Mарија М. Лазаревић

080244

Српска књижевност и језик са општом књижевношћу (06)

Методичка пракса 06 2011/2012. године

Методичка припрема за обраду народне епске песме Свети Саво

09. 12. 2011.

Основна школа Филип Филиповић, Београд, пети разред

Јагода Жунић, проф.

Проф. др Љиљана Бајић

Проф. др Зона Мркаљ

мр Миодраг Павловић

1

Коришћена литература

Литература за ученике

- Љиљана Бајић, Зона Мркаљ. Читанка за пети разред основне школе. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства, 2007, 160-163.

Литература за наставнике

- Караџић, Вук Стефановић. Српске народне пјесме. Београд: Завод за уџбенике, 2006, 248-

249.

- Поповић Тања, сарадници: Речник књижевних термина. Logos Art, Београд, 2007.

- Деретић, Јован. Историја српске књижевности. Београд: Sezam book, 2007, стр. 101-115.

- Самарџија, Снежана. Увод у усмену књижевност. Београд: Народна књига – Алфа, 2007.

- Деретић, Јован. Културна историја Срба: предавања. Београд: Народна књига – Алфа,

2005, стр. 53-83.

- Николић, Милија. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства, 2010, 572-581.

- Павловић, Миодраг. Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.

- Андрић, Милка. Наставно проучавање народног песништва. Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства, 1997.

2

Наставни циљеви

Образовни циљеви

Одабраним методичким поступањима остварити мотивисање ученика за читање,

доживљавање и тумачење народне песме Свети Саво. Проверити и систематизовати знања

ученика о народној епици стечених у претходним разредима. Дефинисати основне одлике

народне епске песме и довести их у везу са другим врстама народне поезије и са

особеностима народне књижевности уопште, те их на тај начин учинити трајним знањем

ученика. Посебну пажњу посветити специфичности настајања дела народне књижевности,

која су у тесној вези са колективом. Објаснити да настају и живе у складу са његовом

колективном цензуром.

Подсетити ученике на лик Светог Саве у народној традицији. Уочити типизираност

овог лика у усменој књижевности. Упознати ученике са културно-историјским чињеницама

из збиље и Светим Савом као историјском личношћу. Запазити одступања између чињеничне

стварности и света приказаног у песми и тумачити разлоге тих разлика, како са становишта

природе уметничког дела које преобликује и естетизује стварност, тако и са становишта

дубљег значења тог преобликовања насталог у свести колектива.

Формирати план текста именовањем текстовних целина у песми. Уочавање језичко-

стилских средстава којима су обликоване слике народне епске песме и њихове уметничке

функције (понављање, анафора, стални епитет, каталог, словенска антитеза). Анализирње

врсте стиха песме Свети Саво и постављање тог метричког обрасца у контекст одлика

народне епске песме (епски десетерац). Уочавање, анализиарање и образлагање облика

казивања у народној песми Свети Саво (нарација, дијалог). Тумачење мање познатих и

непознатих речи, појмова и израза, њихово свестрано образлагање и увиђање значења у

контексту и у свету народне епске песме.

Истаћи значај задужбинарства и манастира у српској историји и култури, као и улогу

првог српског просветитеља Светог Саве, као проповедника те културе и заштитника свог

оца, а симболички и целог народа. Свестрано тумачити идејни слој песме. Уочити

универзалне духовне вредности које су увек изнад материјалних и трају вечно, попут „вјечне

куће на ономе свијету“, као и морални кодекс српског народа из чије је главе ова песма

испевана.

3

Васпитни циљеви

У епској народној поезији ученик ће тражити и налазити одговоре на питање како да

човек у себи непрекидно негује осећање за хумано, праведно и истинито, а како да разобличи

неправду, лаж и зло.

Развијати код ученика родољубље кроз упознавање славне историје и светле културе

српског народа у доба Немањића, како би увидели важност манастира као чувара српске

традиције, писмености, просвете, културе и православља. Подстицати ученике да цене

ктиторство и увиде смисао живота у корисном раду, племенитом делу и добру што га

другоме чинимо. Показати ученицима да племенита дела настала самоодрицањем и

жртвовањем, улазе у културну баштину народа и надживљују свога творца, јер човек живи

док траје његово дело.

Манастири поред духовне оличавају и уметничку лепоту и то је један од разлога

избора баш ових манастира у песми. Они презентују непролазну лепоту наше средњовековне

уметности и, по својој спољашњости, архитектури, као и фрескосликарству представљају

највише домете наше културне историје. То је показатељ да је човекова потреба за лепим и

лепотом непрестана и иста и данас, и пре осам векова, увек.

