, maj . ruga stu-dija ovog centra istraila je ulogu MKTJ u rekonstrukciji drutva nakon masovnihpokolja; rik tover i arvi . ajnstajn,Moj sused, moj neprijatel; pravda i drutvena zajednicanakon masovnih zloina ambridge niversity, ). ideti: ejms irnik, ravda i mir?

ticaj eunarodnog krivinog tribunala na drutveni mir u osni, Journal o Peace Re-search 1 ).

rugi po redu formirani sud je eunarodni krivini tribunal za uandu, osnovan novembra


13/151

3

meunarodnog suda veoma vezan za kontekst. toga se ine opasnim poku-aji da se donesu opti zakljuci o uticaju meunarodnih krivinih sudova naosnovu iskustva samo jednog od njih. svetlu toga, a i imajui u vidu da MKTJima nadlenost za zloine poinjene u nekoliko zemalja nekada jugosloven-skim republikama), ispitivanje uticaja MKTJ doprinosi izbegavanju moguih

neispravnih ishoda prouavanja suda ustanovljenong za samo jednu zemlju,poput eunarodnog krivinog suda za uandu ili pecijalnog suda za ije-ra eone. vaj izvetaj sadri nalaze o uticaju MKTJ na rbiju, dok e se docnijiizvetaji baviti njegovim uticajem na osnu i ercegovinu i rvatsku.

MKTJ i Srbija

ako drutvo odgovara na rad meunarodnog tribunala zavisi od brojnih okol-nosti, koje ukljuuju, ali nipoto nisu ograniene samo na pravnu delatnostsuda. ao to tvrdi jedan autor, nain na koji se narodi i vlade razraunavajusa prolou, ukljuujui zloine iz prolosti koje procesuira meunarodnitribunal, jako zavisi od specifinosti konteksta.8 rocena uinka meunarod-nog suda tako je na neki nain i procena naina na koji su institucije reagovale

na svaki od tih specifinih konteksta znaajnih za njihov rad.to se rbije tie, MKTJ se susreo sa specifinim izazovom u zemlji u ko-joj su politiku kulturu poslednjih godina u velikoj meri oblikovali naciona-listiki lideri koji su se opirali radu tribunala i koji su javno osuivali sud kaoantisrpski instrument zapadnih sila. a prvih sedam godina rada ribunala,aveznu epubliku ugoslaviju vodio je lobodan iloevi, ovek kojem edocnije biti sueno za ulogu u podsticanju nasilja u koje je alkan zapao de-

vedesetih. toga ne iznenauje to je iloevieva rbija bila nepopustljivo

1. avet bezbednosti je poverio MKTJ nadlenost nad licima koja su odgovorna za teka kre-

nja meunarodnog humanitarnog prava poinjenih na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara11. do dana koji odredi avet bezbednosti. ezolucija aveta bezbednosti 1)podvukla autorka. ada je rezolucija usvojena, teritorija bive ugoslavije se sastojala odpet drava koje su do tada sainjavale ocijalistiku ederativnu epubliku ugoslaviju: a-

vezne epublike ugoslavije koju su inile rbija sa osovom i rnom orom), rvatske,osne i ercegovine, akedonije i lovenije. una , rna ora je postala nezavisna dr-ava, a februara . osovo je proglasilo nezavisnost od rbije.

unar ajsen, zmeu priznanja i neznanja: kako su se junoafriki belci suoili sa nasleemaparthejda, entar za prouavanje nasilja i pomirenja, dostupno na http://www.csvr.org.za/papers/papgt2.htm.


14/151

4

neprijateljska prema MKTJ, i to je srpskim graanima servirana stalna porcijaantihakog otrova.

iloeviev neposredni naslednik, ojislav otunica , nastavio je tu an-tihaku poziciju i naiao na iroku podrku u populaciji u kojoj su nacionalistiostali mona politika snaga. vo naravno nije potpuna slikau politikom

pejzau posle iloevia nalaze se i reformski lideri koji podravaju saradnjusa MKTJ i koji su ostvarili znaajan napredak u tom pogledu. eutim, punasaradnja nije dostignuta.0

zazov sa kojim se MKTJ susretao u rbiji sloenijim ini i injenica da jeova zemlja u velikoj meri bila poteena direktnog susreta sa nasiljem za kojese sudi u agu. ao to je u intervjuu naglasila novinarka iz rbije: a razu-mevanje srpskog stava prema MKTJ) vano je razumeti da mi nemamo rtve,

sem izbeglica. rbi ne znaju kako izgleda biti rtva.2anji broj graana rbije je, meutim, posveen ideji dostizanja prav-

de za rtve koje su pretrpele nasilje devedesetih. iko od njih ne veruje da jeMKTJ jedina, pa ni osnovna instanca za ostvarenje pravde, i niko od njih ne ve-ruje da je aktivnost akog tribunala bila bez mane. i graani su, meutim,insistirali na saradnji rbije sa MKTJ, esto se izlaui riziku. jihove su pobude

razliite ispitaemo ih u drugom poglavlju), ali se mogu saeti u principijel-nu poziciju da graani rbije moraju priznati da su uasni zloini poinjeni unjihovo ime i da oni nisu bili opravdani. ez MKTJ, smatraju oni, rbija se ne bisuoila sa odgovornou svojih lidera za uasne zloine koji su se dogodili naalkanu devedesetih. a MKTJ, obezbeena je odreena mera odgovornosti.

otunica je nasledio iloevia kao predsednik avezne epublike ugoslavije, a u martu. je postao premijer rbije. lada u kojoj je otunica bio premijer pala je marta ,od kada je on tehniki premijer. vreme zakljuenja ovog izvetaja, rbija jo nije formiralanovu vladu nakon parlamentarnih izbora odranih 11.maja .

1 ao to se konstatuje u nastavku teksta, rbija je dugo bila utoite za atka ladia, koga jeMKTJ dva puta optuio za zloin genocida.

11 z razloga objanjenih u drugom poglavlju, pod pojmom rbija u ovom poglavlju ne podra-zumeva se osovo, gde su poinjeni neki od zloina koji se procesuiraju u agu.

1 ntervju sa ntonelom ihom, eograd, .novembar .


15/151

5

Uticaj: definisanje i procena

a bi se ocenio uticaj MKTJ bilo je neophodno identifikovati relevantne oblikeuticaja koji bi bili predmet istraivanja. ako je navedeno nie, identifikovali

smo nekoliko kategorija uticaja u rbiji i drugde u bivoj ugoslaviji kojima serukovodi ovo istraivanje, a koje odraavaju kako poetno opravdanje za stva-ranje MKTJ, tako i ciljeve koji se uglavnom pripisuju ribunalu od strane prista-

lica meunarodne pravde, ali i od strane samog ribunala.

TICAJ NA RTVE

avna procena tribunala za ratne zloine je retko ili samo povrno ispiti-

vala pitanje njegovog uticaja na rtve.3 rtve su, meutim, jedan od najvani-jih elemenata meunarodnih krivinih sudova.4 ako se ovo esto previa sadrugih strana, avet bezbednosti je to implicitno prepoznao kada je MKTJ usta-novljen, smatrajui da e aktivnost ribunala obezbediti ne samo da se krvavizloini zaustave ve i da oni budu efektivno obeteeni.5

1 eu izuzecima je ve pomenuta studija rika tovera o uticaju MKTJ na rtve koje svedoe.ideti takoe: anja utnjak vkovi, ravda eunarodnog krivinog tribunala za bivuugoslaviju, Stanord Journal o International Law 1), u kojem se ispituju stavovi r-tava prema MKTJ.

1 udski procesi mogu uticati na rtve na hiljadu naina, od kojih neki nisu oigledni. rtvekoje su svedoile pred MKTJ esto kau da je glavni razlog zbog koga su odluile da svedo-e uverenje da je to njihova moralna dunost, to nije na zavodovaljvajui nain obraenou literaturi o tranizicionoj pravdi. ntervju sa endi obvajn, . mart , ag. ospoa

obvajn je bila ef lube za rtve i svedoke MKTJ). straivanja sprovedena u amerikomkontekstu sugeriu da svedoenje moe imati znaajan uticaj na samospoznaju rtava, kaoi na odnos okruenja prema rtvama. straivanja navode na zakljuak da procesuiranjezloina znaajno doprinosi samopotovanju rtava, kao i veem potovanju drutva premanjima. ideti: enifer envorti ilc, ticaj zloina i kazne na drutvene stavove doktor-ska teza, ). eko je saznati da li su, i u kom stepenu, ovi nalazi primenjivi na zemljupoput osne i ercegovine, u kojoj su etnike napetosti vidljive i trinaest godina nakon za-

vretka rata. zajednicama u kojima razliite etnike zajednice ive u neposrednoj blizini,rtve koje su svedoile pred MKTJ mogu biti izloene opasnosti po povratku u svoje okru-enje, posebno ako roaci osumnjienih protiv kojih svedoe ive u njihovoj neposrednoj

blizini. ideti : rik tover, rtve: zloini i obeanje pravde niverzitet ensilvanija, ), e-sto poglavlje.

1 ezolucija aveta bezbednosti , preambula 1).


16/151

6

a izuzetkom jednog suenja koje je sada u toku, nijedan od postupakau MKTJ se nije bavio zloina poinjenim u samoj rbiji.6 udui da ovaj izve-taj tretira uticaj MKTJ na rbiju, samo se kratko i indirektno osvre na njegovuticaj na rtve.

vim se ipak ne sme zanemariti vanost koju ribunal ima za one koji

su trpeli zloine koje veina nas teko da moe da i da zamisli. ae istraiva-nje u osni, koje e biti predmet posebnog izvetaja, jasno navodi da je MKTJbio vaan velikom broju onjakakoji su pretrpeli najvei broj zloina zakoje je haki tuilac podigao optuniceak i ukoliko ribunal nije ispunionjihova oekivanja. ok su neke od izreenih kazni iznenadile onjake kaonepristojno male, neke presude su donele oseanje pravde, ne uvek neophod-no prisutno u procenama aktivnosti ribunala. a primer, mnoge arajlije su

bile zadovoljne doivotnom kaznom optuenom tanislavu aliu, za njego-vu ulogu u opsadi arajeva.7 z njihovog ugla, ova presuda je potovala njihovepatnje i pomogla da se povrati moralna ravnotea koja je na zastraujui nainostavljena po strani.

nogi onjaci su osetili slian vid potvrde i odlukom MKTJ u ranijemsluaju da je masakr nad uslimana u rebrenici iz jula 1. predstavljao ge-

nocid.8 ako nam je rekao jedan onjak, i kako su se mnogi izrazili na sliannain), nalaz da je ono to se desilo u rebrenici bilo genocid je najvanije do-stignue, a to se nikada ne bi dogodilo bez MKTJ.9 asuprot tome, neuspehribunala da zakljui da se genocid desio na drugim mestima u osni je izvorrazoarenja za mnoge rtve. dok se esto primeuje da se mnoge rtve te-ko suoavaju sa svojim bolom, rad MKTJ je doprineo da se neke od njih osnae.

edan od naih bosanskih sagovornika primetio je, na primer, da su presudeMKTJ stvorile novu vrstu svesti kod ena koje su koriene kao sredstvo rato-

vanja. ne su postale vidljive, personalizovane i prepoznate kao rtve. vo im

1 otovo % optunica koje je podiglo uilatvo MKTJ odnosilo se na zloine poinjene u o-sni i ercegovini, 1,% na zloine u rvatskoj, ,% na zloine na osovu i 1,% na zloineu akedoniji. vi procenti predstavljaju ukupan broj lica optuenih za zloine na tim teri-torijama. koliko se optueni terete za zloine poinjene na vie od jedne teritorije, uklju-ili smo ih u svaku.

