Aleksandar Panteli}

TAKO SMO SE NEKADSMEJALI

Komad u jednom ~inu

132 Aleksandar Panteli}

ALEKSANDAR PANTELI], ro|en je 1926. u Beogradu, gde je zavr{ioOsnovnu nema~ku {kolu i Drugu mu{ku gimnaziju, a u privatnoj {koli jestekao i muzi~ko obrazovawe.

Od 1944. je u armijskoj pozori{noj grupi NOVJ. Od rata pa do 1957. jeglumac u profesionalnom putuju}em pozori{tu. Studirao je prava ifilozofiju. Od 1961. je u Radio Beogradu kao re`iser u Humoristi~komzabavnom programu ( Veselo ve~e, Peta dimenzija, ^igra, Selo veselo, Prepodne jednog pauna; serije: Operska lo`a, Gari}i Mari}i, PorodicaJovanovi}...) Za Redakciju ozbiqne muzike radio je na adaptacijama ipopularizaciji klasi~nih operskih dela obra|enih za igranu prezentacijusa libretima zasnovanim na klasi~nim delima dramske literature ([ekspir – Verdi: Otelo, Falstaf, Magbet; Dima sin – Verdi, Travi-jata; Mir`e – Pu~ini, Boemi; Prevo – Pu~ini, Manon Lesko; Molijer –Mocart, Don \ovani, itd. ) Kao radiofonijski re`iser snimio je oko 50igranih trilera i 22 radio drame, sa najpoznatijim beogradskim i jugo-slovenskim glumcima. Re`iraju}i ~etiri puta nedeqno, sve do penzije1990, potpisao je preko 3000 emisija.

Objavqene drame: Lili, Scena br. 6. 1971; Teatron 115. 2001.Drama, Tako smo se nekad smejali, prvi put se objavquje u ovoj, 23. kwizi

Savremene srpske drame.^lan je Udru`ewa dramskih umetnika Srbije i Udru`ewa dramskih

pisaca Srbije. Dobitnik je velikog broja nagrada, me|u kojima su: “Zlatnimikrofon” Radio Beograda i Nagrade za `ivotno delo “Vitomir Bogi}”.Danas radi kao profesor na Akademiji umetnosti “Bra}a Kari}”.

LICA

ROSA, 60 godina

SPASOJE, wen suprug, 65 godina

CVETANKA, wihova podstanarka 22 god.

Odigrava se u unutra{wosti Srbije {ezdesetih godina pro{logveka, jednog letweg popodneva oko pet sati.

133

Aleksandar PANTELI]

TAKO SMO SE NEKAD SMEJALIKomad u jednom ~inu

134 Aleksandar Panteli}

Soba u prizemnoj ku}i. U dnu i sa desne strane po jedna vrata – desna vodeu spava}u sobu a sredwa u dvori{te. Sasvim napred, na sredini, sto~i}sa tri polufoteqe. Na sto~i}u telefon.

PRVA POJAVA

Rosa, sama.

ROSA: (Sedi za stolom, plete yemper, pevaju}i, uzdi{e, zagledapletivo, proba ga na ramenu)[ta je ovo?(Vadi iz yepa izgu`vani papir, popravqa nao~are, ~ita)Osamdeset? Nije osamdeset. Ovo je {estica. Ceduqa seumastila pa {estica li~i na osmicu.(Vadi iz drugog yepa kroja~ki santimetar, meri le|a irukave, smeje se)Sini{a jeste lepo gra|en ali {to je mnogo mnogo je.(Ponovo meri rukave)Rukavi }e biti dobri a le|a }u morati ponovo.(Uzdi{e, para pletivo. zvoni telefon. ona podigne slu-{alicu)Alo, ko je to?(Uzbu|ena, podigne glas)Jesi ti Sini{a?(Slu{a)A, ti si Milice! Ne mogu da ti poznam glas! Kako ste vasdvoje?(Slu{a)Jel’ kum @ika izvadio zub?(Slu{a)Dobro smo! Spasoje ode do \ure kasapina da uzme jedanjune}i but. Ho}u da ga {pikujem da nas Sini{a ne iznenadia ja nemam ni{ta u ku}i.(Slu{a)Ne znamo ta~no kad, Milice? On se obi~no javi pre nego {to}e da po|e i ja evo ceo dan dre`dim pored telefona i ~ekam.(Slu{a)Pusta majka, dabome! Pletem mu yemper, da ga iznenadim kaddo|e! Obi~no... onako sa dva yepa napred na zakop~avawe.

On takav najvi{e voli a i prakti~an je – mo`da da ga nosiispod sakoa a mo`e da se pojavi u wemu i bez sakoa.(Slu{a, mr{ti se)Kakve kapqice?(Slu{a)Za @ikinog bratanca? Jel’ to onaj {to malo zamuckuje?(Slu{a)A, to mu je sestri}! Hranislav, jeste. Znam ja tu decu negouvek brkam Hranislava i Rastislava... A, {ta mu je?(Slu{a)Uh, daleko bilo! Sa~uvaj bo`e! Zar ne mogu da ga otpu{e uambulanti?(Slu{a)Zna{ {ta, Milice, mi ne volimo da tra`imo od Sini{e niza nas dvoje.(Uzdi{e)ali kad se radi o leku, pita}u ga kad se javi, da li mo`e dakupi. Ima{ li ti neki recept?(Slu{a)^ekaj.(Tra`i po stolu olovku)Kako ka`e{?(Slu{a)Polako, ni{ta ne razumem?(Slu{a)^ekaj Milice, ja te ovako ni{ta ne razumem... nego prebaciti sve na }irilicu, a moj Spasoje }e sutra ujutro da trkne dovas po to.(Slu{a)Dabome.(Slu{a)[ta imam da se qutim, Milice?. Kad je lek u pitawumoramo jedno drugom da pomognemo.(Slu{a)Dabome! Nego ti sutra oko sedam stani na prozor i sa~ekajSpasoja pa mu daj to ceduq~e! I nemoj da mi zahvaquje{ jerse za lek to ne vaqa! Ajd’ u zdravqe!(Spusti slu{alicu)Ba{ je svet bezobrazan!(Uzdi{e, uzima pletivo, zvoni telefon, ona podigne slu{a-licu)Alo, ko je?(Slu{a)A, ti si Brankice! Ko ti je okrenuo broj?

Tako smo se nekad smejali 135

(Slu{a)Baka? E, jo{ malo pa }e{ ti sama da zove{ tetka Rosu...samo da malo poraste{!(Slu{a)E, tvoj Sini{a sine dolazi za nekoliko dana!(Slu{a, mr{ti se)Da ti donese veliku lutku! Dobro, sine, kaza}u mu ako sejavi, pa ako bude imao para i ako na|e.(Slu{a)[ta ka`e{? Dedi tranzistor?(Qutito)E, da ka`e{ ti tvom dedi da sam kupi tranzistor od onihpara {to je dobio za imawe u Lazarevcu... A Sini{a nemanikakvo imawe osim svojih deset prstiju. Jesi li me razu-mela? Daj mi sad babu!(Uzdi{e)Zdravo Daco!(Hladno)Jeste, mnogo je slatka.(Slu{a)Shvatam ja to sve, Daco! Dete ko’ dete! Ali tvoj Milisavnije dete a tra`i da mu Sini{a donese tranzistor.(Slu{a)Verujem da }ete vi da platite, ali nije stvar u tome, Daco!Zna{ koliko je sveta ve} poru~ilo da im Sini{a donesekoje{ta. A Sini{a mora to sve da pla}a u devizama a i samavidi{ kakva je trka za tim devizama.(Slu{a)Sigurno! Nemoj da se quti{, Daco! Ti si bar pametna `enai mora{ da me razume{. Ja i Spasoje mu ne tra`imo ni{ta abeli svet navalio ko’ nezdrav! Preksino} se javila Kajapo{tarka i tra`i da joj Sini{a kupi pamu~ni cvilih zadu{eke! Zamisli, molim te! Kao da on nema druga posla negoda juri po Francuskoj cvilih za Kaju po{tarku!(Slu{a)Sigurno, Daco, da si mi bli`a nego Kaja po{tarka, ali ba{zato sestro i mogu da razgovaram sa tobom ovako otvoreno!\ura kasapin, molim te, poru~io kapu za su{ewe kose, daobraduje `enu za ro|endan, a \uka iz finansijskog odsekaneke specijalne ulo{ke za dus – tabane.(Slu{a)Pa dabome da je neverovatno!(Slu{a)Znam ja da je Milisav tvrdoglav i najboqe je da mu ka`e{ da

136 Aleksandar Panteli}

ovog puta Sini{a ne donosi nikom ni{ta a idu}e godinekad do|e on }e lepo da se dogovori sa svakim ponaosob – {takome treba, pa da onda vidi {ta od svega toga on mo`e a {tane mo`e da nabavi, pa }e onda lepo da napravi plan, kako }ekome {ta da kupuje, i kojim redosledom, naravno u okvirusvojih mogu}nosti i svi }e biti zadovoqni! Jel’ tako?

DRUGA POJAVA

Rosa i Cvetanka.

CVETANKA: (Proviri iz sredwih vrata)Dovi|ewa, tetka Roso.

ROSA: (Poklopi {akom slu{alicu, Cvetanki)^ekaj malo, Cvetanka!

CVETANKA: Idem!... Samo sam htela da vam se javim.

ROSA: Pri~ekaj malo.(U slu{alicu)Dobro Daco, razgovara}emo kasnije. Do{la mi je Cvetanka,ona devojka {to stanuje kod nas, pa ho}u ne{to da je upitam.(Cvetanki)U|i unutra i zatvori vrata.(Cvetanka u|e i zatvori vrata, Rosa u slu{alicu)Dobro Daco, onda zna~i, dogovori}emo se... Hajde zdravo!Poqubi mi Brankicu i ne zameri, molim te! Zdravo!(Spusti slu{alicu, Cvetanki)Ti opet na popodnevnu smenu?

CVETANKA: Ne radim vi{e popodne. Po{la sam u po{tu da bacim pismoza moje.

ROSA: (Gleda je podozrivo)Znam da si jedno vreme stalno i{la na popodnevnu smenu.

CVETANKA: Zamewivala sam drugaricu deset dana ali znate da mi je toiza{lo na nos. Svako ve~e sam padala na krevet od umora!

ROSA: (Gleda je)Se}am se! Nego, {ta sam ono htela da te pitam? [ta ti je saonim momkom, bogati? Kad se vra}a iz Beograda?

CVETANKA: Sutra uve~e.

ROSA: Stvarno? Zar ve} ima mesec dana od kako je oti{ao?

Tako smo se nekad smejali 137

CVETANKA: Danas se navr{ava mesec dana.

ROSA: [to vreme leti! Za ~as pro|e mesec.

CVETANKA: Bogami meni nije brzo pro{ao... ~ini mi se kao je oti{aopre godinu dana.

ROSA: ^uvaj ti wega Cvetanka. Izgleda da je po{ten ~ovek i daima ozbiqne namere?

CVETANKA: Kako da nema! ^eka samo da se osamostali, da stane na svojenoge, pa da se uzmemo.

ROSA: To je ba{ lepo! Nego, htela sam s tobom o ne~em drugom daporazgovaram.

CVETANKA: Ka`ite, tetka Roso?

ROSA: Ti zna{ da nam dolazi Sini{a?

CVETANKA: (Radosna)Nisam znala?! Ba{ se radujem {to }u da ga upoznam. Tolikoste mi o wemu pri~ali, da jedva ~ekam da ga vidim!

ROSA: E, u vezi wegovog dolaska i ho}u ne{to da ti ka`em! Vidi{sinko, Sini{a je solidan, ozbiqan mladi}, koji se posvetiosvom zanatu i poslu u fabrici. On nikako ne voli ne-ozbiqno pona{awe, pa te molim, kad do|e, da izbegava{ daizlazi{ u dvori{te na ~esmu u kombinezonu i da se tamoonako polugola {epuri{.

CVETANKA: Bo`e, tetka Roso, kako mo`ete tako ne{to da mi ka`ete? Japonekad iza|em na ~esmu u kupa}em kostimu i to samokol’ko da se pokvasim i da me malo uhvati sunce. Zar je totako stra{no?!

ROSA: E, to sun~awe, molim te da presko~i{ kad do|e Sini{a!Eto, {ta sam htela da ti ka`em. Normalno je da se devojkesun~aju na pla`i a ne u dvori{tu gde `ivi toliki svet. Imatu i starijih qudi koji ne vole da vide takve stvari.

CVETANKA: Ba{ ste vi ~udni, tetka Roso! Meni zamerate {to ponekadiza|em na ~esmu u kupa}em kostimu a ne vidite na ulicimlade devojke u mini sukwama i {orcevima, pa ~ak i ukupa}im kostimima. Moderna medicina preporu~uje mla-dom svetu da {to vi{e izla`e telo vazduhu i suncu.

ROSA: Slu{aj Cvetanka. Ja te nisam pozvala da ni ovde dr`i{predavawe o modernoj medicini i da mi soli{ pamet!^estiti qudi kad tako ne{to vide na ulici, okre}u glavu!

138 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Varate se tetka Roso... Uostalom ja imam svog de~ka kogavolim i za koga }u se udati!(Vadi maramicu)

ROSA: Ne znam ja to?! Pazi ti samo na ovo {to sam ti rekla; kaddo|e Sini{a, ako te vidim na ~esmi bez pristojne haqine,prosu}u na tebe pun lonac vru}e vode i o{uri}u te ko’}urku za bo`i}ni podvarak!

CVETANKA: (Zapla~e)Boga mi uvredili ste me, tetka Roso! Ja vas gledam kao majkua vi meni tako.

