t rŽiŠte rada

prof. dr Jovo Jednak 1

TRŽIŠTE RADA

PREDAVANJE 13

Prof. dr Jovo Jednak


TRŽIŠTE RADA

Da li ste se zapitali zašto jedan prosečni diplomirani stručnjak zarađuje oko 300 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo 150 do 400 evra.


Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje

Slično krivama tražnje, za finalnim dobrima i uslugama, koje su rezultat proizvodnog procesa, krive tražnje sa inputima proizvodnje su opadajuće.

Za razliku od tražnje za dobrima i uslugama, tržanja za inputima proizvodnje je izvedena tražnja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog preduzeća i

troškova inputa. Na primer, Majkrosoftova tražnja za programima je

izvedena tražnja, koja zavisi ne samo od plata preduzeća, već i od količine softwera koji Majkrosoft planira prodati.



1. Neoklasična ekonomska teorija raspodelu svodi na teoriju razmene, odnosno granične produktivnosti inputa proizvodnje

Kriva tražnje za pojedinim inputima određena je njihovom graničnom proizvodnjom

Drugim rečima, svaki input proizvodnje učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, pa svakom inputu pripada i odgovarajući dohodak: radu najamnina, kapitalu profit, a zemljištu renta. Pri tome: najamnina je jednaka graničnom proizvodu rada;

profit graničnom proizvodu kapitala, a renta graničnom proizvodu zemlje



U uslovima potpune konkurencije kod tržišta inputa, granični prihod od prodaje dodatne jedinice autputa (MRP),

jednak je produktu cene (P) tog proizvoda i njegovog graničnog proizvoda (MP), odnosno:

MRP = P x MP



granični proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica (plata, zarada),

granični proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemljišta = renta i

granični proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profit.



Angažovanje inputa u proizvodnji teče sve dotle dok je granični proizvod (granični proizvod x cena)

svakog pojedinog inputa proizvodnje veći od njegovog graničnog troška, odnosno od cene određenog inputa proizvodnje.

To znači, da je: a) nadnica = graničnom proizvodu rada; b) renta = graničnom proizvodu zemlje, i c) profit = graničnom proizvodu kapitala.



2. Tražnja za inputima proizvodnje, (kada je samo jedan input promenljiv).

...želimo saznati da li je isplativo zaposliti još jednog dodatnog radnika.

To bi bilo profitabilno samo ako dodatni (granični) auput tog radnika bude veći od njegovog troška.

Dodatni prihod koji ostvaruje dodatna jedinica radne snage naziva se vrednost dodatnog (graničnog) proizvoda rada (MRPL).

Preduzeće bi trebalo zapošljavati dodatnu radnu snagu sve dok je MRPL ekvivalentan platama (nadnicama), w.

Otuda i pitanje, kako se meri MRPL?



To je dodatna količina proizvodnje koja se ostvaruje angažovanjem (dodavanjem) dodatne jedinice rada, pomnožena s dodatnim prihodom od prodaje dodatne jedinice proizvodnje (autputa).

Dodatna količina proizvodnje po jedinici rada (MPL) određena je odnosom ∆Q / ∆L, dok je granični prihod (MR), jednak ∆R / ∆Q. Iz ovoga proističe da je:

MRPL = (MPL) (MR).



Na konkurentnom tržištu autputa preduzeće prodaje svoje proizvode po ceni (P).

Granični prihod od prodaje dodatne jedinice autputa, tada je jednak P, odnosno MR = P.

U ovom slučaju vrednost graničnog proizvoda rada jednaka je graničnom proizvodu rada i ceni proizvoda:

MRPL = (MPL) (P). Grafički se prikazuje.



