TAJNE PIRAMIDA I PROKLETSTVO FARAONA

KO JE TO IZGRADIO I ZATO?

Tema video priloga su velike tajne egipatskih piramida i Sfinge. Ponuda Video sadraja se menja svakih 15 sekundi.

Molimo, saekajte uitavanje ...

CENTAR SVETA

Nema oveka koji nije oduevljen veliinom i misterioznou egipaskih piramida. One impresioniraju prosenog oveka svojom starou, grandioznou, tajanstvenom svrhom i brojem.

Jesu li drevne civilizacije bile puno naprednije nego to smo ih procenili?Egipatske piramide, najtajanstvenije graevine na svetu iziskuju puno pitanja i jo vie odgovora... Posmatrati velike piramide kao grobnice

vie je nego pogreno iz jednostavnog razloga to u njima nisu nikada pronaena tela, ve se takvo miljenje oformilo na osnovu senzacionalistikih novinskih lanaka iz vremena kada su Sir William Flanders Petrie, Richard William Howard-Vyse i drugi istraivai istraivali egipatske arheoloke lokalitete, pa su grobnice u Dolini kraljeva poistovetile s Gizom i piramidama, premda ta dva lokaliteta deli 500 kilometara pustinje. Jedina bliska piramida gde su pronaene mumije je mala stepenasta Zoserova piramida, a i te su mumije donete 2.500 godina nakon njene gradnje.

Plato Gize se nalazi u centru masa svih kontinenata na Zemlji kada se oni konformno preslikaju na povrinu, i da meridijan koji prelazi preko platoa ima najvei udo kopnenih povrina u poreenju sa svim drugim geografskim duinama. Visina Velike piramide jednaka je prosenoj nadmorskoj visini kopna na Zemlji i iznosi 1/43200 Zemljinog polarnog radijusa, a u istom omeru je i duina stranice baze prema opsegu Zemlje, te da je zakrivljenost stranica piramida jednaka zakrivljnosti Zemlje. Tako dolazimo do zakljuka kako su piramide bile u odnosu sa Zemljom i njenim vibracijama te da je plato Gize i njezina okolina pomno odabrana za izgradnju tih kolosalnih graevina. Istraivanja Cristophera Dunna pokazala su da je Velika piramida bila drevna, vrlo precizna maina za pretvaranje Zemljinih seizmikih vibracija u druge upotrebljive i primenjive vrste energije. Velike piramide koristile su tehnologiju koja koristi vodu po principima koje su u novije vreme ponovno otkrili austrijski pronalazai Viktor Schauberger i Johann Grander. Posmatrajui plivanje pastrva Viktor Schauberger je zakljuio kako voda, ukoliko nije obasjana suncem, ukoliko je na temperaturi od 4 stepena Celzijusa - anomalna taka vode i ukoliko se giba na nain koji on naziva vrtlono ciklonidalno spiralno gibanje moe osobaati energiju i izazvati brojne efekte poput elektrinog nabijanja materije u blizini vodenog toka, stvaranja vibracija i svetlosnih efekata, te stvaranja pritiska koji se moe iskoristiti za pogon turbina.

Da Velike piramide nikada nisu bile graene kao grobnice moe se zakljuiti i iz tvrdnji Stephena S. Mehlera kako su drevni Egipani, koje on oslovljava pravilno Kemiani (od 'KMT', to danas znai Crna zemlja, zbog plodnih crnih naplavina reke Nil, kako je glasio ispravan naziv

onoga ta danas smatramo Egiptom), Velike piramide nazvali PR.NTR (Per NEther) to znai 'Kua Nethera', ili 'Kua prirodnih zakona'. I premda egiptolozi danas smatraju Nethere Bogovima, treba rei da Kemiani uopte nisu imali bogove u onom smislu kako ih danas mi doivljavamo, ve im je taj izraz oznaavao ili via bia koja su im donela nauku, kulturu, naprednu poljoprivredu i arhitekturu, ili pak personificirane prirodne zakone koji upravljaju kreacijom. S druge strane, grobnice su nazivane Per Ka - 'Kua fizike projekcije', to jest, mesto fizikog pokapanja fizikog tela Khat i u prvo vreme to su bile nastambe s nadgrobnim kamenom, a tek kasnije su ih podizali kao male stepenaste piramide.Hramovi su bili nazivani Per Ba - 'Kua Duha' i u njima su ljudi doivljavali promenjena stanja svesti i stapanje sa bogovima. Drevni Kemiani su znali tu tehnologiju vode, a tehnologiju koja koristi te zakonitosti nazvali su Asgar Nefer ('Asgat' je stara re koja oznaava vodu, a'Nefer' je 'sklad' ili 'harmonija'). Ta tehnologija ne samo da je primenjivana u Egiptu ve, prema Zechariji Sitchinu, postoje vidljivi dokazi da su i junoamerike piramide zavisile o vodi koja koja se podzemnim kanalima dovodila iz oblinjih reka i njihovih podzemnih tokova. Egipani su te dve vrste vode nazivali 'Meseevom vodom' i 'Sunevom vodom'. Njihovim meanjima u jajolikim posudama koje ih navode na vrtloenje ne samo energija ve se implozijskom tehnologijom, slinom onoj koju je otkrio Schauberger, moe izvesti svojevrsna piroliza i tako voda rastaviti na gasove: vodonik i kiseonik. Odakle voda u piramidi, ili jo bolje, odakle dve vrste vode u piramidama? Postoji li trag akvadukata koji su dopremali vodu u podzemne prostorije velikih piramida i odakle je stizala voda? Odgovor na ta pitanja je fascinantan: ne samo da postoje vrlo ouvani podzemni kanali koji su dan-danas puni vode te tragovi akvadukata, ve i tragovi jezera koje je nekad postojalo pored piramida, pa ak i zid koji je stvarao vetaki bazen oko velike piramide. Paljivi posmatra moe primetiti i nekadanje dokove za pristajanje brodova, pa i sam 43-metarski brod od cedovina koji je pronaen 1954. godine u posebnoj odaji u stenama ispod povrine tla uz junu stranu Velike piramide, a smatra se Brodom Sunca koji je vozio faraona na

poslednje putovanje pre nego to je poloen u grobnicu. Tuneli ispod platoa Gize proteu se i po 50 kilometara udaljenosti, nisu istraeni, ali su vidljivi svakom turistu koji na njih obrati panju. Tako se iz Sfinge nalazi tzv.

Reiserov tunel koji see 300 metara u podzemlje, zavravajui u vodi. Arapski pisac Abu Zeyd el Balkhy na osnovu astronomskih odrednica smeta nastanak Velike piramide u vreme pre 73.000 godina !

TAJANSTVENA DREVNA TEHNOLOGIJA

Uzimajui u obzir sve pretpostavke, jo uvek se ne nudi odgovor ta su bile piramide, kako su radila i zato su uopte sagraene. Piramide su plod vrlo napredne tehnologije, te je preciznost graevinskih radova tolika da se s njom ni dananja tehnologija ne moe nositi. Kamenje je rezano i obraeno sa srednjom preciznou od 0,25mm, a pogreka od ravnelinije du itavog silaznog hodnika koji vodi do podzemne odaje iznosi svega 6mm, to je daleko bolje od dananje tehnologije graenja modernih nebodera. Dananjoj industriji kamena u saveznoj dravi Indijani u SAD-u trebalo bi 27 godina uz 100% proizvodnih kapaciteta samo da izree i transportuje koliinu kamena potrebnu za izgradnju Velike piramide. Pretpostavlja se da je toliko i trajala gradnja piramida. I na kraju, rupe izbuene metodom trepanacije u granitnom 'sarkofagu', koji se nalazi u kraljevoj odaji, pokazuju da je cevasta burgija ulazila u materijal 500 puta dublje po jednom okretaju nego to bi danas mogla moderna dijamantska burgija. Jedini nain da se to postigne bilo bi upotrebom ultrazvunih vibracija na nekih 19 do 25 kHz, pri emu kvarc u granitu usled rezonancije gubi tvrdou i omoguava burgiji ulazak. Ukratko, tehnlogija mikroprocesora u vreme kada, barem prema tvrdnji arheologa nije bilo ni toka, a orue je bilo primitivno, bazirano na drvenim i bakrenim klinovima. Tehnologija je postojala, znanje je oito bilo na zavidnom nivou, i drevna kemitska civilizacija je sagradila neverovatno precizne graevine. Takva preciznost i tehnoloka ingenioznost zaista nije potrebna za megalomanske mastabe, to jest grobnice, pa se postavlja pitanje to je to to danas vidimo kao velike piramide, a to su Kemiani nazvali Per Netherima? ... Neki ljudi misle da su piramide sluile za sahranjivanje kraljeva, ali nije tako. Piramide su izvorno proizvodile energiju visoke frekvencije. Pi znai talas visoke frekvencije. Ra je zvuk spirale. Mi znai sakupljanje,

privlaenje. Do oznaava veliku zgradu. Pi-ra-mi-do. Piramida sakuplja snagu svemira. Energija dolazi iz zemlje. Dve treine od vrha piramide i jednu taku od dna nalazi se spremite energije. Odatle se prirodno automatski proizvodi energija kojom se opskrbljuje i potie prirodan rast biljaka i useva.

PROKLETSTVO FARAONA

Misteriozna umiranja i nesree, koje su pratile otvaranje grobnice egipatskog faraona Tutankamona, dale su povoda novinarima i piscima da stvore famu o prokletstvu faraona. Ima li u tome istine? Gotovo svaki putnik po Egiptu , koji obilazi piramide u Gizi ili kraljevske grobove u Luksoru, mora da je uo o tajanstvenom prokletstvu faraona, koje treba da sprei svako ometanje mira u kojem poivaju mumije mrtvih kraljeva starog Egipta. I stvarno, ve su brojni

pljakai grobova, istraivai i arheolozi, nakon to su otvorili na hiljade godina stare grobnice, umrli pod krajnje misterioznimokolnostima. Najpoznatiji je, svakako, sluaj dvojice britanskih istraivaa starina: Hauarda Kartera i lorda Dordza Karnavona, koji su 1922. godine doli do upravo senzacionalnog otkria. U uvenoj Dolini kraljeva, poznatoj po brojnim kraljevskim grobnicama, u blizini staroegipatskog glavnog grada Tebe, Karter je pronaao jos zapeaeni ulaz u grobnicu legendarnog faraona Tutenkamona, koji je egipatskom imperijom vladao prije vie od tri hiljade godina, u vremenu

izmeu 1336-1327. godine pre nae ere. O svom senzacionalnom otkriu sa oduevljenjem je javio svojoj meceni, lordu Karnavonu, koji je organizirao i finansirao ekspediciju. Dobivi radosnu vest, lord Karnavon se uputio u Egipat i uskoro je stigao na mesto dogaanja. Za dvojicu engleskih istraivaa i arheologa pronalazak neotvorene faraonske grobnice bio je veliki uspeh u koji gotovo da nisu mogli poverovati. Meutim, meu egipatskim radnicima i pomagaima, koji su ve ranije sluali o misterioznom prokletstvu faraona, nije bilo posebnog oduevljenja. Zbog toga su oni na otvaranje grobnice gledali sa izvesnim strahom. Opijeni neverovatnim uspehom, engleski istraivai nisu mnogo brinuli o tome. Sve te prie o prokletstvima, oni su doivljavali kao egipatska praznoverja i nisu im pridavali nikakav znaaj. Zbog toga su,

odmah po dolasku lorda Karnavona iz Londona, odluili da otvore teka spoljnja vrata kraljevske grobnice. Posao nije iao nikako lako, pogotovo to je otvaranje grobnice i prodiranje u podzemne prostore, pratio niz razlicitih nesrea. Tako se dogodilo da je prolo i nekoliko meseci dok se, najzad, 26. novembra, Karter i Karnavon nisu nali na eljenom cilju - u samoj sredinjoj prostoriji grobnice uvenog faraona Tutenkamona. Ono to su nali duboko ispod zemlje, u poslednjem faraonovom poivalitu, bila je basnoslovna nagrada za sve njihove rizike i napore: grobnica je bila netaknuta i ne samo da je sarkofag sa mumijom uvenog faraona bio neoteen, nego je i ogromno blago - zlato, drago kamenje i dragoceni umetniki predmeti od neprocenjive vredenosti bilo netaknuto!

