Za one koji traže ”nešto drugo”Kanal du Midi u francuskoj provinciji Langedok-Rusijon (Languedoc-Roussillion) je destinacija koju nećete naći u širokoj komercijalnoj turističkoj ponudi, ali za one koji traže “nešto drugo” - aktivni, opuštajući i inspirativan odmor, on će biti neodoljiva alternativa. Kombinacija vizuelne lepote, bogatog istorijskog sadržaja i gastronomskih i kulturnih doživljaja je jedinstvena, a najbolji način da se ona u potpunosti doživi je krstarenje brodom. Jedan putopisac je otišao korak dalje i rekao da ćete “tek kada doživite odmor na rečnom brodu biti u stanju da u celosti shvatite i počnete da cenite jednostavna zadovoljstva koja život pruža”

Krstarenje Kanalom du Midi

Aude, Minervois i Corbieres, i ruralne pej-zaže isprepletane vinogradima i suncok-retovim poljima, a sve to u blizini brojnih turističkih i istorijskih mesta od interesa. Naša šestočlana grupa je rešila da ovu veličanstvenu atrakciju obiđe brodom. U obilju turističkih ponuda, čitalac bi s pravom mogao da se upita zašto bi se neko uopšte odlučio na krstarenje kanalom ili brodom po Evropi, a za one koji bi se i odlučili na ovakav put dodatno pitanje je zašto bi to bili upravo Francuska ili Kanal du Midi. Treba reći da cela naša mala posada često provodi dane na Dunavu i da voli plovidbu po njemu i vojvođanskim kanalima, peščane spru-dove, prateću gastronomiju i sremsko vino kupljeno usput u Banoštoru ili Ledincima - dakle jedan kompletan rečni brodarski ugođaj, koji svakoga ko se bar i malo bavio ovom rekom, na ovaj način, ostavlja večno zaljubljenim u nju i u staru podunavsku brodarsku tradiciju. Zašto bi se dunavski brodar otisnuo na putovanje po francuskom Kanalu du Midi, i naročito - zašto bi ga kroz svoje pisanje u Travel Magazine-u preporu-čio drugima? Naša odluka vezana za celokupan aranž-man je bila pažljivo odmerena. Grupa je najp-re odlučila da se ove godine otisne na turu evropskim kanalom, sa motivom da oproba

ao deo vodene poveznice Ka-nal dva mora (Canal des Deus Mers), koja spaja francusku at-lantsku obalu sa Sredozemnim morem, proteže se između reke Garona i Mediterana Ka-

nal du Midi. Sazidan je u 17. veku, kao građe-vinsko čudo svog doba. Veličina poduhvata, grandioznost i ingenioznost tehničkog rešenja namenjenog, kako za snabdevanje regiona vodom, tako i za navigaciju, mostovi, ustave (ecluses) i prateća infrastruktura i da-nas zadivljuju. U grandioznosti neoklasičnog arhitektonskog projekta kao da odzvanja eho kraljevske ambicije Luja XIV da od Francuske stvori novo Rimsko carstvo. Kanal je dobio ime po regionu Midi, koji obuhvata veliki deo južne Francuske, od Tuluza do Rone. Veruje se da je ime odabra-no na isti način na koji je i italijanski region Mecođorno (Mezzogiorno) nazvan - označa-vajući topao i pospan jug. Korišćenje kanala za komercijalnu plovidbu je počelo da opada tek u 20. veku, da bi potpuno prestalo krajem 1980-tih, kada kanal postaje isključivo turis-tička atrakcija. U miru i lepoti ovog krivuda-vog zelenog vodenog toka, uz čije obale je zasađeno 40.000 platana, podjednako uživaju brodari, veslači, biciklisti i pešaci. Kanal pro-lazi kroz poznate vinske regione - Herault,