Grafikon br. 13-1. Vrednost graničnog proizvoda

Na konkurentnom tržištu gde je proizvođač prihvatač cena tražnja kupaca za

inputima zadana je krivom vrednosti graničnog proizvoda. Kriva MRP je

opadajuća, jer granični proizvod rada opada sa povećanjem radnih sati. I u

monopolističkim uslovima, tražnja za inputima je određena krivom MRP, koja je

opadajuća i zbog opadanja graničnog proizvoda rada i zbog opadajućeg

graničnog prihoda.



dokle je god MRPL veće od plate (w), preduzeće bi trebalo zaposliti dodatnu jedinicu radne snage.

Ukoliko je vrednost graničnog proizvoda manja od plate, preduzeće bi trebalo otpustiti zaposlene.

Tek kada je vrednost graničnog proizvoda jednaka plati, odnosno MRPL = w, preduzeće ostvaruje maksimalnu profitabilnost.

Ovaj uslov ilustruje grafikon 13-2 , gde je kriva tražnje za radom (DL) jednaka MRPL.



Grafikon br. 13-2. Zapošljavanje radne snage

na konkurentskom tržištuNa konkurentnom tržištu rada, preduzeće je suočeno sa savršeno elastičnom ponudom rada (SL,), te može zaposliti broj radne

snage (L*) uz platu (w*). Tražnja za radom (DL) određena je i vrednošću graničnog proizvoda rada (MRPL).

Preduzeće maksimizira profit u tački E gde je vrednost graničnog proizvoda rada

jednaka plati.



Grafikon br. 13-3. Primene u ponudi rada – smanjenje plata

U uslovima privređivanja kada je preduzeće suočeno sa ponudom rada S1,

ono smanjuje L1 jedinica rada, uz platu w1. Međutim, kada se plata smanji, i ponuda rada se menja u S2 tako da

preduzeće maksimira profit, kada se niža plata w2 izjednači sa graničnim prihodom

rada, (uz L2 jedinice rada).



Sada možemo zaključiti: uslov maksimiziranja profita, gde je vrednost

graničnog proizvoda rada jednaka plati odnosno MRPL= w, je ekvivalalantan uslov da je granični prihod jednak graničnom trošku, odnosno MR = MC.

Dakle, zapošljavanje radne snage i odabir autputa ud strane preduzeća prati isto pravilo:

inputi i autputi se odabiru tako da je granični prihod (od prodaje autputa) jednak graničnom trošku (od kupnje inputa).

Ovaj princip važi i za konkurantna i nakonkurentna tržišta.



3. Ponuda inputa na konkurentnom tržištu.

Grafikon br. 13-4. Kriva ponude inputa na konkuretntnom tržištuNa konkurentnom tržištu preduzeće može kupiti inputa koliko želi, ali bez uticaja na cenu. Stoga

se suočava sa elastičnom krivom ponude tog inputa. Cena je određena presekom krivih ponude i tražnje inputa. Na panou a, tražena industrijska količina platna jednaka je ponuđenoj količini po ceni

od 10 evra po metru. Na panou b, preduzeće se suočava sa horizontalnom krivom graničnih izdataka (troška) po ceni od 10 evra, po metru platana.



kriva ponude (AE) s kojom se suočava preduzeće, pano b je ustvari kriva prosečnih troškova - izdataka (isto kao što je kriva tražnje sa kojom se suočava preduzeće njegova kriva prosečnih prihoda),

zato što pretstavlja cenu po jedinici koju preduzeće plaća - kupuje dobro.

S druge strane, kriva graničnih izdataka pretstavlja trošak dodatne jedinice koju preduzeće kupuje (kriva graničnih izdataka na tržištu inputa je analogna krivi graničnih prihoda na tržištu autputa).

Kada je tržište konkurentno, krive graničnih i prosečnih izdataka su horizontalne (identične) za konkurentno preduzeće na tržištu autputa.



Preduzeće kupuje inpute proizvodnje sve dok krive vrednosti graničnog proizvoda leži iznad krive graničnog izdatka.

Tako preduzeće može povećati profit kupovinom tog inputa zato što korist dodatne jedinice (MRP) prevazilazi njegove troškove (ME).