ZAGONETNA UMIRANJA

No, radovanje lanova ekspedicije, na alost, nije bilo dugog veka. Iskopavanja su bila jo u punom jeku kad se lord Karnavon iznenada teko razbolio i - nekoliko meseci kasnije umro. Lordova smrt se u poetku objanjavala njegovim naetim zdravljem i velikim naporima koje je imao poslednjih meseci. Meutim, kada je zatim od iste

zagonetne bolesti umro i prvi asistent engleskog arheologa, a ondajedan po jedan i gotovo svi radnici - metani, koji su zajedno sa engleskim istraivaima meu prvima uli u drevnu grobnicu - za mnoge je to bila potvrda da se obistinilo mrano prokletstvo faraona! Naravno, misteriozna umiranja i nesree, dale su povoda ondanjim novinarima i

piscima da se raspiu i da stvore svojevrsnu famu o smrtonosnom osvetnikom pohodu faraonovog duha i prokletstvu koje su sa sobom iz Doline kraljeva poneli u Europu svi oni koji su se drznuli da uznemire hiljadugodinji mir Tutankamona. Tek u novije vreme naunicima je polo za rukom da uu u trag zagonetnoj smrti iz faraonske grobnice. Bakteriolozi su, naime, na mumiji Tutenkamona otkrili spore mikroskopski malih gljivica. Ti su se avetinjski mikrobi razvili tokom hiljada godina u hermetikim grobnim komorama, a istraivai su ih onda u velikim koliinama uskovitlali i udisali. Kako se pokazalo u komplikovanim eksperimentima, gljivine su spore nalazile utoite u pluima lanova uvene arheoloke

ekspedicije gde su postepeno izluivale smrtonosne otrove i ubijale ih. Ali, nisu svi iz Karterove i Karnavonove ekspedicije umrli od zagonetne bolesti. Neki su zavrili u saobraajnim udesima ili su sami digli ruku na sopstveni ivot. Kako sve to objasniti?! I jo neto, malo je verovatno da su faraoni u svoja poslednja poivalita svesno ostavljali ovu mikroskopsku ublaku zamku. Konano, postavlja se kljuno pitanje: kako su uopte mogli znati neto o postojanju ovih siunih izazivaa bolesti? Nisu, naravno. O njihovim neobinim karakteristikama i njihovom izluivanju smrtonosnih otrova bakteriolozi su neto vie saznali tek zahvaljujui najmodernijoj medicinskoj tehnici!

TAJNA SFINGE

Velika sfinga straari u egipatskoj pustinji, oko deset kilometara daleko od Kaira, i uva tri velike piramide u Gizi. Ovo je udovite nainjeno od kamena, ss glavom oveka i telom lava koji leti s napred pruenim sapama.Telo je samo grubo izvajano, dok je glava detaljno obraena. Oi su

tajanstvene, i imaju pogled koji jos niko nije umeo da objasni. Gledaju preko pustinje sa nekomtajanstvenom nadmonou. Figura je visoka preko 20 metara, a duga 63 metra. Veruje se da je sfinga stara najmanje 5.000 godina! Zato je sagraena ? Jedino tumaenje nalazimo u maloj kapeli, koja se nalazi izmedu apa udovita. U njoj

su zapisi koje su to ostavila dva drevna egipatska kralja. Oni objanjavaju da sfinga predstavlja jedan od oblika boga sunca Harmakisa, i da je njen zadatak da groblje oko piramida odbrani od svakog zla. Osim velike sfinge iz Gize, u Egiptu ima jo sfinga. Njihove glave predstavljaju likove kraljeva. U svetim egipatskim spisima re 'sfinga' znai 'gospodar'. U primitivnim religijama verovalo se da kralj poseduje snagu i lukavstvo razlicitih ivotinja. Tu mo je sticao stavljajui na glavu njihove koe. Zato su Egipani predstavljali svoje kraljeve i bogove kao poluivotinje-poluljude. Sfinga je iz Egipta prela i u druge civilizacije, u Asiriju i Grku. U tim zemljama sfinge su bile predstavljene s krilima. U Asiriji su to obino bili mukarci, a u Grkoj su imale glavu ene. Grci su imali jednu legendu o Sfingi. Sfinga je ivela na jednoj steni i

ubijala je svakog putnika koji bi proao a nije umeo da rei zagonetku koju bi mu ona postavila: 'ta ide ujutru na etiri noge, u podne na dve, a uvee na tri?' Edip joj je odgovorio da je to ovek, jer kao dete puzi na sve etiri, kao odrastao ide na dve noge, a kao starac hoda pomaui se tapom. To je bio pravi odgovor, pa se Sfinga u besu bacila sa stene i umrla.

TAJNI PROLAZI

U svojoj poznatoj studiji o misterijama , posebno onim Egipana, Kaldejaca i Asiraca, Iamblichus, Sirijski predstavnik Aleksandrijske kole mistinih i filozofskih uenja zabeleio je informacije o prolazu do velike piramide koji vodi kroz telo Sfinge : 'Tragove tog ulaza koji je danas zatrpan peskom i otpacima , jo uvek se moe primetiti meu prednjim nogama kleeeg kolosa. Nekada je bio zatvorenbronzanim vratima, iju su tajnu bravu znali koristiti samo magiari. uvalo ju je potovanje i neka vrsta verskog straha odravala je njenu neoskrvljenost bolje nego to bi to mogli naoruani uvari. U utrobi Sfinge izdubljene su galerije to vode do podzemnog dela Velike piramide. Te su galerije bile tako veto isprepletene na svom putu do piramide da se svako ko bi prolazom krenuo bez vodia postupno i neizbeno vraao na poetnu taku.' Koliko ima istine u svemu tome za sada se tano nezna, ali poslednjih godina su neke stvari oko Egipatskih piramida poele izlaziti sve vie na svetlo dana . Po nekim tvrdnjama Sfinga je stara vie od 50.000 godina a ako je to tano, koliko su onda tek stari ti podzemni gradovi i jo neke fascinantne stvari koje su tamo pronaene.

EGIPATSKA MITOLOGIJA

Kao veina antikih drava i Egipani su bili mnogoboci. U Starom Egiptu svetenici su bili najmudriji i najueniji i bili su u faraonovoj slubi. I za same faraone mislilo se da su bogovi koji su sili sa neba da bi vladali ljudima.

RA - Ra je bilo glavno boanstvo u regiliji Starog Egipta. Ra je uglavnom identifikovan kao Sunce, a sredite njegovog kulta je bio Heliopolis, to na grkom znai "grad Sunca". Tokom kasnijeg perioda staroegipatske istorije, Ra je bio obuhvaen u bogu Horusu, kao Ra-Horakti. Ra je gospodario nebom, zemljom i podzemnim svetom, a takoe je bio povezivan sa sokolom.

GEB - Geb (ili Keb, Seb), zemlja, bio je po optem miljenju sin ua i Tefnut, a sa svojom sestrom bliznakinjom Nut inio je drugi boanski par. No katkada se govorilo da je otac Raa, sunca, i Tota, meseca, te su ga zvali otac bogova. Pre stvaranja sadanjeg sveta Geb je bio vrsto zagrljen s Nut. To se Rau nije svialopa je naloio uu da ih razdvoji. Kad su se odvojili, stvoreni su prostor i svetlo. Geb je bio zemlja, a njegovo telo, koje su prikazivali kako lei ispod Nut, poduprlo se na laktove savivi kolena pa je na povrini zemlje stvorilo gore i doline. Zelene mrlje ili biljke to se u papirusima vide na njegovu telu simboliki su prikazivale njegov vid boga raslinja. Geba su katkada prikazivali kao gusku, Veliku gakuu, ili sa guskom na glavi jer se govorilo da u tom obliku nosi jaja iz kojih se izlee sunce kao ptica Bennu. U drugo doba prikazivali su ga kao Nutina bika. Geb i Nut bili su roditelji Ozirisa i Izide, Seta i Neftis. Ponekad se govorilo da Ra ili Atum neposredno uruuju Gebu presto zemlje imenujui Nut za kraljicu neba. No uopteno se mislilo da je Geb bio trei boanski kralj poto je istisnuo svojega oca ua. Oluje i tama, koje su dole nakon toga kako je Geb preoteo presto i silovao svoju majku, trajale su devet dana, ali se tada razvedrilo, a Geb je bio priznat za kralja. Ipak je trpio zbog nezakonitog prisvajanja. Nakon sedamdeset i pet dana krenuo je na put da poseti razliite delove svoga kraljevstva, a na istoku je uo za veliku hrabrost svojega oca i kako je u ojaao stavivi na glavu zmiju ureus. Geb je odluio da i na svoju glavu stavi zmiju te je posegnuo da otvori krinju u kojoj je bila zmija, ali je zmija odmah izdahnula smrtonosan otrov; to je ubilo sve Gebove pratioce, a Geb je bio opeen te ga je muila vruica. Nikakav lek nije ga mogao izleiti, pa su mu bogovi savetovali da se obrati na Raov aart. Aart u kamenom kovegu stavljen je na Gebovu glavu, a temperatura je popustila. Nekoliko godina kasnije, kad su aart oprali u svetom jezeru blizu Het Nebesa, pretvorio se u krokodila Sebeka i hitro skliznuo u vodu. Geb je sada eleo da vlada po boanskom poretku koji su uspostavili njegovi prethodnici te je ispitivao svoje savetnike o gradnji hramova, o

ustanovljivanju noma i naselja, o izgradnji gradova i zidova i o radovima navodnjavanja to ih je izvrio njegov otac. Kad je nauio sve pojedinosti, Geb je izjavio da e ispraviti pustoenja do kojih je dolo za prolih godina vladanja njegova oca ba kao to je u to nastojao u korist svoga oca Atuma. To je i uinio izgradivi jo vie gradova i uspostavljajui red i blagostanje. Kad je ivio 1773 godine, Geb je odluio da se povue s poloaja u korist Horusa i Seta. Meutim, zbog Setovog negodovanja - jer je eleo da batini celu kraljevinu - dolo je do dugotrajne svae. Geb je preuzeo Totovo mesto kao glasnik i sudija u Raovu kraljevstvu. Katkad se govorilo da je Geb, a ne Ra, kao sudija koji je predsedavao raspravi o reenju spora izmeu Horusa i Seta dodelio presto Horusu. To je bila prva rasprava nakon to je Geb uzaao na nebo. Geb je bio i lan Raove posade u sunevom amcu. Na uspomenu Gebova vetog vladanja na zemlji kraljevski presto bilo je poznato kao Gebov presto.

