TEHNOLOGIJA PROIZVODNJEŠEĆERNE REPE U SREMU

Decembar, 2012.

Šećerna repa Beta vulgaris, vodi poreklo od divljih vrsta roda Beta iz južne Azije,Sredozemlja i zapadne Evrope.

Šećerna repa se gaji radi zadebljalog korena iz kojeg se dobija šećer, glavna sirovina zakonditorsku industriju, industriju alkoholnih i bez alkoholnih pića, industriju za preraduvoća i povrća itd. Sporedni proizvodi u proizvodnji šećerne repe (glava i list)predstavljaju kvalitetnu stočnu hranu. Sporedni proizvodi u preradi šećerne repe (repinirezanci, melasa i saturacioni mulj ) predstavljaju kvalitetnu stočnu hranu, sirovinu zaproizvodnju alkohola i kvasca i đubrivo za popravku kiselih zemljišta.

Pored navedenog proizvodnog značaja, šećerna repa ima veliki agrotehnički značaj, jermože da predstavlja cenjen predusev za mnoge ratarske biljke. Proizvodnja šećerne repepočinje krajem XVIII veka. Intenzivno gajenje šećerne repe u našoj zemlji vezuje se zapodizanje prve fabrike šećera u Usori (B i H ) 1892.godine.Prinosi šećerne repe zavise od vremenskih – meteoroloških i edafskih – zemljišnihuslova:

plodnosti parcele

plodoreda, mesta u plodoredu

obrade zemljišta, vremena i kvaliteta

ishrane, količina i vremena primene,

vremena setve i broja biljaka po jedinici površine

potencijala sorte i tolerantnosti istih na rizomaniju i Rhizoctonia spp

mera nege i zaštite i znanja čoveka da to objedini u proizvodnji.

Pošto na klimatske uslove ne možemo uticati, to se sve agrotehničke mere morajuizvoditi tako da se stvore pogodni zemljišni uslovi za uspešno klijanje i nicanje biljakašećerne repe, sa sortama tolerantnim na rizomaniju i Rhizoctonia spp.

Šećerna repa zahteva plodna zemljišta sa dubokim oraničnim slojem kao što sučernozem, gajnjača, livadska i ritska crnica. Kisela i zaslanjena zemljišta šećerna repaslabo podnosi .

U sadašnjoj strukturi setve, šećerna repa se u najvećem delu površina gaji posle pšeniceili neke druge stnine, što je dobro, pošto su strnine i razne mahunjače najbolji predusevišećernoj repi. Predusevi kao kukuruz, suncokret i drugi usevi koje se skidaju kasno ujesen nisu dobri za šećernu repu. Repu možemo gajiti na istoj parceli tek posle 4 godine.Odluka o proizvodnji šećerne repe donosi se još u vreme žetve pšenice a najkasnije utoku septembra. Proizvodnja šećerne repe ne toleriše bilo kakve inprovizacije, većzahteva maksimum i jedino u tom slučaju može biti rentabilna .

Osnovna obrada - za šećernu repu unašim klimatskim uslovima značajnoutiče na prinos pa zato treba da budenajdublja kada se zemljište obrađuje zašećernu repu. Kvalitetnom obradompovećava se sposobnost zemljišta da

zadrži veću količinu vode. Ono na tajnačin postaje mikrobiološki aktivnije akoličina lakopristupačnih hraniva veća,naročito azota.Jedino oranični sloj od 30-35 cm.dubine, omogućava razvoj pravilnog

oblika, repastog korena sa znatnomanjim % udela glave u odnosu na telorepe. Odmah po skidanju strnina,pristupiti plitkoj obradi – ljuštenje –čime se postiže čuvanje vlage uzemljištu i pospešuje nicanje korova, štosu i osnovni zadaci ove operacije.Oranje na dubinu 25 cm početkomavgusta je korisno i jedan od načinaborbe protiv korova. Osnovnu obraduizvoditi u uslovima povoljne vlažnostizemljišta krajem septembra ili početkomoktobra, na dubini 30-35.cm. Predubokog oranja treba rasturiti i uneti P iK đubriva i deo azota. Posle izvršeneosnovne obrade u jesen, treba prepočetka zimskih mrazeva izvršitiravnanje zemljišta odnosno grubupredsetvenu pripremu.