K

Tekst: Zoran Milošević, Dušan JovanovićFotografije: Dušan Jovanović

Destinacije

50 TRAVEL MAGAZINE

Bordo

TuluzMarsej

Lion

Sete

Pariz

za udoban višednevni boravak grupe, ne veće od 10 ljudi. Većina brodova je oprem-ljena CD ili MP3 plejerima, a poneki i klima- -uređajem. Skoro svaki ima sunčanu palubu za sedenje, posmatranje okoline ili obedo-vanje pod zvezdama. Brodovi su klasifiko-vani po imenima: Calypso, Royal Mistique, Clipper, Sedan, Salsa, Crusader i tako dalje. Život na brodu može da pruži mnogo, ili malo, već prema želji. U svakom slučaju je taj život opušten i opuštajući, i u isto vreme interesantan i stimulativan. Nikada nije dosadan, a opet ne znači da je putnik stalno okružen bukom motora, aktivnostima oko broda i “uzbuđenjima”. Mnogi putnici će na brodu da vode tihu konverzaciju, čitaju ili samo sanjare, dok se oko njih smenjuju pej-zaži, istorijski gradovi, dvorci, sela, vinogradi i vinski podrumi. Putnici kanalima mogu da zastanu praktično bilo gde i u bilo koje vreme i istražuju, idu u kupovinu ili poseću-ju atrakcije. Većinu kanala prate paralelne biciklističke staze, a svaka kompanija će uz najam broda moći da ponudi i bicikle. U tradiciji jedne primetne kanalske kulture, koju posetioci spontano usvajaju, odražavaju se čistoća kanala, tišina, uljud-nost i međusobna ljubaznost, svi prolaznici, brodari, biciklisti i pešaci se pozdravljaju sa “bonjour”, i odrasli i deca govore tiho, ne pušta se glasna muzika, a neveštom brodaru se ukazuju razumevanje i pomoć. Za naše putovanje smo preko beograd-ske kompanije Duke & Peterson unajmili Le-Boat-ov brod Crusader, sa tri spavaće sobe i tri kupatila, dužine 12 metara. Brodovi se obično uzimaju na sedam do 10 dana, bilo za jednosmerno ili za povratno putovanje na polazište. Kako je maksimalna brzina broda oko 7 km/h, a ustave rade od 09.00 do 19.00h sa jednočasovnom pauzom za ručak, najveća moguća dužina ture je manje-više određena. Naravno, jednosmerna tura, u kojoj se brod preuzme na jednoj, a vraća na drugoj lokaciji pruža mogućnost da se vidi više od kanala. Kompanija u tom slučaju obezbeđuje prevoz kombijem nazad do polazišta. Mnogi turisti dolaze na polazište svojim automobilom, neki ga tamo ostav-ljaju, a neki ga svako veče dovoze do mesto ukotvljenja, tako što se jedan član posade na kraju dnevne ture vrati biciklom na njen po-četak i doveze automobil (i naravno bicikl). Iako ćete uz kanal naći prodavnice i su-permarkete, a operater ture će vam uručiti mape i detaljna uputstva oko usputnog snab-devanja, biće vam lakše da, ako ste u moguć-nosti, kupite hranu i piće unapred i donesete na brod, bar količinu dovoljnu za prvih neko-liko dana. Nakon toga se posvetite lokalnoj gastronomiji. U svakom gradu ili selu naići ćete na drugačiju trpezu. U zapadnom delu, u Karkasonu (Carcassonne) ili Kastelnau-dariju (Castelnaudary) to je neizbežni kasule (Cassoulet). U vinskom regionu Minervoa (Minervois) serviraju se pačetina i koziji sir, a od Bezjea (Beziersa), pa nadalje delikatesni su morski ljuskari iz priobalnih slanih jezera (Etang) - čuvene ostrige Bouzigues, dagnje i škampi. Sve to ćete zalivati crnim vinima:

Rečni brodovi za rentiranje su specijalne konstrukcije, razvijene upravo za ovu svrhu, predviđeni za vožnju po tihim evropskim vodotokovima, naročito francuskim, dobro opremljeni i laki za vožnju. Iako su neki put predmet podsmeha morskih brodara - pogrdne metafore uključuju “plastična kada na sterodima”, sa motorom čiji zvuk podseća na “hrkanja debeljka na vrućini” - ovi brodo-vi savršeno odgovaraju svojoj svrsi, udobnoj i sporoj vožnji mirnim tokovima. Ima ih raznih veličina i konstrukcija, sa različitim nivoima luksuza, ali u svakoj vari-janti nude odvojene spavaće kabine, dnevni boravak sa trpezarijom, opremljenu kuhinju, kupatila, toalete (po mogućnosti sa električ-nom, a ne ručnom pumpom za ispiranje), hladnu i toplu vodu, grejanje, niskonaponsku struju i osvetljenje. Dakle, sve što je potrebno