Međutim, kada se kriva vrednosti graničnog proizvoda nalazi ispod krive graničnog izdatka, neke jedinice donose manje koristi nego što je trošak.

Prema tome, maksimiranje profita zahteva da vrednost graničnog proizvoda bude jednaka graničnom trošku,

odnosno: ME = MRP.


Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak

U oglasima mnogih novina možete pročitati različite oglase

dva oglasa dale dve različite osobe, različitih sklonosti, jasno odražavaju želju i spremnost da rade

Oni su jednostavno spremni da rade i to je njihova „ponuda rada”.



Ponuda predstavlja broj sati koje stanovništvo (domaćinstva) želi da radi na poslovnim aktivnostima koje donose zaradu (platu, najamninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, na poljoprivrednim parcelama, u trgovini, državnoj administraciji ili novim neprofitnim ustanovama.

Glavne odrednice ponude rada su (1) brojnost stanovništva i (2) način na koji oni provode svoje vreme



1. Stanovništvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovništva određena je natalitetom, mortalitetom i imigracijom.

2. Način na koji stanovništvo provodi raspoloživo vreme možemo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. svaki pojedinac treba da odluči koliko će da radi, a

koliko će vremena posvetiti dokolici i razonodi, odnosno koliko će ponuditi radnih časova preduzeću, a koliko će sati posvetiti dokolici i razonodi.



3. Dohodak naspram dokolici (slobodnom vremenu).

Realna plata predstavlja odnos nominalne plate, podeljene sa cenama roba i usluga w / P, što pokazuje realnu kupovnu moć.



Slika br. 13-1. Ponuda radaKoličina neke robe i usluga koje se

nude na prodaju stalno raste sa rastom njihove cene. Ponuda rada

reaguje na isti način. Pri plati (zaradi) w1 količina rada je q1,

tačka A. Pri većoj plati (zaradi), w2, radnici su spremniji da rade

veći broj sati u nedelji, tj. da ponude veću količinu rada, q2. No, može doći i do smanjenja ponude

rada, iznad tačke C, kada pojedinci izaberu više dokolice,

a manje rada.



4. Tržišna ponuda rada Kod ponude rada takođe postoji: (1) individualna i

(2) tržišna kriva ponude rada. Tržišna kriva ponude rada nastaje sabiranjem svih pojedinačnih ponuda rada.

Ponuda rada na tržištu se odnosi na sve sate koje su ljudi spremni da provedu radeći za različite plate. I to se takođe kreće naviše.

Kako rastu plate, ne samo da su već angažovani radnici spremni da rade duže, nego se i novi radnici pojavljuju na tržištu rada.



Tržišna ponuda rada je ukupna količina rada koju su radnici spremni i u stanju da ponude za različite plate, odnosno zarade u datom vremenskom periodu, ceteris paribus


Tražnja za radom – izvedena tražnja

1. Tražnja za radom je količina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno, zaradama, u datom periodu.

2. Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje, rekli smo zavise od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za

proizvodima tog rada.



Slika br. 13-2. Tražnja za radom

Što je veća plata (zarada) manja je količina potrebnog rada (ceteris paribus). Pri plati

(zaradi), w1 potreban je rad L1. Ako plata (zarada) pada do w2,

traži se veća količina rada L2. Kriva tražnje za radom sledi

zakon opadajuće tražnje.



3. Plata ili zarada. količina rada koja se traži zavisiće od

cene tog rada, što mi u našem žargonu nazivamo platom, a drugi to poistovećuju sa zaradom.


Granični fizički proizvod, granični prihod, proizvoda i granična produktivnost rada

1. Granični fizički proizvod. Vrednost radnika za njegovu firmu meri se

njegovim graničnim fizičkim proizvodom, a to je promena ukupnog učinka u odnosu

na promenu količine inputa, odnosno koji se javlja kada se primi sledeći radnik.

