U svinjarstvu, reprodukcija svinja predstavlja osnov takve proizvodnje i najneposrednije utie na ekonomsko poslovanje ove proizvodne grane. Bez pravilnog reenja preproduktivnih normi ne mogu da se postignu zadovoljavajui rezultati u proizvodnji, ma koliko zadovoljila ishrana, smetaj, tehnologija, organizacija i dr.Problemi koji se javljaju kada je u pitanju reprodukcija svinja su uzrokovani raznovrsnim i mnogobrojnim razlozima esto vrlo kompleksne prirode i iziskuju dosta vremena, strunosti i sredstava u otkrivanju, izuavanju i davanju pravog reenja. Ovo jo dobija na teini ako se uzme u obzir da se radi o seoskim gazdinstvima. Jedan od bitnih uzroka reproduktivnih smetnji u svinjarstvu je anestrija priplodnih krmaa i nazimica. Krmaa je po prirodi poliestrina i multiparna ivotinja i ukoliko to bolje umemo i moemo da iskoristimo proizvodnja u svinjarstvu je rentabilnija.Jalovost enskih priplodnih grla u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji iz godine u godinu izrasta u ozbiljan stoarski i zdravstveni problem. Loa reprodukcija svinja na ekonominost poslovanja u svinjarstvu itekako mnogo utie % jalovih plotkinja u zapatu. Ovaj problem se vie prati i izuava na krupnim gazdinstvima, dok je na seoskim gazdinstvima taj problem gotovo zanemaren. Upravo to nas je navelo da pristupimo ispitivanju na seoskim gazdinstvima gde je taj problem takoe prisutan.Da bismo ispitali uticaj godinjih doba na jalovost krmaa i nazimica uzeli smo selo sa 900 domainstava koje ima oko 3000 plotkinja. Proizvodnja prasadi u ovom selu ima tradiciju ve dve decenije. Do sada postignuti rezultati mogu da semere sa najuspenijim drutvenim gazdinstvima. U proizvodnji su veliki jorkir i vedski landras i krmae melezi a koriteni su i nerastovi nemakog landrasa i duroka. Starost krmaa je od 1-5 godina. Bilo je krmaa koje su se prasile i do 16 puta. U proseku gazdinstva imaju po 3 krmae. Nain ishrane, nege i dranja priplodnih grla priblino su ujednaeni u seoskim domainstvima. Oploenje priplodnih krmaa i nazimica u ovom mestu iskljuivo je prirodnim pripustom. Kvalitet nerastova je uzoran, kao i briga o zdravstvenom stanju, dranju, nezi, ishrani i eksploataciji. Organizacija oploavanja je u nadlenosti mesne matine slube koja veoma pedantno vodi ovaj posao.U tabeli 1 iznosimo rezultate istraivanja. Iz tabele se vidi da je u zimskom periodu bilo 160 anestrinih plotkinja, u prolenom 176, letnjem 271 i u jesenjem 60 plotkinja. Ukupno je bilo 667 anestrinih plotkinja. Nakon tretiranja anestrinih plotkinja sa SK i Prolanom 01.S. pojava estrusa je registrovana do 7 i preko 7 dana. Tako se u zimskom periodu kod tretiranja plotkinja estrus pojavljuje do 7 dana kod 82.50%, preko 7 dana kod 7.50%; kao to se vidi iz tabele nema znatnijih odstupanja osim u jesen kada je znatno vei broj plotkinja doao u estrus posle 7 dana, to u ostallim godinjim dobima nije bio sluaj. Ukupno do 7. dana estrus se pojavljuje kod 541 plotkinje ili 81.10% i preko 7 dana kod 7.49% sve se bucalo 88.59%. Ukupno je estrus izostao kod 11.39%, najvie u jesen 25%, ali se radi samo o 60 plotkinja.Povaanja je bilo najvie zimi 17.36% i leti 16.73%, dok u ostala dva godinja doba nema znatnijih odstupanja. Moramo da