ROSA: Nemoj sad da pla~e{! Rekla sam ti ono {to bih rekla iro|enoj }erki. Ti si dobra devojka, Cvetanka, ali ima{jednu ru`nu naviku – ~im vidi{ mu{karca ti mu gura{ nogepod nos!

CVETANKA: (Jeca u maramicu)Mo`da... ali ja uop{te nisam svesna toga!

ROSA: Hajde bogati... nisi svesna! Pri~am ti pri~u!

CVETANKA: Nisam, majke mi, tetka Roso! To je kod mene instinktivno ija tu nemam nikakvih zadwih namera.

ROSA: Taman posla da jo{ ima{ i zadwih namera... Samo bi jo{ totrebalo! Nego slu{aj ti mene, dete moje: obuzdavaj se usvakoj prilici jer }e ina~e svet da stekne o tebi r|avomi{qewe... a ako se to dogodi vi{e te ne opra ni Sava niLepenica! @ensko je po prirodi prokleto i ako nema barmalo ~orbe u glavi, gotovo je! Zato se ti dr`i tog tvogkelnera... kako se on ono zva{e?

CVETANKA: (Bri{e nos)\ura.

CVETANKA: \ura, dabome... I nemoj da dozvoli{ da te dugo voza sa onim“da stane na svoje noge”! U moje vreme bivalo je da mladi}ide s devojkom godinama... i to onako(Gest)celishodno... A kad stane na svoje noge on se o`eni drugom.

CVETANKA: Moj Sima nije takav!

ROSA: (Gleda je)Koji sad Sima, Cvetanka?

CVETANKA (Bri{e nos)Pa \ura!

ROSA: (Skine nao~are)

Tako smo se nekad smejali 139

CVETANKA: Pravo mu je ime Sima a zovu ga \ura.

ROSA: (Mr{ti se)Kud ba{ Sima da se zove?!

CVETANKA: Za{to?

ROSA: Tako se zvao zet jedne Spasojeve tetke. ^udo od ~oveka! Nitsmrdi nit miri{e! Prosto nisam mogla da ga vidim o~ima!Ni{ta mi nije u~inio ali ~im se pojavi, meni se ne{toprevrne u stomaku... I sad, kad ti re~e Sima, odmah sam sewega setila! Ali to nema veze sa tvojim momkom. Tvoj \uramo`e da bude fini ~ovek iako je Sima!

CVETANKA: Pitajte koga ho}ete za \uru kelnera i ~u}ete {ta }e vamre}i!

ROSA: E, onda, sinko, dr`i se ti tog tvog \ure makar bio i Sima,samo da odr`i re~ i da te uzme. Hajde sad idi da se nezatvori po{ta.(Cvetanka ustane)I, molim te, nemoj da zaboravi{ {ta smo se dogovorile!

CVETANKA: Ba{ ste vi sme{ni, tetka Roso... kao da }e Sini{a mene dagleda pored tolikih Francuskiwa!

ROSA: Koliko ja znam, mu{karci gledaju u ono {to im se poka`e.

CVETANKA: Hajdete, molim vas! Pri~ate koje{ta!

ROSA: Mo`da se ja i ne razumem u to tako dobro kao ti ali znam{ta smo se nas dve dogovorile!(Gleda je)A i ti zna{, jel’ tako?

CVETANKA: Dobro, kad vi tako ka`ete, tetka Roso. Hajde, dovi|ewa!Brzo se vra}am!(Iza|e)

TRE]A POJAVA

Rosa, sama.

ROSA: (Gleda za Cvetankom, okre}e telefon)Alo, ko je to?... Jel’ to po{ta? Moli}u lepo Kaju!(Osvr}e se)Jesi ti, Kajo? Ovde Rosa! Sigurno si u poslu i ne}u da tismetam, htela sam samo da vidi{ ne{to!

140 Aleksandar Panteli}

(Osvr}e se, spusti glas)Ti zna{ onu moju podstanarku Cvetanku...(Slu{a)jeste, ona pomo}na kuvarica u hotelu. E, molim te, ona trebasvakog ~asa da stigne u po{tu da preda neko pismo pa ho}uba{ da vidim da li me je slagala, da li stvarno ide u po{tu!Ne{to mi je sumwiva!(Slu{a)Znam da je nezgodno da ti zove{, a i ja ne}u da te stalnouznemiravam, nego mi po{aqi po woj, kao neku poruku a ja}u po tome znati da li je tu bila. Jel’ ho}e{? E, ba{ sizlatna!(Slu{a)Jeste! ^ekamo ga svaki ~as!(Slu{a, ka{qe)Zna{ Kajo, nisam ti preksino} rekla. Bojim se da je kasnoda mu javqam za onaj cvilih. Pismo ga sigurno ne bi zateklotamo a ako se javi telefonom pred sam polazak ne}e imativremena da tra`i!(Slu{a)Jeste! A ima jo{ ne{to. On je tek nepune dve godine uFrancuskoj i jo{ nije dobro savladao jezik a i du{ek icvilih su te{ke re~i i veliko je pitawe dali on zna obadveili samo jednu ili jo{ ne zna nijednu. I kako }e, molim te,kad u|e u radwu pa zna recimo kako se ka`e du{ek a ne znakako se ka`e cvilih... ili zna cvilih a ne zna du{ek... Iline zna ni jedno ni drugo?! Nije zgodno, jel’ da?(Slu{a)Znala sam da }e{ ti to razumeti! Svi ne{to tra`e, mojaKajo, a ako nekog odbije{ najgori si ~ovek! \ura kasapin,\uka iz finansijskog, Daca i Milisav, kum @ika i kumaMilica... Molim?(Slu{a)Sigurno Kajo da si mi ti bli`a od wih i zato ti ja i ka`emsve ovako otvoreno! Dobro, @ika i Milica tra`e neki lekza @ikinog bratanca.(Slu{a)Ne, nije onaj {to zamuckuje... to mu je sestri}.(Slu{a)Ne znam, Milica ka`e da se zapu{io i samo neke francuskekapqice mogu da mu pomognu.(Slu{a)Jeste, sva{ta ima! Sa~uvaj me bo`e!

Tako smo se nekad smejali 141

(Slu{a)Tako je! I ja tako mislim; ko ti zatra`i lek ne odbijaj ga!Ne zna ~ovek {ta sve mo`e da ga sna|e?!(Slu{a)Molim?!(Slu{a, mr{ti se)I tebi treba lek?(Slu{a)Za pritisak?! Pa zar to ne mo`e ovde da se na|e?(Slu{a)Jel’ ima{ recept? Dobro, onda prebaci sve na }irilicu ipo{aqi mi po Cvetanki ako do|e u po{tu!(Slu{a, uzdi{e)Ne zameram ti ni{ta, Kajo! Kad je lek u pitawu nemazamerawa!(Uzdi{e)Ako Cvetanka slu~ajno ne do|e u po{tu, posla}u sutraujutro Spasoja do tebe. On }e da te vikne a ti samo iza|i naprozor i baci mu taj recept!

^ETVRTA POJAVA

Rosa i Spasoje.

SPASOJE: (Utr~i sa cegerom u ruci, uzbu|en, sedne, bri{e znoj sa~ela)

ROSA: (U slu{alicu)Evo ga i Spasoje! Dobro Kajo..

SPASOJE: Roso, prekidaj!

ROSA: (U slu{alicu)Pozdravi}u ga! Molim?(Slu{a)Nisam to probala? Znam za slatku vodu ali pravo da tika`em nekako nemam poverewa u to!(Slu{a)Moja majka nikada nije ostavqala u slatkoj vodi... i ja samto od we nau~ila..

SPASOJE: (Kao na iglama)Roso, prekidaj!!

142 Aleksandar Panteli}

ROSA: (U slu{alicu)Zavisi od toga kako ko voli!(Slu{a)Moji, recimo, uop{te ne vole slatke prelive(Spasoje se vrti na stolici krajwe uzbu|en)A, ni ja! Do|e mi nekako bqutavo!

SPASOJE: (Isto kao gore)Roso, prekidaj!!

ROSA: (U slu{alicu)Ne verujem, Kajo!(Slu{a)Dobro, kad ~ovek ide na put, pa ho}e da ponese za dan-dva, ada mu se usput ne stvrdne! Ali, ovako, za kod ku}e, ne treba!(Slu{a)Jeste, oni su lepi i kad malo odstoje..

SPASOJE: (Sko~i sa stolice, tresne ceger o astal)Roso, prekidaj!

ROSA: (U slu{alicu)Dobro, Kajo! Evo, Spasoje izgleda ogladneo, pa sve ska~e poku}i!(Slu{a)

Znam da i ti `uri{! Jeste bogami, i mi rano ve~eravamo!(Slu{a)Ne brini! Ne}u zaboraviti! Viknu}e te on sa ulice a tispremi recept, naravno ako Cvetanka ne do|e do tebe!(Slu{a)Zdravo!(Spusti slu{alicu, Spasoju)[ta je, {ta si iskola~io o~i?... Ne mogu `enu da prekinem upola re~i!

SPASOJE: (Bri{e znoj sa ~ela)I ti }e{ da iskola~i{ o~i kad ~uje{!

ROSA: (Upla{ena, uhvati se za srce)Da nije na{to sa Sini{om?! Da mu se nije ne{to desilo?!

SPASOJE: De, de, polako! Nemoj odmah da se hvata{ za srce! Ni{ta muse nije desilo. @iv je i zdrav i dolazi prekosutra.

ROSA: Prekosutra?! Otkud zna{?

SPASOJE: Razgovarao sam sa jednim mladi}em koji radi u susednojfabrici.

Tako smo se nekad smejali 143

ROSA: Gde si ga upoznao?

SPASOJE: U restoraciji na `eqezni~koj stanici.

ROSA: [to ne pozva ~oveka u ku}u, pobogu ~ove~e?

SPASOJE: (Uzdi{e, bri{e znoj sa ~ela)Zvao sam ga ali nije mogao! @urio je da uhvati voz za Ni{...I on ide kod svojih na odmor.

ROSA: I {ta ka`e za Sini{u?

SPASOJE: (Gleda je, uzdi{e, bri{e maramicom, vrat i lice)Roso, kad si posledwi put bila kod doktora za srce?

ROSA: Za{to, Spasoje?

SPASOJE: Onako... pitam samo!

ROSA: (Plane)Slu{aj, govori {ta je sa Sini{om, ili }u lom da na-pravim?!

SPASOJE: Dolazi prekosutra.

ROSA: To si ve} rekao, i {ta jo{?

SPASOJE: Polako, Roso!

ROSA: (Vikne)I {ta jo{?

SPASOJE: Pa evo {ta jo{: se}a{ li se, kad ti je kuma Milica videla u{oqi dobitak?

ROSA: Se}am se, pa {ta?

SPASOJE: Rekla je, devizni dobitak, jel’ tako?

ROSA: To }e Sini{a sigurno da donese neku crkavicu, {to jeu{tedeo od plate!

SPASOJE: (Te{ko uzdi{e)E, nije to!

ROSA: Kako nije?

SPASOJE: Lepo! Nije taj devizni dobitak!

ROSA: Nego?

SPASOJE: Jedan drugi devizni dobitak!

ROSA: Koji drugi?

144 Aleksandar Panteli}

SPASOJE: (Gleda je, ponovo bri{e maramicom vrat i lice)Roso, koliki ti je bio pritisak, kad si posledwi putmerila?

ROSA: (Sko~i sa stolice, dohvatio ceger)Slu{aj, Spasoje! Govori {ta je, ili }u da ti tresnem o glavuovaj ceger sa sve june}im butom!!

SPASOJE: ^ekaj, Roso!

ROSA: (Podigne ceger)Govori?!

SPASOJE: Polako, Roso!

ROSA: (Podigne glas)Spasoje govori?!

SPASOJE: Smiri se, Roso!

ROSA: (Zamahne cegerom)Govori?!

SPASOJE: Snaja!

ROSA: (Uko~i se u mestu sa cegerom u ruci)

SPASOJE: Snaja, Roso i to francuska! Sini{a se o`enio Francuski-wom i dolazi prekosutra sa wom!

ROSA: (Sru{i se na stolicu)Jao!!(Uhvati se za srce)

SPASOJE: Eto, to ti je taj devizni dobitak {to ti je kuma Milicavidela u {oqi!(Bri{e znoj, te{ko di{e)Eto ti sad zna{!

ROSA: (Slabim glasom)Jel’ istina to Spasoje?

SPASOJE: Jeste, Roso!

ROSA: (Slabim glasom)O`enio se Sini{a?

SPASOJE: O`enio se!

ROSA: Francuskiwom?

SPASOJE: Francuskiwom!

Tako smo se nekad smejali 145

ROSA: (Isto kao gore)I dolazi sa wom ovamo?

SPASOJE: (Uzdi{e)I dolazi sa wom ovamo!

ROSA: (Isto kao gore)Prekosutra?

SPASOJE: Prekosutra!

ROSA: (Zakuka iz sveg glasa)Kuku, Sini{a, sine majkin!!

SPASOJE: Polako Roso, saberi se!

ROSA: (Isto kao gore)Kuku, Sini{a, crni sine, zar to majci da priredi{?!

SPASOJE: Polako Roso, obuzdaj se!

ROSA: (Isto kao gore, kuka)Zar to da priredi{ tvojoj majci koja te je othranila,podigla i pustila da ode{ u beli svet?! Bestraga mi glava!!

SPASOJE Polako Roso, zauzdaj se!

ROSA: Celog `ivota sawam wegovu svadbu – kako spremam svad-beni ru~ak i darove za snaju... a on da se o`eni u tu|em svetubez mene, bez svoje majke...(Jau~e)Kuku, Sini{a, crni sine, kuku!