OZIRIS - Oziris je bio staroegipatski bog podzemlja. Ozirisa je ubio bog Set, kojije rastrgao njegov le i razbacao delove po celom Egiptu. Boginja Izida, Ozirisova ena, i njegova sestra Neftis pronale su delove i dale Ozirisu novi ivot, pa je on postao vladar podzemlja. Izida i Oziris su onda zaeli Horusa. U egipatskom konceptu boanskog kraljevstva, kralj na samrti je postajao Oziris a novi kralj se identifikuje sa Horusom. Oziris je takoe predstavljao silu koja donosi ivot iz zemlje. Praznici u kojima se oivljavala njegova sudbina slavljeni su svake godine u gradovima irom Egipta.

SET - Set je egipatsko boanstvo koje se razvilo od totemskog praoca jednogegipatskog plemena, kasnije nome, da bi u svetenikoj obradi poelo da personifikuje pustinju i sve u vezi sa njom (vetar, oluje, zegu, suu). On je protivnik Horusa, vlada tamom i zla su njegova dela. U predinastiko doba postaje zatitnik Gornjeg Egipta, pa se borba izmeu Horusa i Seta uzima kao opis sukoba za ujedinjenje i dominaciju nad itavom dolinom. Utelovljuje se u ivotinji slinoj hrt koja ivi u pustinji i na njenim rubovima. U hramovnim reljefima prikazivan je u ljudskom obliku sa glavom hrta. Dinastije Hiksa, koji su vladali donjim Egiptom od oko 1700 pne. kao strani osvajai potovali su Seta kao svoje boanstvo.

IZIDA - Vrhovna boginja starog Egipata, erka Geba i Nute (zemlje i

neba), sestra i supruga boga Ozirisa, mati boga Horusa. Ona je olienje zemljive snage i istovremeno boginja meseca. Predstavlja se sa sunevim koturom na glavi izmeu dva kravlja roga. Njen kult se u svoje vreme bio proirio i na Heladu i Rim.

ANUBIS - Anubis je egipatski bog koji je rukovodio posmrtnim ceremonijama. Bio je predstavljen u obliku akala, psa ili kao ovek sa glavom akala. Postao je bog mrtvih i vodi dua na onu stranu zato to je pomogao Izidi da balsamuje Ozirisa.

HORUS - Mit o Horusu Behdetskom potie iz doba kada je Egipat bio jo razjedinjen i podeljen na Gornji i Donji Egipat. Borbe za ujedinjenje opisuju se kao borbe izmeu vojske Horusa i Seta. (Athumanunh skree paznju da ove borbe nisu borbe Horusa sina Izidinog i

Seta, ve Hurosa ura (starijeg) i Seta. (Horus ur je brat Seta i Ozirisa, sin Nutin). Dakle, Horus je na elu vojske Severnog (Donjeg) Egipta, a kult mu je razvijen u gradu Behdetu, a Set je na elu vojske Junog (Gornjeg) Egipta. Okolnosti pod kojima su se borbe vodile Athumanunhu nisu ba kristalno jasne, pa je on siguran da je pobeivala na trenutak jedna, a onda opet druga strana. Horus se prikazuje u odei faraona i kao najstariji sin boga Ra, Horus je dobri bog i gospodar Dvaju zemlji (Nebtaui). U tom mitu pobunjenike protiv Ra predvodi Set (opet olienje zloe), a ba u tim mitovima Setova vojska sastoji se od ratnika u obliju stranih krokodila, nilskih konja i zmija, koji su uopsteno i vekovni neprijatelji boga Ra. (Otuda i ona kasnija tvrdnja da su faraonovi neprijatelji zapravo i neprijatelji boga Ra) Dalje u mitu Athumanunh je pronaao i trenutke kada Horus, sin Izidin, zapravo pomae svom ujaku Horusu Behdetskom u stranim borbama s vojskom vodenog haosa, a onda opet u mitu o borbi Horusa, sina Izidinog i Seta oko prava na presto Ozirisov, Horus Behdetski svesrdno i otvoreno pomae i na strani je svog neaka mladog Horusa.

KONTROLORI UMA I LJUDI

ELE I LJUDSKU DUU ...

Tema video priloga je stravina kontola ljudskog uma i ta se sve danas radi na tome! Ponuda Video sadraja se menja svakih 15 sekundi.

Molimo, saekajte uitavanje ...

Ljudski um je i dan danas neistraena misterija za obine ljude.Dananji ovek ne koristi ni 10 % mogunosti svoga uma.Znai da jo uvek nismu nauili u potpunosti da koristimo na um.Ali...Ako mi nismo nauili da koristimo i kontroliemo na um, ima ko jeste.Kontrola ljudi, irokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvanijih oruja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari.Ako to ve nisu. U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako moe prodreti u ljudski mozak i tako naterati oveka da se ponaa onako kako to neko

hoe. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontroliuemocije i slino.Jo su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Auvic vreni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije.Posle rata, 1947.godine amerika mornarica pokrenula je projekat 'askanje' (Chatter).Cilj projekta bio je okupiti

sve nacistike lekare i naunike koji su u toku rata vrili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u ameriku vojsku. To je i uinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica' (Paperclip) bili prebaeni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34 nacistika naunika prihvatilo je ponuene ugovore koje je potpisao naelnik generaltaba SAD.Na elu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebaeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju u Teksasu. Tamo su u saradnji sa amerikim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajui narkohipnozu na nevoljnim rtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etnikih manjina. Amerika vojska i obavetajne agencije vodile su jo nekoliko ultra tajnih programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artioka i Chattering. Zajedniko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj elji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovnitvo. Kod praktinih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim ureajem 'Stimosiver' imao za cilj

stvaranje 'psihocivilizovanog' drutva.Eksperimentisao je na ljudima i ivotinjama i koristei elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao to su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljaem. Uao je u koridu u koju je puten dotini bik. Kad je bik jurnuo i doao par metara od njega, dotini doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle ega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu. Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraivanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se prouili zdravstveni i psiholoki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.

Ovaj projekat irokog opsega ukljuivao je eksperimente iji je cilj bio da se posebnim elektromagnetskim zraenjem na daljinu prouzrokuje srani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija. Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroa tajna, u javnost je dospeo memorandum Riarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se paljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima moe kontrolisati ljudski um. Ameriki Kongres je zabranio dalja istraivanja, ali projekat je okonan samo zvanino, dok je nezvanino zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optube ali je tajno nastavila da radi na projektu. Projekti Artioke, Pandora i ateringpokazivali su da je 'psihoelektronika' dobila prioritet u tajnim operacijama. Godine 1993. objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer tehnikih informacija i opreme poznate pod imenom'akustina psihokorekcija'. Rusi su tvrdili da ovaj ureaj podrazumeva transmisiju specifinih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija. Eksperti su pokazali da je demonstracija ove opreme pokazala 'ohrabrujue' rezultate posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute i sposobnost da se po elji menja ponaanje subjekata. Meu slinim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty) ije je cilj istraivanje elektromagnetskog oruja za menjanje svesti koje bi moglo da se primeni na bojnom polju.

Tu je i projekat 'Monarh' koji je imao za cilj namerno izazivanje viestruke linosti kod potpuno normalnih ljudi. U julu 1996. procurila je

informacija iz Ministrastva odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju monog elektromagnetskog generatora koji utie na modane talase oveka.Doktor Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski ureaji stvoreni sa ciljem da se 'upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehniara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju'. CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal. Njom je upravljao ozloglaeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (nita bez Rokfelera).Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Gerikter, nazvana po dr arlsu Gerikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno bolesnim i neizleivim pacijentima, kao i po tome to je zraio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod patronatom CIA-e.Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne Kameronove klinike nije izleen u njegovoj radio telemetrijskoj laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za muenje, i smetena u podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je Leonard Rubintajn, strunjak za elektroniku i fanatini istraiva kontrole ljudskog uma na daljinu.On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buduu osnovu irenja psihopolitikog aparata, 'koji e moi delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja'.Drugi vaan saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome to je u svojoj 20-godinjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje).Uasavajue u celoj toj injenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili paranoje.Posle svega ovoga dotini dr Volter Friman e ak postati uvaeni specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najuasniji deo laboratorije bila je takozvana 'soba sa reetkama'.U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika. Ako bi pacijent pruao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare.To bi kod njega izazvalo paralizu miia i dijafragme a rtva bi i dalje bila svesna svega. Nakaene elektrode i provodnici imali su zadatak da

modane talase pacijenta usmere i prenesu u susednu prijemnu sobu u kojoj se nalazila aparatura koja je imala za cilj razliite manipulacije sa umom.Brisanje pacijentovog uma i memorije vreno je ogromnim dozama LSD-a, neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrookovima koji su bili ak 75 puta jai nego dozvoljena doza.Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um.Pacijenti koji su se neznajui ta se tamo deava, obraali za pomo Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divlja za odstrel, tako da se niko od njih nije stigao poaliti dvaput .Doktor Evan Kmeron je uprkos svemu stravinom to je radio uspeo da 1967.godine postane predsednik ameriko-kanadske psihijatrijske organizacije. Institut za nauni inenjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je takodje jo jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da prouava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "ivotne nauke" kako bi prouavao efekte dejstva elektroda ugraenih u mozak.Za naunike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurkih metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbrie subjektova memorija tokom priprema za 'hipnotiku rekonstruktivnu operaciju'. Jo 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnotiku intracerebralnu kontrolu.To je znailo da se izvesna mentalna stanja kod oveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na dugme.CIA je jo od pedesetih godina finansirala nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponaanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi.Tako je cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta 'Artioke' bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i savesti, osloboenih svih moralnih naela, koji su imali zadatak ubijati po nareenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvrenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran. Ima indicija da CIA uveliko eksperimentie i sa celokupnom amerikom populacijom tako to njenu panju i volju usmerava na odreene proizvode na tritu, ili odvraa ljude da razmiljaju o odreenim pojavama u drutvu.To je tek poetak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i oseanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je najmonstruoznije dostignue u celokupnoj istoriji oveanstva.Elektromagnetsko dirigovanje racionalnim i emotivnim reakcijama je predmet naunih ekperimenata jo od 1952. godine, kada je CIA, prilikom raznih hirurkih intervencija, poela sa implantacijama u

mozak i zube siunih predajnika visoke i izuzetno niske frekvencije, da bi obezbedila sigurno praenje ljudi, kao i kontrolu i programiranje njenih postupaka.Ovi eksperimenti bili su zasnovani na elektronskoj stimulaciji mozga.. Meu deset razliitih projekata ovog tipa istie se MK-ULTRA iz 1953.godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva

droga, sugestije, elektronike i elektrookova, radi ponitavanja pamenja i usaivanja izmenjenih karakternih osobina. Uz pomo elektromagnetskih talasa niske frekvencije sprovodi se od 1958. godine projekat ORION, koji razvija privrenost zaposlenih u slubama obezbeenja, time to se programiraju kao apsolutno pouzdani uvari tajni ! Javno mnenje, odnosno generalno raspoloenje stanovnitva, regulie se tajnim programom CIA-e pod nazivom MK DELTA iz 1960. godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponaanje, pa ak i kriminalne ekscese. Kontrola i smirivanje moguih masovnih javnih nereda i protesta postie se dejstvom sistema TRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovnitva pomou projekta HAARP, koji po instrukcijama CIA-e potencijalno menja genetski kod odreenog broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u duem periodu. Sa svim ovim gore navedenim, uopte neudi da je jo pre 40 godina predvieno ' vie kontrolisano i usmeravano drutvo', koje e takvim postati zahvaljujui tehnologiji. Drutvom e upravljati elita snabdevena superiornim orujem. Ova elita nee oklevati da postigne svoje politike ciljeve upotrebljavajui najmodernije tehnike za uticanje na javno ponaanje i dranje drutva pod vrstom panjom i kontrolom. Na ljudima je da odlue da li e im se odupreti.