taj drugačiji vid putovanja - odmor koji pruža mobilnost, dovoljan komfor i neprepakiva-nje svaki dan, a nudi raznovrsnost pejzaža i sadržaja, sve to uz mir i nezavisnost. Rečno ili kanalsko krstarenje je alternativna vrsta odmora, koji uključuje razne dodatne ak-tivnosti - biciklizam, ribolov, posmatranje prirode, posetu istorijskim atrakcijama i gastronomsko i enološko uživanje. Južnu Francusku smo odabrali zbog kli-me i, malo stereotipno, zbog naklonosti gru-pe prema sadržajima koje upravo Francuska nudi. Kanal du Midi nam je preporučen od strane prijatelja, Francuza, iskusnog rečnog brodara, koji je svoj savet obrazložio rečima: “Ako ste se već odlučili za Francusku, onda prvo obiđite Kanal du Midi, jer ako vam se na kraju ne dopadne takva vrsta odmo-ra, bar znate da ste probali najbolje, a ako vam se dopadne i odete ponovo, onda ste u posedu jednog apsolutnog merila za svoje sledeće putovanje.” Nije potrebno veliko tehničko predznanje da bi se vozio brod po francuskom kanalu. Treba se donekle razumeti u vodu i nau-tiku, ali posedovanje kapetanske dozvole nije uslov. Kompanija koja izdaje brod će korisniku pružiti kratku obuku iz mehanike, vožnje, parkiranja i prolaska kroz ustave, a sebe će obezbediti obaveznim osiguranjem broda, koje se dobija za relativno pristojnu sumu. Brodove rentiraju kompanije poput “Le Boat” i “Nicols”, sa čijih web-stranica mogu da se prikupe ostale informacije.

51TRAVEL MAGAZINE

Radnja u kojoj se prodaje kasule, Hotel de France, Kastelnaudari Kastelnaudari - Hotel de France

Brodska trpezarijaBrodska kuhinja

Luka pored mesta Bram Izlet u Vjesekelande

Corbier, Minervois, St. Chinian i Faugeres, po-znatim belim: Viognier i Piquepoul iz regiona Koto di Langedok (Coteaux du Languedoc), suvim muskatnim St. Jean de Minervois, i letnjim rozeima, bez obzira odakle su. Tura koju smo odabrali je bila povratna, sa polaskom iz luke Kastelnaudari i vodila je kroz gradove Bram i Karkason do Hompsa. Po našem mišljenju, svaka izabrana tura po Kanalu du Midi treba da uključi prolaz kroz njegovu najveću istorijsku atrakciju - drevni utvrđeni grad Karkason. Preuzimanje broda je bilo zakazano za 16.00h, a isplovili smo oko 17.00h, nakon obavljene administracije i kratke obuke. Kas-telnaudari je stari grad, glavna luka Kanala du Midi, koji je kao takav imao i izgubio komer-cijalni značaj, i sada je poznat uglavnom kao svetska prestonica kasulea, jela sačinjenog od neuprženog pasulja pečenog sa kobasicom i pačetinom, i kao sedište “Bratstva svetskih kasule akademija”. Probali smo, naravno, ovaj delikates, i to u navodno najboljem lokalnom restoranu - Hotel De France. Naš ovde javno iznet utisak, iskazan uz pažljiv obzir prema gostoljubivom domaćinu, je da je to, iako bi verovatno trebalo da bude najbolji kasule na svetu, ipak, samo kasule! U bogatom arsenalu svojih delikatesa, francuska kuhinja svakako može da ponudi ubedljiviji dokaz svoje kuli-narske superiornosti. Na izlazu iz luke Kastelnaudari novopeče-ni kapetan broda se, kao u nekom simbolič-