napomenemo da je veliki broj povaanja u leto bio zbog velikog uea nazimica i krmaa tretiranih Prolanom 01.S. (150 od 271 ukupno), ukupno je povaalo 15.39%.Realna suprasnost po godinjim dobima: u zimu 82.63%, u prolee 87.11%, u leto 83.26% i u jesen 88.88%, najvei % koncepcije bio je u jesen i prolee, ukupno je koncipiralo 84.60%. Pobaaja je bilo malo, ukupno 1.6% za celu godinu.Analizirajui rezultate praenja ne smemo da zanemarimo veliko uee nazimica i krmaa sa jednim praenjem to se vidi iz tabele 2.Pogodinjim dobima bilo je ivopraeno: u zimu 12.5 prasadi, u prolee 11.56 prasadi, u leto 9.65 prasadi i u jesen 10.62 prasadi po leglu. Najmanji broj ive prasadi je bio u leto, zbog prethodno pomenutog veeg uea plotkinja tretiranih Prolanom 01.S. (150). Ukupno je bilo ive prasadi po leglu 10.94. Prosek mrtvopraenih prasadi je 0.77 po leglu.Iz izloenih podataka moe da se zakljui da je u letnjem periodu bio najvei broj anestrinih plotkinja, a u jesen najmanji. Zakljuak bi bio da sunce i visoke temperature nepovoljno utiu na polni ivot plotkinja, kao i najvei broj jalovih dana po jednoj plotkinji to se vidi iz tabele broj 2.Analizirajui tabelu 2 namee se vrlo interesantan momenat. Procenat jalovih nazimica je najvei 49.38% u zimi, u prolee je 46.02%, a u jesen 38.33%, dok je najmanji leti 34.69%. Kod krmaa sa jednim praenjem redosled je: 51.67% u jesen, 47.70% u leto, 39.77% u prolee i 33.75% u zimu. Uporeujui nazimice sa krmaama koje su imale jedno praenje, zapaa se znatna razlika u korist krmaa, takoe uporeujui letnji period znatna razlika se zapaa u korist nazuimica, dok kod krmaa koje su imale dva praenja nema znatnijih odstupanja u sva etiri godinja doba. Isto je i sa ostalim krmaama po broju praenja, ali je mnogo manji broj plotkinja. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru jalovih dana u ostala tri godinja doba. Iz iznetog moe da se zakljui da godinja doba ne utiu podjednako na nazimice i krmae zavisno od broja praenja.Za leenja anestrinih plotkinja u zimu i prolee koristili smo iskljuivo SK-a, dok smo u leto i jesen koristili i Prolan 01.S. Od ukupno 271 plotkinje u leto 150 plotkinja su tretirane Prolanom 01.S. Iz tabele 1 se vidi da nema znatnijih odstupanja to se tie ukupnog pojavljivanja estrusa po godinjim dobima. Jedino u leto ima manje prasadi u odnosu na ostala tri doba, jer su se nazimice i krmae prasile u proseku po dva praseta manje u odnosu na plotkinje tretirane SK-a.Iz svega navedenog moe se zakljuiti da godinja doba razliito utiu na pojavu anestrije kod enskih grla u svinjarstvu. Najvei broj anestrinih plotkinja je u leto, manji zimi, u prolee i najmanji u jesen. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru ostala tri godinja doba. Jalovost je naroito izraena kod nazimica i za etiri godinja doba iznosi 41.52%, i kod krmaa sa jednim praenjem 42.58%, ostalo se odnosi na krmae sa 2.3.4 i 5 praenja. Odlini rezultati su postignuti u pojavljivanju estrusa ukupno za sva 4 godinja doba 88.59%, realna suprasnost je za sve 84.60%. Za leenje smo koristili SK-a i Prolan 01.S., manji broj prasadi je bio u leto, jer smo u to vreme koristili i Prolan 01.S. Godinja doba razliito utiu na nazimice i krmae zavisno od broja praenja