SADANJOST - IPOVANJE LJUDI !!!

U Otkrovenju Svetog Jovana pie: "I uini sve, male i velike, bogate i siromane, slobodnjake i robove, te im dade ig na desnoj ruci njihovoj ili elima njihovim; Da niko ne moe ni kupiti ni prodati osim ko ima ig, ili ime zveri, ili broj imena njezina." Ono to je nekada delovalo kao nauna fantastika iz romana Dorda Orvela "1984", sada je naa sadanjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se iri svetom kao epidemija.Sa njom je omogueno da se prati sve to moete zamisliti, od obinih poiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to nee

priznati).Tvorci RFID-a naglaavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata.Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere. Osnova RFID tehnologije je super mali mikroip, koji je samo neto malo vei od zrna peska.To je pasivni ureaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Moe da ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za odreenu stvar (ili osobu).ita mu je runi skener, vrata koja automatski oitavaju RFID ip kada neko proe pored njih a mogu i da se oitavaju iz daljine bez vaeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugraene RFID ipove, pa Vi sad vidite koliko je Va raun tajan). Mnogi u svetu ve smatraju RFID tehnologiju pijunskim ipovima koji slue da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog ivota.Jo kada se RFID ip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu. Vodea kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIIP, koja ve iza sebe ima dugogodinju tradiciju u proizvodnji ipova kojima se obeleavaju kuni ljubimci (ta je moglo bolje od testiranja prvo na kunim ljubimcima).ip se ivotinjama implantira u potkono tkivo ramene lopatice psa.Svaki ip sadri jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka.Kada se pas izgubi, samo se runim skenerom uita kod implantiranog RFID ipa i oitaju se podaci o vlasniku psa. Kada je u pitanju ipovanje ljudi, VERIIP ga smatra sasvim normalnom stvari i ak ga promovie kao savren oblik identifikacije ljudi.Po ovome, ljudi vie ne bi morali da nose line karte.U Veriipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogui i koji je nemogue ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne moete zaboraviti kod kue.Veriip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlae da se ipovi usade pacijentima koji pate od hroninih bolesti, da bi se poboao njihov medicinski tretman. Meutim trite na koje se cilja je mnogo vee.Sve to postoji na planeti je mogua meta ipovanja.najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine njihovom dravnom tuiocu i jo esnaestorici drugih zvaninika implantirani mikroipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema.Samo oni koji imaju ugraene ove ipove mogu pristupiti u odreene oblasti gde je pristup strogo ogranien.Pretpostavlja se da

tajni agenti imaju ugraene RFID ipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi slubenici koji rade za neke vladine agencije imaju ansu da ubrzo moraju pristati na ipovanje. ipovanje moe biti ljudima protureno kao i modni hit i prestina stvar u ivotu.U Holandiji jedan noni klub vri ipovanje ljudi, tako to im se mali RFID ip implantira u lakat.Na mikroipu su svi Vai podaci kao i jedna vrsta Vae platne kartice.Kada Vam osoblje donese raun, Vae je samo da im podignete lakat da bi oni runim itaem uitali Vae podatke i naplatili Vam raun.Ovakvom kontrolom ima se uvid u tane podatke o osobi, ime se bavi, ta je kupovao, kuda se kretao.Ovo nas dovodi do zakljuka da su RFID ipovi mnogo vie namenjeni kontroli populacije nego nekoj tehnolokoj bezbednosti.Lako je pretpostaviti da e doi dan kada e svi biti ipovani.Pretpostavlja se da e prvo banke ponuditi ipovanje svojim klijentima da bi speili eventualne prevare sa kreditnim karticama.Posle e se to proiriti i na sve druge sfere ivota.Pogledajte i predlog za novu linu kartu kod nas (na zapadu ve uveliko postoji), koji ima RFID ip na sebi, lii na kreditnu karticu i mogue ju je ak odreenom tehnologijom uitavati na daljinu (kao i svaki RFID ip), ak i bez znanja vlasnika. Svi ljudi sa implantiranim RFID ipom moi e se pratiti i pijunirati bez iije dozvole i bez njihovog znanja.Onaj kome budu trebali Vai podaci moi e sa odreenim skenerima da ih oita kad god mu budu potrebni.Nee postojati ni jedno mesto na planeti gde e te se moi sakriti !

Apel NVO Za ivot bez iga slobodnim stanovnicima Srbije

Dolo je vreme za povlaenje crte i ivotno istupanje protiv najveeg nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora. Kako se ve vie puta tokom poslednje dve godine najavljivalo preko raznih sredstava informisanja, vlast u Srbiji namerava da zapone izdavanje novih linih dokumenata, koji u sebi sadre biometrijske ipove, tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog stanovnika Srbije. Za poetak. Niko ne zna koji e se sve lini podaci kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih ivotnih detalja, policijskih dosijea i slino. Meutim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema. ipove na tim novim linim kartama - koji su proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole

moi e da oitavaju jedino itai u posedu dravnih organa, poput policije i pasoke kontrole, ali i dravne birokratije u svim dravnim sektorima, kao i - policijskih i obavetajnih organa drugih drava! Jedino vlasnik linog dokumenta nee nikad vie sa sigurnou moi da zna ta sadri ip koji ga ogoljava pred domaim i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i dravnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika meudravne saradnje mogu doi u posed njegovih ili njenih najosetljivijih, najlinijih podataka. Ali to je samo poetak. Moderna tehnologija ve sada omoguava stalno praenje raznih vrsta ipova putem aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna mesta. tavie, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili linu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome bie neminovno pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. to znai da se priprema teren da svaki va korak, svaka vaa akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena mapirana. I da se stalno dodaju novi podaci na va ip i u vau jedinstvenu bazu podataka bez vaeg znanja. Sa stanovita nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da lini podaci svih dravljana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da lina karta nacije bude kao na dlanu potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima - u potpunosti je suluda. Oprema koja je za ovu svrhu naruena jo pre etiri godine, kotala je, po priznanju samog ministra policije, Dragana Joia, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od strane itelja Srbije, bez njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o linim dokumentima tada jo nije bio ni blizu pojavljivanja pred Skuptinom Srbije. Oigledno da je neko raunao da e taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazujui najvei mogui cinizam i prezir prema iteljima Sribije. Taj neko e nastaviti da profitira, poto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom troku misli da za sva vremena proda ljudsku slobodu svih nas. Pokaimo ovoga puta da se dravna mafija preraunala. To je sada ve pitanje ivota - i nas i buduih generacija. Da li emo im ostaviti svet u kojem nose ig, poput rogate stoke, od roenja do smrti? Da li emo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontrolie? Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku? Niko u Evropi jo nema

ovako napredne line dokumente kakve sadanja vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako neto, ili slino, pokuavaju da uvedu. Meutim, to e se desiti samo ako im ljudi to budu dozvolili. Jo uvek ne postoji nikakva meunarodna obaveza da se line karte sa biometrijskim ipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, ak i da je to cena za prikljuak svetu - da li je to svet u kojem elimo da ivimo? Nije li bolje da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju e dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma? ivot je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga uini neovenim, ak i zarad nekog vieg interesa? Niko. Prikljuimo se ovoj akciji koja ivot znai - u njegovom najdubljem smislu.Recimo NE novom igosanju putem mikroipovanih linih dokumenata. Recimo DA ivotu Bez iga. Vreme je sad. Sutra e biti kasno. Ne prihvatamo nove line karte sa ipom ni po koju cenu. Borimo se da se zakon promeni - sada ili u sledeem sazivu Skuptine. Izlazimo iz totalitarnog matriksa koji nam se namee, i gradimo jasnu alternativu ivota dostojnog slobodnog oveka. I za Srbiju i za svet. Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeleavanje nikada ne moe prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa.

ZATO SMO PROTIV?Prihvatamo deset taaka ikog simposiona, odranog 26. marta 2005. godine u Kraljevu, prvog strunog skupa koji je obradio problematiku uvoenja biometrijskih linih karti na nacionalnom nivou i u javnost iznosimo proirenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mainskom fakultetu 8. juna 2006. godine. 1. Biometrijske line karte kao obavezujui dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko drava sveta, uglavnom dalekoistonih. U Evropskoj uniji velika veina zemalja nema takve line karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti njihovo uvoenje doprinosi brem ulasku. Oigledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogunost), ve obine plastine sa viim nivoom zatite. 2. Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske line karte suoene su sa otporom mislee javnosti i drutvene zajednice uopte. U Velikoj Britaniji je pokuaj uvoenja biometrijskih linih karti doveo do viemesenih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih graana, dok je u Kanadi od strane zvanine

parlamentarne komisije odbaen na neodreeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan. 3. Svetski struni organi, kakav je Zajedniki komitet za ljudska prava britanske vlade, procenjuju da je projekat uvoenja biometrijskih linih karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, a zvanine studije o izvodljivosti pokazuju da takve line karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autentinost. Sudovi nekih zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih linih karti kri prava graana i odredbe Ustava, u skladu sa ime su doneti i suspenzivni akti. 4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih linih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadanji ministar policije objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od amerike firme Motorola. Ta kupovina nije prola ni obavezan tenderski protokol ni zakonsko dodeljivanje novca iz republikog budeta, zbog ega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivinih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupljena oprema za biometrijsku identifikaciju graana, a posle toga (tanije posle tri godine) pokrenuta skuptinska procedura za predlog zakona o biometrijskim linim kartama, zbog ega je sebe svrstala u red totalitarnih drava sa voluntaristikim pravnim ureenjem. 5. Amerika firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju graana ima posebne ugovore sa amerikom vojskom i centralnoobavetajnom slubom (CIA), te niko ne moe da garantuje da ne postoji mogunost odliva podataka stranim slubama. Takoe je osnovano pretpostaviti da pomenute slube veoma lako mogu kreirati lane line karte za svoje potrebe, koje e od strane naeg raunarskog sistema biti prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je injenica da u Americi dravna uprava nije ni pokuala sa uvoenjem biometrijskih linih karti meu svojim stanovnitvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti. 6. Nije traena masovna saglasnost graana Srbije za proirivanje baze podataka koju e drava o njima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitanju. 7. Projekat direktno ugroava privatnost graana kao jedno od fundamentalnih linih prava dananjice i otvara prostor za elektronski kriptovane tajne arhive. 8. Birokratski aparat dobija mogunost gotovo trenutnog manipulisanja ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze treim licima. 9. Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane

baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet linosti koje su njima obuhvaene. 10. Usvajanje ovog projekta u budunosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, ime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru drave nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu potkonih ipova, zbog ega hriani svih konfesija izraavaju opravdan strah od najave totalitarnog reima opisanog u Jovanovom Otkrivenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih crkava su dali zvanina saoptenja, jer zlonamerni ljudi mogu iskoristiti ovakve projekte za unoenje razdora i nemira meu hriane.