52 TRAVEL MAGAZINE

Destinacije

Mesto za odmor

Plovidba kanalom du Midi

Kupovina potrepština u Karkasonu Prolaz kroz prevodnicu

Prolaz ispod mosta

nom kanalskom krštenju, odmah susreće sa impresivnom četvorostrukom ustavom ukupne visinske razlike od 9,5 metara. Se-dam dana kasnije, nakon pređenih ukupno 65 ovakvih ustava, sa ponosom smo konsta-tovali da nam prolaz kroz njih više ne pred-stavlja ni teškoću, ni neki naročit izazov! Učestalost ustava diktira dinamiku života na brodu tokom plovidbe. Između Kas-telnaudarija i Hompsa je visinska razlika od 145 metara, rastojanje 81 kilometar, i ugrađeno je 45 ustava (2-3 metra visinskog pada po ustavi). Pri prosečnoj brzini broda od 6 km/h celokupno vreme plovidbe je 13,5 sati, što znači da se na novu ustavu nai-lazi posle svakih dvadesetak minuta vožnje. Pri prolasku kroz ustavu iskusni brodari rade u paru (kapetan i privezivač), a manje iskusni u postavi od tri (kapetan, privezivač i odgurivač broda-čakljar), ili čak četiri (ka-petan, čakljar i dva privezivača). Ovo znači da je polovina posade uglavnom uposlena za vreme plovidbe. U dobroj francuskoj tra-diciji, dežurni “opérateur d’écluse” nije od velike pomoći brodaru (za razliku od recimo engleskog operatera na reci Temzi) - prive-zivač dakle mora da siđe sa broda, ponese ili prihvati uže (od drugog privezivača ili kapetana) i priveže brod. Pri putovanju niz kanal ovo izlaženje je jednostavno, s obzi-rom na to da se ivica ustave i brod nalaze na istom nivou. Pri kretanju uz kanal, međutim, privezivač mora da izađe na obalu nekih pedesetak metara pre ustave i stepenica-ma se popne na njen gornji nivo, da tamo dočeka brod i preuzme uže. Mlađa posada ovo obavlja iskakanjem u hodu iz broda koji samo priđe obali, a stariji brodari koriste mala pristaništa baš za to postavljena. Samo dobro uvežban privezivač ume da sa broda, bez pomoći, poput kauboja, lansira uže dva metra uvis i obavije ga oko priveza. Posao kapetana je važan i ugledan, ali zahteva skoro neprekidnu pažnju tokom plovidbe. Stoga je dobro da se bar dva člana posade obuče u veštini kormilarenja. Kriva učenja je strma, i nije potrebno više od jednog do dva dana vožnje da se od priu-čenog kormilara napravi pouzdan kanalski kapetan. Mi smo krenuli na put sa jednim iskusnim kapetanom, a završili ga sa tri. Prvi susret sa kanalom je nezaboravan. Oslobođen svake praktične upotrebe, kanal se pretvorio u simbol i metaforu mira i tišine. Bešumno kretanje po njegovoj zelen-kastoj vodi je možda najviše relaksirajuće iskustvo koje je bilo ko od nas ikada doživeo. Našli smo nešto magično, a neuhvatljivo i neopisivo u svetlucavoj vodi, monotonom kliženju broda u stalnom kontrastu sa stakato ritmom mimoprolazećih platana, cvrkutu ptica, igri svetla i senki, bojama koje

POPUSTI Nema posebnih popusta, osim sezonskih.

BEZBEDNOSTLangedok je prilično bezbedna pokrajina za kretanje, stanovni-ci su srdačni i otvore-ni za komunikaciju sa turistima.

Travel TipsKanal du Midi VODIČILonely Planet je posebno obradio ovu destinaciju u vodiču Languedoc-Roussillon, iako se informacije o Kanalu du Midi mogu naći u vodičima koji obrađuju Francusku. Na info-punktovima uzmite besplatne mape, kao i u hostelima, ako ih imaju. Na železničkoj ili autobuskoj stanici uzmite mape, a ako ih nemaju, idite u turističku organizaciju grada. Spe-cijalnu mapu za plovidbu možete dobiti prilikom preuzimanja broda.

ZABRANENema poseb-nih zabrana.

RADNO VREMETradicionalne pijace otvorene su samo pojedinim danima od 08.30 do 13.00h (zaista ih vredi posetiti). Pošte radnim danima rade dvokratno, uglavnom od 08.30 do 12.00h i od 13.30 do 18.00h, a subotom samo pre podne.

