Godi

na I

IBr

oj 1

31.

apr

il

2006

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Strategijski pregled odbraneStrategijski pregled odbrane

I n t e r v j u

T e m aT e m a

JA^AWE POTENCIJALAJA^AWE POTENCIJALA

KADROVSKA PIRAMIDAKADROVSKA PIRAMIDAZoran Jefti},

pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

P r i l o g

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GOREP r i l o g

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GORE

Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

3

NEPOGODE [IROM SRBIJE

VELIKE[TETEKlizi{ta i poplave ugrozili su stotine doma}instava u Srbiji, a u op{tini Kraqevo bujica je odnela jedan `ivot.[tete je te{ko i proceniti a Vlada Srbije izdvojila je 370 miliona za pomo} ugro`enom stanovni{tvu.

An|elka Radojevi} i drugi `iteqi selaupoznali su ministra odbrane sa {tetomkoju su pretrpeli zbog otvarawa tla. Vi-{e od 200 ku}a zahva}eno je klizi{tem.Ve} je obele`eno deset ku}a za hitno ru-{ewe a iz dvadeset stanari se morajuiseliti.

Slike iz Bogdawa zaista su ravneonima iz filmova strave i u`asa. Ku}eklize i pucaju, propadaju bunari, {tale iobori, a u dvori{tu Qubivoja \uri}a ~akje i stablo oraha pocepano na dva dela.

Na kraju obilaska klizi{ta u seluBogdawe, ministar Stankovi} je obe}aoda }e Vojska sve svoje kapacitete stavitina raspolagawe op{tini Trstenik, biloda su u pitawu in`iwerijske jedinice, ci-sterne za vodu ili neke druge potrebe.

”Moramo da pomognemo u ovoj prvoji najte`oj fazi a kasnije }emo se organi-zovati u otklawawu posledica ovog u`a-sa. U mnogo ~emu zavisimo od same pri-rode, ali je sigurno da mo`emo spre~itite`e posledice koje bi mogle da nastanuusled kretawa tla”.

R. M. i Z. M.

SA LICA MESTA

ru~jima od klizi{ta i poplava, od ~ega jeiz resora kapitalnih investicija odvoje-no 200 miliona za sanaciju puteva i nor-malizaciju saobra}aja u tim delovimaSrbije.

Ministar odbrane dr Zoran Stan-kovi} posetio je selo Bogdawe u op{tiniTrstenik, kako bi na licu mesta utvrdiorazmere tragedije i na~in na koji pripad-nici Vojske mogu najefikasnije da pomog-nu. Radomir Popadi}, Veroqub Nikoli},

Poplave i klizi{ta u ve}em delu Sr-bije pri~iwavaju veliku materijalnu{tetu doma}instvima, saobra}ajni-cama i poqoprivrednom zemqi{tu,a zbog visokog nivoa podzemnih voda

ugro`ena je bezbednost vodovoda i kvali-tet vode za pi}e. Poja~ana je kontrola is-pravnosti vode za pi}e i iskqu~eni su lo-kalni vodovodi u kojima ona nije bezbedna.

U Ribnici kod Kraqeva nabujala vodaodnela je 18-mese~nog Uro{a @ivkovi}a,koji je najverovatnije skliznuo u reku igra-ju}i se u svom dvori{tu pored Ribnice.

Strah od vode ne prestaje, a ovolike{tete ne pamte se na tako {irokom pod-ru~ju Srbije.

Ministar za kapitalne investicijeVelimir Ili} izjavio je da }e radovi napodizawu novih ku}a umesto onih poru{e-nih zbog klizi{ta biti zavr{eni za stodana. Vlada je obezbedila ukupno 370 mi-liona dinara za pomo} ugro`enim pod-

ZEMQOTRES NAMAQENU I OKOLINI

Seizmolo{ki zavod Srbije re-gistrovao je u sredu, 22. marta, ze-mqotres u Mionici kod Vaqeva, re-gionu planine Maqen, sa magnitu-dom od 4,8 jedinica Rihterove ska-le i intenzitetom u epicentru od 7stepeni Merkalijeve skale.

Prema izve{tajima sa terena{teta je pri~iwena na jednom brojustarijih ku}a.

4

SA LICA MESTANepogode {irom Srbije

VELIKE [TETE 3

INTERVJUZoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurseKADROVSKA PIRAMIDA 8

Per aspera UPOTREBA KOSTIMA 13

TEMA

Strategijski pregled odbrane JA^AWE POTENCIJALA 14

ODBRANA

82. pomorski centar iz Kumbora TAMO GDJE DRUGI ODUSTAJU 20

SARADWA

Bilateralni sporazumi sa SADKORAK KA STRATE[KOM PARTNERSTVU 26

Novinari u poseti Natou u Briselu i MonsuKVAKA 22 28

PRILOG

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GORE 33

Specijalizovani kurs engleskog jezikaDOSTIZAWE STANDARDA 53S

AD

R@

AJ

28Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Iz d

okum

enta

cije

82. p

omor

skog

cen

tra

1. april 2006.

54

DRU[TVO

U poseti metohijskim enklavamaPONOS I TUGA STANUJU TAMO 54

U POSETI

Stariji vodnik prve klase Sa{a Pr~i}BORBA ZA VE]I PORODI^NI BUXET 58

ZDRAVSTVO

Novine u radu VMC Slavija DOGOVARAWE PREGLEDA 60

SVET

Reforme sistema odbrane Bosne i HercegovineU SKLADU SA EKONOMSKIMMOGU]NOSTIMA 62

TEHNIKA

Britanski nosa~ aviona "Kraqica Elizabeta"AERODROM NA VODI 66 Lo{ momak Silent - Hunter IIITIHI LOVCI BRODOVA 68

FEQTON

150 godina od ro|ewa Nikole Tesle (2) ODLAZAK U WUJORK 72

SPORT

Kendo – drevna ve{tina ma~evawaSPORTISTI SA DU[OM SAMURAJA 78

66

RE^ UREDNIKA

5

RESURSI

Re~ koju sve ~e{}e ~ujemo i koja je postala kqu~na u reformi si-stema odbrane SCG jeste resurs. Te{ka je i rogobatna, poma-lo nerazumqiva, sa {irim opsegom zna~ewa, kao i sve drugestrane i „velike” re~i koje su na neki na~in obele`ile jednovreme. Uvukla nam se u govor. Upotrebqavamo je ~ak i onda ka-

da umesto we imamo boqu, na{u re~ izvor.Ako Vujakliju pozovemo u pomo} sazna}emo tek da je resurs (res-

source) francuska re~, da zna~i pomo}no sredstvo, izvor pomo}iili izvor iz koga se dobavqaju sirovine. Ostalih zna~ewa te re~i,kao mesta za razonodu ili u`eg dru{tva danas bi se, verovatno, ion odrekao. Prema Klai}u, ta re~ u prenosnom smislu ozna~ava idru{tvene snage uop{te.

U sistemu odbrane zemqe ta re~ poprimila je novo, instituci-onalno zna~ewe, jer se na{la u osnovi naziva dva va`na sektoraMinistarstva odbrane – za qudske i materijalne resurse, koji pre-sudno uti~u na uspe{nost odgovora na izazove, rizike i pretwe bez-bednosti, a time i na za{titu bezbednosnih i odbrambenih intere-sa SCG, stoji u Beloj kwizi odbrane. Materijalnim resursimo smose ~esto bavili i uvek dolazili do zakqu~ka da su nedovoqni, is-tro{eni, ograni~eni, skromni…

Qudski resursi su tema ovog broja Odbrane. Specijalni pri-log posvetili smo sagledavawu demografske slike Srbije i CrneGore. Ona je, najbla`e re~eno, zabriwavaju}a. I najcrwe prognozedemografa o rapidnom smawewu broja stanovnika, izre~ene sredi-nom pro{log veka, ostvarile su se. Srbi su i bukvalno postali ”na-rod najstariji”, naravno, ne po istorijskom trajawu ve} po prose~-noj starosti stanovni{tva. Ve} za dve decenije bi}e nas za milionmawe nego danas. Do sredine ovog veka ukupan broj Srba smawi}ese za jo{ jedan milion, a smawewe ukupne populacije za 100 godi-na, po proceni stru~waka, iznosi}e ~ak 55 odsto u odnosu na dana-{wu veli~inu od 7,5 miliona, sa jasnom perspektivom nacionalnemawine na rodnoj grudi. Nepopravqivi optimisti re}i }e da nijebitan broj nego soj.

Kroz tu prizmu sagledava se, o~igledno, i stawe qudskih resursau sistemu odbrane. I na{a vojska }e biti mawa, a uspe{nija, kao idruge u svetu. Na odstupawe od pravila imaju pravo samo najmo}niji.

Upravqawe qudskim resursima, prema re~ima pomo}nika mi-nistra odbrane Zorana Jefti}a, svojevrstan je povratak ~oveku –skladu wegovih radnih, stru~nih, intelektualnih i emocionalnih mo-gu}nosti. Ono ~emu se te`i u reformskom procesu jeste sistem pred-vidive karijere. To zna~i da svaki pripadnik Vojske unapred ima sa-znawa o tome kolike su mu mogu}nosti da napreduje i dokle }e bitiu vojni~kim redovima.

Tim programom uglavnom nisu obuhva}eni oficiri koji sadaimaju vi{e od trideset godina radnog sta`a. Najvi{e je potpukov-nika sa visokom stru~nom spremom bez dodatnih poslediplomskihusavr{avawa. Wih oko 700 ve} u junu }e morati da otvori novustranicu (ne)predvidive karijere. Zapo~e}e penzionerske dane, ave}ina i civilno zanimawe. Sli~na sudbina zadesi}e jo{ oko1.300 oficira i podoficira do kraja ove godine. Broj civilnihlica koji }e ostati bez posla u Vojsci jo{ uvek se ne zna. Da se zate dane treba na vreme pripremati svedo~i stariji vodnik Sa{aPr~i}, koga smo posetili ovih dana. Uz limarsko-farbarski zanatoprobao se i u gra|evinskim radovima. Ne stidi se nijednog poslakad je opstanak porodice u pitawu. I to je deo pri~e o qudskim re-sursima.

RESURSI

- Prvi put otkako sam ministar finan-sija imao sam vrlo ozbiqan razgovor s qu-dima iz General{taba. Mladi general Po-no{ i general ]irkovi}, komandant Kopne-nih snaga, izneli su, sa saradnicima, ~itavplan o tome kako bi trebalo da izgleda Voj-ska do 2010. godine. Izneta je potpuna vizija– koliko treba para, kako bi izgledale jedi-nice, {ta im treba od opreme... Znate, odVojske sam dosad uvek slu{ao kukwavu i zapo-magawe, bez predloga {ta da se radi. Oviqudi su do{li s jasnim ciqem, znali su {taho}e, a onda je najlak{e pomo}i.

Plan im je zaista odli~an i predlo`i}upremijeru da ga podr`i. Namera je da se do2010. godine potpuno ukine slu`ewe vojnogroka i da se pre|e na profesionalnu srpskuvojsku. Da bismo to postigli, mora}emo svakegodine da izdvajamo odre|ena buxetska sred-stva, u obimu koji je realan, pa }emo poku{a-ti da to ostvarimo. Povodom svega ostalog,{to se ne re{ava, ukqu~uju}i prodaju vojneimovine i gradwu vojnih stanova, rekao sam:“Gospodo, vi ste vojnici, napravite plan idajte Vladi da usvoji {ta }e se raditi u sva-kom narednom kvartalu!” Tako smo, kona~no,s Vojskom po~eli da razgovaramo o opipqi-vim varijantama, u kojima ne}e biti praznihobe}awa.

”Svedok” br. 505, 28. mart 2006.

6 1. april 2006.

REKLI SU

Mladi vojnici martovske klase polo`i-li su 25. marta zakletvu u garnizonima Alek-sinac, Po`arevac, Ni{, Sombor, Gorwi Mi-lanovac, Novi Sad, Subotica, Ba~ka Topola,Ruma, Sremska Mitrovica, Podgorica, Kum-bor i Beograd.

Ministar odbrane Srbije i Crne GoreZoran Stankovi} i zamenik na~elnika Gene-ral{taba VSCG general-major Zdravko Po-no{ prisustvovali su polagawu zakletve u

U Ni{u je odr`an sa-stanak na kome su na~elnikGeneral{taba VSCG gene-ral-potpukovnik Qubi{aJoki} i komandant Kforaitalijanski general-potpu-kovnik \uzepe Valoto raz-menili informacije o bez-bednosnoj situaciji na Ko-sovu i Metohiji i u Kopne-noj zoni.

Generali Joki} i Valo-to izjavili su da }e nasta-viti da unapre|uju ve} po-stoje}u vrlo dobru sarad-wu VSCG i Kfora, budu}ida su tokom pro{le godineodr`ali 229 sastanaka, 19zajedni~kih izvi|awa i 207zajedni~kih patrola.

Po re~ima general-potpukovnika Qubi{e Joki}a, mere koje obestrane preduzimaju radi obezbe|ewa admi-nistrativne linije prema Kosmetu, omogu}ujuza{titu same linije, kontrolu Kopnene zonebezbednosti i komunikacije koje sa Kosmetavode u dubinu teritorije Srbije.

Susret generala Joki}a i Valotoa

Mla|an Dinki}, ministar finansija

Dr Zoran Stankovi},ministar odbrane

VOJNICI MARTOVSKE KLASE PO

SIGURNOST ZA SVE

AKTUELNO

Italijanski general Valoto obavestioje generala Joki}a o prestrukturisawu Kfo-ra i naglasio da }e ta reorganizacija do-prineti sigurnosti za sve qude koji `ive naKosovu i Metohiji, ukqu~uju}i i za{titu kul-turnog nasle|a. Z. M.

Gardijskoj brigadi u Beogradu.Ministar Stankovi} je pripadnicima

Gardijske brigade po`eleo uspe{nu vojnuobuku i apelovao na wih da veruju svojimstare{inama, da ih slu{aju i da se potrudeda proces borbene obuke uspe{no savladajui ovladaju vojnim ve{tinama.

Komandant Gardijske brigade pukovnikGoran Radovanovi} naglasio je da je poseb-na obaveza svih stare{ina da sa~uvaju `i-

– Protest vojnih invalida je opravdan.Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gorepodr`ava wihove zahteve i predloge za iz-menu Zakona o invalidsko-penzionom osigu-rawu. Ministarstvo je registrovalo 63 po-rodice ~iji su pojedini ~lanovi kao pripad-nici Vojske stradali u ratnim sukobima naprostorima biv{e Jugoslavije, a da danasnemaju re{eno stambeno pitawe. Imamo ipodatke o 192 te{ka vojna invalida koji sta-nuju u neuslovnom sme{taju. Najpre moramore{iti wihovu stambenu situaciju i to }enam u narednom periodu biti jedan od prio-ritetnih zadataka.

7

OLO@ILI ZAKLETVU

U prisustvu ministra odbrane Srbije i CrneGore Zorana Stankovi}a, zamenika na~elnika Ge-neral{taba VSCG general-majora Zdravka Pono-{a, komandanata operativnih sastava, jedinica iustanova Vojske, nastavnici, studenti i u~enicivojnih {kola obele`ili su na Vojnoj akademiji 18.mart – dan vojnog {kolstva i 156. godi{wicu odosnivawa Artiqerijske {kole srpske vojske u Beo-gradu, prete~u dana{we Akademije.

Tokom proslave odr`ana je sednica Nau~no-na-stavnog ve}a Vojne akademije na kojoj su promovisaniu nau~na zvawa doktora, akademska zvawa magistarai stru~na zvawa specijalista vojnih i vojnotehni~kihnauka 32 pripadnika Vojske koji su se u proteklomperiodu stru~no usavr{avali. Na~elnik Vojne aka-demije general-major Vidosav Kova~evi} nagradio jenajuspe{nije polaznike [kole nacionalne odbrane,studente Akademije i u~enike Vojne gimnazije.

– Oficirski kadar {kolovan na Vojnoj akade-miji izuzetno je cewen zbog nivoa znawa, radnih,moralnih i qudskih kvaliteta, te profesionalnogodnosa prema zadacima koje izvr{ava. Vojna aka-demija u reformi sistema visokog obrazovawa uSrbiji i Crnoj Gori pouzdano zna svoje mesto. Ona}e ostati prepoznatqiva u doma}im i me|unarod-nim okvirima, daju}i time nemerqiv doprinos op-{tem razvoju dru{tva – rekao je na sve~anosti ge-neral Kova~evi}.

V. P.

Vrhovni savet odbrane

USVOJENA DOKTRINA VSCGVrhovni savet odbrane usvojio je, na sednici 16. marta, Doktrinu Vojske

Srbije i Crne Gore. U woj se valorizuju dosada{we organizacijske promene uVojsci i odra`ava stremqewa ka evropskim i svetskim integracijama. Do pre-laska na potpunu profesionalizaciju, Vojsku ~ine profesionalni, ro~ni irezervni sastav.

Vojna doktrina je pripremqena uz konsultantsku pomo} me|unarodnihvojnih eksperata i usagla{ena je sa standardima globalnih i regionalnih in-tegracija.

Do zavr{etka referenduma u Republici Crnoj Gori ovaj dokument ne}ese primewivati na komande, jedinice i ustanove koje su locirane na tom pro-storu, a organizaciju i kontrolu ostvarewa wihovih zadataka sprovodi}e dr-`avni organi Republike Crne Gore u koordinaciji sa Ministarstvom odbra-ne i Vrhovnim savetom odbrane.

Vrhovni savet odbrane je prihvatio izve{taj na~elnika Inspektorataodbrane o rezultatima kontrola sprovedenih u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije i Crne Gore u toku 2005. godine.

Razmatrana su i druga pitawa iz nadle`nosti Vrhovnog saveta odbrane.A povodom razli~itih napisa i tuma~ewa u medijima o zakqu~cima na sed-

nici Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore, Ministarstvo odbrane SCGnagla{ava da }e se dosledno pridr`avati zakonskih re{ewa i naredbi nadle-`nih dr`avnih organa. Ministarstvo odbrane, kao i do sada, ne}e se me{ati uodnose dveju republika ~lanica dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora i wiho-vih rukovodstava, ve} }e, u sklopu svojih nadle`nosti, obezbediti efikasnofunkcionisawe sistema odbrane na celoj teritoriji Srbije i Crne Gore.

Tim doslednim stavom, Ministarstvo odbrane smatra da }e doprinetismirivawu politi~kih tenzija uo~i referenduma u Crnoj Gori. Upravo na~inizrade i usvajawe Vojne doktrine jeste jo{ jedna prakti~na potvrda da se Mi-nistarstvo odbrane i Vojska SCG ne}e me{ati u referendumski proces.

ZBRIWAVAWE VI[KA KADRASavet ministara Srbije i Crne Gore doneo je odluku o obrazovawu Sa-

veta za realizaciju programa zbriwavawa vi{ka vojnog kadra ”Prisma”, ob-javqeno je u najnovijem Slu`benom listu SCG. Savet ima 14 ~lanova, a zapredsednika je imenovan zamenik ministra odbrane SCG Vuka{in Mara{,dok je za zamenika predsednika imenovana generalni sekretar Ministarstvaspoqnih poslova Sne`ana Miqani}.

Savet usagla{ava sprovo|ewe politike SCG u realizaciji programa”Prisma”, saglasno zajedni~koj politici i interesima dr`ava ~lanica i pra-ti i analizira realizaciju tog programa. Tako|e, obezbe|uje koordinacijurada u~esnika u wegovoj realizaciji i neprekidnost podr{ke na nivou dr`av-ne zajednice SCG i dr`ava ~lanica. Stru~ne poslove na pripremi sednicaSaveta i realizaciju zakqu~aka obavqa}e Direkcija za prekvalifikacijuSektora za qudske resurse Ministarstva odbrane.

ISPLATE DUGOVAWAZate~ena dugovawa i neispla}ene dnevnice pripadnicima Vojske SCG

anga`ovanim u Kopnenoj zoni bezbednosti u posledwem kvartalu 2005. dati-rala su od februara te godine. Vanrednim merama, koje je preduzelo Mini-starstvo odbrane krajem pro{le godine, zaostale dnevnice su ispla}ene zaperiod do oktobra 2005. godine, a nekim jedinicama i za decembar. Trenut-no, ukupna dugovawa prema pripadnicima Vojske SCG u Kopnenoj zoni bez-bednosti iznose 251.619.000 dinara. Neispla}ene naknade u iznosu od136.400.000 dinara odnose se na period od oktobra do decembra 2005,dok dugovawa za januar i februar ove godine iznose 115.219.000 dinara. Uprava za buxet i finansije Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore ~inisve napore kako bi pripadnicima Vojske SCG koji su na du`nosti u Kopnenojzoni bezbednosti isplatila sva preostala dugovawa na ime dnevnica. U saradwi sa Ministarstvom finansija Republike Srbije preraspodelom suobezbe|ena dodatna finansijska sredstva za tu namenu u iznosu od160.000.000 dinara koja }e biti ispla}ena tokom ovog i slede}eg meseca.Time }e se u velikoj meri regulisati redovnost isplata.

vote i zdravqe svojih vojnika. Istakao je da nijedanstare{ina ne}e {tedeti sposobnosti i znawa damlade vojnike obu~i za anga`ovawe Vojske za sve iza-zove i pretwe u kome se na{e dru{tvo nalazi.

Sve~anostima su prisustvovali komandanti ikomandiri jedinica, ~lanovi Kolegijuma na~elnikaG[ VSCG, predstavnici organa vlasti, MUP-a, Srp-ske pravoslavne crkve, organizacija i udru`ewa kojaneguju slobodarske tradicije, roditeqi i rodbinamladih vojnika i brojni drugi gosti.

OBELE@EN DAN VOJNOG [KOLSTVA

1. april 2006.8

[ta je, zapravo, smisao novestrategije upravqawa qudskimresursima u na{em sistemu odbrane? Koje projekte, tehniku i modele primewuju nadle`ni da bi vodili ispravnu personalnupolitiku Vojske i Ministarstva? Da li je rukovo|ewe kadrovskimpotencijalima ve{tina pogodnogodmeravawa i rezultat dobroosmi{qenih zakonskih re{ewa?

Svremenom se potvrdio stav da je upravqawe kadrovskim po-

tencijalima, odnosno personalnom politikom, savr{en mo-del za ostvarivawe ciqeva nekog globalnog sistema. Ta de-latnost danas obuhvata izbor, obrazovawe i usavr{avawe ustruci, ali i napredovawe zaposlenih u karijeri, za razlikuod perioda u kome je rukovo|ewe kadrom podrazumevalo samoraspo-re|ivawe po radnim mestima i ~uvawe personalnihpodataka. Posledwih godina se posebno razvija filozofijarukovo|ewa qudskim resursima kao svojevrsni povratak ~o-

veku – skladu wegovih radnih, stru~nih, intelektualnih i emocio-nalnih mogu}nosti. O novoj strategiji u oblasti qudskih resursa,u jeku reforme Vojske i Ministarstva odbrane, razgovaramo samr Zoranom Jefti}em, pomo}nikom ministra za qudske resurse.

Koji su poslovi Sektora za qudske resurse Ministarstva od-brane?

ZORAN JEFTI], POMO]NIK MINISTRA ODBRANE ZA QUDSKE RESURSE

KADROVSKAPIRAMIDA

IN

TE

RV

JU

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

– Organizacija sistema, obaveze odbrane i kadrovskaproblematika jesu osnovne funkcije Sektora za qudske resur-se Ministarstva odbrane. Definisawe, osmi{qavawe, pro-jektovawe ili jednostavnije re~eno oblikovawe Vojske i Mini-starstva u periodu od 2007. do 2010. godine, uzimaju}i u ob-zir predvi|ene misije i zadatke usistemu odbrane, svrstava se u redorganizacionih pitawa koja Sek-tor trenutno re{ava. Deo poslovaiz oblasti mobilizacije, odnosnovojne obaveze, tako|e se realizujeu Sektoru za qudske resurse. Zada-ci koji se odnose na radnu i mate-rijalnu obavezu za sada su u nadle-`nosti Uprave za odbranu Republi-ke Srbije. U okviru privremene si-stematizacije Sektora nalazi se iUprava za civilnu za{titu. Budu}eorganizacione promene objedini}eceline koje se bave pitawima oba-veza odbrane i civilne za{tite u jedinstvenu strukturu. Obla-sti qudskih resursa pripada i Fond za socijalno osigurawevojnih osiguranika. Zna~ajan segment Sektora za qudske resur-se ~ini i vojno{kolski sistem, odnosno Akademija i Gimnazija.Kadrovska funkcija, za sada najva`nija i najosetqivija, obu-hvata statusna pitawa zaposlenih u Vojsci i Ministarstvu od-brane, stambenu problematiku i uop{te upravqawe qudskimpotencijalima.

[ta se u proteklom periodu promenilo u oblasti upra-vqawa kadrom? – Na osnovu predloga General{taba VSCG uobli~en je u

decembru pro{le godine model Vojske za 2007. godinu. Zbognovina koje predvi|a Strategijski pregled odbrane taj proje-kat je vaqalo doraditi u oblasti pojedinih organizacionih re-{ewa i kadrovske piramide. Naime, zabele`en je ve}i brojstare{ina sa potpukovni~kim i pukovni~kim ~inovima u odnosuna planiran. Zato se pristupilo izradi Kriterijuma organi-zacije - formacijski ~inovi i polo`ajne grupe, kako bi se po-jedine kategorije pripadnika Vojske dimenzionirale shodnopotrebama. To je su{tinska promena u odnosu na prethodni pe-riod, jer se o kadru odlu~uje na osnovu vizije sistema odbrane.General{tab VSCG je okon~ao ve}inu poslova i sada smo u za-vr{noj fazi razrade tog modela.

Kakve jo{ novine mogu o~ekivati zaposleni? – Nadaqe planiramo i modelirawe Ministarstva odbra-

ne, jer projekcija Vojske uslovqava wegov izgled i veli~inu.Pri tome se, naravno, rukovodimo normativnim dokumentima – Strategija odbrane i Nacrtstrategijskog pregleda odbrane, izkojih proisti~u i ostali programireforme na{eg odbrambenog si-stema. U tom smislu, sledi tran-sformacija vojnog {kolstva, zdrav-stva i modela stambenog zbriwava-wa. Predvi|amo znatno smawewebroja zaposlenih upravo u oblastivojno{kolskog i zdravstvenog si-stema. Za te funkcije anga`ova}e-mo 10 do 15 odsto pripadnika Ministarstva. Va`no je da tacifra bude srazmerna na{im potrebama i propisanim stan-dardima.

U ~emu je, zapravo, smisao nove strategije upravqawa qud-skim resursima u Vojsci i Ministarstvu? – Mi nameravamo da dugoro~no uredimo proces upravqa-

wa qudskim resursima na svim nivoima, po~ev{i od prijema,pa do prestanka profesionalne slu`be zaposlenih. To zna~ida je neophodno najpre definisati modele za pribavqawe ka-dra, posebno u oblasti slu`be po ugovoru. Zatim vaqa odredi-ti kriterijume za profesionalnu vojnu slu`bu, saglasno misi-

jama i zadacima Vojske. Potom sledii celovita analiza raspolo`ivogkadra. Da bi svaki pripadnik Vojskeimao saznawe o izvesnosti u profe-sionalnoj karijeri, odnosno, una-pred znao kolike su mu mogu}nostida napreduje ili do koje starosnedobi mo`e raditi, treba razvitisistem predvidive karijere. Naosnovu toga, svaki student Vojne aka-demije ili diplomac iz gra|anstvakoji se aktivira u vojnu slu`bu mo`eunapred planirati svoju profesio-nalnu poziciju, jer zna uslove po ko-jima treba da ovlada odre|enim ve-

{tinama i neophodnim znawima. Eto, to je istinsko vo|ewekarijere kadra, za razliku od dosada{weg modela, po kome jeoficiru bilo dovoqno da samo zavr{i Akademiju i u Vojscido~eka penziju. Ra~una se, dodu{e, da }e se u svakoj etapi pro-fesionalnog uzdizawa biti prirodnog odliva kadra, ali }e setaj proces kontrolisati i usmeravati.

Kako bi se ostvarila planirana strategija upravqawaqudskim resursima treba sprovesti i reformu modela {kolo-vawa i usavr{avawa, poboq{ati izu~avawe stranih jezika,ali i standard, te socijalni status pripadnika Vojske i Mini-starstva odbrane. Ne sme se zanemariti ni program zbriwa-vawa vi{ka vojnog kadra. Sve pomenuto predstavqa nov na~inna koji se upravqa kadrovskim potencijalima. Svaka celinapojedina~no jeste kompleksna oblast i bi}e razra|ena poseb-nim programom. Tako osmi{qen sistem je transparentan, za-snovan na jasno definisanim pravilima, a zaposlenima nudisigurnost i napredovawe. S druge strane, taj model obezbe|ujekvalitetnu kadrovsku strukturu, selekciju prema potrebama si-stema odbrane i zdravu konkurenciju.

Iako dokument Strategija rukovo|ewa kadrom nije u pot-punosti verifikovan, wegova realizacija je ve} otpo~ela usva-jawem Kriterijuma o profesionalizaciji.

A {ta predstavqaju Kriterijumi?– Kriterijumi za rangirawe profesionalnih vojnika jesu

obavezni uslovi koje treba da ispune pojedine kategorije ka-dra kako bi nastavile slu`bu u Vojsci i Ministarstvu odbra-ne. Oni obuhvataju stepen stru~ne spreme – sredwa ~etvorogo-di{wa {kola za podoficire, za oficire do ~ina potpukovni-

ka visoko obrazovawe, a za pukov-nike i poslediplomsko usavr{ava-we. Podrazumevaju se i odgovaraju-}e zdravstvene sposobnosti – zdravi sposoban za vojnu slu`bu bez ogra-ni~ewa. Zaposleni koji ne ispunepredvi|ene uslove nemaju perspek-tivu za ostanak u slu`bi i bi}e po-stepeno otpu{tani iz Vojske, u skla-du sa brzinom reformskih promenasistema odbrane, ili upu}ivani na

prekvalifikaciju za civilna zanimawa. Kriterijume je osmi-slila Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse, a usvoje-ni su 28. februara 2006. godine.

Kako }e se primewivati?– Kada se testira postoje}i kadar Vojske i Ministarstva,

sve stare{ine }e se rangirati u tri kategorije – perspektivne,

9

Da bi svaki pripadnik Vojske imao saznawe oizvesnosti u profesionalnoj karijeri, odno-sno, unapred znao kolike su mu mogu}nosti danapreduje ili do koje starosne dobi mo`e radi-ti, treba razviti sistem predvidive karijere.Na osnovu toga, svaki student Vojne akademijeili diplomac iz gra|anstva koji se aktivira uvojnu slu`bu mo`e unapred planirati svoju pro-fesionalnu poziciju, jer zna uslove po kojimatreba da ovlada odre|enim ve{tinama i neop-hodnim znawima.

Pored starosti, zavr{ene {kole i usavr{ava-wa, stare{inama }e se vrednovati i po propi-sanom sistemu bodovati uspeh tokom {kolova-wa, slu`bene ocene, du`nosti koje su obavqa-li, stepen znawa stranih jezika, nau~na i na-stavna zvawa koja poseduju, te posebne ve{tineva`ne za poslove roda ili slu`be.

ske. U toku je izrada kriterijuma i za rangira-we civilnih lica.

Ima li Prisma – Program prekvalifika-cije vi{ka vojnog kadra perspektivu? – Naravno da ima. Prisma je deo komplek-

snog socijalnog programa zbriwavawa vi{kavojnog kadra. Taj model }e tek primenom vaqanestrategije upravqawa qudskim resursima u na-rednom periodu dobiti na zna~aju. Prismu su,ina~e, inostrani stru~waci u oblasti prekva-lifikacije stare{ina za civilna zanimawaocenili kao najboqi projekat te vrste u Evro-pi. Program se ne}e primewivati samo u situ-acijama naglog smawivawa broja zaposlenih,ve} }e predstavqati neprekidan proces kojimse brojno stawe u sistemu odbrane uskla|ujesa potrebama i finansijskim mogu}nostima.Prisma je vid podr{ke dr`ave onima koji su se

{kolovali za vojni poziv, a koji u odre|enom periodu karijerene ispuwavaju uslove za daqe napredovawe. Uz to, za Prismusu ve} unapred obezbe|eni povoqni donatorski aran`mani.

Nedavno je ministar odbrane imenovao Kadrovsku komisi-ju. Kakva je wena uloga?– Kadrovska komisija je savetodavno telo koje prati pri-

preme razli~itih odluka iz kadrovske oblasti. Nalazi se uSektoru za qudske resurse Ministarstva. Postupci Komisijeure|eni su Poslovnikom o radu. Ona nadle`nim predla`e si-stemska re{ewa kadrovske politike – popunu, {kolovawe, usa-vr{avawe, normativno-pravni okvir za regulisawe statusa,zatim, ocewivawe profesionalnih pripadnika Vojske, plate i`ivotni standard, zbriwavawe vi{ka kadra i socijalno osigu-rawe. Komisija, tako|e, re{ava pitawa iz oblasti kadrovsko-personalnih poslova – postavqewa, preme{taje, prestanakslu`be generalima i admiralima, redovna unapre|ewa u ~inpukovnika, te vanredna unapre|ewa, odlikovawa, zadr`avaweu slu`bi i nagra|ivawe. ^lanovi Komisije se o predlozima iz-ja{wavaju glasawem, a ministru odbrane podnose dokumentekoje je usvojila ve}ina.

neperspektivne i poten-cijalno perspektivne.Potencijalno perspek-tivni kadar je onaj koji uzdodatno {kolovawe i do-obuku mo`e dosti}i pred-vi|ene kriterijume. Naj-~e{}e se to odnosi naovladavawe ve{tinamaza rad na ra~unaru uosnovnim programima –Word, Excel, Power Point, In-ternet i izu~avawe stra-nih jezika. Za svaki ~inpojedinog roda ili slu-`be predvi|eni su osnov-ni i pomo}ni kriteriju-mi. Pored starosti, za-vr{ene {kole i usavr-{avawa, stare{inama}e se vrednovati i popropisanom sistemu bo-dovati uspeh tokom {ko-lovawa, slu`bene ocene,du`nosti koje su obavqa-li, stepen znawa stranihjezika, nau~na i nastavnazvawa koja poseduju, teposebne ve{tine va`neza poslove roda ili slu-`be. Kriterijumi, u sva-kom slu~aju, nisu mrtvoslovo na papiru, jer }ese u zavisnosti od po-treba dora|ivati i me-wati. Vrlo je va`no dase u startu odvoji per-spektivan od neperspek-tivnog kadra, kako bi seprekobrojni otpu{taliplanski, na osnovu rela-tivno objektivnih pokazateqa o kvalitetu, a ne po linearnommodelu. Na taj na~in obezbedi}e se razvoj i usavr{avawe per-spektivnih stare{ina Vojske u skladu sa potrebama sistema.Istovremeno, kadar koji ne ispuwava u potpunosti uslove, asistem tra`i wegovo anga`ovawe, mo}i }e se dodatno osposo-bqavati dok ne zadovoqi propisane standarde. I potencijal-no perspektivan kadar mo`e biti otpu{ten iz slu`be ukolikose pojedina radna mesta mogu popuniti perspektivnim kadrom.

Smawene broja zaposlenih u sistemu odbrane planiranoje i tokom 2006. godine? - Primenom usvojenih Kriterijuma do kraja maja profesi-

onalna vojna slu`ba presta}e za oko 700 potpukovnika, kojiimaju vi{e od 30 godina radnog sta`a i visoku stru~nu spremubez dodatnih poslediplomskih usavr{avawa. Nadaqe }e otpustkadra zavisiti prvenstveno od brzine organizacionih promenau Vojsci i Ministarstvu odbrane. Procewuje se, me|utim, da }edo kraja godine brojno stawe oficira i podoficira biti maweza oko 2.000. Otpu{tawe civilnih lica uslovqeno je ukidawempojedinih radnih mesta ili rasformirawem jedinica, mada sene mo`e pouzdano tvrditi koliko }e se zaposlenih na}i van Voj-

10

INTERVJU

Primenom usvojenih Kriterijuma do kraja majaprofesionalna vojna slu`ba presta}e za oko700 potpukovnika, koji imaju vi{e od 30 godinaradnog sta`a i visoku stru~nu spremu bez do-datnih poslediplomskih usavr{avawa.

Procewuje se da }e do kraja godine brojnostawe oficira i podoficira biti mawe zaoko 2.000. Otpu{tawe civilnih lica uslo-vqeno je ukidawem pojedinih radnih mesta ilirasformirawem jedinica, mada se ne mo`epouzdano tvrditi koliko }e se zaposlenih na-}i van Vojske.

1. april 2006.

Da li }e i daqe biti negativne selekcije kadra? – ^ini mi se da se takvom modelu sve mawe i mawe pribe-

gava. Ukoliko definisani kriterijumi budu prihva}eni u prak-si, negativna selekcija kadra bi}e zanemariva. Mi smo u pro-teklim godinama imali problema samo zato {to nismo po{to-vali postoje}e standarde i nadle`nosti. Verujem da je takvostawe, u dobroj meri, posledica i naru{enog statusa, ugleda imaterijalnog polo`aja pripadnika Vojske.

Kako Sektor za qudske resurse name-rava da prevazi|e stambene neprilikepripadnika Vojske? – Nedavno je zavr{en Nacrt projekta

stambenog zbriwavawa. U narednom perio-du organizova}e se javna rasprava o mogu-}im re{ewima stambenih te{ko}a pripad-nika Vojske. Projekti koje Nacrt donosi za-snovani su na na{im iskustvima i analizi primene sli~nih mo-dela u ostalim zemqama. Wihova ideja treba da obezbedi re-alnu osnovu stambenog zbriwavawa za {to kra}e vreme. Pred-lo`eno je da se napusti princip stambeneizgradwe za potrebe Ministarstva odbra-ne, te da se stanovi kupuju na tr`i{tu, naj-~e{}e kreditirawem zaposlenih u sistemuodbrane. Pri tome je razmatrana wihovakreditna sposobnost i predlo`en model ko-jim bi se profesionalni i penzionisanipripadnici Vojske stambeno obezbedili i uuslovima skromnih kreditnih mogu}nosti. U

izradu projekta ukqu~eni su svi predstavnici Ministarstvakoji se bave stambenom problematikom da bi osmislili prime-wivu strategiju.

Ima li izmena u oblasti socijalnog, penzijskog i zdrav-stvenog osigurawa vojnih osiguranika?– Sada{wi sistem penzijskog i invalidskog osigurawa

vojnih osiguranika zasniva se na principu teku}eg finansira-

wa rashoda, {to zna~i da profesionalni pripadnici Vojskefinansiraju vojne penzije. Takav model skladno funkcioni{esamo u uslovima kada je broj zaposlenih znatno ve}i od kori-snika penzija, odnosno kada se relativno niskim doprinosimapokrivaju skromna prava iz penzijskog i invalidskog osigura-wa. Kriza je produbqena smawewem broja zaposlenih, i taproporcija je ozbiqno naru{ena u korist penzionera – na jed-nog profesionalnog vojnika dolazi jedan korisnik vojne penzi-je. Profesionalizacija sistema odbrane dodato }e opteretiti

taj odnos. Iz godine u godi-nu pove}ava se i u~e{}enov~anih sredstava za is-platu penzija u delu vojnogbuxeta namewenog finansi-rawu Ministarstva odbra-ne. U 2006. godini ta cifradosti`e visinu od 36 odsto.

Stoga je i Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika udeficitu. Neizbe`na je wegova temeqna reforma. Stru~waciSektora za qudske resurse predlo`ili su izmenu na~ina uskla-

|ivawa vojnih penzija iplata. Utvr|en penzijskiosnov ne bi se mewao, alibi penzije pratile pove}a-we tro{kova `ivota, a nerast plata profesionalnihvojnika. Neminovno je i dase pre|e na sistem finan-sirawa penzijskog i inva-lidskog osigurawa sa kapi-talnim pokri}em, odnosnoda visina penzija zavisi odupla}enih doprinosa i wi-hovog investirawa u tokuradnog veka. No, taj pro-blem je predo~en i VladiRepublike da bi se nedo-statak novca u doglednovreme prevazi{ao pove}a-wem vojnog buxeta ili pre-laskom nadle`nosti Fondau civilne strukture.

Zdravstveno osigura-we }e se ubudu}e zasnivatina participaciji i ostalimoblicima li~nog u~e{}a,jer se po va`e}em modeluobezbe|uje samo osnovnazdravstvena za{tita.

Kako dovr{iti re-formu Vojske i Mi-nistarstva odbraneu oblasti kadrovskepolitike?– Zapo~eti reform-

ski procesi mogu biti uspe-{ni samo ukoliko prate

promene u kompletnom sistemu odbrane. Stoga je potrebno uva-`iti izmene i dopune Zakona o Vojsci – da se propi{e najni`aplata na prose~nu zaradu u republikama, kao model za{titestandarda profesionalnih vojnika i civilnih lica, zatim, dase saglasno re{ewima u ostalim evropskim armijama omogu}ipenzionisawe stare{inama koje imaju 20 godina radnog sta`ai obezbede uslovi za uskla|ivawe vojnih penzija kako je to re-{eno na republi~kom nivou.

Vladimir PO^U^

11

Predlo`eno je da se napusti princip stambeneizgradwe za potrebe Ministarstva odbrane, teda se stanovi kupuju na tr`i{tu, naj~e{}e kre-ditirawem zaposlenih u sistemu odbrane.

Stru~waci Sektora za qudske resurse predlo-`ili su izmenu na~ina uskla|ivawa vojnih pen-zija i plata. Utvr|en penzijski osnov ne bi semewao, ali bi penzije pratile pove}awe tro-{kova `ivota, a ne rast plata profesionalnihvojnika.

nost wegovom delu... Uz wega su i tada bili oni koji od toga ve} go-dinama imaju i te kakve koristi, a u dugim redovima, po uvek za~u|u-ju}oj vezi `rtve i vinovnika, i oni koji su u kolonama be`ali saku}nih ogwi{ta koja vi{e nikada ne}e videti, ili oni {to su staja-li u sli~nim redovima, ali za osnovne `ivotne namirnice, ili dadaju posledwi dinar bankama piramidalne {tedwe koje je vlastbri`no kontrolisala i uzimala koliko joj treba...