NEISTINE REIMA I MEDIJA1. Line karte sa biometrijskim ipom su naa meunarodna obaveza.Ne postoji meunarodno telo koje propisuje obaveze za lina dokumenta suverenih drava (bar ne jo uvek) na globalnom nivou. ak ni na nivou EU, takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces propisivanja pasoa EU zemalja sa biometrijskim ipom. 2. Sve zemlje EU imaju ovakve line karte (tvrdnja lansirana preko RTS-a).Veina zemalja EU nema ovakve line karte, a ak i one koje imaju line karte sa biometrijskim ipovima veinom ih ne vezuju za centralnu bazu podataka, tako titei privatnost soptvenih graana.

3. Sve susedne zemlje imaju ovakve line karte.Ni jedna susedna zemlja nema ovakve line karte. Slovenija i Hrvatska su uvele plastificirane line karte sa veim stepenom zatite, ali bez biometrijskih ipova i centralizovane baze podataka.4. Nove line karte su 'bezbednije'. Upravo je suprotno sluaj.Kao prvo, centralizovane baze podataka su podlone hakerisanju, i takvi sluajevi su esta pojava u tehnoloki razvijenijim zemljama od Srbije. Na primer, novi holandski biometrijski pasoi su nedavno hakovani, kao i centralna baza podataka Veteranske administracije u SAD, gde je preko 2,2 miliona dosijea amerikih ratnih veterana 'ukradeno'.Kao drugo, greke na ovakvim linim kartama je mnogo tee ispraviti i, ako doe do pogrene identifikacije, njen nosilac moe da ima ogromne probleme, morajui da dokazuje policiji, dravnim organima i raunarima u centralnoj bazi podataka da je u pitanju greka.

5. Nove line karte se ne mogu koristiti za praenje ljudi. Svaki put kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja zahteva oitavanje vae line karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu podataka. Na osnovu ovih tragova, drava, kao i svako drugi ko bude imao uvid u bazu podataka, moi e da napravi mapu vaih kretanja, kupovine, prodaje, navika, itd. A kad u sledeu generaciju ipova budu ugraeni RFID ipovi koji su minijaturni radio-odailjai, onda e svaki va pokret biti vidljiv u realnom vremenu.

ZANIMLJIVA NAUKA No 1Pokuaemo ovde da vam doaramo nauku, ali ne onu ekstra ozbiljnu nauku, ve jednu njenu zanimljiviju stranu. Ako ste i vi uli ili proitali neto slino, zanimljivost iz neke naune oblasti, a mislite da bi zainteresovala nae posetioce, poaljite nam prilog i postaviemo ga u ovoj rubrici, u sledeem broju.

POALJITE VA PRILOG

Video tema ovog broja je nauka o svemiru i van njega! Ponuda Video sadraja se menja svakih 15 sekundi.

Molimo, saekajte uitavanje ...

ZATO SMO GOLICLJIVI Oko golicljivosti ima dosta kontradikcija. Oseaj golicanja istovremeno dovodi do smeha i uznemirenosti.

Svako vas moe zagolicati, ali vi sami sebe ne moete. Kad vas neko golica, fina nervna vlakna na povrini koe se aktiviraju. Ta vlakna su naroito osetljiva na spore,

razvuene stimulacije, kao to su blago milovanje ili kretanje insekta po telu. U odnosu na druge signale, impulsi golicavosti putuju sporo ka modanim centrima. Reagovanje na golicanje, koje diktira mozak, slino je kao kad vas neto zasvrbi. To je jedan spontani refleks, ali koji se moe kontrolisati velikom koncentracijom. Stanje golicavosti

izaziva, tokom nekoliko sekundi, promene u kardivaskularnom sistemu. Golicavost ubrzava puls i ritam srca, uz poveanje krvnog pritiska. Budnost mozga se poveava. Produena reagovanja na golicanje, prema nekim studijama, mogu podstai proizvodnju hormona rasta. Ipak, nije sve u domenu fizikih promena. Emocionalno reagovanje je takoe uvek prisutno. Golicanje koje je u poetku prijatno, ako potraje, dovodi do zebnje i straha. ak i maka koja uiva kad joj se kaklja stomak, ako se u tome pretera, postae razdraljiva. Na nekoj nevidljivoj granici golicljivost menja svoj karakter: umesto prijatnog oseanja, postaje izvor nelagodnosti i zebnje. Koreni ove neobine uznemirenosti nalaze se u dalekoj prolosti, u praiskonskom reagovanju ranih ljudi. Povrine tela koje su najosetljivije na golicanje, kao to su tabani i dlanovi, bili su veoma znaajni za opstanak naih dalekih predaka. Tim delovima tela su prepoznavali rave stvari, zmije bube, trnje ili direktne neprijatelje.

ISTINA O IVOM PESKU Ova opasnost se prvi put pojavila u standardnom holivudskom scenariju: bespomona rtva zakorai na tlo koje izgleda vrsto i odjednom noge izgube oslonac. Pokuaji oveka da se bacakanjem nekako izvue ine da njegovo telo

jo bre potone. Smrt je neizbena i gledaoci su skamenjeni od uasa. Ali, nepotrebno. Jer, za naunike dramatinost te filmske scene je neosnovana. Mogue je da ovek potone u ivi pesak, ali samo ako tome on sam doprinese svojim radom. ivi pesak je bogato zasien vodom koja stvara suspenziju - meavinu u kojoj vrste estice neko vreme plutaju u tenosti. Dok se te estice ne staloe, suspenzija se ponaa

kao gusta tenost. Ranije se verovalo da se ivi pesak formira samo kad su

estice zaobljene i glatke, jer tada zrnca lake klize jedna pored drugih.Sada se meutim smatra da to ine i hrapava, odnosno rogljasta zrnca. ivi pesak moete napraviti sami u olji: nalijte pesak vodom a onda dobro izmeajte. Meavina e izgledati vrsta, ali kad u nju gurnete prst, on e lako prodreti. Mada je stanje suspenzije privremeno, tu i tamo se mogu formirati jezerca ivog peska, koja e se odrati i due vreme.Kad pesak prekriva neki potok vode, recimo u prolee, pritisak odozdo ne doputa peanoj masi da se slegne. Razlog to ovek ne moe da potone ak ni u dubok sloj ivog peska je u vodi koja ima veu gustinu od ljudskog tela, a pesak ak veu i od vode.Kombinacija peska i vode ini telo plovnijim nego kad je u plivakom bazenu. Jedina opasnost je panika. Mlataranje rukama e doprineti da telo potone ispod povrine, a tada ugroenoj osobi preti da je zagui voda.Svako se moe izvui iz ivog peska ako prepusti telo plutanju, a zatim blagim pokretima otpliva prema vrstom tlu. Dugotrajne oaze ivog peska se obino nalaze na renim ili morskim obalama. Jezerca ivog peska kratkog veka stvaraju se gde god se rastresit pesak natopi vodom, a onda ga neka sila uzdrma, naprimer zemljotres.Na ravnom, smirenom tlu pesak e se brzo staloiti. Ali ako doe do obruavanja peska natopljenog vodom niz neku padinu, to moe da dovede do katastrofe, jer mnogo je gore ako se ivi pesak srui na vas, nego ako vi u njega ugazite.

ZATO JE POBEDILA DESNA RUKA Do danas nije objanjeno zato veinu oveanstva ine denjaci, dok

procenat levaka u pojedinim zemljama iznosi od 6 do 12 odsto. U jednom istraivanju gde se izuavalo delovanje razliitih psihoaktivnih lekova na encefalogram, otkriveno je da su kod levaka, koji su inili deo ispitanika dobrovoljaca, ova sredstva delovala jae na mozak nego kod denjaka. Otud se rodila hipoteza po kojoj se moe pretpostaviti da je

meu naim dalekim precima, bilo podjednako i levaka i denjaka.ovek je u to vreme tek otkrivao oko sebe svet divljih ivotinja i drvee. Meu tim rastinjem bilo je mnogo otrovnog iji su toksini delovali na centralni nervni sistem. Levak koji bi pojeo odreenu koliinu otrovnih plodova ili korenja umirao je jer je njegov mozak bio podloniji dejstvu nervnih otrova. Denjaci su preivljavali.To to je danas vie denjaka rezultat je prirodnog odabira koji je delovao jo u praskozorje ljudske istorije. Prirodno, postavlja se pitanje: zato bi sluenje ovom ili onom rukom bilo vezano sa reakcijom mozga na otrove? Desnorukost ili levorukost sama po sebi nema direktnu vezu sa otpornou mozga na toksine. Jednostavno, gen levorukosti nalazi se u jednom od 46 oveijih hromozoma vrsto spojen sa genom koji izaziva pojaanu osetljivost na nervne otrove.Ovi spojeni geni se nasleuju i uvek se javljaju zajedno.