Развијањем осећања за аутентичне естетске вредности народне поезије подстицати код

ученика љубав према народној књижевности и традиционалном наслеђу.

Функционални циљеви

Даљи циљ обраде наставне јединице је оспособљавање ученика за самостално читање,

доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничког дела

народне књижевности, а он се остварује преко низа ближих циљева.

Ученике треба оспособити како за читање у себи, са истраживачким задацима

(истраживачко читање), тако и за све остале врсте читања: доживљајно, интерпретативно

(приказано наставниковим читањем), аналитичко-синтетичко.

Подстицајним и прецизно усмереним конкретним задацима код ученика треба

развијати способност запажања, упоређивања, закључивања, доказивања, апстракције,

конкретизације.

Умесним подстицајима, поступно ученике треба оспособити да запажају битне

стваралачке поступке и значајне појединости у тексту народне поезије. У овом случају,

ученици ће се оспособити за израду плана текста, за препознавање стилских фигура и

4

естетских особености народне поезије, али и тумачење њиховог смисла и функције у складу

са поетиком народне књижевности. Ученике треба навићи да доказују и образлажу уметничке

утиске, виђења и закључке.

Ученици се оспособљавају да компаративно, свестрано тумаче лик из дела народне

књижевности, имајући у виду и његово историјско порекло, а у одступањима од стварности,

видеће више смисаоне и поетичке разлоге уметничког дела.

Ученици ће бити устању да препознају епски десетерац као једну од главних одлика

епске народне поезије, али и као средство уметничке поезије.

Народна поезија подстиче код ученика љубав према језику предака, богати речник

ученика, али и језички и стилски израз, те тумачење народне песме Свети Саво доприноси

развијању језичке културе ученика.

Припремни садржаји

Благовремено и планирано припремање ученика и наставника за истраживачко

читање, доживљавање и тумачење књижевноуметничког дела предуслов је за ваљану и

поуздану интерпретацију на часу. Обрада народне песме Свети Саво почиње већ на једном

од претходних часова. Тада се ученици мотивишу за уживљавање у свет дела, његово

доживљајно и активно, састваралачко читање. Поред мотивације, припремни садржаји

подразумевају и упутства за читање и припремне истраживачке задатке, којима се ученици

подстичу на активно читање и тумачење песме. Они ће бити писани - одштампани као

наставни листићи и уручени ученицима. Обе припремне методичке радње обављаће се у

истим околностима: на једном од часова који претходе обради песме, наставни листови се

уручују ученицима са следећим радним и подстицајним налозима, који имају мотивацијску

функцију:

У свести нашег народа српска историја почиње од Светог Саве и његовог оца,

Стефана Немање, родоначелника Немањића. Не зато што су Немањићи прва наша

династија, било је других династија пре њих, већ зато што су оставили тако велики траг у

нашој култури и историји, да је све пре њих пало у заборав тамних векова. Да је тако

видимо и у народној епици – песме о Немањићима опевају догађаје из најстаријих времена. У

тим песмама отац и син, Сава и Немања увек се спомињу заједно, при чему Сава има

5

предност, јер се први посвећује монашком животу и наставља очеву духовну делатност

након његове смрти. До сада сте читали неке од прича и песама о Светом Сави. Позната

вам је и школска химна, а једну стару песму „Свети Саво“, коју је створио и спевао народ,

преносио усменим путем кроз генерације, а записао и спасао од заборава Вук Караџић,

тумачићемо на следећем часу. Како је народ опевао ове светитеље и заштитнике

отачаства сазнајте читањем песме и спремите се да о њој говорите уз помоћ следећих

задатака.

Истраживачки задаци

У складу са узрастом и способностима ученика, истраживачки задаци биће невелики

обимом, чиме се предупређује њихова претерана сугестивност, до које може доћи сувишним

бројем питања, а ученицима оставља што слободнији ток мисли, непритешњен и ненаметнут

од стране наставника. Обимни истраживачки задаци, поред тога што спутавају ученика и

воде га више него што је потребно, делују немотивишуће, посебно када умногоме

превазилазе опсег дела које се обрађује. Треба имати у виду да се ученици петог разреда тек

обучавају и увежбавају у коришћењу припремних задатака и вођењу дневника читања, те им

у тим настојањима треба помоћи и мотивисати их за методички начин читања и тумачења

дела.