Posledice svega toga i danas pritiskaju Srbiju. U me|unarod-noj zajednici jo{ uvek nemamo saveznike. To najboqe pokazuje zapo-~eto re{avawe budu}eg statusa Kosova. Imamo samo naklonost jed-nog dela te zajednice, ali i tu prevladava politi~ka realnost – wi-hovi vlastiti interesi i po{tovawe nove logike snage i mo}i. Tekbi onda mogli do}i na red interesi Srbije. Naklonost drugog delame|unarodne zajednice, na`alost, pripada albanskoj ve}ini na Ko-sovu, tako da predstoji te{ka diplomatska bitka da se kona~no od-brani ono {to se decenijama gubi.

I ne treba verovati da je veliko medijsko i politi~ko zanima-we sveta za minule dane sahrawivawa Slobodana Milo{evi}apridavawe zna~aja Srbiji i wenom nekada{wem lideru. Ne, to jesamo pa`qivo posmatrawe jednog satanizovanog naroda, provera-vawe da li jo{ `ivi u pro{losti i za pro{lost, ili je izvukao pou-ke iz gorkih lekcija neshva}enog istorijskog trenutka i sada mo`e ubudu}nost.

Simbol te pro{losti, Slobodan Milo{evi}, sahrawen je bezdr`avnih i vojnih po~asti, bez ikoga od ~lanova porodice i bezopela. Oni koji ga u svetu krive za balkanski haos i zbog toga mu su-de, smatraju da je jo{ jednom i zauvek izbegao kaznu za sva zla kojaje prouzrokovao. Oni, u svetu i ovde, koji tako ne misle, nisu moglida mu pomognu.

Wegova smrt za Srbiju nema ni izbliza onu te`inu i zna~ewekao doga|aji koje je pokretao. Vinovnik neostvarenih nacionalnihinteresa i `rtva nerealnih nacionalisti~kih ambicija, dr`avniksa prokockanom istorijskom {ansom, Slobodan Milo{evi} je i ne-sre}ni junak vlastite sudbine. Do posledweg dana bio je jo{ jednuunapred izgubqenu bitku, wegova rasuta porodica nije se mogla oku-piti ni nad wegovim odrom, a obele`ja vlasti i mo}i – kojima jepodredio i narod i dr`avu – izostali su.

Sada je pod lipom nekada{wih sre}nih dana na{ao kona~nismiraj.

Radenko MUTAVXI]

ODLAZAK SLOBODANA MILO[EVI]A

Biv{i predsednik Srbije i Jugoslavije i lider Socijalisti~kepartije Srbije Slobodan Milo{evi} preminuo je u pritvor-skoj jedinici Ha{kog tribunala u Sheveningenu 11. marta ovegodine. Sahrawen je posle sedam dana u dvori{tu porodi~neku}e u Po`arevcu.

Posledwe ~etiri i po godine Milo{evi} je proveo u ha{kompritvoru zbog optu`be za ratne zlo~ine i genocid tokom ratova vo-|enih na prostoru biv{e Jugoslavije. Za wegovu smrt porodica iprijateqi optu`ili su Ha{ki tribunal, jer sumwaju da je trovan le-kovima, a nije mu dozvoqeno ni, ispostavilo se, neophodno le~eweu Rusiji. Zvani~no je saop{teno da je razlog wegove smrti infarkt.

Srbija se, tokom sedam dana ~ekawa da Slobodan Milo{evi}bude sahrawen, jo{ jednom suo~ila sa sobom u preispitivawu jednogod najtragi~nijih vremena, koje je ostavilo duboke tragove u dru{tvui svakom pojedincu.

Za jedne – Milo{evi} je bio i ostaje prvi protivnik i `rtvasvetskog globalizma, borac za samostalnu Srbiju, za opstanak iprava srpskog naroda ugro`ena kako u Srbiji politikom mo}nika,tako i u biv{im jugoslovenskim republikama i na Kosovu pod priti-skom tamo{we ve}ine...

Za druge – wegova vladavina je period potpune me|unarodne izo-lacije zbog lo{e procene novih odnosa sile i mo}i u svetu. To je vre-me nepotrebnih ratova koje je zapo~iwao i gubio, uz silna stradawa,`rtve i zlo~ine. To su godine siroma{ewa naroda i rastakawa osnov-nih dru{tvenih i moralnih vrednosti, uz nevi|enu kriminalizacijudr`ave i privrede i omogu}avawe enormnog boga}ewa uskog kruga po-jedinaca, porodica ili interesnih grupa... To {to je Milo{evi} ura-dio sopstvenom narodu zapravo je najve}i zlo~in, jer je merama unu-tra{we politike, koje ne proisti~u zakonomerno iz ekonomskih sank-cija me|unarodne zajednice, na jednoj strani stvorio ogromnu ve}inuuni`enih, a na drugoj mawinu povla{}enih, od kojih su oni najbli`imogli neka`weno ne samo da kradu ve} i da ubijaju...

Zbog svega toga, smrt Slobodana Milo{evi}a bila je povod dai oni koji ga vole i oni koji ga mrze osete jo{ jednom svu ja~inu svogporiva. A oni koji su uvek najradije gledali svoje interese od togasu napravili vi{ednevni miting za pridobijawe novih pristalicaili bu|ewe iz politi~kog mrtvila. Zato je sahrana najmawe biladostojanstveni ~in ti{ine i `alosti, a mnogo vi{e sve~anost ta-{tine i dokazivawa, promocija stranaka, grupa i pojedinaca, pa-radirawe bolom da se jo{ jednom poka`e veli~ina pokojnika i oda-

12 1. april 2006.

Sahrawen bez dr`avnihpo~asti, bez ikoga od ~lanovaporodice i bez opela, Slobodan Milo{evi} je podlipom nekada{wih sre}nih danakona~no na{ao smiraj. Oni koji ga u svetu krive zabalkanski haos i zbog toga musude, smatraju da je jo{ jednom i zauvek izbegao kaznu za svazla koja je prouzrokovao. Oni, u svetu i ovde, koji tako nemisle, nisu mogli da mu pomognu.

SUO^AVAWA

13

P E R A S P E R A

UPOTREBAKOSTIMA

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

Ima li nekesimbolike uvojni~komkostimirawu`alosti? Da nije pokojnikbio velikivojnik? Da nijemo`da voleouniforme, ilipazio na vojsku,ili o`aliopoginule? Ne, naravno ne.

T

D

^

a sahrana je neizbe`no bila politi~ki miting.Nad odrom i pored wega vi{e se brinulo o mr-tvoj pro{losti nego o zloj sudbini pokojnika.To je bio jedan kontekst smrti, koji }e nas, mo-`da, jednoga dana i napustiti. Ali ov-

de ne}e biti re~i o politici, o tome ina~e svi pri-~aju i svako nudi svoje najboqe re{ewe. Ne ka`enarod badava: na pijaci pameti, svako bi pazariosamo svoju. Kakva pamet – takav pazar.

No ipak, i ovo je neka vrsta politike, ili ”ve-{tina mogu}eg“. Recimo, varijanta mode za pogrebe,parastose i dane `alosti. U okviru toga, parafra-za naslova jednog romana Aleksandra Ti{me: ”Upo-treba ~oveka“. Ili jo{ gore, upotreba dece, a za-tim i odraslih.

U prvom slu~aju klinci su nedu`ni, iako su sena{li usred zastra{uju}e samrtne operete. Nekoih je obukao u maskirne uniforme (vaqda otac), ipostrojio pored kov~ega. I oni su vojni~ki pozdra-vqali, u savr{enom dr`awu. A zatim skinuli kape iprekrstili se, te ustupili mesto na po~asnoj stra`iodraslima. Videlo se da ih je dresirao veoma su-rov instruktor i da su savladali mu~ni psihofi-zi~ki egzercir. Da li se neko umesto wih igra?

Ko im je pretvorio detiwstvo u te`ak vojni~kipoligon i presiju od koje jedva da ima spasewa.To je bilo `alosnije od ~itave procesije, u kojoj sudominirale pateti~ne i neiskrene `alopojke. Decasu, me|utim, ozbiqna opomena koja name}e pitawe:u ~emu smo to bili i dokle smo stigli? Koja je to pa-met sa{ila one {arene uniforme i kape, i dovelau pogubni red te lepe, obi~no razbaru{ene de~jeglave? Ta deca su prevremeno odrasla i sazrela odneizrecive tuge. Umesto na igrali{te, otac ih je od-veo na pogreb. Ho}e li ta nedu`na bi}a sti}i da svesvoje traume izbri{u iz pameti? Ko bi ga znao! De-tiwstvo je velika tajna, do kraja `ivota se ne zna{ta se sve sakriva u qudskom umu.

eca u maskirkama su provela ~itav dan u tommaratonskom opro{taju. Aonda, kao {to je red– do{li su stariji. Nekoliko (mo`da desetak)penzionisanih generala i vi{ih oficira po-

javili su se u paradnim uniformama. To se obi~nodr`i u {ifowerima, uz obavezan naftalin. Moq-ci ne mare za rang, umeju da na~nu i navezeni mun-dir, samo ako se ta oznaka vrhunca karijere zabo-ravi i zapusti.

Onaj koji je nosio najvi{e zvezdica, imao je inajvi{e metala na svojim grudima. Izgledao je kaoneki sovjetski mar{al iz maja 45, ponositi vojsko-vo|a pred kojim su be`ale Hitlerove trupe. Qudi

koji su gledali sve te kovine pitali su se: ”Ama qu-di, {ta je ovaj ~ovek osvojio?“

Nismo ~uli da jeste. Ali ni da je sa~uvao. Po-sle wega je gore nego kad je do{ao na najvi{e mesto.Otaxbina je bila podeqena, odlikovawa tako|e. Tosu rezultati Pirove pobede. No, za tako veliki brojgeneralove bluze vaqalo je i{tancovati metale ko-ji priawaju. Da lepo stoje i da se lepo nosi.

Dobro, ni to nije sve. Mo`da bi moglo da budegore. Ali, ko je naterao te penzionere da se kosti-miraju, i od sahrane naprave bal bizarnih modnih”oldtajmera“? Mo`emo ovde ponuditi nekoliko mo-gu}ih odgovora. Prvi, tako se ose}aju boqe, tako sevra}aju u dobra, stara vremena. Drugi, nisu znalida to nije dozvoqeno. Kostimi se nose u pozori{tu(kazali{tu, gledali{tu, teatru), a uniforme na pro-slavama.

Tre}i, neko im je rekao da su tako mla|i, pamo`da i lep{i, i da je obavezno da se fino ude{e-ni pojave pred razdraganom masom o`alo{}enih.

etvrti, smatrali su da je to dug prema ~ovekukoji im je skrojio i mundire i kape, i sadapokazuju da oni nisu za to da se bilo {ta me-

wa. Wima je bilo najboqe tada, a najgore sada, dokmiri{u na hemiju protiv insekata, i svoju masku mo-raju da skinu do zalaska sunca.

Ima jo{ nekih obja{wewa. Ali ~emu? Ve}inakostimiranih je do zvezda stigla po{tuju}i disci-plinu, uz obavezno ”glasno i odse~no izgovaraweizvr{nih komandi“. Prekr{ili su je kad vi{e ne-maju vajde od wenog po{tovawa. Ali u wihovom mod-nom trendu postoji jo{ jedan, mo`da najubedqivijitajni adut: kad vidi uniforme, narod }e mo`da po-misliti da je Vojska iza{la na ulice da se poklonipokojniku. Gde god je vojska – ima tu ne{to. Kad puknepo~asni plotun, svaka je `alost velika i opravda-na. Dok objasni{ da nije – ode {inobus. Otido{ekola niza stranu, a iz wih ispadaju muzejski pri-merci uniforme. Bez pucawa i pevawa u `alostipunoj optu`bi.

Pa onda, ima li neke simbolike u vojni~komkostimirawu `alosti? Da nije pokojnik bio velikivojnik? Da nije mo`da voleo uniforme, ili paziona vojsku, ili o`alio poginule? Ne, naravno ne.

Da li je neko, pored dece, upotrebio i one pre-starele glumce, koji su se odenuli kao za paradu po-bede?

Ne, naravno ne. Wihova upotrebna vrednostje davno prestala. Pa za{to da se onda ne presvukujo{ koji put? Tada se veseqe jasno vidi, a i `alostje mawa.

TE

MA

14 1. april 2006.

S T R A T E G I J S K IP R E G L E D O D B R A N E

Nakon Strategije odbrane dr`avne zajednice Srbija i CrnaGora i Bele kwige odbrane, Strategijski pregled odbrane jenajzna~ajniji dokument koji predstavqa polaznu osnovu za su-{tinske promene u sistemu odbrane i Vojsci Srbije i CrneGore. Zbog toga se on smatra glavnim instrumentom zaplanirawe i programirawe procesa reforme.Strategijski pregled odbrane izra|uje se u slo`enim me|una-

rodnim i unutra{wim dru{tvenim i bezbednosnim uslovima i ukqu~noj fazi reforme Vojske Srbije i Crne Gore. Vi{edecenijskomnebrigom dr`ave prema sistemu odbrane, Vojska je do{la u pozici-ju da ubrzano tro{i svoju organizacionu supstancu, {to mo`e, akose ne preduzmu adekvatne sistemske promene, dovesti do nepredvi-|enih i ne`eqenih posledica po budu}nost i odbrambene sposob-nosti Srbije i Crne Gore. Zato je neophodno da se ubrza proces ve-rifikacije i primene Strategijskog pregleda odbrane, kako se si-stem odbrane ne bi doveo u situaciju nekontrolisane entropije.

POMO] DR@AVNIH ORGANAStawe u sistemu odbrane je problemati~no sa vi{e stanovi-

{ta i u domenu skoro svih wegovih funkcija. Imaju}i u vidu ozbiq-nost situacije, neophodno je organizovanim pristupom procesu re-forme integrisati sve napore kako bi se zaustavio negativantrend i izgradile pretpostavke za efikasan i efektivan organiza-cioni razvoj. Taj razvoj je u funkciji dostizawa sposobnosti Mini-starstva odbrane i Vojske SCG za misije i zadatke definisane uStrategiji odbrane dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora.

Strategijski pregled odbraneizra|uje se u slo`enimme|unarodnim i unutra{wimdru{tvenim i bezbednosnimuslovima i u kqu~noj fazireforme Vojske Srbije i Crne Gore. Vojska ubrzano tro{i svoju organizacionusupstancu, {to mo`e dovesti do nepredvi|enih i ne`eqenihposledica po budu}nost iodbrambene sposobnosti Srbije i Crne Gore. Zato je neophodno da se ubrza proces verifikacijei primene Strategijskog pregledaodbrane. U suprotnom, sistemodbrane mogao bi se dovesti donekontrolisane entropije.

PI[E pukovnik

prof. dr Mitar KOVA^

15

strukture snaga za 2007. i 2010. godinu. To se prvenstveno odno-si na kadrovske i infrastrukturne probleme.

Re{avawem kadrovskih problema potrebno je omogu}iti do-stojan status svima: onima koji ostaju u sistemu odbrane i onimkoji }e morati da ga napuste. Da bi se ostvarilo takvo strate{koopredeqewe neophodno je da ono bude potpuno operacionalizo-vano i podr`ano od svih nadle`nih institucija na nivou dr`ava~lanica i dr`avne zajednice. Samo Ministarstvo odbrane ne mo-`e da to u~ini bez pomo}i drugih dr`avnih institucija.

Naravno, deo poslova mo`e da zavr{i Ministarstvo odbra-ne i ono to zaista i ~ini u posledwe vreme. Preduzeti su naporiu domenu skoro svih funkcija sistema odbrane kako bi se zausta-vili negativni trendovi i otklonili propusti koji su se reflekto-vali na ukupne sposobnosti. U te{kom stawu, u kome je sada si-stem odbrane, najbitnije je sa~uvati {to kvalitetniji i mlad ka-dar. Svest o tom problemu u Ministarstvu odbrane dovela je dodefinisawa i usvajawa kriterijuma za rangirawe i vo|ewe ka-dra u slu`bi. Dugo je tra`eno da se donesu i utvrde pomenuti kri-terijumi, ali nije bilo dovoqno razumevawa za takav pristup, ve-rovatno {to to nije i{lo u prilog onim koji su taj posao u Vojscishvatali kao li~nu privilegiju na odre|enoj du`nosti. Me|utim,novi menaxment Ministarstva odbrane shvatio je strate{ki zna-~aj ovog pitawa za ukupan proces reforme, tako da su kriterijumiverifikovani i bi}e primeweni u narednom procesu organizaci-onih promena. Na taj na~in ukupan proces reforme }e postatitransparentniji i smawi}e se subjektivni uticaj rukovodilaca,komandanata i komandira u pogledu definisawa profesionalnekarijere pot~iwenih.

PRETPOSTAVKE ZA PRIMENU PREGLEDAVeliki broj oficira i podoficira treba da napusti sistem

odbrane. Ali to treba sprovesti na takav na~in da napu{tawe nedovede do dru{tveno nepo`eqnih posledica. Stoga bi bilo dobroda se ispune dva uslova: prvi – da profesionalno vojno lice mo`epo potrebi slu`be biti penzionisano sa 20 godina penzijskog sta-`a i drugi – da se tim licima, a i onima koji ostaju u sistemu, re{istambeni problem.

Reforma sistema odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore je pomnogo ~emu specifi~na u odnosu na vojske u okru`ewu. Tu se poseb-no izdvaja nizak socijalni status wenih pripadnika. U proteklihpetnaest godina pripadnici Vojske su prolazili kroz nepodno{qi-ve uslove `ivota i rada. Veliki broj porodica podoficira i ofi-cira ̀ ivi samo od wihove jedne skromne plate. Mnoge od tih poro-dica stanuju po kasarnama, nu`nim sme{tajima, ve{ernicama, po-slovnim prostorima ili kao podstanari. Otpu{tawe oficira,podoficira i civilnih lica, koji su nosioci socijalne za{titesvojih porodica nezamislivo je bez prethodnog stvarawa elemen-tarnih uslova za `ivot. Problem je re{iv sa delimi~nim usmera-vawem konverzije infrastrukture sistema odbrane za re{avawetih problema, dodeqivawem placeva koji se nalaze u zonama pri-vatne gradwe, te kredita pod povoqnim uslovima.

Drugi pristup re{avawu stambenih pitawa jeste samo prekokredita. Ako se integri{u napori dr`ava ~lanica, institucija dr-`avne zajednice i Ministarstva odbrane mogu}e je, na ovaj na~in,za dve do tri godine re{iti problem stambeno ugro`enih pripad-nika sistema odbrane. Preliminarne analize ukazuju na to da sebez buxetskih ulagawa mo`e na ova dva na~ina re{iti veliki deoproblema. Pored toga mogu}e je neposrednom razmenom nepokret-nosti, prvenstveno kasarni u zonama stambene izgradwe, samo u

U Strategijskom pregledu odbrane defini{u se opredeqewa iorganizaciona re{ewa za sistem odbrane, kao kompromis izme|uvojnih izazova, rizika i pretwi, misija i zadataka i drugih ~inila-ca koji opredequju}e uti~u na izgradwu potrebnih sposobnosti. Ka-da bude verifikovan, on }e postati pouzdana osnova za izradu pla-nova, programirawe i realizaciju reforme sistema odbrane iVojske. Istovremeno, na taj na~in izgra|uju se pretpostavke za ci-vilni nadzor i postepenu profesionalizaciju Vojske. U tom proce-su neophodna je pomo} drugih dr`avnih organa i institucija na ni-vou dr`ava ~lanica i Srbije i Crne Gore, te podr{ka nadle`nihme|unarodnih institucija, prijateqskih dr`ava i partnera.

Izgradwom novih sposobnosti sistema odbrane i Vojske po-voqno se uti~e na bezbednost dr`ava ~lanica i Srbije i Crne Go-re, ali i na stvarawe bezbednosnog okru`ewa na regionalnom ime|unarodnom nivou.

KQU^NI PROBLEMI SISTEMA ODBRANEDa bi se ubrzao i uspe{nije ostvario reformski proces,

primenom Strategijskog pregleda odbrane, potrebno je re{itikqu~ne probleme sistema odbrane u funkciji wegovog prilago|a-vawa za su{tinske organizacione promene. Re~ je o kadrovskim(status zaposlenih, edukacija, obuka...), infrastrukturnim, nor-mativno-doktrinarnim, organizacionim (strukturni i funkcio-nalni) i finansijskim problemima.

Re{avawe tih grupa problema u funkciji je izgradwe pret-postavki za uspe{an proces reforme i za izgradwu projektovane

SNAGE SISTEMA ODBRANEU skladu sa potrebama, a na osnovu predvi|enih i procewe-

nih sposobnosti Srbije i Crne Gore, definisana je strukturasnaga sistema odbrane i Vojske za 2007. i 2010. godinu, uz na-zna~avawe smernica razvoja snaga 2015. godine. Na samom po-~etku definisane su snage 2007. godine, kako bi se jasno odredi-lo {ta treba daqe raditi. Tako }e se stvoriti povoqni organi-zacioni, materijalni i kadrovski uslovi za stabilnije i strogoprofilisane organizacione promene do 2010. godine.

Beogradu obezbediti veliki broj slu`benih stanova u sistemu od-brane, tako|e bez buxetskih ulagawa. Tako bi se mladim stare{i-nama omogu}ili pristojni uslovi za `ivot i rad, {to bi posrednodoprinelo popularizaciji vojnog poziva. Istovremeno, na taj na-~in veliki broj uve}anih tro{kova stanovawa bio bi skinut sa bu-xeta i preusmerio bi se za druge namene. Dakle, nije sve pitawenemawa finansijskih sredstava, jer postoje znatne unutra{we re-zerve, koje se mogu pokrenuti preko mehanizma spremnosti nadle-`nih institucija da se u potpunosti prestane sa jednim zastarelimna~inom rada u oblasti re{avawa stambenih pitawa. Dosada{wina~in rada u oblasti re{avawa stambenih pitawa bio je u dobrojmeri u funkciji ostvarivawa privilegija pojedinaca i diskrimi-nacije izme|u zaposlenih u sistemu odbrane.

SISTEM I STANOVIDa bi se {to efikasnije re{io stambeni problem u sistemu

odbrane neophodno je {to pre prestati sa kupovinom ili izgrad-wom stanova za zakup. U toj oblasti su se vi{e decenija de{avalerazli~ite zloupotrebe, koje su osiroma{ivale celokupan sistemodbrane. Na`alost, pojedinci koji su morali da re{avaju sistem-ske probleme socijalnog statusa i stambene ugro`enosti pripad-nika sistema odbrane razmi{qali su o svojim vilama, ba{ tu ne-posredno pored takozvanih sivih domova, gde u kasarnskim krugo-vima u vojni~kim sobama `ive porodice u nepodno{qivim uslovi-ma. Stawe je dovedeno do apsurda, tako da ni odluke Vrhovnog sa-veta odbrane i nalazi Inspektorata odbrane, koji su se odnosilina pitawe razli~itih stambenih malverzacija, nisu doveli do re-{avawa problema. Postoje}i model re{avawa stambenih proble-ma neprihvatqiv je jer je minula praksa potvrdila wegovu nefunk-cionalnost i {tetnost po sistem odbrane. U minulim godinamaugro`enim pripadnicima sistema odbrane nu|eni su samo novipravilnici koji su obi~no mewani radi ostvarewa interesa poje-dinih mawih interesnih grupa i pokrivawa nezakonitih radwi.

Drugi sistemski problem u oblasti re{avawa stambenih pro-blema ogleda se u tome {to ve}ina pripadnika Vojske nije bila uprilici da bira garnizone u kojima }e slu`bovati, pa je po tojosnovi diskriminisana otkupom stanova u tim gradovima ili jediskriminisana po osnovu vrednosti stanova na razli~itim loka-cijama u velikim gradovima. Cena tih stanova je neuporedivo ma-wa od onih u Beogradu, a posebno na ekskluzivnim lokacijama. Ras-polagawe sa takvom mo}i u Vojsci bilo je u funkciji diskriminaci-je qudi i poigravawa sa wihovom podobno{}u i sudbinama. Neulaze}i vi{e u detaqe i analizu ovog problema, bilo je neophodnoargumentovati potrebu strate{kog zaokreta u oblasti stambeneizgradwe, jer je to odavno postalo centralno pitawe socijalnogstatusa i mogu}nosti efikasne reforme sistema odbrane. Dakle,neophodni su diskontinuitet sa dosada{wim na~inom rada i hi-tan, programiran i kontrolisan proces kroz koji se za nekolikonarednih kqu~nih godina mogu re{iti problemi u ovoj oblasti, ka-da }e i najve}i deo vi{ka kadra morati da napusti sistem, uz spro-vo|ewe procesa profesionalizacije.

Ako se izgrade pretpostavke za efikasno re{avawe proble-ma prevremenog penzionisawa i stambenih problema pripadnikasistema odbrane izvesno je da }e ukupan reformski proces mo}ida bude uspe{an, socijalno podr`an i dru{tveno po`eqan. Vero-vatno }e aktuelno rukovodstvo Ministarstva odbrane uspeti da seizbori kod nadle`nih institucija dr`ava ~lanica i Srbije i CrneGore da se pomenuti problemi povoqno re{e.

Radi izgradwe novih sposobnosti Vojske SCG, saglasno struk-turi snaga, misijama i zadacima, potrebne su znatne promene i usistemu vojnog {kolstva, nau~noistra`iva~koj delatnosti i siste-mu obuke komandi i jedinica u strukturnom, funkcionalnom, pro-gramskom i statusnom smislu. Bez novih znawa nema novih sposob-nosti niti su{tinske reforme.

Re{avawem pojedina~nih kadrovskih problema mogu}e je po-boq{ati status vojne profesije u dru{tvu i zaustaviti odliv mla-

16

TEMA

1. april 2006.

NEPRAVDAU sobama ~esto `ive i tri generacije, tako da su mnoga

deca odrasla u vojni~kim sobama i ve} odavno po{la u {kolu,a neki stari qudi iz tih istih vojni~kih soba odvezeni su nagrobqa, ne slute}i da }e tako zavr{iti svoj `ivot slu`e}i ~a-sno otaxbini. Istovremeno, u posledwim godinama `ivotapre`ivqavali su nepravdu koja im se svakog dana ponavqalaispred wihovih o~iju.

FINANSIRAWEOd devedesetih godina pro{log veka devastiran je sistem

buxetirawa, a strate{ke odluke u pogledu tro{ewa finansij-skih sredstava dono{ene su u veoma malim krugovima i bezefikasne kontrole. U tako zapu{tenom i neure|enom sistemufinansirawa bile su mogu}e deformacije i zloupotrebe kao{to su finansirawe i kupovina luksuznih stanova i ku}a, ula-gawe u razvoj pojedinih borbenih sistema koji Vojsci nisu po-trebni, ili opremawe Vojske nasumice odre|enim koli~inamaoru j̀a i vojne opreme. Minule finansijske obaveze koje se vi-{e od jedne decenije prenose iz godine u godinu uve}avaju fi-nansijsku neizvesnost i onemogu}avaju programirawe i pou-zdanost procesa reforme. Velike kamate, nastale na osnovuneispla}enih ra~una i sudskih zabrana po osnovu izgubqenihsudskih sporova, dodatno uslo`avaju problem.

17

dog i kvalifikovanog kadra. Bez takvog pristupa nije mogu}e govo-riti o profesionalizaciji Vojske.

Infrastrukturni problemi mogu se razmatrati i sa stanovi-{ta novih infrastrukturnih potreba za novu strukturu snaga, i topreko izgradwe baza i {to objektivnije procene vrednosti i kon-verzije dela nepokretnosti u funkciji finansirawa tro{kova pro-cesa reforme. Finansijska sredstva koja se obezbede prodajom vi-{kova nepokretnosti potrebno je prvenstveno usmeriti za oprema-we i modernizaciju, re{avawe stambenih problema i sprovo|ewesocijalnog programa za kadrove koji napu{taju sistem odbrane.

FINANSIJSKE TE[KO]EFinansijski problemi sistema odbrane mogu poprimiti takav

zna~aj da u potpunosti onemogu}e daqi proces reforme. Najzna~aj-niji problemi te vrste su posledica vi{egodi{weg preno{ewa ikumulacije prenetih finansijskih obaveza. Taj problem je posledicatro{ewa buxetskih sredstava za finansirawe anga`ovawa snaga uodbrani od Natoa 1999. godine i u Kopnenoj zoni bezbednosti, alii delom i neodgovornog poslovawa u samom sistemu odbrane.

Re{avawe ovih najzna~ajnijih sistemskih problema, u nared-nim reformskim zahvatima, mewa su{tinu i bi}e Vojske. U suprot-nom, mo`e biti dru{tveno nepo`eqnih posledica, prvenstveno ne-gativne selekcije kadra, odnosno nekontrolisanog odliva dela spo-sobnih pojedinaca po osnovu ukidawa formacijskih mesta ili ras-formirawa jedinica. Da bi se to onemogu}ilo potrebno je radnamesta izlo`iti konkurenciji sposobnosti, na osnovu definisanihi objektivnih kriterijuma. Ako se dosledno primene kriterijumi zarangirawe kadra i ako se proces bude pravi~no realizovao i bezizuzetka onda }e proces reforme u tom domenu biti uspe{an, dru-{tveno i profesionalno po`eqan. To podrazumeva socijalni mi-nimum za{tite qudi koji napu{taju sistem jer je reforma sistemaodbrane po mnogo ~emu specifi~na u odnosu na druge dr`avnefunkcije, pa i u odnosu na vojske u okru`ewu.

HITNOST USVAJAWAUspe{no re{avawe navedenih pretpostavki je u funkciji stva-

rawa povoqnih dru{tvenih, sistemskih, normativnih, finansijskih ikadrovskih uslova za organizacione promene, i to izradom i imple-mentacijom Strategijskog pregleda odbrane. To je osnovni dokument izoblasti strategijskog planirawa u sistemu odbrane i kqu~ni instru-ment za sprovo|ewe reforme u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG.

Rad na dokumentu je zapo~et u martu 2005. godine, kada suformirani Tim za koordinaciju i Radni tim za izradu nacrta do-kumenta, a naknadno je na nivou MO i VSCG formirano i pet stru~-nih timova za izradu pojedinih delova dokumenta. U procesu izra-de Strategijskog pregleda odbrane bili su ukqu~eni i predstavni-ci Ministarstva spoqnih poslova SCG, ministarstava finansijadr`ava ~lanica, predstavnici kabineta ~lanova VSO, te ekspertiiz institucija i nau~nih ustanova u dru{tvu.

Pored te{kih uslova, u veoma kratkom roku, Radni tim je uspeoda uradi Nacrt strategijskog pregleda odbrane i da stvori veomadobru osnovu za prelazak u vi{u fazu izrade dokumenta i usagla{a-vawa stavova na nivou Kolegijuma ministra odbrane. U skladu sa no-vim personalnim sastavom Ministarstva odbrane usvojena je novadinamika izrade dokumenta. Verifikacija dokumenta na nivou Kole-gijuma ministra odbrane treba da se zavr{i do kraja marta 2006.godine. Nakon toga Strategijski pregled odbrane bi se usagla{avaona nivou VSO, Saveta za nadzor, usagla{avawe i koordinaciju ak-tivnosti u procesu izrade i implementacije Strategijskog pregledaodbrane Srbije i Crne Gore i Saveta ministara. Time bi svi napo-ri bili integrisani u politi~kom, funkcionalnom i ekspertskomsmislu. Usvajawe Stragegijskog pregleda odbrane na nivou Skup{ti-ne dr`avne zajednice planirano je da se realizuje u periodu jun–de-cembar 2006. godine.

PRECIZIRAWE CIQEVAStrategijski pregled odbrane je prvenstveno politi~ki doku-

ment zakonodavne i izvr{ne vlasti, koji daje precizne ciqeve,kriterijume i strate{ka opredeqewa za izradu Plana razvoja si-

PROBLEMIIzradu Nacrta strategijskog pregleda pratili su i pra-

te brojni problemi. Osnovni su: nedostatak iskustva za iz-radu dokumenta koji se u na{oj zemqi izra|uje prvi put; poje-dine strukture u sistemu odbrane i u dru{tvu ne razumeju zna-~aj dokumenta; nedovoqna ili neodgovaraju}a saradwa poje-dinih organizacionih jedinica Ministarstva odbrane saRadnim timom, {to ima za posledicu nedovoqno usagla{enare{ewa; relativno ~este promene u sastavu Radnog tima, kaoposledica objektivnih okolnosti i personalnih re{ewa; ne-postojawe egzaktnih podataka o planiranim izdvajawima zaodbranu iz buxeta dr`ava ~lanica; nepostojawe precizneprocedure i podataka za prora~un tro{kova sistema odbra-ne, kao ni odgovaraju}eg softvera; optere}enost sistema od-brane prenesenim finansijskim obavezama; neprilago|e-nost institucija dr`ava ~lanica u smislu izgradwe uslova zaimplementaciju organizacionih promena projektovanihStrategijskim pregledom odbrane; nedovoqna a`urnost poje-dinih podataka potrebnih za definisawe novog sistema od-brane, pogotovo u domenu kvalitativnih svojstava.

Radi efikasnijeg nastavka reformi neophodno je daMinistarstvo odbrane integri{e napore, zavr{i dokumenti sa wim jedinstveno nastupi prema rukovodiocima i insti-tucijama na nivou dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora ina nivou dr`ava ~lanica, kako bi se prona{ao kompromisizme|u dru{tvenih potreba i mogu}nosti.

Da bi se stvorili uslovi za uspe{nu primenu ovakvih su{tin-skih zahvata, potrebno je, u {to kra}em periodu, usvojiti novu nor-mativno-zakonsku regulativu. Reformski i integracioni procesisistema odbrane su izazov za Srbiju i Crnu Goru i sve dr`avneinstitucije.

Neodlu~nost, pasivnost i ~ekawe na su{tinske promene u si-stemu odbrane potro{ilo je resurse i uslo`ilo sadr`aj i obimorganizacionih promena koje su predvi|ene Strategijskim pregle-dom odbrane.

Za uspe{nu realizaciju organizacionih promena potrebni sukontinuiran i efikasan rad Ministarstva odbrane i sveobuhvat-na podr{ka dr`ava ~lanica i Srbije i Crne Gore, prvenstveno urealizaciji socijalnog programa, modernizacije, stambenog obez-be|ewa pripadnika sistema odbrane, te stavqawa vi{ka vojne in-frastrukture u funkciju re{avawa tih problema. OstvarivaweStrategijskog pregleda odbrane realizova}e se tokom izradeplana razvoja sistema odbrane do 2010. godine, kao i svih drugihprograma i projekata iz nadle`nosti razli~itih organizacionihstruktura u Ministarstvu odbrane i General{tabu VSCG. Opera-cionalizacija Strategijskog pregleda odbrane realizova}e seuporedo sa izradom plana razvoja sistema odbrane do 2010. go-dine, kao i svih drugih programa i projekata iz nadle`nosti orga-nizacionih struktura MO i G[.

Snimili Zvonko PERGE i Goran STANKOVI]

18

SARADWANajve}i deo poslova na koordinaciji poslova oko izra-

de Strategijskog pregleda odbrane nosi Sektor za politikuodbrane. U narednom periodu MO preduze}e niz aktivnostida u saradwi sa vladama dr`ava ~lanica prona|e odgovaraju-}a re{ewa i obezbedi podr{ku za implementaciju Pregleda.Uz to, dokument }e se razmatrati na nivou Vrhovnog savete od-brane i Saveta ministara, kako bi se i na taj na~in stvorilipovoqni uslovi za wegovu verifikaciju u Skup{tini SCG.

KADARJedan od uslova za su{tinski napredak u svim podru~-

jima vojne delatnosti i za primenu Strategijskog pregledaodbrane jeste o~uvawe kvalitetne i povoqne kadrovskestrukture u Vojsci SCG preko procesa reforme. Ako se sa-~uva kvalitetan kadar onda }e se Vojska brzo na}i na dru-{tveno i me|unarodno po`eqnom nivou sposobnosti koje }ejoj omogu}iti izvr{avawe utvr|enih misija i zadataka. Sto-ga je stru~nu kompetentnost i sposobnost potrebno afirmi-sati kao glavni kriterijum u vo|ewu kadra.

TEMA

stema odbrane do 2010. godine i niza programa za specifi~nefunkcije sistema odbrane. Veoma je bitno imati u vidu da nepre-kidno sa procesom verifikacije Strategijskog pregleda odbranetreba, u organizaciji i nadle`nosti Ministarstva odbrane, raz-vijati Plan razvoja sistema odbrane sa programima, koji morajupotpuno da budu saglasni sa opredeqewima Strategijskog pregledaodbrane. Svi ti programi sadr`ajem i dinamikom treba da omogu-}e potpunu sinhronizaciju procesa organizacionih promena radi{to ve}ih efekata, predvi|awa i pravovremenog eliminisawaproblema koji se mogu pojaviti na tom putu.

Sredworo~ni plan razvoja detaqno se operacionalizuju ugodi{wim planovima i programima. Tako definisan proces plani-rawa i programirawa uslov je za uspe{nu implementaciju Strate-gijskog pregleda odbrane.

Planirawem i programirawem kqu~nih re{ewa definisanihu Strategijskom pregledu odbrane stvaraju se pretpostavke za rea-lizovawe stabilnih organizacionih promena u sistemu odbrane iVojsci. Te promene }e dovesti do moderne, sposobne, odr`ive i re-spektivne oru`ane sile, sposobne da re{i osnovne pretwe oru`a-nog ugro`avawa Srbije i Crne Gore.

SVEOBUHVATNA PROMENAReforma sistema odbrane Srbije i Crne Gore realizova}e se

kao sveobuhvatna promena strukture snaga, doktrinarnih dokumena-ta, normativne regulative, vrednosti, pona{awa i odnosa u orga-nizaciji radi efikasnije za{tite interesa i ciqeva od svih oblikaugro`avawa bezbednosti koji su u nadle`nosti vojne organizacije.

Sadr`aj procesa reforme mo`e se prikazati preko realiza-cije wegovih kqu~nih aktivnosti, kao {to su: (1) postizawe konsen-zusa na nivou Srbije i Crne Gore oko vitalnih pitawa reforme;(2) uspostavqawe strate{kog partnerstva; (3) definisawe zakon-ske i doktrinarne regulative; (4) strukturne i funkcionalne pro-mene; (5) unapre|ewe na~ina obezbe|ivawa i osposobqavawa ka-dra; (6) modernizaciju i opremawe savremenim oru`jem i opre-mom; (7) promene u sistemu obuke vojnika, stare{ina, komandi i je-dinica; (8) inovirawe priprema za odbranu i (9) razli~ite drugeprogramske sadr`aje koji se ostvaruju po prioritetu, kako bi sesistem odbrane i Vojska u tom kontinuiranom procesu preveli ukvalitativno novo stawe.

Pri izradi Strategijskog pregleda odbrane uva`avaju se teo-rijska, doktrinarna i aplikativna saznawa i iskustva drugih dr-`ava koje su pro{le taj proces. Strate{ki ciq Srbije i Crne Go-re je stvarawe Vojske koja }e biti u stawu da, u skladu sa Ustavnompoveqom i Strategijom odbrane, izvr{ava utvr|ene misije i za-datke. Sada{wa struktura Vojske treba da se izmeni u korist jedi-nica koje imaju ve}u pokretqivost i fleksibilnost, vatrenu mo} ibrzinu reagovawa na bilo kom delu dr`avne teritorije.

19

VENCI ZA JUNAKEAKTUELNO

vi}”, 24. marta odata je po~ast pripadni-cima Gardijske brigade poginulim za vre-me vazdu{nih napada Natoa na SRJ. Pe-deset minuta iza pono}i, 20. maja 1999.godine, sedmorica vojnika gardista stra-dala su od projektila Natoa.

Pored wihovih roditeqa, vence supolo`ili komandant Gardijske brigadepukovnik Goran Radovanovi}, delegacijaUdru`ewa `rtava bombardovawa 1999.godine i predstavnik Skup{tine grada Be-ograda Zoran Alimpi}.

U svim jedinicama Kopnenih snagaobele`en je 24. mart – dan se}awa na po-ginule u napadu Natoa na na{u zemqu. De-legacija Komande Kopnenih snaga polo`i-la je venac na spomen-kapeli kod ni{ketvr|ave, dok je centralni skup odr`an u ni-{koj kasarni ”Mija Stanimirovi}”.

Roditeqima i ~lanovima porodica po-ginulih, predstavnicima SPC i drugih orga-nizacija, obratio se komandant Kopnenihsnaga general-potpukovnik Mladen ]irko-vi}. ”Pro{lo je sedam godina od rata. Odtada se mnogo toga izmenilo, od imena na{edr`ave i wene unutra{we strukture, do od-nosa prema me|unarodnoj zajednici. Aliostali su duboki o`iqci zbog ratnih stra-dawa i izgubqenih ̀ ivota. Sa ove distance,mo`emo zakqu~iti da su onolike patwe i ra-zarawa bili nepotrebni. Mi danas ne mo-`emo i ne trebamo mimo sveta. Izme|u ne-kada{wih neprijateqa na bojnom poqu, gra-de se mostovi poverewa, saradwe i part-nerstva”.

Novinari ODBRANE

Usvim komandama i jedinicama Vazdu-hoplovnih snaga i protivvazduho-plovne odbrane Vojske Srbije i Cr-ne Gore obele`en je 24. mart – danse}awa na poginule i nastradale

tokom agresije Natoa na na{u zemqu uprole}e 1999. godine.