SPASOJE: ^ekaj, Roso, zaustavi se! Zarozala si se pa pla~e{ i kuka{kao da mu se desila neka nesre}a, daleko bilo!

ROSA: Jezik pregrizo Spasoje!

SPASOJE: Sin ti dovodi snaju u ku}u a ti kuka{ ko’ baba naricaqka!Polako brate! Mo`da se on i nije zvani~no ven~ao, negosamo onako “oko vrbe”, i ko zna {ta }e od toga svega daispadne?

ROSA: A {ta ka`e taj ~ovek?

SPASOJE: Koji ~ovek?

ROSA: Pa taj Ni{lija?

SPASOJE: Rekao sam ti {ta ka`e.

ROSA: Mislim, za to “oko vrbe”?

SPASOJE: A, nisam ga za to pitao!

146 Aleksandar Panteli}

ROSA: Pobogu, Spasoje kako za to da ga ne pita{?!

SPASOJE: Zbunio sam se. Kad on re~e “dolazi vam sin sa `enom Fran-cuskiwom!”, meni onaj ratluk {to ide uz kafu i kiseluvodu, ispade u krilo. On ~ovek odmah shvati da se izlanuo ilepo se ujede za jezik, pa sav zbuwen ustade, pozdravi se nabrzinu i ode ko’ muva bez glave da hvata voz za Ni{.

ROSA: Da si bar stigao da ga upita{ kako se zove!

SPASOJE: To sam ga pitao! Zove se Sreten Mileusni}!

ROSA: (Nervozna)Ne on, nego... Francuskiwa!

SPASOJE: I to mi je rekao...(Gleda je ispod oka)@or`eta!

ROSA: @or`eta?!(Vadi maramicu)

SPASOJE: Jeste, @or`eta!(I on vadi maramicu)

ROSA: (Zakuka)Kuku, Sini{a!

SPASOJE: (Zakuka)Kuku!

(Zajedno pla~u)

ROSA: Crni Spasoje, kako to da nas sna|e?!

SPASOJE: Eto, sna{lo nas je i sad {ta je tu je!

(Smiruju se)

ROSA: I {ta }emo sad da radimo?

SPASOJE: Da se spremamo da do~ekamo snaju, eto {ta.

ROSA: Pa jeste!(Krsti se)O, budi bog s nama!

SPASOJE: Ali stvar je u tome {to to nije obi~na snaja pa da jedo~ekamo onako kako se to kod nas radi, nego francuskasnaja! Nije to Mileva iz Kur{umlije, biv{a Sini{inadevojka, pa da je do~ekamo sa “zdravo k}eri” “kako si”“dobrodo{la” “`iva bila” i tome sli~no..

Tako smo se nekad smejali 147

ROSA: Kud se ne o`eni sa tom devojkom... nikako to ne mogu dapre`alim.

SPASOJE: Molim te, Roso, }uti! Kad je hteo sa wom da se o`eni osulasi na wu drvqe i kamewe! A sad nikako ne mo`e{ da jepre`ali{! Molim te }uti!

ROSA: O, {ta nas sna|e, gospode bo`e i svi sveci! Ne znam vi{e ni{ta govorim! Prosto sam se sledila i kao da sam se pretvo-rila u neku drugu `enu!

SPASOJE: A, tek ja! Kad mi onaj ~ovek u restoraciji to re~e, odjednomsam zaboravio kako se zovem. Da me je neko upitao ja bihrekao, Sima!

ROSA: Eno ga i on Sima!

SPASOJE: Ne Sima tetka Zagorkin... nisam na wega mislio, nego nekiSima... onako uop{te! Slu~ajno sam rekao ba{ to ime...(Misli)[ta sam ono hteo da ka`em?(Misli)[to ti mo`e{ ~oveka da izbaci{ iz koloseka... Aha!Dakle, dan wihovog dolaska je prekosutra i mi moramoodmah da po~nemo sa pripremama za do~ek.

ROSA: Bo`e Spasoje, {ta nas ovo sna|e?... Gledam te i pitam se jel’to sve istina ili mi to sawamo?

SPASOJE: (Uzdi{e)Bogami, istina je!

ROSA: Pa hajde, onda, ka`i mi: {ta smo mi bogu zgre{ili? Da samnekad pomislila da }e to da nam se desi... da mi je nekad takone{to bar palo napamet, pa hajde de! Desilo se, pokri seu{ima i }uti! Ali, na sve drugo sam pomi{qala, na sva-kakve glupost, a na ovako ne{to ni u snu!

SPASOJE: Sad {ta je tu je! Ne vrede vi{e ni pri~e ni kukwava. Upalismo u taj sos i sad moramo da gledamo {ta }emo i kako }emo!

ROSA: (Dr`i se za glavu)Kao da mi neki no`evi ovde rade! Da trkne{ ti ~askom i dakupi{ kore ga gibanicu?

SPASOJE: Ti Roso samo zna{ za gibanicu i za {pikovani but! Kao daje @or`eta celog `ivota bila gladna i sad }e da do|e kodtebe da je ti nahrani{!

ROSA: Moraju deca ne{to da jedu kad do|u s puta.

148 Aleksandar Panteli}

SPASOJE: Znam da moraju ali sad, u ovom trenutku ima mnogo va`nijihstvari od jela. Uostalom odkud zna{ da ona jede gibanicu?...To je suvi{e masna pita za strance!

ROSA: Sini{a voli gibanicu. Ako ona ne jede je{}e on.

SPASOJE: Mo`da ni on vi{e ne jede takva jela, pored we?

ROSA: Vidi{, to mi nije palo napamet!(Misli)Zna{ {ta: da ja spremim francuski krompir? To je brate,sigurno! Em je francuski, em ide uz ovaj {pikovani but, paima prste da poli`u!

SPASOJE: (Dr`i se za glavu)Dobro Roso, spremi {ta ho}e{ i dosta vi{e o tome! Imane{to kudikamo pre~e od jela!

ROSA: [ta to?

SPASOJE: Da se dogovorimo kako da do~ekamo snaju a da ne obrukamosina!

ROSA: Za{to da ga obrukamo, Spasoje?

SPASOJE: Vidi{ Roso: Sini{a se o`enio Francuskiwom @or`etomi to je ~iwenica, jel tako?

ROSA: (Uzdi{e)Jeste!

SPASOJE: Sa druge strane mi smo jo{ uvek wegovi roditeqi, i to je~iwenica, jel tako?

ROSA: (Zbuwena)Ne znam?! Vaqda!

SPASOJE: Kako ne zna{?! Ti kao da si malo {enula!

ROSA: Izgleda da jesam?!(Uzdr`ava pla~)

SPASOJE: Slu{aj me sad dobro: najva`nija stvar, u prvom trenutku,kad se sretnemo s wom, to je da, kao wegovi roditeqi, otac imajka, je li, ostavimo na wu lep utisak!

ROSA: Da obu~em ja onaj teget komplet {to mi je Sini{a poslao zaNovu godinu a ti obuci crno odelo s prslukom... A mogao bijo{ da stavi{ u yep srebrni sat i lanac?

Tako smo se nekad smejali 149

SPASOJE: Polako, nemoj da tr~i{! Ti misli{ da nam ne{to vredi dase uparadimo ko’ dve dodole, a kad otvorimo usta, ne mo-`emo da sastavimo ni dve unakrst? Va`no je kako }emo daizgledamo spoqa, onako “na oko”, ali je va`nije ono iznu-tra, a tu smo mi slabi!

ROSA: Kako to misli{ iznutra?

SPASOJE: Pa to, celo vreme ho}u da ti objasnim ali mi nikako ne da{da do|em do re~i! Rekli smo, dakle, da ona nije na{a devojkai da mi ne mo`emo da je do~ekamo kao {to se do~ekuju na{esnaje! Jel’ tako?.

ROSA: (Uzdi{e)Jeste!

SPASOJE: Dobro, to smo ra{~istili! E, sad, s druge strane, postavqase pitawe: ~ak i da mo`emo tako da je do~ekamo, to jest, kaoneku na{u devojku, razume{... kao na{u snaju, razume{... tojest, kao devojku iz na{ih krajeva..

ROSA: [to toliko gwavi{, Spasoje?! Reci, {ta je... nemam vi{e`ivaca..

SPASOJE: (Strogo)Roso, nemoj da me prekida{! Ako ho}e{ da ne{to uradimonemoj stalno da mi upada{ u re~!

ROSA: (Uzdi{e)Dobro, hajde, ne}u!

SPASOJE: Dakle, kao {to sam rekao, ~ak da to i mo`emo, mislim, tosve {to sam naveo, jel’ tako, ni{ta nam ne bi vredelo, jernas ona ne bi razumela, jel tako, zato {to je Francuskiwa,jel’ tako?

ROSA: Vidi{ to mi uop{te nije palo napamet!?

SPASOJE: E, {ta sad ti onako misli{, da bismo mi morali da ura-dimo?

ROSA: (Misli)Ne znam, Spasoje?!

SPASOJE: (Gleda je)Ne mo`e{ da se seti{?

ROSA: (Misli)Ne mogu?!

150 Aleksandar Panteli}

SPASOJE: E, kad ne mo`e{ ja }u da ti ka`em! Moramo da nau~imofrancuski!

ROSA: (Skine nao~are)Spasoje, meni se malopre u~inilo da sam ja od svega ovogamalo {enula, a sad vidim da si i ti!

SPASOJE: [enuo ja ili ne, francuski moramo da nau~imo!

ROSA: (Gleda ga ispod nao~ara)Do prekosutra?

SPASOJE: I do sutra, ako treba.

ROSA: Pobogu ~ove~e, pa vaqda }e Sini{a znati toliko kolikonam treba da se sporazumemo sa snajkom?

SPASOJE: Eno je ona opet! Ne radi se o Sini{i, nego o nama! To jest...radi se o wemu ali preko nas! Mi }emo se obrukati a ona }eposle da mu ka`e, onako u ~etiri oka: “Roditeqi su tiprosti i neobrazovani... ne znaju ni re~i francuski!”.

ROSA: (Misli)Pa ne zna ni ona srpski!

SPASOJE: Bo`e Roso, {to ti ponekad mo`e{ da lupi{ i da ostane{`iva! Srpski zna i Sreta piqar i Ti}a burekyija i \urakasapin... A francuski je veliki svetski jezik!

ROSA: Dobro a kako misli{ da nau~imo toliki jezik do preko-sutra?

SPASOJE: Nisam mislio da nau~imo ceo jezik, nego onako iz delova!Da znamo da joj ka`emo “dobrodo{li”, “kako ste?”, “dovi-|ewa”,”laku no}”,”hvala na pitawu”, “koliko je sati?” “to-liko je sati” i tako daqe..

ROSA: I to sve na francuskom?

SPASOJE: Na francuskom, nego kako!

ROSA: Ko }e to sve da nau~i, crni Spasoje?

SPASOJE: To jo{ ni izdaleka nije sve. Tu ti jo{ do, recimo “dobrojutro”, pa “prijatno”, pa “hvala, izvolite”..

ROSA: Gde ti ode, Spasoje... kad }u ja snaji da ka`em “prijatno”?

SPASOJE: E, vidi{, u Francuskoj svekrve tako razgovaraju sa snajama!

ROSA: “Prijatno” i “hvala, izvol’te”?

Tako smo se nekad smejali 151

SPASOJE: Ne samo to, nego i “oprostite”, “samo posle vas”, “trenutak,molim”, “va{u ru~icu”!

ROSA: (Gleda ga zapawena)Spasoje, s tobom stvarno ne{to nije u redu! Ro|enoj snaji jada ka`em “va{u ru~icu”?!

SPASOJE: Dobro, to }u mo`da morati ja da joj ka`em, kad po|emo u{etwu, da ne stane na onaj krivi basamak ispred kapije i dane slomi vrat!

ROSA: Stvarno, bogati?! A meni nisi nikad rekao “va{u ru~icu”kad sam preska~em taj krivi basamak?... Ja mogu da slomimvrat, jel’da? To ne bi bila nikakva {teta!

SPASOJE: Ti si, Roso, na{a `ena i navikla da se lomata{ po krivimbasamacima i svakojakim yombama. A @or`eta sigurnonije! I nemoj sad, da tra`i{ sva|u! Sad imamo va`nijaposla nego da se obja{wavamo oko toga! Moramo {to pre danau~imo francuski!

ROSA: A, kako da ga nau~imo i ko }e da nas nau~i?

SPASOJE: Mislio sam, ne{to, da uzmemo profesora Savu!

ROSA: To nikako! On jeste da predaje francuski ali na srpskomima ovoliki jezik!(Pru`a ruku)Razglasi}e po celoj varo{i da nam daje ~asove, pa }e svetdu{u na pamuk da nam vadi!

SPASOJE: Znam u pravu si! Tako je! A i da nije tako sad je kasno zaSavu! Za nas vi{e ne dolazi u obzir temeqno u~ewe, negosamo nekako na brzinu!

ROSA: Kao na brzinu, crni Spasoje?

SPASOJE: Kad sam tr~ao ovamo sa stanice, pade mi napamet i LazaCrnotravac. On je za vreme rata bio u Francuskoj u zarob-qeni{tvu, pa zna dosta francuskih re~i i pojmova i to saprevodom. Pomislio sam da bismo ja i ti mogli da na-pravimo spisak re~i i re~enica koje nam trebaju, pa da jatrknem do wega i da vidim {ta on od tih re~i zna a {ta nezna!

152 Aleksandar Panteli}

PETA POJAVA

Pre|a{wi i Cvetanka.