LiteraturaStanci, B., Veselinovic, S.: Reprodukcija domacih ivotinja (udbenik). Univerzitet u novom Sadu, Edicija univerzitetski udbenik, 2002. Stanci, B.: Reprodukcija domacih ivotinja (praktikum za studente stocarstva). Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za stocarstvo, 2005. Miljkovi, V., Veselinovic, S.: Porodiljstvo, sterilitet i vetacko osemenjavanje domacih ivotinja (udbenik). Univerzitet u beogradu, Fakultet veterinarske medicine, 2000.Cupps, P.T.: Reproduction in Domestic Animals ( forth edition ). Academic Press, INC., San Diego, New York, Bosto, Toronto, London, Sydney, Tokyo, 1991.U praktinim uslovima primene vetakog osemenjavanja, fertilitet nerastova, odnosno stepen njihovog reproduktivnog iskoritavanja, je mnogo znaajniji od reproduktivne efikasnosti krmaa u priplodnom zapatu. Naime, u najboljem sluaju, krmaa normalno proizvede oko 25 prasadi godinje, dok jedan nerast proizvede 6000 do 7000 prasadi godinje.Meutim, zbog sve vea potreba da se, radi breg dobijanja to veeg broja grla sa visokim genetskim potencijalom za poeljne produktivne osobine, kao i zbog injenice da cena jedne inseminacione doze uestvuje sa preko 50% u ukupnoj ceni vetakog osemenjavanja,namee se potrebu za poveanjem reproduktivne eksploatacije genetski superiornih nerastova. U principu, ovo se moe postii na dva osnovna naina: (a) poveanjem produkcije sperme kod nerastova i (b) poveanjem broja inseminacionih doza po ejakulatu.Produkcija i kvalitet spermatozoida zavisi od brojnih spoljanjih (mikroklimat, ishrana i frekvencija uzimanja ejakulata) i unutranjih (genetika, starost i zdravstveno stanje) faktora. Ove faktore je, meutim, vrlo teko kontrolisati i optimalizovati u proizvodnim uslovima. Sa druge strane, iako je poveanje broja inseminacionih doza po ejakulatu, u klasinoj tehnologiji VO (intracervikalna inseminacija), je dosta limitirano, ipak se, tokom poslednjih 50 do 60 godina, broj spermatozoida u dozi stalno smanjivao. Na poetku primene VO, broj spermatozoida, u dozi od 100ml, kretao se izmeu 5 i 10 x 109.Neki noviji podaci pokazuju da dananja prosena inseminaciona doza iznosi 80ml, sa proseno 3,25 x 109spermatozoida. Takoe se pokazalo da svaka krmaa, primi proseno 7,2 x 109spermatozoida po jednom uspenom osemenjavanju (2,2 osemenjavanja x 3,25 x 109). Ako prosean ejakulat iznosi 70 x 109spermatozoida, onda se sa tim ejakulatom svega 8 do 9 krmaa moe osemeniti 2,2 puta. Proseno se, od jednog nerasta, dobija oko 5 ejakulata meseno, odnosno oko 1200 inseminacionih doza godinje.U dananjoj, sve intenzivnijoj proizvodnji, ova produkcija inseminacionih doza po nerastu godinje se smatra nedovoljno efikasnom, kako u zootehnikom, tako i u ekonomskom pogledu. Zbog toga se, sve vie, izuavaju mogunosti inseminacije dozama znatno redukovanog volumena i broja spermatozoida u dozi, kako bi se znatno poveao broj inseminacionih doza po ejakulatu.Pri tome se mora voditi rauna da inseminacija takvim dozama, ne smanji stepena postignutog fertiliteta krmaa.Primena nekih novih biotehnologija u reprodukciji, takoe zahteva vrlo znaajno smanjivanje broja spermatozoida za osemenjavanje. Tako je, naprimer, u tehnologiji in vitro fertilizacije (IVF) potrebno svega 20 do 1000 spermatozoida za uspenu oplodnju oocita.Takozvana subzonalna mikroinjekcija samo jednog spermatozoida u ooplazmu oocita, takoe se koristi za uspenu in vito fertilizaciju.Primena inseminacije dozama manjeg volumena, sa znatno redukovanim brojem spermatozoida, u principu, pretpostavlja: (1) depoziciju inseminacione doze u dublje partije enskog reproduktivnog trakta, kao i (2) dizajniranje takvih katetera, sa kojima se moe izvriti uspena intrauterina inseminacija. Za postizanje obe navedene pretpostavke, od primarne je vanosti dobro poznavanje anatomije i fiziologije enskog polnog trakta, posebno u periovulatornom periodu, kao i fiziologije transporta i preivljavanja spermatozoida u enskom polnom traktu.Fiziologija transporta i preivljavanja spermatozoidau enskom reproduktivnom traktu