Na prigodnim skupovima odata je po-{ta pripadnicima RV i PVO, poginulimtokom odbrane otaxbine. Delegacija Ko-mande VS i PVO, predvo|ena komandan-tom pukovnikom Draganom Katani}em, po-lo`ila je venac na spomen-obele`je is-pred zgrade Komande VS i PVO u Zemunu.Vence i bukete cve}a polo`ili su i ratnikomandanti – generali u penziji SpasojeSmiqani} i Branislav Petrovi}, poro-dice poginulih pripadnika RV i PVO,predstavnici SO Zemun i brojnih insti-tucija i organizacija.

Na spomen-plo~i ispred zgrade Ko-mande VS i PVO uklesana su imena ~e-trdeset jednog vazduhoplovca – pilota,raketa{a, radariste, veziste i pripad-nika drugih specijalnosti – koji su dalisvoje `ivote u odbrani otaxbine 1999.godine.

U kasarni na Bawici, povodom 24.marta, zamenica gradona~elnika Beogra-da gospo|a Radmila Hrustanovi}, delega-cije VS i PVO, herojske 250. raketne bri-gade PVO i drugih jedinica, biv{i koman-danti i porodice poginulih raketa{a, po-lo`ili su cve}e na spomen-obele`je pa-lim pripadnicima 250. rbr PVO.

Polagawem venaca na spomen-obe-le`je ispred bolnice “Dragi{a Mi{o-

Ministar odbrane u Kragujevcu

POSETAOPERATIVNIMSNAGAMA

Dan se}awa na `rtve agresije

Ministar odbrane Srbije i CrneGore Zoran Stankovi}, sa saradnicima,posetio je 15. marta Komandu Operativ-nih snaga i jedinice i ustanove Vojske ugarnizonu Kragujevac.

General-major Dragan Kolunxija,komandant Operativnih snaga, najpre jegostima govorio o dostignutom nivouborbene gotovosti, organizacionim pro-menama i problemima koji svakodnevnooptere}uju rad tog sastava Vojske.

Posebno je izra`en zahtev da se unarednom periodu finansirawe realnoplanira prema potrebama jedinica, teda se one oslobode vi{ka naoru`awa iopreme. Tako|e je nagla{en problem osi-pawa stru~nog kadra, preoptere}enostistare{ina zbog skra}ivawa vojnog roka,naru{enog statusa i socijalnog polo`ajapripadnika Operativnih snaga, neredov-nog snabdevawa usled neblagovremenogpla}awa dobavqa~a, optere}enostiskladi{nih kapaciteta i ote`anog obez-be|ewa neperspektivnih vojnih objekata.Predstavnici Vojnog odseka Kragujevacpotencirali su i te{ko}e oko upu}ivawaregruta na slu`ewe vojnog roka u civil-noj slu`bi.

Tokom posete ministar Stankovi}prisustvovao je obuci pripadnika speci-jalnih jedinica Operativnih snaga. Sa-gledao je i kapacitete 524. logisti~kebaze. U Klubu Vojske informisao je ofi-cire, podoficire i civilna lica o tokureforme sistema odbrane na{e zemqe uduhu prikqu~ewa evroatlantskim bez-bednosnim integracijama, planovima unarednom periodu, ali i modelima zapoboq{awe uslova rada.

U Skup{tini op{tine Kragujevac mi-nistar odbrane Zoran Stankovi} razgo-varao je se gradona~elnikom VeroqubomStevanovi}em i na~elnikom [umadijskogokruga Miroslavom Marinkovi}em. Do-govoreni su oblici budu}e saradwe Mi-nistarstva odbrane i organa lokalne sa-mouprave, posebno u oblasti razmeneneperspektivnih vojnih objekata i poslo-vawa sa fabrikom oru`ja.

V. P.

20 1. april 2006.

82. POMORSKI CENTAR IZ KUMBORA

TAMO GDJE DRUGI

Izdr`qivost, okretnost, snala`qivost, vrhunskaosposobqenost i vje{tinau baratawu raznovrsnimoru`jem i sofisticiranomopremom, osobine su pokojima se prepoznajupripadnici specijalnihjedinica svih oru`anihsnaga na svijetu. Ipak, i me|u tim probranimdru{tvom specijalacapostoje oni ”ekskluzivni“,svojevrsna elita koja sepribli`ava idealu zvanom ”univerzalnivojnik“. U redovima na{evojske to su pripadnici 82. pomorskog centraMornarice VSCG.

Oni su osposobqeni jednako kao i wihove kolege iz drugih specijalnih jedinicaVSCG – 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, protivteroristi~kogodreda ”Kobre“ i pro{le godine formiranog 93. rije~nog centra, ali su i ne-{to posebno...Momke pod komandom iskusnog pomorskog diverzanta, kapetana bojnog broda mr

Ota Ikera, jedinstvenim ~ini to {to su obu~eni za izvo|ewe niza najslo`enijih bor-benih zadataka na kopnu, obalnom rubu, moru i u podmorju, a kao na~in za ubacivawe urejon dejstva pripadnici 82. Pomorskog centra (PC) nerijetko koriste i vazduh. Voda,kopno i vazduh su, dakle, sfere u kojima se ovi momci jednako dobro snalaze, na pravina~in potvr|uju}i da je 82. PC zapravo pandan ~uvenim NAVY SEAL (Sea, Air, Land) timo-vima komandosa Ratne mornarice SAD, odnosno da su na{i pomorski diverzanti ra-me uz rame sa istim takvim jedinicama u sastavima najja~ih svjetskih ratnih mornari-ca, poput ratnih mornarica Italije, Britanije, Francuske ili Rusije.

Ameri~ke ”mornari~ke foke“ su, zahvaquju}i prvenstveno holivudskoj film-skoj produkciji, medijski mo`da i najvi{e eksponirane me|u specijalnim morna-ri~kim jedinicama u svijetu, iako se zapravo najve}i dio obuke i poslova kojim sebave ovakve jedinice, po pravilu, uvijek dr`i daleko od o~iju javnosti. Tako je iidentitet aktivnih pripadnika slu`be pomorskih diverzanata 82. PC tajan, a ve-lom misterije prekrivena je i ve}ina aktivnosti te specijalne jedinice koja ba-{tini tradiciju dugu 46 godina.

– 82. PC je formiran 19. februara 1960. godine u @upi u Tivtu, odakle je re-lativno brzo premje{ten u Pulu, s obzirom na tada aktuelnu ”Tr{}ansku krizu“ iz-me|u SFRJ i Italije. Kada je te`i{te planiranih aktivnosti na jadranskom pomor-skom voji{tu stavqeno na wegov centralni dio, 82. PC je 1977. godine preseqen uDivuqe kod Splita, odakle je iseqen 22. decembra 1991, tokom rata u biv{oj SFRJ,i baza jedinice naredne ~etiri godine ponovno je bila u Tivtu. Od 1995. do danasbaza nam je Kasarna ”Orjenski bataqon“ u Kumboru – obja{wava kapetan bojnogbroda Iker, koji tim sastavom komanduje od 1. novembra 2003. godine.

OD

BRA

NA

21

ciju i obuku oficira mornarice za slu`bu na podmornicama. Dioefektiva 17. flotile OPS sada je u sastavu ronila~ke slu`be 82.PC, u okviru koje postoje specijalnosti protivdiverzantski ronilac,protivminski ronilac, te{ki ronilac i laki brodski ronilac op-{te namjene. Padobransku slu`bu ~ine pomorski diverzanti, koji to-kom redovnog procesa obuke za specijalna dejstva imaju i osnovni,odnosno vi{i padobranski kurs, za {to se obu~avaju u 63. pado-branskoj brigadi u Ni{u. Koliko to dobro rade potvr|uje jedno dru-go i jedno ~etvrto mjesto, koje su mornari iz Kumbora osvojili naMe|unarodnim padobranskim vi{ebojima u Ni{u!

"Osamdesetdruga" je izuzetno va`na jedinica za VSCG i sistemodbrane u cjelini, ali i za Mornaricu u odbrani dr`avne zajedni-ce. Zadaci na ”stranom terenu“ vezani su za me|unarodnu vojnu sa-radwu Mornarice i VSCG u okviru mirovnih operacija snaga UN.

Ina~e, Pomorski centar je iskqu~ivo profesionalna jedini-ca, ~iji pripadnici u sastav stupaju na dobrovoqnoj osnovi. Staro-sni limit za podoficire je 24, a za oficire 26 godina. Kandidatiuz to moraju biti potpuno zdravi i fizi~ki sposobni za naporanpoziv podvodnog diverzanta, {to se kontroli{e rigoroznim fizi~-kim provjerama i ulaznim testovima. Neizostavno je da svaki po-tencijalni pripadnik 82. PC prethodno bude i bezbjedonosno pro-vjeren imaju}i u vidu specifi~nu namjenu jedinice.

Ulazni fizi~ki test ~ine izuzetno visoke norme koji kandidatitreba da pro|u kako bi se snimio nivo prirodnih predispozicija,fizi~ke kondicije, motorike i izdr`qivosti za obavqawe zadatakana kopnu i moru. Oni imaju provjere i na kopnu i u vodi, pa i kadato sve pro|u – i daqe ostaju kandidati, {to zna~i da nije odlu~enoho}e li biti primqeni. Komisija koja ih vodi tokom tih pregledaprati wihovo pona{awe i rezultate i, na kraju, komandantu predo-~ava op{tu sliku o svakom kandidatu da bi on po diskrecionom pra-vu odlu~io koga }e da primi na daqi specijalisti~ki kurs. Zna~i, nisvi oni koji polo`e, na kraju ne budu primqeni u jedinicu. Posle teprve faze eliminacije ostane samo jedna tre}ina prijavqenih.

Od te jedne tre}ine biraju se najboqi, koji nastavqaju deseto-mjese~ni kurs i specijalisti~ku obuku za pomorske diverzante. Kursima dvije selekcije, prvu nakon ~etiri mjeseca, na kojoj se provjerava-ju ste~ena teorijska znawa, prakti~ne vje{tine i radi se vje`ba nakopnu i u moru. Ti ispiti traju oko {est dana i ko zadovoqi normeide daqe, a ko ne, prekida mu se usavr{avawe i vra}a se u jedinicuiz koje je do{ao. Nakon nastavka obuke, oni koji su pro{li prvu se-lekciju imaju ponovnu provjeru nakon pola godine – novi ispit i vje-`bu, te kad sve to pro|u komisija za provjere o svakom kandidatu sa-~iwava izvje{taj i predla`e ko bi mogao da dobije zvawe pomorskogdiverzanta tre}e kategorije, a ko }e, bez obzira na polo`ene ispite,biti vra}en u jedinicu iz koje je do{ao. Na kraju, obi~no bude pri-mqena samo jedna devetina onih koji su se kandidovali za diverzante.

Tokom daqeg usavr{avawa u slu`bi u Divizionu za specijalnadejstva ti qudi postepeno napreduju do zvawa diverzanta prve kate-gorije, odnosno instruktora pomorskih diverzanata kao vrhunca, za{to im u prosjeku treba od sedam do deset godina rada.

Ina~e, osnovni koncept obuke pripadnika 82. PC, kada je je-dinica formirana po~etkom {ezdesetih, bio je napravqen po sa-znawima dobijenim obavje{tajnim kanalima o sli~nim jedinicamastranih ratnih mornarica. Me|utim, od 1973. godine obuka se iz-vodi po pribli`no uskla|enom planu, nastalom na osnovu iskusta-va ameri~kih SEAL timova.

To je kompleksan na~in obuke u kojem su obuhva}ena sva stru~-no-specijalisti~ka znawa, poznavawe stranih mornarica i vojski,poznavawe stranih jezika, vrhunska psihofizi~ka priprema, rad uodre|enim slu`bama, borbene vje{tine, upotreba raznih vrstahladnog, tetivnog i vatrenog oru`ja, minsko-eksplozivnih sredsta-va, alpinizam, padobranstvo, i sli~no. Obuka pomorskih diverza-nata je izuzetno kompleksna, jer se oni osposobqavaju za izvo|eweborbenih zadataka na kopnu, obalnom rubu i u moru, a kao na~in zaubacivawe u te sredine koristi se vazdu{ni prostor, to jest prevo-`ewe avionima, helikopterima i padobranima.

Do sada je jedinica u~estvovala na tri me|unarodne vojne vje-`be, a iskustva iz tih aktivnosti, u kojima su se pripadnici 82. PCodli~no sna{li, potvrdila su da je ona po ustrojstvu i na~inu rada

EFEKTIVEU svom sastavu 82. PC ima ~etiri slu`be: podmorni~arsku, po-

morsko-diverzantsku, ronila~ku i padobransku. Naime, nakon pro-{logodi{wih organizacijskih promjena u Mornarici, 88. flotilapodmornica i 17. flotila obalskih pomorskih snaga su rasformi-rane, a dio wihovih efektiva u{ao je u sastav 82. PC. Tako se sadatri male tzv. xepne podmornice tipa P-911 ”Una“, namjenski gra|eneza prevoz diverzanata, nalaze u sastavu Prvog diviziona podmorni-ca 82. PC, a ova jedinica sprovodi i {estomjese~nu prekvalifika-

^UVARI IZ DUBINAPripadnici 82. PC nezaobilazni su prilikom protivdi-

verzantskog obezbje|ewa svih stranih ratnih brodova kojiuplovqavaju u na{e luke. Ronioci iz Kumbora rade sve od kon-tradiverzionih pregleda luka i podvodnog dijela broda doraznih drugih rowewa vezanih za plan protivdiverzantskogobezbje|ewa.

U jesen pro{le godine imali su i zajedni~ke aktivnosti umoru sa protivminskim roniocima sa francuskog lovca mina”Capricorn“, koji je tada boravio u Kotoru i Baru.

Redovno obezbje|uju i na{e ratne i {kolske brodove zavrijeme wihovog krstarewa u stranim vodama i tu imaju izu-zetno veliko iskustvo jo{ iz vremena SFRJ i poznatih Titovihputovawa {kolskim brodom ”Galeb“ po cijelom svijetu, kao isada kada obezbje|uju jedrewak ”Jadran“ na wegovim krstare-wima. Isto tako, obezbje|uju i sve brodove MVSCG kada se nawima nalaze visoki dr`avni i vojni predstavnici

22

veoma bliska i kompatibilna sa sli~nim je-dinicama stranih armija, {to joj otvara do-bru perspektivu u procesu me|unarodnih bez-bjednosnih integracija kojima te`i VSCG.

ZADACIJedan od najzna~ajnijih aspekata upotre-

be 82. PC jeste protivteroristi~ko obezbje-|ewe brodova, luka i lu~kih postrojewa, jerje SCG kao ~lanica Me|unarodne pomorskeorganizacije IMO prihvatila odredbe i oba-veze iz Me|unarodne konvencije o bezbjedno-sti ISPS.

- Uredbom Savjeta ministara SCG bez-bjednosti brodova, luka i lu~kih postrojewadat je odgovaraju}i zna~aj, a mi smo dobilidio nadle`nosti iz oblasti bezbjednosti popitawu protivteroristi~ke borbe. U tom seg-mentu }e biti i te`i{te daqeg osposobqavawa, opremawa i pri-preme jedinice, da bi u sadejstvu sa drugim snagama u sistemu bez-bjednosti dala svoj doprinos kako bi za{tita brodova i luka bilana propisanom nivou, {to je i osnov za nesmetano funkcionisawena{e pomorske privrede – ka`e Iker, dodaju}i da je {to se ti~e za-dataka u moru, pomorskim diverzantima osnovni zadatak diverzija,odnosno napad na protivni~ke ratne i trgova~ke brodove, luke ilu~ka postrojewa. – Zbog toga se na{i pripadnici obu~avaju da ro-ne koriste}i aparate sa zatvorenim krugom disawa, {to im omogu-}ava da se tajno i prikriveno pribli`e meti, jer mjehuri}i vazduhakoje ronilac izdi{e mogu otkriti wegovu poziciju. Imamo vi{ede-cenijsko iskustvo u upotrebi tih naprava, a trenutno koristimo sa-vremene aparate LAR V wema~ke firme ”Dreger“ i ”Frogs“ francu-ske proizvodwe.

Pomorski diverzanti koriste i specijalna sredstva, poput ma-lih PEL ure|aja, sredstava za podvodnu vezu ronilica R-1 i R-2, ko-ja su proizvedena u biv{oj SFRJ, kao i podmornice tipa P-911, kojeimaju posebnu komoru za izlazak diverzanata pod vodom i le`i{taza transport ukupno ~etiri ronilice tipa R-1. Uz padobrane, diver-zantima su na raspolagawu i razni brzi ~amci, ali i kajaci za uba-civawe u rejon dejstva, a pripadnici 82. PC obu~avaju se i u kori-{}ewu improvizovanih sredstava za izvr{ewe svojih zadataka.

Momci sa Neptunovim trozubcem na uniformama i ronila~-kim odijelima koriste i izuzetno vje{to barataju {irokim arsena-lom hladnog i vatrenog oru j̀a, samostrijela i minsko-eksplozivnihsredstava doma}e i strane proizvodwe. Za napade na protivni~kebrodove koriste se mine MP M71 i DPM M66 doma}e proizvodwe,a u opremi diverzanata su moderna sredstva komunikacije, opti~ki i

JEDINICE

KAO FAMILIJA– U ovoj jedinici vlada nevjerovatno drugarstvo, osje}aj

zajedni{tva i pripadni{tva probranoj grupi koja funkcioni-{e poput prave familije i kad je dobro i kad je lo{e. To je ne-{to {to 82. PC ~ini jedinstvenim, specifi~nim i neponovqi-vim, uz sve drugo ~emu te nau~i ovaj izuzetno dinami~an i za-nimqiv posao, koji je najboqi na~in da drugima, ali prven-stveno sebi doka`e{ da mo`e{ da se nosi{ i sa najve}im na-porima i izazovima – glasi rezime vodnika prve klase MarkaVa{ali}a, pripadnika 82. PC od 1999. godine.

Centar je i ”novi dom“ za dio pripadnika nekada{we88. flotile podmornica. Me|u ~lanovima posade tri malepodmornice tipa P-911 je i poru~nik bojnog broda @eqko Ni-koli}, koji tvrdi da wihovo prilago|avawe novim uslovima inovoj jedinici nije bio problem ”jer smo godinama rade}i za-jedno navikli na me|usobnu saradwu i komunikaciju”.

KOMANDANT VRHUNSKI INTELEKTUALACZanimqivo je da je kapetan bojnog broda Oto Iker po

struci mornari~ki artiqerijsko-raketni oficir. U 82. PCdo{ao je kao potporu~nik 1984. godine, nakon zavr{ene Mor-nari~ke vojne akademije u Splitu i jednogodi{weg sta`a napatrolnim brodovima. Od tada je ta jedinica prakti~no we-gov dom.

[kolu nacionalne odbrane, odnosno general{tabnousavr{avawe zavr{io je 2002, a jo{ za vrijeme tog {kolova-wa bio je i na du`nosti predava~a na katedri strategije, gdjeje poslije zavr{etka G[U primio i du`nost rukovodioca gru-pe nastavnika za poslijediplomske studije u oblasti strategi-je. Tu du`nost obavqao je do povratka, ovaj put na mjesto ko-mandanta u 82. PC, u novembru 2003. godine. Pored najvi{ihvojnih {kola, zavr{io je i poslijediplomske studije nakon ~e-ga je 2000. magistrirao na Fakultetu odbrane, bezbjednostii za{tite u Beogradu, odbraniv{i tezu ”Odnos politike i voj-ske u delu Nikola Makijavelija“.

na. Time je qudima dat motiv da i nakon odlaska iz Diviziona zaspecijalna dejstva ostanu u slu`bi i zadr`e status, te mogu}nost dase prosje~ni vijek diverzanata zapravo pove}a na pet godina. Ipak,iskqu~ivi uslov za zadr`avawe statusa pomorskog diverzanta jesteda ti qudi sa uspjehom pro|u uobi~ajene i krajwe rigorozne godi-{we provjere sposobnosti.

Kriterijumi koji su dati doprinose da fluktuacija kadra u je-dinici bude velika. Veliki broj zadataka i rigorozne provjere, od-nosno ispiti koje pripadnici jedinice moraju polagati svake godinei na kopnu i na moru, u~e{}e i pogotovo uspje{nost na vje`bama,~ine rad u jedinici te{kim, tako da se kadar brzo osipa. Jer, kodpomorskih diverzanata vode}e pravilo je ”va`no je pobijediti”.

– A da bi neko pobijedio – zakqu~uje na{ sagovornik – stalnomora biti u top-formi, stalno mora biti spreman na maksimalnanaprezawa. Tamo gdje drugi odustaju, moji qudi moraju pro}i. Upra-vo ciq tog dijela ”forsa`a“, za koji ih mi pripremamo na posebnomdesetomjese~nom kursu, jeste da onu biolo{ku granicu energetskogpotencijala i tro{ewa pomjere jo{ malo naprijed i da iz sebe iz-vuku snagu tamo gdje drugi qudi odustaju.

Bez obzira na specifi~nost i zna~aj ove jedinice, weni pri-padnici nisu izuzeti od problema koji ti{te i druge pripadnikeVSCG. Nedovoqno finansirawe, lo{ materijalni status i neizvje-sna perspektiva imaju}i u vidu aktuelne dru{tveno-politi~ke pri-like u Crnoj Gori odra`avaju se i na ”najuniverzalnije vojnike“VSCG. Najve}i problem te jedinice jeste nabavka novih hemijskihizvora struje, koji su osnovni pokreta~ki izvor svih podvodnihsredstava za prevo`ewe. Ipak, komandant Iker je makar po `eqa-ma optimista:

– @elim da podmornice i brodovi plove, ronilice rone, vo-zila voze i da proces obuke te~e normalno na borbenim sredstvi-ma koja koristimo. Uz rje{avawe problema sa kojima se suo~avamo,mi jo{ uvijek tra`imo prostora za razmje{taj svojih kapaciteta uKumboru kako bismo mogli zatvoriti tehnolo{ku cjelinu u tehni~-kom odr`avawu i lakom remontu specijalnih sredstava koje kori-stimo. Te`imo i da reafirmi{emo neka specijalna rowewa sa ko-ri{}ewem gasnih mje{avina, da u jedinicu do|u nova specijalnaprotivteroristi~ka sredstva karakteristi~na za upotrebu u moru,uvo|ewe termovizijskih sredstava za osmatrawe, te da se za prevo-`ewe i izvi|awe iz vazduha u 82. PC uvedu motorni zmajevi.

Uz ove `eqe i planove kapetan bojnog broda Oto Iker ve}razmi{qa o brojnim narednim obavezama koje ga na mjestu koman-danta ”najposebnije“ specijalne jedinice VSCG ~ekaju, nakon {to jeu razgovoru za ”Odbranu“ makar djelimi~no od{krinuo vrata taj-novitosti u kojoj ve} 46 godina djeluje i radi 82. PC.

Nikola BO[KOVI]

23

laserski ni{ani, ure|aji za pasivno no}no osmatrawe, itd. Redovnuobuku pripadnici 82. PC izvode u krugu kasarne u Kumboru, u moruod u{}a Bojane do rta O{tro, na padinama Lov}ena, Orjena i Ru-mije, a zbog nedostatka specijalnih poligona, poput onih za uvje`ba-vawe borbi u naseqenom mjestu, koriste se kapaciteti ostalih spe-cijalnih jedinica VSCG. Pored wih, 82. PC vrlo blisko sara|uje isa Institutom za pomorsku medicinu pri Centru vojnomedicinskihustanova Meqine, ~iji stru~waci diverzantima daju prakti~nu podr-{ku tokom svih vi{e hiqada sati rowewa, koliko godi{we ostvari

ta nesvakida{wa jedinica.

TOP-FORMAS obzirom na izuzetan napor koji zahtijeva

obavqawe ovog posla, prosje~an ”radni vijek“ po-morskih diverzanata, koji moraju biti u

top-formi, izuzetno je kratak i iz-nosio je oko 2,5 godine, ali to jeznatno izmijeweno 2002. godi-ne, usvajawem novog Pravilaslu`be pomorskih i rije~nihdiverzanata, kojim je propi-sana norma od sedam godi-

>>> NA PUTU ZA NATO – Na dnevnom redu nedavnog sa-stanka Interresorne grupe za pristupawe Programu Partner-stvo za mir bili su dosada{wa saradwa SCG i Natoa, mehani-zmi Partnerstva, Akcioni plan i Prezentacioni dokument, dok jeZajedni~ko radno telo SCG za pripremu vo|ewa pregovora i za-kqu~ewa Bezbednosnog sporazuma sa Severnoatlantskim paktomrazmotrilo osnovne probleme u implementaciji tog sporazuma.

Interresorna grupa je osnovana februara 2004. godine i~ine je predstavnici ministarstava dr`avne zajednice SCG irepubli~kih ministarstava. Ciq osnivawa te grupe bio je koor-dinacija u izradi dokumenta i organizovawa aktivnosti neop-hodnih za prikqu~ewe SCG Programu Partnerstvo za mir.

Sastanak u Top~ideru, koji je bio peti te vrste, otvorili suSne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane zapolitiku odbrane, i ambasador Branislav Milinkovi}, specijal-ni izaslanik ministra spoqnih poslova SCG pri Natou. (S. S.)

>>> UNAPRE\EWE MODELA [KOLOVAWA – U okvirubilateralne vojne saradwe SCG i SAD, u Klubu VSCG na Top~ide-ru, 22. marta, odr`an je seminar o vojnom profesionalnom obra-zovawu, sistemu unapre|ewa i programima obuke oficira SAD.

Predstavnici ameri~kog Ministarstva odbrane, koje jepredvodio instruktor komandno-{tabnog kolexa u Fort Leven-vortu u Kanzasu, potpukovnik u penziji Metju Brodas, izrazili suzadovoqstvo {to im se ukazala prilika da oficirima VSCG ko-ji se bave sistemom {kolovawa u Vojsci prenesu svoja najva`ni-ja iskustva u oblasti obrazovawa profesionalnog stare{in-skog kadra.

Na~elnik Uprave za {kolstvo MO SCG pukovnik dr Dragu-tin Jovanovi} istakao je da }e se takvi oblici me|usobne raz-mene iskustava nastaviti u obostranom interesu. (A. A.)

>>> HLADAN ODGOVOR ZA VRU]E MISIJE – Najve}a inajzna~ajnija ve`ba Norve{kih oru`anih snaga u 2006. godiniHladan odgovor (Cold Response) 2006, na kojoj je u~estvovalo dese-tak hiqada vojnika iz Norve{ke, Velike Britanije, [vedske, Ho-landije, Litvanije, [vajcarske, Francuske, SAD, Finske, Danskei [panije, odr`ana je od 10. do 22. marta na severu Norve{ke.

Organizovana sa ciqem obuke wenih u~esnika u mirovnimoperacijama na kriznim podru~jima u ekstremnim zimskim uslo-vima, ve`ba je imala nekoliko dimenzija – od re{avawa sukobavisokog intenziteta, ”bliskih susreta” sa demonstrantima, dopomagawa civilima u normalizaciji `ivota, izgradwi mostova,obnovi ku}a.

Iako na{a zemqa nije ~lanica Natoa niti Partnerstva zamir, na poziv za u~e{}e u ve`bi Hladan odgovor kao deo norve-{kog medicinskog tima anga`ovanog u lakoj poqskoj bolnici naterenu, odazvala su se ~etvorica lekara sa VMA. Time je napra-vqen konkretan korak ka mogu}oj donaciji lake poqske bolnicena{oj zemqi, koju su najavili Norve`ani, i daqem u~e{}u medi-cinskih timova na{e vojske u mirovnim operacijama pod okri-qem Natoa ili Ujediwenih nacija. (S. S.)

>>> ISKUSTVA SLOVA^KE I DANSKE – U Centru za mi-rovne operacije odr`ani su seminari na kojima su predstavni-ci Slova~ke Republike i Kraqevine Danske izlo`ili svoja isku-stva iz Programa Partnerstvo za mir.

Gospodin Anton Hrnko iz slova~kog Ministarstva odbranei pukovnik Martin Ro{ iz G[ OS Slova~ke Republike objasni-li su kako je taj proces tekao u wihovoj zemqi, a major Xon Red-so iz Operativne komande Kopnene vojske OS Kraqevine Dan-ske o wihovom u~e{}u u mirovnim misijama u svetu. (S. \ i S. S.)

24

DOGA\AJI D o n a c i j a N R K i n e n a { e m

Predavawe ministra Rasima Qaji}a u [NO

1. april 2006.

Opremu vrednu vi{e od polamiliona dolara ambasador NRKine Li Guobang uru~io je, 23.marta, ministru odbrane SCG Zo-ranu Stankovi}u. Re~ je o opremineophodnoj za rad organizacionihdelova Ministarstva odbrane.Tehni~ki ure|aji su proizvedeni uKini, a izra|eni su po licenci vo-de}ih svetskih brendova.

Ministar Stankovi} zahva-lio je za donaciju i istakao da sa-radwa SCG i Kine ide uzlaznomlinijom. Na{i lekari su posetamakineskim kolegama zapo~eli tu sa-radwu, a odskora se u toj zemqinalaze i oficiri koji, pored izu-~avawa jezika, studiraju i vojnenauke.

Ambasador Li Guobang nagla-sio je da se odnosi na{e dve ze-mqe razvijaju na svim poqima, odpolitike i ekonomije do kulture isporta, pa }e bilateralna sarad-wa na vojnom planu doprineti da-qem u~vr{}ivawu veza izme|u dvedr`ave.

A. A.

POKLONPRIJATEQA

TRASIRAN PUTPREMA EVROPI

Ministar za qudska i mawinska prava SCG i predsednik Nacio-nalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} odr`aoje oficirima na komandno-{tabnom i general{tabnom usavr{avawu[kole nacionalne odbrane predavawe o aktuelnim politi~kim i bez-bednosnim pitawima Srbije i Crne Gore.

Kao najaktuelnija i najva`nija pitawa za budu}nost zemqe ministarRasim Qaji} izdvojio je saradwu sa Ha{kim tribunalom, re{avawe budu-}eg statusa Kosova, referendum u Crnoj Gori, dono{ewe novog ustava izakqu~ewe sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Evropskoj uniji.

”Ukoliko se na pravi na~in ne re{e ova pitawa, upozorio je mini-star Qaji}, i ako ne ispunimo obaveze koje se od nas o~ekuju, onda nesmem ni da zamislim {ta bi sve lo{e moglo da nam se desi”.

Govore}i o saradwi sa Ha{kim tribunalom, Qaji} je ukazao da }ese posle smrti Slobodana Milo{evi}a pritisak iz Haga na Srbiju daispuni preuzete obaveze i isporu~i optu`ene za ratne zlo~ine – poja-~avati, a pre svega zahtev za izru~ewe generala Mladi}a.

Drugi veliki problem jeste budu}i status Kosova i Metohije. Mini-star Qaji} je posebno ukazao da bi ”re{ewe kojim bi Albanci dobilisve, a Srbija izgubila sve, predstavqalo uvod u dugoro~nu nestabilnostu regionu”.

Govore}i o referendumu u Crnoj Gori, ministar Qaji} je ista-kao da bez obzira na rezultat, odnosi izme|u dve dr`ave moraju osta-ti dobri.

R. M.

UKRATKO

>>> POSETA DELEGACIJE NIGERIJE – Ministar odbra-ne Srbije i Crne Gore Zoran Stankovi} primio je 27. marta mi-nistra odbrane Savezne Republike Nigerije Rabiu M. Kwank-wasoma.

Ciq posete je obnavqawe bilateralne vojne saradwe Sr-bije i Crne Gore i Nigerije, unapre|ewe vojnoekonomske sarad-we i projekcija mogu}eg partnerstva odbrambenih industrija.

>>> SASTANAK MINISTARA STANKOVI]A I PLATERA– Na sastanku ministara odbrane Srbije i Crne Gore ZoranaStankovi}a i Republike Austrije Gintera Platera, 28. marta,potpisan je Sporazum o vojnoj saradwi.

Ministri odbrane dveju zemaqa razmenili su mi{qewazna~ajna za daqi razvoj odnosa i nakon predsedavawa Republi-ke Austrije Evropskom unijom.

>>> SUSRET GENERALA JOKI]A I VOLDA – Delegacijaevropske komande SAD koju je predvodio general ^arls Vold po-setila je 28. marta General{tab VSCG. Posle razgovora na~el-nik General{taba general-potpukovnik Qubi{a Joki} je izjavioda }e poseta ubrzati pribli`avawe na{e vojske standardimaarmija koje su ve} postale deo evroatlantskih integracionihprocesa. General Vold je istakao da su razmatrana veoma va`napitawa vojne saradwe SAD i SCG. (A. A.)

>>> VOJNO [KOLSTVO U NEMA^KOJ – U organizacijiUprave za {kolstvo MO SCG u Beogradu je 28. marta odr`an se-minar na temu “Sistem {kolovawa oficira kopnene vojske, va-zduhoplovstva i mornarice u nema~koj vojsci”. O iskustvima ve-zanim za {kolovawe oficira razli~itih vidova govorili su voj-ni izaslanik SR Nema~ke u SCG potpukovnik Helmut Klavon ipotpukovnik Vajt Fuks. (A. A.)

>>> KURS ZA MIROVNE OPERACIJE – Radna grupa Cen-tra za obuku {tabnih oficira za izvo|ewe mirovnih operacijaKraqevine [vedske (SVEDINT) boravila je u Centru za mirovneoperacije VSCG.

^lanovi te delegacije, koju je predvodio potpukovnik PerKristijan Ringard, zakqu~ili su da su se stekli svi uslovi da sekurs odr`i prema standardima koji se primewuju u wihovoj ze-mqi. Prvi kurs za na{e {tabne oficire u organizaciji SVE-DINT-a bi}e odr`an od 29. maja do 15. juna. (A. A.)

>>> POSETA AMERI^KOG SENATORA VOINOVI]A– Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stankovi} su-sreo se 24. marta sa ameri~kim senatorom Xorxom Voinovi-}em, koji je boravio u dvodnevnoj poseti Srbiji i Crnoj Gori, unastojawu da sagleda bezbednosnu situaciju u regionu.

Te`i{na tema razgovora ministra Stankovi}a sa senato-rom Voinovi}em odnosila se na budu}u saradwu Vojske SCG saNacionalnom gardom Savezne dr`ave Ohajo, koju u KongresuSAD predstavqa upravo Voinovi}.

>>> DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE U NORVE-[KOJ – Zajedni~ka delegacija Ministarstva odbrane i Gene-ral{taba VSCG, u kojoj su pomo}nik ministra za politiku od-brane Sne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra od-brane za qudske resurse Zoran Jefti} i zamenik na~elnika Ge-neral{taba VSCG general-major Zdravko Pono{, boravila je udvodnevnoj poseti Kraqevini Norve{koj.

U okviru bilateralne vojne saradwe poseta je organizova-na radi razmene iskustava i stavova iz oblasti reforme siste-ma odbrane, procesa implementacije Strategijskog pregleda od-brane i strategije kadrova.

25

m M i n i s t a r s t v u o d b r a n e

Poseta delegacije Makedonije

PODR[KAINTEGRACIJAMA

Delegacija Republike Makedonije sa general-majorom MiroslavomStojanovskim na ~elu, na~elnikom General{taba makedonske armije,boravila je sredinom marta u trodnevnoj zvani~noj poseti Vojsci Srbi-je i Crne Gore. Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qu-bi{a Joki}, sa saradnicima, razgovarao je sa gostima iz Makedonije otoku reforme na{eg sistema odbrane u duhu pribli`avawa evroatlant-skim bezbednosnim integracijama i oblicima budu}e vojne saradwe. To-kom susreta najodgovornije stare{ine dve vojske razmenile su iskustvao u~e{}u pripadnika oru`anih snaga u mirovnim operacijama i obuciprofesionalnog sastava.

Posle posete Centru za mirovne operacije predstavnici makedon-ske armije obi{li su 72. specijalnu brigadu u Pan~evu. O zadacima iorganizaciji Operativnih snaga gostima je govorio komandant general-major Dragan Kolunxija, a o obuci i statusu specijalaca Vojske SCG za-stupnik komandanta 72. specijalne brigade pukovnik Zoran Veli~kovi}.Posle obilaska spomen-sobe brigade, makedonsku delegaciju pozdravioje i predsednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi}.

Delegaciju Republike Makedonije primio je i ministar odbrane Sr-bije i Crne Gore Zoran Stankovi}. Goste je informisao o pravcima re-forme sistema odbrane na{e zemqe, izradi normativne regulative, ali imaterijalnim problemima koji optere}uju rad pripadnika Vojske.

V. P.

UKRATKO

1. april 2006.26

SARADWA

KORAK KA STRATE[KOM

PARTNERSTVU

BILATERALN I SPORAZUMI SA SAD

Radi stvarawa boqih odnosa i me|usobnogpoverewa, u skoroj budu}nosti SCG bi trebalo da potpi{e ~ak ~etiri sporazumasa SAD. Sva ~etiri su tipska, {to zna~i da su u istom obliku ponu|ena razli~itimzemqama. Wihovo zakqu~ewe predstavqaispuwewe ciqeva i zadataka zacrtanih u Strategiji odbrane, koju je usvojila Skup{tina SCG.

Z

vqa ispuwewe ciqeva i zadataka koji su postavqeni u Strategijiodbrane koju je usvojila Skup{tina SCG.

SPORAZUM O BEZBEDNOSNOJ SARADWI Sporazum o bezbednosnoj saradwi je osnovni sporazum o sa-

radwi u oblasti odbrane, koji ima svojstvo me|unarodnog ugovo-ra, te mora biti ratifikovan u Skup{tini SCG.

Od sva ~etiri sporazuma on je pobudio najve}u pa`wu, pa inegodovawe dela doma}e javnosti. Evo za{to. SAD odbacuju mo-gu}nost da se wenim vojnicima sudi pred stranim sudovima. Sto-ga Sporazum o bezbednosnoj saradwi, koji ina~e opisuje oblastivojne saradwe SAD i SCG, izme|u ostalog, obezbe|uje i da ame-ri~ko osobqe na slu`benim zadacima ne}e biti izru~eno me|u-narodnim sudovima koje ne priznaje Savet bezbednosti Ujediwe-nih nacija.

Ve}ini evropskih zemaqa takav sporazum nije potreban, jersu ~lanice Natoa. Me|utim, nekoliko susednih zemaqa – Bosna iHercegovina, Makedonija, Albanija, Rumunija – ve} su sklopilesli~an sporazum.

Sasvim je legitimno pitati: za{to bi bilo po`eqno da gasklopi i SCG?

U Ministarstvu odbrane odgovaraju da je to stoga {to }e onpomo}i da se vojne snage SCG profesionalizuju, boqe obu~e iopreme, jer }e omogu}iti razmenu u va`noj oblasti vojnog obrazo-vawa i programa vojnog finansirawa.

Kada se potpi{e sporazum, dva na{a programa (Me|unarod-ni program vojnog obrazovawa i obuke (IMET) i Program finansi-rawa stranih armija (FMF)) mogu da otpo~nu i otvore mogu}nost dase vi{e desetina miliona dolara upotrebi za obrazovawe, obukui opremawe Vojske Srbije i Crne Gore. Druge zemqe u okru`ewuiskoristile su IMET i FMF programe za podr{ku reorganizaciji,profesionalizaciji i modernizaciji svojih armija.

Potpisivawe tog sporazuma stvara mogu}nost otvarawa ame-ri~ke kancelarije za saradwu u oblasti odbrane u SCG, koja bipratila sprovo|ewe IMET i FMF programa. Na osnovu wega uspo-stavila bi se i osnova podr{ke SAD za: Me|unarodni programkontra proliferacije; Zajedni~ki program razminirawa, kojimbi se uklonile opasne eksplozivne naprave sa tla SCG; Programuni{tewa vi{ka ru~nog i lakog naoru`awa; Programi razmena iposeta stare{ina iz general{tabova; uspostavqawe Programadr`avnog partnerstva sa vojskom SAD, kao i upu}ivawe stare{i-na Vojske SCG na ameri~ke vojne akademije.

STATUS SNAGADanas je SCG jedina zemqa naslednica biv{e Jugoslavije i

jedna od samo 10 evropskih zemaqa koje nemaju Sporazum o statususnaga (ostale zemqe su Andora, Belorusija, Vatikan, Irska, Lih-ten{tajn, Malta, Monako, San Marino i [vajcarska), premda tajsporazum omogu}ava planirawe i sprovo|ewe bilateralnih vojnihaktivnosti, me|u kojima su zajedni~ke ve`be, posete brodova i raz-menu osobqa.

na~ajan korak u uspostavqawu strate{kog partnerstva izme-|u Srbije i Crne Gore i bezbednosnih partnera predstavqai zakqu~ewe odre|enih multilateralnih i bilateralnih spo-razuma. U Ministarstvu odbrane tvrde da je sada pravo vre-me da se unapredi bilateralna vojna saradwa Srbije i Cr-

ne Gore i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Radi stvarawa boqihodnosa i me|usobnog poverewa, u skoroj budu}nosti trebalo bida se potpi{u ~ak ~etiri sporazuma sa SAD: o bezbednosnoj sa-radwi; o statusu snaga, sa kojim je neposredno povezan i Programdr`avnog partnerstva; o saradwi u oblasti spre~avawa {irewaoru`ja za masovno uni{tewe i unapre|ivawe odbrambenih i voj-nih odnosa; kao i Sporazum o nabavkama i uzajamnim uslugama.

Navedeni sporazumi ~ine polaznu osnovu za daqu pravnu ipoliti~ku nadgradwu bilateralnih odnosa dve zemqe i ja~awe re-gionalne bezbednosti. Svi su tipski, {to zna~i da su u istom ob-liku ponu|ena razli~itim zemqama. Wihovo zakqu~ewe predsta-

Formalni administrativni sporazum izme|u SAD i SCG,Sporazum o statusu snaga, defini{e pravni status vojnog osobqai imovine koji se privremeno nalaze na teritoriji SCG i defini-{e prava i obaveze u oblastima krivi~ne i civilne nadle`nostii carinska pitawa. Potrebno je naglasiti da se wime ne usposta-vqaju vojne baze.