KOCKANJE - BOLJE OD SEKSA Sjedinjene Amerike Drave su kolevka kocke i smatra se da je ogroman broj Amerikanaca podloan ovoj strasti. Naravno, veinom su to takozvani 'drutveni

kockari', koji se klade povremeno i rizikuju samo prihvatljive gubitke. Ali, veliki je broj onih koji se smatraju okorelim kockarima. Oni zanemaruju posao, otuuju se od svoje porodice i gube kontrolu nad svojim finansijama. U stanju su da se zadue na veliku koliinu novca, a ne prezaju od toga da pronevere

ili ukradu novac da bi nastavili dalje da se kockaju. Danas se strastveno, patoloko kockanje smatra boleu sa prepoznatljivim simptomima i mnogo je ustanova koje se bave leenjem ovakvih zavisnika. Ko su u stvari strastveni kockari? Sedamdeset pet odsto su mukarci. Tipino je da su to bistri i marljivi ljudi, energini i skloni nadmetanju.Kao maloletnici rano preuzimaju poslove starijih i zarauju za porodicu. Izgledaju predodreeni za uspeh. Ali, u odreenom trenutku, koji moe uslediti jedne do 20 godina posle prvog neobaveznog kockanja, strast stupa u akciju. udnja za tim uzbuenjem jaa je od bilo ega, ak i od elje za seksom, kako smatraju psiholozi. Najslai na toj udici je ukus dobitka, koji moe da traje godinama. Jedan bivi strastveni kockar je to ovako objasnio: 'Znao sam ljude koji su do kraja ivota bili u poteri za onim pravim dobitkom'. To je ona parola: 'Jednom mora', koja je omiljena meu strastvenim kockarima. Posle toga dolazi faza neizbenih gubitaka. Kockar stalno podie uloge ne bi li time poboljao anse da vrati izgubljeno. Ali, to mu nikada ne polazi za rukom. Troi uteevinu i nemilice pozajmljuje novac. Svaki drugi kockar poinje i da krade. Dodue, roditelji ili drani partner mogu da pomognu kockaru da se otrgne od ove napasti, ali posle toga on obavezno pada u iskuenje. Ako se ponovo ne izvue, potpuno e potonuti i jedini spas je u leenju. Leenje zahteva potpunu apstinenciju od kockanja i vraanje svih dugova. U centrima za odvikavanje naglasak stavljaju na to da kockar povrati samopotovanje i da izae iz depresije. U jednoj studiji se kae da je 76 odsto od 50 pacijenata, inae strastvenih kockara, patilo od snanih depresivnih poremeaja i samoubilakih ideja. Psihijatri smatraju da su kockari veoma pogodni za leenje, kao potencijalni radni udarnici, jer je primeeno da u rad ulau sebe sa istom strau koju ispoljavaju prilikom kockanja, tako da im valja samo pruiti mogunost da dobijaju i u nekim drugim stvarima.

KOFEIN KAO VITAMIN Pre mnogo hiljada godina na organizam je sam proizvodio vitamin C, ali je u

toku evolucije ovek poeo da ivi na mestima gde su rasli plodovi bogati ovimvitaminom, pa je 'zaboravio' da uzrauje vitamin C. Zbog toga taj nedostatak sada moramo da nadoknaujemo ishranom i tabletama.Ovako je mislio naunik Lajnus Poling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. Slinu hipotezu, samo o kofeinu, izneo je njegov kolega Ron Rosenbaum. On smatra da je nekada kofein bio neka vrsta vitamina i na ga je organizam proizvodio kao to,

recimo, veliki mozak stvara endorfine. Ovaj naunik je smatrao da oni koji popiju mnogo oljica kafe dnevno, postepeno oduavaju svoj organizam od pravljenja sopstvenog 'endokofeina', materije neophodne kao stimulans za rad mozga.

KROMPIR NE BOLUJE OD GRIPA Ko jo ne zna da biljke ne oboljevaju od ljudskih bolesti, ba kao to mi nebolujemo od njihovih. Ali, ima i zanimljivih stvari oko toga. Interferon, belanevina koju proizvode elije sisara, pa i oveka, u stanju je da lei biljke od itavog niza virusnih oboljenja, kad ih napadnu virusi. Ruski naunici posmatrali su ta se deava sa liem krompira zaraenog virusnom infekcijom, kad se stavi u

rastvor ovejeg interferona. Rezultati ogleda pokazali su da interferon odluno suzbija razne viruse. Praktino, deava se isto ono to i u ljudskom organizmu. Znai, interferon se moe upotrebljavati za leenje biljnih bolesti.Eto, ta znai jedinstvena priroda; mi se leimo biljem, a bilje se lei nama...

INSEKTI I LJUDI U ivotinjskom svetu veoma je raireno korienje mirisa kao seksualnog privlanog sredstva. Supstance

slatkog mirisa, koje imaju seksualnu privlanu mo,poznate kao feromoni, zaista su gotovo posvuda kao i sam seks. Istraivanja naunika u vajcarskoj i Japanu pokazala su sada da je bar jedan od tih feromona zajedniki

dvema vrstama koje inae nemaju nieg zajednikog: orijentalnoj vonoj muici i homo sapiensu, to jest nama. Kada enka orijentalne vone muice krene u potragu za ljubavlju, ona svoj interes najavljuje luenjem niza feromona iz specijalnih lezda u svom stomaku. Mujak odgovara isputanjem sopstvenog niza privlanih sredstava. Jedno od njih je metil-jasmonat, iroko rasprostranjena supstanca koja je naena ne samo u vonoj muici, ve i u jasminovom cvetu, semenju bundeve i limunovoj kori. Naena je i u mnogim ovekovim najegzotinijim mirisima, gde je toliko cenjena kao sastojak da je prati naziv kraljice aroma.

PROPADANJE KROZ VREMENSKE KAPIJE

KAPIJE KOJE VODE U DRUGE DIMENZIJE

Vreme je i dan danas velika misterija. ta je prolost, sadanjost i budunost, kako ih odvojiti, ako je ikako mogue. A moda sve ove tri stvari postoje istovremeno? Kako objasniti neverovatne

sluajeve propadanja kroz vreme koje emo vam ovde predoiti?

Video prilozi o tajni putovanja kroz vreme, teorijama i dokazima vremenskih putovanja. Ponuda Video sadraja se menja svakih 15

sekundi.Molimo, saekajte uitavanje ...

Postoje dogaaji koji dovode u pitanje nae shvatanje o vremenu i realnosti, jer se ini da ono ne tee onako kako smo navikli, pravolinijski, nego da se ponekad vraa u rikverc, a ne retko se na posebnim mestima, otvaraju svojevrsne kapije koje vode u prolost ili u neku nama nepoznatu dimenziju postojanja... Kako ree jedan

mislilac: 'Vreme ima logiku koja nije duna da nas razume'. Saglasno optoj teoriji relativnosti, svaka jedinka ima svoje proticanje

vremena i svoj poloaj u prostoru, odnosno nalazi se u dimenziji koja se naziva prostor -vreme. Pri tome, ne postoje ni apsolutni prostor, ni apsolutno vreme. Primera radi, vreme tee sporije u blizini nekog masivnog tela, kao to je Zemlja. To je provereno pomou dva veoma precizna asovnika koja su postavljena na vrh i dno jednog vodotornja. Ustanovljeno je da je asovnik na dnu, koji je bio blii tlu, radio sporije, u odnosu na onaj na vrhu.

Moemo da putujemo u tri dimenzije koliko god elimo: kreui se unapred, nazad, levo ili desno, dole ili gore - ak ne razmiljajui o tome. Ali, suoeni sa etvrtom dimenzijom, ukoimo se. Vreme tee samo u jednom smeru, a i mi s njim bespomono plutamo noeni strujom. Ideja putovanja kroz vreme, kao suprotnost putovanja sa vremenom, vrlo je privlana za svakoga. Ko ne bi eleo da vidi kako e biti 3000. godine, ili da vidi kako su se gradile piramide! Ne samo da je to izuzetno teko, ve moe biti i riskantno. ta ako biste spreili ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu i tako promenili celu istoriju? ta bi se dogodilo ako biste ubili nekog svog pretka? Tada ni vi ne biste bili roeni, pa tako ne biste mogli ni da ubijete svog pretka... Ovo deluje vrlo zbunjujue? Naravno, fiziari irom sveta su svesni tog problema. Ali, istraivanje ideje putovanja kroz vreme neodoljivo je, pa i potrebno da bismo shvatili ogranienost naih teorija. Dozvoljavaju li zakoni fizike putovanje kroz vreme, makar samo teorijski?

Zahvaljujui Ajntajnovoj teoriji relativiteta iz 1905. godine, poznato nam je da se vreme usporava za predmete koji se kreu brzinom svetlosti, barem sa stanovita posmatraa. elite da posetite Zemlju 1000 godina unapred? Samo treba da otputujete do zvezde udaljene 500 svetlosnih godina i vratite se, putujui u oba smera brzinom od 9,995 odsto brzine svetlosti. Na povratku, Zemlja e biti 1000 godina starija, dok ete vi biti stariji samo 10 godina. Moda niste znali, ali mi moemo videti unazak kroz

vreme! Svetlosti je uvek potrebno neto vremena da bi stigla do nas, tako da neki objekat vidimo ne onakav kakav je sad, nego kakav je bio kad ga je svetlost napustila. Ako stojimo udaljeni od neega 3.3 metra - mi to neto vidimo onakvim kakvo je bilo pre 1/100.000.000 sekundi. Ta vremenska razlika je beznaajna, tako da smatramo da neto vidimo onakvim kakvo jeste. Svetlosti je potrebno osam minuta da bi stigla do nas sa Sunca - pa tako Sunce vidimo onakvim kakvo je bilo pre osam minuta. Zvezdu Alfa Kentauri vidimo kakva je bila pre 4.3 godine, a zvezdu Arktur, kad posmatramo galaksiju Andromeda, vidimo je kakva je bila pre 2.300.000 godine. Zamislite samo kakvo je to zavirivanje u prolost. Ovo ovde je bilo da kaemo nauno teorijsko zavirivanje u prolost, ali ta rei za primere koje emo vam sada navesti. Primere, u kojima su obini ljudi jednostavno propadali kroz vreme i nestajali iz sadanjosti, prebacujui se mnogo godina u prolost! Na sve ove primere, naunici nisu nali pravi odgovor!

POTVRDA VREMENSKOG IZLETA U leto 1912. godine iz Londona za Glazgov jurio je ekspresni voz. U jednom kupeu sedeli su policijski inspektor Skotland Jarda i jedna mlada medicinska sestra. Neoekivano, uz straan krik, na seditu pored prozora pojavio se ovek zrelih godina. Duga kosa bila mu je upletena u viticu, na starinskim cipelama bile su velike kope, a trougli eir na glavi. U jednoj ruci drao je veliki bi, a u drugoj nagrizen komad hleba. Bio je unezveren i prestravljen dok su ga inspektor i devojka iznenaeno posmatrali. Stali su ga smirivati, pitali ga ko je i odkuda je. ovek je, ridajui od plaa, odgovorio da se zove Pol Drejk, da je koija iz etnema i da ne shvata gde je to doao i kako! U elji da ga smiri, inspektor je otvorio prozor i predloio oveku da pogleda napolje. Voz se u tom trenutku nalazio u polukrugu, tako da se odlino video ceo - od lokomotive do zadnjeg vagona. Tek je to prepalo jadnog oveka, pa je pokuao da skoi kroz prozor. Inspektor, zabrinut za njegov ivot,

pourio je po konduktera. Ali, kada su se obojica vratili u kupe, neznanac je bio isezao. Na seditu su ostali samo njegov bi i trougli eir. Medicinska sestra bila je u dubokoj nesvesti. Oba oveka pogledala su kroz prozor. Nasip se nadaleko odlino video, ali na njemu niega nije bilo. Inspektor je, razumljivo, zapoeo istraivanje. Za bi i eir etnografi su tvrdili da potie iz polovine XVIII veka. Dalja ispitivanja potvrdila su da ta eleznika pruga prolazi kroz taj kraj gde se jo poetkom XIX veka nalazio zaselak etnem. Pastor mesne parohije pronaao je u arhivi knjigu sa imenima umrlih 150 godina unazad. Tu je bilo ne samo ima koijaa, ve je na marginama bila napisana i primedba tadanjeg paroha koja se odnosila na Drejka i u kojoj je opisano kako je on, ve u zrelim godinama, proiveo neverovatan dogaaj. Dok se nou vraao kui, video je neoekivano 'avolski ekipa, ogroman, dugaak kao zmija, koji se puio od ognja i dima'. Zatim se Drejk, ni sam ne znajui kako, obreo u tom udovitu. Tu je zatekao ljude u nepoznatoj odei, 'same avolove sluge'. nasmrt preplaeni Drejk pomoli se Gospodu i odjednom se naao u jendeku pored puta! Dovukavi se nekako do kue, saznao je da je sat pre toga itelj iz susednog sela doveo njegove konje koje je naao desetak kilometara od Drejkove kue. Od tada Drejka je 'napustio zdrav razum i smisao rasuivanja'. Stalno je pripovedao o avolskim karucama i uzrujavao se to mu niko ne veruje... A, njegov trougli eir i do dan danas se uva u mesnom muzeju, dok je bi, naalost, nestao.