Prilikom akta kopulacije, u kaudalne partije tela materice (corpus uteri), deponuje se proseno 250ml sperme, sa nekoliko desetina milijardi spermatozoida. U isti deo materice se, kod klasine vetake inseminacije, deponuje doza od 80 do 100ml razreene sperme sa 2 do 5 milijardi spermatozoida. Od mesta deponovanja, spermatozoidi se, pasivno transportuju (antiperistaltikim kontrakcijama miometriuma), kroz rogove materice, do uterotubalnih spojeva i, dalje, u kaudalni istmus ovidukta, koji predstavlja fizioloki rezervoar spermatozoida.Tokom akta koitusa ili vetake inseminacije, dogaa se nekoliko serija naizmenikih antiperistaltikih kontrakcija i relaksacija rogova uterusa. Svaka kontrakcija traje oko 60 do 90 sekundi, izmeu kojih se javlja pauza (relaksacija), slinog trajanja.Od kaudalnog istmusa do mesta oplodnje (kaudalna treina ampule jajovoda), spermatozoidi dospevaju hiperaktivnim sopstvenim pokretanjem (tzv. aktivnim transportom).Vrlo intenzivne antiperistaltike kontrakcije rogova materive, tokom i neposredno posle inseminacije, imaju za posledicu da se manji broj spermatozoida nae u ampuli i infundibulumu jajovoda, ve nekoliko minuta posle inseminacije. Meutim, ovi spermatozoidi nisu kapacitovani, a njihova vitalnost je vrlo niska, zbog oteene elijske membrane. Zbog toga oni nisu sposobni za oplodnju i bivaju izbaeni kroz kranijalni otvor jajovoda u abdominalnu upljinu.Nije jasno da li je ovako brz transport manjeg broja spermatozoida do kranijalnih delova jajovoda samo jednostavna posledica vrlo frekventnih kontrakcija uterusa i jajovoda, tokom i neposredno posle osemenjavanja, ili ova pojava ima i neku specifinu fizioloku ulogu. Njihovo prisustvo u kranijalnim delovima jajovoda, moda, predstavlja odreen signal za sinhronizaciju procesa ovulacije i formiranje kompetentnog broja fertilizaciono sposobnih spermatozoida na mestu oplodnje.Ovakva sinhronizacija je veoma vana za uspenu oplodnju. Poznato je, naime, da se ovulirani oociti veoma brzo (unutar 15 do 30 minuta), ciliarnom i miosalpingealnom aktivnou transportuju do ampuloistmusnog spoja (mesto oplodnje) i tamo mogu ostati dosta dugo. Meutim, fertilizacioni ivot oocita u jajovodu traje dosta kratko. Ustanovijeno je naime, da se vitalni embrioni dobijaju samo ako spermatozoid izvre penetraciju oocita unutar 6 do 8 sati posle ovulacije.Zbog toga su brz transport spermatozoida od mesta ejakulacije do utero-tubalnih spojeva, kao i brzo uspostavijanje kompetentne populacije fertilizaciono sposobnih spermatozoida u ampuloistmusnom delu jajovoda, te dobra sinhronizacija ovih procesa sa momentom ovulacije, primarni uslovi uspene oplodnje. Sledei talas spermatozoida se pasivno transportuje kroz rogove uterusa znatno sporije. Tkom prolaska kroz rogove uterusa, ovi spermatozoidi su obavijeni jednom mukopolisaharidnom membranom, koju dobijaju prilikom meanja sa spermalnom plazmom, za vreme proces ejakulacije. Ova membrana spreava spermatozoide da prevremeno zaponu sa procesom kapacitacijeKad spermatozoidi, pasivnim transportom, dospeju do utero-tubalnih spojeva, oni aktivnim pokretanjem treba da savladaju barijeru utero-tubalnog spoja i uu u kaudalni istmus jajovoda (fizioloki rezervoar spermatozoida), gde zapoinje proces kapacitacije. Uterotubalni spoj je, u stvari, zavretak roga uterusa, u iji lumen prominira zavretak istmusa jajovoda, u