Potpisivawe tog sporazuma, smatraju u Ministarstvu odbra-ne (MO), {aqe poruku me|unarodnoj zajednici, kao i poslovnimqudima, da je SCG ozbiqno pristupila pitawu ulaska u evroatlant-ske integracije i da se kre}e ka ve}oj politi~koj stabilnosti.

Sporazum je va`an za pove}awe zajedni~kih vojnih aktivno-sti sa SAD, ukqu~uju}i: Program dr`avnog partnerstva, zajedni~-ke vojne ve`be, razmenu vojnih jedinica, ugo{}avawe vojnih timo-va za obuku i obrazovawe, Program finansirawa stranih armijai nabavku opreme za modernizaciju Vojske SCG.

PROGRAM DR@AVNOG PARTNERSTVASjediwene Dr`ave su Program dr`avnog partnerstva potpi-

sale sa 23 dr`ave Evrope i Afrike. I u ovom slu~aju je SCG jedi-na zemqa naslednica biv{e Jugoslavije koja ga nije potpisala.

U MO smatraju da }e Program dr`avnog partnerstva dopri-neti modernizaciji i profesionalizaciji vojnih snaga SCG. Pro-gram tako|e pru`a trenutnu mogu}nost uspostavqawa ekonomskih,kulturnih, trgovinskih i drugih veza SCG sa odre|enom ameri~komdr`avom.

Program bi pru`io podr{ku modernizaciji i profesionali-zaciji oru`anih snaga SCG, omogu}io bratimqewa gradova; pro-movisao pristup nevladinim humanitarnim, trgovinskim i poslov-nim organizacijama dr`ave partnera; podsticao razmenu {iro-kog opsega informacija, od zdravstvene za{tite do za{tite `i-votne sredine i promovisao obuku za sprovo|ewe aktivnosti zahitne intervencije.

SPRE^AVAWE [IREWA ORU@JAZA MASOVNO UNI[TEWE

Sporazum o saradwi u oblasti spre~avawa {irewa oru`jaza masovno uni{tewe i unapre|ivawe odbrambenih i vojnih od-nosa daje {iroki prostor za dobijawe ekspertske i finansijskepomo}i SAD u oblasti aktivnog doprinosa o~uvawa mira u svetu,ali i borbi protiv proliferacije oru`ja za masovno uni{tewe iterorizma, {to je jedan od bezbednosnih izazova istaknutih uStrategiji odbrane SCG.

Wime se stvaraju uslovi za kasnije pokretawe velikog brojarazli~itih aktivnosti koje bi doprinele poboq{awu bilateral-ne vojne saradwe i omogu}ile podr{ku SAD u reformisawu si-stema odbrane SCG.

Amerika pokazuje jasno interesovawe da se umawi potenci-jalna opasnost od asimetri~nih pretwi, od terorizma i proli-feracije oru`ja za masovno uni{tewe, te razli~itih oblika or-ganizovanog kriminala. U tom smislu, u~e{}e SCG kao partnerai saveznika, posebno u veoma osetqivom regionu jugoisto~ne

Evrope, znatno doprinosi naporima SCG da se postigne {to ve-}i stepen za{tite sopstvenih interesa.

Imaju}i u vidu zna~aj i `equ SAD da se bilateralni odnosisa SCG unaprede i saradwom u oblasti bezbednosti, u MO sma-traju da treba iskoristiti taj pozitivni politi~ki momenat radipostizawa nacionalnih interesa SCG i unaprediti saradwu saSAD.

Zakqu~ewe i realizacija tog sporazuma podrazumeva kon-senzus svih relevantnih politi~kih ~inilaca, po~ev{i od resor-nih ministarstava dr`avne zajednice i dr`ava ~lanica, zakqu~nosa wegovom ratifikacijom u Skup{tini Srbije i Crne Gore.

NABAVKE I UZAJAMNE USLUGEAmeri~ka strana ispoqila je inicijativu za potpisivawe

Sporazuma o nabavkama i uzajamnim uslugama izme|u Ministar-stva odbrane Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane Sjedi-wenih Ameri~kih Dr`ava. Sporazum se odnosi na nabavke i uza-jamne usluge izme|u MO SCG i MO SAD, zbog unapre|ewa bilate-ralne vojne saradwe u smislu interoperabilnosti, borbene goto-vosti i efikasnosti oru`anih snaga SCG i SAD uz pove}awe logi-sti~ke saradwe.

Pre potpisivawa tog sporazuma potrebno je da bude potpisanSporazum izme|u Saveta ministara SCG i Vlade Sjediwenih Ame-ri~kih Dr`ava o bezbednosnoj saradwi. Osnovna svrha takvog spo-razuma jeste utvr|ivawe osnovnih uslova i postupaka – proceduras ciqem efikasnog me|usobnog pru`awa logisti~ke podr{ke, snab-devawa i usluga. Sporazum bi se prvenstveno primewivao u obez-be|ewu logisti~ke podr{ke tokom zajedni~kih ve`bi, obuke, raspo-re|ivawa snaga, operacija i drugih zajedni~kih aktivnosti, kao i uslu~aju nastanka nepredvi|enih okolnosti u kojima bi jednoj odstrana potpisnica bila potrebna logisti~ka podr{ka.

U ovom su trenutku sva ~etiri sporazuma, ukqu~uju}i i Pro-gram dr`avnog partnerstva, u “fazi ~ekawa”. Uprava za me|una-rodnu vojnu saradwu MO ve} je spremila materijal koji je Savetministara razmatrao. Materijal je obuhvatio sve aspekte pred-lo`enih sporazuma, kako koristi koje bi mogli doneti zemqi, takoi negativne aspekte. Savet ministara potom je postupio premasvojoj obavezi iz Ustavne poveqe, te je usvojio predlog da se mate-rijali proslede vladama dr`ava ~lanica na razmatrawe. Sledepotezi republi~kih vlada, koje treba da se odrede prema materi-jalu o sporazumima i utvrde timove koji }e pregovarati sa Ameri-kancima.

Budu}i da su oblasti koje reguli{u sporazumi {iroke – kre-}u se od regulisawa finansija do krivi~ne odgovornosti – to zah-teva potpunu saradwu svih ministarstava dr`ava ~lanica. Stoganije daleko od istine ako se ka`e da je zakqu~ewe sporazuma svo-jevrstan test za administraciju SCG, i na nivou zajednice, i nanivou republika ~lanica. On }e (jo{ jednom) pokazati kakva je sa-radwa dr`ava ~lanica i dr`avne zajednice.

Sne`ana \OKI]

27

U poku{aju da sedefini{e Nato u ovom trenutku pomo}i}e i navo|ewe udarne re~i koja se naj~e{}eizgovara u wegovom{tabu u Briselu – transformacija. Nato je u pokretu,mewawu, sla`u seuglavnom svi na{idoma}ini. Naravno,oni ne propuste priliku da skrenupa`wu da }e upravozbog te ~iwenice jazizme|u ~lanica Natoa i onih koje to nisu, a `ele da budu, kako vreme prolazibivati sve ve}i.

28

Nedavno je grupa od desetak novinara Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovineboravila u dvodnevnoj poseti Glavnom {tabu Natoa u Briselu i Savezni~kojkomandi za operacije Natoa u Monsu. Bila je to prilika da se, zvani~no i ne-zvani~no, obavestimo o mnogim pitawima va`nim za definisawe profila Na-toa danas, ali i da ~ujemo zanimqive odgovore na pitawa koja u ovom trenutkuprili~no mu~e javnost obe zemqe. Ne{to {to se nikada nije promenilo i {to ostaje glavna odlika Severnoa-

tlantskog saveza, po dubokom ube|ewu na{ih doma}ina – jeste demokratija. Me|u-tim, kako je jedan od glavnih zadataka Natoa o~uvawe sigurnosti wegovih ~lanica,kako se mewaju sigurnosni okviri, mewaju se i wegovi zadaci. Jer, ka`u, ukoliko Na-to nije korisna i iskoristiva institucija, ~emu wegovo postojawe. Izazovi dana-{wice postavqaju nove smernice, a ne pro{lost ili daleka i neizvesna budu}nost.Za ve}inu qudi Nato je vojna organizacija, jer je upravo to wegov najizlo`eniji deo.Sebe ipak vidi kao politi~ko-vojnu organizaciju, sa elementima diplomatije. Da biNato uop{te u{ao u proces promena bio je neophodan veliki psiholo{ki korak –delovawe izvan granica dr`ava ~lanica. I to je do{lo sa promenom izazova. Bor-ba protiv terorizma i spre~avawe {irewa oru`ja za masovno uni{tewe ve} su du-`e vreme na listi vode}ih izazova za Nato, ali su raspad nekih zemaqa i zao{tra-vawe bezbednosne situacije s tim u vezi, relativno novi problemi.

PRVO TRANSFORMACIJA, PA ONDA PRO[IREWEKqu~na promena u odnosu prema terorizmu dogodila se posle 11. septembra,

kada on postaje me|unarodni problem, a ne unutra{wa stvar dr`ava. Da li je Natodanas Severnoatlantski savez pod uticajem SAD, evroatlantski savez ili globalnaorganizacija, svakako je va`no pitawe za poku{aj wegovog definisawa. Ponu|eni sunam ovakvi odgovori: U nekoliko slu~aja SAD nisu uspele da koriste Nato kao svojinstrument, jer za to nije postignuta saglasnost svih dr`ava ~lanica. Evropski save-

KVAKA 22NOVINARI U POSETINATOU U BRISELU

I MONSU

1. april 2006.

SARADWA

a ni mnogih drugih zemaqa koje stoje u redu za prijem u Nato ili Part-nerstvo za mir, usmerio je buxet Saveza uglavnom u tom pravcu, i onse sada poprili~no tro{i na podizawe tih odrednica na nivo kom-patibilnosti, ili upotrebne vrednosti. Dok god se to ne niveli{e,novih prijema ne}e ni biti. Zato je i Samit u Rigi predvi|en samo za~lanice Natoa, ali ne i Partnerstva za mir.

Konkretni pokazateqi, a to su naj~e{}e brojke, kazuju da utom operativnom delu transformacija u Natou te~e tako {to se

znici su tra`ili da Nato interveni{e uBosni, ali i da ne interveni{e u Iraku.Dok je tekla prepirka izme|u SAD i evrop-skih partnera oko Iraka, neki su pomisli-li da je to kraj Natoa. Ispostavilo se dapravo na Ne, ipak postoji. Nato jeste glo-balna organizacija, jer poseduje sposobno-sti da reaguje na opasnosti na globalnomnivou, ali nije i svetski policajac. Za{to?Jer za sve operacije Natoa dr`ave ~laniceizdvajaju sredstva. Posle odluke na poli-ti~kom nivou, postignute konsenzusom, sva-ka od ~lanica u odre|enoj operaciji u~e-stvuje prema svojim mogu}nostima. Takveoperacije nose i odre|ene rizike, a zemqe~lanice ne}e u}i u te rizike ukoliko wiho-vi interesi nisu ugro`eni. Postavqa se pi-tawe i realnih mogu}nosti za delovawe naglobalnom nivou, koje proizilazi iz pita-wa u koliko operacija se Nato mo`e ukqu-~iti u istom trenutku. Wegovih 17.000 voj-nika su na Kosovu, gde }e ostati sve do us-postavqawa odr`ivog politi~kog sistema.Na 15.000 vojnika pove}ane su snage u Avganistanu. Ukupan broj voj-nika Natoa je fizi~ki limitiran, strategije se mogu mewati, ali ne ibroj vojnika. On ima jasne granice.

Najavqeni Samit u Rigi fokusiran je na transformaciju. Prvotransformacija, pa onda pro{irewe – jasno se ~uje u najavi tog do-ga|aja. Izme|u redova se ~ita i to da je prijem u Nato nekih zemaqabiv{ih republika SSSR-a, ~iji standardi na skoro svim nivoimaorganizacije dru{tva nisu bili ni pribli`ni standardima Saveza,

P

29

riliku da postave pitawa gospodinu Xejmsu Apaturaiju imali susvi novinari, kako su nas u Natou definisali, Balkanske regije.Bilo nas je petoro iz SCG (~etvoro iz Srbije i jedan iz Crne Go-re) i ~etvoro iz BiH. Pa`qivom ~itaocu ne}e proma}i i nekoli-ko prema odgovaraju}em delu Regije definisanih pitawa.

Jedini politi~ki uslov za ulazak u Partnerstvo za mir na-{e dve zemqe jeste saradwa sa Ha{kim tribunalom, odno-sno predaja Karaxi}a i Mladi}a. Mo`e li dr`ava bitiprihva}ena uslovno, s tim da u narednu godinu dana, naprimer, re{i to pitawe?– Trenutna situacija u Natou je takva da se ne}e mo}i posti}i

konsenzus da u|u u Partnerstvo za mir ni Srbija i Crna Gora, a niBosna i Hercegovina, ukoliko obe dr`ave ne budu isporu~ile te

koje treba da isporu~e. Mislim da je hap-{ewe te dvojice qudi apsolutni uslov. Ka-da je re~ o partnerstvu ili ~lanstvu, uveksam smatrao da se stvari re{avaju pojedi-na~no za svaku dr`avu, te se to mora pri-mewivati i u ovom slu~aju. Moje iskustvogovori da se ovde radi o jakom politi~kompreduslovu, i ja ne vidim na~in na koji bise on izbegao. Sve dok se ne uspostavi pot-puna saradwa, mi ne}emo mo}i da krenemonapred.

Ukoliko rezultati referenduma uCrnoj Gori budu takvi da ona postanenezavisna dr`ava i ako Nato zapo~-ne pregovore o wenom prikqu~ivawuu Partnerstvo za mir, ho}e li ti istiuslovi va`iti i za Crnu Goru?– Prvo pravilo predstavnika za {tampu

jeste da ne odgovara ni na jedno pitawe uko-liko }e morati bar jednom da upotrebi re~ako. Ovde ve} vidim tri ako, koje bih morao

da upotrebim. Ne mogu spekulisati sa tim {ta bi Savez odlu~io u ta-kvim okolnostima. Sada{wa situacija je takva kakva jeste, referen-dum je pred nama, i to relativno skoro. To je prilika da qudi iznesusvoje mi{qewe, a onda }e se nastaviti i sa politi~kim procesom, ukome }e saveznici odlu~ivati i o tome. [ta }e 26 saveznika odlu~i-ti, ja zaista ne mogu da pretpostavim. To bi bilo hodawe po veomatankom ledu.

Pred nama je 5. april, rok koji je Evropska unija dala Sr-biji i Crnoj Gori, posle koga, ukoliko se situacija ne raz-re{i, ne}e biti pregovora oko Sporazuma o stabilizacijii pridru`ivawu. Da li na osnovu izvora Natoa mislite da}e se ne{to do tog datuma dogoditi? Imali smo la`nu uz-bunu kada se govorilo da je Mladi}, navodno, uhap{en. Dali se u to vreme ne{to zaista i doga|alo?

HOD POTANKOM

LEDU

”On-the-Record“ sa gospodinom

Xejmsom Apaturaijem (James Appathurai),

portparolom Natoa

smawuje broj qudi u Glavnom {tabu (1993. godine bilo ih je32.000, 2006. samo 9.000), a pove}ava u operacijama. Savezni~-ka komanda za operacije Natoa u Monsu (SHAPE) sada broji 1.100qudi, a bilo ih je dvostruko vi{e. Takva transformacija, po mi-{qewu stru~waka tog Saveza vodi do ve}e efikasnosti, interope-rabilnosti (jo{ jedna va`na re~ za Nato) i mogu}nosti br`eg i bo-qeg anga`ovawa. Snage Natoa za brzo reagovawe (NRF) kqu~ni suelemenat te transformacije.

Na{e logi~no pitawe bilo je i kakav bi u toj konstelacijibio idealan oficir Saveza za 21. vek, kada se zna da je Nato me-|unarodna organizacija koju ~ine qudi razli~itih religija, kultu-ra, sistema vrednosti. Ili, gde je granica izme|u nacionalnog –pojedina~noj, i me|unarodnog – globalnog u tom profilu. Odgovorje da je to obrazovan, obu~en i dobro pla}en profesionalac, ko-ji mo`e i treba da zadr`i sve odlike svoje nacije, a ono {to svi-ma mora biti zajedni~ko jeste upravo taj profesionalni deo. Je-zik, vojni~ka znawa i wihova upotreba moraju se nivelisati pre-ma standardima Saveza.

BALKAN Presavijaju}i kartu Balkana, Nato kao jedinu mogu}nost da se

ne vratimo u sukobe vidi integraciju – dugoro~an proces tokom kogbi mu se pridru`ile sve balkanske zemqe, postaju}i pri tom ”onikoji pru`aju sigurnost“, a ne samo ”oni koji je primaju“. Na putu zaNato su Hrvatska, Albanija i Makedonija, a na ~ekawu za Partner-stvo za mir Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Bitna pita-wa koja obuhvata MAP, Program odre|en za prvu grupu zemaqa, jesukako se sprovode reforme, koja su najva`nija politi~ka pitawa ipitawa odbrane, da li je ta zemqa destabilizacioni ili stabili-zacioni faktor u regionu, kako te~e konsolidacija demokratije i

1. april 2006.30

SARADWA

– ^uo sam to isto {to i vi. A da i imam konkretnije obave-{tajne podatke, ne bih vam ih mogao dati, mada mi morate verova-ti da ne raspola`em nikakvim podacima te vrste. ^uo sam za mno-ge datume do kojih je, navodno, general Mladi} trebalo da budeuhap{en. Nadam se, a i Nato se nada da }e slede}i rok biti taj ukome }e general Mladi} biti izveden pred lice pravde. Za qudeSrbije i Crne Gore je bitno da shvate da je i za wih boqe da Mla-di} bude uhap{en {to pre, a ne kasnije. On celu va{u zemqu spre-~ava da krene napred. On vas sve vu~e unazad, i zaista je {teta{to jedna osoba toliko qudi dr`i u neizvesnosti.

[ta bi se dogodilo kada bi Ratko Mladi} bio uhap{en, aRadovan Karaxi} ne. Postoji li mogu}nost da SCG i BiHbudu pozvane u Partnerstvo za mir, a posle toga i u Nato?– Vrlo je te{ko odgovoriti na to pitawe, te{ko je predvideti

{ta bi zemqe ~lanice odlu~ile. Savez svaku zemqu procewuje powenim zaslugama, pojedina~no. Veoma je va`no da se i gospodinKaraxi} suo~i sa pravdom u Hagu. To je politi~ki uslov, ali i poli-ti~ka realnost koju su dr`ave ~lanice Natoa vrlo jasno izrekle.On nije u Hagu, i to je osnovni razlog za{to obe zemqe nisu u Part-nerstvu za mir. Wegovo hap{ewe bi sasvim sigurno bila mogu}-nost da se ukloni ta velika prepreka.

Efor i Nato su zvani~no saop{tili da ne postoje dokazida su Karaxi} i Mladi} u Bosni. Na koji na~in se o~ekujeda BiH ispuni tu obavezu ako se zna da ni jedan ni drugi ni-su na wenoj teritoriji?– Takvu izjavu nisam video nigde, mada je ne pori~em. Gde su

oni i na koji na~in vlada treba da ispuni svoje obaveze – to je sva-kako izazov. Znate da je Vlada Hrvatske uspe{no otklonila jednuod glavnih politi~kih prepreka, jer su u~inili sve da se generalGotovina, koji se nije nalazio u Hrvatskoj, na|e u Hagu. Oni su zai-sta vrlo aktivno radili na tome. Ne znam gde su Karaxi} i Mla-di}, ali znam da gde god da jesu, nadle`ne vlade imaju primarnu od-govornost da oni zavr{e tamo gde treba.

Da li Nato ili bilo koja zemqa ~lanica daje logisti~ku po-dr{ku Srbiji i Crnoj Gori da se locira Mladi}, ili na bi-

lo koji drugi na~in poma`e odgovaraju}im slu`bama u SCG?– Nisam u mogu}nosti da dam odgovor na to pitawe.

Koji su planovi Natoa za zapadni Balkan u odnosu na budu-}i status Kosova, i sve budu}e statuse u regionu? – Stav generalnog sekretara Natoa jeste da je jedina mogu}nost

za trajni mir u tom regionu integracija u strukture Saveza. To je presvega ~lanstvo u Partnerstvu za mir. Ne znamo da li to zna~i da }esvi biti potpuno ukqu~eni u te integracije, nije sigurno ni da su svestrane zainteresovane za to. Generalni sekretar misli da su inte-gracije najboqa garancija mira i stabilnosti na Balkanu. U me|u-vremenu, Nato je u ulozi onoga ko daje podr{ku. Dakle, ima sporednuulogu. Savez nije jedna od strana u pregovorima o Kosovu. Kfor ima17.000 vojnika i oni }e ostati na Kosovu sve dok to bude potrebno,dok sigurnosna situacija ne bude takva da se politi~ki procesi mogunormalno odvijati. Tri zemqe iz regiona su ve} formalno u planuza ~lanstvo, pred nama su samiti Natoa, jedan krajem ove godine,drugi 2008, to }e biti prilika da se ide daqe. Proces }e se odvija-ti po zaslugama svake zemqe pojedina~no.

31

U martu 2004. godine Nato je, recimo to ubla`eno, bio iz-nena|en eskalacijom nasiqa na Kosovu. Sada smo u ranojfazi pregovora i jo{ ne znamo kakav }e biti wihov rezul-tat. Da li su u Natou u toku odre|ene pripreme za neke no-ve riskantne situacije?– Za Nato je to {to se dogodilo 2004. godine sasvim sigurno

bilo iznena|uju}e. Tada smo dobro nau~ili lekciju i sada prime-wujemo to {to smo nau~ili. Kfor upravo transformi{e strukturusvojih snaga. Sada }e to biti snage sa posebnom namenom. Maleformacije, operativnije, ali }e broj vojnika ostati isti. Te jedi-nice }e se boqe profilisati, one }e biti mobilnije, prisutnije naterenu, {to zna~i da }e biti i vidqivije. Sve }e to poja~ati komu-nikaciju sa lokalnim stanovni{tvom i omogu}iti da se stvore vezekoje }e pomo}i boqem predvi|awu doga|aja. Kfor je ina~e poja~anposle doga|aja o kojima govorimo, nekoliko stotina vojnika je do-{lo kao poja~awe, to su uglavnom nema~ki vojnici.

Javnost u SCG je, posle bombardovawa Natoa 1999, prili~-no nepoverqiva kada je re~ o saradwi sa tim savezom. Koje

su to osnovne koristi za SCG koje bi trebalo predo~iti ka-da govorimo o saradwi sa Severnoatlantskim savezom?– Posledwih 15 godina jasno smo sagledali da budu}nost voj-

ske nije nacionalna, nego multinacionalna, i to u dva smera. Pr-vo, u multinacionalnim operacijama neophodna je saradwa razli-~itih vojski. Niko vi{e sam ne sprovodi vojne operacije. Ako `e-lite doprineti me|unarodnom miru i sigurnosti, a ne sumwam dato svi `elimo, moramo sara|ivati. Nato je u su{tini organizaci-ja koja postavqa standarde kojima se omogu}uje zemqama da zajednorade. [ve|ani su u partnerstvu sa Savezom, Marokanci tako|e,jer to svima omogu}uje da govore istim jezikom, da imaju doktrinekoje su kompatibilne, veze koje su kompatibilne... Najjednostavnijere~eno, ukoliko oficir iz Kanade sara|uje sa oficirom iz Holan-dije i ̀ eli da mu prenese neke informacije, on }e imati na raspo-lagawu na~in razumqiv za obe strane. Kanadski metak }e se kori-stiti i za holandske pu{ke... Nato ima dugogodi{we iskustvo u re-formi odbrane, dobar i proveren na~in da se osigura najboqiprora~un, buxet, komandni sistem, reforme, da bi odre|ena ze-

32

SARADWA

1. april 2006.

wenih institucija... Kako Nato nije samo vojni savez, pitawe pri-dru`ivawa neke zemqe nije samo pitawe wenog ministarstva od-brane, ve} i ~itave dr`ave, vlade, ministarstva pravosu|a i podr-{ke javnosti. U tradiciji balkanskih zemaqa su velike vojske usme-rene na odbranu teritorija. Sada su potrebne snage koje }e se la-ko razmestiti po terenu, s tim {to wihov broj treba smawiti, au~initi ih pokretnim. Zemqe Balkana te{ko podnose kad im dirne-te u vojsku, ~ulo se u Natou, a te vojske `ive u svom sopstvenom ba-lonu. Organizacija je jasna i podrazumeva odgovor na tri pitawa:{ta ho}ete, koliko snaga imate i koliko mo`ete da platite?

U ~ekaonici na Partnerstvo za mir, tek na korak od prvog ko-raka za saradwu sa Savezom, nalaze se dve balkanske zemqe – Sr-bija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Mada zvu~e kao ~etiri, au Briselu smo ~uli na ~istom engleskom i onaj ~uveni fazon o fud-balskoj utakmici koja prerasta u turnir. E, u toj utakmici za Part-nerstvo pravila su jasna. Prvo Hag, pa sve ostalo.

Kolege iz BiH, moramo priznati, potrudile su se da objasne dani general Ratko Mladi} ni Radovan Karaxi} nisu na wihovoj teri-toriji. Usledio je zanimqiva zakqu~ak: Ako znate gde nisu, onda zna-te i gde jesu. Stoga i daqe politi~ki uslov za obe zemqe ostaje isti.Oceweno je i da reforma odbrane u obe zemqe ide dobro, u BiH, sobzirom na najnovija doga|aja, ne{to boqe nego u SCG. Mada je no-vim qudima u Ministarstvu odbrane SCG sasvim jasno ukazano pri-znawe za izuzetnu profesionalnost, {to je i dovelo do otvarawakancelarije Severnoatlantskog saveza za SCG u Beogradu, koja }euskoro po~eti sa radom, kako je najavqeno u Briselu, a podr`ava}eGrupu za reformu odbrane. Nismo propustili da pitamo i da li jemogu}e da SCG u|e u Partnerstvo za mir, a da se ne re{i pitaweMladi}a i Karaxi}a. To pitawe je, o~igledno, bilo o~ekivano, a od-govor prili~no slo`en: Formalno ne, sada nema omek{avawa u pri-

stupu, ali saveznici budno prate {ta se de{ava u regionu. Ho}e liSavez otvoriti novu diskusiju u kojoj }e se tra`iti novi konsenzus –vide}emo. Naravno, ovo saznajemo nezvani~no, a zvani~an odgovorna isto pitawe dobili smo od portparola Natoa, koji tako|e imatepriliku da pro~itate. U pitawu su nijanse, ali ih svakako treba ose-titi. ^ule su se ~ak i formulacije: ne ulaze}i u krivicu, da li posto-ji ili ne, ali dve zemqe ne mogu biti taoci dva ~oveka, koji, ~ak i akoje to `rtvovawe, treba da se `rtvuju za budu}nost svog naroda. I,hap{ewe Mladi}a je osetqivo pitawe – za ve}inu Srba to bi bilagre{ka. Zato Vlada mora ili prili~no brzo da reaguje, ili da zabo-ravi na to – jer nisu dovoqno politi~ki jaki za toliku neodlu~nost.

Model ”Kvaka 22“ pomiwe se u odre|ewu situacije sa Mla-di}em i Karaxi}em, drugi deo istog modela su, ka`u, i sredstvakoja ve} postoje u ambasadama ~lanica Saveza u Beogradu, sprem-na za ulagawe u SCG, a ne mogu biti iskori{}ena dok se ovaj po-liti~ki uslov ne ispuni.

Prili~no naviknuti na takav redosled, pitali smo i koji jeuslov slede}i. Ka`u, da smo sve druge ispunili, da su u na{em delusveta granice nedavno postavqene, te bi bilo tragi~no ukoliko ihne zadr`imo.

"Srbija i Crna Gora ima dosta te{ko}a", zakqu~uju na{i do-ma}ini. "Finansijskih, problema sa komunikacijom, privredom ko-ja ne napreduje. Otvoreno je pitawe Kosova, a i pitawe Crne Go-re. Mogao bi se pojaviti i problem Pre{evske doline. Dr`avakoja je bila najve}a u regionu dovedena je u pitawe nesposobno{}uva{ih politi~ara da se dogovore. Rascepkanost va{e politike inemogu}nost da jasno ka`ete Ne ili Da i daqe vam pravi velikeprobleme. U prvom planu za sve trebalo bi da bude zemqa, a neme|usobni sukobi. A ona je dovedena u pitawe".

Ako `elite igrati igru, morate biti u woj – samo je jedan, aliveoma va`an, zakqu~ak koji sti`e iz Brisela.

Dragana MARKOVI]

mqa imala efikasnu vojsku koja je ne}e previ{e ko{tati. Nato jetako|e klub demokratija koje se poznaju, koje svoj odnos grade napoverewu i koje uspostavqaju vaqan politi~ki dijalog unutar Sa-veza, ali i van wega. Nedavno smo imali sastanak na kome se mno-go govorilo o va`nim operativnim pitawima, o krijum~arewu `e-na, kriminalu... To je politi~ki dijalog u kome SCG i BiH treba dau~estvuju, jer su evropske zemqe.

[ta o~ekujete od Samita u Rigi?– Kako je za sada dogovoreno, moram da ka`em da se stvari

mogu i mewati, to }e biti samit koji }e se usmeriti na politi~ki

dijalog me|u politi~kim vo|ama,ma o ~emu da se bude raspravqa-lo. Jedna od va`nih najavqenih te-ma jeste modernizacija Natoa.Naro~ito }e biti va`na pitawapoboq{awa sposobnosti za brzoreagovawe i razme{tawe vojske upodru~ja gde to bude potrebno, pi-tawa vazdu{nih mostova i sli~no.Raspravqa}e se i o obuci koju }eNato organizovati za zemqeSredweg istoka i Afrike. Tu po-stoji potreba za efikasnijim mi-rovnim operacijama, koje bi tre-balo da organizuju sami Afrikan-ci, a mi moramo videti koliko imu tome mo`emo pomo}i. Nato ve}osigurava obuku za te afri~ke ze-mqe, a mo`da }emo to u budu}no-sti organizovati na stabilnijojosnovi. To su neke glavne teze zaSamit u Rigi, bi}e ih jo{, narav-no. Mo`da }emo formalnije pru-`iti ruku zemqama poput Austra-lije, Novog Zelanda ili Japana.

Treba videti i kako }e se postaviti pitawe pro{irewa Saveza, dali }e ono uop{te biti na dnevnom redu. Ne verujem da }e biti no-vih poziva za ~lanstvo 2006. godine, mislim da }e to biti va`nopitawe Samita u 2008. godini.

Da li }e Nato pozvati predstavnike Srbije i Crne Gore naSamit u Rigi?– Prerano je da vam na to pitawe odgovorim. Mogu jedino re-

}i da je za sada planirano da na tom samitu u~estvuje samo 26 ze-maqa Natoa, ~ak ni ~lanice Partnerstva za mir ne}e biti pozva-ne. Za sada je tako, ne znam ho}e li se stvari promeniti.

SPECIJALNI PRILOG 7

Prema posledwim podacima dr`avna zajednica SCG, bez Kosova iMetohije, ima 8.118.146 stanovnika, od kojih u Srbiji `ivi 7.498.001, a u Crnoj Gori 620.145. Dok u ju`noj republici broj stanovnika i daqe

bele`i rast, Srbija se suo~ava s jednim od najte`ih dr`avnih inacionalnih problema, sa stalnim smawewem populacije.

Iako }e u narednih pola veka u svetu znatno porasti broj stanovnika, Srbija, kao deo niskofertilitetne i stare Evrope

ne}e biti te sre}e. Pad sveukupne populacije je nezaustavqiv i zato {to ve}inski, srpski narod (82,8 odsto) do`ivqava

sudbinu svih starih evropskih naroda.

DEMOGRAFSKASLIKASRBIJE I CRNE GORE

34 1. april 2006.

D

P

N

a je Srbija evropskadr`ava, iz godine ugodinu potvr|ujemo sveve}im brojem obolelih

od kardiovaskularnih bolesti,dijabetesa, kancera… Srbijaje me|u vode}im zemqama uEvropi i po broju pu{a~a.Naglo se pove}ava i brojobolelih od bolestizavisnosti… Sve ono {tougro`ava Evropu, u jo{ ve}ojmeri ugro`ava i stanovni{tvoSrbije. U drugoj polovinidvadesetog veka suo~eni smo s novom dramati~nom~iwenicom. Srbija je me|unajstarijim dr`avama uEvropi, a Srbi, kao ve}inskinarod u Srbiji i Crnoj Gori iu tom pogledu dele sudbinustarih evropskih naroda.

Prema podacimaRepubli~kog zavoda zastatistiku Srbija je, sredinom2004. godine, imala7.463.157 stanovnika (oko petmiliona i ~etiristo hiqada ucentralnom delu Republike ine{to vi{e od dva miliona uVojvodini). Samo dve godineranije, u Srbiji je `ivelo7.498.000 qudi. Vi{e nemanikakve sumwe da su najcrwe prognoze demografa onezadr`ivom smawewu broja stanovnika Srbije, izre~enesredinom pro{log veka, bile opravdane. Wihova upozorewa,me|utim, tada nismo shvatali dovoqno ozbiqno. Bili smobahati i nismo na pravi na~in razumeli kakvu opasnostpredstavqa istina da nas, iz godine u godinu, vi{e umire no{to se ra|a. Negativni prirodni prira{taj je po~eo, sada ve}uzima danak. Ba{ kao i u razvijenim zemqama Evrope.

Samo, kao i uvek kad je re~ o negativnim tendencijama, uSrbiji je sve za nijansu dramati~nije. Za nijansu koja nasskupo ko{ta. Jer, dok razvijene zemqe, upozorewima, apelima,uredbama, zakonima i drugim dr`avnim merama, barpoku{avaju da izmene i neutrali{u negativne tokove, u Srbijii daqe `murimo pred upozorewima i apelima pojedinacazabrinutih zbog neumitnog smawewa populacije. Po~ev odsedamdesetih godina stopa nataliteta (odnos izme|u broja`ivoro|ene dece i broja stanovnika) nezadr`ivo pada, takoda 2002. godine iznosi ne{to vi{e od 10 promila, dok je presamo dve i po decenije iznosila 14 promila.

ivo stope ukupnog fertiliteta od oko dva odsto, kojiobezbe|uje prostu reprodukciju, u Srbiji je odavnonedosti`an. Danas on iznosi jedva 1,5 odsto, {to nassvrstava me|u izrazito niskofertilitetne zemqe Evrope.

I dok stopa nataliteta opada, stopa mortaliteta raste pa,uprkos ~iwenici da `ivotni vek traje sve du`e, Srbijagodi{we izgubi oko 20.000 stanovnika. Procene demografasu neumoqive, ~ak i da se, po~ev od danas, ostvari prostareprodukcija, u Srbiji, tokom narednih pola veka, padpopulacije ne bi mogao da se zaustavi.

mnogo br`e no {to mislimo, ostati bez, sada ve}inskog,srpskog naroda.

osle Prvog svetskog rata, u kome je Srbija izgubilatre}inu stanovni{tva, srpski etni~ki korpus se nijeoporavio. Nije imao ni vremena, ni {ansi. Ratnarazarawa, golgota preko albanskih gudura, pakao

Solunskog fronta, odneli su vi{e od polovine mu{kog `ivqa, asamo dvadesetak godina kasnije, ponovna borba za slobodu uzelaje novi danak. Devedesetih godina pro{log veka, u oru`animsukobima na tlu zajedni~ke dr`ave i posledi~nim migracijama,ponovo su najve}u cenu pla}ali Srbi, ma gde bili. I u Slovenijii u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i u Makedoniji – broj Srbanaglo je smawen. Popisi stanovni{tva u drugoj polovini pro{logveka neumoqivo su pokazivali tendenciju smawewa broja Srba u Jugoslaviji, tako da ih danas (u Srbiji) ima 6.212.838. Ra~una se da ih u rasejawu ima jo{ oko tri miliona.

Srpski nacionalni korpus }e, u budu}nosti, deliti sudbinusvih drugih naroda u Evropi, kako u razvijenim, tako i u ekstremnonerazvijenim zemqama Istoka, u kojima se broj stanovnika tako|esmawuje. To je sudbina od koje se, po svemu, ne mo`e pobe}i. Ipak, ukoliko, za promenu, upozorewa demografa shvatimoozbiqnije no ranije, ukoliko dr`ava na o~uvawu populacije u~iniznatno vi{e, ukoliko ne ostane sve samo na proklamacijama ilepim `eqama, nestanak Srba }emo mo`da bar da odlo`imo. Jer, o tome se, zapravo, radi. O o~uvawu naroda.

A Srbija? Ona }e postojati i bez Srba. Samo {to }etada, tu predivnu zemqu da nasele drugi narodi. Sposobniji,otporniji, vitalniji.

Du{an GLI[I]

Ali, recimo i to –projekcija od dva detetaprose~no po `eni, u Srbiji jenedosti`na. Razli~iti surazlozi zbog kojih porodice uSrbiji, ve}inom, ostaju sjednim detetom. O wima vi{eu tekstovima koji slede uPrilogu. Ovde }emospomenuti samo za~u|uju}usli~nost u razmi{qawu `enaSrbije s onim koje va`i urazvijenoj Evropi, u kojojhedonizam, materijalnevrednosti, bekstvo ododgovornosti, socijalna,psiholo{ka i materijalnaravnopravnost polova iemancipacija `ena u velikojmeri ograni~avaju i odla`ura|awe. Ali, Srbija nijerazvijena evropska zemqa kojasebi i mo`e da dozvoli luksuzsmawewa populacije. Velikibroj emigranata u~ini}e daFrancuska, Velika Britanija,skandinavske zemqe, Nema~ka,Ruska Federacija… ipakostanu mo}ne i sna`ne.Srbija }e, ako se ne{touskoro ne promeni, ako rodene po~nu neuporedivo ~e{}eda sle}u na na{e krovove,

D E M O G R A F S K A S L I K A

Srbija je, sredinom 2004. godine,imala 7.463.157 stanovnika

(oko pet miliona i ~etiristo hiqada u centralnom delu Republike i ne{to

vi{e od dva miliona u Vojvodini). Samo dve godine ranije, u Srbiji je`ivelo 7.498.000 qudi. Vi{e nema

nikakve sumwe da su najcrwe prognozedemografa o nezadr`ivom smawewubroja stanovnika Srbije, izre~ene

sredinom pro{log veka, bileopravdane.

NAJSTARIJI

SRBINAROD

osamdesetih i u apsolutnom iznosu, registruje se kontinuiranipad porasta ukupne svetske populacije. Poznato je da, gledanoregionalno, ve}i deo ~ove~anstva danas i daqe bele`i porastkoji je, istina, u padu, a da mawi deo planete, prvenstvenoevropski, do`ivqava stagnaciju i pad ukupnog broja stanovni-ka. U tom smislu raste zabrinutost za opstanak pojedinih ma-wih evropskih nacija, suo~enih sa dugotrajnim problemima ne-dovoqne reprodukcije. Dugoro~ne prognoze razvoja stanovni-{tva Srbije o~ito nose upozorewa ove druge vrste.

KRITERIJUMI UJEDIWENIH NACIJASredworo~nim projekcijama stanovni{tva Srbije do

2050. godine poku{ali smo da sagledamo osnovne demografskeposledice fenomena nedovoqne reprodukcije i obnavqawastanovni{tva na veli~inu ukupne populacije i va`nijih staro-

35

Potrebu za planirawem budu}e veli~ine stanovni{tva, usmislu ukupnog broja stanovnika i me|usobnog odnosa po-jedinih delova populacije, iz razli~itih razloga name}esama organizacija dru{tva. Neophodno je, na primer,predvideti broj |aka, zahteve za hranom, energijom i uslu-gama, ali i starosnu strukturu zbog nacionalnog osigura-

wa, bra~nu, zbog budu}eg broja doma}instava, ili, recimo, brojstudenata zbog utvr|ivawa veli~ine raspolo`ivih javnih fon-dova za potrebe univerziteta.

Kako je ~ove~anstvo tokom svoje istorije bele`ilo gotovoneprekidan porast broja stanovnika, logi~no je {to su pretpo-stavke i prora~uni o wegovom kretawu do skoro imali upozo-ravaju}i akcenat prevashodno u pogledu tzv. kapaciteta izdr-`qivosti ili nosivosti planete. Me|utim, ve} od {ezdesetihgodina 20. veka u pogledu vrednosti stope rasta, a od sredine

S R B I J E I C R N E G O R E

PODACIU narednih pola vekao~ekuje se daqi padbroja stanovnikaSrbije. ^ak i kada bise preko no}i ostvarionivo plodnosti kojidugoro~no obezbe|ujezamenu generacija (uproseku ne{to malovi{e od dva deteta po`eni), pad se ne bizaustavio ni za pedesetgodina. Pri tome, ve}za dve decenije, premanajverovatnijoj(sredwoj) varijanti,Srbija bi imalamilion stanovnikamawe nego danas.

S R B I J A

ZABRIWAVAJU]I

Pi{emr Vladimir NIKITOVI]

razvoj populacije kad bi ovaj nivo biotrenutno postignut i zadr`an do krajaprojekcionog perioda. Drugim re~ima,

hteli smo da vidimo da li bi do 2050. godine bio zaustavqenpad ukupnog broja stanovnika Srbije, ako bi `ene u reproduk-tivnom periodu svog `ivota, po~ev od danas, ra|ale u prosekupo dvoje dece.

U projekciju nisu ukqu~eni prora~uni za Kosovo i Metohiju,jer ne postoji nijedna relevantna procena broja stanovnika zaju`nu pokrajinu, po{to je posledwi potpun popis stanovni{tvana toj teritoriji sproveden jo{ 1981. godine, a podaci o vital-nim doga|ajima (broj ro|enih i umrlih) nisu dostupni od 1998.godine.