1 retresno vee MKTJ je osudilo alia na godine zatvora u decembru . albeno vee je. novembra . ovu presudu zamenilo doivotnom kaznom zatvora. edan istraivanicijative za pravdu bio je u arajevu u vreme kad je objavljena presuda albenog vea

1 pitanju je bio predmet Tuilac protiv Radislava Krstia. ptueni je konano osuen za pod-sticanje i pomaganje genocida u rebrenici.

1 ntervju sa obrilom ovedaricom, arajevo, .novembar .


17/151

7

je omoguilo da postanu aktivnije20 u oblastima poput ostvarivanja njihovihprava na graanske beneficije.

oliko god bila vana, pravda koju neke rtve nalaze u agu rizikujeda bude potisnuta jednim ogromnim neuspehom: dva oveka koji simboli-u patnje onjakaatko ladi i adovan aradiostaju na slobodi ve

trinaest godina nakon to su dva puta optueni za genocid. edna od naih sa-rajevskih sagovornica je sumirala ono to smo uli od mnogih u osni: MKTJ jeuino toliko toga dobrog, ali je u senci aradia i ladia. udui da su dvaosumnjiena tako dugo izmicali pravdi, ona kae da mnogi obini ljudi u o-sni) ne mogu da vide dobre stvari koje je MKTJ uradio.2

ko je nekanjavanje aradia i ladia radikalno umanjilo pozitivanuticaj MKTJ na rtve u osni, dva begunca imaju drugaije mesto u naoj pro-

ceni uticaja MKTJ na rbiju. a rbiju se zna da je dugo bila utoite obojici i ve-ruje se da se u njoj i dalje prua zatita ladiu, ime se i dalje kri onvencijao spreavanju i kanjavanju zloina genocida, a kako je presudio eunarod-ni sud pravde.22 ako objanjavamo u drugom poglavlju, neprestana podrkakoju rbija daje ladiu je barometar njene demokratske zrelosti i preprekaza njenu punu integraciju u globalnu zajednicu kojoj najvei broj graana r-

bije eli da pripada.

TICAJ NA POINIOCE: ODVRAANJE

glavnom se smatra da je glavna mera efikasnosti meunarodnog sudanjegov efekat na poinioce. va iroka kategorija uinka moe imati nekoliko

vidova, od kojih je najoigledniji efekat odvraanja. ako to je ranije primee-

no, zaustavljanje daljeg nasilja u bivoj ugoslaviji je bilo glavni razlog kojim jeavet bezbednosti objanjavao odluku da osnuje MKTJ. ao to je tadanji pred-

sednik MKTJ primetio u prvom godinjem izvetaju o radu avetu bezbedno-sti UN:

Jedan od glavnih ciljeva Saveta bezbednosti (pri uspostavljanju MKTJ) bio je da us-postavi sudski postupak sposoban da odvrati strane u sukobu od daljeg injenjazloina. Nadalo se da bi privoenjem pravdi optuenih za masakre i slina neuve-na krenja meunarodnog humanitarnog prava, i vojnici i civili bili obeshrabreni

ntervju sa asnom aki ufti, arajevo, .novembar .

1 d. ideti: luaj primene onvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida Bosna i Her-

cegovina protiv Srbije i Crne Gore), resuda, , , . februar .


18/151

8

za injenje daljih zverstava. Ukratko, Tribunal je bio zamiljen kao mono sredstvoodvraanja svih strana od uestvovanja u nehumanim delima.23

ni koji podravaju meunarodne sudove za ratne zloine su se, jo ire,nadali da e njihove aktivnosti spreiti budua nedela i van specifinog kon-

teksta u kojem su formirani posebni tribunali.24

ako smo traili informacije koje bi mogle da bace svetlo na pitanja da li

je i u kojoj meri ribunal ostvario svoje ciljeve odvraanja, naposletku ne veru-jemo da bismo dosegli znaajne zakljuke na osnovu podataka koji su nam doovog momenta dostupni. eliki broj naih srpskih sagovornika, kao i drugihizvora, uveren je da je MKTJ imao vane elemente odvraanja. li ovi pogledi,koji uglavnom proizilaze iz anegdotskih informacija, ne pruaju zadovoljava-

jui osnov ak ni za provizorne zakljuke. toga, sa izuzetkom ovih kratkihopservacija, ovaj izvetaj ne dotie aspekt odvraanja, izuzev indirektno, kroz

razmatranje razliitih naina na koje je aktivnost ribunala doprinela jaanjukapaciteta rbije da procesuira ratne zloine u zemlji, i u irem smislu, u razve-

javanju kulture nekanjivosti.ok ne verujemo da moemo dosei pouzdane zakljuke o efektu odvra-

anja MKTJ, neke injenice su nam poznate sa sa otrenjujuom pouzdanou:kao to se esto primeuje, osnivanje MKTJ nije po sebi zaustavilo pokolje na

alkanu. enocid u rebrenici 1. dogodio se dve godine nakon osnivanjaMKTJ, dok su se zlodela na osovu desila tokom 11. godine.

a isti nain, meutim, ne verujemo da se nastavljanjem zlodela na-kon stvaranja MKTJ, kako neki sugeriu, zavrava pria o tome da li meuna-rodni tribunali mogu ostvariti efekat odvraanja, pa ni pria o tome da li jeMKTJ odvratio neke od zloina koji bi bili poinjeni da nije bilo njegovog de-lovanja.25 enocid u rebrenici, jula 1, dogodio se u vreme kada je MKTJ

bio jo institucionalno nedozreodo tada je tuilac optuio samo etrnaest odinji izvetaj MKTJ, UN oc. //; /1/1, 1, . avgust 1. udija MKTJ olfgang omburg se osvrnuo na pitanje odvraanja izrazivi uverenje da e u

budunosti, zahvaljujui savremenim meunarodnim tribunalima, potencijalni poiniocibiti odvraeni od vrenja zloina. rimeujui da se meu voama koji su podsticali zloinenalaze veoma inteligentni ljudi, on veruje da e kada se suoe sa dilemom da li da inezloine, imati u vidu rizik od presude koja bi ih odvela u zatvor. ntervju sa sudijom olf-gangom omburgom, ag, . mart .

idi atris . ekmahon i ejvid . orsajt, ticaj MKTJ na rbiju: pravosudni romantizam u

susretu sa politikom, Human Rights Quarterly 1, str. 1 ) kratkoroni uticaj MKTJna raspad jugoslovenske drave bio je oigledan i poraavajui: niti je zaustavio, niti spre-io nasilje)


19/151

9

osumnjienih26 . o vanije, u to vreme je MKTJ bio usporavan nemogunouda doe do onih koje je uilatvo optuilo.27 vreme kada se dogodio geno-cid u rebrenici, MKTJ je imao samo jednog osumnjienog, nisko rangiranoguvara logora po imenu uan adi, u pritvoru.28 oda je jednako vano toje MKTJ dobio pritvor nad adiem od emaketo je okolnost koja nije da-

vala mnogo razloga za strah od hapenja ljudima u bivoj ugoslaviji, dokle godostanu na alkanu.

ituacija se promenila, ali nedovoljno, do vremena kada je nasilje na oso-vu eskaliralo 1. godinjem izvetaju o radu MKTJ iz 1, tadanji predsed-nik aseze je primetio da mandat ribunala u zaustavljanju meunarodnihzloina, jo nije ostvaren na zadovoljavajui nain, budui da je najvei brojoptuenih osoba i dalje na slobodi, na kojoj ignoriu optunice, delujui

nekanjivo.29 ve godine docnije, u godinjem izvetaju ribunala koji je obu-hvatao period kada su zloini na osovu bili u punom zamahu, primeeno jeda je javno optuenih i dalje u bekstvu,30 a meu njima atko ladi i a-dovan aradi, do tada dva puta optueni za genocid i druga nedela.

ni koji su verovali da je MKTJ imao ulogu u odvraanju primeuju da naalkanu nakon hapenja biveg predsednika ugoslavije lobodana iloevi-

a nije bilo takvih zlodela kakva su poinjena na osovu, iako je rbija u tomperiodu doivela dalje teritorijalne gubitkepri kojima su se ranije deavalimasovni zloini tokom devedesetih. oslednjih godina, rna ora se odvoji-la od rbije na miran nain, dok eklaracija o nezavisnosti osova iz februara. nije dovela do masovnog nasilja, uprkos jakoj srpskoj vezanosti za o-sovo i snanom suprotstavljanju srpskih lidera secesiji.3 eutim, iako bi se

moglo zakljuiti da je ovo primer uticaja odvraanja suda koji je konano po-kazao kapacitet da izvede pred lice pravde visoko rangirane poinioce, faktori

uilac je podigao prvu optunicu u novembru 1, osam meseci pre genocida u rebrenici am MKTJ nema mogunosti da uhapsi osumnjiene, te oekuje da to uine konkretnedrave.

adi je uhapen u emakoj. KTJ je zahtevao od emake da joj izrui adia, koji je po-stao prvi optueni kome se sudi u agu. n je prebaen u ag u aprilu 1, tri meseca pregenocida u rebrenici.

etvrti godinji izvetaj o radu MKTJ, UN oc. //; /1/, 1. septembar1).

esti godinji izvetaj o radu MKTJ, UN oc. //1; /1/, . avgust 1).1 ako su srpski lideri provocirali nasilne proteste protiv nezavisnosti osova. ideti: en i-

lefski, ekoliko desetina stradalih u okraju rba sa kosovskom mirovnom misijom, Nju-jork Tajms, 1. mart . ecesija osova nije izazvala isti nivo nasilja kao onaj koji je pratioraspad ugoslavije.