vidu brojnih edematoznih nabora.Tako ovaj spoj predstavlja morfoloku selektivnu barijeru, koju mogu da savladaju morfoloki pravilno graeni, vitalni i snano progresivno pokretni spermatozoidi. Nepokretni i morfoloki abnormalni spermatozoidi nisu sposobni da prou ovu barijeru i dospeju u istmus jajovoda. Neka istraivanja pokazuju da, ak, i spermatozoidi sa genetskim anomalijama, pod normalnim uslovima, ne prolaze utero-tubalnu barijeru.Ustanovljeno je, takoe, da i leukociti iz lumena uterusa ne prolaze barijeru utero-tubalnog spoja.Na taj nain se, u jajovodu, formira populacija morfoloski normalnih i vitalnih spermatozoida, zatiemh od fagocitoze polimorfonuklearnim leukocitima.Formiranje rezervoara u utero-tubalnom spoju i kaudalnom istmusu (za 1 do 2h posle inseminacije) je vrlo bitno za odravanje vitalnosti, integriteta i kapacitaciju spermatozoida, tokom 24 do 42h, te njihovu zavrnu migraciju do ampule jajovoda, gde se vri proces oplodnje.Tokom boravka u kaudalnom istmusu, spermatozoidi se vezuju za cilijarne elije epitela zida jajovoda, akrosomalnim regijama svojih glava. Spermatozoidi koji ne uspostave ovu vezu sa epitelnim elijama istmusa, uginjavaju ili nisu fertilizaciono sposobni.Neka istraivanja pokazuju da samo spermatozoidi koji nisu zapoeli proces kapacitacije, imaju sposobnost da uspostave aktivan kontakt sa cilijarnim elijama epitela kaudalnog istmusa.Na ovaj nain, kaudalni istmus predstavlja rezervoar za odravanje funkcionalne populacije spermatozoida spremnih za fertilizaciju.Neposredno pred ovulaciju, verovatno pod uticajem nekog endokrinog signala iz predovulatornih folikula,spermatozoidi zavravaju proces denudacije, odvajaju se od epitelnih elija kaudalnog istmusa, postaju hiperpokretljivi i pokreu se prema mestu fertilizacije (ampulo-istmusni spoj jajovoda).Ustanovijena je dosta precizna koordinacija izmeu poetka ovulacije i pokretanja spermatozoida iz kaudalnog istmusa prema mestu fertilizacije.Moda, u ovoj koordinaciji, neku ulogu imaju i spermatozoidi koji, za nekoliko minuta posle inseminacije, dospevaju u kranijalne partije jajovoda. Oni, moda, na neki nain, daju signal kranijalnim delovima enskog reproduktivnog trakta (jajovod, jajnik) o prisustvu sperme u materici.Prilikom akta kopulacije, u kranijalni deo cerviksa (na spoju sa telom materice), deponuje se proseno 250ml sperme, sa nekoliko desetina milijardi spermatozoida. U isti deo materice se, kod klasine vetake inseminacije, deponuje doza od 80 do 100ml razreene sperme sa 2 do 5 milijardi spermatozoida. Meutim, deponovan volumen ejakulata ili inseminacione doze, kao i broj spermatozoida, znaajno se smanjuju tokom transporta i boravka spermatozoida u enskom reproduktivnom traktu. Tako se, unutar 1 do 2 sata posle osemenjavanja, u uterotubalnom spoju, stvara populacija spermatozoida, iji broj iznosi 100 do 200 miliona. Iz ove populacije se, u kaudalnom istmusu jajovoda (tzv. funkcionalni rezervoar spermatozoida) formira jo manja populacija vitalnih spermatozoida, da bi njihov broj, na mestu oplodnje (zadnja treina ampule jajovoda), iznosio svega nekoliko hiljada.Prva znaajna redukcija ejakulata ili inseminacione doze, vri se peristaltikim (istiskivajuim) kontrakcijama materice, unutar 30 do 75 minuta posle inseminacije. Pokazalo se, naime, da se, u ovom periodu, kroz vaginu i vulvu, u spoljanju