Hipoteze o fertilitetu imaju ~etiri varijante: sredwu,visoku, nisku i konstantnu. Sredwa varijanta, prema progno-sti~arima UN, u ve}ini zemaqa sveta pretpostavqa da za polaveka nivo plodnosti bude ne{to ni`i od nivoa neophodnog za“zamenu generacija” (prose~no 1,85 dece po `eni). U odnosu naovu centralnu vrednost, niska varijanta predvi|a nivo ukupnogfertiliteta ni`i u proseku za “pola deteta” (prose~no 1,35dece po `eni), a visoka vi{i za “pola deteta” (prose~no 2,35dece po `eni) u 2050. godini. Iste vrednosti smo usvojili i zastanovni{tvo centralne Srbije, dok smo za populaciju Vojvodi-ne, u skladu s tradicionalnim kretawima, pretpostavili ne-znatno ni`i ciqni nivo plodnosti (niska varijanta 1,3, a vi-soka 2,3).

36 1. april 2006.

snih kategorija. Kao polazna osnova iokvir za izradu projekcija poslu`ile suhipoteze iz najnovijih revizija planetar-nih demografskih perspektiva pripre-mqenih u Ujediwenim nacijama. U tom kon-tekstu, razmotrena je demografska slikaSrbije u narednim decenijama u pore|e-wu sa drugim zemqama Evrope i sveta. Sobzirom na istorijske i aktuelne demo-grafske trendove u Srbiji i Crnoj Gori,te na nasle|enu starosnu strukturu sta-novni{tva, nismo mogli da pretpostavi-mo osetnije poboq{awe nivoa plodnostiu Srbiji. Naprotiv, o~ekuje se daqi padbroja stanovnika, posebno udela mla|epopulacije, i nastavak razvoja procesademografskog starewa, kao i u drugimevropskim zemqama. Samo zna~ajno po-boq{awe nivoa plodnosti populacije unarednih pola veka, koje podrazumeva do-stizawe nivoa fertiliteta ne{to vi{egod onog neophodnog za prostu reprodukci-ju, povratilo bi dana{wi broj stanovni-ka Srbije, ali tek za 100 godina.

Odsek za stanovni{tvo Odeqewa zaekonomske i dru{tvene poslove Sekreta-rijata UN objavio je po~etkom 2005. godi-ne izve{taj pod nazivom ”Izgledi budu}egsvetskog stanovni{tva”, u kome se ne o~e-kuje da }e grupa niskofertilitetnih zema-qa sveta (zemqe Evrope i nekoliko viso-korazvijenih zemaqa van starog kontinen-ta) i onih sa najni`im nivoom plodnosti(mahom u isto~noj, sredwoj i ju`noj Evropi)uspeti da do 2050. godine dostigne isti za-jedni~ki nivo od prose~no 1,85 dece pojednoj `eni u reproduktivnom periodu.

Stru~waci UN izradili su {est va-rijanti mogu}eg izgleda svetskog stanovni{tva do 2050. godine,pri ~emu se, tradicionalno, najve}a verovatno}a dodequje tzv.sredwoj varijanti. Za projektovawe stanovni{tva do 2050. go-dine pripremqene su hipoteze o budu}em kretawu nivoa ferti-liteta, mortaliteta i migracija, bazirane na sada{wim nivo-ima ovih komponenti razvoja stanovni{tva i wihovim istorij-skim trendovima u proteklih pola veka. S obzirom na domi-nantan uticaj fertiliteta, ~etiri varijante dele iste pretpo-stavke u pogledu budu}eg kretawa mortaliteta i spoqnih migra-cija, a me|usobno se razlikuju samo u visini nivoa plodnosti(sredwi, visoki, niski i konstantni fertilitet). Na ovaj na~inme|usobno pore|ewe wihovih rezultata dozvoqava ocenu po-sledica koje razli~ite putawe fertiliteta imaju na ostale de-mografske parametre. Na bazi tih osnovnih postavki pripre-mili smo hipoteze za projekcije budu}eg stanovni{tva Srbije uperiodu do 2050. godine

SVE MAWE DECES obzirom na to {to Srbiji trenutno nedostaje, stati-

sti~ki re~eno, u proseku ”pola deteta” po jednoj `eni u repro-duktivnom dobu (od 15. do 50. godine `ivota) da bi se dostigaonivo plodnosti koji obezbe|uje ”zamenu generacija”, jednomvarijantom projekcija hteli smo da vidimo i kako bi izgledao

D E M O G R A F S K A S L I K A

Ukupan broj stanovnika za pojedinedr`ave sveta prema sredwoj

varijanti projekcije UN do 2050. godine

37

Tako bi, generalno, u sve tri varijante, do{lo do porasta poro-|aja kod `ena u dobu od 25 do 39 godina, a do pada u najmla|imstarosnim grupama (u dobu od 15 do 24 godine). Doprinos stari-jih grupa fertilnih `ena ukupnoj plodnosti u Srbiji ostao bigeneralno na zanemarqivom nivou tokom ~itavog projekcionogperioda (oko 1%, osim prema niskoj varijanti, oko 2%).

Varijanta “trenutne zamene generacija”, koju smo dodaliiz ~isto hipoteti~kih razloga, predvi|a da nivo fertilitetaod po~etka do kraja projekcionog perioda bude jednak nivouneophodnom za “zamenu generacija” (u proseku 2,1 dete po `eniza niskofertilitetne zemqe kao {to su Srbija i prakti~no svezemqe Evrope).

Za razliku od ~etiri hipoteze o fertilitetu, o mortalite-tu su ura|ene samo dve. Prema jednoj se do 2050. godine o~eku-je mawe produ`ewe `ivotnog veka u centralnoj Srbiji i u Voj-vodini (od oko pet i po godina za mu{karce, odnosno oko {estgodina za `ene) dok je druga varijanta konstantnog mortalite-ta, koja podrazumeva zadr`avawe danas dostignutih vrednostio~ekivanog trajawa `ivota (na istom nivou za oba pola tokomcelog projekcionog perioda).

S R B I J E I C R N E G O R E

MAWE U SVAKOM SLU^AJUNa kraju analiziranog pedesetogodi{weg perioda, raz-

lika u pretpostavci od samo pola deteta vi{e, odnosno ma-we, od o~ekivane najverovatnije vrednosti za prose~an brojdece po `eni, odrazila bi se sa ~ak 900.000 vi{e, odnosnomawe, qudi od najverovatnijeg broja. Tako bi u odnosu nasredwu varijantu koja predvi|a 5.332 qudi u Srbiji 2050.godine, broj stanovnika prema visokoj varijanti bio 6.213,a prema niskoj svega 4.406.

Najoptimisti~niji rezultat od svih predvi|enih vari-janti daje, naravno, varijanta “trenutne zamene generaci-ja”, ali bi i pedesetogodi{wi period plodnosti neophodneza “zamenu generacija” doveo do smawewa od milion sta-novnika u odnosu na po~etak 21. veka.

Prema najverovatnijoj (sredwoj) varijanti u prvih desetakgodina projekcionog perioda predvideli smo neznatan porastnivoa fertiliteta za stanovni{tvo centralne Srbije, da bido perioda 2030–2035. godine laganim linearnim porastombio dostignut kona~ni nivo fertiliteta od prose~no 1,85 decepo `eni. Sli~no va`i za stanovni{tvo Vojvodine, s tim da bidostizawe kona~no prognoziranog nivoa plodnosti bilo petgodina kasnije.

Projekcija fertiliteta u Srbiji 2025. godine u varijanti sredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4),trenutne zamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

U sve tri osnovne varijante o~ekuje se promena raspodeleukupnog fertiliteta po starosti. To zna~i da }e ̀ ene biti u pro-seku sve starije kada se odlu~e za ra|awe, pa }e ve}i broj beba,u posmatranom periodu, ra|ati starije grupe fertilnih `ena.

Projekcija mortaliteta u Srbiji 2025. godine u varijanti sredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4),trenutne zamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

Hipoteze o spoqnim migracijama podrazumevaju samo jednuvarijantu, tzv. o~ekivanih vrednosti migracionih kretawa, saistim nivoom tokom celog projekcionog perioda. Iako, za raz-liku od kretawa mortaliteta, ovaj faktor razvoja stanovni-{tva mo`e, tokom pojedinih vremenskih perioda, znatno utica-ti na kretawe ukupnog broja stanovnika, nije predvi|eno vi{evarijanti kao u slu~aju hipoteza o fertilitetu. Razlog le`i uvelikoj nepredvidqivosti ovog faktora i u znatno mawe pou-zdanim statisti~kim podacima u odnosu na podatke o vitalnimdoga|ajima. Pored toga, pretpostavili smo da u narednih polaveka na na{em podru~ju ne}e biti tako masovnih spoqnih mi-gracija kao u posledwoj dekadi 20. veka.

38 1. april 2006.

deset odsto nakon pola veka. S druge strane, raspon vrednostiza hipoteze o fertilitetu uzrokuje znatnu razliku u o~ekiva-nom broju ro|enih. Dana{wi nivo od blizu 80.000 beba godi-{we mo`e biti odr`an samo ako se ostvare varijante ~ija jeplodnost bar na nivou “zamene generacija” (visoka varijanta ivarijanta “trenutne zamene generacija”).

SVE MAWE MLADIHTe optimisti~ke varijante, me|utim, nisu realne. Sredwa

varijanta predvi|a svega ne{to vi{e od 50.000 beba godi{we,{to je ni`e za 35% u odnosu na dana{wi broj. Ne do|e li dooporavka aktuelnog nivoa plodnosti, nego on s vremenom opad-ne na dana{we vrednosti pojedinih zemaqa isto~ne i central-ne Evrope, po pretpostavci niske varijante, broj ro|enih pa-{}e na svega 27.000 godi{we.

Svedeno na dnevni nivo, to bi moglo da izgleda ovako. Akose u Srbiji danas, u proseku, rodi ne{to vi{e od jednog detetapo op{tini, po pretpostavci niske varijante, za pola veka po-ro|aji bi bili zabele`eni tek svakog drugog dana. S obziromna to {to se ve}ina od ukupno ro|enih danas rodi u gradskimop{tinama (posebno u nekoliko velikih gradskih centara), zna-tan broj op{tina Srbije (~ak 97 od ukupno 161) ni danas ne do-bije, u proseku, bar jednu prinovu dnevno. Tako pojedine op{ti-ne, kao {to je Crna Trava, jedva da ostvare prosek od jedne be-be mese~no. Opstanak naseqa u ovakvim podru~jima Srbije je

D E M O G R A F S K A S L I K A

Pretpostavke migracije u Srbiji 2025. godine u varijanti sredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4),trenutne zamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

[TA SE MO@E O^EKIVATI U PRVOJ POLOVINI 21. VEKA

U demografskom smislu, prva polovina 21. veka ne mo`edoneti ni{ta dramati~no novo u odnosu na zavr{etak prethod-nog veka. Razlog je u relativnoj sporosti demografskih procesau odnosu na druge nedemografske fenomene. Problem nedovoq-ne reprodukcije stanovni{tva, registrovan u Srbiji jo{ pre~etiri decenije, u posledwoj dekadi 20. veka kona~no je i {iredru{tveno prepoznat. Prvi put je u savremenoj srpskoj istorijizabele`en tzv. negativan prirodni prira{taj. Broj umrlih jeve}i od broja ro|enih, {to je, zapravo, dugoro~na posledicanedovoqne plodnosti. Drugim re~ima, vi{edecenijskom nedo-voqnom plodno{}u su`ena je baza potencijalnih majki. To je su-{tina dugotrajnosti efekata demografskih procesa. Tako su`e-na baza ne mo`e, ni sa plodno{}u teorijski dovoqnom za za-menu generacija (dva deteta po majci), zadr`ati savremeni padbroja stanovnika. Da bismo tako ne{to ostvarili potrebno jeda dana{we `ene, koje na svet ne donesu ni po dvoje dece, ubu-du}e ra|aju po petoro.

Prema tome, gotovo je nemogu}e o~ekivati da dana{wi sta-novnici Srbije budu svedoci ponovnog porasta broja stanovni-ka. Naprotiv, o~ekuje se pad dana{weg broja stanovnika Srbi-je u narednih pola veka. ^ak i kada bi se preko no}i ostvarionivo plodnosti koji dugoro~no obezbe|uje zamenu generacija (uproseku ne{to malo vi{e od dva deteta po `eni), pad se ne bizaustavio ni za pedeset godina. Pri tome, ve} za dve decenije,prema najverovatnijoj (sredwoj) varijanti, Srbija bi imala mi-lion stanovnika mawe nego danas.

Projekcija broja ro|enih i umrlih 2025. godine u varijantisredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4),trenutne zamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

Kada bi Srbija prestala da bude migraciono podru~je, tj.kada bi zanemarili negativan migracioni bilans sa svetom(pri tom se izuzima tip burnih preseqavawa s kraja pro{logveka), za pedeset godina mogla bi da ra~una na pola milionaqudi vi{e nego {to je to predvi|eno najverovatnijom varijan-tom projekcija.

Pri analizi izmena budu}e starosne strukture stanovni-{tva treba po}i od o~ekivanog godi{weg broja ro|enih od ~e-ga, dugoro~no gledano, vitalno zavisi opstanak svake popula-cije. Iako na starosnu strukturu pored ra|awa neizbe`no uti-~e i smrtnost, s obzirom na o~ekivani postepen porast `ivot-nog veka i na relativnu stabilnost te komponente, wen uticajodnosi se, prevashodno, na pove}awe veli~ine najstarijih gru-pa stanovni{tva. Tako }e ukupan godi{wi broj umrlih, koji sedanas kre}e na nivou od oko 100.000, biti mawi u proseku za

39

S R B I J E I C R N E G O R E

Starosne grupe u Srbiji 2025. godine u varijanti sredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4), trenutnezamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

[ta zapravo pokazuju ovakve projekcije? One jasno ukazu-ju na to da }e prema najrealnijoj, a ipak, optimisti~koj vari-janti, umesto dana{wih skoro pola miliona najmla|ih (deca dosedam godina starosti), za pedeset godina broj ove grupe bitimawi za ~etvrtinu. To su budu}i |aci. Ako bi se ostvarila ni-ska varijanta, broj ove dece bio bi mawi od dvesta hiqada. Ta-kvo smawewe imalo bi ogromne posledice po {kolski sistem unaj{irem smislu. Ve} za dvadeset godina, dr`ava }e, pod uslo-vom da se ostvari ~ak i sredwa varijanta, tj. blagi porast plod-

nosti, morati da se suo-~i sa smawewem |aka pr-vaka od skoro 20% (padsa 79.000 na 64.000).Pri tom, dana{wi brojod oko 700.000 osnova-ca u Srbiji mogao bi,prema niskoj varijanti,ve} za dve decenije da bu-de prepolovqen, a za po-la veka na nivou mawemod dana{weg, za pola mi-liona. I ovde ponavqa-mo da bi samo dostiza-wem proseka od bar dvo-je dece po `eni mogao dase odr`i dana{wi broj|aka u osnovnim {kola-ma.

S druge strane,znatno smawewe brojau~enika i studenata (pre-ma najverovatnijoj vari-janti) pogodilo bi i sred-we {kole i fakultete.Kontingent mladih (od 15do 27 godina starosti),koji obuhvata ove dve ka-tegorije stanovni{tva,smawio bi se ve} za dvedecenije za tre}inu, a zapola veka skoro za polo-vinu. Kad je o wima re~,ne poma`e ni podizawenivoa plodnosti do “za-mene generacija”. U na-

rednih pedeset godina ta grupa se u ukupnoj populaciji Srbije usvakom slu~aju smawuje.

Na broj ro|ene dece, pored nivoa plodnosti, uti~e, na-ravno i starosna struktura dru{tva. A ona je u Srbiji, reko-smo ve}, sve nepovoqnija. Dugotrajna niska plodnost uticala jei utica}e na brojnost i relativni udeo `ena u fertilnim godi-nama, tj. onih `ena koje mogu postati majke. Me|utim, sve vari-jante projekcije predvi|aju pad relativnog udela ove grupe `e-na, koji bi, u proseku, nakon dve decenije iznosio 5%, a za 50godina od 8% do 14%.

Broj stanovnika u Srbiji 2025. godine (projekcija) u varijantisredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4),trenutne zamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

ve} sada doveden u pitawe. Prema niskoj varijanti, broj op-{tina, koje bi u proseku imale mawe od jedne prinove dnevno,za pola veka iznosio bi ~ak 140, dok bi vi{e od dvoje decednevno imale samo tri op{tine.

Kretawe vitalnih stopa (projekcija) u varijanti sredweg (1), visokog (2), niskog (3) i konstantnog fertiliteta (4), trenutnezamene (5), konstantnog mortaliteta (6) i bez migracija (7)

Dugotrajno nizak nivo plodnosti uticao je i na celokupanizgled starosne strukture, {to se najboqe vidi na tzv. staro-snim piramidama. Kako s vremenom sve malobrojnije grupero|enih dolaze na svet, piramida se su`ava od baze ka vrhu.Starije, populaciono ve}e grupe, ro|ene u vreme vi{ih nivoaplodnosti, pomeraju se ka vrhu, dok pod dejstvom smrtnosti la-gano ne prepuste mesto mla|im i populaciono mawim grupa-ma. Glavni ekonomsko-egzistencijalni teret podnosi starosnagrupa radno sposobnog stanovni{tva koja, {ire demografskiposmatrano, obuhvata populaciju u dobi od 15 do 64 godine.Stoga je me|usobni veli~inski odnos ovog segmenta stanovni-{tva sa grupom koja obuhvata najmla|u (ispod 15 godina sta-rosti) i najstariju populaciju (stariji od 65 godina) od veli-kog zna~aja za svako dru{tvo. U Srbiji danas ima ukupno 48stanovnika iz grupe najmla|ih i najstarijih, naspram 100 sta-novnika radnog kontingenta. Prema sredwoj varijanti optere-}ewe radne populacije pora{}e za dve decenije za 10%, a zapola veka za 20%.

Sa nivoom prose~ne starosti od 40,5 godina, stanovni-{tvo Srbije je danas me|u deset demografski najstarijih zema-qa sveta, na ~ijem je ~elu Japan, sa prose~nom staro{}u od42,9 godina. U zavisnosti od varijante projekcije, za dve dece-nije o~ekuje se porast prose~ne starosti za tri do ~etiri godi-ne, koji bi za pola veka bio anuliran ostvarewem pretpostav-ki visoke varijante projekcije. Me|utim, ne do|e li do oporav-ka nivoa plodnosti, ve} do wegovog pada na dana{wi nivo ze-maqa isto~ne i centralne Evrope, {to je verovatnije, prose~-na starost stanovni{tva na{e zemqe mogla bi da bude ~ak 13godina vi{a nego danas.

40 1. april 2006.

D E M O G R A F S K A S L I K A

rasta. Isprednas bi bile sa-mo tri dr`ave:Ukrajina, Gruzi-ja i Bugarska.

Udeo naj-mla|e populaci-je (dece do petgodina) u ukup-nom stanovni-{tvu Srbije, da-nas je skoro na

nivou proseka za Evropu i izno-si 5%. U narednih pola veka,prema sredwoj i visokoj vari-janti projekcije, taj procenat nebi opao, ve} bi se ne{to i po-pravio. Ali prema niskoj vari-janti pao bi na nepuna tri pro-centa, a prema konstantnoj na

4%, {to je u okvirima predvi|e-nih vrednosti za ve}inu evropskihzemaqa. Takvi rezultati su o~eki-vani s obzirom na sli~nost puta-wa fertiliteta prema polaznim

pretpostavkama.U Srbiji na 100 radno sposobnih

stanovnika dolazi 48 onih koji seubrajaju u grupu najmla|ih i najsta-rijih (mla|i od 15 godina i stariji

od 65), {to je na nivou evropskogproseka. Za 50 godina ovaj

broj }e porasti na nivo od69 do 73 stanovnika vanradnog kontingenta, na-spram 100 u radno sposob-

nim godinama. Me|utim, tajporast }e ipak biti mawi od

porasta u ve}ini evropskih dr`a-va, posebno onih u zapadnoj i cen-tralnoj Evropi, koje i sada imajuznatan udeo starih. Razlog tome jei ne{to du`i o~ekivani `ivotni

vek u ovim zemqama u odnosu na na-{u, {to }e doprineti da za glavninu

ekonomskog optere}ewa radnog kontingenta buduodgovorni stariji stanovnici, a ne mla|i kao {to je to da-

nas slu~aj u ve}ini zemaqa, posebno u mawe razvijenim regio-nima planete.

Po{to je Evropa demografski najstariji kontinent, u pro-seku stariji od ostatka sveta za 10 godina, ne ~udi da i Srbijakao wen deo prati glavne demografske trendove Starog konti-nenta. Ipak, za pola veka, stanovni{tvo Srbije ne bi trebaloda bude u samom vrhu najstarijih kao danas.

Na kraju, ilustracije radi, kada bi se aktuelni trend re-produktivnog pona{awa stanovni{tva Srbije odr`ao konstant-nim tokom 21. veka, smawewe ukupne populacije za 100 godinaiznosilo bi 55% u odnosu na dana{wu veli~inu.

Autor je istra`iva~-saradnik u Institutu dru{tvenih nauka

U zakqu~ku razmatrawa re-zultata sredworo~nih projek-cija stanovni{tva Srbije unarednih pedeset go-dina dovoqno jeprokomentari-sati kretawestope rasta ili,{to je primereni-je u ovom slu~aju,stope pada ukupnogbroja stanovnika.Samo bi se prema vi-sokoj, odnosno vari-janti trenutne “za-mene generacija”({to zna~i poste-penim porastom ni-voa plodnosti na nivone{to vi{i od neop-hodnog za “zamenu ge-neracija” ili hipote-ti~ki wegovim trenut-nim postizawem i kon-stantno{}u tokom celogperioda) daqi pad ovestope, za tri decenijemogao zaustaviti. Odr-`avawem tako dostignutognivoa plodnosti do krajaprojekcionog perioda,dakle, do 2050. godine,negativna vrednost sto-pe rasta stanovni{tva Sr-bije mogla bi se ~ak i smawi-ti u odnosu na dana{wi nivo od- 0,38% godi{we. U suprotnom, odr-`avawe dana{we vrednosti nivoaplodnosti ili weno smawewe prema ni-skoj varijanti doveli bi do porasta ne-gativne stope rasta stanovni{tva na~ak -1,26%, odnosno -1,72% godi{we.Prema sredwoj (najverovatnijoj) varijan-ti projekcije, negativna stopa rasta sta-novni{tva Srbije, odnosno stopa wegovogpada, dostigla bi 2050. godine vrednost od 0,93%.

SRBIJA ZA POLA VEKAEvropa trenutno stagnira u pogledu porasta

broja stanovnika, pa }e, s obzirom na dosada{wi razvoj svojepopulacije i op{te pretpostavke o budu}em kretawu komponen-ti demografskog razvoja, dana{wi broj stanovnika najverovat-nije biti i wen istorijski maksimum.

U ovakvim evropskim okvirima Srbija spada u, za sada,mawu grupu zemaqa koje su se ve} suo~ile sa padom ukupnogbroja stanovnika. Ve}e iznose stope pada ukupne populacijeod na{e zemqe danas ima deset evropskih zemaqa, uglavnomlociranih na istoku kontinenta. U te zemqe spadaju i na{i su-sedi Bugarska i Rumunija. Me|utim, ve} nakon pola veka Srbi-ja bi bila u vrhu evropske liste zemaqa sa negativnom stopom

Demografska starost Srbije po op{tinama prema popisu 2002.

41

Nastavqena je i te`wa premje{tawa stanovni{tva iz sje-vernog u ju`ni primorski region, tako da svaka op{tina na pri-morju ima pozitivan migracioni saldo. Pozitivan migracionisaldo imaju i op{tine Podgorica, gdje `ivi 29% stanovni{tvaCrne Gore, i Danilovgrad, a neznatan pozitivan saldo ima iop{tina Plav. Posqedica svih tih kretawa jeste pra`wewe sje-vera Crne Gore, regiona sa 11 op{tina, koje obuhvataju 53%teritorije Republike.

Prema sociolo{ko-medicinskim i demografskim pokaza-teqima mo`e se re}i da je u Crnoj Gori po~eo proces starewastanovni{tva. Popis iz 2003. godine pokazao je da je starosnagranica u porastu i da iznosi 35,90 godina – kod mu{karaca34,8, a kod `ena 37,00 godina. Prosje~na starost u gradskimnaseqima je 35 godina, a u ostalim 37,3 godine.

Broj `ivoro|enih u periodu od pola vijeka u Crnoj Gori(od 1953. do 2003) smawio se za 66,33%, tj. sa 13.880 na 8.345`ivoro|ene djece. Izra`eno stopom opadawa, na 1.000 sta-novnika sa 32,9 na 13,5 promila, {to je 2,44 puta mawe u 2003.godini nego 1953. godine.

Stopa smrtnosti u Crnoj Gori bila je najmawa 1971. godi-ne – 6,1%, dok je 1953. godine bila 11,3%, a u 2003. godini9,2%, {to zna~i da je iz niskog mortaliteta stopa pre{la u sto-pu sredweg mortaliteta.

Zanimqivo je ista}i da broj sklopqenih brakova u CrnojGori biqe`i te`wu pada, dok broj razvedenih brakova u istomperiodu pokazuje te`wu porasta.

Slobodan VU^INI]

S R B I J E I C R N E G O R E

C R N A G O R A

SVE PRAZNIJA NASEQAPrema podacima izpopisa stanovni{tva2003. godine u poloviniod ukupno 1.256 naseqau Crnoj Gori `ivi od 10do 100 stanovnika.Nastavqena jemigracija iz sela u gradi sa sjevernog u ju`niprimorski region.

Imaju}i u vidu da je period izme|u dva popisa stanovni{tva uCrnoj Gori (1991. i 2003) bio vrlo turbulentan zbog doga-|aja i procesa koji su tada bili u jeku, rezultati popisa iz2003. ozbiqno upozoravaju. Naime, iz wih se o~itava na-stavak pove}awa ukupnog broja stanovni{tva u Crnoj Gori,

ali uz usporavaju}i rast, sa sve mawim brojem naseqa u kojima jezabiqe`en porast stanovni{tva. Nastavqena je dugoro~na te`waopadawa prirodnog prira{taja i opadawa broja `ivoro|enih, uzistovremeno pove}awe mortaliteta. Kao posqedica takvih kreta-wa biqe`i se opadawe vitalnog indeksa sa 2,842 u 1980. na1,458 u 2003. godini ({to je 1,95 puta mawe), u ve}ini op{tina.

Od ukupno 1.256 naseqa, praznih je bilo 28, ili 2,23%, do10 stanovnika nastawivalo je 100 naseqa, ili 7,96%, 175 na-seqa imalo je 10 do 30 stanovnika, ili 13,93%, sa 30 do 50 sta-novnika evidentirana su 123 naseqa, ili 9,79%, dok je od 50 do100 stanovnika `ivjelo u 234 naseqa, ili 18,63%.

Nastavqaju se migracija stanovni{tva iz ruralnih u ur-bana naseqa i naseqa na ni`oj nadmorskoj visini, te pove}a-we broja praznih naseqa. Izmijewena je struktura naseqa. Savi{e od 100 stanovnika bilo je 596 naseqa, ili 47,45% odukupnog broja naseqa.

Istovremeno, u ve}ini op{tinskih gradskih centara porastaoje broj stanovnika: Andrijevica (15%), Bar (27%), Budva (51,5%),Danilovgrad (16,1%), @abqak (5%), Kola{in (19,8%), Nik{i}(4,9%), Plu`ine (2,8%), Pqevqa (6,8%), Podgorica (17,5%), Ro`aje(3,8%), Tivat (16,2%), Ulciw (8,3%) i Herceg Novi (13,1%). Ostaliop{tinski gradski centri: Berane, Bijelo Poqe, Kotor, Mojkovac,Plav, Cetiwe i [avnik biqe`e pad broja stanovnika.

42 1. april 2006.

D E M O G R A F S K A S L I K A

ΠKo su qudi koji danas realno uti~u na to koliko }e nasu budu}nosti biti?РTo su zasigurno politi~ari. Uzalud su svi pojedina~ni na-

pori da se pro{iri i odr`i porodica, ako su op{ta kretawa udru{tvu nepovoqna. Jesewin je u jednoj pesmi rekao “I napo-sletku, vlast je vlast, a mi smo samo stoka jedna”. Narod se jo{uvek ne pita, ne pitaju se ni nau~nici, nego samo politi~ki lide-ri. Problem je {to svima wima nedostaje dimenzija budu}nosti,bave se iskqu~ivo pro{lo{}u i sada{wo{}u. Ne vide da }eSrbi u Srbiji ve} za 25 godina biti nacionalna mawina, a za50 godina postoja}e samo enklave srpskog stanovni{tva, kaodanas na Kosovu. Kada u ovoj zemqi Srbi postanu mawina, ondaprestaju i razlozi da se ona naziva Srbija.

ΠNije li ta tvrdwa ipak preterana?РVerujte da sam jo{ pre 30 godina upozoravao na poli-

ti~ku budu}nost Kosova s obzirom na nepovoqna demografskakretawa. Beograd kao budu}a prestonica Albanije nije samofantazma, pa pre sto godina niko ovde ne bi poverovao da }e uPri{tini danas zasedati albanski parlament ja~i od onog uTirani.

Œ[ta biste poru~ili aktuelnim narodnim prvacima?– Domanovi}ev vo|a kao da je dobio stotine replika. Ni-

ko od wih nema viziju o budu}nosti, ve} se samo interesuju za

Dok je 20. vek bio vek socijalnih i seksualnihrevolucija, zaevropske narode 21. vek mora da budevek biolo{kerevolucije. Nu`ni su izradapotpuno novogpronatalitetskogsistema brige oobnovi stanovni{tvai uvo|ewe vanrednogstawa upopulacionojpolitici.

PROFESOR DR MARKO MLADENOVI], PREDSEDNIK UDRU@EWA“OPSTANAK” ZA BORBU PROTIV BELE KUGE

HAZARSKISINDROMP

rema relevantnim istori~arima, Srbi su nekada nasta-wivali prostor od polovine dana{we Slovenije do Solu-na. Prema [afariku, od tada{wih oko pet i po miliona,bilo je 1,6 miliona Srba katoli~ke vere i 600.000 mu-slimana. Dok su mnoge svetske sile, poput Austrougarske ireligijskog centra u Vatikanu, radile na unija}ewu i kato-

li~ewu, pravoslavna crkva je tako|e identifikacijom vere inacije doprinela rasrbqivawu Srba druge vere. Drugim naro-dima u svetu religija i posle stogodi{wih ratova, kakav se, naprimer, vodio u Nema~koj, nije bila prepreka za nacionalnoujediwewe – ka`e na{ sagovornik prof. dr Marko Mladenovi}.

ΠProfesore, kao ~ovek koji poseduje veliko iskustvo upra}ewu i razumevawu demografskih pojava, kako bisteocenili dana{wa demografska kretawa i populacionu po-litiku u Srbiji?

– Ja sam to u jednoj od svojih kwiga slikovito opisao kaoNojevu barku. Srbija je sli~na la|i probu{enoj na stotinu me-sta. Ceo narod se trudi da zakrpi poneku rupu, ali la|a ipaktone. Pitawe je da li }emo uspeti da se spasemo i iza|emo nadrugu obalu. Veliko je pitawe i da li je krpqewe rupa dovoqnoili je potrebno ne{to drugo. Ja dajem niz konkretnih predlogakako da trajno popravimo brod. Na`alost, pri tom nailazimna neslagawe mnogih. Na no` me do~ekao ve}i deo medija.

43

kratkoro~ne i ~esto sitnosopstveni~ke ciqeve. Kad ve} ne videunapred, predla`em im da pogledaju ko ih sledi. Vide}e da izawih stoje starci sa {takama, bolesni i ludaci, a omladine sko-ro da nema.

ΠKako nam se to dogodilo? РPostoje antropolo{ko-etnolo{ki, sociolo{ki i isto-

rijski razlozi. Prvi treba da nam ka`u koje su odrednice Sr-ba u istoriji. Najuo~qivije obele`je tog naroda jeste mitolo-gija koja lako prerasta u mitomaniju. Bajke o Sorabima, pra-narodu starijem od egipatskih piramida koji }e nad`iveti svedruge narode, nisu ni{ta drugo do vra}awe izmi{qenoj pro-{losti da se ne bi gledalo u neizvesnu budu}nost. Drugo bitnoobele`je jeste kontinuirani genocid nad Srbima tokom isto-rije. Ovim prostorima prolaze sve transverzale – i crvene,i `ute, i zelene, pa i krsta{i, i svi redom. Na takvom raskr-{}u ni neki organizovaniji narod ne bi izbegao znatna stra-dawa.

Tre}e obele`je je autogenocid. Pritisnut te{kim uslovi-ma opstanka, nesposoban da na~ini pravi istorijski izbor, umnogo navrata srpski narod je sam sebi radio o glavi. To sevidi u deobama, seobama, bratoubila~kim ratovima, upadawuu sukobe koji nadilaze stvarne narodne mo}i. Tako je s vreme-nom kod Srba stvoren pogubni “hazarski sindrom”. Oni kao danesvesno ho}e da nestanu.

Œ[ta se takvom narodu na demografskom planu desilo uposledwih nekoliko vekova?– Srba i Rumuna, na primer, po~etkom 18. veka bilo je

isto. Danas Rumuna ima 25 miliona, a Srba desetak, od togasamo {est u otaxbini. Srbi su bili narod matica, od koje sunastali mnogi dana{wi balkanski narodi. U wihovom slu~ajupotvrdila se teorija iz kwige Sigmunda Frojda “Totemi i ta-bui”. Do`iveli su, naime, sudbinu oca kog su sinovi ubili dabi do{li na wegovo mesto.

S R B I J E I C R N E G O R E

EKSPERT ZA PORODI^NO PRAVOPredsednik Udru`ewa ”Opstanak“ za borbu protiv bele

kuge profesor dr Marko Mladenovi} ro|en je 1928. godine uJagodini. Pravni fakultet u Beogradu zavr{io je za samo dvegodine, a posle diplomirawa dobio je postavqewe u Sreskomsudu u Jagodini, gde je ubrzo potom bio izabran za predsedni-ka tog suda. Posle povratka u Beograd, gde je na Pravnom fa-kultetu predavao porodi~no pravo. Doktor pravnih nauka po-stao je 1962. godine, nakon {to je odbranio tezu ”Razvod bra-ka“. Pro{av{i sva zvawa, za redovnog profesora porodi~-nog prava izabran je 1974. godine. Predavao je i sociologijuporodice i dru{tvenu za{titu porodice. U~estvovao je u pi-sawu Zakona o porodici i porodi~nim odnosima. Poredogromnog broja nau~nih publikacija, objavio je kapitalno de-lo “Porodi~no pravo” u dva toma. Najva`niji wegov doprinosizu~avawu braka kao fenomena dao je kao zastupnik teorije o“braku kao ugovoru”, prema kojoj brak sve vi{e prerasta za-konske regulative, pretvaraju}i se u slobodni ugovorni od-nos. Profesor Mladenovi} bavi se i kwi`evno{}u. Do sadaje objavio {est romana i osam sonetnih venaca. U 2002. godi-ni dobio je zlatnu ameri~ku medaqu ~asti za doprinos svet-skoj nauci, a dobitnik je i gotovo svih doma}ih nagrada za na-u~no delo. Danas je jedan od najaktivnijih boraca za zausta-vqawe demografskog opadawa stanovni{tva Srbije.

ΠKakva se demografska kretawa upravo doga|aju predna{im o~ima?РSistematski su`eni na prostor Srbije bez Kosova, Sr-

bi se suo~avaju sa depopulacijom. U 131 op{tini stanovni-{tvo se nalazi u stawu duboke i najdubqe demografske staro-sti – prose~na starost je 41 i 51 godinu. Seosko stanovni{tvoima prosek od 55 godina. Mnoga sela su potpuno ispra`wena.Prema tome, ova zemqa je ve} danas upola o~i{}ena od naro-da. Ostali su samo gradovi kao oaze u pustiwi. S druge stra-ne, Albanci su osvojili Kosovo, na kom 1700. nije bilo gotovonijednog stalno nastawenog Albanca.

ΠKoji doga|aji su bili najpogubniji po demografsko odr-`awe naroda u Srbiji?РDemografski pad naro~ito je izra`en u 20. veku. Princi-

pov metak bio je pucawe u Srbiju, kako je rekao Pa{i}. Vi{e odjedne tre}ine ukupnog i 58 posto izgubqenog mu{kog stanovni-{tva tada{we Kraqevine Srbije bio je bilans Prvog svetskograta. Od toga se nikad nismo oporavili. Drugi svetski rat od-

44 1. april 2006.

D E M O G R A F S K A S L I K A

neo je jo{ dva miliona qudi. Po{to smo u 20. veku proma{ilisve kapije, stigli smo na stranputice. Dogodio nam se i bratou-bila~ki rat. Gradovi Srbije su oktobra 1944. godine do`ivelipogrom gigantskih razmera. Sa 16 godina i sam sam bio tu~en uzatvoru. Moj otac, sekretar Moravske banovine, diplomiranipravnik, koji je ogluveo kao heroj Prvog svetskog rata, tako|e jemu~en. U Srbiji nas tada nisu ubijali Hrvati. Mene je tukao VojaGra~anin, invalid, prvoborac i na~elnik Ozne, za kog sam ~uoda se kasnije razo~arao i po~inio samoubistvo.

Œ Da se, ipak, kao {to pozivate, okrenemo budu}nosti.[ta predla`ete da preduzmemo radi pokretawa obnavqa-wa stanovni{tva?– Na skup{tini Udru`ewa “Opstanak”, odr`anoj 14. fe-

bruara 2006, doneti su zakqu~ci koji govore da se ni{ta u po-pulacionoj politici ne sme raditi polovi~no, jer bi to bilosamo uzaludno sipawe vode u pesak. Srpski narod ubrzano ne-staje. O tome govore demografski podaci. Ovo je posledwa ge-neracija koja mo`e da ga spase od propasti. Profesor MilanVojnovi} je izra~unao da bi nas danas bilo 27 miliona pod bo-qim uslovima. Vreme je, dakle, za akciju.

Srbija kao multietni~ka zajednica mora, naravno, da vo-di ra~una o tome da u woj ima nacionalnih mawina, koje su ta-ko|e pogo|ene depopulacijom. Dr`ava bi borbu za pove}awenataliteta zato vodila zakqu~no do tre}eg deteta. Posle tre-}eg deteta, SPC i humanitarne organizacije u matici i dija-spori bi iz svojih sredstava podsticale natalitet. Majke bi,na primer, od wih za ~etvrto dete dobile platu. Dr`ava s timne bi imala ni{ta. To je jedini na~in da se po{tuju ustav i jed-naka prava gra|ana, a da se, s druge strane, povede efikasnaborba za obnovu srpskog naroda.

Œ[ta je jo{ neophodno u~initi?– Nu`ni su izrada potpuno novog pronatalitetskog sistema

brige o obnovi stanovni{tva i uvo|ewe vanrednog stawa u popu-lacionoj politici. Dok je 20. vek bio vek socijalnih i seksualnihrevolucija, za evropske narode 21. vek mora da bude vek biolo-{ke revolucije. Mnogi razumni narodi polako napu{taju histe-riju seksualne revolucije, kao svojevremeno francuski, pod Mi-teranom, koji je kao program ustanovio ~etiri najva`nije dru-{tvene premise: omladina, porodica, solidarnost i ekonomija.

Predla`e se bitna promena sistema vrednosti. Moralnopro~i{}ewe od politi~kog primitivizma, egoizma, privilegijai nesloge, inata, korupcije i kriminala. Treba promeniti su-{tinski odnos prema deci i dete proglasiti vrhunskom vredno-{}u dru{tva, oglasiti ga za tzv. “Wegovo Veli~anstvo Dete”( uvrednosnom, ne u utilitarnom smislu).

ŒOvako i onako, `ena je u centru svake rasprave o nata-litetu. [ta ~eka `enu s obzirom na suprotstavqene zah-teve koje pred wu stavqa dru{tvo? – Ni{ta dobro. Radi emancipacije `ene Skup{tini se

ovih dana predla`e Zakon o ravnopravnosti polova, kojim sepropagira feministi~ka teza da `ene treba pola-pola da u~e-stvuju u svim dru{tvenim segmentima. Podsetio bih na ovom me-stu na nedoumicu koja postoji u nauci: da li je primarna biolo-{ka ili dru{tvena podela uloga izme|u mu{karaca i `ena. Upatrijarhalnim dru{tvima preovla|uje biolo{ka; tamo `enera|aju i staraju se o porodici i za to imaju dru{tveno vredno-vanu ulogu i ugled kao majke. Po drugoj tezi `ena treba da setakmi~i s mu{karcem i ona se poziva da u|e u to takmi~ewe.Bez obzira kakvu ina~e dru{tvenu vrednost ima primena ta-kvog shvatawa, kada je re~ o ra|awu wegova primena dovodi do

krize materinstva. Tr~e}i za uspehom na svim mogu}im dru{tve-nim poqima `ene ostaju bez dece ili sa jednim detetom. Zatosada ima 400.000 zahteva za le~ewe steriliteta, jer te tzv.uspe{ne `ene posle postaju usamqene, ogor~ene i sterilne ile~e sterilitet u 45. godini, kad treba da idu u penziju.

Moj predlog je da se rehabilituje materinstvo, da `enado`ivi rehabilitaciju i da kao majka, sa ~etvoro, petoro deceu`iva sve po~asti. Da joj, recimo, predsednik dr`ave nakonsedmog deteta bude kum, posle devetog deteta da dobije odliko-vawe “Devet Jugovi}a”. @ena na taj na~in mo`e da do`ivi so-cijalnu promociju. Emancipacija `ene ne posti`e se samo time{to }e ona biti vrhunska intelektualka. Takvima svaka ~ast,one `ene koje su uspe{ne neka to i ostanu, ali za{to svoju fi-lozofiju da name}u svim `enama. Ne mogu svi imati ni tolikoambicije, ni sposobnosti. Ve}ina ̀ ena bi htela da rodi, a pre-ovladavaju}a profeministi~ka ideologija ih gura u borbu u ko-joj slu`e samo kao scenski rekviziti u komadu u kom glavnu ulo-gu igraju “uspe{nije” `ene, spremne da karijeri i dru{tvenojpromociji podrede porodicu, pa i samo materinstvo.