53TRAVEL MAGAZINE

Luka u mestu Trebes

Kej u mestu Trebes

Pešačenje pored kanala Kanal prelazi akvaduktom preko reke

Trebes - degustacija lokalnog rozea

Prolaz kroz prevodnicu

Privezivanje u bazi, osim što je besplatno za mušterije, pruža mogućnost tankovanja gorivom (što je obično nepotrebno za jed-nonedeljno putovanje), vodom (potrebno je na svaka 2-3 dana) i 220V elekrtičnom energijom. Ukoliko imate pitanja ili slučajno nekih problema sa brodom, na usluzi vam je i Le Boat-ova ekipa mehaničara.

prvu noć na brodu i slušanje tišine. Jedno od brodarevih velikih zadovoljstava je spavanje na brodu. Kanal možda ne pruža miris mora i šum talasa, ali ima neke svoje prednosti: mir-nu vodu, odsustvo jačeg vetra, olakšan izbor lokacije za noćenje i jednostavno priveziva-nje umesto lengerisanja. Brodski kreveti su malo uzani, ali dovoljno udobni, i niko se nije žalio na loše provedenu noć. Bili smo mentalno pripremljeni za mo-guću vrućinu, a tehnički opremljeni za borbu protiv komaraca, ali iako smo putovali u julu, nije bilo problema ni sa jednim ni sa drugim. Radni dan na brodu započinje doručkom, što znači šetnjom do najbliže “boulangerie” (pekara) ili “charcuterie” (delikates mesara) i kupovinom peciva, zemički, kroasana i mes-nih delikatesa. Ustave se otvaraju u 09.00h i pošto su one relativno blizu jedna drugoj, plovidba praktično ne započinje pre 08.45h. Od Vjesekelanda do Karkasona je otpri-like dan vožnje. Nismo zastali u Karkasonu, uradićemo to u povratku, i produžili smo put do marine i Le Boat-ove baze u gradu Trebes.

54 TRAVEL MAGAZINE

se neprekidno smenjuju - kao neku kosmič-ku tajnu koja ne može da se iskaže, nego se samo ličnim iskustvom prenosi. Oni koji su plovili Kanalom du Midi nemaju ni potrebe da svoj doživljaj jedni drugima prepričavaju i opisuju. Razumeju se bez reči. Dva sata plovidbe do zatvaranja ustava su nam omogućili da stignemo do našeg prvog odredišta u blizini sela Vjesekelande (Villesequelande). Pristali smo uz obalu kod male taverne L’Étape, koja je prvo od mesta koja bismo preporučili budućem putniku. Od mladog i veselog vlasnika naručite tapas, riblji ili mesni, a najbolje oba, i lokalno vino prema ukusu - roze “La Rosee de Muscat” (slično nekom našem hamburgu, ali sa više kiseline i još boljim balansom), ili mirisni, voćni, laki merlot “M comme je juis”, i veru-jemo da će vam ceo ugođaj ostati u sećanju kao jedan nezaboravan piknik. Do povečerja smo imali dovoljno vreme-na da posetimo obližnje selo Bram, drevno naselje, od arheološkog značaja, sa crkvom iz 13. veka, a onda smo se pripremili za

Travel TipsKanal du Midi KUHINJAKuhinja je tradicionalna francuska, sa puno mediteranskih uticaja. Tradicionalno jelo je kasule, pasulj sa pačetinom i suvim mesom i kobasicama. Većina obroka se konzumira na brodu, tako da treba uvek imati dovoljnu količinu hrane u rezervi. Radnji za snabdevanje ima u svim mestima pored kanala. Jako interesantne su pijace u manjim mes-tima. Kuhinja na brodu je dobro opremljena aparatima i priborom. Posebnu pažnju obratiti na izvanredna vina re-gije Langedok. Mogu se nabaviti svuda, od supermarketa, malih radnji, do lokalnih vina na prevodnicama.