Радни подстицаји у облику сарадничких императива биће формулисани у облику 2.

лица једнине, јер се тиме доприноси индивидуализацији радних налога. Ученик се осећа

позваним и компетентим да на задатке одговори.

Упутства за читање представљају позив ученицима на помно читање и доживљавање

света епске народне песме.

Тумачење непознатих речи и израза незаобилазан је методички поступак у тумачењу

народне епике, због удаљености данашњих говорника од старог српског језика, а и због

гласовних алтернација које у њему постоје. Најбоље је да се оно обави у току читања, како би

се текст песме што боље разумео.

Ученици се подстичу да начине план текста, што ће им бити од практичног значаја.

Композиција песме јесте једноставна, али ученици треба да увежбавају прављење плана

текста како би им то постало умење и начин увиђања односа између структурних делова

целине уметничког дела. У овом случају, план текста ће им помоћи и да увиде облике

6

казивања, који су међу примарним експресивним својствима епских народних песама:

дијалог између властеле и Светог Саве, нарацију која има улогу посредника између

саговорника.

◦ Пажљиво читај народну епску песму Свети Саво, оживљавајући у машти њен свет.

◦ У току читања обавести се о значењима непознатих речи, појмова и израза из

Читанке, како би песму поуздано разумео.

◦ Издвој смисаоне целине које уочаваш у тексту песме и означи их на маргинама уз

текст. Наслови их. Као наслове можеш користити и стихове песме који их најбоље описују.

На тај начин ћеш направити план текста који ће ти помоћи да запазиш битне појединости у

песми.

Ученике најпре подстичемо да се подсете дела о Светом Сави која су претходно

упознали (то су углавном народне легенде и приче: Свети Сава и ђаци, Свети Сава, отац и

син, Свети Сава и сељак без среће, али се претпоставља и познавање бројних уметничких

песама о Светом Сави), што има мотивацијску улогу. Ученици на тај начин повезују старо са

новим правећи компаративну анализу, што ће им помоћи да свестрано тумаче лик Светог

Саве у народној књижевности. Народна књижевност као творевина колектива најбоље

представља народну свест, живот, обичаје, моралне и етичке узоре, те ће ученици у таквом

контексту и бити подстицани да тумаче свет дела. Поред тога, њихова пажња ће се

усмеравати и на вантекстовне околности – српску историју средњовековне Србије. Важност

Светог Саве као првог српског архиепископа, који је издејствовао аутокефалност српске

цркве, првог писца, светитеља и просветитеља у сваком смислу те речи биће доведена у везу

са важношћу коју Светом Сави придаје народни колектив, као чувару духовних вредности

српских и заштитнику свих Немањића оличених у лику родоначелника светородне лозе и

задужбинама као духовним светионицима и траговима њихове владавине. На тај начин ће се

спонтано извршити локализовање народне епске песме у историјски контекст.

Свети Сава у српском народу

– Спреми се да говориш о својим доживљајима и утисцима поводом песме. Шта је у

овој песми највише привукло твоју пажњу? – Присети се легенди, предања и песама о Светом

Сави које знаш од раније. – Како је Свети Сава представљен у делима народног колектива?

7

Сети се неких његових поступака и упореди их са оним што Свети Сава чини у овој песми. –

Зашто је баш Свети Сава тај који оправдава свог оца? Сети се због чега су Свети Сава и

Стефан Немања важне личности из наше историје.

Боже мили, чуда великога

– Које речи и изрази се понављају у овој народној песми? Означи их у тексту.

Посебну пажњу обрати на епитете. Размисли о томе каква је њихова функција. – Колико

слогова имају стихови ове песме? – Које облике казивања запажаш у песми? Образложи своје

одговоре примерима из текста песме.

Три славна српска намастира

– Пажљиво читај одговор Светог Саве српским великашима. Шта је у песми

супротстављено изградњи манастира? Размисли зашто. – Које манастире Свети Сава набраја?

Зашто све манастире приписује Стефану Немањи? – Како разумеш и тумачиш реч

задужбина? Шта би данас била задужбина?– Због чега манастири имају важну улогу у

српској култури и историји? – Како тумачиш речи Светог Саве да су манастири вјечне куће на

ономе свијету? – Како став великаша према светородној лози Немањића представља

колективну свест и духовност српског народа?

Динамика часа и ток интерпретације

Уводни део часа

Уводни део часа засниваће се на ученичким претходним читалачким искуствима.