Œ Stawe materinstva je lo{e. Da li Udru`ewe “Opsta-nak” preduzima konkretne inicijative?– Imamo dva zajedni~ki projekta delovawa matice i dija-

spore. Jedan je “^etvrto dete ili de~ji dinar”, a drugi je “Srp-

45

ska porodica beli an|eo”, koji je osmislio demograf Slijep~e-vi}. Crkva i dijaspora bi preuzele brigu o ~etvrtom detetu, panadaqe. Treba ugraditi odredbu da dr`ava nov~anim i svimdrugim sredstvima podsti~e ra|awe dece. Predla`e se pokre-tawe rasprave u Skup{tini Srbije da bi se usvojio zakon oobnovi stanovni{tva.

Uvo|ewe “be}arskog poreza” zbog kog sam najvi{e napa-dan nije glavna mera, ali ima opravdawa. Oni koji nemaju deceili nisu u braku treba da plate ako su imu}ni radi dru{tvenesolidarnosti. U Kanadi moraju da plate do 50 posto dohotka, usvim evropskim zemqama na tom porezu, izme|u ostalog, po~ivatzv. socijalna demokratija. Ako si bogat daj, u tome je su{tina.Antinatalitetsku politiku u svim segmentima treba zamenitipronatalitetskom politikom. Imam 10–12 predloga, kao {tosu ukidawe poreza na de~je artikle, bitno suzbijawe legalnihabortusa, le~ewe steriliteta, pove}awe porodiqskih i de~jihdodataka i drugih davawa i produ`ewe porodiqskog odsustva.Vaqalo bi omogu}iti da majka posle tre}eg deteta dobije platukao da je u radnom odnosu.

ΠOdakle novac za to?РOd svakog pravnog posla jedan mali procenat bi se odvo-

jio kao de~ji dinar, a u dijaspori po hramovima, konzulatima iinstitucijama bile bi postavqene kase. Svaki Srbin imao bi

moralnu obavezu da godi{we ubaci sto dolara ili evra, to suve} ogromna sredstva. Odr`avali bi se majski sabori dijaspo-re, tada bi se otvarale te kase, potom bi se iza{lo na velikuskup{tinu ili svesrpski sabor u Sremskim Karlovcima ilihramu Svetog Save, gde bi se prikupqena sredstva sabrala. Pomom prora~unu to mogu biti najmawe tri-~etiri milijarde do-lara. Za deset godina mi bismo tako mogli da do`ivimo pravipreporod, natalitetsku revoluciju. Treba qudima dati pare,jer kao {to je Marks govorio o fenomenu proizvodwe, postojedve vrste proizvodwe – materijalnih dobara i ~oveka. Kapitalje pokreta~ za obe.

ΠIma li dr`ava organe koji to mogu da osmisle?РDr`ava bi morala da stvori neke nove organe, mini-

starstvo za porodicu, savet za obnavqawe stanovni{tva na~ijem ~elu bi bio predsednik Srbije, a ~lanovi najugledniji inajumniji gra|ani. Doprineli bi sa svoje strane i pomenuta ve-lika skup{tina ili svesrpski sabor matice i dijaspore. Pred-la`emo da Udru`ewe “Opstanak” preraste u tre}i pokret, sve-narodni, nestrana~ki i nevladin pokret koji bi bio pravi “Tre-}i srpski ustanak za opstanak”. Dobro bi bilo, tako|e, osno-vati i fakultet za demografiju i populacionu politiku. Miimamo vrlo stru~ne demografe na matemati~kom i drugim fa-kultetima. Me|utim, ograni~eni su na slikawe stawa i prezen-taciju tih podataka politi~arima i javnom mwewu. Oni bi mo-rali da budu operativci pri op{tinama, koji bi boqe sagleda-li situaciju na terenu i predlagali mere.

ΠNa ~emu zasnivate svoje poglede na demografsku budu}-nost Srbije?РPo mom mi{qewu, postoje ~etiri ve~ne institucije: Bog,

porodica, nacija i svojina. Boq{evizam je hteo sve to da uni-{ti, neki drugi pokreti ho}e bar dve do tri od tih stvari dauni{te. Danas se neki zala`u da cela planeta kao veliko glo-balno selo izbri{e nacionalne razlike. Ja, me|utim, mislimda se ne mo`e izbrisati ono {to je u ~oveku primarno. Nacio-nalni identitet se javqa i u najhomogenijim zemqama, kakve suSAD ili Indija. Demokrata sam i patriota po ube|ewu, dedasedmoro unu~i}a. Englezi su branili svoj nacionalni dignitetna Foklandskim ostrvima i {irom sveta. Amerikanci u Iraku.Srbi bi morali da se izbore za pravo da brane svoj biolo{kiopstanak u zemqi koja se jo{ uvek zove Srbija. Smatram da po-stoje fundamentalna prava jedne etni~ke grupe koja je ve}inana odre|enom prostoru.

ΠDa li je stawe morala srpske nacije prvi ili posledwiuzrok wenog nestajawa?РVi znate da je Cviji} rekao da smo lo{ narod, Jovan Ra-

{kovi} je rekao da smo lud narod. Ja ne tvrdim ni{ta od toga,pa ni da je me|u Srbima toliko izra`en problem morala. Mi-slim da mi u na{im genima nosimo taj “hazarski sindrom”, takoda na{e nestajawe nema direktne uzro~ne veze s na{im mora-lom, ve} sa predodre|eno{}u zbog koje ne umemo da se izbori-mo sa istorijskim nasle|em koje je u nama kodifikovano. Mo-ral, naravno, mo`e da uti~e na mnogo {ta. Kod nas je svakakopopustio ose}aj odgovornosti u celini, pa i ose}aj moralneodgovornosti prema potomstvu, bra~nom drugu. To su sve simp-tomi op{te krize, i mi se nalazimo u stadijumu dosta ozbiqnekrize ne samo nataliteta ve} i moralno i psihi~ki. Srbi supre`iveli stawe gore od {oka, stawe koje trajno optere}uje,koje ne prestaje ceo 20. vek i zbog toga su paralisani. Kada bise okrenuli budu}nosti, to bi sve promenilo...

Aleksandar ANTI]

S R B I J E I C R N E G O R E

rast. Za tih dvadeset godina broj abortusa pove}ao se zaoko 30 odsto. Sumwa u pouzdanost podataka o broju na-mernih prekida trudno}e u Srbiji pojavila se po~etkomdevete decenije 20. veka, kada je u tom delu Jugoslavijezabele`en blagi pad, a u Vojvodini visok porast abortu-sa, iako su to podru~ja sa istim reproduktivnim mode-lom. Po svemu sude}i, u godinama koje su usledile nakontog perioda, problem abortusa u Srbiji je potcewen. Be-le`i se opadawe broja namernih prekida trudno}e, iakotakva tendencija, ne samo zbog tada{we ekonomske i psi-holo{ke egzistencijalne nesigurnosti, ve} i zbog pove-}anog broja ilegalnih ginekolo{kih ambulanti, nije re-alna.

Posmatran izme|u dve navedene vremenske ta~ke,1969. i 1989. godine, broj prekida trudno}e u Srbiji ra-ste i u apsolutnom i u relativnom smislu. Intenzitet ra-sta bio je, me|utim, razli~it. Rast broja abortusa bio jenajve}i na Kosovu i Metohiji, a najmawi u Vojvodini. U od-nosu na 100 `ivoro|ene dece 1989. godine, abortus jenajrasprostraweniji u sredi{woj Srbiji (198,1) i Vojvo-dini (158,9). Starosna struktura ̀ ena koje su u tom perio-du prekidale trudno}u otkriva da je oko 90 odsto u dobu od

20 do 39. godina, u ogrom-nom broju (vi{e od 90 odsto)udatih.

Osnovni uzroci velikerasprostrawenosti namer-nog prekida trudno}e u na{ojsredini jesu nedovoqno zna-we o fiziologiji prokreaci-je, rizicima namernog preki-da trudno}e i osobinama mo-derne kontracepcije, psiho-lo{ke barijere za upotrebukontraceptivne pilule i in-trauterinog ulo{ka, nedovo-qan kulturni nivo stanovni-{tva (op{ti, zdravstveni,seksolo{ki) i nedostatak si-stematskog i organizovanogdru{tvenog uticaja u toj sfe-ri. Otuda su najva`nija re-{ewa za ubla`avawe ende-mije abortusa – {irewe re-levantnih znawa, razvijawemre`e savetovali{ta zaplanirawe porodice, punadostupnost efikasne kontra-cepcije, te izvla~ewe mu{ka-raca iz defanzive i ja~awewihove odgovornosti.

Imaju}i u vidu da suspontane promene spore, o~e-kuje se da }e taj problem bitiizra`en i u godinama koje do-laze. Me|utim, wegovo traja-we }e umnogome zavisiti odmogu}nosti i spremnosti dase sa wim suo~imo.

Autor je direktor Instituta dru{tvenih nauka

46 1. april 2006.

Reproduktivno zdravqestanovni{tva Srbijeoptere}eno je brojnimproblemima, a glavni jerasprostrawenost kon-

zervativne kontrole ra|a-wa, u kojoj preovladavaoslawawe na prekid sno{a-ja i, posledi~no, u slu~ajukada se trudno}a ne `eliili ne mo`e prihvatiti,pribegavawe namernom pre-kidu trudno}e. Tradicional-na kontraceptivna sredstvai metodi, uveliko gra|eni usistem vrednosti, postalasu prirodni deo seksualnihodnosa u na{oj sredini ipredstavqaju, sa individu-alnog stanovi{ta, raciona-lan preventivni izbor. Otu-da duga istorija problemaabortusa u Srbiji.

Procewuje se da se da-nas u Srbiji samo tokom jed-ne kalendarske godine na-merno prekine oko 200.000trudno}a. Ili, relativnoposmatrano, godi{we svakadeseta ̀ ena u plodnom peri-odu u centralnoj Srbiji, od-nosno svaka trinaesta u Voj-vodini, pribegava abortusu.

Podaci o prekidimatrudno}e od 1969. godine,odnosno od pune liberali-zacije abortusa, do 1989.godine, pokazuju stalni po-

D E M O G R A F S K A S L I K A

ENDEMIJA ABORTUSA U SRBIJI

Uprkos opasnostima koje nosi nasilni prekidtrudno}e, godi{we se vi{e od 200.000 `enaodlu~i na taj najkonzervativniji i najrizi~nijina~in planirawa porodice

SVESNOODABRAN RIZIK

SRBIJA PREDWA^IUzimaju}i u obzir stopu legalnih abortusa na 1.000

`ena starih od 15 do 44 godine kao merilo, ispred Srbije(93,0 u 1989. godini) su samo Ruska Federacija i Rumunija,dok su u drugim zemqama zabele`ene ni`e stope. Krajemosamdesetih i po~etkom devedesetih godina stopa legalnihabortusa u Bugarskoj iznosi 65,2, u Bosni i Hercegovini64,5, u Litvi 59,1, u Gruziji 57,2, u Makedoniji 56,6, u Esto-niji 55,9, u Hrvatskoj 51,6, u Sloveniji 48,0, u Ma|arskoj38,2, u SAD 28,0, u Francuskoj 13,3, u Nema~koj 6,7…

Pi{eDr Mirjana RA[EVI]

47

D

S R B I J E I C R N E G O R E

STERILITET OGRANI^AVA NATALITETVi{e od sto hiqada bra~nih parova u Srbiji le~i se

od steriliteta. Mnogi od wih najve}u nadu da, ipak, dobijupotomstvo vide u vantelesnoj oplodwi, koja u privatnim kli-nikama ko{ta izme|u tri i pet hiqada evra. Pri tome, isti-~u, naj~e{}e je potrebno nekoliko puta ponoviti postupak,jer se retko de{ava da “od prve” uspe. U dr`avnim medicin-skim ustanovama vantelesna oplodwa ko{ta oko sto hiqadadinara, ali je uspe{nost jo{ mawa nego u privatnim.

Odluka Vlade Srbije da omogu}i besplatnu vantelesnuoplodwu za hiqadu pacijentkiwa svakako je obradovala mno-ge bra~ne parove koji zbog zdravstvenih razloga decu ne mo-gu da dobiju prirodnim putem. To je tek jedan od koraka kojimSrbija poku{ava da zapo~ne ofanzivu protiv niskog nata-liteta. Koliko }e on biti i uspe{an, ostaje da se vidi.

oskoro neprekidni rast stanovni{tva na na{oj, koliko sedo sada zna, jedinoj naseqenoj planeti u univerzumu, do-veo je i do nastojawa da se ograni~i pove}awe populacije.Na to su ~oveka naveli razli~iti dru{tveni, religiozni,eti~ki i drugi razlozi, ali je najva`niji me|u wima svaka-

ko bio strah od prenaseqenosti Zemqe. Planirawe porodicenastalo je, tako, kao izraz potrebe za humanim re{ewem nago-milanih, sve raznovrsnijih i slo`enijih, populacionih proble-ma. Ono danas predstavqa jedno od osnovnih qudskih prava,definisanih brojnim me|unarodnim dokumentima i rezolucija-ma Ujediwenih nacija.

Okolnosti su se u me|uvremenu promenile, bar kad je re~o najrazvijenijim zemqama, u kojima se, od sredine pro{log ve-ka, opa`a ubrzani pad broja stanovnika. Tome je, svakako, do-prinelo i {iroko prihva}eno intenzivno planirawe porodi-ce, uslovqeno biolo{kim, zdravstvenim, sociolo{kim, eko-nomski, psiholo{kim, politi~kim… razlozima. Posledice nademografsku sliku sveta, a posebno Evrope, nisu se mogle iz-be}i, pa danas mnoge najrazvijenije zemqe, zbog pada natalite-ta, ose}aju veoma opasne turbulencije. Kako je osnovni ciqplanirawa porodice o~uvawe i unapre|ewe reproduktivnogzdravqa, kao celokupnog fizi~kog, mentalnog i socijalnog bla-gostawa (definicija Svetske zdravstvene organizacije) te{koje o~ekivati da se u na{em veku modernizacije i hedonizma, sa-vremena i emancipovana `ena “optereti” s vi{e dece. Kvalitetni model reproduktivnog pona{awa danas podra-

zumeva da `ene ra|aju uglavnom izme|u 18. i 35. godine `ivo-ta, da se ra|aju `eqena deca, da ih bude najvi{e ~etvoro i darazmak izme|u trudno}a ne bude mawi od dve godine. U Srbiji,majke prvo dete ra|aju naj~e{}e sa 24 godine, drugo sa 26,7,tre}e sa 29,2… Na`alost, ovo ne zna~i da su porodice s vi{edece u centralnoj Srbiji i Vojvodini ~este i brojne. Naprotiv,iz godine u godinu ra|a se sve mawe i mawe dece.

Uzimaju}i u obzir zna~aj koji planirawe porodice ima nademografsku sliku dr`ave i nacije, Vlada Srbije je jo{ 1998. go-dine usvojila Informaciju o planirawu porodice, u kojoj su jasnoizra`ena o~ekivawa uravnote`enog rasta populacije u Srbiji.Preduslovi za to su smawewe stope abortusa, intenzivnije re{a-vawe sve izra`enijeg problema steriliteta i unapre|ivawe sek-sualnog i reproduktivnog zdravqa mladih qudi. Kako to obi~nobiva, normativna re{ewa i `eqe su jedno, a stvarni napori dr-`ave da se stvari pokrenu s mrtve ta~ke, ne{to sasvim drugo, ta-ko da se negativne demografske tendencije nastavqaju.

D. G.

BUDNO OKO LEKARSKOSistematsko pra}ewe i kontrola zdravstvenog stawa

`ene u blagoslovenom stawu obuhvataju prvi lekarski pre-gled trudnice u prva tri meseca, kontrolne lekarske pregle-de ~etiri puta u toku trudno}e (kod visokorizi~nih trudno}apo potrebi), ultrazvu~ne preglede tri puta u toku trudno}e istru~nu pomo} pri poro|aju u zdravstvenoj ustanovi.

Time se briga za mladu majku i dete ne zavr{ava. Lekar-ski pregledi obavqaju se najpre {est nedeqa posle poro|aja,a zatim i {est meseci nakon poro|aja. Patrona`ne posetetrudnoj ̀ eni jednom u toku trudno}e, odnosno posle prve pose-te ginekologu i ustanovqavawa trudno}e, te posete porodiqii novoro|en~etu prvih pet dana posle izlaska iz bolnice,predstavqaju nastavak medicinske nege trudnica i majki.

PLANIRAWE PORODICE

DVOSEKLIMA^ Iako planirawe porodice predstavqanesumwivo civilizacijsko dostignu}e ijedno od osnovnih qudskih prava, wegovnegativni uticaj na demografiju ne sme sezanemarivati

48 1. april 2006.

D E M O G R A F S K A S L I K A

rata. Mnogi nau~nici, me|u wima bih pomenula Dragi{u Vasi-}a i Vojina Mitrovi}a, sla`u se da taj gubitak nikada nije na-dokna|en.

A kako se sve to nastavilo?

– Degenerativni procesi u krilu srpskog naroda postojalisu i u 19. veku, ali sa sigurno{}u mo`emo da tvrdimo da se tekod 1945. godine degeneracija javqa na nivou dru{tva kao celi-ne, uz napomenu da je kasnije pre{la u jedno novo stawe – deka-denciju. Dekadencija nastaje kao logi~ka posledica negovawapoliti~kog gu{ewa srpskog nacionalnog bi}a i samosvesti. Ate-izam kao dru{tveno na~elo ustoli~io je `ivotni stil koji negu-je neodgovornost prema drugim qudima, {to je u krajwoj linijineodgovornost prema sebi. Ako smo tako kratko na ovom svetu,hajde da se “provedemo” – bilo je geslo ve}ine koja se oprede-lila da kao leptiri u`ivaju u letewu od cveta do cveta, mahomna tu| ra~un, dok je bilo i onih koji su poverovali u ideologijuo bratstvu i ravnopravnosti, rade}i kao mravi i prebacuju}inormu. I jedni i drugi su sebe kao qude figurativno sveli nastepen insekata. Danas omladina koju su vaspitavali takvi ro-diteqi i daqe neguje sli~an stil. Slede parolu “U se, na se ipoda se”, iako odavno na ovim prostorima nema materijalneosnove da se lagodno `ivi. U sukobu su izme|u svojih `eqa imogu}nosti.

U me|uvremenu, sve ~e{}e pribegavaju nekim drasti~nimpostupcima poput abortusa?

– Da, ono {to bi moralo da bude samo neprijatan izuze-tak, krajwa mera kojoj se pribegava u nu`di, ovde je pravilo.Na hiqadu `ena u fertilnom (plodnom) periodu u SCG se obavi32 abortusa, u Francuskoj 13, a u Belgiji i Irskoj samo 5. Go-di{we se, zvani~no, u registrovanim ordinacijama obavi oko150.000 poba~aja. Pravi broj je verovatno dvostruko ve}i, jerprivatne ordinacije nemaju obavezu registrovawa, a jo{ uvekse rade i potpuno “divqe” intervencije. S druge strane, rodise svega oko 80.000 beba godi{we, zna~i nekoliko puta mawenego {to je ubijeno dok je jo{ u utrobi.

Pisac ste vrlo ~itane kwige ”Za{to Srbi nestaju” i maj-ka dvoje dece. Veoma ste aktivni u obave{tavawu javnostio poraznom demografskom stawu kod Srba. Za{to ste seopredelili za tu misiju?– Ponajpre zbog jednostavne ~iwenice sa kojom sam se sve

jasnije suo~avala {to sam se du`e bavila demografskim pro-blemima – srpski narod je potpuno neobave{ten o stra{nojpretwi za wegov opstanak. Nera|awe preti da se izrodi uistinsku katastrofu koja bi taj narod dovela na rub nestanka.Ko }e, na primer, da brani taj narod od bilo koje opasnosti,kada se regrutni kontingent smawuje vrtoglavom brzinom. Otva-ra se mnogo pitawa.

Odr`ali ste mnogo tribina posve}enih toj temi. Kakvesu bile reakcije?– Susrela sam se sa razli~itim skupovima qudi u zemqi i

inostranstvu, bilo ih je od nekoliko do 6.000. I svuda sam na-i{la na istu tragi~nu sliku. U samoj publici bilo je toliko po-deqenosti da nikakav poziv na slogu i me|usobno razumevawenije mogao da pomogne. U svim mestima, a naro~ito u dijaspori,ustajali su “partizani” protiv “~etnika”, feministkiwe protivpatrijarhalaca, [umadinci protiv Bosanaca, i tako unedo-gled. Ne}ete verovati, u dijaspori je, na primer, aktuelna ~aki podela na stare i novodo{le doseqenike. Kada smo tako du-boko podeqeni, te{ko se mo`emo slo`iti i u najva`nijim pita-wima sopstvenog opstanka i izgraditi kolektivnu svest o naci-onalnom bi}u. Jednom re~ju, videla sam rasrbqen, razduho-vqen, razba{tiwen narod bez vizije o sutra{wici.

^udi li Vas sve to posle velikih istorijskih lomova kojeje na{ narod pretrpeo?– Nijedan narod na svetu nije skupqe platio svoje mesto

na planeti. U Cirihu sam saznala da [vajcarci nisu ratovalivi{e od 700 godina. Srbi su u~estvovali u osam ratova samo uposledwih stotinu godina. U demografskom pogledu, prema mi-{qewu ve}ine stru~waka, preloman disbalans nastao je kaoposledica tragi~nih razmera stradawa tokom Prvog svetskog

MR BIQANA SPASI], EKONOMISTA I DEMOGRAF

NAJLEP[E ZVAWE @ENEJE MAJKAZa po~etak, spre~imo one koji zloupotrebqavajunema{tinu primoravaju}i mlade `ene da prilikomzapo{qavawa potpi{u ugovor kojim se na najmawe dvegodine odri~u ra|awa. To je protivustavno, a svakodnevnose de{ava. Mogu}e je i pokrenuti paletu fiskalnih merakojima se poma`e materinstvo.

49

S R B I J E I C R N E G O R E

Da li re~ o neprosve}eno-sti tih `ena?– Samo delimi~no. Sve su one

pismene, ~esto i visokoobrazova-ne, ali se ipak tako pona{aju. Me-|utim, mnoge `ene nisu ni svesne{ta }e im iskustvo poba~aja done-ti. Kada sam nekima prikazalafilm o abortusu, bile su zgro`ene.Ka`u da nisu ni pretpostavqalekako je sve to u`asno i koliko jo{nero|eno dete pri tom pati. Misli-le su, vaqda, da je taj zahvat isto{to i va|ewe kvarnog zuba. O isku-stvima iz razgovora s tim `enamagovorim u mojoj novoj kwizi Sveti-we `ivota i ~edomorstvo – pitawai odgovori.

Kakva je situacija u svetu ka-da je re~ o depopulacionimprocesima?– Evropa je jedina koja se zai-

sta suo~ava sa tim problemom. Usvim ostalim delovima sveta popu-lacija raste, naravno, mnogo spo-rijim tempom nego nekada, a pred-wa~i Afrika. U islamskim zemqa-ma mo`e se govoriti i o izrazitompove}awu stanovni{tva.

Koje bi mere, po Va{em mi-{qewu, dr`ava trebalo dauvede radi prevazila`ewa te-{kog stawa nataliteta u Sr-biji?

– Za po~etak, neka spre~i onekoji zloupotrebqavaju nema{tinuprimoravaju}i mlade `ene da pri-likom zapo{qavawa potpi{u ugo-vor kojim se na najmawe dve godineodri~u ra|awa. To je protivustav-no, a svakodnevno se de{ava. Mo-gu}e je pokrenuti i paletu fiskal-nih mera kojima se poma`e materinstvo. Jedna smo od retkihevropskih zemaqa koja nema ministarstvo za brigu o porodici,nemamo demografski fakultet... Instrumenti, svakako, postoje,samo je potrebno dati prioritet problemu nataliteta. Kao {towiva ostaje pusta ako se ne zaseje, ne}e nam mnogo zna~iti niinfrastruktura koju ne}e imati ko da koristi.

[ta `ena najpre mo`e da u~ini, za sebe i za svoju decu?

– Najlep{i ~in i zvawe koje ̀ ena mo`e da dobije jeste maj-~instvo. Danas je ono umnogome zameweno trkom za dostizawemboqeg standarda, karijerom, sticawem nau~nog zvawa. Kada se`ena na kraju osvrne oko sebe uvi|a da su to, ipak, samo tricei ku~ine. @ena koja ve} ima dece mogla bi makar da sa wimagovori jezikom koji se ne naziva uzalud “materwim”. Nedavnosam u Be~u odr`ala govor pred vi{e stotina dece radnika kojisu u skorije vreme do{li u Austriju. Retko koje me je razumelo,jer ne znaju jezik. Wihovi roditeqi rade po ceo dan i uop{tene razgovaraju s wima. Isto tako, jedna Srpkiwa mi se u razgo-

voru ishvalila kako joj dete govori pet jezika, a kad sam tu de-voj~icu upitala ne{to na srpskom, mala nije znala da je pitamne{to na materwem jeziku.

Kako ekonomija uti~e na ra|awe?

– Uti~e znatno. Ne smemo se, ipak, prepustiti samo ra~unukada je re~ o tome ho}e li uop{te biti na{ih potomaka. Da jetakav ra~un neko primenio na nama, ne bismo se ni rodili. Japrva kao ekonomista smatram da je to dosta hladna nauka u ko-joj se trezveno barata ciframa. Oni koji se okrenu samo sti-cawu ekonomskih blagodeti brzo ohlade i sopstvenu du{u.

Gde je onda izlaz?– Forma je lako vidqiva i opisiva, potra`imo su{tinu.

Uspostavqawem pre svega duhovne vertikale, mo}i }emo da seokrenemo i nala`ewu svog mesta u {irokom svetu i ispunimoprostor koji je ograni~en horizontom.

A. ANTI]

50 1. april 2006.

Osnovna prava za finansijsku podr{ku porodici sa de-com od 1. juna 2002, do kada je va`io Zakon o dru{tvenoj bri-zi o deci, jesu: naknada zarade za vreme porodiqskog odsustvai odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta,roditeqski i de~iji dodatak, naknada tro{kova boravka upred{kolskoj ustanovi za decu bez roditeqskog starawa i zadecu ometenu u razvoju, regresirawe tro{kova boravka upred{kolskoj ustanovi dece iz materijalno ugro`enih porodi-ca (iz buxeta op{tina).

Tako|e, Nacionalna korporacija za osigurawe stambenihkredita preko modela dugoro~nog stambenog kreditirawa omo-gu}ava boqe uslove za mlade bra~ne parove, ~ime na posredanna~in uti~e na stvarawe povoqnije klime za pove}awe natali-teta. Isto tako, od 1. januara 2006. po Zakonu o izmenama i do-punama Zakona o radu, zaposlene `ene ostvaruju pravo na po-rodiqsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za tre}e i svakonaredno novoro|eno dete u ukupnom trajawu od dve godine. Za-konom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr{ciporodici sa decom, od 1. januara 2006, uvodi se i roditeqskijednokratni dodatak za prvo dete u iznosu od 20.000 dinara.

Statistika koja se sastoji od stotine i hiqade podataka, ustvari predstavqaju sliku stotine i hiqade odluka pojedinacai bra~nih parova. Imati bebu ili ne uglavnom je li~na odlu-ka, osim ako postoje neke biolo{ke prepreke. Uloga Vlade idr`ave je u stvarawu ambijenta koji }e doprineti pove}awunataliteta.

Ukoliko `elimo da zaustavimo trend smawewa broja decepo `eni, potrebno je u dru{tvu i ekonomiji praviti prijateqskookru`ewe za decu i porodicu. Iz tog razloga je veoma bitno dase tr`i{te rada, socijalna sigurnost, zdravstveni i obrazovnisistem, te porodi~ni i rodni odnosi me|usobno usklade.

Vesna PIPERSKI-TUCAKOVDr`avni sekretar u Ministarstvu za rad,

zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije

RE[AVAWE DEMOGRAFSKOGPROBLEMA

SIZIFOVPOSAONastojawa dr`ave Srbije da pove}a niskustopu nataliteta svode se uglavnom nafinansijsku podr{ku brojnijih i siroma{nijihporodica i motivisawe mladih bra~nihparova da {to pre po~nu da stvaraju potomke

Negativan prirodni prira{taj, niska stopa nataliteta istarewe stanovni{tva zahtevaju vi{e mera u razli~itimoblastima `ivota, {to ukqu~uje obrazovawe, zapo{qava-we, uslove za `ivot i rad, zdravqe, javne servise, stano-

vawe. Tako|e, aktivnosti se moraju usmeravati i na smawewesmrtnosti novoro|en~adi, dece i trudnica, na planirawe po-rodice i edukaciju o reproduktivnom zdravqu.

U finansijskoj slu`bi Sektora za za{titu porodice i de-ce Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politikuura|ena je analiza primene razli~itih zakonskih re{ewa uoblasti dru{tvene brige o deci i efekata wihove primene nabroj korisnika prava i buxetskih sredstava potrebnih za wi-hovo ostvarivawe, u periodu od 1994. do 2004. godine. Ovakosistematizovani podaci su neophodni pri koncipirawu zakon-skih re{ewa, formirawu finansijskih planova i iznala`ewunajoptimalnijih re{ewa prvenstveno kako bi se smawilo siro-ma{tvo kod porodica sa decom i pove}ao prirodni prira{taj.

rogram demografskog razvoja AP Vojvodine, sa meramaza wegovo sprovo|ewe, kako smo saznali od pokrajin-skog sekretara za demografiju, porodicu i dru{tvenubrigu o deci gospo|e Novke Moji}, Skup{tina AP Voj-

vodine usvojila je u decembru 2004. godine. Program jestrate{ki dokumenat Skup{tine AP Vojvodine, koji je na-stao na osnovu zakqu~ka te skup{tine, usvojenog u januaru2004. godine, prilikom razmatrawa Analize o demograf-skoj situaciji u AP Vojvodini na osnovu popisa stanovni-{tva 2002. godine.

Mere za prevazila`ewe nepovoqne demografske situ-acije, koje bi mogle da deluju na uzroke nedovoqnog ra|awazasnivaju se na nau~nim saznawima i eti~kim na~elima, auva`avaju slobodu i prava pojedinca da sam odlu~uje o ra-|awu.

Mere su grupisane u nekoliko kategorija: – mogu}a re{ewa problema nedovoqnog ra|awa,– o~uvawe i unapre|ewe reproduktivnog zdravqa ado-

lescenata,– borba protiv steriliteta,

– sni`avawe psiholo{ke cene roditeqstva,– uskla|ivawe rada i roditeqstva,– populaciona edukacija,– aktivirawe lokalne samouprave.Izvr{no Ve}e AP Vojvodine svake godine utvr|uje Plan

realizacije Programa demografskog razvoja AP Vojvodine,kojim se utvr|uju obim i vrsta mera za sprovo|ewe Progra-ma, sredstva i na~in wihovog raspore|ivawa.

Mere utvr|ene Programom demografskog razvoja gru-pisane su po kategorijama i procewena su finansijska sred-stva za wihovu realizaciju.

Izvr{no Ve}e AP Vojvodine u toku 2005. godine kao re-alizaciju mera utvr|enih u Programu donelo je:

– Odluku o raspore|ivawu sredstava za regresirawedela tro{kova boravka u pred{kolskoj ustanovi za dete tre-}eg, odnosno ~etvrtog reda ro|ewa: svako tre}e i ~etvrtodete u pred{kolskoj ustanovi ima pravo na deo tro{kovaboravka u visini od 50% od ekonomske cene utvr|ene za sep-tembar 2005. godine.

– Odluku o pravu na ostvarivawe nov~ane pomo}i po-rodice u kojoj se rode trojke, odnosno ~etvorke: svaka poro-dica ima pravo na pomo} u visini od 600.000 dinara.

– Odluku o pravu na roditeqski dodatak za prvo dete:svako prvo dete u porodici ima pravo na roditeqski doda-tak u visini od 30.000 dinara. A. A.

PO DECIDRU[TVENA BRIGA

D E M O G R A F S K A S L I K A

51

Veliki zna~aj u sveukupnojodbrambenoj sposobnostijedne zemqe ima istruktura stanovni{tvaprema polu i uzrastu, a ona u Srbiji ni danasnije najpovoqnija. Ubudu}nosti }e, na`alost,biti jo{ nepovoqnija,posebno ako uzmemo uobzir da je broj radnosposobnog stanovni{tvasve mawi, {to }e senegativno odraziti naprivredu, obrazovawe,zdravstvo, a stawe u timoblastima neposrednouti~e i na uspe{nostodbrambene funkcijezemqe.

P O S L E D I C E S M A W E N O G N A T A L I T E T A

PODRIVAWE ODBRANE ZEMQE

Demografi ocewuju da }e se neizbe`no smawewe broja stanovnika u evrop-skim zemqama ve} u prvoj polovini na{eg veka neminovno odraziti i na wi-hovu odbrambenu sposobnost. U tom pogledu ni Srbija nije izuzetak. Bela ku-ga dobrano je zahvatila gotovo sve delove severne republike dr`avne zajed-nice, posebno wen jug i jugoistok, gde je negativni prirodni prira{taj odav-

no uzeo danak. Sela su opustela, ekonomska mo} dr`ave je smawena, a nekolikogradova – centara, nesrazmerno je optere}eno neproizvodnim `ivqem, {to }e,gledano na du`i period, doneti samo nevoqe.

U vi{e od 20 odsto sela u Srbiji rode odavno nisu sletele, a de~iji pla~ sesve re|e ~uje i u gradovima. Stopa fertiliteta od polovine pro{log veka u ne-prekidnom je padu, {to, uz sve nepovoqniji odnos razli~itih starosnih grupa, ra-|a ozbiqne socijalne, ekonomske, pa i bezbednosne probleme. Proces demograf-skog starewa u Srbiji je tako|e nezaustavqiv, {to sa svoje strane nepovoqno uti-~e na mogu}nost obnavqawa stanovni{tva. Migracije, visok mortalitet i nizaknatalitet, upozoravaju demografi, predstavqaju pravu demografsku bombu na tluSrbije. Sve du`i `ivotni vek pove}ava broj starijih na u{trb mla|e populacije,pa je odnos radno sposobnog i mla|eg, odnosno starijeg dela stanovni{tva sve vi-{e na {tetu onih od 18. do 65. godine.

Poznato je da u Srbiji danas imamo gotovo jednak broj radnika i penzionera,{to ugro`ava ekonomsku i socijalnu sigurnost dru{tva. Ne sme se, naravno, zane-mariti ni sposobnost dr`ave za odbranu. Posledwi popis pokazao je da se brojstanovnika mu{kog pola polako smawuje kako idemo ka mla|em dobu, {to zna~i da}e Srbija u narednim decenijama imati sve mawe vojnika. Odnos vojnika i profe-sionalnih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore danas je 40 prema 60, ali }e seon, s profesionalizacijom Vojske, znatno promeniti u korist oficira, podofici-

S R B I J E I C R N E G O R E

DEMOGRAFSKA POLARIZACIJASrbija je jedna od retkih zemaqa u kojima postoji pro-

blem tzv. demografske polarizacije. Dok u krajevima naseqe-nim muslimanskim, prete`no {iptarskim `ivqem, natali-tet zadr`ava pozitivan trend, u drugim, centralnim i se-

vernim podru~jima, sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, ra-|a se sve mawe, a umire sve vi{e. Dok je u Bujanovcu,

Pre{evu, Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru nata-litet “u plusu”, bela kuga hara Timo~kom kraji-nom, Dimitrovgradom, Babu{nicom, Crnom

Travom… a preti i nekim delovima [umadije iVojvodine, u kojima se, za stotinak godina, pa

i pre, mo`e o~ekivati sma-wewe populacije za

vi{e od 50 odsto. Demografi s

pravom upozoravajuda takav disbalansu natalitetu ra|amnoge socijalne,

ekonomske, poli-ti~ke, pa i bezbedno-

sne rizike i probleme.

ci od terori-sti~kih akcija po-

ve}avaju se perio-di~no, uslovqavaju-

}i potrebu da voj-ne jedinice budu

efikasnije, mobil-nije, tehni~ki opre-

mqenije. Ne sme se zanemariti nizna~ajna uloga vojske i wenih pripadnika u

slu~ajevima humanitarnih katastrofa, poputzemqotresa, poplava, ili drugih akcidenata i vremenskihnepogoda. U svemu tome nezaobilazni ~inilac efikasno-

sti i snage vojnih jedinica nesumwivo je ~ovek, ma kako biotehni~ki opremqen.

Nezaustavqivo smawewe populacije u Srbiji danas sva-kako predstavqa neskriveni odbrambeni problem, koji se nemo`e re{iti ni jednostavnim dr`avnim merama, ni nacional-no-patriotskim apelima. Prostor na kome vekovima `ivimo

veoma je atraktivan i ako `elimoda ga sa~uvamo, moramo na vremeda izmenimo svoj odnos ne samoprema vojsci ve} i prema prete}ojdemografskoj imploziji. U protiv-nom, postoji realna opasnost dasami sebe uni{timo.

Du{an GLI[I]

52 1. april 2006.

ra, vojnika po ugovoru i civilnihlica. Ipak, vojnici, odno-sno vojni obveznici, ne-}e prestati da buduoslonac odbrane ze-mqe i u budu}nosti.

Nema nikakvesumwe, upozorewa de-mografa su vi{e nego ja-sna. Srbija }e, u deceni-jama pred nama imati svemawe vojnika, pri ~emu sesmawewe trajawa vojnog ro-ka ne}e bitnije odraziti napopuwenost jedinica iustanova Vojske. Za reali-zaciju svojih Ustavom propisanihobaveza i zadataka Vojska morada ima radno i vojno sposob-ne mladi}e, spremne da iz-dr`e i najve}a optere}ewa,koja iziskuju rat ili ratnapretwa. To se, naravno, ne mo`etra`iti od onih koji tek zapo~iwuili zavr{avaju svoj `ivotni ci-klus. Zato vojni stru~waci, ali idemografi, naro~itu pa`wu po-klawaju stanovni{tvu mu{kog pola,uzrasta od 18 do 60 godina. A wihje iz popisa u popis, iz godine ugodinu, sve mawe. Pa`qiviji po-smatra~i i vojni analiti~ari ve}su primetili da je u Srbiji, kako vre-me prolazi, na zakletvama sve mawe voj-nika, {to nije posledica samo niskog nata-liteta. Ali ono {to posebno zabriwava vojnestru~wake, zainteresovaneza {to ve}u popuwe-nost vojnih jedinica,jeste neodgovaraju-}a struktura stanov-ni{tva, odnosno svenepovoqniji odnosizme|u radno spo-sobnih i starih, kaoobjektivno nepovoqan ~inilac efikasne odbrane. A rode obila-ze Srbiju ve} vi{e od pola veka.

Proceweno je da pad populacije u Srbiji u narednih polaveka ne bi bio zaustavqen ~ak ni kada bi `ene, tokom svogfertilnog perioda, ra|ale po ~etvoro dece. Drugim re~ima,to zna~i da na{a zemqa u narednim decenijama ne mo`e ra~u-nati na brojnije vojne jedinice, osim ako se na odslu`ewe voj-nog roka ne pozovu i osobe `enskog pola, {to bi, svakako, bi-lo u duhu potpune ravnopravnosti za koju se zala`u. Naravno,ovde se ne sme zaboraviti nimogu}nost potpune profesiona-lizacije, {to bi vojsci omogu-}ilo efikasnije izvr{avawezadataka u miru. A oni, podse-timo se, nisu mali. Vojni i ne-vojni izazovi, ugro`avawe bez-bednosti malih zemaqa i rizi-

Naseqa Republike Srbije prema

populacionojveli~ini,

po popisu 2002.

D E M O G R A F S K A S L I K A S R B I J E I C R N E G O R E

Prilog pripremili Du{an GLI[I] i Aleksandar ANTI],lektorisali Mira POPADI] i Sla|ana MIR^EVSKA,

likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI, fotografije Goran STANKOVI], Zvonko PERGE

i Darimir BANDA, korektura Sla|ana GRBA

53

eracije, uspehu cele grupe doprineli su i profesori i sam pro-gram po kome se radilo. Britanski savet u Beogradu i gospodinXejms Saterlend Smit pomogli su u izboru nastavnika koji suvodili kurs, ali i u izra|ivawu nastavnog plana i programa.Specijalizovani kurs engleskog jezika odr`an je na Vojnoj

akademiji od 5. decembra pro{le do 17. marta ove godine.Program je komandnom kadru iz sastava jedinice koja jebila na obuci za u~e{}e u mirovnim operacijamaomogu}ilo u~ewe engleskog jezika sa te`i{tem na potreb-

noj vojnoj terminologiji. Bio je to prvi kurs te vrste organizo-van u Centru za mirovne operacije.

Polaznici, wih 34, usavr{avali su engleski po nastavnomplanu i programu ~iji sadr`aji odgovaraju STANAG -u 6001,~ime je zaokru`ena nastavna celina u obuci, a stare{ine suosposobqene za du`nosti u okviru nacionalnih jedinica ilimultinacionalnih sastava anga`ovanih u mirovnim operacija-ma pod okriqem UN, Natoa, Partnerstva za mir i sli~nih or-ganizacija.

