Tehnologija umetničke keramike u oblikovanju zidaMarijana Kalabić

Doktorske akademske studije 09/10, maj 2010. Tehnološki diskursProf.dr Aleksandra Krstić Furundžić

Arh

itek

tons

ki f

akul

tet

Uni

verz

itet

a u

Beo

grad

u

Istorijat keramičkih zidnih obloga

13.v. Engleska880.g.p.n.e. Nimrud 17.v. Meksiko

16.v. Italija

575.g.p.n.e. Vavilon

14.v. Iran

15.v. Portugal

Batlo,Gaudi

Muzej Gaudija, Park Guelj

Hundertwasserhaus, Švajcarska

Skulptorski pristup pri oblikovanju arhitekture

Kalenić(detalj)

Hotel Moskva Ilkić

Zgrada trgovca S. Stamenkovića,Nestorović i Stevanović

Galerija moderne umetnosi Likovni susret, Rajhl

Ciljevi:

•Ideja je naglašavanje obrade zida kao strukturalnog* elementa forme građevine koristeći se tehnologijom umetničke keramike.

•Naglašavaju se mogućnosti slobodne forme bez opterećivanja zahtevima statike u građevinarstvu koji uslovljavaju estetiku opeke i cigle.

•Izostavlja se tradicionalna funkcija nosivosti a naglašavaju se i traže nove funkcije.

* Ovde se strukturalnost odnosi na formu sa naglašenim vizuelnim efektima bez inicijacija na funkciju strukture u građevinarstvu koje imaju cigla i opeka

Problem:Sve vise uniformisanih građevina koje standardizacijom gube na estetskim vrednostima, gde su najčešći argumenti za takve izbore: funkcionalnost kao i ušteda vremena i novca.

a) Porozni predmeti:• Obojeni crep: cigla, crep, drenažne cevi, građevinska

terakota, lončarija, majolika, fajans, kaljevi.

• Beli crep: vatrostalni predmeti, opeke za peći, tiglovi, pribor za peći od šamota, kvarca, magnezita, itd.

b) Sinterovani predmeti:Obojeni crep:

• klinker (cigla, podne pločice, kanalizacione cevi);• štajncojg (posuđe, ukrasni predmeti, hemijsko posuđe);

Beli crep: • meki porcelan (koštani, Segerov i fritni porcelan); • tvrdi porcelan (posuđe, ukrasi, tehnički i elektro porcelan); • dentalna keramika; • specijalni proizvodi: predmeti od steatita (breneri, dizne,

svećice); • gusto sinteroveani, visokovatrostalni oksidi, karbidi i boridi

za visokofrekventne uređaje.

Keramički proizvodi:

Opšta tehnološka šema proizvodnje umetničke keramike

1. Tehnologija crepa2. Tehnologija glazure3. Tehnologija keramičkih boja

Uloga umetničke keramike u kontekstu zidne mase:

• zidna obloga• samonoseći, strukturalni

element • element sa novim funkcijama

Oblikovanje:• Slobodno modelovanje• Umnožavanje kvečovanjem• Tokarenje• Presovanje

-sa vlažnom masom-suvo presovanje

• Livenje

De Batavier, Amsterdam

Robert DawsonAkiko Yanagimoto i Moriko Kira

Prednosti:•Unikatnost•Učestvovanje u idejnom procesu dizajna zidne površine•Izbor forme, površine, boje, kvaliteta glazure i crepa, neograničen broj kombinacija •Neograničenost tehnikom izvođenja (nasuprot industriji koja zahteva uglavnom suvo presovanje)•Neograničenost u dimenzijama površine koja se izvodi •Mogućnost obrade industrijske keramičke obloge•Mogućnosti realizacije u tehnološkim uslovima koji se mogu naći u Srbiji•Cene radova zavise od mnogo faktora, uglavnom se definišu po m², tako da umetničkom intervencijom koja bi uticala na celokupan izgled građevine zapravo ne mora da se ugrozi budžet namenjen za završne radove.•Glazirana keramika posebno ima svoje funkcionalne prednosti (pr. Portugal) koje se slabo eksploatišu u odnosu na druge materijale.

Nedostaci:•Nemogućnost izvođenja tankih jednoobraznih ravnih ploča velikih dimenzija•Proces izrade zahteva vreme shodno veličini, formi i tehnici izvođenja (mada u odnosu na vreme neophodno za uvoz određenog keramičkog proizvoda vreme relativan problem)

Zaključak:•Potencijali keramike zaboravljeni su razvitkom tehnologije i otkrićem novih materijala. Dugotrajnost, plemenitost i višefunkcionalnost keramičkih materijala potvrdila je istorija što je prednost u odnosu na sve hi-tech materijale. •Dizajniranjem ljudskih aktivnosti i prenamenom prostora otvaraju nove mogućnosti za eksploataciju ovih većproverenih materijala.•U zemljama gde je ekonomski faktor od presudnog značaja a tehnološki potencijal ne može da parira visoko-razvijenim društvima, tehnologija keramike može odigrati značajnu ulogu u estetizaciji kao i funkciji arhitekture kakav je slučaj na našim prostorima.•Sirovinski potencijali Srbije nisu dovoljno eksploatisani.

Literatura:

•Giorgini F., Handmade Tiles, Lark Books, Asheville, 1994.

•Izvonar D. Keramičke glazure, Fakultet primenjenih umetnosti, Beorad, 2008.

•Libšert i Vilert, Tehnologija keramike, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1981.

•Southwwll B.C., Making and Decorating Pottery Tiles, Faber and Faber Limited London, 1972.

•Šandor. K., Tehnologija umetničke keramike, Univerzitet umetnosti, Beograd, 2001.