sredinu, izbaci oko 70% do 80% volumena ejakulata ili VO-doze, u kojima se nalazi 25-30% ukupno unesenog broja spermatozoida.Kod svinje je postinseminacioni refluks sperme fizioloki mehanizam, kojim se postie optimalan broj spermatozoida na mestu oplodnje i nema znaajnog uticaja na fertilitet krmaa, kada je osemenjene izvedeno sa vie od 1x109spermatozoida, u dozi volumena veeg od 80ml Meutim, izbacivanje svega 5% spermatozoida, tokom trajanja akta inseminacije, znaajno smanjuje vrednost koncepcije. Svi pokuaji da se, na razliite naine, izvri tamponiranje cerviksa, radi spreavanja postinseminacionog refluksa sperme, nisu imali za rezultat poveanje broja spermatozoida u kranijalnim partijama enskog polnog trakta.Dalja redukcija broja spermatozoida je uslovljena njihovom athezijom za ciliarne elije endometriuma, kao i ulaskom odreenog broja spermatozoida u endometrialne ljezde. Osim toga, polimorfonuklearni leukociti unitavaju preostale spermatozoide u rogovima uterusa, unutar 30 minuta posle inseminacije.Konana redukcija broja i kvaliteta spermatozoida u jajovodu (kaudalni istmus i ampula), vri se selektivnom propustljivou uterotubalnih spojeva.Transport i preivljavanje spermatozoida u enskom polnom traktu su vrlo kompleksni fizioloki procesi, izazvani interakcijom sperme (spermatozoidi i spermalna tenost) i materice. Pri tome su, od primarne vanosti kontrakcije miometriuma i polimorfonuklearna infiltracija materice. Oba ova procesa se mogu fizioloki normalno odvijati u periodu pre ovulacije, kada u telesnoj cirkulaciji dominira visoka koncentracija estrogena.Naime, inseminacija posle ovulacije ima za posledicu rani embrionalni mortalitet, pojavu vaginalnog iscetka i regularno povaanjeNavedene injenice jasno pokazuju da se ubacivanjem sperme u kranijalnije partije enskog polnog trakta (telo materice, rogovi materice, uterotubalni spojevi ili jajovodi), volumen inseminacione doze i broj spermatozoida u dozi mogu radikalno redukovati, pri emu je fertilitet osemenjenih plotkinja isti ili vei u odnosu na klasino intracervikalno osemenjavanje.Plitka intrauterina inseminacijaPrve eksperimente sa primenom ne hirurke intrauterine (postcervikalne) inseminacije krmaa, izveli suHancock i Hovell (1961).Oni su koristili fleksibilni kateter, da ubace inseminaciono dozu, to dublje u rog uterusa. Ustanovili su znatno vei broj normalno razvijenih ranih embriona, 3 do 4 dana posle inseminacije, u odnosu na broj takvih embriona kod krmaa osemenjenih klasinom intracervikalnom inseminacijom.U poslednje vreme, za plitku intrauterinu inseminaciju (u telo materice), koriste se modifikovani kateteri za klasinu intracervikalnu inseminaciju. Naime, kroz klasian katetr je provuen jedan tanji, fleksibilniji kateter, kroz koji se deponuje sperma u telo materice. Procedura inseminacije je sledea: Vrh klasinog katera se uvede u cervikalni kanal, kao i kod klasine inseminacije. Zatim se, kroz njega, polako, uvodi tanji kateter, sve do tela materice (u duini od oko 20cm), gde se izvri depozicija inseminacione doze sperme.Ako se plitka intrauterina inseminacija izvede dozama koje sadre 0,5 do 1,0 x 109spermatozoida, rezultati fertiliteta krmaa su vrlo slini onima koji se dobijaju kod klasine intracervikalne inseminacije.Tabela 1. Fertilitet krmaa posle intrauterine inseminacijeAutorInseminaciona dozaFertilitet krmaa