20/151

20

koji su doprineli ovom razvoju su previe komplikovani da bi omoguili jasanzakljuak.32

TICAJ NA POINIOCE: UKLANJANJE IZ SRPSKE POLITIKE

ko nije mogue utvrditi ulogu koju je MKTJ imao u odvraanju, drugi as-

pekti njegovog uinka u pogledu poinilaca su jasni. eima srpskog novinaraejana nastasijevia, MKTJ je makar uspeo da fiziki ukloni neke od najgorihzloinaca33 iz regiona. pisujui znaaj ove uloge ribunala, koju eksperti e-sto previaju, nastasijevi je primetio da, kada se imaju u vidu srpski lideriizrueni agu, ukljuujui biveg predsednika lobodana iloevia, dobro

je da oni nisu ovde, na svim nivoima.34

rbi koji su posveeni demokratskom razvoju veruju da je sposobnostMKTJ da procesuira iloevia bila kljuna u olakavanju srpske tranzicije kademokratski izabranoj vlasti. z ugla postmiloevievske vlasti, po nekim biv-im zvaninicima koju su sluili u toj administraciji, uklanjanje iloevia jebilo neto to se moralo uraditi da bi se napravio naredni korak u naem pro-cesu demokratizacije. n bi bio nepodnoljiv teret da mu je bilo sueno) za

srpsko pravosue.35 a tim se slae i srpski novinar ilip varm, koji dodaje: davodei ratni zloinci nisu bili procesuirani, veruje varm mi bismo imali zavoe mafijake oligarhe.36

vo ne znai da je, bez iloevia i drugih politikih lidera, rbija evolu-irala u dinaminu demokratiju. ntiliberalni nacionalisti i dalje igraju vanu iotrovnu ulogu u srpskoj politici.

a primer, vojna intervencija NATO pakta 1. godine sa ciljem da okona srpsku represijunad kosovskim lbancima moda je mnogo jai faktor odvraanja nego to je to rad MKTJ

ntervju sa ejanom nastasijeviem, eograd . novembra . d. ntervju sa uanom rotiem, eograd . novembar . ntervju sa ilipom varmom, eograd . novembar . apravo nema debate ni u rbiji

ni van nje o nivou do kog je MKTJ, odnosno insistiranje zapada na srpskoj saradnji sa ribu-nalom, zaustavilonapredak te zemlje ka demokratizaciji. vo se pitanje razmatra u po-glavlju, iako ne predstavlja glavno polje naeg ispitivanja.


21/151

2

Vrenje pravde; kraj politike nekanjivosti

eu razliitim ciljevima koji se pominju u rezoluciji kojom je avet bezbed-nosti osnovao MKTJ, jedan se izdvaja zbog svoje oigledne jednostavnosti: klju-

ni cilj MKTJ je ostvarenje pravde spram osoba koje su odgovorne za ozbiljnakrenja meunarodnog humanitarnog prava koja su se tada odvijala.37 itajuirezoluciju iz 1, nije teko uvrstiti ovu nameru u ire ciljeve aveta bezbed-

nostizaustavljanje daljeg konflikta, omoguavanje efikasnog obeteenja i,jo ambicioznije, doprinos ponovnom ustanovljavanju odravanja mira.38 pakje za srpske graane koji podravaju MKTJ intervjuisane u ovom izvetaju omo-guavanje procesuiranja odgovornih za zlodela poinjena tokom devedesetih

jedan od centralnih ciljeva koje MKTJ treba da ostvari.

ok se njihova objanjenja razlikuju, nai sagovornici u rbiji koji insisti-raju na ovoj taki naglaavaju podrivajue efekte neuspeha u obezbeivanjupravde, i nemaju sumnje da bi bez MKTJ preovladala potpuna atmosfera neka-njivosti. eima srpskog novinara ilipa varma, ednostavno je. a nemaakog tribunala, niko nikada ne bi doveo pred sud poinioce ovih zloina.39ao to primeuje srpski pravnik, ekspert za ljudska prava ogdan vanievi:oruka bi bila) da svako moe raditi ta god hoe jer je u takvoj poziciji, i to je

to. akva vrsta poruke bi bila katastrofalna. KTJ je spreio da se to desi.40

zugla ndreja osova, iz nicijative mladih za ljudska prava, posebno je proce-suiranje lobodana iloevia demonstriralo da nema nikoga ko moe nare-diti ubistva i ostati nekanjen.4

ezolucija aveta bezbednosti , preambula 1) vo podsea na jedan od glavnih ra-

zloga zbog kojih je formiran nirnberki sud: da se obezbedi pravedna odteta za neke odnajbrutalnijih zloina koje su nacisti poinili tokom rugog svetskog rata. Izvetaj RobertaDeksona Predsedniku, . avgust, 1, citiran u: ejvid oen, ranziciona pravda u podelje-noj emakoj nakon 1.

ezolucija aveta bezbednosti. , preambula 1) ntervju sa ilipom varmom, eograd, ovembar . elefonski intervju sa ogdanom vanieviem, .novembar 1 ntervju sa ndrejem osovim, eograd . novembar . vo stanovite je u saglasnosti

sa emeljnim dostignuima navedenim na veb stranici MKTJ pod naslovom omeranjeod nekanjivosti prema odgovornosti: ozivanjem pojedinaca na odgovornost bez obzira

na njihov poloaj, eunarodni tribunal je svojim delovanjem okonao tradiciju nekanja-vanja za ratne zloine, posebno onih lica koja su bila na najviim pozicijama, ali i ostalih kojisu poinili teke zloine. http://www.un.org/icty/glancee/index.htm. nezvanini dokument)


22/151

22

pak, niko od naih sagovornika nije smatrao da je ribunal dosegao pot-puni uspeh u borbi protiv nekanjivosti u rbiji. a jo nedeformisanim bez-bednosnim strukturama, rbija ostaje u ranoj fazi politike tranzicije.

Obrazovna uloga: Suoavanje sa prolou

nogi graani rbije koji podravaju MKTJ veruju da je jedan od najvanijihpokazatelja njegovog uspeha edukacija javnosti u rbiji o zlodelima, a poseb-no o zloinima koje su poinili njihovi politiki lideri.42 ao to kae na ilja-ni, ribunal bi ostvario znaajan uspeh ukoliko bi se ljudi vremenom sealistvari koje su postale deo javnog znanja radom MKTJ.43 rihvatajui da su i-

njenice utvrene u agu znaajne, pristalice MKTJ u rbiji veruju da je njihovoutvrivanje prvi korak ka prihvatanju srpske odgovornosti za zloine i njiho-

vu jasnu osudu. tom smislu, MKTJ jo uvek nije postigao preveliki uspeh, premda je po-

stavio osnove za budue razumevanje zloina koje su poinili srpski lideri.straivanja javnog mnenja poslednjih godina pokazuju da veliki deo graanarbije jo nije ubeen da su rbi poinili veinu zloina tokom raspada ugo-

slavije, ili nisu voljni da kau ono to znaju.

44

e ini nam se da trenutni raspoloivi podaci omoguavaju da se izvuepouzdani zakljuak o razlozima ovakvih rezultata, ali ima nekoliko mogu-nosti koje su tome mogle doprineti. edna je da je iroko nepoverenje premaMKTJ meu graanima rbije moralo potkopati mogunost ribunala da odi-gra edukativnu ulogu u rbiji. nogi rbi vide MKTJ pre kao instrument anti-

srpske) moi45 nego kao nepristrasan sud pravde. ako mnogi rbi u anketamakau da znaju malo o MKTJ, otprilike dve treine njih ga smatra pristrasnim

spram rba. tome oni slede rukovodstvo srpskih politiara, poevi od lo-bodana iloevia pa do ojislava otunice, koji su demonizovali MKTJ.

ideti: oglavlje .. ovo podsea na glavne razloge posleratnih suenja nacistikim zlo-incima. ako pie ejvid oen, eunarodni vojni sud je imao nameru da nemakomnarodu priblii zloine poinjene u njihovo ime ejvid oen, ranziciona pravda u po-deljenoj emakoj, str... eki rbi koji naelno podravaju ovaj stav ipak smatraju da suhaki tuioci i sudije s vremena na vreme umeli da odlutaju predaleko u zonu istoriara.ideti poglavlje .

ntervju sa nom iljani, eograd . novembar . ve su ankete komentarisane u petom poglavlju. ntervju sa jiljanom majlovi, eograd, . novembar .


23/151

23

ak su i oni lideri koji podravaju srpsku saradnju sa MKTJ najveim de-lom objasnili svoj stav pragmatikim pozicijama, radije no principima: unasaradnja je cena za ulazak u vropsku uniju, kau oni. ek neznatna manjinapolitiara smatra da bi rbija morala da sarauje iz moralnih, a ne pragmati-nih razloga.

o jedan faktor svakako ojaava istrajnu kulturu poricanja.46 ada ima-te brata ili mua koji su uestvovali u konfliktima gde su se desila zlodela,ne mislite o njima kao o nekome ko bi potegao no na dete, smatra adran-ka elini. z veoma linih razloga ne moete da promenite okvir u kojemrazmiljate.47

lini sentimenti dovode mnoge rbe koji uestvuju u anketama u situa-ciju da poriu sopstvena uverenja. ojin imitrijevi, iji je eogradski centar

za ljudska prava kosponzorisao nekoliko takvih anketa, tvrdi: itanje je da lizaista ne znate ili odbijate da saznate.48 z ugla srpskog advokata vana anko-

via, u situaciji nakon zloina velikih razmera, veina teko da moe da ne znata se desilo, ali esto porie to saznanje.49

ored ostalih, i ankovi primeuje da su dokazi izvedeni u agu znaaj-no suzili javni prostor50 u kojem politiari mogu kredibilno poricati kljune

injenice o ozloglaenim masakrima. ugo su nacionalistiki lideri tvrdili daje broj ljudi ubijenih u rebrenici jula 1. daleko manji od pravog, svaljuju-i odgovornost za smrti na konflikte meu uslimanima. ogdan vanieviprimeuje da su danas ljudi koji to govore na marginama ima neuporedivomanje izvrtanja prolosti.5

z ugla novinarke jiljane majlovi, nije pitanje da li je MKTJ obrazovao

ljude; saznali smo mnogo vie o ratnim zloinima i funkcionisanju vlastiiznutra nego to bismo ikada saznalipa i o kriminalnim aspektima reima.52na veruje da su dokazi ribunala mnogo vie prihvaeni sada nego tokom

ranijeg perioda. ao rezultat onoga to smo saznali o akom tribunalu, jav-nost sada prihvata da su rbi poinili ogromne zloine, ukljuujui masakru rebrenici. adranka elini tvrdi slino: eoma je teko poricati danas da

ntervju sa adrankom elini, eograd, . novembar . d. ntervju sa ojinom imitrijeviem,. eograd, . novembar . ntervju sa vanom ankoviem, eograd . novembar .

d.1 elefonski intervju sa ogodanom vanieviem, .novembar . ntervju sa jiljanom majlovi, eograd, novembar .