– Коју сте причу, легенду или песму о Светом Сави до сада читали? – Укратко

нам испричајте садржај неке која вам се највише допала. – Зашто вам је баш та

прича/песма посебно занимљива? – Објасните. – Како је лик Светог Саве приказан у

тој причи/песми? – Сада пажљиво слушајте стару народну песму из доба Немањића о

Светом Сави, коју су народни певачи уз гусле певали, а ја ћу вам је прочитати.

Обратите пажњу на непознате речи или изразе. Ослушните у стиховима мелодију

давних векова.

8

Очекује се да ученици говоре о некој народној причи, легенди или предању о Светом

Сави (претпоставља се познавање дела: Свети Сава и ђаци, Свети Сава, отац и син, Свети

Сава и сељак без среће, али и бројних уметничких песама о Светом Сави). Вероватно ће

истаћи Савину просветитељску улогу коју је имао у народу, јер је често приказан како се

среће са сељацима, несрећнима и убогима и подучава их како да живе, али и како да обављају

неке свакодневне послове. Светом Сави се приписује да је научио сељаке да ору, да направе

прозор, али и да буду поштени и праведни. Свети Сава је у предањима митологизиран, по

њему су име добили многи топоними у нашим есхатолошким предањима (Савин кук, Савина

стопа, Савин извор), што као мотиве за своју песму о Светом Сави узима Матија Бећковић.

Ученицима је сигурно добро позната чињеница да се Сава као најмлађи Немањин син

одрекао престола и побегао у манастир, да живи скромним животом монаха и то такође може

бити предмет њиховог интересовања. Постоји читава једна светосавска традиција, чији смо

ми наследници, а ученици су нешто од те традиције усвојили и сада је презентују.

Након кратког излагања ученика, следи најава читања и изражајно интерпретативно

читање наставника. Оно као модел и узор треба да васпитава ученике у изражајном читању,

али и да усмери пажњу ученика на оне експресивне и естетске врхове песме, који ће бити од

пресудног значаја у интерпретацији. После читања следи кратка емоционална пауза, а затим

разговор о доживљајима и утисцима поводом прочитане песме. Тиме се улази у главни део

часа.

Главни део часа

– Како сте доживели свет епске песме? – Шта вам је у њој највише привукло

пажњу? – Шта вас је изненадило, зачудило? – Због чега? – Како је лик Светог Саве

приказан? – Које бисте му врлине и карактерне особине приписали? – Шта је зачудило

господу? – Зашто Сава говори у име свог оца? – Ко су били Свети Сава и Стефан

Немања као историјске личности? – Шта знате о њиховој делатности?

Ученике ће највише заинтересовати лик Светог Саве, који је централна фигура песме.

У њему ће видети оличење праведности и сина који брани част оца. То ће поткрепити

стиховима Не говор'те о мом родитељу,/ Не говор'те, не гријеш'те душе... Такође ће запазити

преображај ликова господе, која на почетку сумњичава према трошењу блага српског цара,

на крају благосиља целу лозу Немањића, њихово исправно поступање, честитост и

9

продуховљеност. Зачуђеност господе приказана је стихом Боже мили, чуда великога!, који је

чест у нашој усменој поезији.

Стефан Немања био је велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањића, која

је по њему и добила име. Делатност Стефана Немање, Светог Саве и његовог брата Стефана

Првовенчаног, иако није почетак наше историје, представља преокрет са далекосежним

последицама, тако да све оно што се претходно догодило, изгледа као далека предисторија.

Немања је ударио темеље јединственој српској феудалној држави, у коју су ушле раније

самосталне или полусамосталне области Рашка, Зета, Травунија, Захумље. Та државна

творевина, коју ће његов син Стефан Првовенчани подићи на ранг краљевства, одржала се

под династијом Немањића два столећа, стално ширећи своје границе, да би касније постала

царство и као идеална држава опевана у народним песмама. Као што је Немања утемељивач

самосталне српске државе, тако је и његов најмлађи син Свети Сава утемељивач аутокефалне

српске цркве, њен први архиепископ, настављач онога што је његов отац започео. Свети Сава

и његов брат Стефан Првовенчани су и први српски писци чија су дела сачувана. Обојица су

написали биографију свог оца Житије Светог Симеона. Она говори о одласку Стефана

Немање у манастир и његовом замонашењу у Хиландару, о смрти, односно преласку у вечни

живот, након чега Стефан Немања постаје светитељ Свети Симеон Мироточиви. У монашком

подвигу отац је пратио сина. Растко је бежећи у манастир показао како човек може да се

искупи за овоземаљске грехе и посвети. Његовим замонашењем почиње читава традиција

Немањића као светородне лозе. Његов пример ће следити многи из владарске породице, а

неки од њих ће постати светитељи. Свети Сава има првенство, јер је он својим духовним и

културним стварањем утврдио дело свог оца и усавршио га. Управо због тога он говори у име

свога оца, али и у име читаве градитељске делатности Немањића.