U većini slučajeva granični fizički proizvod opada sa angažovanjem više radnika.

granični fizički proizvod (MPP) = promena ukupnog učinka / promena količine rada.



2. Granični prihod proizvoda Novčana vrednost ukupnog doprinosa

učinku zove se granični prihod proizvoda, a to je promena u ukupnom prihodu koja se javlja kada se angažuje dodatna jedinica rada. To je, u stvari, promena ukupnog prihoda uz dodatnu jedinicu rada, odnosno:

granični prihod proizvoda (MRP) = promena ukupnog prihoda / promena količine rada.



3. Zakon smanjenja prihoda i granična produktivnost rada. Kritični koncept ovde je granična produktivnost rada. To znači: a) ako je marginalna produktivnost veća od plate (cene

rada), preduzetniku novouposleni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik zaposliti;

b) ako je marginalna produktivnost manja od plate, tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli nekog novog radnika, jer bi imao veće troškove od prihoda, čime bi smanjio profit, pa nema zapošljavanja.



Dakle, pravilo o zapošljavanju radnika glasi: preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova marginalna produktivnost veća od njihovih plata.

Poslednji zaposleni radnik ima platu koja je jednaka marginalnoj produktivnosti rada.

Sa njegovim zaposlenjem privatni preduzetnik niti povećava svoj profit niti ga smanjuje.

To je granična linija zaposlenosti.



Slika br. 13-3. Tražnja za radom je predodređena graničnom produktivnošću

radaVertikalni odsečci predstavljaju dodatni

proizvod prvom, drugom... jedinicom rada. Pri plati od 60 evra, preduzetnik će zaposliti L

radnika, od 0 do 10 (10 radnika x 6 evra = 60 evra.


Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i prihoda

1. Smanjenje graničnog fizičkog proizovda.

Slika br. 13-4. Smanjenje graničnogfizičkog proizvoda

Granični fizički proizvod rada je povećanje ukupne proizvodnje do koje dolazi kada se angažuje jedan

dodatni radnik. Granični fizički proizvod ima tendenciju pada kada se angažuju dodatni radnici. Ovaj pad se javlja zato što svaki sledeći radnik ima

manje povoljne uslove za rad.

.



Broj berača (po satu)

Ukupan učinak pri branju

(gajbe po satu)

Granični fizički proizvod

(gajbe po satu) A 1 (student) 5 5 B 2 (studenta) 10 5 C 3 14 4 D 4 17 3 E 5 19 2 F 6 20 1 G 7 20 0 H 8 18 -2 I 9 15

-3

Tabela br. 13-1. Međuodnos berača malina, ukupnog autputa i graničnog

fizičkog proizvoda

Sa povećanim brojem berača, povećava se ukupni autput, dostiže maksimum i počinje opadati, dok se granični proizvod posle angažovanja

drugog berača neprekidno smanjuje.



Broj berača

(po satu)

Ukupni učinak proizvodnje

malina (gajbe po satu)

x

Ukupan prihod od proizvodnje

malina (u evrima)

=

Proizvod graničnog prihoda

(u evrima)

0 0 2 0 10 1 (student) 5 2 10 10 2 (studenta) 10 2 20 8

3 14 2 28 6 4 17 2 34 4 5 19 2 38 2 6 20 2 40 0 7 20 2 40 -4 8 18 2 36 -6 9 15 2

30

Tabela br. 13-2. Smanjenje graničnog prihoda proizvoda Granični prihod proizvoda je mera promene ukupnog prihoda koji se javlja kada se angažuje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama, granični prihod proizvoda jednak je granič-

nom fizičkom proizvodu x cena. Otuda, granični prihod proizvoda opada sa graničnim fizičkim proizvodom.



2. Smanjenje graničnog prihoda proizvoda.

Kako opada granični fizički proizvod, tako se smanjuje i granični prihod proizvoda.