RAZNOUkrcavanje na brod je moguće učiniti u većem broju mesta pored kanala, najbolje informacije ćete naći na sajtu jedne od agencija za najam brodova www.leboat.co.uk. Brodovi se mogu iznajmiti na sedam ili 14 dana, vraćaju se na istom mestu gde su preuzeti ili u nekom drugom gde postoji predstavništvo agencije. Rezervacija se mora učiniti dosta ranije, posebno za sezonu (jul, avgust). Prilikom preuzimanja broda na bankarskoj kartici se blokira određena suma za osiguranje broda.

ZABAVAZabavu možete potražiti u nekom od brojnih malih restorana i kafića, pored kanala, kao i u mestima u okolini. U Karkasonu se čitavo leto održava poznat festival sa veli-kim brojem koncerata, predstava i izložbi.

ŠOPINGU manjim turističkim mestima tre-ba kupovati suvenire, dok su Tuluz i Karkason preporučljivi za veće kupovine.

REKREACIJA Šetnja i biciklizam su najbolje aktivnosti za upoz-navanje sa ovom čarobnom regijom i njenom prirodom. Ribolov je dozvo-ljen, uz dozvolu. Kupanje u kanalu nije dozvoljeno.

Destinacije

Prolaz kroz trostruku prevodnicu

Karkason - glavna ulica

Trebes je šarmantan mali grad, bez nekih posebnih atrakcija, pa ćete u njemu uživati u druženju sa drugim brodarima u nekoliko restorana raspoređenih oko marine. Među-tim, naš savet je da posetite ribarnicu u ma-rini, tamo kupite ostrige i eskalope (coquilles Saint-Jacques) i pripremite večeru na brodu. Naša jednonedeljna povratna tura je po planu trebalo da produži do grada Hompsa. Međutim, kako smo želeli da provedemo dve noći u festivalskom Karkasonu, iz Trebesa smo četvrtog dana ujutro krenuli nazad. Karkason je najveći utvrđeni evropski grad, u kome se od kraja juna, pa do sredine avgusta održava letnji festival, jedan od naj-važnijih kulturnih događaja u južnoj Francus-koj. Grad su osnovali Vizigoti, a papa Urban II je 1096. godine blagoslovio postavljanje temelja nove katedrale, koja je označila grad kao katolički bastion u krstaškoj borbi protiv Katara - pripadnika hrišćanske sekte u direkt-noj opoziciji sa katolicizmom. U 13. veku Kar-kason je postao granično utvrđenje između Francuske i Španije. Jednu od kula tvrđave je koristila Inkvizicija, a danas se u njoj nalazi muzej sprava za mučenje iz tog vremena. Ukoliko ne dolazite zbog festivala, dva dana je dovoljno za posetu ovom interesant-nom gradu, čiji se prelepi utvrđeni deo na vrhu brda nalazi na UNESCO-voj World Heri-tage listi, a navodno je inspirisao Volta Diznija da nacrta zamak Uspavane Lepotice. Donji grad je savršen antipod gornjoj turističkoj atrakciji, pun prodavnica, restorana i kafea.

TRAVEL MAGAZINE

Tvrđava Karkason - odbrambeni zidovi

Tvrđava Karkason - gradski trg

Karkason - luka

Letnji festival nudi oko 120 predstava, dramskih, operskih, plesnih i raznih žanrova muzike. Jedna od scena se nalazi u rimskom teatru u utvrđenom gornjem gradu. Marina je smeštena u neposrednoj blizini parka (Square André Chénier) u kome se održavaju koncerti na otvorenom. Ovo su i prednost i mana lokacije. Za vreme naše dvodnevne posete održana su dva koncerta u parku: Chinese Man (hip-hop) i The Rapture (rok). Chinese Man nas je ostavio potpuno neim-presioniranima, a grad i marinu u celonoćnoj galami i neredu. The Rapture rok koncert idućeg dana je došao kao melem na ranu. Povratak od Karkasona do Kastelnauda-rija je ispunio sledeći dan i po. Završni prola-zak kroz četvorostruku ustavu, pravi brodar-ski forté, u prisustvu turista koji tu sačekuju brodove, posmatraju njihov ulazak i ocenjuju veštinu brodara, je bio trenutak trijumfa za novoobučenog kapetana, naročito kada ga je na samom kraju puta otpozdravio kolega sa nemačkog broda sa kojim je paralelno vozio skoro ceo taj dan. Proveli smo poslednju noć u marini, vratil brod osmog dana pre podne i uputili se vozom za Tuluz (Toulouse), u kome se putovanje ili završava, ili neka njegova nova etapa započinje. Osim što je evropski centar avionske i svemirske industrije, koji doživljava intenzivnu ekonomsku ekspanziju, grad Tuluz ima veliki afinitet prema festivalima i proslavama, poput onih u obližnjoj Španiji. Kao jedan od najbogatijih srednjovekovnih francuskih gradova (bogatstvo je posledica