24/151

24

su se neke stvari dogodile i da je za njih odgovorna i kulturna elita. 53 pak,elini primeuje da ovo znanje ne znai nuno da ljudi ale zbog zloinakoje ne mogu vie kredibilno poricati.54

Uticaj na vladavinu prava: proicesuiranjeratnih zloina pred nacionalnim sudom

ljuna pretpostavka za osnivanje MKTJ bila je ta da su lokalni sudovi u bivojugoslaviji nemoni da izvedu poinioce zloina pred lice pravde, ili da im setaj zadatak ne moe poverititako je bilo u sluaju rbije, u velikoj meri zbogtoga to su zloini koje su poinili ili odobrili rbi uivali punu nekanjivost.55

tako iznenauje injenica da je jedno od najoiglednijih dostignua MKTJ urbiji njegova uloga u podsticanju stvaranja nacionalnog suda za ratne zloinei pomo da se ovaj sud osposobi da profesionalno funkcionie.

ula . godine srpski parlament je doneo zakon koji je omoguio stva-ranje ea za ratne zloine u daljem tekstu: VRZ), specijalizovane komponen-te krunog suda u eogradu sa jurisdikcijom nad nekoliko meunarodnihprekraja, ukljuujui one poverene jurisdikciji MKTJ. vako koga smo inter-

vjuisali u rbiji veruje da ovakav sud ne bi mogao da funkcionie u rbiji prepolitike tranzicije koja je dovela do pada iloevia i veruje da VRZ ne bi po-stojalo da nije bilo MKTJ ili bar da ne bi postojalo sada.56

ako MKTJ nije igrao direktnu ulogu u stvaranju srpskog VRZ, reformskokrilo postmiloevieske vlasti je videlo aki tribunal, reima jednog od la-nova te vlade, kao veoma koristan u stvaranju politikog prostora za rbijuda se nosi sa teretom ratnih zloina u svim njegovim aspektima.57 ortpa-

ntervju sa adrankom elini, eograd, . novembar . d. va pretpostavka je ilustrovana u godinjem izvetaju o radu MKTJ avetu bezbednosti, u ko-

jem je ntonio aseze upozorio da: meunarodna zajednica mora ostati budna sprammoguih opasnih predloga iz avezne epublike ugoslavije rbija i rna ora) i epublikerpske, naime, da se sudi licima koja je ve optuio ribunal, te da se time izbegne njihovapredaja ribunalu. akav manevar bi, poput aveti suda u ajpcigu 1, ugrozio primatribunala, i bio u suprotnosti sa rezolucijama aveta bezbednosti, kao i sa ejtonskim mi-rovnim sporazumom. ajpcika suenja su bacila teku senku na ceo ovaj vek titei neka-

njivost, koja je suta antiteza idealu meunarodne pravde kome tei ribunal. ntervju s ataom andi, eograd, . novembar . ntervju sa uanom rotiem, eograd , . novembar .


25/151

25

rol srpskog uilatva za ratne zloine takoe veruje da je MKTJ otvorio put zaVRZ. n smatra da je aki tribunal bio neophodnost trenutka tokom i-loevieve ere, budui da srpski sudovi nisu pokazivali volju da procesuirajuratne zloine. erujem da je upravo kroz aki tribunal pokrenut proces su-oavanja sa prolou u zemljama bive ugoslavije.58

drugim, manje oiglednim nainima, MKTJ je obezbedio dalje podstica-je za rbiju da uspostavi kredibilan sud za ratne zloine. rajem avgusta ,avet bezbednosti UN je usvojio izlaznu strategiju koju je . predloiopredsednik uda, u skladu sa kojom je ribunal trebalo da privodi kraju svojuaktivnost sve do zavretka svog rada, 1. godine59 a bi se postigao taj rok,MKTJ bi morao da prosleuje sluajeve u kojima su optueni poinioci niegranga na nacionalne sudove. acionalni sudovi bi morali da dosegnu osnov-

ne standarde pravinog postupka kako bi bili sposobni da prihvate sluajeveprosleene iz aga. ovom kontekstu srpska vlast, koja se dugo zalagala dase osumnjienim rbima sudi u rbiji, imala je jak podsticaj da stvori kredibi-lan sud za ratne zloine.

ednom kada je VRZ poelo sa radom, MKTJ je obezbedio dalje podsticajeza srpske sudove da rade profesionalno. ako iskreno zabrinut tendencijom

da se ratni zloinci u rbiji smatraju nacionalnim herojima, srpski tuilac zaratne zloine ladimir ukevi, je takoe eleo da pokae da nacionalni su-dovi mogu da se nose sa ovakvim sluajevima.60 n smatra da injenica da jesrpskim optuenicima sueno pred meunarodnim tribunalom predstavljateku kritiku srpskog pravosua. a ukevia i druge srpske zvaninike, po-stizanje nacionalne kompetentnosti u ovoj zoni je pitanje profesionalnog i na-

cionalnog ponosa.d svog osnivanja, VRZ je na vie naina imalo oslonac u MKTJ. ljuno,

kada MKTJ prosleuje sluajeve rbiji, time, po reima dobro informisanog po-

smatraa, obezbeuje obilje dokaza koji su se pokazali kljunim za rani ra-zvoj VRZ.6 vaninici MKTJ su, tavie, pomogli obuku tuilaca za ratne zloine,sudija i osoblja i na razliite naine su prenosili primere dobre prakse, po re-ima predsednika VRZ inie aia.62

ntervju sa runom ekariem, eograd, 1. novembar . ezolucija aveta bezbednosti 1 ) ntervju sa ladimirom ukeviem, 1. novembar .

1 vo se pre svega desilo u kontekstu onih predmeta prebaenih iz MKTJ koje su tuioci istrai-li, ali nisu podigli optunice, budui da je ribunal prestao da podie nove optunice.

ntervju sa iniom aiem, eograd, 1. novembar .


26/151

26

ored direktnog transfera ekspertize i dokaza iz aga u eograd, nekoli-ko naih sagovornika u rbiji veruje da je MKTJ dao srpskom sudu inspirativnimodel pravinog postupka. ako je kritina prema mnogim aspektima MKTJ,novinarka jiljana majlovi veruje da je ribunal nauio javnost da se optu-enima garantuju prava, to je pozitivan uticaj.63

o sve ne znai da je MKTJ pomogao da se stvori sud koji predstavlja in-stitucionalni trijumf nad uvreenom nekanjivou. d svog nastanka, VRZ jebilo nemono da dosegne visokorangirane osumnjiene, to je propust kojinjegovi zvaninici priznaju. em toga, presuda u sluaju iz aprila , koji jeizazvao veliko interesovanje, pokazala je odlunost suda da zatamni odgovor-nost rbije za pogubljenje u blizini rebrenice 1, to je dovelo u pitanje po-

verenje koje su do tada lokalne organizacije za promociju ljudskih prava imale

u sudije.64 ak i presude koje u celini izgledaju pravedne moraju da prou o-tru proveru pred rhovnim sudom u kojem dominiraju sudije iz iloevie-

vog perioda koje rutinski pronalaze propuste u presudama nieg nivoa. akoje i proces ostvarenja pravde povodom zlodela iz perioda devedesetih, kao idrugi aspekti uticaja MKTJ na rbiju, nekompletan, ali se, uprkos tome, posled-njih godina primeuje napredak.

Pomirenje

edno od najproblematinijih pitanja u polju tranzicione pravde65 jeste da libi suenja trebalo ili mogu da doprinesu drutvenom pomirenju nakon stra-hovitih zloina.66 arijacije na tu temu su od znaaja za MKTJ, ije je stvaranje

ntervju sa jiljanom majlovi, eograd, . novembar .

etalji ovog sluaja opisani su u oglavlju . ojam tranzicione pravde u ovom izvetaju odnosi se na niz mera, ukljuujui sudske proce-se, komisije za istinu, reparacije, lustracije i druge oblike institucionalnih reformi, koje sekoriste da bi se dotaklo pitanje krenja ljudskih prava u kontekstu tranzicije u nekoj zemlji,i to najee u kontekstu okonanja oruanog sukoba i politike tranzicije ka demokratiji,nakon perioda sistematskih krenja. ideti: zvetaj generalnog sekretara o vladavini pravai tranzicionoj pravdi u konfliktnim i postkonfliktnim drutvima, UN oc. //1, , ukojem se tranziciona pravda definie kao procesi i mehanizmi vezani za pokuaje drutvada se suoi sa nasleem velikih povreda iz prolosti, da bi se obezbedila odgovornost, izvr-ila pravda i postiglo pomirenje)

idi orel . leer i arvi ajnstajn, asilje i obnova drutva: jo jedan osvrt na znaajpravde u procesu pomirenja, Human Rights Quarterly , str. 1 avgust ). ret-postavka da e pozivanje na odgovornost pojedinaca odgovornih za zloine umanjiti bol,


27/151

27

delimino opravdavano pretpostavkom da e u posebnim okolnostima u biv-oj ugoslaviji, stvaranje i delovanje ribunala pomoi ne samo zaustavljanjuetnikog nasilja, ve e i doprineti uspostavljanju i odranju mira.67

apoinjui ovu studiju, nismo oekivali da e se nai sagovornici na al-kanu posvetiti naroito ovom rezonovanju. eutim, i u rbiji i u osni smo

naili na osobe koje podravaju rad MKTJ, posebno naglaavajui ulogu kojunepristrasni pravni pristup moe imati u doprinosu trajnom pomirenju. ajtermin najee koriste da bi oznaili odsustvo nasilja izmeu nacionalnihgrupa na alkanu u budunosti. eajui se kako je bivi predsednik iloevisa drugim nacionalistikim liderima manipulisao prolou da bi podstakaoetniko nasilje devedesetih, nai srpski sagovornici koji su na ovome insistirali,poput jednog analitiara, smatraju da se prolou se uvek moe manipuli-

sati... ako nema pravde. tvara se veliki prostor za manipulaciju, kao to sedogodilo posle rugog svetskog rata. tvaraju se razliite istoriografije. e-utim, jednom kada pravna instanca donese presudu, postoji vrsto tle zadiskusiju).68

o samoj svojoj prirodi, tvrdnje da e postupci pred MKTJ sluiti interesi-ma dugoronog pomirenja ne mogu biti proverene sada.69 eutim, istorija

ugoslavije u dvadesetom veku daje neke osnove za ovu tvrdnju: iako su jugo-slovenske etnike grupe poinile masovne zloine jedne protiv drugih tokomrugog svetskog rata, voa zemlje, osip roz ito, je mahom odustao od su-enja za ratne zloine poput onih koje su aveznici sproveli u irnbergu.70 a-hvaljujui tome, nacionalistiki lideri u bivoj ugoslaviji bili su u mogunosti

omoguiti zavretak ... i podstai drutvenu izgradnju precenjuje potencijalni doprinossuenja.)

ezolucija aveta bezbednosti , preambula 1). eko je tano znati u kojoj je meri

ovo opravdanje zaista odraavalo stav lanova o odnosu izmeu pravde i mira. o rele-vantnim pravilima ovelje UN, avet bezbednosti je morao da opravda stvaranje MKTJ kaomeru da se ouva ili povrati mir. ezolucija o formiranju MKTJ ne pominje re pomirenje,nasuprot rezoluciji usvojenoj u novembru 1, kojom je uspostavljen tribunal za uandu.ideti: ezolucija aveta bezbednosti , premabula 1), koja izraava uverenje avetabezbednosti da u posebnim okolnostima u uandi, procesuiranje lica odgovornih za oz-biljna krenja meunarodnog humanitarnog prava ... doprinose procesu nacionalnog po-mirenja, uspostavljanja i ouvanja mira)

ntervju sa ilipom jdusom, eograd, . novembar . svakom sluaju, uverenje da procesuiranje predstavlja osnovu za pomirenje i spreava po-

navljanje konflikta poiva na pretpostavci da pravo eliminie neke rizine faktore konflikta,a ne da predstavlja gvozdenu branu nasilju.

rieh ajer, atni zloini: nasilje, genocid, teror i borba za pravdu, str. izd. imes ooks, 1).