Kurs se odr`avao na dva nivoa. Predavawa prvog nivoapru`ila su polaznicima neophodni minimum poznavawa jezika,koji im omogu}ava pre`ivqavawe i obavqawe misije na terenu,u nepoznatoj sredini i sa qudima kojima engleski nije govornijezik. Drugi nivo, kaji je zahtevniji, vi{e je bio usmeren na

@EQNI ZNAWAProfesorke Jasenka [krabar-Kapetani}, Borjanka

Popovi} i Nada Mi}unovi} sa zadovoqstvom su prihvatilerad sa vojnim polaznicima, koje su redom ocenile kao `eqneznawa. A najboqi me|u wima, poru~nik Aleksandar Stanoje-vi}, kapetan prve klase Sr|an Veli~kovi} i stariji vodnikAleksandar Ristevski, smatraju da se na kursu moglo mnogonau~iti od onoga {to }e im biti potrebno u situacijama u ko-jima se u budu}nosti mogu na}i. Prime}uju i da je literaturabila po najvi{im standardima, a terminologija na kojoj seinsistiralo – vojna, {to je i najpotrebnije. Eventualneprimedbe odnose se na du`inu kursa – neki polaznici misleda bi ga trebalo produ`iti.

SA DODELE DIPLOMANakon zavr{nog ispita polaznicima su dodeqena

uverewa o kursu. Sve~anosti odr`anoj tim povodom pris-ustvovali su i na~elnik Uprave za qudske resurse G[ VSCGgeneral-major Petar Radoj~i}, na~elnik Centra za mirovneoperacije pukovnik Petar ]ornakov, na~elnik Katedre zastrane jezike Vojne akademije potpukovnik dr Ilija Kajtez, di-rektor Britanskog saveta Kris Gibson, norve{ki izaslanikodbrane potpukovnik Briht Har Voge i rukovodilac kursakapetan prve klase Predrag Ili}.

– Pitaju me za{to je Norve{ka odabrala ovu zemquda investira? Zato {to je to ulagawe u budu}nost, u kojoj }emosvi zajedno da se suo~avamo sa zajedni~kim problemima. Ka-da investira u ovu zemqu, moja zemqa investira u bezbed-nost, u jeftinije re{ewe – rekao je na sve~anosti norve{kivojni izaslanik Briht Har Voge.

pripremu za komandne du`nosti i vi{i nivo komunikacije.Na zavr{nom ispitu prose~na ocena je 8,53. Pored zala-

gawa samih stare{ina, zainteresovanih da {to boqe savlada-ju engleski jezik kao neophodni deo priprema za mirovne op-

Britanski savet obezbedio je i literaturu za izvo|ewe nas-tave. Zna~ajnu materijalnu podr{ku za kurs pru`ila je Kraqev-ina Norve{ka, a posrednik je bio izaslanik odbrane te dr`avepotpukovnik Briht Har Voge.

Savladavawem programa tog kursa dobijen je kadar kojimo`e biti anga`ovan u razli~itim oblicima usavr{avawa uinostranstvu ili u jedinicama za u~e{}e u mirovnim operaci-jama. Sa ste~enim nivoom poznavawa engleskog jezika oni mogukomunicirati i sara|ivati sa pripadnicima oru`anih snagastranih zemaqa. Zbog toga u Centru za mirovne operacije pre-poru~uju daqe obu~avawe i usavr{avawe lica koja su zavr{ilakurs za odre|ene du`nosti u sastavima multinacionalnih je-dinica i u mirovnim operacijama.

Sne`ana \OKI]Snimio R. POPOVI]

U~esnici u mirovnim operacijama moraju poznavati engleski jezik da bi obavili misiju u nepoznatoj

sredini i sa qudima s kojima ne dele materwi

jezik. Na upravo zavr{enom tromese~nom

specijalizovanom kursu engleskog jezika

te`i{te je bilo na potrebnoj vojnoj

terminologiji.

DOSTIZAWESTA N D A RDA

SPECIJALIZOVANIKURS ENGLESKOG

JEZIKA

Ugrupi lekara koji su nedavno boravili na Kosovu i Metohiji bili sudoc. dr Zoran An|elkovi}, endokrinolog, prof. dr Sidor Mi{ovi}, va-skularni hirurg, prof. dr @arko Vu~ini}, kardiolog, dr Toplica Lepi},neuropsihijatar, prof. dr Zoran Kova~evi}, nefrolog, prof. dr Du{anStefanovi}, reumatolog, Branislav Kosti}, farmaceut iz Vojske iprof. dr Du{an Mitrovi}, fiziolog sa Medicinskog fakulteta. Prva

{estorica su lekari sa Vojnomedicinske akademije, mahom pukovnici, a zbogpoznate situacije u toj ju`noj pokrajini putovali su dobrovoqno. Druga~ijeoficiri ne mogu dole.

Wihovu posetu organizovali su Kolo srpskih sestara "Milice Srpki-we" sa Novog Beograda i Dru{tvo srpsko-jevrejskog prijateqstva, u saradwisa Srpskom pravoslavnom crkvom, ta~nije manastirom Visoki De~ani. A le-kari sa Vojnomedicinskome akademije na put su krenuli uz dozvolu ministraodbrane i na~elnika VMA, koji im je, shvataju}i zna~aj te posete, omogu}ioda zadu`e EKG-aparat kojim su radili na terenu.

Ciq je bio da lekari pregledaju qude, da bolesnicima podele lekove uvrednosti od oko 5.000 evra (veliki deo te po{iqke obezbedili su Kolosrpskih sestara i "Velefarm" iz Beograda), da najsiroma{nijim porodica-ma sa najve}im brojem dece podele jednokratnu nov~anu pomo} od po 100dolara i da deca dobiju oko 200 kilograma slatki{a. Poklone su obezbe-dili Dru{tvo srpsko-jevrejskog prijateqstva, Kolo srpskih sestra "MilicaSrpkiwa" i Fondacija Bratislave – Bebe Bjelopetrovi} (pokojna predsed-nica Kola srpskih sestara SAD i Kanade) iz ^ikaga. Ali poenta posete ni-je bila samo u odnetoj pomo}i – najve}i poklon stanovni{tvu bilo je sazna-we da nisu zaboravqeni.

Sredinom februara {estlekara sa VMA i jedanfarmaceut posetili suVeliku Ho~u, Orahovac,Belo Poqe, manastir Veliki De~ani i Pe}kupatrijar{iju. Za ~etiridana boravka pregledali su oko 160 qudi, podeliliim terapije, deci slatki{e,a 86 porodica dobilo jejednokratnu pomo}.Stanovnici srpskih enklavaispratili su lekare sasuzama, a italijanskipripadnici Kfora sapoklon-odli~jem jedinice.

1. april 2006.54

PONOS I TUGA

STANUJU TAMO

U POSETI METOHIJSKIM

ENKLAVAMA

DR

U[

TV

O

Tokom ~etiri dana boravka, od 17. do 19. februara, lekari-ma je doma}in bilo bratstvo Visokih De~ana. Taj manastir, mestobla`enopo~iv{eg svetoga srpskog kraqa Stefana De~anskog, jedanje od glavnih oslonaca Srpstva u Metohiji, a bratstvo na ~elu savladikom Teodosijem i Srpska pravoslavna crkva maksimalno po-ma`u qudima koji `ive u enklavama. Oni su obezbedili da lekaretokom svih etapa wihovog puta prati dvadesetak pripadnika itali-janskog Kfora, iz sastava puka "Barseqeri", pod ~ijom neposred-nom za{titom je manastir.

Put ih je vodio preko Novog Pazara, Ro`aja, Kule, Pe}i i Viso-kih De~ana, a odredi{ta su bila, pored baze u Visokim De~anima,Velika Ho~a, Orahovac, Belo Poqe i, naravno, Pe}ka patrijar{ija.[ta su tamo do`iveli i kakve utiske sa puta nose, ispri~ali su nam,a wihovo kazivawe svakako bi bilo uskra}eno za dobre fotografi-

je da sa lekarima nije po{ao i na{ poznatifotoreporter Tomislav Peternek.

DVE DIMENZIJE PRI^ETa kosmetska pri~a ima dve dimenzije.

Prva je ona li~na, koja je sna`nim emocija-ma prostrujala kroz wihovo bi}e, a drugazdravstvena misija, koju su `eleli da ispune.I ne zna se koja je lekare vi{e dirnula, uz-drmala, i zbog koje ni dan-danas ne mogu dasrede svoje misli. Najlep{e utiske nose izmanastira Visoki De~ani, gde je bila wiho-va baza i gde ih je celokupno bratstvo sa iz-uzetnom qubavqu do~ekalo, ~ak su isprazni-li neke kelije svojih monaha kako bi lekaribili sme{teni {to udobnije – po jedan u so-bi. Kada su stigli, u wihovu ~ast je otvorenkov~eg sa mo{tima velikog kraqa, sklowenoje staklo da bi mogli da celivaju ruku sveto-ga kraqa.

Pukovnik doc. dr Zoran An|elkovi}pri~a: “To je sveto mesto koje pleni, bez ob-zira na to da li si pravoslavac ili katolik,a dokaz za to je {to i italijanski Kfor tajmanastir do`ivqava kao svoju svetiwu. De-finitivno na tom mestu postoji blagost, ne-

{to {to qude vra}a veri i ~ini ga svetim. A zadivquju}e je i ka-ko bratstvo monaha u manastiru funkcioni{e. Sve su to vrhunskiintelektualci, svestrani qudi i dobri organizatori – imaju eko-nomiju, svoje imawe, duboreza~ku i ikonografsku radionicu –grad u malom. I kad se ~ovek na|e u takvom okru`ewu mo`e samoda se prijatno ose}a. I Pe}ka patrijar{ija, na{ veliki duhovnicentar, zra~i – i duhovno{}u, i lepotom i bogatstvom”.

Pukovnik dr Zoran Kova~evi} vi{e puta je bio u manastiruDe~ani. Kad god do|e, ka`e, ima isti utisak kao i mnogi koji gapohode – da se posle du`eg vremena vra}a ku}i u kojoj je odra-stao. “Jednostavno, ulazi u vas taj duh svetoga kraqa, tih prediv-nih monaha, taj ambijent Visokih De~ana.”

Uneskova ba{tine je sa svih strana opasana bunkerima. “Akad iza|e ~ovek iz manastira, kilometrima odatle susre}e tu|e

55

DECA SU TU@NA PRI^ASvi lekari se sla`u da su na wih najlep{e i najtu`nije utiske ostavila deca. Ti

mali{ani rastu u zato~eni{tvu, izme|u bodqikavih `ica, i gledaju na do{qake sapla{qivim i nepoverqivim o~ima, poput srna. A osmeh mo`e da im izmami samo ono{to sva deca vole – slatki{i. Lekari pri~aju: "Mo`ete da zamislite 150 dece u Ve-likoj Ho~i kako stoje u nemom redu, bez gurawa, sva|e, bez otimawa. ^ekaju da na wihdo|e red. Samo se ponekad ~uje de~iji glasi}, koji ka`e da ima sestru ili brata i mo-li da i za wih odnese poklon, a vama stoji knedla u grlu. Eto, to su deca Kosmeta."

Monah Dimitrije koji vodi radionicuza duborez bio je u u lozi voza~a

qude koji ga mrze i ta mr`wa se ose}a. Ne mo`e{ da pro|e{ ne-zapa`en. Mi smo imali priliku da vidimo te enklave srpskog sta-novni{tva koje `ivi u okru`ewu lavova, a kako im je – mo`ete dapojmite. Eto, to je neprijatni deo pri~e” – ka`e dr An|elkovi}, adr Kova~evi} dodaje: “Tragi~no je da ~ovek sedi u kolima, da gaprati 20 vojnika i da zna da bi wegov `ivot bio u opasnosti akobi se slu~ajno zaustavio i rekao prolaznicima dobar dan na dru-gom jeziku. Tu se ubijaju qudi zato {to govore srpski. Oni te gle-daju, ti gleda{ wih i vidi{ stra{nu mr`wu.” A {ta bi bilo da sekola pokvare i stanu. Bilo koja opravka iziskivala bi silne pro-bleme. Zato se na Kosmet kre}e sa dobrim kolima.

Sli~ni su i utisci pukovnika prof. dr Sidora Mi{ovi}a:“Stra{no je i tu`no, a u isto vreme ose}am i ponos {to sam i{aotamo kako bih pomogao na{im qudima. Jo{ sre|ujem utiske i nemogu da do|em sebi. A kao lekar pomagao sam qudima svuda, pa ina rati{tu, ali ovo je sasvim ne{to drugo. Jo{ te`e nego u ratu,i to nisam video do sada.”

LEKARSKA MISIJALekari sa VMA su rad zapo~eli ve} prvog dana posete. Naj-

pre su oti{li u Veliku Ho~u, gde su pregledali 67 pacijenata, po-delili im terapiju i istovremeno ostavili ne ba{ malu koli~inu

lekova za decu – bilo da su to antibiotici u vidu sirupa, antipi-retici, ili drugo. Pojedinim stanovnicima dali su i nov~anu po-mo}. Slede}e odredi{te bio je Orahovac, gde je pregledano 57pacijenata i tako|e podeqena jednokratna nov~ana pomo}.

Narednog dana obi{li su Pe}ku patrijar{iju i Belo Poqe,gde su ih do~ekali mu{karci – 15 glava porodica, kojima su najmi-liji u Srbiji. I tu je podeqeno pet-{est nov~anih pomo}i. U Pe}-koj patrijar{iji pacijenti su im bile monahiwe, koje su dosta sta-re, a neke i bolesne, ali i izbeglice koje `ive tu. A u Visokim De-~anima lekarima se javilo dvanaestoro qudi. Ukupno, za ta dvadana wihove posete pregledano je oko 160 qudi, a u svim tim me-stima dodeqena je jednokratna pomo} za 86 porodica. Lekovi ko-ji su ostali nepodeqeni, ostavqeni su u manastiru Visoki De~anikako bi farmaceuti iz ambulanata u tim enklava uzimali kad imzatrebaju.

Lekari ka`u da je narod tamo prili~no bolestan, veliki jeprocenat starih qudi sa sr~anim i gastroenterolo{kim oboqe-wima, ali je veliki udeo i psihotraume, odnosno neuropsihija-trijskih bolesnika, jer oni `ive pod stalnim stresom.

Svi ti pregledi obavqeni su mahom u improvizovanim uslo-vima, bez dovoqno prostora za rad, osim u Velikoj Ho~i i Ora-

56 1. april 2006.

ZO^I[TELekare je put odveo i do ma-

nastira Zo~i{te, koji je, na`alost,u martovskom divqawu [iptara2003. potpuno poru{en. To svetomesto obi{li su zato {to je posve-}eno Kozmi i Damjanu, svetim vra-~ima, za{titnicima lekara. Ujed-no, to je jedna od na{ih velikih sve-tiwa i mesto gde su se, prema argu-mentovanim pri~ama, doga|ala i~uda, izle~ewa. Zo~i{te pohode ~aki [iptari, ostavqaju}i svecimapoklone. A slika koju su lekari ta-mo zatekli, mogla je samo da im iza-zove suze u o~ima. Umesto lepog ma-nastira, divili su se samo delovi-ma od neuni{tenih mozaika.

Lekari su naj~e{}e radili u improvizovanim uslovima

hovcu, gde su radili u mesnim ambulantama. U Pe}koj patrijar{i-ji pregledali su u sobama, pa je u po~etku bilo malo gu`ve, jer jebroj soba mali, a bilo je dosta lekara razli~itih supspecijalno-sti. Ali i u takvim uslovima lekari su se brzo sna{li i svi pre-gledi su zavr{eni na zadovoqstvo gra|ana i wih samih.

Razgovaraju}i sa narodom imali su prilike da se uvere kakvoje wihovo medicinsko zbriwavawe. Mo`da je blaga re~ – katastro-falno. Svako ko se te`e razboli, do`ivi infarkt miokarda, {log,fakti~ki je osu|en na smrt, zbog ~ekawa da se organizuje wihovprevoz u Kosovsku Mitrovicu. ”Jednoj `eni u Orahovcu pukao je~ir na dvanaestopala~nom crevu i morala je hitno da bude preve-zena u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. Ali procedura je spora. Ta-kav slu~aj mora da se prijavi Kforu, koji odre|uje pratwu do Ko-sovske Mitrovice, a za to odobrewe ponekad se ~eka i tri dana.Sre}om, kako je toj pacijentkiwi hitno bio potreban prevoz, pro-na|eno je re{ewe i odvezli su je odmah. U Mitrovici su veoma do-bri lekari i stvarno su osposobqeni da re{avaju sve slu~ajeve.^ovek treba da im skine kapu, ali u enklavama je situacija jako te-{ka”, isti~e pukovnik dr Mi{ovi}.

Ova poseta, kako ka`u na{i sagovor-nici, trebalo bi da bude primer i drugimzdravstvenim ustanovama da organizovano,sa lekarima i lekovima, posete te napa}enequde koji `ive u neprijateqskom okru`ewu,gotovo u zatvoru. A ova grupa }e, prema dogo-voru, najverovatnije u istoj postavci krenutina Kosmet negde u maju. Nadaju se da }e im sepridru`iti jo{ kolega i da }e obi}i i drugeenklave. Lekari su saglasni u jednom – taj na-rod, na{ narod, zavisi od nas i koliko imbudemo pru`ili pa`we ili pomo}i, tolikodugo }e tamo ostati.

ITALIJANSKI ”BARSEQERI”Me|u najlep{e utiske koje lekari sa

VMA nose sa tog puta je onaj o italijanskimvojnicima, ali ne zbog toga {to su oni profe-sionalno radili svoj posao – obezbe|ivaliwihovo kretawe po Kosmetu, ve} {to su o wi-ma brinuli krajwe prijateqski i sa hri{}an-ski qubavqu. Doktor An|elkovi} obja{wava:

– Oni imaju veoma topao odnos prematom na{em stanovni{tvu i manastirima. Dali je to zbog bliskosti na{ih mentaliteta ilisaznawa da su to vredne svetiwe, ne znam. Jasam pitao jednog vojnika iz italijanske prat-we {ta wemu zna~e De~ani, a on mi je rekaoda ne pravi razliku izme|u Vatikana i wih.To je isto bogatstvo, ista raznolikost, dugatradicija koju imamo i mi i oni u Vatikanu.Mo`ete iz toga da zakqu~ite {ta im zna~i.

Italijanski vojnici, ta~nije taj deo kon-tingenta sa Sicilije, srodili su se sa mona-{tvom, a i bratstvo ih veoma ceni, jer uvekobezbe|uju pratwu. Sem toga, ve} dve godine za-

redom, svakoga dana donose im hleb, kako monasi ne bi sami mesili,a zahvaquju}i italijanskom bataqonu dobijaju besplatno naftu daagregat, kad nema struje, neprekidno radi.

Lekari su bili dirnuti pa`wom koju su im vojnici pru`ili, aposebna ~ast iskazana im je posledweg dana posete, kada je na za-jedni~ki ru~ak u manastir do{ao komandant italijanskog puka "Bar-seqeri" pukovnik Paulo Leota. On je, na rastanku, daruju}i svojekolege po uniformi poklon-odli~jem svoje jedinice, toplim re~imazahvalio: "Hvala vam za sve {to ste ovde u~inili". Tim re~ima ko-mentar nije potreban. A ni ovim dr An|elkovi}a:

– Na{ dolazak na Kosmet do`iveo sam kao kad ode{ u posetubolesnom ~oveku i pru`i{ mu puno topline. Mi smo za wih bilinajboqi lek, odneli smo im melem, a sa druge strane, mislim dasmo i sebe oplemenili. Materijalnu pomo} koju su dobili sigurno}e potro{iti, ali smo im darivali i ne{to vi{e – svoju du{u i po-zitivne emocije, razmenili ih sa wima i vratili se sa jo{ lep{imuspomenama.

Me{tani su ih ispratili suzama, a one i danas lekare peku.Mira [VEDI]

Snimio Tomislav PETERNEK

57

ZVONOMnogo se tu`nih pri~a ~uje dole. Jedna

je iz Belog Poqa, gde danas ̀ ivi samo 15 gla-va porodica. Otkada su im ku}e poru{ene,wihovi najmiliji su u Srbiji. A kada im je uposetu do{ao vladika Atanasije i zapitao ih{ta im je najpotrebnije, oni su uglas rekli –crkveno zvono. Zvono, jer poziva na uzbunuili okupqawe. A mi smo u 21. veku. Zvono jeme{tane dozvalo i kad su stigli lekari. Isvi su po{li da ih vide.

Slika za uspomenu sa vladikom Teodosijem

58

Te{ko je sa dvadeset hiqada dinaraizdr`avati ~etvoro~lanu porodicu.Zato je stariji vodnik Pr~i} nau~iolimarsko-farbarske poslove, gara`upretvorio u radionicu i bacio se naposao. On povremeno poma`e i ocu kojise bavi gra|evinarskim radovima. Jasnoje da se Sa{a ne stidi nijednog posla,{to je dobro i pohvalno. Ipak, na drugom kraju ove pri~e nalazi se ijedno nezaobilazno pitawe. Da listare{ine Vojske Srbije i Crne Goremoraju da imaju jo{ nekoliko dodatnihposlova, kako bi uspeli da obezbedeopstanak svojih porodica?

PORODI^NI BUXET

D

1. april 2006.

U POSETI

ovoqno je provesti malo vremena u krugu porodice Sa{ePr~i}a da bi se sagledao sav optimizam, ̀ ivotna hrabrosti vedrina. Sa{a ih deli sa suprugom Miqanom i sinovimaLazarom i Lukom. U~ini se na trenutak da u tom deli}u sve-ta nema teskobe, neizvesnosti, kriza, lomova i egzistenci-jalnih problema, koji su obuhvatili ve}inu gra|ana na{ezemqe. To je, ipak, samo trenutak. Sa{a je ro|en u kraju koji po

tradiciji voli vojsku ali u okriqe oru`anih snaga uputila ga je,pre svega, igra sa vojnicima ra{ke kasarne ”Ibarski rudari”,koja se nalazi u blizini porodi~nog doma. I `eqa da bude kaooni. Danas u tu istu kasarnu Sa{a ~esto vodi svoje sinove kakobi videli vojni~ki `ivot.

GOST U KU]INa pitawe da li bi voleo da Lazar i Luka krenu wegovim

putem i postanu stare{ine Vojske SCG, stariji vodnik prve klaseSa{a Pr~i} se prvo zamislio, a na wegovom licu proletale suslike te{kih poslova, odvojenosti od `ene i male dece, rata,pogibije drugova i kolega, nema{tine u vojsci i svega {to morada radi kako bi ishranio svoju porodicu. Posle nekoliko minu-

S T A R I J I V O D N I K P R V E K L A S E S A [ A P R ^ I ]

BORBA ZA VE]I

ta, Sa{a je te{ko i tu`no progo-vorio: ”Ne, ne bih, nikako ne bihvoleo da deca krenu mojim putem”.

Sa{a je put vojnog stare{i-ne zapo~eo 1987. godine, odla-skom iz Ra{ke na {kolovawe uSredwu vojnu {kolu Kopnene voj-ske u Sarajevu.

– Zvali su nas jani~ari – ka-`e Sa{a – zato {to smo jako mla-di odlazili u vojne {kole.

^etiri godine su brzo pro-{le, a po~etak raspada Jugoslavi-je 1991. godine ozna~io je ne samokraj {kolovawa ve} i raspr{ava-we snova o Vojnoj akademiji. Prvestare{inske du`nosti u Gardijskojbrigadi svodile su se na obezbe-|ewe reprezentativnih objekatakao {to su Beli i Stari dvor, Ka-ra|or|evo, Dobanovci ili Ku}acve}a. Posao je bio zanimqiv, alisu podstanarske sobice, inflacijai voqena devojka vukle mladog pod-oficira prema rodnom kraju.Imao je sre}e. Uspeo je da razme-ni molbu za prekomandu sa za-stavnikom koji je ̀ eleo u Beograd.Kao da su se sve Sa{ine `eqeostvarile. Posao u svom gradu,o`enio se Miqanom, a rodite-qi Slobodan i Ru`ica su poma-gali koliko su mogli. Stvarnostje, ipak, ukazivala na ne{todrugo. Kao ~etni stare{ina, Sa-{a je sa jedinicom boravio nasjeni~koj visoravni tako de jenekoliko godina ku}i dolaziokao gost. ”Ne povratilo se tovreme”, govori Miqana.

Do{ao je i rat a sa wim i Kosovo, briga za najdra`e, gubi-tak drugova i sve strahote koje ratna stradawa donose. Danasstariji vodnik prve klase Sa{a Pr~i} obavqa du`nost rukova-oca u komandi stana i pri{tapskim jedinicama, {to prakti~nozna~i da brine o milion detaqa koji su va`ni za funkcionisa-we komande brigade. Zato i ne ~udi kada komandant 37. motori-zovane brigade pukovnik Radomir Mijailovi} ka`e: ”Sa{a jekrtica za sve. Nema posla koji se mo`e izmisliti, a da ga onkvalitetno ne uradi”.

SLOGA U PORODICI U posledwe vreme stariji vodnik Pr~i} se sve ~e{}e do-

brovoqno javqa za rad na bazama, sa kojih se obezbe|uje admi-nistrativna linija prema Kosovu i Metohiji. Tako je i u ovimhladnim zimskim danima boravio na bazi “Rudnica”. Razlozi zato su jednostavni i vezani su, pre svega, za popravqawe skrom-nog porodi~nog buxeta.

Miqana ka`e da su je kod Sa{e najvi{e privukli wegovavesela priroda i odgovornost koju iskazuje prema porodici.

– To {to je moj mu` vojno lice – ka`e Miqana – bilo je, u tre-nutku kad smo se uzimali, ne{to pozitivno a danas ni slu~ajno.

Porodica Pr~i} `ivi u ku}i Sa{inog oca Slobodana, {tone zna~i da su i u zajedni~kom doma}instvu sa roditeqima.

– Poma`emo se, pose}ujemo ali ne `ivimo zajedno – ka`eSa{a. – Mislim da zato imamo boqe odnose sa roditeqima ito bih preporu~io svakom ko je u sli~noj situaciji. U na{im `i-

votima ima i dobrog i lo{eg.Najva`nije je, ipak, da smo slo-`ni i da se razumemo.

Nema dileme da je sa dvade-set hiqada dinara te{ko izdr-`avati ~etvoro~lanu porodicu.Dok nezaposlena supruga Miqa-na brine o deci, Sa{a preduzi-ma sve {to mo`e kako bi obez-bedio sve {to je potrebno zapristojan `ivot porodice. Nau-~io je limarsko-farbarske po-slove, gara`u pretvorio u ra-dionicu i bacio se na posao.

– Da mi nije radionice – ka-`e Sa{a – ne znam kako bismo izdr`ali. Ovako, kupim kr{ odauta, sredim ga, prodam i ide nekako.

Sa{a povremeno poma`e i ocu koji se bavi gra|evinarskimradovima, a ~esto ode i u selo Dowe Jariwe da okopa ba{tu. Ja-sno je da se ne stidi nijednog posla, {to je dobro i pohvalno. Ipak,na drugom kraju ove pri~e nalazi se nezaobilazno pitawe. Da listare{ine na{e vojske moraju da imaju jo{ nekoliko dodatnih po-slova, kako bi uspeli da obezbede opstanak svojih porodica?

I pored svega, u domu starijeg vodnika prve klase Sa{ePr~i}a ~esto se ~uje smeh. ”@ivi smo i zdravi, a vaqda }e do}ii neka boqa vremena”, uglas govore Sa{a i Miqana. Dok nedo|u, treba izdr`ati uz pomo} ro|aka i prijateqa, vaspitatidecu i sa~uvati plemenitost i dobrotu u sebi. Neko je davno re-kao da nekoliko dobrih qudi ~ini uvek topli sobi~ak, i bez pe-}i, krova i prozora.

U ratu 1999. godine motorizovana brigada iz Ra{ke nala-zila se na Kosovu i Metohiji i izvr{avala borbene zadatke naprostoru Drenice. U borbenom stroju tog sastava bio je i Sa{aPr~i}, koji je na terenima oko Dowe Kline, Srbice i Glogovca,pored svojih redovnih poslova, obavqao i zadatke pirotehni-~ara za protivtenkovske mine i avio bombe.

– Mu~no vreme – pri~a Sa{a. – Moji dobri prijateqi suizginuli u ratu. ^ovek bude ogor~en na Albance, ali kada bihsreo {iptarske `ene i decu, uvek bih mi bilo `ao {to su i onito do`iveli. Rat je tragedija za sve qude.

Zoran MILADINOVI]

59

U MALENOJ RA[KOJ Ra{ka je malo mesto sa svega desetak hiqada stanov-

nika. Narod ra{kog kraja voli svoju vojsku. Na`alost, gradne pru`a neke posebne pogodnosti za dobar `ivot pripad-nika Vojske, zato {to u wemu nema uslova za obrazovawe de-ce, kvalitetno zdravstveno zbriwavawe ili osmi{qen kul-turni `ivot. Svaki provod se na kraju svede na kafi}e, re-storane i sportske kladionice. U takvim okolnostima pri-padnici garnizona Ra{ka se privatno mnogo vi{e dru`e.

– Di{emo kao jedan – ka`e stariji vodnik Pr~i}– gledamo da u ovim te{kim vremenima pomognemo jedan

drugom i olak{amo `ivot.

Treba prove`bati i doma}e zadatke – porodica Pr~i}

Koji su elementi neophodni za uspeh ovakvog sistema? – Ciq je da po jednom timu bude 2.500 osiguranika, da ve}i

broj “hroni~ara” iste patologije bude obuhva}en u jednakom termi-nu, jer je time ve}a {ansa za uspeh, da dnevna frekvencija bude od40 do 50 pacijenata. Bitan je i sastav i stru~nost tima u kojem me-dicinska sestra, kao nosilac programa, ima kqu~nu ulogu. Po`eq-no bi bilo da udaqenost mesta stanovawa pacijenata od zdrav-stvene ustanove bude {to mawa i da postoji mogu}nost telefonskekomunikacije izme|u pacijenta i zadu`enog zdravstvenog radnikaza zakazivawe pregleda ili, eventualno, doktora oko pru`awazdravstvenih saveta.

Ovaj projekat se realizuje putem kartona, “pe{ke”, kako jerekao dr Staletovi}:

– Neophodna su nam dva ra~unara i jedan centralni koji bipovezivao sve te podatke u vidu centralne baze podataka, {to neiziskuje velike finansijske tro{kove. Svako ulagawe u informa-cionu tehnologiju u okviru primarne zdravstvene za{tite, ulagaweuop{te u primarnu zdravstvenu za{titu, istovremeno je i ulagaweu sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu za{titu, ulagawe u budu}-nost. U ovom vremenu veoma defirencirane i jako slo`ene pato-logije, supspecijalisti~ke medicine, neophodno je da se na nivouprimarne zdravstvene za{tite stvori pravi profil lekara koji }eda radi na toj prvoj “odbrambenoj liniji”. On treba da bude odgo-varaju}e obrazovan, dobro opremqen, adekvatno nagra|en da bimogao da re{ava to {to zakon od wega tra`i da re{ava, a to jeoko 80 do 90% zdravstvenih problema pacijenata. Znamo da osta-lih 10 do 15% zdravstvenih problema re{avaju zaposleni u sekun-darnoj, a 5% u tercijarnoj zdravstvenoj za{titi. Jedino takva pri-marna zdravstvena za{tita mo`e da racionalizuje skromna sred-stva koja se izdvajaju za zdravstvenu za{titu uop{te – zakqu~uje on.

Analiza funkcionisawa ovog projekta bi}e napravqena po-sle tri meseca od uvo|ewa, a do tada }e se pratiti sve aktivnostivezane za ovaj projekat. Za koordinatora pra}ewa tih aktivnostiodre|en je zastupnik na~elnika Op{te slu`be dr Dejan Jovanovi},a dr Slavoqub Staletovi} }e biti supervizor. Ukoliko projekatbude uspe{an bi}e sproveden i na ostalim vojnomedicinskim cen-trima.

Nada MILO[EVI]Snimio Zvonko PERGE

ZDRAVSTVO

1. april 2006.60

V

U Vojnomedicinskom centru Slavija

insistira se na pravui obavezi osiguranika

na opredeqivawu zaodre|enog lekara.

Smatra se da se timeizbegava “{etawe”

pacijenata od lekarado lekara, nepotrebno

gubqewe vremena,uzaludno rasipawe i

tako skromnihsredstava za

zdravstvenu za{titu.

DOGOVARAWEPREGLEDA

ojnomedicinski centar (VMC) Slavija od 1. marta ove godi-ne uveo je sistem dogovarawa pregleda, u po~etku sa dva ti-ma kako bi se u praksi proverilo sve {to bi u daqem radutrebalo otkloniti. U wihovom sastavu su doktori MilicaNe}ak i Jasna Kadeni}, medicinske sestre Mirjana Vujino-vi}, Melita Brateqevi} i Qiqana Ran~i}.Budu}i da se insistira na pravu i obavezi osiguranih lica

da se opredele za sopstvenog lekara, u okviru projekta planirawapregleda, na~elniku VMC Slavija potpukovniku dr Slavoqubu Sta-letovi}u postavili smo pitawe i {ta pacijenti dobijaju ovakvimradom. Saznali smo da tim zdravstvenih radnika za koje se paci-jenti opredele preuzima obavezu i odgovornost za wihovo zdrav-stveno stawe. “Ovim sistemom ne {tedi se samo na vremenu. Paci-jenti postaju svesni ~iwenice da su medicinski tehni~ar i lekar uzakazano vreme tu samo za wih, da ih saslu{aju, pregledaju i po-mognu im na najboqi mogu}i na~in. Time se wihovo poverewe pre-ma izabranom timu pove}ava.”

[ta medicinski radnici dobijaju ovim novinama?– Kontinuiranim pra}ewem pacijenata u du`em periodu bo-

qe upoznaju i wih i wihove probleme, {to im omogu}ava kvalitet-niju uslugu i stru~niju zdravstvenu za{titu. Stru~na podela radaizme|u lekara i medicinskih tehni~ara pove}ava vreme struci, asmawuje administraciji. Dobija se vi{e vremena za te`e i kom-plikovanije slu~ajeve, otvara se mogu}nost grupnog rada sa ”hroni-~arima”. Pristupa~nija za{tita omogu}ava onima kojima je po-trebna hitna intervencija da mogu da do|u do svog lekara, a da sepri tom ne probijaju kroz “kordon pacijenata”. Organizovana,stru~nija i kvalitetnija za{tita donosi zdravstvenim radnicimazaslu`eno poverewe i po{tovawe – rekao je dr Staletovi}.

Na pitawe {ta bi moglo da se ispostavi kao problem u funk-cionisawu ovog projekta, na~elnik VMC istakao je nedovoqnu sa-radwu ~lanova tima, nedovoqnu obave{tenost i mi{qewe da je tosamo jo{ jedna nova obaveza od koje koristi imaju samo pacijenti,dakle, negativan stav zdravstvenih radnika. Zatim nepridr`avawedogovorenih termina, nedovoqan broj zdravstvenih radnika u od-nosu na broj pacijenata, na~in opredeqivawa pacijenata, ~ime bise neki timovi preopteretili, nedovoqna saradwa stanovni{tvai pretpostavka da pet do deset procenata pacijenata ne}e po{to-vati naru~ene termine.

NOVINE U RADUVMC SLAVIJA

61

primawa iz ~lana 119. i ~lana 120. ta~ka 1.zakona. To zna~i da zakonodavac ne smatrapod zaradom: naknadu tro{kova prevoza, slu-`benog putovawa u zemqi i inostranstvu, tetro{kova sme{taja i ishrane za rad i bora-vak na terenu ako poslodavac nije zaposlenomobezbedio sme{taj i ishranu bez naknade, ot-premninu pri odlasku u penziju, solidarnu po-mo} i jubilarnu nagradu.

Va{a zarada, kao profesionalnog voj-nog lica, podrazumeva platu koja je definisa-na Zakonom o VJ i Uredbom o platama. Naosnovu ove uredbe, Va{a plata podrazumevaosnovnu platu i vojne dodatke, a od 1. avgusta2004, naknada za kori{}ewe godi{weg odmo-ra i naknada tro{kova ishrane u toku rada sudeo va{e plate. Su{tinski gledano, pravnipojam plate i zarade razlikuje se utoliko {tovi ne mo`ete ostvariti deo zarade po osnovudoprinosa poslovnom uspehu firme. Iz sveganavedenog proizilazi da jedino tro{kovi

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

[TA ULAZI U ZARADU

PITALI SMO ...MOLBE

I OBRASCI ZA STANShodno ~lanu 35. stav 2. va`e}eg Pravil-

nika propisano je da stare{ina koji je nadle-`an za re{avawe u upravnim stvarima u prvomstepenu takve zahteve overava i u roku od osamdana redovnim putem dostavqa stambenom or-ganu, uz koji se prila`u i dokumenta kojima sedokazuju navodi u zahtevu (stav 3. ~lana 35.Pravilnika) – precizirao je potpukovnik DragoRisti}, na~elnik Odeqewa za stambene poslo-ve Uprave za kadrove Ministarstva odbrane.

periodu. Na osnovu raspolo`ivih informa-cija mo`e se pretpostaviti da se radi o neis-puwavawu ugovorenih obaveza anga`ovanihizvo|a~a gra|evinskih radova, suinvestitoraili prodavaca, kojima je Ministarstvo delomili u potpunosti isplatilo novac za ugovore-ne stambene povr{ine ili gotove stanove, ada nije na vreme dobilo odgovaraju}i broj sta-nova. Direkcija za imovinsko pravne poslovepokrenula je protiv wih sudske postupke, kakobi za{titila interese Ministarstva odbra-ne. Karakteristi~an je primer izgradwe voj-nih stanova 1997. godine na lokaciji Vra~aru Beogradu, gde je Ministarstvo platilo 2.174kvadratna metra stambene povr{ine, ali musuinvestitor nije predao izgra|ene stanove.

Za Ministarstvo odbrane veliki pro-blem predstavqa i obezbe|ewe kori{}ewastanova u skladu sa wihovom namenom, poseb-no u situacijama kada su se u wih uselila licakoja te stanove nisu dobila zakonskim putem.Me|u wima je znatan broj onih koji nisu pri-padnici Vojske. Protiv wih je Direkcija zaimovinsko pravne poslove, kao i protiv nele-galno useqenih stanara zaposlenih u Mini-starstvu i Vojsci, pokrenula sudske sporoveza iseqewe – tvrdi pukovnik Veselin [pawe-vi}, na~elnik Uprave za infrastrukturu.

V. P.

N

[

M

U

olim vas da mi odgovorite da li suelementi zarade PVL u VSCG tro{ko-vi naknade nastali usled prevoza,

stanovawa, otpremnine slu`benog puta idrugih primawa? Da li RC MO pravilnopostupa kada na osnovu presude suda ob-ra~un alimentacije za izdr`avawe dece, aod zarade PVL, kao {to stoji u presudi,obra~unava i tro{kove naknade prevoza,i druge napred navedene tro{kove.

Dragan iz Ni{a

Zarada kao pravni pojam ne postoji u Za-konu o Vojsci i Uredbi o platama i drugim nov-~anim primawima profesionalnih vojnika icivilnih lica u Vojsci, kao specifi~nim pro-pisima kojima se reguli{u pitawa statusa,prava i obaveza profesionalnih pripadnikaVojske. Kao pravni pojam zarada je definisa-na u Zakonu o radu i smatram da sudska odlukakojom ste obavezani na pla}awe alimentacijepolazi upravo od tog pojma zarade. Prema od-redbi ~lana 105. stav 1. Zakona o radu, zara-da se sastoji od zarade za obavqeni rad ivreme provedeno na radu, zarade po osnovudoprinosa zaposlenog poslovnom uspehu po-slodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih pri-mawa po osnovu radnog odnosa u skladu sa op-{tim aktom i ugovorom o radu.

Pri tome se, prema stavu 3. istog ~lanaZakona, pod zaradom u smislu stava 1. ovog~lana smatraju sva primawa iz radnog odno-sa, osim naknade tro{kova zaposlenog u vezisa radom iz ~lana 118. ta~ka 1. i 4. i drugih

prevoza ne ulaze u platu odnosno Va{u zara-du. [to se ti~e posebnih naknada (naknade de-la tro{kova za stanovawe odnosno tro{kovazbog odvojenog `ivota od porodice) one nisudeo zarade odnosno plate. Me|utim, premanavodima Va{eg pisma visina alimentacijeodre|ena je od iznosa mese~ne zarade, a pre-ma odredbama Porodi~nog zakona, alimenta-cija se odre|uje u procentu od redovnih me-se~nih primawa. Stoga je za razumevawe da-tog odgovora potrebno da pa`qivo pro~itateda li je mese~na naknada na ime izdr`avawaodre|ena od mese~ne zarade ili od redovnihmese~nih primawa, jer vam se kao redovna me-se~na primawa ispla}uju i navedene naknade.

ta se doga|a sa 6.000 kvadratnih meta-ra stambenog prostora koji je Vojskaplatila, a stanove jo{ nije dobila? Koje

su mere preduzeli nadle`ni organi? Kako seodvijaju sudski sporovi za 1.703 vojna stana ukoje su bespravno useqena lica, od kojih 800nisu ~ak ni pripadnici Vojske?

– U situaciji te{kog materijalnog polo-`aja pripadnika Vojske i restriktivnog fi-nansirawa potreba odbrane, Ministarstvoodbrane preduzima aktivnosti kako bi rasve-tlilo ~iwenice u pogledu ulo`enih nov~anihsredstava za izgradwu stanova u proteklom

a koji na~in se, prema novom stambe-nom pravilniku, podnose molbe i po-puwavaju obrasci za stan?

– Saglasno odredbi ~lana 48. Pravilni-ka o re{avawu stambenih pitawa u Ministar-stvu odbrane (SVL br. 38/05) propisano je dalica koja su molbe za stan podnela po ranijemPravilniku (SVL br. 20/02, 36/03, 34/04 i29/05) nisu du`na da podnose nove zahteve, azakqu~ke koji su doneti po novom propisu stam-beni organ je du`an da po slu`benoj du`nostiuskladi sa odredbama novog Pravilnika.