TRAVEL MAGAZINE

Destinacije

56

Ulaz u tvrđavu Karkason

Pogled sa tvrđave Karkason

Doručak na brodu Plovidba kanalom

nekada razvijene trgovine indigo bojom) Tu-luz obiluje prominentnim zdanjima i lepim vizurama. Od atrakcija su poznate bazilika Saint-Sernin, muzej Des Augustins, Svemir-ski park i Planetarijum, vožnja brodom po reci Garoni, i pomalo anarhična alternativ-na umetnička scena. Sa izuzetno velikim brojem studenata i specifičnom istorjiskom prošlošću vezanom za dolazak španskih pobunjenika 1939. godine, Tuluz je postao centar francuske pobunjene alternative. Za nas se put okončao u ovom lepom i znamenitom gradu, u kome se grupa razišla. Izašli smo, malo tužni, iz naše impresionis-tičke slike koje ćemo se zauvek sećati. Posle sedam dana plovidbe po Kanalu du Midi, po-stali smo bogatiji za jedno lepo iskustvo. Njega bismo svakako želeli da ponovimo, a svakome ko bi imao bar i malo interesovanja za ovakvu vrstu odmora, preporučujemo da svoju priliku ne propusti!

Subota: kretanje brodom iz KastelnaudarijaNedelja: Bram - Karkasone i malo daljePonedeljak: Karkasone - TrebesUtorak: Trebes - KarkasoneSreda: KarkasoneČetvrtak: Karkasone - BramPetak: Bram - KastelnaudariSubota: vraćanje broda i poseta Tuluzu

Itinerer

57TRAVEL MAGAZINE

Večera na brodskoj palubi Restoran ispred zgrade prevodnice

Manevrisanje brodom ispred prevodnice Prolaz kroz četvorostruku prevodnicu

Restoran l’Entercote u Tuluzu

Sala Restorana l’Entercote u Tuluzu

utičnice. Na novijim i većim brodo-vima se može naći i struja 220V, 50Hz.

smeštajSmeštaj vam je potreban obično veče pre ukrcavanja i veče na dan iskrcavanja. Ne računajte na jeftin smeštaj, jer je najjeftinije oko 30 eura za noć, a dobri hoteli daju opcije od 50 do 100 eura za dvo-krevetnu sobu. Dobre preporuke su uvek www.booking.com, www.hostelworld.com i www.hostels.com.

informacijeU svakom hotelu možete se opremiti brošurama o znamenitos-tima grada, kao i o turama koje postoje. Na raspolaganju su vam i informativni turistički centri, gde brošure i mape takođe možete dobiti besplatno, ali možete kupiti i neki “ozbiljniji” vodič po ceni od 5 do 10 eura. Od internet sajtova preporučujemo www.leboat.co.uk, koji je ujedno i sajt jedne od kompanija koje iznajmljuju brodo-ve i www.en.wikipedia.org.

telefoniranje i internetAko zovete Srbiju sa Kanala du Midi, okrenućete 00-381, a zatim pozivni broj grada bez 0, to jest za Beograd 11. Ako iz Srbije zovete Francusku, okrenite 00-33, a zatim kod grada bez nule. Govornice su česte u svim mestima usput. Čitav kanal je pokriven svim raspoloživim mobilnim mrežama

Proleće i jesen su umereni. U ovoj regiji se može očekivati više od 300 sunčanih dana godišnje. Langedok je najvetrovitija regija u Francuskoj. Jul i avgust su veoma topli i suvi sa tem-peraturama oko 30 stepeni Celzijusa.

vremenska razlikaSrbija i Francuska su u istoj vre-menskoj zoni.