Predsetvena priprema-ima za cilj da sestvore jednaki uslovi za svako posejanoseme i da se omogući brzo i ujednačenonicanje. Ovom merom treba da seobezbedi optimalno zbijen sloj 2-4 cmispod zone semena, da bi se obezbediokapilarni dotok do semena i rastresiti slojzemlje iznad semena 2-4 cm, kako bi sesmanjio otpor klici prilikom nicanja ismanjili gubici vode isparavanjem.Semenu treba stvoriti optimalnezemljišne uslove za brzo klijanje inicanje. Ako je osnovna obrada izvedenakvalitetno i blagovremeno uz obavljenopredzimsko ravnanje zemljišta,predsetvena obrada može se izvesti ujednom potezu. Pred presetvenupripremu uneti azotna đubriva KAN, ANi druga ali na osnovu urađene analizezemljišta u proleće N min metodom.Setva - šećerne repe se izvodi sapneumackim sejalicama. Setvu izvesti uoptimalnom roku, koji se određuju zasvaku godinu, zbog vrlo promenljivihagroekoloških uslova ranog proleća.Uprosečnim uslovima šećerna repa počinjeda se seje krajem prve dekade marta i

završava se do prve dekade aprila sasemenom koje je zaštićeno insekticidimaa dubina setve od 2-4 cm. Setvu šećernerepe treba početi kada se zemljište nadubini setve zagreje na 6 -7 ºC. Ako surana i topla proleća setvu na lakšimzemljištima treba započetiranije.Preporučuje se razmak izmeđuredova 50 cm, dok međurastojanje uredu može biti od 17 cm ili 18 cm .Setva na stalno mesto, treba da budedominantan način setve za oneproizvođače koji su sigurni da će nadobro pripremljenom zemljištu za setvupostići potpuno nicanje i gde će sačuvatisve iznikle biljke po vađenju. Cilj je dau vreme vađenja u proseku bude od100.-110.000 biljaka po hektaru .Kako je seme repe sitno, sadržajhranljivih materija u njemu potreban zaklijanje i nicanje je neznatan. Zbog togaseme moramo sejati relativno plitko dabi klijanac što pre izašao na dnevnusvetlost i počeo autotrofnu ishranu.Veoma je važno izbegavati kakopreduboku tako i vrlo plitku setvu. Kodsetve u ranim rokovima, dubina setvemože biti manja nego u kasnimrokovima .U svakom slučaju seme treba položiti usloj zemlje koji sadrži dovoljno vlage zanicanje. Osim same dubine značajna jeujednačenost polaganja semena podubini, što zavisi od načina predsetveneobrade zemljišta, poravnatosti zemljišta ibrzine setve. Ako je površinska obradaizvedena na veću dubinu teško jeregulisati ujednačenost po dubini i samudubinu setve. Klijanje i nicanje šećernerepe je od presudnog značaja za uspešnuproizvodnju, jer samo ako sve biljke odsamog početka svog razvoja imajupodjednake uslove pristupu vodi,toploti, vazduhu i hranljivim materijama,tada se mogu očekivati i visoki prinosi.Ako biljke istovremeno niknu onda se

one, odnosno usev, uspešno štiti odmogućeg napada repine pipe, buvača,kao i korova.Kritične temperature su od posebnevažnosti u periodu setve i nicanjašećerne repe. Minimalna temperatura zaklijanje je od 4-5 ºC, što znači da ješećerna repa relativno otporna na nisketemperature tokom klijanja, ali je zatorelativno dug period od setve donicanja. Niske kritične temperature suod uticaja na šećernu repu u periodunicanja i u fazi kotiledona, sve do pojavedrugog para pravih listova. Kritičneniske temperature u periodu nicanja i ufazi kotiledona se kreću do – 7º C, kaošto su bile 1986 . i 2003 . godine, kadaje došlo do propadanja biljaka ipresejavanja šećerne repe na većimpovršinama u celoj Vojvodini. Mraz od– 5.8 º C u trajanju 4 časa 10.aprila2012. u Sremu je naneo štete pa se2.000 hektara šećerne repe moralopresejati. Pravilan izbor sorte za setvu uvelikoj meri određuje budućuproizvodnju. Izbor sorte treba prilagoditisvakoj parceli odnosno treba znati da lije parcela zaražena rizomanijom iliRhizoctonia spp. O izboru sorte i bolestišećerne repe rizomanija više uPublikacije-Bilteni PSS, Bilten broj 1.2012.god. od PSS Sremska Mitrovica.