SLUAJ U VERSAJU

Ovaj dogaaj je zapisan u starim arhivam Oksforda i odigrao se u Versaju 10 augusta 1901. godine. Glavni akteri su dve engleske uiteljice, veoma ozbiljne osobe, Elinor Dordan i arlota Meberli. Kada su dve radoznale engleskinje ule u Versajski park i doetale do jednog zelenog proplanka, najednom su poele da oseaju kako se oko njih sve menja. Do njih je dopirao veoma uan agor, itav ambijent oko njih poprimao je

neki drugaiji izgled, nestalo je predivne aleje - Elinor i arlota su ulazile u drugo vreme! Uiteljice su bile zbunjene, ali i nemone da bilo ta uine. Nastavile su etnju. Pored njih su prolazili francuski plemii iz vremena Marije Antoanete, odnekud je dopirao topot konja, podalje od njih su dvorkinje neto raspravljale. Batovani su doterivali zeleno rastinje, prizor jednog davno prohujalog vremena bio je doista kompletan. Koliko su dugo vremena bile u drugom vremenu uiteljice nisu mogle da objasne ak ni u svojim belekama koje su zapanjile svet. Seaju se svoje zbunjenosti, ali i detalja koji su kasnije naunike ubedili da Engleskinje nisu matale i sanjarile, ve da je njihov doivljaj autentian, ali i neobjanjiv.

SLUAJ JEDNOG NUMIZMATIARA Sluaj starog numizmatiara Surijela je izuzetno zanimljiv. On je koristio plastine vreice za svoju zbirku i uvek ih je nabavljao u istoj

prodavnici. Znao je gde se ta prodavnica nalazi, ali jo nikad nije bio u njoj, jer bi mu vreice stalno neko drugi donosio. Jednom prilikom 1973. godine, starac se uputio u Greg Vermont , u prodavnicu, da ovaj put sam kupi vreice. Trotoar ispred prodavnice bio je od neobraenog kamena, svetlo obojeno proelje i unutranjost prodavnice ostavili su snaan utisak na njega. Na zidovima u prodavnici visile su slike cvetnih

uzoraka, stara registar kasa stajala je na veoma staroj drvenoj tezgi, a malo dalje od tezge stalak sa tapovima za etnju. Inventar je bio neuredno sloen i nabacan na stalae, zidovi troni i dotrajali. Sve je podsealo na baraku sklepanu na brzinu rukama nevetog majstora. Prodavaica koja mu je prila na sebi je imala bluzu uskih rukava i dugu crnu suknju, a njena kosa bila je visoko podignuta. Imajui u vidu da su 1973. godine u modi bile duge haljine i staromodna odea, njen nain odevanja nije posebno zaudio starog numizmatiara. Zatraio je plastine vreice i ona ih je brzo izvadila iz smee kutije, zapakovala i poloila na tezgi ispred njega. Starca je zaudila cena. Trebalo je da plati jedan iling, to nikako nije bilo normalno, jer je vreice do tada plaao u penijima. Pruio joj je 5 penija. Prodavaica je zaueno pogledala novi, ali ga je ipak stavila u kasu. Tek tada je i starac primetio da unutra vlada gotovo mrtva tiina, a ni spolja se nije ula prometna buka.

PUT U CRKVU

Kroz vreme je bila odlutala i izvesna gospoa Tirela Klark. Ona je stanovala u Visleikum Fordu, gde je doivela neobino iskustvo 1984. godine. Ona se, lepo obuena, u popodnevnim satima vozila biciklom modernim putem prema oblinjoj crkvici, na popodnevnu molitvu. Odjednom, ceo put se promenio. Pretvorio se u obian seoski drum! Godpoa Klark nije vie bila na svom biciklu, vee je lagano koraala tim drumom. U susret joj je dolazio neki seljak u udnoj odei, koji ju je iznenaeno pogledao, klimnuo glavom i proao. Kada se malo sabrala, uasnuto je primetila da na sebi ima odeu asne sestre. Sunce je nekako udno sijalo, kao kroz neko mutno raznobojno staklo. Odjednom, sve se ponovo vratilo u prvobitno stanje. Opet je bila na biciklu i vozila ivicom puta, ali kad je pogledala na dole, videla je svoje cipele potpuno blatnjave, koje su pri polasku bile iste i oglancane. Ali, tu joj nije bio kraj iznenaenjima. Kada je dola u crkvu, dok je sedela na klupi, sve je poelo da se menja: pod crkve je sad bio od gline, oltar od kamena, prozori su imali iljaste lukove, a unutra su bili svetenici, koje nije videla od okupljenog naroda koji je bio u nekoj udnoj odei, a svetenici su bili u smeim mantijama. Ona je stajala, u nonji asnih sestara! kada je jedna ena iza njenih lea blago spustila ruku na njeno rame, tada se opet sve poelo menjati. Sve se ponovo vratilo u prvobitno stanje. Kada je sluaj gospoe Klark kasnije preispitan, dolo se do zakljuka da je ona nekako odlutala u daleku prolost. Naime, smee mantije nosili su svetenici Vestminterske crkve 1293. godine. Sem toga, analizom je utvreno da i blato na njenim cipelama potie iz tog perioda!

SKOK U BRONZANO DOBA

Uiteljica Ana Mej i njen suprug, 29. augusta 1973. godine posetili su grobove Klajva, kod Invernesa, poznatu grupu od tri nadgrobna

spomenika iz bronzanog doba (1800 - 1500 pre Hrista). Njih dvoje etali su uzanom poploanom stazom izmeu monolita, ne primeujui da se razdvajaju i kreu suprotnim pravcima. Gospodin Mej je zastao kod mermerne ploe sa natpisom, a njegova supruga se naslonila na jedan monolit.

Nakon nekoliko trenutaka, sve joj je bilo drugaije: promenio se predeo, nebo je postalo sivoplavo, a od njenog supruga ni traga ni glasa. Mislila je da je na trenutak zaspala i da sanja. Ugledala je grupu mukaraca u otrcanim haljecima i pantalonama vezanim iznad pojasa. Sporo su se kretali napred, vukui teak monolitni kamen. Svi su imali dugu crnu kosu i bili neobino razvijeni. Onda se sve ponovo poelo menjati. Nalazila se kod istog monolita, a korak ispred nje stajao je njen suprug i hvatajui se za glavu, vritao: 'Zaboga, Ana, gde si to bila? eno, kao da si u zemlju propala! Je li ti dobro?!' Odmahnula je zbunjeno glavom i nainila korak da bi mimoila supruga, kad se ponovo desilo isto udo. Sve se ponovo promenilo, suprug je nestao, a ona grupa ljudi je jo uvek vukla onaj monolitni kamen. Sad je ula i kako razgovaraju, ali na nekom njoj nepoznatom jeziku. Jedan od njih, pravi gorostas, zaostao je malo, okrenuo se i pogledao zbunjeno u njenom pravcu. Obuzela ju je velika jeza, ali nije znala ta da radi. Neznanac je jo uvek gledao u nju, i on oigledno zbunjen to vidi enu u nekoj nepoznatoj mu odei. Ipak, laganim koracima uputio se prema gospoi Mej. Zastao je nekoliko koraka ispred nje, gledajui u nju kao u neku utvaru. Neto joj je govorio , ali ona to nije mogla razumeti. Ostali iz njegove grupe nemo su sve posmatrali. Kada je neznanac zakoraio napred i ispruio ruku prema gospoi Mej, sve se ponovo poelo menjati. Osetila je kako joj ramena steu neije ruke i prodorno je vrisnula. Bio je to njen suprug. Izbezumljeno je gledao u nju i vikao: 'Ana, Ana! Zaboga, eno, ta se to dogaa sa tobom?! Ti as nestane, a as se pojavi, i to uvek na drugom mestu... vidi na ta lii, kao da si izala iz rudnika!' An je stvarno grozno izgledala, Njena odea bila je neverovatno iznoena, ako i cipele, koje su, uz to, bile jo i blatnjave. Strunjaci koji su ispitivali ovaj sluaj bili su zapanjeni! Kako objasniti injenicu da je i suprug gospoe Mej bio oevidac njenih iznenadnih nestanaka i pojavljivanja? Kako objasniti blato na njenoj obui, kada ga u okolini nigde nije bilo? Kako objasniti starost i iznoenost njene odee? Strunjaci su utvrdili da su blato na njenim cipelama, kao i njena garderoba, veoma, veoma stari... Izgleda da je gospoa Mej, nekako odlutala u daleku prolost i to ba u vreme postavljanja monolita i njihovog dovlaenja. Moemo samo zamisliti kako se oseao ovek iz tog vremena kada je ugledao Anu, i kada je ispred njega jednostavno nestala!?

STARINSKI HOTEL

Sluaj se zbio 1929. godine, u Francuskoj. etvoro Amerikanaca na proputovanju, zaustavilo se u gradu Rabastanu, u okrugu Tarn. Restoran starinski ureenog hotela, u koji su svratili, veoma ih je iznenadio. Personal je nosio odeu po modi s poetka veka, dok je na stolu leao list 'Figaro' sa datumom 1903. godine! Poverovali su da su doli u objekat koji svojom originalnou eli da privue to vie posetilaca. Ali, u sali, osim njih, nije bilo drugih gostiju, iako je posluga bila vrlo otmena, a jelo izuzetno ukusno. Odluili su zato da u povratku ponovo prou istim putem i prenoe u tom prijatnom hotelu. Posle nekoliko sedmica, naavi se na istom mestu, zatekli su zakljuanu, oronulu zgradu, sa izvaljenim prozorima i jo pokojim oknom u nekom zaostalom ramu. Bili su ubeeni da su pogreili put, pa su se raspitivali kako da dou do hotela 'Pod prelepom tisom'. Saznanje ih je potpuno zaprepastilo. Hotel je do Prvog svetskog rata bio divan, ponosio se svojom kuhinjom i otmenom poslugom. Ali, vlasnik je umro, a njegov sin je, nekoliko godina ranije poginuo. Od tada se zdanje polako rui.