28/151

28

da zarone u duboki rezervoar latentnih meuetnikih strahova da bi izazvalinasilje tokom devedesetih.

Faktori vezani za uinakogunost pozitivnog uticaja MKTJ na rbiju je duboko ograniena faktorimakoji su van kontrole suda, ukljuujui pre svega ukorenjeno i glasno protivlje-nje kljunih srpskih lidera i trajni uticaj srpskih bezbednosnih snaga, kao i nji-hovih politikih saveznika,7 koji su umeani u zloine devedesetih. li, iakoMKTJ nije stvorio ove uslove, neophodno je zapitati se da li je uinio sve to jemogue da minimizira njihovo tetno dejstvo.

poslednjem poglavlju ovog izvetaja identifikujemo nekoliko fakto-ra koje kontroliu ribunal i drave koje ga podravaju, koji su moda nepo-trebno ograniili pozitivna dostignua ribunala. re svega, ribunal u celostinikada nije na dovoljan nain prihvatio vanost efikasne komunikacije sa za-

jednicama koje su najvie zahvaene njegovom delatnou. eprestani iza-zov za ribunal je da obezbedi da njegov rad bude shvaen u dravama iromalkana koje su udaljene preko . kilometara od njegovog sedita u agu.

aista je neverovatno da MKTJ nije ak ni prevodio presude na jezike koji segovore u bivoj ugoslaviji sve do 1, i da nije izdao svoje prvo saoptenjeza javnost na srpskom sve do te godine. ime je polje za interpretacijeostavljeno lobodanu iloeviu i drugim antihakim nacionalistima u pr-

vom i kljunom periodu rada suda.ribunal je 1. sa zakanjenjem uspostavio utreach program pro-

gram za komunikaciju sa irom javnouprim.prev.), ali kao to je prime-

tio nekadanji radnik ove slube, mnogo je tee razgraditi ve uspostavljene

predrasude i propagandu nego to bi bilo da se poelo od tanog i blagovre-menog informisanja o ribunalu.72 aravno, pitanje je da li bi MKTJ i tako pre-

vladao neistine o svom radu koje je posebno iznosio iloeviev reim, ali bise njihova snaga mogla umanjiti, a temeljni napor ka outreachu je mogaobiti posebno efikasan u periodu politike tranzicije posle iloevia.

1 izvan rbije, uinak MKTJ je bio ogranien nedoslednom podrkom njegovih kljunih save-

znika u traganju za beguncima i njihovom izvoenju pred lice pravde. , rava rtava pred eunarodnim krivinim sudom, oglavlje : utri, str. . citi-

rana izjava lge avran)


29/151

29

ozitivan uinak ribunala je takoe umanjen pogrenim koracima u nje-govoj aktivnosti kao pravne institucije, koji su bili posebno vidljivi u ranijimgodinama. z faktore koji lee van kontrole ribunala, loe voenje sluajevai moda previe ambiciozne optunice doveli su do velikih odlaganja izmeuhapenja i suenja i do nepotrebnog odugovlaenja suenja. oslednjih je go-

dina MKTJ imao uspeha u reavanju nekih od ovih pitanja). alje, nedovoljanuspeh osoblja MKTJ i zvaninika da se upute adekvatno u balkanska pitanja bio

je esto evidentan i tetan.avretak uvenog dugog suenja bivem jugoslovenskom predsedniku

lobodanu iloeviu pred MKTJ bez presude, usled smrti optuenog, pred-stavljao je posebno otar udarac onima koji su u rbiji podravali rad ribunala,koji su se nadali da e presuda u ovom sluaju imati kljunu ulogu u rasvetlja-

vanju uloge srpskih voa i dravnih institucija u podravanju masakra devede-setih. a tako visokim oekivanjima, iloevieva smrt je pogodila one u rbijikoji su podravali MKTJ kao katastrofalna za ribunal. psolutno katastrofal-na. isu zavrili posao.73

ak i tako, neki od dokaza iznetih tokom suenja iloeviu, imali supokretaki uticaj na srpsko javno mnenje. osebno je snimak pogubljenja u

blizini rebrenice iz 1, koji je prikazan na iloevievom suenju i emito-van vie puta na srpskoj televiziji, pokidao veo tajnosti i poricanja o opera-cijama srpske vojske u osni i ercegovini tokom rata 1., izvetava

aington ost.74 rotokom vremena, drugi dokazi izneti tokom tog ma-ratonskog suenja e moda imati svoje mesto u javnoj sferi priznavanja irazraunavanja.

Posao generacija

etnaest godina poto je avet bezbednosti osnovao MKTJ, postoje bogati izvo-ri na osnovu kojih se moe proceniti uticaj ribunala na zemlje koje su najvi-e zahvaene njegovom delatnou, kao i za identifikovanje faktora vezanihza njegov uinak koji su unapredili postizanje ciljeva MKTJ ili umanjili njego-

vu sposobnost da ih ostvari. vaj izvetaj daje tek pregled aktivnosti MKTJ dosada, ali ne ide dalje od toga: kako nas ui nemako iskustvo posle irnberga,

ntervju sa vanom ankoviem, eograd, . novembar . anijel ilijams, akon upornog traganja jedne srpske aktivistkinje, video snimak rebreni-

ce konano pred oima javnosti, Vaington Post, . jun .


30/151

30

uinak meunarodnog krivinog tribunala je posao generacija, koji se menjakroz vreme pod uticajem hiljada faktora.

aravno, ak i u periodu koji ovaj izvetaj pokriva, izazovi, dostignua irazoarenja MKTJovom aktivnou u rbiji su se znaajno menjali. o po sebiukazuje na vanost uenja lekcija iz iskustva MKTJ tokom njegovih prvih pet-

naest godina: prepoznavanjem da se okolnosti koje su dovele do stvaranja me-unarodnog krivinog suda neumitno menjaju protokom vremena, podstiuse oni na kojima je glavna odgovornost za razvijanje politike suda da periodi-no procene da li promena okolnosti iziskuje nove strategije, poput potrage za

veim angamanom sa lokalnim vlastima sa ciljem ojaavanja lokalnih kapaci-teta za procesuiranje ratnih zloina.

a isti nain, na petnaestu godinjicu osnivanja MKTJ, korisno je podsetiti

se svega to je ve postignuto. e samo u oima onih koji ga podravaju u r-biji, aki tribunal je dokazao da ne moe sve biti legalizovano.75

ntervju sa ilipom varmom, eograd, . ovembar .


31/151


32/151


33/151

33

dnos rbije prema. MKTJ76

UvodA.

ako su dve treine osumnjienih od strane MKTJ etniki rbi77, graani rbijepredstavljaju malu grupusamo 1 procenataoptuenika ribunala.78 dnjih su svi sem jednog optueni iskljuivo za zloine poinjene u osni i er-

cegovini, rvatskoj, akedoniji i na osovu.79 ako je, opisujui nain na kojimnogi rbi doivljavaju zloine koji su procesuirani u agu, jedan srpski po-smatra rekao: ve je to nekako bilo van rbije80 ao i veina naih sagovor-nika u rbiji, i ovaj izvor ne ukljuuje osovo kada govori o rbiji).8

ananja epublika rbija je bila dominantna republika u dravi koja se dugo raspadala, go-tovo tokom celog perioda obuhvaenog ovim istraivanjem. vreme kada je MKTJ usta-novljen, rbija je bila jedna od republika avezne epublike ugoslavije SRJ), drave kojusu inile rbija i rna orajedine dve republike koje nisu tokom ranih devedesetih ste-kle nezavisnost od nekadanje drave sastavljene od republika, ocijalistike ederativneepublike ugoslavije ). februaru . SRJ je postala konfederalna drava, sa novimimenomrbija i rna ora SCG). junu . godine, rna ora stie nezavisnost, pa i

rbija takoe postaje drava. ovom poglavlju uglavnom koristimo onaj naziv koji je bio uupotrebi tokom perioda o kome govorimo. ako, kada govorimo o dogaajima iz periodailoevieve vladavine, uglavnom koristimo nazive SRJ i biva ugoslavija, osim ukolikone govorimo o republici rbiji.

1 od ukupno 11 optuenika MKTJ .%) bili su rbi; takoe, od osuenih do poetkamaja , su bili rbi.

vadeset jedan od 11 optuenih pred MKTJ su dravljani rbije edini izuzetak je ojislav eelj, koji je optuen za zloine poinjene u rvatskoj, osni i er-

cegovini i u ojvodini. eeljevo suenje je poelo . novembra .

ntervju sa ranom ogosavljeviem, eograd, 1. novembar .1 ada je upitan o ovoj karakterizaciji, g. ogosavljevi je rekao da rbi, ukljuujui i njega, ko-riste rei rbija i osovo drugaije u zavisnosti od konteksta i dodao: emojte mi reida osovo nije u rbiji. ntervju sa ranom ogosavljeviem, eograd, . jun . oso-

vo je proglasilo nezavisnost od rbije 1. februara . ideti: iter in, osovo proglasilonezavisnost, Vaington Post, 1. februar . o tada je osovo pravno bilo srpska pokrajinato je jo uvek stav srpskih vlasti), ali su njime upravljale jedinjene nacije od vojne inter-

vencije NATO 1. kojom se nastojao zaustaviti srpski represivni odgovor na separatistikipokret etnike albanske veine na osovu. akon tranzicionog perioda administriranja mi-sije vropske unije, oekuje se puna nezavisnost osova. ideti: ikolas ud, ezavisnost

osova izgleda sve blia, Njujork Tajms, . oktobar ; en ilefski, SAD i emaka plani-raju da priznaju osovo, Njujork Tajms, 11. januar .