Ishrana šećerne repe - šećerna repa dabi ostvarila visok prinos korenaodgovarajućeg kvaliteta, zahteva poredopštih uslova i dobru ishranu tj.optimalnu obezbeđenost svih hranljivihelemenata tokom celog vegetacionogperioda. Ipak najveći značaj ima ishranaazotom jer on utiče ne samo na visinuprinosa, već u velikom obimu i nakvalitet repe za preradu. Azot - imaveliki značaj za fiziološke procese iobrazovanje prinosa. Azot ulazi u građuhlorofila (od koga potiče zelena boja

biljaka) i ako ga biljke nemaju dovoljnoone ne obrazuju dovoljo hlorofila i ovose ispoljava tako što im je lišće bledozeleno ili žuto. Unošenjem azota uzemljište može vrlo btzo da promeniizgled ovakvih biljaka tj. one postajutamno zelene. Velike količine azota nisupoželjne pošto mogu da dovedu dobujnog rastenja biljaka a to je čestopraćeno smanjenjem otpornosti premabolestima. Azot iz zemljišta biljka usvajau obliku nitrata i amonijaka koji seoslobađaju razlaganjem organskematerije zemljišta. Nitrate i amonijaksadrže većina mineralnih đubriva, takoda unošenje mineralnih đubriva vrlobrzo utiče na rastenje biljaka . Pitanje đubrenja azotnim đubrivimanerazdvojeno je povezano sa sadržajemmineralnog azota u zemljišnom profiluod 0-120 cm., Analizom zemljišta iodređivanjem mineralnog azota mogu seodrediti optimalne količine azota zađubrenje šećerne repe, praktično nasvakoj parceli. Samo đubrenje naosnovu agrohemijskih analiza zemljištamože dati optimalan prinos i kvalitet, pazato đubrenje treba prilagoditiproizvodnom potencijalu parcele.Fosfor je od velikog značaja za šećernurepu. Fosfor je sastavni deo mnogihorganskih jedinjenja i ima vrlo bitnuulogu u procesima prenošenja itransformisanja hemijske energije kojase dobija od sunca. Jedinjenja ovakvihosobina omogućavaju mnoge važneprocese u biljnoj ćeliji pa zatonedostatak fosfora može da izazoveporemećaje koji se pokazuju usporenimrastom i promenom boje lišća. Biljkekoje nemaju dovoljno fosfora su prvotamno zelene boje a kasnije im lišćedobija crvenkastu odnosno ljubičastuboju . Fosforna đubriva za đubrenješećerne repe imaju dvojnu ulogu, kaobiljno hranivo i kao faktor plodnosti

zemljišta. Potreba šećerne repe u fosforuje mnogo veća u odnosu na drugeratarske kulture. Razlog je što fosforkao elemenat ulazi u sastav belančevina iubrzava procese akumulacije itraslokacije šećera u korenu repe.Količina fosfora iz fosfornih đubriva je udirektnoj vezi sa obezbeđenjem zemljištau pristupačnom fosforu.. Za đubrenjefosfornim đubrivima od značaja je i dazemljište ima optimalnu pH vrednost,tj.približno neutralnu, jer je onda prijemfosfornog jona najjači. Fosforna đubrivaimaju veliki uticaj na poboljšanjekvaliteta repe a manji na prinos korena .Kalijum je od značaja za šećernu repu ,pa su i zemljišta na kojima se repaproizvodi u većini slučajeva dobrosnabdevena kalijumom. Međutimšećerna repa kao kalijumova biljkaiznosi velike količine kalijuma izzemljišta pa je đubrenje šećerne repekalijumovim đubivima obavezno uproizvodnji ove kulture. Najčešće se zađubrenje koriste komleksna đubriva ukojima je kalijum stalna komponenta sapovećanim odnosom prema azotu.Optimalno đubrenje kalijumovimđubrivima na osnovu analize zemljištaod velikog je uticaja na pokazateljetehnoliškog kvaliteta korena i prinosašećera. Doziranje fosfornih i kalijumovihđubriva se vrši na osnovu analizezemljišta i podataka o sadržaju ovihelemenata u pristupačnom obliku uzemljištu. Prema stepenu obezbeđenostizemljišta izračunaju se potrebne količinefosfora i kalijuma, i iz postojećegasortimana odabere ono složeno đubrivokoje najviše odgovara potrebnoj količini.Tehnološku zrelost šećerna repa dostižeonda kada je količina šećera u korenutolika da obezbeđuje rentabilnu preradu.Smatra se da se to postiže sa sadržajemšećera u korenu od 15,5%. Poredvisokog sadržaja šećera tada je najniži