CVETANKA: (U|e na sredwa vrata)Dobar dan, ~ika Spasoje!

SPASOJE: (Zbuwen)Aha, ti si! Zdravo Cvetanka!

CVETANKA: (Rosi)Pozdravila vas je Kaja po{tarka i rekla je da vam toobavezno prenesem a da }ete vi znati {ta to zna~i!(Vadi iz yepa hartijicu)I evo, poslala vam je ovaj recept na }irilici i rekla je da}ete vi znati {ta i to zna~i!

ROSA: (Uzme recept, uzdi{e)Dobro, sine, znam! Hvala ti!

SPASOJE: Kakav je to recept?

ROSA: (Ponovo uzdi{e)Kaja po{tarka, umesto cviliha za du{ek tra`i francuskepilule za pritisak!

SPASOJE: (Za sebe)E, jebem joj mater!

ROSA: A zvala je kuma Milica i moli da Sini{a donese neki lekza @ikinog bratanca Rastislava.

SPASOJE: Jel’ to onaj {to zamuckuje?

ROSA: Nije! To je Hranislav... sestri}!

(Rosa i Spasoje povremeno ispod oka pogledaju Cvetanku)

SPASOJE: E, ba{ je svet bezobrazan!

ROSA: I ja sam to malopre rekla ali {ta da radimo?... Molba zalek se ne odbija!

SPASOJE: Znam!

ROSA: (Uhvati se za glavu)Evo, opet mi neki no`evi rade u glavi!

CVETANKA: Sigurno vas je uhvatila promaja! Ho}ete li da vam donesempra{ak protiv glavoboqe?

ROSA: Ne poma`e tu pra{ak, moja Cvetanka!

Tako smo se nekad smejali 153

(Rosa i Spasoje uzdi{u)

CVETANKA: (Gleda ih)[ta je sa vama? Da se nije ne{to desilo?

ROSA: (Zbuwena)Ni{ta, sine!

SPASOJE: (Prisko~i Rosi u pomo})Malo smo snu`deni, eto to je! Do|e tako ponekad, dan pa se~ovek snu`di a ni sam ne zna za{to! Jel’ tako Roso?

ROSA: Jeste bogami!

CVETANKA: Izgledate kao da su vam sve la|e potonule!

SPASOJE: Jeli, Cvetanka, ti si ~ini mi se, nekad radila u Beogradu?

CVETANKA: Pune tri godine, ~ika Spasoje!

SPASOJE: U hotelu kod `eqezni~ke stanice, ako se ne varam?

CVETANKA: Tako je! Vidite kako se vi se}ate, ~ika Spasoje!

SPASOJE: A ako me pam}ewe jo{ dobro slu`i, tamo si radila na{anku?

CVETANKA: Ta~no! U prvo vreme... tek kasnije su me prebacili u kujnu!Sve ste upamtili {to sam vam pri~ala!

(Rosa gleda u Spasoja uznemirena a on joj daje znake da se smiri)

SPASOJE: A, za{to si napustila taj posao?

CVETANKA: Nisam zavr{ila ugostiteqsku {kolu pa su me premestiliovamo! A u Beogradu su svi bili zadovoqni samnom i svi sume stra{no voleli!

SPASOJE: (Daje Rosi znake da se smiri, Cvetanki)Da te sad ne{to pitam, dete moje! Dok si tamo radila na{anku, jesi li vi|ala strane dr`avqane?

CVETANKA: Ihaj, kako da nisam! Svakodnevno!

SPASOJE: Onako izbliza?

CVETANKA: Kao {to vas sada gledam!

SPASOJE: (Zna~ano pogleda Rosu. Cvetanki)Hodi ovamo, Cvetanka! Sedi ovde!(Cvetanka sedne, iznena|ena)Ka`i mi sad, sinko, jesi li imala prilike da ih onako, malopodu`e posmatra{?

154 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Kako to mislite, ~ika Spasoje?

SPASOJE: Evo kako: da upamti{, recimo kako se pona{aju u raznimprilikama, kad razgovaraju, kad ru~aju, kad idu u {etwu itako daqe... razume{?

CVETANKA: A, to?! Ih, kako da nisam! Mogla bih da ka`em da to sve {toste me pitali znam napamet, jer su mi svakodnevno bili predo~ima tako da su mi se i na vrh glave popeli!

SPASOJE: (Ponovo zna~ajan pogled na Rosu. Cvetanki)I slu{ala si ih kako razgovaraju?

CVETANKA: Ne samo da sam ih slu{ala nego sam i ja razgovarala sawima!

(Spasoje i Rosa se zgledaju)

SPASOJE: (Gleda u Cvetanku, sumwi~avo)Razgovarala si s wima?

CVETANKA: Ihaj, svakodnevno!

SPASOJE: (Gleda je)A na kome jeziku, dete moje?

CVETANKA: Pa na raznim jezicima! Kad su Englezi ja s wima na engle-skom, kad su Nemci ja s wima na nema~kom! Znam ja jezike!

(Spasoje i Rosa su zapaweni)

SPASOJE: Zna{ strane jezike?

CVETANKA: Onako, koliko da se sporazumem!

SPASOJE: (Uzbu|en)Pa i ne treba ti vi{e, jel’ tako?

ROSA: (Najzad progovori)A, gde si ih nau~ila, Cvetanka?

CVETANKA: Nau~io me jedan kelner iz Beograda. On je dugo radio uinostranstvu, sve po velikim hotelima, i znao je nekolikojezika!

(Rosa i Spasoje se zgledaju)

SPASOJE: Nekoliko?!

CVETANKA: Jeste! I ~im sam po~ela da radim na {anku ja sam kupilajednu svesku i u wu sam bele`ila svaku stranu re~ koju sam~ula a on mi je posle tuma~io {ta koja zna~i.

Tako smo se nekad smejali 155

SPASOJE: (Glas mu podrhtava)A, jesi li ti te re~i bele`ila onako... po na{ki?

CVETANKA: Dabome, sve }irilicom!

SPASOJE: (Udari se po kolenu)To je ono {to nam treba!

CVETANKA: A, {ta }e vam to?

ROSA: Treba nam...Ne mora{ ti sve da zna{!

SPASOJE: Jeli sine, a koje sve jezike ima{ u toj svesci

CVETANKA: Imam engleski, nema~ki, talijanski, francuski..

SPASOJE: (Podigne ruku)Stoj! Dosta! To nam treba! Zna~i ima{ francuski?

CVETANKA: Imam najvi{e ba{ francuskih re~i! “Svileni” je najdu`eradio u Francuskoj.

ROSA: Ko ti je sad taj Svileni?

CVETANKA: To je taj kelner. Mi smo ga zvali “Svileni” zato {to stalnonosio svilene ko{uqe i bio je mnogo otmen! E, on jenajboqe govorio francuski a ja sam najvi{e volela en-gleski!

ROSA: Cvetanka, sad u ovom ~asu uop{te nije va`no {ta si tivolela!

CVETANKA: [ta “u ovom ~asu”? U ~emu je stvar?(Spasoje i Rosa se zgledaju)[ta }e vam ti strani jezici? Objasnite mi?

ROSA: Eto tako, interesuju nas!...

SPASOJE: Puka znati`eqa, dete moje!

ROSA: Ima{ li ti tu svesku jo{ kod sebe?

CVETANKA: Kako da nemam! ^uvam je za kasnije, kad se ja i Sima uzmemoi kad otvorimo kafi} u Beogradu!

SPASOJE: Mo`e{ li da je donese{ ovamo, ako ti je pri ruci?

CVETANKA: Evo, odmah }u da je donesem!(Po|e pa se vrati)A, {ta }e vam, ~ika Spasoje, ka`ite mi?

ROSA: Eno je opet!

SPASOJE: Onako, sine! Ne{to smo ja i Rosa razgovarali pa nasinteresuje!

CVETANKA: O ~emu ste razgovarali?

156 Aleksandar Panteli}

ROSA: (Qutito)Pa ne mora{ ti ba{ sve da zna{!

SPASOJE: Razgovarali smo o raznim jezicima, eto! A, sad hajde, molimte, donesi nam tu svesku!

[ESTA POJAVA

Spasoje i Rosa.

SPASOJE: (Trqa ruke)Roso, kao da je samo Provi|ewe poslalo ovu Cvetanku!

ROSA: Ne znam samo kako }emo da joj objasnimo {ta }e nam tasveska?... Vidi{ da stalno pita!

SPASOJE: Mora}emo da joj ka`emo istinu!

ROSA: I meni izgleda da }emo morati!

SPASOJE: Ona }e nam, ina~e pomo}i da se poslu`imo sveskom! Misami ne}emo mo}i!

ROSA: Znam da ne}emo!

SPASOJE: I uop{te, Cvetanka nam samo mo`e biti od koristi. @i-vela je u Beogradu, videla je sveta, razgovarala je sa Fran-cuzima i Francuskiwama, poznavala je tog Svilenog...

ROSA: Pa jeste!

SPASOJE: A i dobra je devojka!

ROSA: Samo ima jednu ru`nu naviku: ~im vidi mu{karca ona mupotura noge pod nos! Hajde bogati!

SPASOJE: Dobro de! To sad za nas uop{te nije va`no!(Ide do vrata u dubini, dovikuje)[ta bi, Cvetanka?... Jesi li je na{la?

CVETANKA: (Spoqa)Ne mogu da je na|em?! Kao da je u zemqu propala! Sve sampreturila!

SPASOJE: (Uznemiren, dovikuje)Kako, bogati ne mo`e{ da je na|e{?(Pro{eta po sobi. Dovikuje)Da je nisi nekom dala na zajam?

Tako smo se nekad smejali 157

CVETANKA: (Spoqa)[ta ka`ete, ~ika Spasoje?

ROSA: (Dovikuje)Pita Spasoje da je nisi nekom dala na zajam?

CVETANKA: (Spoqa)Kome da je dam?

ROSA: (Dovikuje)Pa Simi?

SPASOJE: (Rosi)Kome Simi?

ROSA: (Nervozna)]uti, Spasoje, molim te!

CVETANKA: (Spoqa)Kakvom Simi? Wemu jo{ ne treba!

SPASOJE: (Rosi, zabrinut)Vaqda je nije izgubila?!

ROSA: Jezik pregrizo!

SPASOJE: Kakve smo danas sre}e moglo bi i to da se desi! Da okrenemja Crnotravca, za svaki slu~aj?!(Dohvati slu{alicu, pa je odmah spusti)Ne vredi! Sad sam se setio! On ima samo vojni~ke re~i izsvetskog rata “mirno”, “voqno”, “na levo”, “na desno”, “na-pred mar{”, “lezi”, “dig’se”, “ostav, ne vaqa” i tako daqe, ate re~i ne mo`emo da koristimo u razgovoru sa @or`etom!Ne vredi!

ROSA: Nemoj to dvaput da ka`e{, Spasoje! Mo`e ona odmah s vratada po~ne da nam komanduje: ”mirno”, “ostav’ ne vaqa”, “voq-no”, pa }e nam i te vojni~ke re~i trebati!

SEDMA POJAVA

Cvetanka i pre|a{wi.

CVETANKA: (Ulazi, sa sveskom u ruci)Evo je! Jedva sam je prona{la!

SPASOJE: (Odahne sa olak{awem)Dobro je!

158 Aleksandar Panteli}

ROSA: (Spasoju)Kao da mi pade veliki kamen sa srca!

CVETANKA: Zamislite, na{la sam je na patosu, izme|u {ifowera iogledala!(Otresa pra{inu sa sveske)Celu sobu sam prevrnula!

SPASOJE: (Nestrpqiv)Daj ovamo da vidimo?(Uzima od Cvetanke svesku, okre}e listove)Gde ti je francuski?

CVETANKA: Na prvoj strani!

SPASOJE: (Ikre}e listove)Aha, evo!(^ita)Ku}a – me – zon!

ROSA: Ku}a, jel’da?

CVETANKA: La mezon!

SPASOJE: Jeste!(^ita)[e{ir – {a... po!

ROSA: (Za sebe)[apo!

SPASOJE: (Prevr}e listove)Ihaj, ~ega sve ovde nema! Roso ako nas ova sveska ne spaseni{ta drugo ne}e! Da vidimo daqe?(^ita)Sutra...

ROSA: To znam, “morgen”!

SPASOJE: (Pogleda je ispod nao^ara)[ta ka`e{, Roso?

(Cvetanka se smeje)

ROSA: (Udari se po ~elu)Jao, jeste! “Morgen” je nema~ka re~! Ba{ sam {a{ava!

SPASOJE: (Skine nao~are)Zna{ {ta, Roso, “morgen” jeste nema~ka re~ al’ to “morgen”{to ga ti zna{, to je srpska re~!

Tako smo se nekad smejali 159

(Cvetanka se krivi od smeha)

SPASOJE: (Ponovo namesti nao~are i prevr}e listove)Vidi bogati, koliko ovde ima francuskih re~i i pojmova?!Ba{ sam iznena|en?!

ROSA: Nemoj samo da se pravi{ va`an, Spasoje! Gleda{ u tu sveskui misli{ da si posisao svu mudrost ovog sveta!

SPASOJE: U ovoj svesci i jeste sva mudrost koja nama treba! Slu{ajsamo: (^ita)“`iveli!”, “laku no}!”, “dovi|ewa”,(Rosi)To je sve ono {to nam treba(Okre}e list, ~ita)“dobro jutro”, “hvala na pitawu”, “mamicu vam jeb..”(Rosi)Dobro, to nam ve} ne treba!(Cvetanka pokriva usta rukom, smeje se)Ali evo, zato ima...(Prevr}e list)“ba{ ste qubazni”, “molim lepo”, “sve u redu”.(Rosi)A to nam sve opet treba, jel’ tako?