34/151

34

prkos tome, srpski lideri su igrali kljunu ulogu u nasilju koje je dove-lo do stvaranja MKTJ, i rbija je bila duboko zahvaena aktivnou MKTJ kao inasleem nasilja koje je povod njegovim optunicama. momentu njegovesmrti u martu , bivem voi ove zemlje, lobodanu iloeviu, sueno jeu agu pod optunicama koje su proizilazile iz nasilja poinjenih na osovu,

u osni i ercegovini i rvatskoj. luaj uilatva protiv iloevia je smestiobiveg srpskog vou u epicentar nasilja koje je divljalo u bivoj ugoslaviji naj-

veim delom devedesetih godina. ok je tuilac nastojao da ustanovi krivinuodgovornost optuenog, dokazi izneti na iloevievom suenju otkrili suopte strukture podrke eograda snagama bosanskih i hrvatskih rba, kojesu inile zlodela tokom sukoba u osni i ercegovini i rvatskoj, ali i institu-cionalnu odgovornost za zverstva koja su poinile srpske snage na osovu82.

ako, iako rbija nije bila tuena pred MKTJ83, optuba je u sluaju iloeviarasvetlila injenice koje su ukljuivale politiku odgovornost drave za zloi-ne za koje se teretio njen bivi lider. redmeti koji su sada u toku u agu, ve-rovatno e dovesti vezu izmeu eograda i srpskih snaga u osni i rvatskoju jo vei fokus84.

dnos rbije sa drugim dravama bio je, tavie, u velikoj meri odreen

njenom saradnjom sa MKTJ. ajbitnije u tom smislu je da je vropska uni-ja EU) poslednjih godina dovela u vezu lanstvo rbije u niji sa transferomagu generala atka ladia85, bosanskog rbina koji je traen po osnovu op-tube za genocid, i drugih optubi, od 1. godine86. oznato je da je ladiiveo u rbiji due vreme nakon optuenja87 i da je primao penziju od ojske

ideti: juman ajts o, dmeravanje teine dokaza: iskustva suenja iloeviu, de-cembar .

ama drava je meutim strana u odvojenom pravnom procesu u agu. sluaju pred e-unarodnim sudom pravde koji je pokrenut 1, osna i ercegovina je optuila ugosla-

viju rbiju i rnu oru) za pravnu odgovornost za genocid. ideti: juman ajts o, d-meravanje teine dokaza: iskustva suenja iloeviu, decembar . a primer, nakon nekoliko odlaganja zbog loeg zdravlja optuenih, hako suenje dvojici

optuenih koji su bili na visokim poloajima srpske ravne bezbednosti, ovici taniiu iranku imatoviu, poelo je . aprila . po optubama za zloine u rvatskoj i osni.

ao to je ranije primeeno, stav EU po pitanju ove obaveze vremenom je izgubio na snazi. ladi je zajedno sa adovanom aradiem dva puta optuen za genocid i druge optube

tokom 1. ideti: rpskim voama je bilo poznato ladievo prebivalite, soijeted res, . no-

vembar . rpski neuspeh u hapenju i izruenju ladia smatra se krenjem onven-

cije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida u presudi eunarodnog suda pravde odfebruara . ideti: luaj primene onvencije o spreavanju i kanjavanju zloina ge-nocida Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore), resuda, , , 1), . februar,


35/151

35

ugoslavijekoju je . godine odobrio tadanji predsednik kasnije pre-mijer) ojislav otunicasve do decembra .88 ar doskora, pregovori iz-meu MKTJ i eograda povodom transfera preostalih osumnjienih iz rbije,ukljuujui i iloevia, bili su burni, ak i kada su rezultirali prebacivanjemili predajom optuenih agu. ako je i sa pregovorima u vezi dokumenata

koje trai MKTJ. ako neuspeh rbije da ispuni svoje obaveze i potpuno saraujesa MKTJ teko da je jedina prepreka njenom punom prijemu u meunarodnuzajednicu, njegov znaaj za odnose rbije i zapadnih zemalja neminovno obli-kuje i komplikuje stavove mnogih rba prema ribunalu i njegovom radu.

okuali smo da, do mere u kojoj je to mogue, uvidimo kako ova vezadeluje na pitanje uticaja MKTJ u rbiji, uopte. ako emo detaljnije objasnitiu daljem tekstu, ova veza ima direktan i znaajan efekat u vie vidova: ona je

donela presudan podsticaj rbiji da osigura da lica optuena pred MKTJ buduprebaena u pritvor ribunala. aista, ova veza je kljuni element srpske po-pustljivosti prema MKTJ. a gledita graana rbije koji podravaju MKTJ, tran-sfer osumnjienih agu ima ire korisne efekte, meu njima i uklanjanjeopasnih pojedinaca sa srpske politike scene i reafirmaciju sutinskih vred-nosti koje su deformisane tokom iloevieve vladavine. rugi se, meutim,

pitaju da li su, naizgled bezbrojni, zahtevi zapadnih zemalja za saradnju saakim ribunalom ponekad kontraproduktivni, dajui osnov za oporavak ul-tranacionalista89 i troei suvie demokratske energije rbije.90 nogi graa-ni rbije, kako emo kasnije objasniti, ne krive MKTJ ve dravne lidere daraspaljuju antihake emocije ultranacionalista, u nadi da e osigurati njihove

. rpski premijer otunica . potpisao reenje o penzionisanju atka ladia, gencija

rans res, . februar . rema nekim izvetajima, drugi najtraeniji haki optuenik,

adovan aradi, moda je donedavno bio, ili je jo uvek u eogradu. ideti: ristijan e-nings, ramna srpska prolost krije se u eogradu, The Scotsman dinburgh), 1. maj . skladu sa tim, mnogi smatraju da su optunice koje je tuilac MKTJ podigao protiv nekoli-

ko jugoslovenskih generala neposredno uoi predsednikih izbora krajem , doprinelesnanoj podrci ultranacionalistikom kandidatu, koji je dobio najvei broj glasova. ako jeizborni rezultat bio poniten zbog nedovoljne izlaznosti, smatralo se da su optunice do-prinele padu reformske vlade orana ivkovia. ideti: im uda, ravda u magli, NewYork Review o Books, 1 januar .

pisujui kumulativno dejstvo frustracije u srpskom drutvu, profesor admila akaradakonstatuje da se srpski odnos prema agu neprestano definie kao nedostatak saradnje,

to je vrlo neprijatno ako se ima u vidu da je do sada izrueno lica iz vrha biveg reima,da je poslata dokumentacija poslata i arhivi otvoreni. onda se kae vi ne saraujete. n-tervju sa admilom akaradom, eograd, . novembar .


36/151

36

glasove i, jo dalje, da dre rbiju zaglibljenu u beskorisnim bitkama, umestoda unapreuju njen razvoj.)

tim okvirima, prethodno pitanje koje oblikuje nae shvatanje znaajauticaja MKTJ u kontekstu postiloevieve rbije, je: ako odnos rbije saMKTJ utie na opti proces demokratizacije u zemlji? vo bez namere da su-

geriemo da bi unapreenje demokratije trebalo da bude cilj meunarodnihkrivinih sudova, osim u bitnom aspektu da je unapreenje vladavine pravakamen temeljac demokratske vladavine. li smo smatrali da je bitno specifinikontekst rbije uskladiti sa uzajamnim dejstvom izmeu MKTJ i procesa demo-kratizacije i stabilizacije u rbiji. osebno smo pokuali da uvidimo kako doga-aji u agu i u vezi sa MKTJ utiu na snagu ultranacionalistikih grupacija ijilanovi podravaju optuene i osuene ratne zloince, sa jedne strane, i pro-

reformskih struktura u rbiji, sa druge strane. aa analiza se u ovom poglav-lju osvre na to pitanje kada je ono relevantno, ali nije nuno njime voena.ao osnov analize uticaja MKTJ u rbiji, najpre emo dati saet pregled odnosaribunala sa rbijom.

Pregled odnosa Srbije saB. MKTJ

dnos rbije sa MKTJ je znatno sloeniji nego to povremeni konzument dnev-nih medija moe da pretpostavi, u dobrom delu i zbog toga to je sama dravaod osnivanja ribunala prola kroz temeljne promene, ukljuujui i znaajnoumanjenje njene teritorije i populacije. postojee svrhe, korisno je podelitiovaj odnos u dve kljune faze.

rva obuhvata prvih sedam godina postojanja MKTJ, kada je lobodaniloevi bio predsednik zemlje ija se teritorija neprestano umanjivala, ili

njene dominantne republike9. o trenutka kada je avet bezbednosti UN od-luio da ustanovi ribunal, maja 1. godine92, jugoslovenska vojska i para-militarne snage bile su ukljuene u obimne ratove u bivim jugoslovenskim

1 iloevi je postao predsednik redsednitva rbije, dominantne jugoslovenske republike,krajem 1, na kojoj funkciji je reizabran. o donoenju novog srpskog ustava, iloevi

je izabran za predsednika rbije 1. i reizabran 1. aprilu 1, je prekompono-vana u SRJ, nakon proglaenja nezavisnosti lovenije, rvatske i osne i ercegovine. julu1, nakon ustavnih promena kojima su mnoge ingerencije prenete sa srpskog na jugo-

slovenski nivo, iloevi je izabran za predsednika SRJ; na tom poloaju je bio u vreme po-dizanja optunice 1.

ezolucija aveta bezbednosti . maj 1); UN oc. // 1).


37/151

37

republikama, rvatskoj i osni i ercegovini, koje su priznate kao nezavisnedrave 1. godine. eograd je osudio aktivnost aveta bezbednosti na usta-novljavanju ribunala, opisujui ga kao samo jo jednu antisrpsku meru svetakoji je stao na stranu neprijatelja rbije u sukobima ranih devedesetih. iloe-

vi je odbijao da sarauje sa MKTJ, odbacujui njegov legitimitet93.

poetka postojanja ribunala, i narednih sedam godina, graani rbijebili su izloeni antihakoj propagandi koju je sprovodila njihova vlade. ako jenovinar irko larin uoio,

ne sme se zaboraviti injenica da su u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni do 2000. vlast dr-ali pojedinci i politike elite koji su bili pod istragoma u sluaju Srbije i optu-eniod strane hakog Tuilatva. Jasno je da ni najmanje nije bilo u njihovominteresu da javnost u njihovim zemljama stekne pravu sliku o misiji i delovanjuTribunala. Takoe se ne sme zaboraviti da su svo to vreme do 2000. najuticajniji

mediji bili pod potpunom kontrolom urednikih grupa koje su u prethodnoj dece-niji bile istaknute u pripremi terena za rat i ratne zloine, a kasnije u njihovompravdanju ili skrivanju u ime viih interesa. 94

vaj period ostavio je trajni uticaj na odnos rbije sa MKTJ i na stavove gra-ana rbije po pitanju odgovornosti za zlodela koja su poinili njihovi liderii graani sami, ili pak sa njihovim zloinakim ueem.95 ako su mnogi odnaih sagovornika iz rbije naglasili, u domenu u kome bi rad MKTJ trebalo da

slui u obrazovne svrhe96, na njegovu mogunost da to zaista i ini su dubokouticale trajne posledice propagande iloevieve ere, predstavljajui rbe kaougroenu nacionalnu grupu koja se bori za opstanak u ratovima devedesetih97i, tokom poslednjih sedam godina njegove vladavine, kao rtve onoga to jeiloevi nazivao ribunalovom genocidnom kampanjom protiv rba. 98

rpkos tome to se on, kao jedan od potpisnika ejtonskog mirovnog ugovora kojim jeokonan rat u osni, obavezao na punu saradnju sa MKTJ. ideti: aelni okvir dporazu-

ma o miru u osni i ercegovini, neks , l. X. okom iloevieve vladavine, SRJ je aguizruila samo jednog optuenog, raena rdemovia, bosanskog rvata koji je ratovao nastrani bosanskih rba; u intervjuu koji je pre hapenja dao za ews, rdemovi je opi-sao svoje uee u masakru u rebrenici.

ntervju asne arevi sa irkom larinom , istematsko oteavanje poricanja, Pravda utranziciji pecijalno izdanje, septembar. ), str. 1.

ideti: ond za humanitarno pravo, zvetaj o tranzicionoj pravdi: rbija, rna ora i oso-vo, 1, str. .

ideti poglavlje ideti: rticle 1 & nternational entre against ensorship,Falsifikovanje rata: mediji u Srbiji,

Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, oglavlje maj 1). oder oen, iloevi sam sebe zastupa na dananjem izjanjavanju o krivici, Njujork

Tajms, . jul 1.