Volumen (ml)Broj spermatozoida u dozi% praenjaivoroene prasadi u leglu (n)

Vansickle (2002)1003,0 x 10996,712,23

501,5 x 10992,811,61

301,0 x 10994,110,44

Rozeboom i sar. (2004)850,5 x 10978,08,6

851,0 x 10987,09,3

854,0 x 10994,410,5

8514,0 x 10988,210,8

Mezalira i sar. (2005)200,25 x 10978,6211,82

200,5 x 10985,713,0

201,0 x 10988,912,8

1Klasina intracervikalna inseminacija;2Vrednost koncepcije i broj ivih embriona, ustanovljeno rtvovanjem krmaa, 34 do 41 dan posle inseminacije.Pre skoro dve godine, zapoeli smo eksperimente sa primenom plitke intrauterine inseminacije krmaa, u proizvodnim uslovima farme PIK BEEJ. Prvi rezultati, dobijeni su osemenjavanjem po 30 krmaa intrauterinim kateterima, dozama sa 5, 3,7 ili 2,5 x 109sprmatozoida. Vrednost praenja se kretala izmeu 80 i 86%, a broj ivoroene prasadi izmeu 10 i 11. Inseminacija klasinim intracervikalnim kateterima, koji se uobiajeno koriste na farmi, rezultirala je sa 56,7% praenja i 10,07 ivoroene prasadi po leglu. Ovi rezultati, do sada, nisu bili prikazivani. Prema naim saznanjima, kod nas nema istraivanja i rezultata u vezi sa primenom intrauterine inseminacije.Duboka intrauterina inseminacijaDuboka intrauterina inseminacija se moe izvesti hirurkim putem, pri emu se metodom laparotomije ili laparoskopije, pristupa do vrhova rogova uterusa, u koje se deponuju inseminacione doze razreene sperme, vrlo malog volumena (0,5 do 2ml), sa svega nekoliko miliona, do nekoliko stotina miliona spermatozoida. U poslednje vreme se primenjuje ne hirurka metoda duboke intrauterine inseminacije, za koju se koristi klasian kateter, kroz koji prolazi dugaak fleksibilni, tanji, kateter za depoziciju sperme. Obe metode imaju za cilj da se inseminaciona doza deponuje to blie vrhu roga meterice, tj. utero-tubalnom spoju.Postoji relativno malo podataka o fertilitetu krmaa, posle duboke intrauterine inseminacije, izvedene hirurukim ili ne hirurkim putem. Tako su osemenjavali krmae sa 1x109, 1x108, 1x107, 5x106i 1x106spermatozoida, u dozi volumena 0,5ml. Pokazalo se da % praenja i veliina legla nisu bili znaajno razliiti, od ovih vrdnosti dobijenih klasinom intracervikalnom inseminacijom, ako je intrauterina doza sadravala vie od 1x106spermatozoida. Vrlo dobre rezultate praenja (87 do 89%) i veliine legla (9,4 do 9,8), dobili su i drugi autori, posle transcervikalne duboke intrauterine inseminacije, sa 20x106spermatozoida, u dozi od 5ml. Izgleda da je dovoljno uvesti fleksibilni kateter 30 do 40cm u rog, kranijalno od bifurkacije uterusa, da bi se dobili dobri rezultati fertiliteta krmaa, osemenjenih dozama volumena 10 do 20ml, koje sadre 1 do 5x108spermatozoida.Mesto depozicije insemminacione dozeIntracervikalnoPlitko intrauterino