– Које сте текстуалне целине у песми уочили? – Обратите пажњу на питање

које господа поставља. – Какав је Савин одговор? – Пронађите смисаоне целине у

одговору Саве господи? – Шта све Савин одговор садржи? – Које облике казивања

уочавате у песми? – Којим се од њих уводе речи господе? – Ко са киме разговара? –

Који је смисао дијалога? – Шта се често међу саговорницима и њиховим гледиштима

дешава? – Зашто? – Образложите своје одговоре.

10

Ученици ће уочити три целине у плану текста песме: питање које господа поставља,

Савин одговор и одговор господе на Савин одговор (благослов господе). Подстичемо их да у

Савином одговору запазе да прво набраја шта бабо није урадио, дакле даје негативан,

одричан одговор, а затим потврдан. Тако ћемо увести стилску фигуру словенску антитезу.

Објашњавамо ученицима појаву на следећи начин.

Словенска антитеза је једна од најчешћих стилских фигура народне поезије. Углавном

се налази на почетку песме, а може обухватати и већи њен део. Састоји се из три дела:

питања, одричног одговора и потврдног одговора. Овде се она налази у оквиру једног облика

казивања – дијалога. Као мисао отворена за другог и управљена на другог, дијалог указује на

разлике међу ликовима. Дијалог открива основну природу сукоба, који у овој песми видимо

из Савиног одговора, док питање није експлицитна осуда чињења Стефана Немање. Други

облик казивања који ће ученици уочити је нарација. Њом песма почиње и завршава се, она је

посредник између саговорника. Наративност или приповедање је један од основних особина

епике, јер народне епске песме увек приповедају о неком догађају.

– Шта је у песми супротстављено изградњи манастира? – Размислите зашто. –

Како разумете и тумачите реч задужбина? – Шта би данас била задужбина? – Које

манастире Свети Сава набраја? – Шта знате о тим манастирима? – Због чега манастири

имају важну улогу у српској култури и историји? – Зашто су све задужбине у песми

приписане Стефану Немањи? – Како су народне песме настајале? – Како су се

преносиле?

У односу на изградњу манастира као духовних, културних и просветних центара, који

служе на добро народу контрастно је постављено трошење блага на ратовање, које

симболише непријатељство и мржњу према другоме. Сава истиче да седам кула гроша и

дуката није потрошено на ратове, на стварање зла у свету, већ на спасење душе, на стварање

трајних добара за своје наследнике и читав народ. Реч „задужбина“ значи грађевина (обично

црква или манастир) подигнута за душу некоме од стране српских владара или феудалних

поседника. Данас су задужбине имовина која се поклања или завештава у хумане и просветне

сврхе. Ученици ће се сигурно сетити неке такве задужбине из свог краја, а подсетићемо их на

Капетан Мишино здање, Коларчеву задужбину.

11

Владавину Немањића је обележило подизање манастира. Сваки од владара и чланова

породице је саградио за живота више задужбина. Неке од њих су нестале током векова, а

многе и данас трају и подсећају на славну и светлу српску прошлост. Ученицима ћемо

показати фотографије манастира о којима се у песми говори и тако допунити њихова знања о

њима.

Студеница је највећа задужбина Стефана Немање, која је због своје лепоте названа

„мајком свих српских манастира“. То је манастир у који се повлачи Стефан Немања након

силаска са престола, а затим одлази у Свету Гору, где је већ био Сава. Студеница је била

раскошно осликана такозваном византијско плавом бојом и златним листићима. То се види и

на најлепшој фресци Студенице – Распећу Христовом. (Показујемо ученицима и слику те

фреске.) У Студеници се налазе портрети Немањиних синова Стефана, Вукана и Светог Саве,

као и преношење моштију Светог Симеона са Свете Горе у Србију, када се са њима враћа и

Свети Сава да мири завађену браћу.