sadržaj nešećernih materija u repi a to sumaterije (sadržaj kalijuma,natrijuma ialfa-amino azota) koje sprečavajukristalizaciju šećera pri preradi repe ipovećavaju gubitke šećera. Tehnološkazrelost se menja u zavisnosti od sorte ifaktora spoljne sredine. Osnovni faktorikoji utiču na vreme sazrevanja i kvalitetšećerne repe su: sorta, klimatski uslovi utoku vegetacionog perioda -temperaturavazduha i količina padavina, tipzemljišta i način ishrane useva. U godinisa većom količinom padavina i đubrenjusa visokim dozama azotnih đubrivazrelost šećerne repe nastupa kasnije asadržaj šećera u korenu je smanjen. Ufazi tehnološke zrelosti šećerne repeporast korena i nakupljanje šećera unjemu su usporeni ili sasvim prestaju.Listovi dobijaju bledozelenu iližutozelenu boju, donji listovi intenzivnoodumiru, pa se redovi useva bolje vide.Stanje tehnološke zrelosti može seustanoviti vizuelno na osnovu izgledauseva ali analizom kvaliteta korena usirovinskoj laboratoriji šećerane jesigurniji pokazatelj. Da bi se pravilnoodredilo vreme vađenja i sadržaj šećerau korenu na parceli treba uzeti uzorak udijagonalnom rasporedu. Izabrati red i sadužine 5 m uzeti sve korenove u vreću iodneti u laboratoriju. Ako je parcelaveće površine od 30 ha poželjno je uzetibar tri uzorka, ako je zasejano više sortina istoj parceli obavezno po sortamauzeti i obeležiti uzorke. Na kvalitetkorena dužina vegetacionog periodašećerne repe pozitivno utiče. . Zbog togase sa svakim danom produženjavegetacije povećava količinaproizvedenog šećera po hektaru,odnosno, svakim danom skraćivanjavegetacije povećavaju se gubici šećera.

Najznačajnija štetočina - šećerne repeje repina pipa (Bothynoderespunctiventris).

Kritičan period u razvoju šećerne repe jeod klijanja i nicanja, pa sve dok biljka neformira 2-3 para stalnih listova. Rano uproleće kada temperatura zemljištadostigne od 6-10oC, na dubini 5-10 cm,pipa izlazi iz zemljišta u komeprezimljava i počinje sa migracijom tj.kretanjem sa starih na nova repišta upotrazi za hranom, oštećujući tek izniklemlade biljke. Najaktivnije su unajtoplijem delu dana (11 do 16 časova),Porastom temperature vazduha na 20 oCpipa kreće da leti i štete se javljaju naceloj parceli u vidu manjih ili većihoaza. U cilju suzbijanja repine pipenajbolje rezultata daje kombinacija svihagrotehničkih i hemijskih mera zaštite.Opasnost od repine pipe umanjujeprostorna izolacija novih repišta naminimum 1-3 km od starih, rana setva(prerastanje kritične faze, sve mere kojepogoduju ranom razvoju mladih biljakasmanjuju štete od pipie.), lovni pojasevi– gusto posejana repa na ivičnimdelovima novog repišta i drugeagrotehničke mere koje doprinose štobržem prolasku šećerne repe krozkritičan period razvoja. U proleće čimvremenski uslovi dozvole treba kopatilovne kanale oko starih, a po setvi i okonovih repišta, a čim se u proleće primetimigracija insekata u lovne kanale trebaunositi praškovite ili granulirane

insekticide.Kad insekti počnu intezivnijeda migriraju a repa je u početnomperiodu razvoja, izvoditi hemijskatretiranja insekticidima koji brzo deluju.Najznačajnija bolest je pegavost listašećerne repe (Cercospora beticola).Da bi ostvarili visoke prinose i visoksadržaj šećera u korenu šećerne repe ,neophodno je sačuvati lisnu masu odekonomski najznačajnije bolesti .

Pravilnim odabirom sortimenta,praćenjem stanja useva i pojave prvihsiptoma bolesti tj. pega, pravovremenomi kvalitetnom zaštitom ostvarićemo ovajželjeni cilj. Bolest se prvo javlja nastarijem potpuno razvijenom lišću uvidu okruglastih, sitnih, sivkastih pega,koje su oivičene jednom zonom tkivamrkocrvene boje. Sa naličja lista uokviru pega razvija se siva navlaka odkonidiofora i konidija. Razvojem bolesti,broj pega se povećava , pri čemu dolazido njihovog spajanja i sušenja manjih ilivećih delova lista. Ovakvo lišće odumirenaročito u uslovima dužeg perioda suše ivisokih temperatura, nakon čega dolazido kretanja novog lišća (retrovegetacija).Faktori koji utiču na razvoj patogena, surelativna vlažnost vazduha i temperatura.Optimalni uslovi za infekciju sutemperatura 24-26 0C, pod uslovom danoćna temperatura nije ispod 150C irelativna vlažnost vazduha 90-95 %.Minimalan period za ostvarivanje zarazeu ovakvim uslovima traje 1-2 dana, dokinkubacioni period gljive traje 7-10 dananakon čega dolazi do formiranja pega.

Inkubacioni period se produžava sasniženjem temperature. Suzbijanje - sobzirom na veliku štetnost ove bolestiuvedene su metode prognoze utvrđivanjai izveštavanja o pojavi i razvoju bolesti iodređivanja momenta tretiranja kakobi se smanjio broj tretiranja, a time itroškovi zaštite.

PRIPREMILADR KATICA ŠKRBIĆ