Pad graničnog prihoda proizvoda odražava pad graničnog fizičkog proizvoda.

granični fizički proizvod varijabilnog inputa opada što se više koristi data količina (fiksnih) inputa



Slika br. 13-5. Kriva graničnog prihoda proizvoda je kriva tražnje za radom

Poslodavac je spreman da plati radniku rad do granice njegovog graničnog prihoda proizvoda. U tom slučaju uzgajivač će rado angažovati drugog

radnika, jer granični prihod proizvoda tog radnika (tačka B) premašuje platu – cena rada (6 evra).

Peti radnik neće biti angažovan po toj plati, jer je granični prihod proizvoda tog radnika (tačka D)

manji od 6 evra. Kriva graničnog prihoda proizvoda je

kriva tražnje za radom.


Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu

1. Ravnotežna plata – cena rada. Presek krive ponude i tražnje

predodređuje ravnotežnu platu. Ravnotežna plata (cena rada), je plata pri

kojoj je količina ponuđenog rada u datom periodu jednaka količini tražnog rada.



Slika br. 13-6. Ravnoteža na tržištu rada – konkurentsko

tržište

Presek tržišne ponude i tražnje određuje ravnotežnu platu na

konkurentskom tržištu rada. Sve firme iz te oblasti mogu

angažovati onoliko radnika koliko žele po toj ravnotežnoj plati.

Slično tome, svako ko je spreman i sposoban da radi za platu we

može da nađe posao.



2. Ravnotežna zaposlenost.

Grafikon br. 13-5. Ravnoteža na tržištu rada

– monopolističko tržište

Kada proizvođač ima monopolsku moć, “granična

vrednost” radnika, VM veća je od plate wM . Zbog toga se

zaposli premali broj radnika. Tačka E određuje količinu rada

koju preduzeće unajmljuje i iznos plate koji pripada

(plaća se) radnicima.



3. Promena učinka na tržištu. a) Promene vezene za produktivnost

Ako produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali ne na uštrb zaposlenosti.

Povećana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime veće plate ne žrtvujući poslove, ili da se može povećati zaposlenost bez smanjenja plata. Oduvek je povećana produktivnost bila najvažniji izvor za rast plata i životnog standarda.



b) Promena cene.

Slika br. 13-7. Povećanje produktivnosti rada

Odluka o plati i zaposlenosti zavisi od graničnog prihoda proizvoda. Ako se poveća

produktivnost, kriva tražnje za radom se pomera naviše (od D1 do D2), podižući

vrednost MRP svih radnika. Uzgajivač sada može da podigne plate (tačka w) ili da

angažuje više radnika (tačka E’).


Minimalne plate, minimalna cena rada i nepoželjni efekti tražnje i ponude rada

1. Minimalne plate i minimalna cena rada. Kolektivne ugovore za minimalne plate za

odgovarajuću kategoriju rada. Preduzetnici i poslodavne strukture ne bi smeli isplaćivati plate ispod definisanog minimuma. Ako preduzeće ne bi moglo da isplati minimalne plate zbog teškoća u poslovanju, onda sledi smanjenje broja zaposlenih radnika, sanacija ili stečaj.

Minimalne plate se definišu kolektivnim ugovorima



Slika br. 13-8. Efekti minimalne plate

Minimalna plata povećava količinu ponuđenog rada, ali smanjuje tražnju za radom. Neki radnici (qa) na kraju

dobiju veću platu, ali drugi su (qb-qa) i dalje

nezaposleni ili gube posao.



Za našu analizu najbitniji je svakako odnos: a) cena rada i b) mogućnost povećanja zaposlenosti.

Naime, previsoka cena rada izaziva pad za poslenosti (prva alternativa), ili se odlučiti za nižu cenu rada radi zadržavanja ili povećanja broja zaposlenih (druga alternativa).