DAVNI POGREB

Godine 1951. mlada Belgijanka Bernardet Lorel provodila je odmor u Marseju. Jednom se uputila u mali park sa divnim, vie vekovnim starim drveem. Sela je na klupu da se odmori. Neoekivano, primetila je malu crkvu. Bila je sigurna da je do pre petnaestak minuta nije zapazila. Iznenaena sopstvenom rasejanou, krenula je prema crkvi, prela aleju, prekoraila ivicu travnjaka i, sasvim nepredvieno ... nala se na groblju! Zamalo da se onesvesti. Unaokolo su bile staze posute peskom, pokoeni travnjaci, a sada najednom - iskrivljene krstae zarasle u korov! Nasred groblja, iz crkvice i njenih otvorenih dveri dopirale su molitve na latinskom za pokoj due... Isprepadana, devojka je htela da pobegne. U tom trenutku na dverima crkve pojavila se pogrebna povorka. etiri oveka, u kouljama od grubog platna i nekakvim irokim pantalonama, nosila su sanduk za kojim je ila uplakana mlada ena, okruena deicom. Svi su bili u bednoj odei, kakvu Lorel nikada ranije nije ni videla. Od straha, dala se u beg. Kroz nekoliko minuta, kada je malo dola sebi, osvrnula se: niega vie nije bilo - ni crkve, ni pogreba, niti zaputenog groblja. Ispostavilo se kasnije da su pre Francuske revolucije na tom mestu

sahranjivali sirotinju. Potom je groblje naputeno, a krajem prolog veka tu su uredili park.

GDE JE ARHIV DREVNIH ZNANJA

SKRIVENA ZNANJA NAIH PREDAKA

Da li se ispod misteriozne Sfinge ili neke od piramida stvarno nalazi 'Dvorana istorije' koja krije najvanije spise civilizacije

starije od egipatske?

Arheolozi su pre petnaestak godina obelodanili da su u Dolini kraljeva doli do vrlo vanih otkria - izmeu ostalog, svetlo dana

ugledala je i grobnica sinova Ramsesa II. Ova je bilo utoliko udnije, ako se zna da je Dolina kraljeva u poslednjih sto godina toliko detaljno istraena, da su arheolozi verovali da tu vie i nema ta da se trai. Zaista je neverovatno da egiptolozima moe da promakne objekat takve veliine! Sve to nagovetava jo mnotvo tajni koje moda krije pustinjski pesak nadomak Nila. Neki stari istorijski ali i ezoterijski izvori izvetavaju o

jednom zaboravljenom arhivu napunjenom znanjem drevnih predaka, iji znaaj i vrednost premauju basnoslovno bogatstvo Tutankamonove

grobnice. Izvetaji govore o jednoj odaji koja se navodno nalazi ispod Sfinge ili Velike piramide kod Gize.

Tu se navodno krije zaostavtina jedne visokorazvijene kulture koja je bila starija od egipatske. Neki stari istorijski ali i ezoterijski izvori izvetavaju o jednom zaboravljenom arhivu napunjenom znanjem drevnih predaka, iji znaaj i vrednost premauju basnoslovno bogatstvo Tutankamonove grobnice. Izvetaji govore o jednoj odaji koja se navodno nalazi ispod Sfinge ili Velike piramide kod Gize. Tu se navodno krije zaostavtina jedne visokorazvijene kulture koja je bila starija od egipatske. Jedan izvor iz egipatske prolosti, takozvani 'Zidarski tekstovi', daje nam vane informacije o moguoj lokaciji Svorane istorije. 'Zidarski tekstovi' pronaeni su meu zapisima na unutranjem bedemu Horusovog hrama u Edfuu, u srvu junog Egipta. Oni se dovode u vezu sa nizom rukopisa koji su u meuvremenu nestali, a bili su deo zbirke pod imenom 'Sveta knjiga hramova'. Tu su bile informacije o nastanku i izgledu svih vanijih svetilita du celog Nila. Rukopisi se pozivaju na jednu grupu nepoznatih bia pod imenom ebtivi koja su bila povezana sa Totom, egipatskim bogom mudrosti. Po kazivanju 'Zidarskih tekstova', Svete knjige i Znamenja moi smeteni su u jednu odaju koju su ebtivi potom zapeatili i tako je, sem za straare, ostala sakrivena od ostatka sveta. To mesto kasnije je nazvano 'Mesto prestola za duu' i tu su se izvodili samo najvii sveti obredi.

MUDRI DJEDA U jednom drugom egipatskom tekstu, poznatom pod imenom 'Vestkarpapirus', koji je izmeu ostalog omoguio tano datiranje etvrte dinastije, nalazimo i priu o tajanstvenom mudracu po imenu Djeda, koji je, sem sposobnosti za izvravanje maginih junakih dela, posedovao i odreene informacije 'o tajnim komorama sa Totovim knjigama'.

U toj prii, Djeda daje faraonu Kufuu - Keopsu uputstva gde bi mogao dapronae odreene kljueve kojima bi jednoga dana ponovo otvorio te tajne komore: 'U gradu Ani (Heliopolis) postoji jedan hram po imenu Kua-Sapti (ovde se misli na petog faraona Prve dinastije, koji je vladao oko 3.000

godina pre Hrista). U tom hramu postoji biblioteka u kojoj se uvaju inventarski rukopisi u obliku smotuljaka. Zidovi te prostorije sainjeni su od blokova peara. Iza jednog od tih blokova postoji skrovite u kojem se

nalazi jedan sanduk od kremenca, a u njemu lee IPVT-peati, to jest, tajanstveni kljuevi, koji e ponovo otvoriti skrivene Totove komore'. Kada je Kufu (Keops) zamolio Djedu da mu pribavi te kljueve, mudrac mu je odgovorio kako on nije u moi da to uini, ali je zato prorekao da e kljueve jednoga dana pronai jedan od trojice sinova Rad-dedet supruge visokog svetenika u Heliopolisu. Jo je rekao da e sinovi biti roeni 15. dana u mesecu tubi (oktobar-novembar). Ispostavilo se da su ta tri brata bila tri prva faraona Pete dinastije. Meutim, imajui u vidu vieslojnu simboliku egipatske literature, mogue je da sve ovo ima skriveno znaenje, i da su ta tri brata u stvari oni koji e jednoga dana pronai i otvoriti Dvoranu istorije. Inae, veliki deo starog grada Heliopolisa i dalje lei neistraen ispod rastuih predgraa Kaira. Tajna Saptijevog hrama moda jo eka da bude otkrivena. Zaharije Siin, ameriki orijentalista, citira nam jednu himnu iz XVIII dinastije koja govori o tome kako je bog Amon, onog trenutka kad je stupio pod svodove koji se nalaze ispod Sfinge, preuzeo zadatke nebeske Harakti (Sfinge), 'srce njegovo mudrost dosegnu, rei njegove mone postadoe'. Grki istoriar Herodot na kraju svog izvetaja o poseti Egiptu 443. godine pre Hrista, pie da se 'ispod piramida i Sfinge prostire veliki lavirint koji vodi u podzemni svet...' A u Korpusu hermetikumu, sveobuhvatnoj zbirci starih tekstova iz ranog hrianstva, u jednom tekstu pod nazivom 'Devica sveta' nalazimo sledee rei: 'Svete simbole, kosmikih elemenata, tajne Ozirisa, briljivo su sakrili. Pre nego to se u nebo vratio, Hermes (Tot) magijom ih je obeleio: Vi, Svete knjige, koje su moje besmrtne ruke stvorile, budite uz pomo mojih nepremostivih rei moi sigurne od propasti do venosti, i vreme vam ne moe nita. Budite nevidljive, nedostupne, za sve one koji e vas traiti, sve dok Stvoritelj vam duu njegovu za pomo ne poalje. nakon tih rei, Hermes je knjige sakrio na sigurno mesto. Sve to dogodilo se veoma davno'.

MNOGO JE POTVRDA

Rimljanin Marcelinus pisao je u etvrtom veku da su 'adepti' (oni koji su posveeni) ispod piramide uz veliki napor izgradili lavirint podzemnih hodnika iodaja, jer su znali da Potop dolazi i da e unititi znanje o svetim ceremonijama. Marcelinusov savremenik, Jamblihus, napisao je jedan sastav o egipatskim misterijama u kojem izvetava i o jednom svetom ritualu koji je bio povezan sa Sfingom: 'Na jednom tajnom mestu izmeu apa Sfinge nalaze se jedna bronzana vrata koja se skrivenom polugom mogu otvoriti.

Kroz ta vrata mladi svetenici ulaze u jednu okruglu prostoriju, u kojoj moraju da prou odreene provere pre nego to mogu biti primljeni u krug posveenih'. Slino tvrdi i koptski hroniar Al Masudi: 'ovek stupa kroz piramidu kroz jedan podzemni hodnik duine od preko 100 kubita (1 kubit=0.44 metara) - svaka piramida ima jedan takav prilaz'. Neto kasnije, srednjovekovni arapski hroniar Firouzabad izvetava kako su odaje ispod Sfinge izgraene u isto vreme kao i one ispod Velike piramide: 'Veliku piramidu sagradio je Idriz (Tot, Enoh, Hermes), da bi celokupno sakupljeno znanje zatitio od najavljenog unitenja. I ostali visoki svetenici sauvali su svoje zabeleke iz medicine, magije i talismana'. Ibn Ad Alokim, koji je zabeleio priu o snu kralja Salouka o Potopu i njegovoj naredbi da se izgrade piramide, pominje i jednu dvoranu u blizini piramida koja je napunjena svim moguim dokumentima o matematici, astronomiji i fizici: '... I oni izgradie jedan podzemni svod. Kamen je iz Etiopije donesen, olovom i elezom spojen. Nakon zavretka, dvorana je presvuena obojenim mermerom, a kraljSalouk priredio je slavlje u kojem su uestvovali svi itelji kraljevstva'. I judejski istoriar Josif Flavije belei kako je Enoh izgradio jedan podzemni hram koji se sastojao od devet svodova izgraenih jedan iznad drugog. Manli P.Hol iznosi da kod slobodnih zidara postoji jedno proroanstvo koje kae da e jednog dana ta tajna dvorana biti otkrivena od strane jednog 'Posveenog'. Pre dvesta godina za svetu geometriju Velike piramide interesovao se i Isak Njutn. Verovao je da se u njenoj unutranjosti nalazi lavirint od tunela i komora, koji je, po njemu, predstavljao 'proroanski kalendar od kamena'. Od tada pa do dana dananjeg cela jedna legija neunika trudi se da deifruje kamena proroanstva Piramida.

KOSMIKI KLJU

Moda i sama Sfinga krije sopstvena proroanstva. Sledei stare egipatske i koptske tradicije, Sfinga je, pre nego to je dobila konanu formu, imala ape kao u lava, zadnje noge i rep bika, i lice oveka. Jo i danas odrali su se ostaci kamenih zgarita koja nou upaljena, Sfingi daju vatreni vid i uspon jednog orla. Lav, bik, ovek, orao. To nisu samo etiri bia koje je prorok Jezekilj opisao ispred boanskog trona, ve i etiri fiksna znaka zodijaka: Lav, Bik, Vodolija i korpija! Razdoblje Vodolije je zapoelo (a lik Sfinge simbolizuje lice celog oveanstva, u jednom duhu i srcu