Hirurka inseminacijaHirurka metoda se koristi da bi se vrlo male doze, sa vrlo malim brojem spermatozoida, deponovale direktno u uterotubalne spojeve ili jajovode. Tako suPolge i sar. (1970)dobili visoke vrednosti fertiliteta krmaa, kada su, hirurkim putem, ubacili svega 0,5ml doboko zamrznute-otopljene razreene sperme, sa oko 1 x 107spermatozoida, direktno u jajovod, 6h pre ovulacije. Sline rezultate, primenom slinog hirurkog protokola, u farmskim uslovima, dobili suSchoenbeck i sar. (1995).Rezultati nekih autora pokazuju da se zadovoljavajue vrednosti fertiliteta nazimica, posle hirurke inseminacije u vrhove rogova uterusa, postiu sa dozom minimalnog volumena 0,5ml, u kojoj se nalazi minimalno 1 x 106progresivno pokretnih spermatozoida.Neka istraivanja pokazuju da se hirurka inseminacija navedenim dozama moe izvesti u samo jedan vrh roga materice, pri emu nema razlike u vrednosti fertilizacije i ranog embrionalnog razvoja, izmeu roga u koji je izvrena depozicija sperme (ipsi-lateralni rog) i onaga u koji nije deponovana sperma (kontra-lateralni rog). Kako spermatozoidi iz ipsilateralnog dospeju u contralateralni rog i, dalje u jajovod, i uspeno oplode oocite ovulirane u taj jajovod, ostaje da se razjasni.Umesto zakljukaIntrauterina inseminacija se sve vie primenjuje u tehnologiji praktinog vetakog osemenjavnja svinja, zbog sledeih prednosti ove, nad metodom klasine intracervikalne inseminacije: Mogue je koristiti inseminacione doze znatno manjeg volumena, sa zantno manjim brojem spermatozoida. Na ovaj nain se poveava broj inseminacionih doza, koje se mogu dobiti od jednog ejakulata, odnosno mogue je osemeniti znatno vei broj plotkinja. Znatno se smanjuje cena kotanja jedne inseminacije. Tehnika samog izvoenja transcervikalne intrauterine inseminacije je relativno laka i traje priblino isto koliko i klasina intracervikalna inseminacija. Smanjen je transvaginalni refluks sperme, posle inseminacije i bolji transport spermatozoida do utero-tubalnih spojeva (fiziolokog rezervoara spermatozoida). Pri tome je fertilitet osemenjenih plotkinja slian ili vei od onog koji se postie klasinom intracervikalnom inseminacijom.Nedostaci ove metode su sledei: Nije mogue osemenjavati nazimice, posebno ne u prvom ili drugom pubertetskom estrusu, zbog malih dimenzija njihovih reproduktivnih organa (posebno cerviks, telo i rogovi uterusa). Naime, depozicijom intrauterinog katetara, esto dolazi do ozleda ovih organ i postinseminacionih krvavljenja. Nije mogue intrauterino osemenjavati ni odrasle krmae, koje su, prethodno, imale teak poroaj, sa povredama (priraslicama) na unutranjim polnim organima. Takve promene mogu onemoguiti prolaz katetera, ili kateter moe izazvati njihovu ponovnu povredu. To moe imati za posledicu postinseminaciono krvavljenje i dalje komplikacije. Primenom nesterilisanih katetera, vri su unoenje infektivnih agenasa u dublje partije materice. Potrebna je primena skupljih katetra, posebno dizajniranih za intrauterinu inseminaciju, kao i dodatna edukacija strunjaka.Iako primena intrauterine inseminacije moe imati znaajnih pozitivnih efekata u proizvodnji svinja, potrebna su dalja eksperimentalna istraivanja u vezi sa:(a)fiziologijom transporta i preivljavanja spermatozoida i enskom polnom traktu,(b)odreivanjem minimalnog broja spermatozoida u inseminacionoj dozi,(c)formulisanjem optimalnog dizajna intrauterinih katetera i(d)optimalne dubine depozicije sperme u rogove uterusa,za postizanje maksimalnog fertiliteta osemenjenih krmaa.Dubljom depozicijom sperme znaajno se smanjujevolumen sperme i broj spermatozoida u doziA - Intracervikalno 2 - 5X109/80 - 100 ml,B - Plitko intrauterino 0,5 - 1X109/20 - 50 mlC - Duboko intrauterino 1 - 5X108/10 - 20 mlD - Hirurki u vrh roga materice 1 - 5X106/0,5 - 2 ml