38/151

38

ada je u maju 1. uilac MKTJ podigao optunicu protiv lobodanailoevia za dogaaje u vezi sa osovomobjavljenoj kada je rat oko o-sova izmeu NATO i SRJ bio u punom zamahubilo je lako za mnoge rbe dapoveruju u ono to je iloevi uporno tvrdio: da je MKTJ orue antisrpskihzapadnih sila ili, kako je to jedan posmatra izneo, instrument moi.99 a-

pravo, kljuni faktor koji je doveo do neodlonog podizanja prve optuniceprotiv iloevia, bila je elja tadanje tuiteljke uiz rbur da pomogne dase okonaju zlodela na osovu u datom momentu i njena briga da bi iloe-

vi mogao izbei gonjenje ukoliko ona brzo ne reaguje.)00 ek krajem 1.znatno nakon to je iloevi 1. optuen za dogaaje u vezi osova koji suse odigrali iste godineuilac MKTJ izneo je dodatne optube protiv iloe-

via koje su se odnosile na dela poinjena godinama ranije u osni i ercego-

vini i rvatskoj0.ak i oni graani rbije koji podravaju ribunal istiu da ovakav sled

dogaaja osnauje stanovite mnogih rba da je MKTJ u sutini politika in-stitucija. ato, najzad, ukoliko je uilac MKTJ imao optuujue dokaze da jeiloevi snosio krivinu odgovornost za zlodela poinjena u osni i erce-govini i rvatskoj tokom ranih pa do sredine devedesetih, nije bio optuen za

ova dela sve do njegove optunice za kasnije zloine na osovu? ako emokasnije obrazloiti, iloevi je tokom svog suenja eksploatisao antihakesumnje izazvane ovim sledom.

rugi period zapoinje . oktobra , kada je iloevi smenjen sa vla-sti, suoavajui se sa masovnim protestima nakon to je opovrgao rezultatepredsednikih izbora odranih . septembra , koje je i izgubio. emo-

kratski izabranu koalicionu vladu sastavljenu od 1 stranaka koja je nasledilailoevia, emokratsku opoziciju rbije DOS), vodili su predsednik ugo-slavije kasnije premijer) ojislav otunica, nacionalista koji je dugo video

MKTJ kao antisrpsku instituciju i povredu suvereniteta rbije02, i prozapadno

ntervju sa jiljanom majlovi, eograd, novembar .1 ideti: oglavlje ...b.ii u nastavku. eina rba je veoma dobro upoznata sa tuiteljki-

nim stavom, ali, kao to je jedan od njih primetio, niko ne veruje u to to rburova pria.ntervju sa jiljanom majlovi, eograd, . novembar .

11 ideti: oglavlje ...b.ii.1 ideti: . efri mit, est za otunicu: izruenje rba optuenih za ratne zloine, Vain-

gton Post, 1. januar 1. a dan iloevievog odlaska sa vlasti, otunica je opisao ag

kao politiku instituciju koja zapravo i nije sud. svrui se na brojna pitanja o izru-enju iloevia, otunica je rekao moj odgovor je jasno ne. ntervju na u, . ok-tobar .


39/151

39

orijentisani oran ini, koji je bio premijer rbije dominantne republikedrave koja je proizila iz ugoslavije) u periodu od . januara 1. do 1.marta , kada je ubijen03. ao to je esto isticano, jedinstvo DOSa u nasto-

janju da iloevia smeni sa vlasti prikrilo je brojne razlike unutar koalicije,ukljuujui i bitno razliite stavove o procesuiranju ratnih zloina. ve razlike

postale su oigledne ubrzo nakon to je DOS doao na vlast04.ako e ini zauvek biti upamen kao srpski lider koji je izruio ilo-

evia MKTJu 1. godine, s poetka su oba lidera koalicione vlade bila protivtoga05, i zalagali se da se iloeviu sudi pred domaim sudovima.06 li dokje otunica ostao neprijateljski orijentisan prema ribunalu, ini je postaozagovornik iloevieve predaje.07 uoavajui se sa mogunou da izgubidirektnu pomo kao i podrku SAD za finansiranje od strane meunarodnih

institucija ukoliko rbija ne preda iloevia08, ak je i otunica, mimo svo-je volje, pristao na predaju u smislu da bi taj potez bio manje zlo u odnosuna ono to bi se moglo dogoditi zemlji ukoliko se to ne uini.09 li, otuni-ca je insistirao da svako izruenje bude u skladu sa nacionalnim zakonodav-stvom. 0

majui u vidu konferenciju zapadnih donatora sazvanu kako bi se po-

moglo obnavljanju bive ugoslavijei suoavajui se sa mogunou da tu

1 prkos injenici da je MKTJ protiv njega podigao optunicu u aprilu 1, ilan ilutino-vi je i dalje ostao na funkciji predsednika rbije, na koju je izabran u decembru 1, i kojuje obavljao do januara , kada se predao agu. otuniina emokratska stranka rbi-je izala je iz vlade 1. avgusta 1. akon vanrednih parlamentarnih izbora u decembru, otunica je formirao novu, manjinsku vladu uz podrku a.

1 ideti: rbija ponovo na raskrsnici, pecijalni izvetaj 1 str. , nstitut SAD za mir, no-vembar .

1 ideti: tiven rlanger, ovi srpski lider obeao brze pomake, Njujork Tajms, . decembar

.1 ideti: arlota al, iloeviu preti hapenje i suenje u rbiji, Njujork Tajms, . februar1.

1 ideti: . efri mit, rpske vlasti predale iloevia ribunalu za ratne zloine, Vain-gton Post, . jun 1.

1 ideti: tiven rlanger, SAD uslovile pomo eogradu hapenjem iloevia, Njujork Tajms,1. mart 1.

1 arlota al, eograd zapoeo postupak iloevievog izruenja agu, Njujork Tajms, .jun 1. ideti takoe: . efri mit, eograd uloio zahtev pravosudnim organima zaekstradiciju iloevia, Vaington Post, . jun 1; . efri mit, ugoslavija se sprema

da izrui iloevia, Vaington Post, . jun 1.11 ideti: . efri mit, kstradicija izazvala razdor u eogradu, Vaington Post, . jun 1.


40/151

40

konferenciju bojkotuju SAD jugoslovenska vlada zapoela je uspostavljanjepravnih osnova za izruenje iloevia. meuvremenu je bivi lider prive-den i optuen na osnovu domaeg zakonodavstva za korupciju i zloupotrebupoloaja, 1. aprila 1. godine. e sluajno, ovo hapenje desilo se samo dannakon krajnjeg roka koji je ongres odredio za potvrivanje pomoi od stra-

ne tadanjeg predsednika SAD, ila lintona. reduslov za prenos finansijskihsredstava namenjenih SRJ bio je da zemlja sarauje sa MKTJ i da je ispunila ne-koliko drugih kriterijuma.2 rajem juna 1, sudije stavnog suda ugosla-

vije koje je imenovao iloevi blokirale su odluku vlade kojom se odobravanjegovo izruenje agu. ini nije priznao ovaj potez uda3 , i organizovao

je izruenje iloevia agu, a da o tome nije obavestio otunicu. 4 dmahposle izruenja, rbija je nagraena obeanom sumom od 1. milijarde dola-

ra na donatorskoj konferenciji apadnih zemalja5. skladu sa preovlaujuim politikim okruenjem, ini nije sma-

trao da je mudro da opravdava svoju akciju pozivajui se na principe prav-de6. mesto toga, nastojao je da obezbedi podrku javnosti na pragmatinimosnovamaizruenje iloevia bilo je klju ekonomskog napretka rbije injenih integracija sa apadom. aoj zemlji je mesto u meunarodnoj zajed-

111 SAD su uslovile svoje uee spremnou ugoslavije da ostvari saradnju sa akim tribuna-lom na konkretnim pitanjima. ideti: arlota al, eograd zapoeo postupak izruenjailoevia agu, Njujork Tajms, . jun 1; . efri mit, Yugoslavia se sprema da izruiiloevia, Vaington Post, . jun 1.

11 oreign perations xport inancing and elated rograms, iscal Year 1, .. 1, a), c), 11 tat. 1, 1 ).

11 ini je opravdavao legalnost ove akcije lanom 1) srpskog stava iz 1 u kojem jepisalo:ada se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike, protivno pravi-

ma i dunostima koje ona ima po stavu ocijalistike ederativne epublike ugoslavije,naruava ravnopravnost epublike rbije ili se na drugi nain ugroavaju njeni interesi, apri tome nije obezbeena kompenzacija, republiki organi donose akte radi zatite intere-sa epublike rbije.

11 arliz ajmons i arlota al, iloevi predat ribunalu UN radi suenja za ratni zloin,Njujork Tajms, . jun 1.

11 ideti: arliz ajmons, ribunal za ratne zloine proirio optunicu protiv iloevia, Nju-jork Tajms, . jun .

11 ini je metim nastojao da pripremi javnost za iloevievo izruenje agu saoptenjemo masovnim grobnicama, u kojima jeako je reeno, nalaze tela koja su tokom rata na o-

sovu srpske snage bezbednosti prevozile na razliita mesta u rbiji. . efri mit, rpskevlasti predale iloevia ribunalu za ratne zloine, Vaington Postt, . jun .