ROSA: Jeli, molim te a jel’ ima “prijatno” i “va{u ru~icu”?

SPASOJE: (Malo zbuwen, prelistava svesku)Sigurno da ima!(Okre}e listove)Ne mogu sad, trenutno, da na|em, ali sigurno ima!

CVETANKA: (Gleda u wih, zabezeknuto)[ta ka`ete, tetka Roso, “prijatno” i “va{u ru~icu”? U~emu je stvar, molim vas, recite mi? Ja uop{te ne razumem{ta vi pri~ate? [to ste toliko tajanstveni? Zar ja nesmem da znam? Mo`da bih mogla da vam pomognem?!

ROSA: Mo`e{ sinko da nam pomogne{, kako da ne mo`e{! Ka`i jojti, Spasoje, ja nemam snage...

SPASOJE: (Skine nao~are)Evo {ta je Cvetanka: dolazi nam @or`eta!

CVETANKA: Koja @or`eta?

ROSA: (Jedva izgovori)Pa... na{a @or`eta, eto!

160 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Ni{ta ne razumem?!!

SPASOJE: (Uzdah)E, sad }e{ da razume{: Sini{a se o`enio i dolazi preko-sutra sa `enom!

CVETANKA: (Radosna)Tetka Roso, ~ika Spasoje... Jel’ to istina?

SPASOJE: (Vadi maramicu)Istina je dete!

CVETANKA: (Ide od Rose do Spasoje, qubi ih)Neka je sa sre}om! Tetka Roso, al’ }ete da ~astite!(Rosa pla~e)E, pa, `elim vam sve najboqe i vama i Sini{i i wegovojmladi!(Rosa jeca u maramicu a Spasoje sedi utu~en)[ta vam je, tetka Roso? Pa ovo je va{ najsre}niji dan u`ivotu a vi se zarozali i pla~ete?(Gleda u Rosu pa u Spasoja)Ipak mi ne{to nije jasno? [ta }e vam ova moja sveska?(Pqesne rukama)@or`eta! Sad shvatam! Francuskiwa?

ROSA: (Pla~e)Jeste, Cvetanka, pogodila si!

CVETANKA: Auh, al’ ste vi u sosu!

ROSA: E, moja Cvetanka! Kad je tebi “auh”, mo`e{ misliti kako jenama!

CVETANKA: A kad vam je to Sini{a javio?

SPASOJE: Nije nam on uop{te javio... rekao mi je jedan wegov kolegaiz Francuske, na `eqezni~koj stanici.

CVETANKA: Grom iz vedra neba! Sini{a je sigurno hteo da vas izne-nadi?

SPASOJE: Ako je to hteo onda je uspeo!

ROSA: A nije ni pomi{qao da se `eni dok se ne osamostali!

CVETANKA: Do ne “stane na svoje noge”, kao moj Sima!

ROSA: (Blago)Opet ti, Sima, dete moje?!

CVETANKA: Dobro \ura, tetka Roso... i on ho}e da se osamostali!!

Tako smo se nekad smejali 161

ROSA: Pripazi ti da i on ne na|e neku @or`etu kao Sini{a!

CVETANKA: Znate li da sam ja u Beogradu upoznala jednu @or`etu?

(Spasoje i Rosa ustanu, na~ule u{i)

SPASOJE: Ba{ @or`etu?

CVETANKA: Da! Pravu Francuskiwu!

ROSA: Nije mogu}e?!

CVETANKA: Na ~asnu re~!

SPASOJE: Jel’ vidi{ ti Roso, koliko ovo dete mo`e da nam pomogne?(Cvetanki)Kako si je upoznala, bogati?

CVETANKA: Dok sam radila na {anku!

ROSA: Da nije to ta ista @or`eta?!

CVETANKA: Taman posla! Ova je bila onako postarija `ena. Ustvaridevojka, imala je preko ~etrdeset godina a nikad se nijeudavala. Dolazila je u Beograd sa majkom, gospo|om [ar-lotom koja me je mnogo volela i zvala me je “Sveska”!

ROSA: Zbog ove tvoje sveske?

CVETANKA: (Smeje se)Nije, tetka Roso! Mene su u Beogradu svi zvali “Cve}ka” aona to nikako nije mogla da izgovori pa me je zvala “Sve-ska”!

SPASOJE: Pa da! Stranci i strankiwe te{ko izgovaraju na{e re~i ipojmove!

CVETANKA: Naro~ito re~i na “~” i “}”! Ja sam se u Beogradu kladila sajednom drugaricom, da ni jedan stranac ne}e mo}i da izgo-vori moje ime!

ROSA: Sre}a Spasoje, {to ja i ti nismo te{ki za izgovor ina~e bimorali i imena da mewamo!

SPASOJE (Cvetanki)I ka`i mi, molim te, kako si razgovarala sa tom @or-`etom?... Ona ti ne{to ka`e a ti zvirne{ u ovu svesku iodgovori{ joj?... Jel’ da?

CVETANKA: Dabome. I, bogami sjajno smo se sporazumevale... Bila jevrlo qubazna i simpati~na osoba, samo je imala jednu gadnumanu: qu{tila je rakiju ko’ tri mu{karca zajedno!

162 Aleksandar Panteli}

ROSA: (Krsti se)Bo`e me sa~uvaj i sakloni!

CVETANKA: Svako jutro, dok gospo|a [arlota jo{ spava, ona se spustikod mene na {ank i po~ne da obara lozova~e... i to takvombrzinom da sam jedva stizala da joj napunim ~a{u!

SPASOJE: (Strese se)Uh, zar tako sabajle?!

ROSA: Sa~uvaj bo`e! Samo da ne bude to ta Sini{ina @or`eta!

SPASOJE: Kako nam je sve po{lo naopako, mo`e da bude ba{ ta!(Rosi)Imamo li mi, lozova~u u ku}i, za svaki slu~aj?

CVETANKA: (Smeje se)Ni{ta ne brinite! Ne mo`e nikako da bude ta!

ROSA: I {ta ste sve pri~ale?

CVETANKA: Sva{ta! Ona je mene pitala da li imam momka i ho}u li dase udajem a ja sam wu opet pitala za{to se nikada nijeudavala!

ROSA: A ona, {ta ka`e?

CVETANKA: Ka`e, da sam ovde, kod vas, na{la nekog odgovaraju}eg~oveka, odmah bih se udala za wega! Va{i mu{karci su vrlozgodni!

ROSA: (Za sebe)I kud da na|e ba{ moga Sini{u?

SPASOJE: Nije to na{a @or`eta! Roso, {ta ti je?

ROSA: Poludela sam, eto {ta mi je!

SPASOJE: (Cvetanki)I nikog od na{ih nije na{la, jel’ da Cvetanka?

CVETANKA: Jeste!

(Rosa i Spasoje upiqe o~ima u Cvetanku)

ROSA ISPASOJE: Koga, Cvetanka?!

CVETANKA: Svilenog!

ROSA: Onog tvog kelnera?! Nije mogu}e?!

SPASOJE: Pa dabome! Zna ~ovek jezike!

Tako smo se nekad smejali 163

CVETANKA: Ali to nije bilo ni{ta ozbiqno! Samo se malo provodilasa wim.

ROSA:

(Gleda je)Provodila se?!

CVETANKA: Da, samo par dana, jer je ubrzo zavolela jednog studentahortikulture!

ROSA: (Iskola~i o~i)^ega?!

SPASOJE: To je ne{to kao fiskultura, jel’ da Cvetanka?

CVETANKA: Jeste, ~ika Spasoje, tako ne{to! E, sa tim studentom je i{labogami celu posledwu nedequ!

ROSA: (Isto kao gore)Celu posledwu nedequ?!

CVETANKA: Da! A Svileni je za to vreme i{ao sa wenom mamom!

ROSA: (Zapawena)[ta ka`e{ bre, Cvetanka?!

SPASOJE: Sa gospo|om [arlotom?!

CVETANKA: Jeste! Ali ni ta veza nije bila ozbiqna!

SPASOJE: ^udo to, bogati?!

CVETANKA: Mada su ostali prijateqi i kasnije su se dopisivali!

SPASOJE: Gospo|a [arlota i Svileni?

CVETANKA: Da!

SPASOJE: To je ba{ lepo i dirqivo!

ROSA: Kuku, crni Sini{a! Zar ta ~udovi{ta da mi dovede{ uku}u?!

SPASOJE: Smiri se Roso! Nisu to ta ista ~udovi{ta!

CVETANKA: Tako vam je to u svetu, tetka Roso! Jel’ vidite {ta bi vamsad zna~ilo da ste me poslu{ali i da ste pristali daiza|ete malo iz ova ~etiri zida! Da vidite malo sveta!Nikako nisam mogla da vas nagovorim da odemo zajedno uTrst pa u Veneciju... Niste hteli ~ak ni u bioskop da odete,a koliko bi vam sve to koristilo u ovakvoj prilici! Jel’vidite, nikad ~ovek ne zna {ta ga ~eka u `ivotu! Niste ~akni televiziju hteli da gledate! Od kad vam je Sini{aposlao divan televizor, ali vi niste dozvolili ~ak ni da seraspakuje, nego ste ga onako u kutiji podigli na {ifower datamo trune..

164 Aleksandar Panteli}

ROSA: (Kao krivac)Mislila sam da ga sa~uvam za unu~e!

SPASOJE: U pravu je devojka, Roso! Kakve sam ja samo muke video doksam te nagovorio da uvedemo telefon, a evo, sad, po ceobogovetni dan duva{ u tu slu{alicu! Da zna{, kad do|e@or`eta, mora}emo da raspakujemo televizor! Ona sigurnone mo`e da `ivi bez televizije!

CVETANKA: Ako ho}ete ja mogu odmah da pozovem majstora da vampostavi antenu?

ROSA: ^ekaj, polako, Cvetanka! Ne}u jo{ ni{ta da diram dok nedo|e Sini{a!

CVETANKA: A da bar jedanput odete u bioskop, pre nego {to vam do|esnaja... da imate sa wom o ~emu da pri~ate?... Za ve~era{wupredstavu je kasno, ali sutra uve~e se daje stari film “Tar-zan i `ena leopard”? [ta mislite?

ROSA: (Uhvati se za glavu)Cvetanka, zar ti ne vidi{ da sam i onako sva slu|ena?Nemoj `ivota ti jo{ vi{e da me slu|uje{! Kakva sad “`enaleopard”, pobogu?

SPASOJE: (Cvetanki)Stvarno dete, sad je kasno za “`enu leoparda”! Nego da mividimo ono {to je va`nije! Da vidimo kako }emo da sepona{amo kad do|e @or`eta i da nau~imo jo{ poneku re~iz te sveske, a ti }e{ da nam pomogne{ u svemu tome, jel’tako?

CVETANKA: Ho}u, ~ika Spasoje, samo ka`ite kako?

SPASOJE: Evo, kako: ja sam mislio da nam ti privremeno bude{ snaja!

ROSA: (Ustane)Kako to “snaja”?!

SPASOJE: Polako, Roso! Nemoj odmah da ska~e{! Rekao sam “privre-meno”, zar nisi ~ula? Kao bajagi da ona bude @or`eta, i kaobajagi dolazi nam prvi put u ku}u, kao {to }e i da bude, jel’tako, a mi malo da se ve`bamo kako }emo s wom da razgo-varamo i sve ostalo, jel’ tako? Evo, recimo, na primer.(Ustane)Ti Cvetanka, ulazi{ na ova ulazna vrata ovde, da po~nemoodmah, kao {to }e prekosutra da u|e @or`eta i ka`e{ nam“bon`ur”.(Rosi)To ti je “dobar dan” da zna{, Roso!

Tako smo se nekad smejali 165

ROSA: (Qutito)Znam, Spasoje, nisam toliko glupa!

SPASOJE: Nemoj da se quti{! Nisi jo{ ni po~ela da u~i{ a ve} svezna{!

CVETANKA: Jeste, tetka Roso, u pravu je ~ika Spasoje! Nije na odmet daponovo ~ujete i neku re~ koju ve} znate!

ROSA: Znam, ali nervira me Spasoje! Toliko se pravi va`an, kaoda je posisao svu mudrost ovog sveta!

SPASOJE: (Qut)Ti se pravi{ va`na, Roso a ne ja! Zna{ za “bon`ur”, pa {ta?To znaju i vrapci u na{em soka~etu... A kad je malo~as biloono “morgen”, bila si mawa od makovog zrna. Dogovorilismo se da u~imo kao da ni{ta ne znamo i moramo da sedr`imo dogovora.

CVETANKA: Dobro i kako }emo, ~ika Spasoje? Kako ste rekli, ja ulazimna ova vrata i?(Ode do vrata)

SPASOJE: ^ekaj! Moramo jo{ ne{to da vidimo! Pazite, da bi sve biloonako kako }e prekosutra da bude, mi }emo morati da se isad pona{amo kao da je @or`eta stvarno, ovog ~asa u{la uku}u, jel’ tako?

CVETANKA: Tako je!

SPASOJE: E, ako je tako, onda Roso da ja i ti ~askom odemo u spava}usobu i da se pristojno obu~emo! Ne mo`emo vaqda ovakodo~ekati snaju!

ROSA: (Ustane)Hvala bogu, Spasoje, {to }e{ posle toliko godina daskine{ te usijane pantalone iz {ezdeset{este!

SPASOJE: I ti }e{ da skine{ taj {lafrok tvoje pokojne babe!

CVETANKA: (Spasoju)Treba li i ja da se skinem?(Pogled na Rosu)Mislim, da se presvu~em?