Када је отишао у Свету Гору, Стефан Немања, тада већ монах Симеон са Светим

Савом гради манастир Хиландар. Он је једини наш манастир или чак једина српска

институција чије је деловање континуирано од оснивања до данас. Био је средиште духовног

живота средњовековне Србије и важан посредник и представник у односима између Србије и

Византије, јер се налази у Грчкој. У свим областима културног деловања био је главни

центар. У Хиландару је настала прва српска болница, чији је оснивач Свети Сава, најстарија

српска библиотека у којој су сачувани најстарији и најдрагоценији српски рукописи, међу

њима рукописи Светог Саве и Мирослављево јеванђеље. И као библиотека и као културна

ризница, а највише као верска и национална институција која никада није имала прекида у

свом раду, Хиландар је без премца у српској историји и култури.

Милешева је задужбина краља Владислава који ју је подигао пре него што је постао

краљ. Свети Сава је преминуо у Трнову, у Бугарској, на повратку из Свете земље и његове

мошти су одатле пренете управо у Милешеву, где су биле све док их Турци под вођством

Синан – паше нису спалили на Врачару 1594. године. У Милешеви је осликано хоризонатлно

стабло Немањића, а најпознатија фреска је Мироносице на гробу Христовом, на којој је

велелепна фигура белог анђела, који показује празан Христов гроб и тиме означава Његово

васкрсење. Ова фреска је на листи заштићених добара светске културне баштине, као и

Мирослављево јеванђеље и Грачаница.

12

Грачаница је бисер средњовековне уметности, један од најсјајнијих показатеља високе

културе епохе Немањића и нашег средњег века уопште. Милутин је саградио највећи број

задужбина, а Грачаница је последња у низу. Налази се код Приштине и као и ове друге

манастире одликују је изузетне фреске. Једна од њих је родослов Немањића, који је овде, за

разлику од оног у Милешеви, вертикалан. О овом манастиру песму је написала наша

песникиња Десанка Максимовић, а о фресци Симониде, Милутинове жене, која се такође

налази у Грачаници, Милан Ракић, о чему ћете се уознати следеће године.

У средњем веку, након пропасти царства српског, после Косовске битке, српска

држава потпада под Турску власт. Тада једини чувари српског идентитета: вере, језика,

нације, постају манастири. Они су и раније имали улогу школа, а под Турцима они пет векова

остају једине школе на овим просторима. Једина писменост и култура налази се у њиховом

окриљу. Велика преписивачка делатност наше средњовековне књижевности одржала се

управо захваљујући манастирима. Колико су српском народу манастири и њихово наслеђе

важни говори и чињеница да су се у Великој сеоби Срба на север пре свих носиле црквене

реликвије, књиге и свете мошти. Тада су Срби са собом понели и мошти кнеза Лазара.

Ови манастири су изузетни по својој архитектонској лепоти, по фрескама и по

важности коју су имали у српској историји и култури. Сви ови манастири који се приписују

Стефану Немањи у тесној су вези са његовим и животом Светог Саве. То је један од разлога

зашто се сви приписују Стефану Немањи. Ученици могу истаћи њихову лепоту и

узвишеност, што су естетски разлози певања народа о Студеници, Милешеви, Хиландару,

Грачаници.

Као што видимо , нису сва три манастира задужбине Стефана Немање, а опет их

народ приписује њему. Ученици ће оправдање такве „грешке“ тражити у старини песме, али

их образлагати и другим, уметничким разлозима. Стефан Немања је родоначелник, па се у

свести народа све приписује њему. Лик свих Немањића, као да се слио у два лика – Светог

Саву и Стефана Немању. Анахронизам у овој епској песми показаће још неке особености

народне епике. Ученици већ знају да су се народне епске песме стварале и преносиле

усменим путем, „с колена, на колено“. Разнородна знања колектива, вековима акумулирана,

преношена су кроз генерације. Управо због разнородности тих знања, могло се догодити да у

процесу памћења и усменог преношења дође до тога да се каталози задужбина из различитих

доба приписују само једној породици или пак владару, обично родоначелнику те породице.

13

Синтетизоваћемо ученичка запажања и локализовати песму у тематски круг, односно

„вријеме“, као и шире, у целокупну Вукову поделу: Песма Свети Саво припада најстаријим

песмама које је Вук записао слушајући их од народних певача, па је зато и сабрала у себи

искуства више векова. Сваки пут када народни певач пева уз гусле песму коју је вероватно

још као мали слушао и научио, он нешто дода или нешто изостави. Управо зато често постоје

варијанте једне исте песме, јер су о истом догађају певали различити певачи. Вук Караџић је

песме које је сакупио у збирке Српских народних пјесама разврстао према томе којим

временима припадају. Песма Свети Саво припада песмама старијих времена, где се налазе

песме о Немањићима, Мрњавчевићима, песме о Косовском боју, о Марку Краљевићу и

покосовске песме. Песме средњих времена су о хајдуцима и ускоцима, а песме новијих

времена о ослобођењу од турске власти.