41/151

4

nici, izjavio je ini nakon izruenja iloevia agu. kcija vlade izvedenaje, kako je objasnio, ne zbog naih roditelja, ve zbog nae dece.7

odinama kasnije, graani rbije i drugi koji podravaju rad MKTJ estopominju inievo oslanjanje na pragmatine, a ne moralne, argumente zaizruenje iloevia agu, kao bi objasnili prepreke koje moraju biti preva-

ziene u obezbeivanju srpske podrke za proces suoavanja koji se odvija uagu. o miljenju mnogih graana rbije koji podravaju ova krivina gonje-nja i koji, u tom smislu, podravaju i saradnju sa MKTJ), ini je otiao naj-dalje koliko je to bilo politiki mogue kako bi opravdao svoj, ve dovoljnokontroverzan, korak. o njihovom miljenju, injenica da ak ni ini nijedao moralnu dimenziju saradnji sa ribunalom potvruje da je kultura neka-njivosti, utemeljena tokom iloevievog vremena, veoma postojana. ru-

gi ale to ini nije otiao dalje, obrazlaui da lideri treba da prednjae.ni trebaju da ugrabe momenat.8 ez obzira da li je ini mogao uspenoda unapredi moralne osnove za saradnju sa agom, kao to je to uinio sa pra-gmatinim, injenica da on i ostali srpski lideri u tome umnogome nisu uspeliumnoila je izazove MKTJa u rbiji.

rpski lideri koji se protive ribunalu nisu bili ni malo suzdrani. su-

ujui izruenje iloevia agu, tadanji predsednik otunica uporedioje iniev akt sa bespravnim i naprasitim delima iloevievog reima, iupozorio: akve mere ugroavaju nau zemlju, njene graane, kao i naruenimir u naem regionu.9 li, dok je izruenje iloevia izazvalo krizu unutar

vladajue koalicije,20 ono ipak nije dovelo do posledica na koje je otunicaupozoravao. ako je jedan posmatra naveo, otunica nije bio zadovoljan,

ali je u datom momentu ini imao politiku mo da izrui iloevia.2apravo, mnogi graani rbije du irokog politikog spektra, primili su izru-enje iloevia sa izvesnim oseanjem olakanja. 22

11 d.

11 overljivi intervju11 arliz ajmons i arlota al, iloevi predat ribunalu UN radi suenja za ratni zloin,

Njujork Tajms, . jun 1.

1 ideti: . efri mit, kstradicija izazvala razdor u eogradu, Vaington Postt, . jun 1.11 ntervju sa ataom andi, . novembar .

1 ideti: an ier, rbija podeljena po pitanju izruenja iloevia, Njujork Tajms, . janu-ar 1. akljuak ovog medijskog izvetaja potkrepljuju nai intervjui u rbiji est godinakasnije.


42/151

42

dgovor javnosti rbije na izruenje iloeviademonstracije protivakcije izruenja bile su relativno male i jedva destabilizujueobeleio je pre-kretnicu u spremnosti rbije da pristane na, ako jo uvek ne i potpuno pri-hvati, postupak utvrivanja odgovornosti koji se odvija u agu. o miljenju

jednog od lanova inieve vlade, pre izruenja iloevia, postojao je ot-

por u nekim delovima vlade da se sa tim suoi. akon izruenja, uvideli smoda se to ipak moe uiniti, i da se, u oima javnosti, moe uiniti jo mnogo

vie.23eutim, trebalo je skoro godinu dana da rbija ostvari dalji znaajan

napredak u saradnji sa MKTJ. prila , avezni parlament doneo je zakono saradnji sa ribunalom, kojim je ustanovljen i acionalni savet za saradnju,nadlean da koordinira odgovore vlade na zahteve MKTJa.24 edugo posle,

est optuenika se predalo MKTJu. 25 nogi od tih transfera i predaja bili supodstaknuti godinjim rokovima koji su povezivali pomo SAD namenjenu r-biji za datu godinu sa ispunjenjem kriterijuma od strane rbije, ukljuujui isaradnju sa MKTJ.

zvetaj ongresnog istraivakog servisa Congressional Research ServiceCRS) na sledei nain saima uticaj uslova godinje pomoi SAD na saradnju r-

bije u periodu 1:

Po dolasku na vlast demokratskih snaga u Srbiji, krajem 2000, saradnju Srbijesa MKTJ svake godine obeleio je slian model: Srbija izrui nekoliko optuenikaTribunalu neposredno pred ili, uglavnom, par nedelja posle roka za potvrivanje.Administracija daje odobrenje, kako joj to nalae zakon, i zahteva od Srbije dauini vie. Meutim, od tog momenta saradnja Srbije se usporava, a srpski lideritvrde da politike i pravne prepreke oteavaju dalje napore. Meutim, izruenje

1 ntervju sa uanom rotiem, eograd, . novembar . van ankovi, srpski advokat,veruje da je iloevievo izruenje imalo veliku simboliku vanost, jer se srpska vlast na

taj nain jasno ogradila od iloevia i svega to je on predstavljao. ntervju sa vanom an-koviem, eograd, . novembar .1 ako je sa jedne strane uspostavljao osnov za saradnju, ovaj zakon je takoe spreavao rbi-

ju da izruuje svoje dravljane koje je optuio MKTJ. ideti: juman ajts o, ugoslavija:akon o saradnji neadekvatan, 1. april . ao to je ranije napomenuto, ovaj aspekt za-kona iz aprila . promenjen je .

1 ideti: tiven orel, slovi pomoi SAD rbiji, CRS eport for ongress, rder ode 1,str. , od 1. jula . svom izvetaju eneralnoj skuptini i avetu bezbednosti UN iz, predsednik MKTJ je izvestio da je u periodu od 1. avgusta 1. do 1. jula . godine,u ribunal stiglo optuenih lica iz avezne epublike ugoslavije; od tog broja, njih est je

dolo dobrovoljno. UN oc. //; //, . eki od onih koje je SRJ predala bilisu bosanski rbi koji su iveli u rbiji.


43/151

43

jo nekih optuenih sledi kako se naredni rok za odobrenje pomoi pribliava, itako dalje.26

ako izvetaj CRSa navodi, znaajnije demonstracije saradnje rbije saMKTJ nerado su injene, ak i dok je ini bio premijer. ako je za to odgovor-

no vie faktora, neki od njih su posebno znaajni za nau analizu. rvo, velikiprocenat birakog tela u rbiji ine nacionalisti tzv. tvrde struje, koji se sna-

no protive progonu lidera i graana rbije za ratne zloine. 27 ako ni jednapolitika partija u postiloevievom periodu nije imala podrku apsolutne

veine populacije, svaka izabrana vlada brinula je o nezadovoljstvu znaajnogdela javnosti. ako, ak i tokom perioda u kom je premijer otunica bio rela-tivno kooperativan prema MKTJ, svoju saradnju je uobliio tako da ona odgo-

vara i srpskim nacionalistima.alje, dobar deo trajnog otpora velikog broja rba prema predajama

MKTJu proizilazi iz popularnosti samih optuenika za ratne zloine.28 reiaspekt, koji odbijanje srpskih vlasti da potpuno sarauju sa MKTJ ini jo slo-enijim, je njihova zabrinutost da bi dokazi izneti u krivinim postupcima uagu mogli poveati slabost rbije u predmetu za genocid, pokrenut protivrbije i rne ore 1. pred jo jednim meunarodnim sudom u agu, e-unarodnim sudom pravde the nternational ourt of usticeICJ), a koji je

presuen tek u februaru . 29

1 tiven orel, slovi pomoi SAD rbiji, CRS eport for ongress, rder ode 1, p. ,updated uly 1, .

1 ideti: rbija ponovo na raskrsnici, nited tates nstitute for eace, pecijalni izvetaj br.

1, novembar .

1 d., str. 11. ak i nakon poetka suenja pred MKTJ, ojislav eelj je bio nosilac liste kandi-data ultranacionalistike rpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima zakazanimza maj . ideti: ider optuen za ratne zloine na elu liste ultranacionalista za parla-mentarne izbore, soijeted res, . mart .

1 iskutabilna je injenica da eunarodni sud pravde nije zahtevao od rbije da dostavi ne-redigovane primerke dokumenata koje je traila osna. ve dokumente rbija je dostavilaMKTJu, pod uslovom da oni delovi za koje je rbija smatrala da mogu ugroziti njen poloaju predmetu za genocid pred eunarodnim sudom pravde budu izdvojeni iz javnih zapi-

snika. ideti: arliz ajmons, ud odluio o genocidu u korist rbije bez celovitog uvida uratnu arhivu, Njujork Tajms, . april .


44/151

44

etvrti i kljuni faktor neuspeha rbije da potpuno sarauje sa MKTJ jeotpor dravnih bezbednosnih slubi.30 ako je nainjen izvestan napredak ureformi ovih slubi u vreme inieve vlade3, one su u najveem delu osta-le nepromenjene i izvan demokratske kontroleone su struktura koja je op-stala. 32 ve snage su bile snano motivisane da se protive saradnji sa MKTJ:33

orumpirane snage bezbednosti i policije radile su zajedno sa kriminalnimgrupama iji lanovi su igrali znaajnu ulogu u zlodelima poinjenim tokomsukoba devedesetih. 34

eko vreme je ak i reformski orijentisani ini izabrao da ivi u nepri-jatnoj koegzistenciji sa bezbednosnim strukturama,35 za ije demontiranjenova vlada jo uvek nije verovala da ima snage. ini je imao druge razlogeda trpi jednog od mnogobrojnih ozloglaenih kriminalaca podzemlja, ilo-

rada egiju) lemeka, 36 biveg komandanta snaga specijalne policije, ijaje zloglasna edinica za specijalne operacije srpske tajne policije, poznata kao

1 ored ostalih, predsednik rbije oris adi pripisao je neuspeh rbije da uhapsi atka la-dia nedovoljnoj reformi srpske policije i bezbednosnih slubi. ideti: aglas amilton,

redsednik rbije tvrdi da premijer koi koalicioni dogovor, ojters, . maj .11 a primer, odmah po imenovanju na mesto premijera, ini je izdejstvovao ostavku a-

domira arkovia, efa bezbednosne slube koji je smatran jednom od najstranijih li-nosti iloevievog reima, ovekom koga su politiari optuivali kao nalogodavca politi-

kih ubistava arlota al, eformista se dokazao kao energini predsednik vlade, NjujorkTajms, . januar 1. eposredno nakon toga, arkovi je uhapen na osnovu optubi zaubistvo. ideti: . efri mit, ivi ef srpske obavetajne slube uhapen zbog optubiza ubistva, Vaington Post, . februar 1; arlota al, rpski tuioci poeli obraun sa i-loeviem, Njujork Tajms, 1. mart 1.

1 ideti: ejan nastasijevi, rpski birai okrenuli lea nacionalistima, Tajm Mag

suzavanje prostora za poricanje - uticaj mktj na srbiju - diana orentliher

Documents