ROSA: Tebi, Cvetanka, malo treba da potr~i{ i da se skine{!Jedva si do~ekala! E, ne treba ti da se skida{!(Strogo)To se odnosi samo na naju`u familiju!

166 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Mislila sam da se skinem pa da se onda obu~em kao @or-`eta?

ROSA: Otkud ti zna{ kako }e ona da bude obu~ena?

CVETANKA: Videla sam toliko strankiwa i znam kako se nose... Na}i }une{to sli~no i u svojoj garderobi!

SPASOJE: (Rosi)Nije to lo{e, Roso!

ROSA: Misli{?!

SPASOJE: (Cvetanki)Nije ti to r|avo, dete! Kad je bal nek je bal! Hajde i ti usvoju sobu i obuci se kao @or`eta!

CVETANKA: [to }u sad da se doteram! Vide}ete! Kao za film!(Istr~i na sredwa vrata)

OSMA POJAVA

Rosa i Spasoje.

SPASOJE: Hajde, Roso, i mi da po`urimo, da ne gubimo vreme!(Odu desno)

Prazna pozornica.

Pauza.

Zvoni telefon.

DEVETA POJAVA

Spasoje.

SPASOJE: (Istr~i s desna, u ko{uqi sa naramenicama)Sigurno je Sini{a!(Podigne slu{alicu)Halo!

Tako smo se nekad smejali 167

DESETA POJAVA

Spasoje i Cvetanka.

CVETANKA: (Istr~i iz sredine. Ona je u sasvim tesnom, kratkomkombinezonu. Haqinu dr`i u rukama. Ona stane iza Spa-soja)Da nije moj Sima?!

SPASOJE: (U slu{alicu)Halo! Halo!!(On ne vidi Cvetanku koja mu stoji iza le|a)

JEDANAESTA POJAVA

Rosa i pre|a{wi.

ROSA: (Ulazi s desna, obu~ena kao ranije)Jel’ to Sini{a?(Ugleda Cvetanku, koja stoji iza Spasoja u kombinezonu)Stoj! Spasoje, ne mrdaj! Ne okre}i se!(Spasoje se ukipi, upla{en, spusti slu{alicu)Ne mrdaj! Ne gledaj unazad!

SPASOJE: (Stoji kao kip)[ta je Roso, pobogu?!

ROSA: Cvetanka, smesta obla~i haqinu!

CVETANKA: Jao, potpuno sam zaboravila na haqinu! Izvinite!

ROSA: Obla~i haqinu!(Spasoju)Ti ne mrdaj!

SPASOJE: (Stoji kao kip)Ne mrdam! [ta je bilo, pobogu?

ROSA: (Cvetanki)A ti, mrdaj i obla~i haqinu! Jesi ~ula?!

CVETANKA: (Brzo obla~i haqinu koju je dr`ala u rukama)Samo {to sam po~ela da se presvla~im kad je zazvoniotelefon! Mislila sam da je Sima, pa sam po`urila...(Brzo navu~e haqinu)

168 Aleksandar Panteli}

SPASOJE: Jel’ mogu da se okrenem?

ROSA: (Cvetanki)Tako!(Spasoju)Sad mo`e{ da se okrene{!

SPASOJE: (Okrene se)[ta se desilo?

ROSA: (Cvetanki)Nemoj vi{e da ti se desi, da se pojavi{ u kombinezonu, jesi~ula?

SPASOJE: (Shvati {ta je bilo)Eh, vrlo va`no!

ROSA: (Spasoju)[to si ti spustio slu{alicu?

SPASOJE: Upla{ila si me!

ROSA: Sigurno je bio Sini{a?

CVETANKA: Mo`da je bio Sima?!

ROSA: (Spasoju)Sigurno je bio, Sini{a a ti spustio slu{alicu!!(Cvetanki)Jel’ vidi{ {ta si napravila, Cvetanka?

SPASOJE: [ta je napravila?... O, budi bog s tobom, Roso! Hajde dapo~ekamo malo, mo`da }e opet da zazvoni

(Svi gledaju u telefon i ~ekaju)

ROSA: (Posle pauze)Ni{ta!

SPASOJE: Hajdemo mi, da ne gubimo vreme a ako zazvoni ~u}emo ga izsobe!(Po|e desno)

ROSA: (Pripreti prstom Cvetanki. Po|e desno)

CVETANKA: (Kao krivac)Izvinite, tetka Roso! Nisam namerno, bogami..

Svi odu. Rosa i Spasoje desno a Cvetanka kroz sredwa vrata.

Kra}a pauza pa ponovo zazvoni telefon.

Tako smo se nekad smejali 169

DVANAESTA POJAVA

Cvetanka.

CVETANKA: (Utr~i iz sredine u drugoj haqini. Dohvati slu{alicu)Halo! Halo!(Slu{a)Halo!(Za sebe)Ovo je sigurno Beograd!!

TRINAESTA POJAVA

Cvetanka i Spasoje.

SPASOJE: (Utr~i s desna. On je u {irokim ga}ama, dugim prekokolena, na nogama ima ~arape sa mu{kim podvezicama. Pre-ko ruke nosi uredno presavijene pantalone. On stane izaCvetanke i na~uli u{i)Sigurno je Francuska!

CVETANKA: (Za sebe)Ni{ta se ne ~uje?!(Ona ne prime}uje Spasoja koji joj stoji iza le}a)

^ETRNAESTA POJAVA

Rosa i pre|a{wi.

ROSA: (Ulazi `urno s desna u istom {lafroku samo joj je kosaraspletena)Jel? Sini{a?(Ugleda Spasoja u ga}ama iza Cvetanke)Stoj! Cvetanka ne okre}i se! Ne mrdaj!

CVETANKA: (Ukipi se kao ranije Spasoje, spusti slu{alicu, upla{ena)[ta je sad bilo, tetka Roso?

SPASOJE: (I on se ukipi, Rosi)[ta ti je sad, `eno?

170 Aleksandar Panteli}

ROSA: (Cvetanki)Ne mrdaj! Ne okre}i se! Ne gledaj iza sebe!(Spasoju)A, ti, obla~i pantalone!

SPASOJE: (Zbuwen, tek sad primeti da je u ga}ama. Brzo navla~ipantalone)Kako ovo da mi se desi?! Uop{te nisam primetio?!

ROSA: (Spasoju)Ti kao da si stvarno poludeo! Hajde po`uri!(Cvetanki)Ti i daqe stoj tako i ne okre}i glavu!

CVETANKA: (Stoji kao kip)Evo ne mrdam uop{te, tetka Roso!

ROSA: Kako te nije sramota?! Star ~ovek da izlazi iz sobe uga}ama!

SPASOJE: (Stoji zbuwen)Kako to da mi se desi, boga mu qubim?!

CVETANKA: (Shvatila je {ta se dogodilo)Eh, vrlo va`no!

ROSA: (Cvetanki)Sad mo`e{ da se okrene{!(Spasoju)Ti nisi normalan, boga mi!

SPASOJE: Uop{te nisam primetio!

ROSA: (Cvetanki)A, {to ti spusti slu{alicu?

CVETANKA: Prestravili ste me! Mislila sam da je bogzna {ta!

ROSA: (Odmeri Spasoja od glave do pete, publici)A i nije bilo bog zna {ta!(Spasoju i Cvetanki)Sad je sigurno bio Sini{a!

CVETANKA: Mo`da je ba{ bio Sima?! I iz Beograda se ponekad te{kodobije veza!

ROSA: Slu{aj, ako mi jo{ jedanput pomene{ Simu tresnu}u teovim telefonom po glavi!

CVETANKA: Dobro, \ura! Zaboravila sam..

Tako smo se nekad smejali 171

ROSA: Jel’ vidi{ Spasoje {ta napravi?!(Spasoje uzdi{e)Hajde opet da po~ekamo malo! Mo`da }e opet da zazvoni?!

(Gledaju u telefon. ^ekaju. isto kao ranije)

SPASOJE: (Posle pauze)Ni{ta!

ROSA: Opet ni{ta! Nego hajdemo mi, da ne gubimo vreme a ako opetzazvoni ~u}emo ga iz sobe.

Svi odu kao ranije, Rosa qutito pogura Spasoja da u|e u sobu, a Cve-tanka iza|e na sredwa vrata.

Prazna pozornica. Pauza.

PETNAESTA POJAVA

Rosa i Spasoje.

Rosa i Spasoje ulaze boja`qivo s desna. On je u crnom odelu sa prslukom aona u {irokoj teget haqini iz dva dela sa ta{nom u rukama i sme{nim{e{irom na glavi.

ROSA: Jel’ nije vi{e zvonio?

SPASOJE: Nije, ~uli bismo da je zvonio!

ROSA: Meni se, u jednom trenutku u~inilo kao da zvoni?

SPASOJE: To tebi zvoni u u{ima od ranije...(Ide do sredwih vrata, dovikuje)Cvetanka, {ta je bilo, jesi li gotova?

CVETANKA: (Spoqa)Evo odmah!

ROSA: (Do|e do sredwih vrata, dovikuje)Mi smo gotovi, Cvetanka!

CVETANKA: (Spoqa)Evo, sad }u ja! Jel’ nije vi{e zvonio telefon?

SPASOJE: (Koji se vratio napred ide opet do sredwih vrata, do-vikuje)Nije!

CVETANKA: (Spoqa)Molim?

172 Aleksandar Panteli}

SPASOJE: (Dovikuje)Ka`em nije! Nije zvonio!

ROSA: (I ona se vratila na predwi deo pozornice pa ponovo idedo sredwih vrata, dovikuje)Nije zvonio, Cvetanka! Nije!

CVETANKA: (Spoqa)Dobro, ~ujem! Evo, odmah dolazim!

SPASOJE: (Opet je do{ao napred pa ponovo ide do sredwih vrata,isto kao ranije, dovikuje)Mi }emo ovde da te ~ekamo, kao {to smo se dogovorili a tizna{ {ta treba da ka`e{ kad u|e{?

CVETANKA: (Spoqa)Znam “bon`ur”!

SPASOJE: (Dovikuje)Tako je!(Rosi)To je “dobar dan”!

ROSA: Spasoje, ako te zviznem sve }e{ zvezde da vidi{!

SPASOJE: Zaboravio sam da to zna{!(Osvr}e se)Gde je sad ona sveska... tu je ostala?(Ponovo ide do sredwih vrata)Cvetanka, da nisi ti ponela onu francusku svesku?

CVETANKA: (Spoqa)Jesam... sad }u je doneti!

SPASOJE: (Ponovo se vra}a napred, Rosi)Sad }e da je donese!

ROSA: ^ula sam Spasoje, ne mora{ i sa srpskog da mi prevodi{!

CVETANKA: (Spoqa)^ika Spasoje!

SPASOJE: (Ponovo tr~i u dubinu)Ka`i, sine

CVETANKA: (Spoqa)Jel’ sigurno vi{e nije zvonio telefon?

SPASOJE: Nije sine!

Tako smo se nekad smejali 173

ROSA: (Ide do sredwih vrata, dovikuje)Nismo ~uli da je vi{e zvonio!(Spasoju, glasno da Cvetanka ~uje)Jel’ da Spasoje da nismo?

SPASOJE: (Rosi glasno da Cvetanka ~uje)Nismo, Roso, nismo!

ROSA: (Dovikuje)Evo i Spasoje ka`e da nismo!

CVETANKA: (Spoqa)^ujem vas ja, ~ujem!

Spasoje i Rosa stoje jedno pored drugog i ~ekaju.

Pauza.

SPASOJE: (Vadi iz prsluka srebrni sat na lancu)[to vreme ide?!

ROSA: Da sednemo mi dok ona ne u|e!(Sedne)Samo ovo ~udo da se zavr{i pa da se svi smirimo!

SPASOJE: (Vadi maramicu, bri{e znoj sa ~ela)Nije ovo lako, bogami!

Pauza. Isto kao gore, Spasoje i Rosa sede i ~ekaju.

ROSA: (Dovikuje sede}i)Cvetanka, ho}e{ li skoro?

CVETANKA: (Spoqa)Evo, odmah!

Pauza. Sve isto kao gore.

ROSA: (Spasoju, {apatom)Ono je Sigurno bio Sini{a!

SPASOJE: (I on {apatom)Mo`da? Da nam javi za @or`etu!

ROSA: ([apatom)Sad se `iva pojedoh {to nije mogao da nas dobije!

SPASOJE: ([apatom)Dobi}e nas kasnije! ]uti sad!(Pauza, opet {apatom)Sigurno su i telefonske veze bile preoptere}ene?!

174 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: (Spoqa)Gotova sam, ~ika Spasoje! Jel’ mo`e?

SPASOJE: (Uzbu|en, Rosi)Hajde, di`i se!(Dovikuje)Evo odmah, sine!

ROSA: (Zbuwena)Kako }emo sad, Spasoje?

SPASOJE: Evo ovako!(Uzme je za ruku i povede je napred do sredwih vrata, pastane pokraj we kao da su u stroju)Ovde stani! Tako!(Dovikuje)Hajde, gotovo je!

ROSA: Sva se tresem!

SPASOJE: A misli{ da je meni lako?

ROSA: Ovo mi je najte`i dan u `ivotu!

SPASOJE: (Uzbu|en)Evo je, ide!

[ESNAESTA POJAVA

Cvetanka i pre|a{wi.

CVETANKA: (Proviri kroz vrata, vidi Spasoja i Rosu u stroju, zasmejese, onda {irom otvori vrata i u|e u sobu. Ona ima na sebi,svetlu haqinu, beli {e{ir a preko ramena nosi beluta{nu)Bon`ur mama! Bon`ur tata!