Питања о поетици народне књижевности, покрећу питања о начину памћења тих

песама. Варијантност је поменута и мада постоји варијанта ове песме (Опет Свети Саво),

неекономично би било бављење њом на овом часу. Поред словенске антитезе и анахронизма

(који се уводи само на нивоу сазнавања односа између стварности и света епске песме, а не и

на нивоу појма, који ученици треба да усвоје), подстаћи ћемо ученике да запазе и друге

облике формулативности. На тај начин ће ученици доћи до закључка како је народни певач

могао да памти толико песама, које су често биле дуге.

– Видели сте да у току преношења песама усменим путем долази до многих

промена. Ипак се у њима често препознају неки давни догађаји који су историјски

познати. – Како су певачи, гуслари памтили песме? – Размслите о томе. –Имајте на

уму да су епске песме често дуге, за разлику од ове и да није било писма, да их певачи

запишу, па науче. – Посматрајте текст песме. – Обратите пажњу на дужину стиха. –

Колико он има слогова? – Како се такав стих зове? – Подвуците речи и групе речи које

се понављају у песми. – Која је позиција истих речи у тексту песме? – Како се зове

стилска фигура да се иста реч или група речи понавља на почетку два или више

стихова? – Који се епитети1 стално понављају? – Набрајајте их заједно са именицом уз

коју стоје. – Какав смисао они имају у овој песми?

1 Ученици су упознали појам епитета раније, при обради песама Домовина и Ђачки растанак. Овом приликом се тај појам проширује.

14

Ученици ће поновљеним читањем бити упућени у свет песме са новим сазнањима и са

задатком да пронађу нове језичко-стилске особине. Уочиће стих од десет слогова кога ћемо

назвати десетерац. Како нема риме, мелодичност песме условљена је њеним ритмом (стални

облик трхејског десетерца је са цезуром после 4. слога, што доприноси певљивости).

Наглашавамо, ипак, да су певљивије лирске песме, које су краћег стиха и везане за обреде и

обичаје, па, стога, увек певане, обавезно су имале мелодију која их прати.

Ученици ће запазити да су понављања бројна. То их може навести на одговор како су

се народне песме памтиле. Запазиће да се иста структура понавља у Савином набрајању за

сва три манастира. Те структуре су као обрасци у коме је промењено само име манастира и

име оног коме је подигнут. На тај начин певач је могао да запамти много песама, од којих су

неке имале и преко стотину стихова. Ученици ће приметити да се неке речи или групе речи

понављају на почетку стихова и тада уводимо и дефинишемо стилску фигуру анафору. Она је

једна врста понављања, а другу врсту понављања ученици ће везати за сталне, украсне или

стајаће епитете. Ученике подстичемо да наброје епитете које су пронашли заједно са

именицом уз коју стоје да би индуктивним путем дошли до дефиниције једне од најчешћих

стилских фигура народне поезије. Знање ученика о епитетима ће бити допуњено тиме да у

народној поезији постоје придеви који увек стоје уз одређену именицу, некада да означе

важну особину предмета, а некада неки дубљи духовни смисао. Примере епитета пишемо на

табли и тумачимо их. Неки ће нам послужити да укажемо на особине народног језика и

језика уопште: нпр. бијела црква – јекавица је старија од екавице, зато је песма на јекавском

изговору; господа ришћанска – глас х се најлакше и најчешће губи у народном говору.

Примери за то су и 'аљина, 'леб, орај које можемо чути од наших старијих. Задржаћемо се на

тумачењу склопа речи вјечна кућа, како бисмо дошли до идејних слојева и естетских порука

песме.

Завршни део часа

У завршном делу часа синтетизују се досадашња гледишта на песму, али се отварају и

нови хоризонти тумачења које проистиче из садржаја песме. Они се могу сагледати и као

стваралачке активности ученика, јер подстакнути светом дела, ученици доспевају до идејног

света песме, мисле на нов и оригиналан начин о његовим универзалним идејама,

примењујући их у својим стваралачким творевинама.