2. Neželjeni efekti tražnje rada. 3. Neželjni efekti ponude

Minimalna plata ⇒ smanjuje količinu traženog rada ⇒povećava ponudu rada ⇒stvara nezaposlenost.



Grafikon br. 13-6. Nedostatak

visoko – obrazovanog kadra

u Srpskoj vojsci

Kada osoblje u vojsci prima platu w*, tržište

rada je u ravnoteži. No, kada je plata ispod w*,

na nivou w0, pojavljuje se nedostatak osoblja (od

taćke A do B), s obzirom da je tražnja veća od ponude.


Uticaj radničkih sindikata na tržišno određivanje plata

1. Uticaj sindikata na ravnotežnu platu. Radnička udruženja (sindikati) su još jedna

snaga koja pokušava da ukine ravnotežnu platu.

Radnici u određenoj industriji mogu da odluče da preduzmu kolektivnu akciju da im se poveća plata. Da bi to ostvarili, oni obrazuju udruženje i kolektivno pregovaraju sa poslodavcima i vladom.



Slika br. 13-9. Uticaj sindikata na efektivne plate

Da nema udruženja (sindikata), prosečna plata bi bila na nivou we. Ukoliko bi udruženja preuzela kontrolu na tržištu, ona bi tražila povećanje plata do wu. Veća plata smanjuje zaposlenost sa nivoa L1 na L2. Radnici sa

organizovanog (udruženog) tržišta tražiće posao na tržištu neudruženog (neorganizovanog) rada. Tako će se kriva ponude pomeriti udesno. Rezultat bi bio smanjenje plata (na nivou wn) na tržištu organizovanog rada. Plate

na tržištu organizovanog rada postaće veće nego na tržištu neudruženog rada.



Dosadašnje iskustvo nas uči da postoje znatne razlike u visini nadnica (plata). Ove razlike postoje zbog mnogih činilaca. Ovom prilikom ističemo sledeće: (1) kompenzirajući dohoci; (2) razlike u kvalitetu rada; (3) jedinstveni pojedinci za određeni rad sa

elementima rente; (4) segmentacija tržišta rada.



(a) Kompenzirajući dohodak je posledica razlika u kvalitetu rada. U deficitarnim zanimanjima potrebno je povećati plate da bi se privukli kadrovi.

(b) Razlika u kvalitetu rada je posledica razlika kod ljudi koji su mentalno i telesno sposobni, izuzetno vaspitani i obrazovani, sa velikim iskustvom



(c) Elementi rente u platama posebnih pojedinaca. Jedan mali broj ljudi uživa slavu širom sveta. Njihove plate su astronomske, u milionima deviznih sredstava, kao što su, na primer, poznati fudbaleri, košarkaši, ragbisti, predsednici kompanija, šefovi država, teniseri, pevači, političari itd


Kolektivno pregovaranje sindikata, poslodavaca i vlade i štrajk

1. Kolektivno pregovaranje sindikata, poslodavaca i vlade.

Plate (nadnice) i ostale beneficije sindikaliziranih radnika određene su kolektivnim ugovorima. Postoje tri vrste kolektivnih ugovora: (1) opšti kolektivni ugovori, (2) posebni kolektivni ugovori, (3) pojedinačni kolektivni ugovor.


Kolektivno pregovaranje sindikata, poslodavaca i vlade i štrajk

(1) Opšti kolektivni ugovor utvrđuje prava i obaveze iz radnog odnosa svih radnika zaposlenih u društvenoj, državnoj, mešovitoj, privatnoj i drugim oblicima vlasništva.

(2) Posebnim kolektivnim ugovorom se utvrđuju prava i obaveze iz radnog odnosa u pojednim oblastima i oni se odnose na radnike i poslodavce samo u tim oblastima.

(3) Pojedinačni kolektivni ugovor predstavlja ugovor koji zaključuje svaki pojedinac sa preduzetnikom, odnosno poslodavcem.

t rŽiŠte rada

Documents