ROSA: (Krajwe uzbu|ena, dr`i Spasoja za ruku)@ivi bili!

SPASOJE: (Vu~e je za rukav)Kako “`ivi bili”, Roso? Od kud ti sad to?...(Cvetanki)Bon`ur!

CVETANKA: (Sedne, pona{a se kao glumica na sceni. Krivi usta, dobaciSpasoju)[ta sad, ~ika Spasoje?(Gleda Rosu i Spasoja, samo {to ne pukne od smeha)

Tako smo se nekad smejali 175

SPASOJE: (Spusti glas, Cvetanki)Sad nam ponudi da sednemo! Pogledaj u svesku kako se ka`e“sedite”?

CVETANKA: (Gleda u svesku. Prevr}e listove)Nema!

SPASOJE: Kako nema?!

CVETANKA: (Prevr}e listove)Ne vidim nigde “sedite”!(^ita)“Laku no}”, “nazeb”, “krava”, “`iveli”, “dan i no}”, “pupak”,“pirina~”, “dovi|ewa”!

ROSA: I nema “sedite”?!

CVETANKA: (Prevr}e listove)Nema!

ROSA: A ima “pupak”?!

CVETANKA: (Smeje se. Pokrije usta rukom)Ima.

CVETANKA: (Ponovo ~ita iz sveske)Evo “dobro do{li”, “iznutra”, “sre}an put”, “crveni vetar”,“malo belo”... Nema “sedite”!

ROSA: (Spasoju)Vidi sad ovaj maler!

CVETANKA: (Gleda u svesku, prevr}e listove)Evo, ima “ustanite”!

SPASOJE: [ta }e nam to?

ROSA: Mi smo ve} ustali, jel’ tako Spasoje?

SPASOJE: Sigurno!(Napeto misli)[to je ovo sad nezgodno!

CVETANKA: (Okre}e listove sveske)Evo, ima i “lezite”!(Prsne u smeh)

ROSA: (Prekorno, Cvetanki)Nije to sme{no, Cvetanka! Volela bih tebe da vidim una{oj ko`i!

176 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Izvinite, tetka Roso, ali ne mogu da se uzdr`im!(Poku{ava da se uozbiqi)Nemojte da se qutiti!

ROSA: Boqe gledaj u taj re~nik! Ne mo`emo ovako da stojimo dozore!

CVETANKA: (^ita)Ovako: “dopisnica”, “{upqina”, “terasa”, “kompot”, “i{i-jas”, “duvankesa”, “Bo`i}”... nema “sedite”!

ROSA: Boga ti qubim!(Spasoju)Da ne zna onaj tvoj Crnotravac iako se ka`e “sedite”?

SPASOJE: Ne verujem?! Vojska takvu re~ nije upotrebqavala ni ujednom ratu. Ona bi morala da bude u ovom hotelskomre~niku... A ako je tu nema...(Zbuwen)onda... onda... moramo da vidimo {a }emo!(Zamisli se)

ROSA: Hajde mi, Spasoje, prvo da sednemo, pa onda da vidimo kakose to ka`e na francuskom! Otpado{e mi noge!(Sedne)

SPASOJE: I meni, bogami!(I on sedne)Sve mi kolena podrhtavaju!(Vadi maramicu, bri{e znoj sa ~ela i lica)

ROSA: Boga mi nisam znala da je ovako te{ko nau~iti jedan stranijezik?!

SPASOJE: Ja sam ti rekao..

ROSA: Evo ve} pola sata ne mo`emo da na|emo jednu sitnu re~, a{ta }e tek biti sa krupnim re~ima kad one do|u na red?

SPASOJE: Sad su i te sitne re~i za nas krupne, sve dok ne probijemoled!

ROSA: (Cvetanki, koja prevr}e listove sveske)[ta bi Cvetanka, nema je?!

CVETANKA: Nema!

ROSA: E, ba{ smo baksuzi! Na prvom koraku da se sapletemo o topi{qivo “sedite”!

Tako smo se nekad smejali 177

CVETANKA: Znate {ta! Ne mora @or`eta vama da ka`e ba{ “sedite”!Mo`e da vam ka`e neku drugu re~, koja zna~i to isto!Recimo...(Misli)[ta ja znam?! Recimo...

SPASOJE: Zauzmite mesta?!

CVETANKA: To ne vaqa! Tako se ka`e samo u bioskopu... To je nekako...

SPASOJE: Slu`beno, misli{?

CVETANKA: E, jeste!

ROSA: (Boja`qivo)A... ”spustite se”?!

SPASOJE: [ta pri~a{, Roso? Kako mo`emo nas dvoje da se spustimo?!Ka`e se: spustio se mrak, spustio se pqusak, spustila semagla... a ne mo`e da se ka`e: spustili se Rosa i Spasoje!

ROSA: Sini{a nam je, pro{le godine, kad je i{ao za Francusku,pisao da se zbog nevremena spustio u Minhenu!

SPASOJE: Pobogu Roso, {to ti mo`e{ da odvali{ i da ostane{ `iva!Nije se spustio Sini{a nego se spustio avion u kome seSini{a vozio. A ja i ti, kako god okrene{ ne mo`emo da sespustimo, ovde u sobi!

ROSA: Dobro, ali tako se ponekad ka`e! Moj pokojni otac imao jeobi~aj da ka`e: “da spustim kosti i da danem du{om!”

SPASOJE: (Qutito)A moja pokojna baba imala je obi~aj da ka`e dedi: “^u~nimalo, @ivko i odmori noge!”... pa misli{ da bi @or`etamogla da nam ka`e: “Hajde ~u~nite malo vas dvoje, pa da selepo upoznamo!”... Ba{ tebi, Roso, ne idu u glavu stranijezici!

CVETANKA: (Smeje se. pokriva usta rukom)

ROSA: (Cvetanki, qutito)Ti Cve}ka, nemoj da se smeje{ jer si ti kriva za sve ovo!

CVETANKA: Ja?!

ROSA: Ti, dabome! ^im si u{la u sobu potr~ala si da odmahzauzme{ mesto i da sedne{ a videla si da nas dvoje starijihstojimo. Da si nama odmah ustupila mesto, kao svako vaspi-tano ~eqade, sad ne bismo imali ove muke sa tim “sedite”!

CVETANKA: Nisam ni ja znala {ta }u, kad sam u{la! Zbunila sam se.

178 Aleksandar Panteli}

ROSA: [ta ima{ ti da se zbuwuje{? Ovo je na{a muka a ne tvoja...Nego takvi ste danas vi mladi! Samo gledate da smestitesvoje dupe, a stariji neka stoje, ba{ vas briga!

CVETANKA: Da sam ja ostala na nogama a da ste vi seli onda biste vimeni, to jest ne meni nego @or`eti, morali da ponudite dasedne i opet vam ispada isto!

SPASOJE: Ima pravo devojka! Izgleda Roso da ba{ nikako ne mo`emoda izbegnemo tu re~?

CVETANKA: (Rosi)Vi samo da mene napadnete!

ROSA: Nije to, sinko, nego, em nas je sna{lo ovo ~udo em nam se tistalno smeje{!

CVETANKA: Ne mogu da se uzdr`im, tetka Roso! Ali ja ho}u da vampomognem koliko mogu!

ROSA: Znam ja to, dete moje! Znam..

SPASOJE: Dosta je bilo pri~e! Hajde da re{avamo ovaj problem akoho}ete da ne{to uradimo... Malo~as mi ne{to pade napamet:kako bi bilo da nas dvoje uop{te ne ustajemo kad @or`etau|e u sobu?... Da je do~ekamo sede}i?

ROSA: Kao, uhvatio nas i{ijas!

SPASOJE: Dabome, i{ijas! To mi je i palo napamet kad je Cvetankapro~itala u re~niku re~ “i{ijas”!

ROSA: Tako je! Pro~itala je ba{ “i{ijas”!

SPASOJE: Zna~i, imamo tu re~, ako nam bude zatrebala! Ali ja mi-slim, kad nas @or`eta vidi da sedimo mo}i }e da nam ka`ejedino “ustanite” sve dok ne primeti da se dr`imo za krsta.A kad to primeti onda smo mi na kowu, jer ne}e mo}i da namka`e ni{ta drugo nego “lezite”, a i “ustanite” i “lezite”imamo u svesci!

ROSA: (Misli)Ne{to mi je to mnogo zapetqano!

CVETANKA: Jeste, ~ika Spasoje, mnogo je komplikovano a opet }ete viwu morati da ponudite da sedne.

SPASOJE: (Trqa bradu)Ima{ pravo! Vidi{ ja sam to sasvim smetnuo s uma!

Tako smo se nekad smejali 179

ROSA: (Qutito)Nek’ je nudi Sini{a! Wegova je `ena, bestraga im glava iwoj i wemu u {ta nas uvali{e!

SPASOJE: Pazi bogati! Pa mi smo potpuno zaboravili na Sini{u! On}e da bude tu pa neka joj on ka`e da sedne!

ROSA: Kako nam je sve po{lo naopako, mo`da ni on ne}e znatikako se ka`e “sedite”?!

SPASOJE: Pa jeste! On je sada u medenom mesecu i sigurno je nau~iokako se ka`e “lezite”, a za “sedite”, uop{te nije sigurno!

CVETANKA: (Smeje se. Okre}e glavu u stranu)

ROSA: (Cvetanki, prekorno)Opet ti, Cvetanka?!

CVETANKA: Pa ~ika Spasoje sva{ta pri~a!(Uozbiqi se)Znate li da je stvarno ~udno {to smo svi zaboravili naSini{u?!

ROSA: [ta ima to tebi da bude ~udno?! Razumem {to je ~udno menii Spasoju, mi smo mu roditeqi, ali ti mu nisi niko i ni{tai tebi je sad, kao ~udno, {to si zaboravila na wega?!

CVETANKA: Ali i ja sam se u`ivela u sve ovo kao i vi!

ROSA: (Skine nao~are)Kako si se u`ivela?!

CVETANKA: Pa eto, skoro sam poverovala da sam stvarno Sini{ina`ena!

ROSA: [ta ka`e{, Cvetanka?!

CVETANKA: Ne znam kako to vam objasnim?! Kao da me je ne{to povuklopa mi se ~ini da sam ja @or`eta?!

ROSA: (Gleda u Cvetanku {iroko otvorenih o~iju)[ta pri~a{ to?!

CVETANKA: Ne znam, ka`em vam?! Znam samo da se divno ose}am kaova{a snaja!

SPASOJE: (Dirnut)Ba{ je to lepo!

ROSA: Ti Spasoje, }uti!(Cvetanki)Divno se ose}a{, je li?

180 Aleksandar Panteli}

CVETANKA: Stvarno divno, tetka Roso!

ROSA: (Ustane, skine {e{ir)E, ako je tako, onda je gotovo sa ovim cirkusom!

SPASOJE: [ta je sad, pobogu?!

ROSA: (Skida gorwi deo haqine. Ostaje u bluzi. Cvetanki)Uzmi lepo ovu tvoju svesku i nosi je odavde! Vi{e nam ne}ebiti potrebna!

CVETANKA: Ne razumem vas?!

SPASOJE: Ni ja te ne razumem, Roso?! Izgleda da je sad tebi pre{lo unaviku da se skida{?!

ROSA: (Cvetanki)Ako ne razume{ onda }u lepo, jasno i glasno da ti ka`em:ne}e{ vi{e da bude{ @or`eta! Jel’ sad razume{?

CVETANKA: Za{to?!

ROSA: I da zna{: sre}a tvoja {to ti sutra dolazi Sima, ina~e bi,posle ovoga {to si malo~as rekla, morala da tra`i{ idrugi stan!

CVETANKA: [ta sam rekla? [ta vam je sad opet, tetka Roso?

SPASOJE: Dabome! [ta ti je devojka rekla?... [ta ti je opet, Roso?

ROSA: Ti, Spasoje }uti! A, ti, Cvetanka, izgleda da si zaboravila{ta smo se nas dve dogovorile?!

CVETANKA: To nema nikakve veze sa ovim!

SPASOJE: Dabome da nema! A u ~emu je stvar?

ROSA: Uobrazila si da si Sini{ina `ena, a nema veze! Uobrazilasi da si @or`eta a nema veze?

CVETANKA: (Samo {to ne zapla~e)Da znate da me vre|ate, tetka Roso! Za kakvu devojku vi tomene smatrate?

ROSA: Ostavi ti sad to! Ovaj cirkus je postao opasan a moja jedu`nost da {titim Sini{in brak!

CVETANKA: (Jeca)To je neverovatno?! Uvek na|ete razlog da me napadnete!Uvek!

ROSA: Ko zna {ta ti sve mo`e{ da uobrazi{ ako se i daqe bude{igrala @or`ete?!

Tako smo se nekad smejali 181

CVETANKA: (Pla~e)Kao da jedva ~ekate!

SPASOJE: Bo`e Roso, jo{ ti snaja nije ni u{la u ku}u a ti se ve}posva|ala sa wom!

Telefon zazvoni. Svi sko~e.

SPASOJE: Stoj, ~ekaj! Ja }u!(Podigne slu{alicu)

ROSA: (Otme mu slu{alicu)Sigurno je Sini{a?!

CVETANKA: (Bri{e nos)Mo`da je sad Sima?!

ROSA: Alo! Alo! Molim?!(Spasoju)Jao, me|ugradska! Odsekle su mi se noge! Govori ti, ja nemamsnage!(Pru`a mu slu{alicu)

SPASOJE: Halo! Jeste! Halo!(Podigne glas)Sini{a sine, ti si?... Ovde otac!(Slu{a)Zdravi smo svi! Evo je tu pored mene!