jezikZvanični jezik je francuski. Fran-cuzi su u svetu poznati kao nacija koja slabo govori strane jezike. Ukoliko ne govorite francuski, naoružajte se strpljenjem. Pre po-laska na put, obavezno prelistajte neki vodič koji sadrži osnovne pojmove i fraze koji će vam biti od koristi u raznim situacijama. Većina trgovaca i ugostitelja zna engleski.

medicinske normeNema posebnih medicinskih normi za boravak u Francuskoj, niti posebnih zahteva za vakcina-cijom. Ponesite sa sobom polisu putnog medicinskog osiguranja. Treba poneti lekove, ukoliko ih pijete svaki dan, kao i kutiju prve pomoći. Voda se pije iz česme, a ne kupuje u prodavnicama. Na brodu uvek imajte veće količine pijaće vode jer je voda koja je u tankovima samo tehnička.

novacEuro.

struja220V, 50Hz, kao i kod nas. Nije potreban adapter za utičnice. Na brodu je struja 12V, preko redovne utičnice ili preko automobilske

geografski položajNalazi se u južnoj Francuskoj u pokrajini Langedok-Rusijon i ide od mediteranske luke Sete do grada Tuluza, gde se spaja sa rekom Garo-nom i odatle se spaja sa Atlantskim okeanom. Dug je 360 kilometara. Čini ga oko 328 objekata (prevodnice, akvadukti, tuneli i slično).

populacijaU pokrajini Langedok-Rusijon živi 2.610.890 stanovnika.

kako stići do...Postoji, naravno, mnogo načina da se stigne do gradova iz kojih se može krenuti na krstarenje. Ako se odlučite da se upustite u avanturu putovanja kolima treba da znate da od Beograda do Tuluza ima 1.890 ki-lometara, da putovanje traje 19 sati, a troškovi su 140 eura za putarine i vinjete i oko 250 eura za gorivo, u jednom pravcu. Putovanje avionom je komfornija varijanta. Iz Beograda do Tuluza, preko Minhena, svakog dana leti Lufthansa. Povratak je pre-ko Frankfurta. Cena povratne karte je 68 eura, plus oko 245 eura za takse, plus nadoknada za izdavanje karte (10 - 30 eura).

dokumentaPotreban je novi, biometrijski crve-ni pasoš Srbije ili bilo koje države bivše SFRJ da biste u Francusku ušli bez vize. Za plavi pasoš SRJ vam treba viza.

klimaKlima je mediteranska. Leta su na-jtoplija u Francuskoj uz korzikansku regiju. Leta su suva, a zime kišovite.

u Francuskoj. Pozivanje mobilnim telefonom iz rominga koštaće više od 200 dinara po minutu, zavisno od operatera, te preporučujemo ulične govornice u usputnim mesti-ma. Primanje poziva je gotovo četiri puta jeftinije. Svi mobilni operateri imaju potpisan roming ugovor sa operaterima u Francuskoj (pre nego što krenete na put pozovite svog operatera i informišite se sa kojim francuskim operaterom ima ugovor, jer su vam te tarife najpovoljnije), ali postoji i mogućnost kupovine francuskih kartica za koje je potre-bno imati pasoš sa sobom - SFR, ORANGE, MOBIHO.

kako se kretatiKroz okolna mesta peške. Kroz Francusku je najbolje ići savršenim vozovima, ako imate novca koristite TGV, a ako vam je budžet malo manji, koristite regionalne ili brze vozove. Sajt je www.sncf.fr. Ako volite iznajmite bicikle koje ćete nositi sa sobom na brodu i koristiti za obilazak okolnih mesta. Ako dođete svojim automobilom na svim mestima za ukrcavanje postoje obezbeđeni parkinzi koji koštaju minimalno. Ukoliko se ne iskrcavate na istom mestu, povra-tak do vozila je moguć, vozom, autobusom, ali možete naručiti od kompanije koja vam je iznajmila brod da dođu vozilom po vas. Iznajmljeni bicikli mogu da služe za pomeranje vozila svako veče od mesta prethodnog kretanja do večernje pozicije svakog dana.

InfoKanal du Midi

TRAVEL MAGAZINE58