15

– Како тумачите речи Светог Саве да је Стефан Немања саградио вјечну кућу на

ономе свијету? – Шта задужбина представља своме творцу? – Како човек који је

смртно биће може продужити свој живот? – Размислите о неким другим колективним

добрима, направљеним на корист целог народа. – Када бисте били неки великан, попут

наших старих светлих владара, која би била ваша задужбина? – Образложите свој

одговор.

Ослањајући се на до сада речено, ученици ће у речима Светог Саве видети да је

задужбина могућност да се продужи краткотрајни човеков живот. У религијском смислу,

задужбина обезбеђује искупљење греха преко светитеља или самог Исуса Христа и

Богородице коме је посвећена, а тиме и вечни живот након овоземаљског. Као трајне

институције, стожери духовности и просвећености, задужбине и данас јесу установе које нас

подсећају на онога ко их је подигао. Захваљујући свом доброчинству, хуманом делу, које је

на корист целом народу, човек не може продужити свој живот на земљи, али може успомену

на себе. Може оставити трајни траг, као што нам писци и други уметници остављају своја

дела. Човек који иза себе није оставио траг будућим поколењима као да није ни живео; човек

живи док траје његово дело неке су од идеја дела до којих ће ученици доћи.

Ученици се подстичу да осмисле своју задужбину и кажу нешто о њој. Та стваралачка

активност поводом дела, може се остварити и као говорна вежба на наредном часу или као

писани домаћи задатак.

Изглед табле

Табла ће служити као подсетник, на њој ће бити забележене најбитније чињенице до

којих се дошло на часу.

16

Свети Савонародна епска песма

Облици казивања:- дијалог Подела епских песама:- нарација 1) Песме старијих времена

-о НемањићимаСтилске особине народне епике: -о Мрњавчевићима, о Марку Краљевићу питање -о Косовском боју - словенска антитеза негативан одговор -покосовске песме позитиван одговор 2)Песме средњих временаПонављања: - о хајдуцима и ускоцима- анафорско понављање 3)Песме новијих времена- стални епитети: господа ришћанска, бијела црква,

красна славна задужбина, задужбина(за душу); вечни спомен; живот после проста душа, живота; човек живи док трају његова дела; човек вјечна кућа... који не остави траг свог постојања као да није ни

- набрајање (каталог задужбина) постојао...

Прилози

Свети Саво

Упутства за читање

◦ Пажљиво читај народну епску песму Свети Саво, оживљавајући у машти њен свет. ◦ У току читања обавести се о значењима непознатих речи, појмова и израза из

Читанке, како би песму поуздано разумео.◦ Издвој смисаоне целине које уочаваш у тексту песме и означи их на маргинама уз

текст. Наслови их. Као наслове можеш користити и стихове песме који их најбоље описују. На тај начин ћеш направити план текста који ће ти помоћи да запазиш битне појединости у песми.

Истраживачки задаци

Свети Сава у српском народу

– Спреми се да говориш о својим доживљајима и утисцима поводом песме. Шта је у овој песми највише привукло твоју пажњу? – Присети се легенди, предања и песама о Светом Сави које знаш од раније. – Како је Свети Сава представљен у делима народног колектива? Сети се неких његових поступака и упореди их са оним што Свети Сава чини у овој песми. –

17

Зашто је баш Свети Сава тај који оправдава свог оца? Сети се због чега су Свети Сава и Стефан Немања важне личности из наше историје.

Боже мили, чуда великога

– Које речи и изрази се понављају у овој народној песми? Означи их у тексту. Посебну пажњу обрати на епитете. Размисли о томе каква је њихова функција. – Колико слогова имају стихови ове песме? – Које облике казивања запажаш у песми? Образложи своје одговоре примерима из текста песме.

Три славна српска намастира

– Пажљиво читај одговор Светог Саве српским великашима. Шта је у песми супротстављено изградњи манастира? Размисли зашто. – Које манастире Свети Сава набраја? Зашто све манастире приписује Стефану Немањи? – Како разумеш и тумачиш реч задужбина? Шта би данас била задужбина?– Због чега манастири имају важну улогу у српској култури и историји? – Како тумачиш речи Светог Саве да су манастири вјечне куће на ономе свијету? – Како став великаша према светородној лози Немањића представља колективну свест и духовност српског народа?Слике манастира и фресака које ћемо показати ученицима

Хиландар

18

Грачаница

19

Родословно стабло Немањића (Грачаница)

Милешева

20

Мироносице на гробу Христовом (Милешева)

Студеница

21

Распеће Христово (Студеница)

22