ROSA: (Vadi maramicu, bri{e o~i)Znala sam da je on!(Spasoju)[ta ka`e?!

SPASOJE: (Daje joj znake da }uti)Znamo sine, ~uli smo!

ROSA: (Dr`i se za srce)Bo`e, {to mi lupa srce!

SPASOJE: (U slu{alicu)Pa {to nam ti nisi javio, sine, nego smo slu~ajno ~uli odnepoznatog lica?(Slu{a)Neki Sreten Mileusni} ... Zna{ ga jel’ da? Danas u restora-ciji na `elezni~koj stanici...(Slu{a)Jeste! Dobro sine, kad je tako, neka ti je sa sre}om!(Vadi maramicu, bri{e suze)

182 Aleksandar Panteli}

ROSA: (Pla~e)Sine majkin! Sva sam se preznojila!(Dohvati Cvetankinu ruku i stavi je sebi na ~elo)Pipni me!

CVETANKA: I ja.(Pokazuje ~elo)Evo, pogledajte!

ROSA: [ta ima{ ti da se znoji{?!

CVETANKA: I ja sam se uzbudila... {ta mogu?!

SPASOJE: (U slu{alicu)[ta ka`e{?!(Gestovima uti{ava Rosu i Cvetanku)

ROSA: [ta ka`e?! [ta ka`e?!

SPASOJE: (Napeto slu{a, daje Rosi znake da }uti)Znamo sine, @or`eta!(Slu{a, naglo se uozbiqi)Nije mogu}e?!(Napeto slu{a)Tako zna~i?!

ROSA: [ta ka`e, Spasoje?!(Prisloni glavu uz slu{alicu)

SPASOJE: (Gura je rukama od telefona)^ekaj, Roso!(U slu{alicu)Aha... zna~i onaj Sreten Mileusni} to nije znao?! Pa jeste,on radi u drugoj fabrici!

ROSA: (Krajwe uzbu|ena)Govori {ta je, polude}u!

SPASOJE: (Daje joj znake da }uti, u slu{alicu)[ta ka`e{, ne}e{ mo}i?!(Slu{a)Kako?... Ja i majka?!(Slu{a)Zna~i, ve} si poslao? [to si tako po`urio, sine?.. Da sinam bar ranije javio... da znamo!(Slu{a)Kako? Sad nam javqa{? Pa jeste..

Tako smo se nekad smejali 183

ROSA: (Van sebe od uzbu|ewa)[ta ka`e, Spasoje, govori?!!

CVETANKA: [ta ka`e, ~ika, Spasoje?!

ROSA: (Cvetanki)Tebe se ne ti~e, {ta ka`e!

SPASOJE: (Slu{a, ma{e rukama, daje Rosi i Cvetanki znake da seuti{aju)Ti{ina!(U slu{alicu)Sine, jel’ mogu}e?!(Sedne, ponovo vadi maramicu)

ROSA: Spasoje, govori {ta je ili }u sad ovu ta{nu da ti tresnem oglavu?!

SPASOJE: (Sedi, bri{e o~i, u slu{alicu)Dobro, sine moj! Kad ti ka`e{... spremi}emo se! ^uvaj se,sine!(Slu{a)Pozdravi i ti wu!

ROSA: (Sko~i. Ho}e da mu otme slu{alicu)Daj ovamo tu slu{alicu!

SPASOJE: Zdravo!(Spusti slu{alicu)

ROSA: Jel’ ode?

SPASOJE: Ode!

ROSA: Govori, sta je?

SPASOJE: Ne dolazi prekosutra.

ROSA: Ne dolazi?!

SPASOJE: (Ustane)Sedi, Roso! Sedi i ti, Cvetanka!(Rosa i Cvetanka sednu. On stavi ruke na le|a i pro{etaispred wih)Roso, kad ono re~e da si posledwi put bila kod lekara zasrce?

ROSA: (Upla{ena)Za{to Spasoje?

SPASOJE: Onako, pitam za svaki slu~aj!

184 Aleksandar Panteli}

ROSA: Spasoje, govori {ta ti je Sini{a rekao ili...(Ho}e da zapla~e)

SPASOJE: Se}a{ li se strina Marinog bratanca, onaj {to je kad jenapustio {kolu i o`enio se devojkom iz cirkusa?

ROSA: Se}am se pa {ta?!

SPASOJE: A, jel’ ti jo{ u glavi, kako se ona zvala?

ROSA: Lujza... ili tako nekako?

SPASOJE: E, nije nego @ivana a zvali su je Lujza!

ROSA: I {ta ho}e{ da ka`e{?! Da nije...

SPASOJE: E, jeste, to je! @or`eta nije @or`eta!

ROSA: (Uhvati se za srce)Nego?!

SPASOJE: Stevanka.

ROSA: Kakva Stevanka?

SPASOJE: Stevanka kao svaka Stevanka!

CVETANKA: Nije Francuskiwa?!

SPASOJE: Dabome da nije, nego Stevanka iz Jagodine a radi u nekojradwi za `enski ve{ koja se zove “@or`eta” pa je na{iJugovi}i zbog toga zovu @or`eta

CVETANKA: Eto ti sad!

ROSA: (Zapawena)I nije Francuskiwa?!

SPASOJE: Sigurno da nije!

ROSA: (Ustane)E, ne mo`e to tako! Oti{ao ~ovek u beli svet da tamo na|eStevanku iz Jagodine! Ne mo`e to Sini{a tako!

SPASOJE: ]uti, Roso, bar ne}e biti “prijatno” i “va{u ru~icu”!

CVETANKA: (Smeje se)I “spustite se”...

ROSA: Bogami, ne}emo tako! Zar se ja ovde ubih da nau~im fran-cuski jezik a on mi dovodi u ku}u Stevanku iz Jagodine! Wuje mogao i ovde da na|e, nije morao da ide ~ak u Francusku!

SPASOJE: ^ekaj, Roso, to jo{ nije sve! Ima jo{ ne{to!

ROSA: [ta ima jo{?

Tako smo se nekad smejali 185

SPASOJE: (Ponovo pro{eta po sobi, vadi maramicu, bri{e vrat)Roso, koliki ti je bio pritisak kad si posledwi put me-rila?

ROSA: (Podigne stolicu uvis)Spasoje!!

SPASOJE: (Zakloni glavu rukama)Samo polako!(Dohvati je ne`no za ruku)Sedi ovde, Roso!(Rosa sedne. On po~iwe izdaleka)Se}a{ li se ti, Roso, one kuma Kajine sestre, {to se onakoiznenada udala i nikom ni{ta nije govorila?

ROSA: Ona {to je “akontirala”?

SPASOJE: (Bri{e znoj sa ~ela i lica)E, jeste, ona!(Gleda u Rosu)

ROSA: Znam!(Gleda i ona u wega)I {ta ho}e{ da ka`e{?!(Izbe~i o~i)Da nije?!

SPASOJE: (Sedne)E, jeste, to je!

CVETANKA: (Sko~i sa stolice)Unu~e?!!

ROSA: (Gleda u Spasoja {iroko otvorenih o~iju)Spasoje!

SPASOJE: [to me gleda{ tako?... Nisam ja kriv za to nego Sini{a!

ROSA: (Isto kao gore)Spasoje!

CVETANKA: (Radosna)Tetka Roso!

SPASOJE: Eto to je! @or`eta, to jest Stevanka treba uskoro da seporodi u zbog toga ne dolaze ovamo kao {to su mislili, negonas dvoje treba da idemo tamo kod wih, da im se na|emo okoporo|aja! Sini{a nam je ve} poslao karte za voz!

186 Aleksandar Panteli}

(Rosa se uko~ila, sedi nepomi~no, otvorenih usta i {iroko otvoreniho~iju i zuri u jednu ta~ku)

CVETANKA: (Uhvati je za ruku)Tetka Roso, {ta vam je?!(Tap{e je po obrazima)Tetka Roso!

SPASOJE: (Pritr~i, prihvati {e{ir koji Cvetanka dr`i u ruci ihladi Rosu)Roso, osvesti se! Roso, priberi se! Roso, saberi se!

CVETANKA: (Bri`no)Tetka Roso, jel’ me poznajete?! Ja sam, Cvetanka!

SPASOJE: Izgleda da te ne zna?! Da vidimo jel’ zna mene?(Rosi)Jel’ poznaje{ mene, Roso? Ja sam tvoj Spasoje!(Cvetanki, uznemiren)Samo da se ne {logira!(Tap{e je po obrazima)Roso!

CVETANKA: Tetka Roso, ~ujete li me?! To je radosna vest! Najradosnija!Dobi}ete unu~e! Tetka Roso, unu~e!!

SPASOJE: Jeste Roso, i snaju i unu~e odjednom!

ROSA: (Pomi~e usne, pa o~i i obrve, najzad joj se usne ra{ire uosmeh. Ona gleda ~as Spasoja ~as Cvetanku)Unu~e!

CVETANKA: Jeste, unu~e, tetka Roso! Va{e unu~e!

ROSA: (Ponovo, osmeh pa gr~ pla~a na licu, pa opet osmeh)Moje unu~e!

SPASOJE: (Bri{e suze)

CVETANKA: Va{e, tetka Roso! Va{e! Uh, {to }ete da ~astite! [to }eteda napravite ru~ak!

(Rosa i Spasoje pla~u)

CVETANKA: A pozva}ete i mene i Simu, jel’ da?

ROSA: (Kroz smeh i suze)Pozva}u samo tebe i \uru... Sima ne dolazi u obzir!(Svi se slatko smeju. Posle pauze Rosa se iznenada uozbiqi,i ustane)Kad putujemo Spasoje?

Tako smo se nekad smejali 187

SPASOJE: ^im stignu karte!

ROSA: Hajde onda na posao! Ti Cvetanka tr~i da kupi{ sir, koreza gibanicu i mleveno meso za sarmu. Ho}u da pripremim sveza put, jer karte mogu ve} sutra da stignu! Po`uri samo da sene zatvore radwe!(Cvetanka i Spasoje se uzmuvaju po sobi)Ti Spasoje, tr~i kod @ike i Milice po taj recept zakapqice, pa onda tr~i do Dace i Milisava i ka`i im da nasdvoje idemo u Francusku i da }emo da im donesemo i lutku zaunuku i neki mali tranzistor za onog mufquza Milisava,bestraga mu glava! Onda tr~i kod \uke iz finansijskog itra`i mu broj za te wegove ulo{ke! Jesi razumeo?!

SPASOJE: Jesam, Roso!(Sprema se)

ROSA: A ti }e{ Cvetanka, kad ode{ po mleveno meso, da ka`e{\uri kasapinu da }emo mu doneti tu kapu za su{ewe kose pa}e{ onda da trkne{ i do Kaje po{tarke i tra`i}e{ da ti damere za onaj cvilih!

CVETANKA: Mere za cvilih! Dobro! Evo tr~im!

ROSA: (Vadi iz yepa stari nov~anik, Cvetanki)Evo ti pare za meso, za sir i za kore! Jesi li sve upamtila?

CVETANKA: Jesam! Ni{ta ne brinite!

ROSA: A ti, Spasoje, jesi li sve upamtio?

SPASOJE: Ja znam napamet {ta je ko tra`io!(Polaze}i)Hajde da kidam ja dok se jo{ vidi na ulici! I da stignem sveda obi|em!(Po|e prema vratima)

ROSA: (Spasoju i Cvetanki, koji su ve} na vratima)I jo{ ne{to: nikom ni re~i o tome da nam je unu~e na putu...(Izvadi maramicu, zapla~e se, pa se umiri)Svi }e iskoristiti na{u radost i ko zna {ta }e jo{tra`iti da donesemo?!

CVETANKA: Budite bez brige! Odoh ja!(Istr~i na sredwa vrata)

188 Aleksandar Panteli}

SEDAMNAESTA POJAVA

Rosa i Spasoje.

SPASOJE: (Dovikuje s vrata Cvetanki)Pazi dobro, Cvetanka da se negde ne izlane{! Hajde i ja dakidam!(Okre}e se u krug, Rosi)Toliko sam se zbunio da ne mogu da prona|em vrata! Hajdeodoh!(Iza|e na sredwa vrata)

OSAMNAESTA POJAVA

Rosa, sama.

ROSA: (Sedne prema publici)Uh, da malo do|em sebi!(Uzdi{e)Ovaj dana{wi dan pamti}u celog `ivota!(Sme{ka se)E, Sini{a, Sini{a! Morao da ode u beli svet i da tamo na|eStevanku iz Jagodine!(Smeje se)Takva su dana{wa deca! Sve rade naopa~ke!(Uzima pletivo sa stola)[ta sad da radim sa ovim yemperom?! Ako ga odnesemSini{i bi}e mu krivo {to i Stevanki nisam isplela...(Misli)a za wu je sad kasno da po~iwem!(Misli)Setila sam se!(Publici)Znate {ta }u da uradim? Ne znate? Prebaci}u dugmad nalevu stranu a rupice na desnu i pokloni}u ga Stevanki! To}e i Sini{u da obraduje! [ta ka`ete, a?... Solomonskore{ewe, jel’ da?(Misli)

Tako smo se nekad smejali 189

Jo{ sam ne{to htela!(Gleda u publiku)A jeste! Re{ila sam! Ovo nam je najve}a radost u `ivotu! Pakad je bal nek’ je bal! Sutra ujutru svi u red ispred mogaprozora da zapi{em {ta svako do vas ho}e da mu donesem izFrancuske! Samo nemojte da preterujete! Hajd’ sad stvarnou zdravqe! Gotovo je!

ZAVESA

190 Aleksandar Panteli}