U smislu ~lana 35. stav 1. va`e}eg Pra-vilnika propisano je da se postupak za re{a-vawe stambenog pitawa pokre}e podno{ewemzahteva na obrascu koji propi{e stambeni or-gan. S obzirom na to {to su obrasci zahtevabili propisani i doneti u smislu prethodnogPravilnika, personalni organi, koji su du`nida na osnovu propisanih personalnih eviden-cija ispuwavaju obrasce zahteva za lica kojado sada nisu imala podnete zahteve, popuwava-ju i sravwuju podatke iz wihove slu`bene evi-dencije koje overava nadle`ni stare{ina i do-stavqaju stambenom organu na daqe postupawe.

profesionalnu vojnu slu`bu primqe-ni smo iz gra|anstva po konkursu. In-

teresuje nas da li }e lica koja su na ovajna~in primqena biti otpu{tena iz Vojske.

Stariji vodnik Bobani vodnik M. Petrovi}

Lice koje je primqeno u profesionalnuvojnu slu`bu na neodre|eno vreme sti~e svaprava i obaveze profesionalnog vojnog licaod momenta prijema. Ne postoji u zakonskojregulativi razlika izme|u lica koja su tajstatus stekla zavr{etkom vojnih {kola i onihkoja su zavr{ila obrazovawe u civilstvu, ni-ti prema va`e}im pravnim propisima posto-je razli~ita zakonska re{ewa u pogleduuslova i na~ina prestanka profesionalneslu`be po tom osnovu.

PROFESIONALNAVOJNA SLU@BA

NEZAKONITOPOSLOVAWE

Proces reformi odbrambenog sistema BiH, zapo~et 2003. go-dine formirawem Komisije za reforme u oblasti odbrane,bio je usmeren ka stvarawu jedinstvenog odbrambenog siste-ma, primerenog bezbednosnim izazovima i realnim ekonom-skim mogu}nostima.Su{tinski ciq reformi u sistemu odbrane je uspostavqawe

i ja~awe dr`avnih institucija, koje bi delovale kao vrhovni auto-ritet u pitawima vezanim za odbranu. Zbog toga su prioritetneaktivnosti u ovom procesu bile fokusirane na pove}awe ovla-{}ewa Predsedni{tva, kao vrhovnog komandanta Oru`anih snagai Parlamentarne skup{tine BiH, kako bi obavqalo funkciju de-lotvorne demokratske kontrole nad oru`anim snagama. Pored to-ga, nu`no je bilo i uspostavqawe dr`avnih institucija u oblastiodbrane, sposobnih za sprovo|ewe funkcije komandovawa i kon-trole nad oru`anim snagama, koju ima Predsedni{tvo.

Promenama u ustavima entiteta i dono{ewem novih zakona uoblasti odbrane u 2003. i 2004. godini, stvorena je mogu}nostizgradwe jedinstvene odbrambene strukture BiH, s odgovaraju}ompodelom odgovornosti izme|u dr`ave i entiteta, uspostavqawemehanizama za delotvornu komandu i kontrolu oru`anih snaga, tepoboq{awe vojne interoperabilnosti, demokratske kontrole itransparentnosti. Formirawe jedinstvenog Ministarstva odbra-ne BiH, Zajedni~kog {taba i Operativne komande prakti~ni je po-kazateq odbrambenih reformi, jer su te institucije neposrednodoprinele operativnoj sposobnosti oru`anih snaga i wihovomu~e{}u u evroatlantskim programima i mirovnim misijama.

ODBRAMBENA POLITIKAOdbrambena politika Bosne i Hercegovine izgra|ena je na

spektru strate{kih principa koji odgovaraju wenoj spoqnoj i bez-bednosnoj politici i rezultat je razmatrawa {ireg bezbednosnogokru`ewa. Wome su definisani glavni elementi odbrambenog si-stema i na~ini na koje oni funkcioni{u, ukqu~uju}i oru`ane snagekao najbitnijeg dela sistema.

Formirawe jedinstvenog

Ministarstva odbrane BiH,

Zajedni~kog {taba i

Operativne komande

prakti~ni je pokazateq

odbrambenih reformi,

jer su te institucije

neposredno doprinele

operativnoj sposobnosti

oru`anih snaga i wihovom

u~e{}u u evroatlantskim

programima i mirovnim

misijama

1. april 2006.62

REFORME SISTEMA ODBRANE BOSNE I HERCEGOVINE U SKLADU

SA EKONOMSKIMMOGU]NOSTIMA

SV

ET

Odbrambena politika zasniva se na na~elima demokratskekontrole vojske i pune transparentnost svih aktivnosti u oblastiodbrane; uravnote`enosti snaga i mogu}nosti unutar BiH, podregi-ja i regiona jugoisto~ne Evrope; modernizacije snaga i pove}awainteroperabilnosti radi saradwe sa snagama Natoa; integracijeu evroatlantske strukture kolektivne bezbednosti i saradwe uoblasti kontrole naoru`awa i mera izgradwe bezbednosti i po-verewa, ukqu~uju}i u~e{}e u bezbednosnim strukturama i protoko-lima Jugoisto~ne Evrope.

Na osnovu ovako definisanih na~ela odbrambene politike,BiH organizuje, razvija i odr`ava sposobnost i spremnost oru`a-nih snaga kako bi obezbedila svoj suverenitet, teritorijalni inte-gritet, politi~ku nezavisnost i me|unarodni ugled; unapredila ci-qeve svoje spoqne politike; ispunila me|unarodne obaveze i za-{titila svoje gra|ane.

U ovom kontekstu definisane su i osnovne misije oru`anihsnaga: vojna odbrana dr`ave u slu~aju napada; izgradwa borbenegotovosti i izvo|ewe vojne obuke za borbene i druge oblike od-brane; pru`awe pomo}i civilnim vlastima u reagovawu na pri-rodne katastrofe i nesre}e i ispuwavawe me|unarodnih obavezaBosne i Hercegovine.

CIVILNA KOMANDAU dokumentima iz oblasti odbrane postoji i termin “civilna

komanda nad OS” kojim se defini{e odnos demokratski izabranihorgana – Predsedni{tva BiH i Ministarstva odbrane – prema oru-`anim snagama. Prema novom Zakonu o odbrani, Predsedni{tvo“konsenzusom ostvaruje vrhovnu operativnu i administrativnu ko-mandu i kontrolu oru`anih snaga, u miru i ratu”. Na osnovu ustav-ne pozicije i zakonskih ovla{}ewa, ono odlu~uje o “upotrebi irazme{tawu snaga u operacijama tokom rata ili vanrednog stawau zemqi, slawu snaga u operacije podr{ke miru izvan zemqe, do-nosi odluke o strukturi i veli~ini oru`anih snaga, postavqa ismewuje generale, usvaja i donosi doktrinarne dokumente, predla-`e i zahteva progla{ewe ratnog ili vanrednog stawa”.

Ministar odbrane, kao elemenat civilne komande nad OS,na osnovu odluka Predsedni{tva BiH, donosi podzakonske akte,direktive, propise i nare|ewa, kojima se reguli{u organizacija,obuka, opremawe, razme{taj i upotreba oru`anih snaga. Osim to-ga, on predla`e, prati i kontroli{e utro{ak sredstava iz buxetaza odbranu, a nalazi se i na ~elu lanca strate{kog planirawa zaoru`ane sukobe, operacije podr{ke miru i reagovawa u slu~ajuprirodnih katastrofa i nesre}a. Tako|e, komanduje vojnoobave-{tajnim aktivnostima i kontroli{e ih. U wegovoj nadle`nosti je i

63

ZADACI ORU@ANIH SNAGAPrema odredbama Zakona o odbrani zadaci oru`anih

snaga su: u~e{}e u operacijama kolektivne bezbednosti, ope-racijama za podr{ku miru, samoodbrani, ukqu~uju}i i borbuprotiv terorizma; pru`awe vojne odbrane Bosni i Hercego-vini i wenim dr`avqanima u slu~aju napada; pomo} civil-nim organima u reagovawu na prirodne i druge katastrofe inesre}e; protivminsko delovawe i ispuwewe me|unarodnihobaveza. Oru`ane snage ne mogu se koristiti u politi~kesvrhe niti za aktivnosti politi~kih stranaka.

KOMANDOVAWE U PERIODU TRANZICIJE

Od 1. januara 2006. koman-dant Zajedni~ke komande VojskeFederacije BiH i na~elnik Gene-ral{taba Vojske Republike Srp-ske neposredno su odgovorni na-~elniku Zajedni~kog {taba do uki-dawa Zajedni~ke komande VojskeFederacije BiH i General{tabaVojske Republike Srpske.

Komandant Zajedni~ke koman-de Vojske Federacije BiH i na~el-nik General{taba Vojske Republi-ke Srpske nemaju operativna ko-mandna ovla{tewa.

inspekcija nad oru`anim snagama na svim nivoima. Ministar od-brane ima dva zamenika: za politiku i planirawe i upravqaweresursima, koji nisu iz reda istog konstitutivnog naroda.

Parlamentarnu demokratsku kontrolu nad oru`anim snagamaostvaruje Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine i parla-menti entiteta (preko svojih skup{tinskih odbora), u skladu s nad-le`nostima koje imaju u oblasti odbrane. Kqu~nu ulogu u ostvari-vawu kontrole ima Parlament BiH u ~ijoj je nadle`nosti progla-{avawe ratnog ili vanrednog stawa, usvajawe zakona iz oblastiodbrane, kontrola i izvr{ewe istraga po pitawima koja se odno-se na organizaciju, finansirawe, popunu, obuku, opremawe, raz-mje{taj i upotrebu oru`anih snaga.

Lanac komandovawa i kontrole nad oru`anim snagama po~i-we od Predsedni{tva Bosne i Hercegovine do ministra odbrane,zatim preko na~elnika Zajedni~kog {taba oru`anih snaga, koman-danata Operativne komande oru`anih snaga i Komande za podr{kuoru`anih snaga do komandanata pot~iwenih komandi i jedinica

JEDINSTVENI ZAKONIVi{egodi{wi napori me|unarodne zajednice, dr`avnih, po-

liti~kih i vojnih struktura Federacije BiH i Republike Srpske nastvarawu jedinstvenog sistema odbrane, zajedni~kih institucija i

organizacija – civilnih i vojnih, kao uslov za integraciju BiH uevroatlantske strukture i ~lanstvo u EU – rezultirali su usvaja-wem jedinstvenih Zakona o odbrani i Zakona o slu`bi u OS BiH(Parlamentarna skup{tina BiH je na sednici Predstavni~kog do-ma, odr`anoj 28. septembra 2005, i na sednici Doma naroda, odr-`anoj 5. oktobra 2005, usvojila Zakon o odbrani i Zakon o slu`biu OS BiH. Entitetski parlamenti usvojili su zakone kojima su 1. ja-nuara 2006. stavqeni van snage Zakon o odbrani Republike Srp-ske, Zakon o vojsci Republike Srpske, Zakon o odbrani Federaci-je BiH i Zakon o slu`bi u Vojsci FBiH).

Ovim zakonima uspostavqen je jedinstveni odbrambeni si-stem Bosne i Hercegovine i definisana uloga svih elemenata ulancu komandovawa ~ime je BiH ostvarila pun kapacitet u civilnojkontroli i za{titi svog suvereniteta i teritorijalnog integrite-ta. Zakonima su utvr|ena prava, du`nosti i postupci institucijaBiH, oru`anih snaga i entitetskih organa u odbrani suverenitetai teritorijalnog integriteta, politi~ke nezavisnosti i me|una-rodnog subjektiviteta, te pru`awe pomo}i civilnim vlastima.

Zakonom o odbrani oru`ane snage su definisane kao profe-sionalna i jedina vojna sila koju organizuje i kontroli{e Bosna iHercegovina, sa aktivnom i rezervnom komponentom, koju ~ine pri-padnici sva tri konstitutivna naroda. Oru`ane snage su organi-zovane u rodove sa brigadama – bataqonskog sastava i pukovima,kao osnovnim formacijama. Komande brigada sastoje se od pri-padnika vi{e pukova.

STRANE ARMIJE

64

BROJNO STAWE Brojno stawe i struktura oru`anih snaga Bosne i Herce-

govine utvr|ena je odlukom Predsedni{tva od 24. marta 2004.Tom odlukom je predvi|eno da oru`ane snage BiH imaju ukupno12.000 profesionalnih vojnika, 12.600 regruta i 60.000 re-zervista. Prema toj odluci, Vojska Republike Srpske ima4.000 profesionalnih vojnika, 4.200 regruta i 20.000 re-zervista. Istovremeno, Vojska Federacije Bosne i Hercegovi-ne ima 8.000 profesionalnih vojnika (5.576 Bo{waka i2.424 Hrvata), 8.402 regruta (6.416 Bo{waka i 1.986 Hrva-ta), te 40.000 rezervista (28.750 Bo{waka i 11.250 Hrvata).Regruti slu`e svoj vojni rok u strukturama entitetskih vojski.

Po Zakonu o odbrani, u organizacioni sastav oru`anihsnaga Bosne i Hercegovine u{le su tri aktivne brigade, ko-mande i jedinice vazduhoplovnih snaga i protivvazdu{ne od-brane, te za wih vezane komande i jedinice za administraci-ju, obuku i logisti~ku podr{ku i {est divizija u rezervi. Voj-ska Republike Srpske ima jednu mehanizovanu brigadu i dvedivizije u rezervi. Vojska Federacije Bosne i Hercegovineima mehanizovanu i oklopnu brigadu i ~etiri divizije u re-zervi.

1. april 2006.

Novina i specifi~nost u Zakonu o odbrani jeste odnos premavojnoobave{tajnim poslovima, jer je “Vojno obave{tavawe” orga-nizovano kao poseban rod oru`anih snaga (jedinstveni postupak uzemqama regiona) ~iji je zadatak da “prikupqa, obra|uje i distri-buira informacije o stranim oru`anim snagama, s ciqem podr-{ke jedinicama koje u~estvuju u me|unarodnim vojnim misijama”.

Osim ove osnovne obaveze, organizacione strukture vojnoo-bave{tajnog roda pru`aju pomo} “Obavje{tajno-sigurnosnoj agen-ciji BiH (OSA) u prikupqawu strate{kih vojnih podataka i vr{ewuprotuobavje{tajnih aktivnosti”. Koordinacija izme|u vojnoobave-{tajnog roda oru`anih snaga i Obave{tajno-sigurnosne agencijeure|uje se sporazumom koga potpisuju ministar odbrane i general-ni direktor OSA najkasnije 30 dana nakon stupawa na snagu ovogzakona, dakle do kraja januara 2006. godine.

ZAJEDNI^KI [TABKomandovawe jedinstvenim snagama BiH, prema Zakonu o od-

brani, provodi se preko Zajedni~kog {taba oru`anih snaga, Ope-rativne komande i Komade za podr{ku sa precizno definisanimovla{tewima svake od ovih organizacija.

Zajedni~ki {tab oru`anih snaga predstavqa stru~ni {tabniorgan, neposredno pot~iwen ministru odbrane, odgovoran za pla-nirawe, organizovawe i provo|ewe direktiva i naredbi mini-stra odbrane koje se odnose na izradu vojnih strategija za imple-mentaciju bezbednosne i odbrambene politike Bosne i Hercegovi-ne; planirawe i implementaciju anga`ovawa vojnih snaga; izradudokumenata kao podr{ke direktivama i nare|ewima ministra od-brane i pru`awe pomo}i vojnom osobqu Ministarstva odbrane.Zajedni~ki {tab ~ine: na~elnik Zajedni~kog {taba (rotiraju}e me-sto) sa dvojicom zamenika: za operacije i resurse.

Na~elnik Zajedni~kog {taba (oficir sa najvi{im ~inom u OS)ujedno je i vojni savetnik Predsedni{tva i ministra odbrane. Uskladu sa svojim nadle`nostima, izme|u ostalog, odgovoran je zaoperativnu gotovost oru`anih snaga; u skladu s nadle`nostima Za-jedni~kog {taba, izdaje nare|ewa, kontroli{e ih i obezbe|uje wi-hovo provo|ewe; predstavqa Bosnu i Hercegovinu u pitawima od-brane u svim me|unarodnim organizacijama i u svim zemqama nanivou na~elnika zajedni~kog {taba – na~elnika odbrane.

Operativna komanda oru`anih snaga odgovorna je za koman-dovawe svim operativnim jedinicama u OS BiH; pripremu i ko-mandovawe jedinicama koje u~estvuju u me|unarodnim vojnim i po-smatra~kim misijama; zajedni~ku obuku i u~e{}e jedinica na multi-nacionalnim ve`bama iz programa PzM i Natoa. Operativnomkomandom rukovodi komandant (rotiraju}e mesto, ~ina general-ma-jora), koji je u okviru svojih nadle`nosti odgovoran za provo|ewenare|ewa i odluka Zajedni~kog {taba; pripremu operativnih pla-nova za upotrebu jedinica kojima komanduje; za anga`ovawe snagaoperativne komande pri izvr{avawu razli~itih misija; izbor ko-mandanata privremenih sastava za u~e{}e u misijama; koordina-ciju oko upotrebe resursa i opreme, interne organizacije i obukei disciplinu neophodnu za izvr{avawe misija dodeqenih Komandi;predlagawe inicijativa za poboq{awe interoperabilnosti oru-`anih snaga s oru`anim snagama dr`ava ~lanica Natoa.

Komanda za podr{ku oru`anih snaga je odgovorna za kadrov-ska pitawa, logistiku i obuku i doktrinu. Odgovorna je za provo-|ewe odluka, propisa i naredbi Ministarstva odbrane i Zajed-ni~kog {taba vezanih za kadar, logistiku i obuku; predla`e na~el-niku Zajedni~kog {taba logisti~ke potrebe i utvr|uje standarde zaobuku kadra, opremawe i snabdevawe oru`anih snaga; pripremaplanove za podr{ku operacijama koje izvode oru`ane snage u okvi-ru me|unarodnih misija; u~estvuje u izradi planova za razme{tajili preraspore|ivawu oru`anih snaga i odr`ava nepokretnu imo-vinu oru`anih snaga.

Na~elnik Zajedni~kog {taba i wegovi zamenici, komandantiOperativne komande i Komande za podr{ku i wihovi zamenici po-stavqaju se na du`nosti na period do ~etiri godine.

Dan Oru`anih snaga je 1. decembar, kao dan dono{ewa Odlukeo formirawu oru`anih snaga Bosne i Hercegovine 2003. godine.

Blagoje NI^I]

65

STRUKTURA I LOKACIJE JEDINICAVeli~inu, strukturu i lokacije novih oru`anih snaga

predlo`i}e ministar odbrane, a usvojiti Predsedni{tvoBiH najkasnije do 1. jula 2006. Komande brigada i wimadodeqeni bataqoni formira}e se i razmestiti najkasnijedo 1. jula 2007. Pe{adijski pukovi i wihove komande for-mira}e se i razmestiti najkasnije do 1. jula 2007. Sviostali pukovi i slu`be bi}e formirani i razme{teni naj-kasnije do 31. decembra 2007.

1. april 2006.66

TE

HN

IK

A

Prvi brod ”Kraqica Elizabeta”

trebalo bi da bude porinut 2009. u

brodogradili{tu”Rosit”, morske

probe zapo~ele bi2010, a brodovi bi

mogli da u|u uoperativnu upotrebu

2012. i 2015.godine. Preostaje

da se vidi kako }e sebudu}nost nositi sa

tim projektom i onsa budu}no{}u, jer je

jasno da se velikela|e ponovo grade ida Pacifik ponovo

postaje `ari{tesveta. A Britanija

nema nameru da sedii gleda kako se drugi

naoru`avaju.

B R I T A N S K I N O S A ^ A V I O N A ” K R A Q I C A E L I Z A B E T A ”

AERODROM NA VODI

Vekovima je flota Engleske i Britanije vladala morima. Wi-hovi brodovi i jedinice bili su neprikosnoveni i predsta-vqali su garant stabilnosti britanske prevlasti. Prvi na-pad sa ”nosa~a aviona” izveli su Britanci u Prvom svetskomratu na nema~ke hangare za Cepeline. Dodu{e, bili su tomodifikovani brodovi koji su postali prvi nosa~i aviona.Tokom Drugog svetskog rata Sjediwene Ameri~ke Dr`ave

preuzimaju primat u flotili nosa~a aviona. Wihovi ”aero-dromi na vodi” postaju ve}i i boqe opremqeni od britanskih.Britanci su konstruisali nosa~e bazirane na predratnom di-zajnu, sa palubama od drveta, {to se pokazalo katastrofalno.Kraj rata do~ekali su sa flotom koja je bila opremqena bri-tanskim i ameri~kim avionima, a posledwi kvalitetni savre-meni avion bio je F4 fantom. Po novoj strategiji Natoa, Bri-tanija je imala jedan jedini vredan zadatak – da patrolira Se-vernim morem i spre~ava agresorske poteze sovjetske morna-rice, dok je wenim nosa~ima aviona dodeqena poni`avaju}auloga – protivpodmorni~kog lova.

Nosa~i }e biti konven-cionalni, sa klasi~nim pogo-nom i maksimalnom brzinomod 25 ~vorova, a pri brziniod 15 ~vorova ima}e daqinuplovidbe 10.000 miqa. Posa-da bi brojila 1.200 ~lanova,sa 600 ~lanova leta~kog i po-mo}nog osobqa.

DVA KOMANDNATORWA

Taj nosa~ aviona, kakoizgleda, ima}e ne samo novuelektronsku tehnologiju i avi-one ve} i novu konstrukciju.Dosada su svi nosa~i imali je-dan komandni toraw, u kojem susme{teni centri komande, na-vo|ewa i komunikacije, ali

Britanci smatraju da bi bilo boqe kada bi imali dva komandnatorwa razli~ite namene. U jednom torwu bila bi komanda broda,a u dugom komanda letnih operacija. To brodu omogu}ava dvostru-ke sisteme, tako da ne}e dolaziti do optere}ewa posada i elek-tornike. Rastere}ewe bi bilo zna~ajno i u slu~aju da do|e do na-pada na brod i da jedan toraw bude pogo|en. Tada bi drugi mogaoda preuzme wegovu ulogu. Sem toga, konstrukcije sa jednim torwemsu visokog profila, pa je toraw najrawiviji, a dva torwa smawu-ju mogu}nost da neprijateq jednim pogotkom obogaqi brod i jedno-stavno pobije svu komandnu posadu. Takav brod ne}e biti lakoonesposobiti. To je naro~ito zna~ajno ako se ima u vidu ~iwenicada bi mogu}i samoubila~ki napadi na brod sa avionom nadzvu~nekategorije prosto razneli jedan komandni toraw.

Predvi|a se da komandni toraw bude opremqen vi{ena-menskim radarom ”Simpson” – sa dve antene u piramidalanomjarbolu od pleksiglasa, na ~ijem vrhu bi se nalazila sfera saradarima, a komandni toraw leta bio bi opremqen radarom”Insajt” S1850M snage 1GHz do 2GHz. Re~ je o vi{ezra~nom ra-daru koji ima elevaciju 0–70 stepeni i domet 400 km. Elektroni-ka zauzima posebno mesto i tvrdi se da je otporna na ometawe.

Paluba ima dve piste duga~ke 160 metara. Poseduje odsko~-nu rampu. Katapult je zanimqiv. Postoji plan da se umesto dosa-da{weg ugradi novi elektromagnetski katapult. Kinetik, u sarad-wi sa ameri~kom mornaricom, izvodi studiju o takvom katapultuduga~kom 300 stopa. Potreban je radni motor snage 90 megavata.

Ministarstvo odbrane `eqno o~ekuje da vidi realizacijuprojekta, ali nosa~ jo{ ne}e biti opremqen svim sistemima.Naime, postoje problemi, kasne neke komponente, PVO rakete,na primer. Planira se ugradwa {esnaestocevnog vertikalnoglansera ASTER.

Britanci }e kona~no imati veliki nosa~ aviona, ali osta-je da se vidi kako }e biti ukomponovan veliki broj novih siste-ma. Neki nisu ni isprobani a planirani su da se ugrade u tajnosa~. Poseban problem je F-35, avion koji obe}ava, ali tako-|e, jo{ nije ni isproban. Preostaje da se vidi kako }e se bu-du}nost nositi sa tim projektom i on sa budu}no{}u, jer je ja-sno da se velike la|e ponovo grade, a Pacifik ponovo postaje`ari{te sveta. Italijani planiraju novi nosa~ aviona ”Ka-vur”, koji mo`e da ukrca i bataqon marinaca sa tenkovima,Kinezi grade ruski ”Varjag”, i jasno je da }e ubudu}e graditisopstvene nosa~e, Indijci imaju ruske nosa~e, a Britanija ne-ma nameru da sedi i gleda kako se drugi naoru`avaju.

Oni koje `ele ne{to vi{e da saznaju o ovome nosa~u avi-ona mogu da posete dva sajta - Naval-technology: http://www.na-val-technology.com/projects/cvf/ ili Royal-navy: http://www.royal-navy.mod.uk/static/pages/1971.html

Aleksandar KI[

67

Britanija se i pored togponi`ewa nije predala. Po~i-we da gradi nosa~e avionaklase ”Invizibl” – ”Invi-zibl”, ”Ilastrijus” i ”Ark Ro-jal”. Oni su, pak, bili prili~-no skromnih mogu}nosti, sa de-plasmanom od 20.000 tona ikompletom od 22 aviona. Va-treno kr{tewe im je bilo uFoklandskom ratu, gde su sla-vqeni bez nekog vaqanog osno-va. Naime, Argentinci su ima-li vi{e propusta nego Britan-ci ume{nosti. Rawivost nosa-~a je bila velika, a Argentin-ci su propustili da na ostrvi-ma izgrade boqu pistu i na wihpo{aqu avione, tako da subritanskoj floti dozvolili dapri|e. Napadali su razara~e umesto nosa~e i transportnebrodove. Ina~e, i sami nosa~i su imali problema. To se vidiiz citata jednog oficira britanske mornarice, koji je rekao:”Kada smo isplovqavali za Foklande, ispra}ala nas je gomi-la qudi, dok se nosa~, polako, dostojanstveno poput labudaudaqavao od obale. Pore|ewe sa labudom je bilo podesno, jersmo na povr{ini izgledali graciozno, a pod vodom, nam je ra-dila samo jedna od dve turbine!”

GRACIOZNI, ALI…Slede}a upotreba bila je na prostoru biv{e SFRJ, kada je zavreme Klintonove balkanske avanture, Britanija bila wihovsaveznik. Slali su svoje avione sa nosa~a u napad na srpskepolo`aje po Bosni, sve dok jedan harijer, prilikom napada nazemaqske ciqeve, nije bio pogo|en PVO raketom strela-2M ioboren. Nakon toga Britanci su bili vrlo pa`qivi u upotrebiharijera. Tokom agresije na SRJ 1999. godine izbegavali su dakoriste te letelice, a posade nosa~a su stalno izve{tavale ostvarnim ili imaginarnim kvarovima i odlagale misije. Mo-`da je to bila i politika britanske mornarice, koja je radijezadatke napada na Srbiju prepu{tala ameri~kim A-10 i svo-jim avionima marke tornado, budu}i da se harijer pokazao kaove} zastarelo i nepodesno sredstvo.

Nedugo posle toga Britanija ponovo ima velike ideje oupotrebi svojih snaga. Osokoqena nekakvim, kako tvrde, uspe-sima na Balkanu, upu{ta se u daqe intervencije, poput one uIraku, ali su nosa~i koje imaju premali i nemaju velikih kapa-citeta. Wihova avijacija je zastarela i nepodesna za napadena zemaqske ciqeve. Zbog toga se odlu~uju za gradwu nove kla-se nosa~a aviona, kakva dolikuje velikim silama. U me|uvre-menu, [panija je sagradila nosa~ aviona ”Principe de Asturias”,Francuska ”[arl de Gol”, Italija ”\uzepe Garibaldi”, ~ak iTajland ”^akri Nurbet”, a Kina planira dogradwu ”Varjaga”. Isve navedene zemqe, sem Tajlanda, planiraju ili grade novenosa~e aviona.

Mali nosa~i aviona postali su preslabi za dejstvo u misi-jama koje izvodi Britanija, pa je veliki, udarni nosa~ postaoneophodan. Tako je pokrenut projekat Budu}eg nosa~a aviona CVF.Re~ je o velikom brodu deplasmana 65.000 tona, koji }e nositi40 aviona JSF-G-35. Po veli~ini on je izme|u klase ”Nimic”(SAD, 90.000 tona) i ”[arl de Gol” (Francuska, 45.000 tona).Projekti su zapo~eti 2003. godine, a Admiralitet je stavio uplan izgradwu dva broda – ”Kraqica Elizabeta” CVF-01 i”Princ od Velsa” CVF-02. Prvi brod ”Kraqica Elizabeta” tre-balo bi da bude porinut 2009. u brodogradili{tu ”Rosit”, dokbi morske probe zapo~ele 2010. godine. Brodovi bi, shodno to-me, mogli da u|u u operativnu upotrebu 2012. i 2015. godine.

68

Igra je vrhunskasimulacijapodmornice i zahteva da sestudiozno prou~e sve komande zaupravqawe wom. Vi ste, ovoga puta, u ulozi kapetananema~kepodmornice.

Od 1939. do 1945. godine nema~ke podmornice su imale jedan zadatak – daonemogu}e snabdevawe Velike Britanije. Iako su u po~etku zadavale mnogonevoqa savezni~kim konvojima, s vremenom su se odnosi snaga preokrenuli,pa su i one trpele sve ve}e gubitke. Osim naoru`ane pratwe konvoja, pod-morni~ari su imali i veliki problem sa savezni~kim avionima velikog dole-

ta, koji su pokrivali ve}i deo pomorskih puteva. Igra je vrhunska simulacija pod-mornice i od igra~a zahteva da studiozno prou~i sve komande za upravqawe.

U ovim manevrima vi ste kapetan nema~ke podmornice.

KURSEVI U MORNARI^KOJ AKADEMIJI

Nakon pokretawa igre u glavnom meniju, o~ekuje vas nekoliko opcija. Za po~e-tak preporu~ujem Naval Academy. Ta opcija nudi pet kurseva, na kojima se u~ite ka-ko da upravqate podmornicom i oru`jima na woj. Svaki kurs ima dve mogu}nosti –jednu za u~ewe, a drugu za polagawe kursa. Neki od kurseva nude vi{e izbora. Ukursu za navigaciju odvojeni kursevi su za promene smera kretawa, ali zato se ukursu za upotrebu protivavionskog topa nudi samo jedna mogu}nost. Ukoliko budeteimali problema sa razumevawem nekog od kurseva, za svaki postoji i video-fajlkoji pokazuje {ta se od vas o~ekuje. Iako preporu~ena akademija nije neophodna zaigru, skoro je nemogu}e igrati bez takve obuke. Ni polagawe kursa nije neophodno,ali je veoma preporu~ivo, jer od uspeha na akademiji zavisi koliko }ete imati po-vlastica u karijeri.

Opcija Museum vodi vas u pregled svih vrsta aviona i brodova razvrstanihpo zemqama kojima pripadaju. Za svaki od objekata u muzeju mo`ete birati godinu.Uo~qivo je i kako se tokom vremena mewalo naoru`awe na pojedinim brodovima.Siguran sam da }e se ve}ina igra~a iznenaditi brojno{}u objekata koje mo`etevideti, jer se ne de{ava ~esto da na jednom mestu vidite stotine raznih brodova iaviona. U svakom slu~aju poku{ajte upamtiti kako neki od wih izgledaju da bisteznali koje od wih bi trebalo da izbegavate, ako je mogu}e.

LO[ MOMAK SILENT – HUNTER III

1. april 2006.

TIHI LOVCIBRODOVA

SIMULACIJE

69

{e od jednog pogotka torpedom. Kada budete uo~ili neki odbrodova kroz periskop, mo`ete da uporedite ono {to viditesa slikom u va{em priru~niku u kome su iscrtane siluete bro-dova. Ako ste sigurni da pred sobom imate ciq koji ste iza-brali, mo`ete ispaliti torpeda na wega i poku{ate da ga po-godite. Uz ograni~en broj torpeda i realno vreme za puwewecevi, mora}ete pa`qivo da birate metu i pravo vreme za is-paqivawe. Ako kojim slu~ajem ispred sebe ugledate trgova~kibrod bez pratwe, najlak{e je da izronite i da izdate koman-du da ga neko od va{ih mornara ga|a iz topa.

SAVR[EN OSE]AJ STVARNOSTI

Izdava~ka ku}a UBI Soft potrudila se da igra budeneodoqiva. Kvalitetna grafika, uz odli~ne zvu~ne efekte,verno do~arava razli~ite vremenske prilike i neprilike namoru. Efekti u ovoj igri verno do~aravaju izvorno okru`ewei pru`aju savr{en ose}aj stvarnosti. Zbog vrhunske grafikeigra zahteva malo boqi ra~unar da biste mogli da igrate sanajve}im mogu}im nivoom detaqa. Ako zanemarimo ~iwenicuda igrate “lo{eg momka“, verujem da }e svako u`ivati u eks-plozijama i efektima koje va{a torpeda budu proizvela. Sko-ro svaki od brodova koji budete dovoqno puta pogodili, tonena druga~iji na~in. Neki se prevrnu na jednu stranu, dok sedrugi prepolove na dva dela. U igri postoji mogu}nost da iztre}eg lica pratite va{ torpedo na svojoj smrtonosnoj puta-wi. Mogu}e je podesiti i da svi glasovi u igri budu na nema~-kom jeziku kako bi se pove}ao nivo autenti~nosti. A igrawe}e vam olak{ati i kra}e uputstvo.

Igor VASIQEVI]

KUPITE POSADU I PO^NITE

Glavni deo igre je u Career opciji. Na po~etku mo`eteizabrati godinu i flotilu (luku), u kojoj po~iwete svoju pod-morni~ku karijeru. Godine 1939. na raspolagawu }e vam bi-ti samo dve luke, tj. flotile na severu Nema~ke. Do 1943. go-dine mo`ete da birate luke na zapadu Francuske, a od 1942.i luke u Norve{koj. Te`ina igre je proporcionalna godini ukojoj po~iwete igru. Obratite pa`wu da, osim godine u kojojzapo~iwete karijeru, razli~ite flotile imaju razli~ite ver-zije podmornica. Nakon izbora godine i flotile, u svojoj kan-celariji mo`ete promeniti nivo realisti~nosti u igri, uzetizadatak, opremiti sopstvenu podmornicu i “kupiti” posadu.Posadu “kupujete“ poenima sakupqenim u mornari~koj akade-miji i misijama. Zadaci, tj. misije koje dobijate daju vam samoosnovne informacije, poput {ifre sektora u kojem treba dabudete, kursa kojim treba da plovite, i sli~no. Misiju zapo-~iwete u mati~noj luci, iz koje treba da isplovite ka odredi-{tu. Vreme je mogu}e ubrzati do 32 puta, pa }ete mawe vreme-na potro{iti u tra`ewu konvoja.

Neka od zadu`ewa na podmornici automatski obavqa va-{a posada, ali ~lanove posade prethodno morate rasporedi-ti na odgovaraju}e du`nosti. Posadu }ete morati ~esto dapreme{tate sa jednog na drugo mesto, jer ne}ete imati dovoq-no qudi za sve du`nosti. Ukoliko imate nekoga od posade naodre|enoj du`nosti (poput poslu`ioca na topu ili navigato-ra), imate mogu}nost da im izdajete komande koje }e oni auto-matski izvr{avati. Tako }e vam mnogo lak{e biti da se od-branite od neprijateqeve avijacije ili da izvedete neki kom-plikovaniji manevar. U zavisnosti od nivoa realisti~nosti uigri za potapawe nekog od brodova, bi}e vam potrebno i vi-

VERNA SIMULACIJA PODMORNICEOvo je najboqa simulacija podmornice koja se ikada

pojavila. Iako ste u ulozi kapetana nema~ke podmornice,igra je prepuna izuzetno uspele grafike i dobre atmosfe-re. Posao koji obavqate (a napadate nenaoru`ane brodo-ve) sigurno vam ne}e poslu`iti na ~ast, ali ovo je samoigra. Zar ne?

POTREBNA KONFIGURACIJAZa igrawe ovo igrice potreban vam je procesor od naj-

mawe 1,4 GHz, ali je preporu~eno da bude vi{e od 2 GHz.Operativni sistem je Windows XP/2000. Treba vam ram-memo-rije bar 512 MB, ali proizvo|a~ preporu~uje 1 GB. Grafi~kakarta bi trebalo da poseduje bar 64 MB, dok je preporuka daposeduje 128 MB, ili vi{e. Igra se distribuira na DVD-u inakon instalacije na hard-disku zauzima ne{to vi{e od 2 GB.

dostignu}ima nauke, ~ime je postigao dva zna~ajna ciqa.Prvo, omogu}io je ~itaocima da na jednom mestu na|u sve{to je iz teorije etike i morala relevantno i timepru`io mogu}nost da provere wegov izbor i inter-pretaciju raznih teorija. Drugo, definicije, tuma~ewa istavove o etici ratovawa doveo je u neposrednu teorijskui doktrinarnu vezu sa praksom ratovawa i tako do{ao dokriterijuma za konstituisawe profesionalne vojne etike,odnosno najvidqivijeg i najslo`enijeg wenog dela – etikeratovawa.

Ovo inspirativno {tivo skrenu}e pa`wu ~itaocimana problem stalnog sukobqavawa principa humanosti uratu i principa vojni~ke racionalnosti izvedene iz vo-jnih strategija i doktrina koje su se stalno mewale pod

uticajem razvoja ratne tehnike i zbog novih izazova rizika ipretwi bezbednosti.

U ime doma}ina, pukovnik @ivorad Dragi~evi}, na~elnikOdseka za moral Vojne akademije, ukazao je na va`nost i aktuel-nost sadr`aja kwige. Pukovnik Zvonimir Pe{i}, na~elnik NIC“Vojska”, istakao je u ime izdava~a da je Nikezi} svojim radom idelom ostavio zna~ajan trag u moralnom oblikovawu brojnih gen-eracija oficira Vi{e vojne akademije, Ratne {kole iposlediplomskih studija vojnih nauka.

Umesto zakqu~ka, autor je dao svoj doprinos definisawemkodeksa etike ratovawa preko etike vojni~ke ~asti koja bi bila uskladu sa op{tepriznatim na~elima me|unarodnog ratnog i human-itarnog prava.

U znak zahvalnosti za organizovanu promociju autor je najbo-qim studentima zavr{nih godina svih smerova Vojne akademije inajboqem u~eniku Vojne gimnazije poklonio po primerak promo-visane kwige.

Etiku ratovawa preporu~ujemo svim zainteresovanim~itaocima kao inspirativan sadr`aj koji }e biti rado ~itan jeroboga}uje ~ovekova humana znawa, a studentima Vojne i Policijskeakademije i drugih fakulteta kao obaveznu dopunsku literaturu zaizu~avawe etike ratovawa i teorije vojnih konflikata.

Vera ZVONAREK-JOVANOVI]

KULTURA

1. april 2006.

PROMOCIJA KWIGE “ETIKA RATOVAWA”

ILIJE NIKEZI]A

70

R

Oficirski bal u ^a~ku

RAZIGRANE EEPOLETEU ~a~anskom motelu “Livade” odr`an je tradicionalni oficirski

bal. Organizatori te kulturno-muzi~ke manifestacije bili su Tehni~kiremontni zavod ^a~ak (TRZ) i Organizacija rezervnih vojnih stare{inate op{tine.

Me|u gostima bala bili su ministar za kapitalne investicije uVladi Srbije gospodin Velimir Ili}, predstavnici Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije i Crne Gore. Prisutnima, kojih je bilo vi{eod dve stotine, obratili su se direktor TRZ ^a~ak pukovnik VojislavMilinkovi} i predsednik ORVS ^a~ka Dragan Vasovi}. Oni su govo-rili o tradiciji odr`avawa balova, koja je obnovqena pre nekolikogodina.

U bogatom programu nastupili su KUD “Abra{evi}” i Plesna grupa“Luna”. Za bal je va`ilo pravilo da stare{ine budu u uniformi, tako dasu te ve~eri u pravom smislu re~i oficirske epolete bile razigrane.

Z. P.

HUMANIZACIJARATOVODSTVA

U godini li~nih iprofesionalnih jubileja Ilija Nikezi}, general-major u penziji, (80 godina `ivota, 40 godina profesionalnog radai 20 godina od penzionisawa),predstavio je studentima istare{inama Vojne akademijenajnoviju kwigu “Etika ratovawa”

at je oduvek bio najve}e zlo ~ove~anstva. Mawe je va`na osu-da nepravednog rata od borbe da do wega ne do|e. U istorijinisu bili retki slu~ajevi kada su se poklopili eti~ki ciq ra-ta i eti~ko postupawe u toku ostvarivawa tog ciqa. Savremeni ratovi ispisuju neku drugu pri~u. Svedoci smo ra-

tova na kraju dvadesetog veka u kojima su najve}e moralne vrednos-ti bile poga`ene: nisu po{tovane me|unarodne konvencije ipravne norme o ratu; kori{}eno je zabraweno oru j̀e; bilo jemnogo civilnih stradawa (kolateralne {tete) i nehumanog odnosaprema zarobqenicima; uni{tavana je infrastruktura, ru{ene suistorijske i kulturne vrednosti; bilo je sukoba na etni~koj i ver-skoj osnovi.

Neposredan povod autoru da napi{e navedeno delo bio jegra|anski rat u Jugoslaviji (1990–1995) i agresija Natoa na Ju-goslaviju (1999).

Objavqivawem kwige “Etika ratovawa” Ilije Nikezi}a,uglednog pisca presti`nih studija iz oblasti ratovodstva i ratneve{tine, Redakcija posebnih izdawa NIC “Vojska” (2004) do-prinela je ukupnoj borbi za humanizaciju ratovodstva nasuprotmoralnom sunovratu.

Recenzent kwige i autor predgovora dr Radovan Radinovi},general-potpukovnik u penziji, naglasio je da je autor svoja pro-mi{qawa o etici ratovawa zasnovao na najvrednijim

71

NN OO V E V E KK WW II GG E E

TRAGOVI U VVREMENU

“Koreni vojne pisane re~i”,

Ivan Mijatovi}, NIC ”Vojska“

Za organizaciju relativno za-tvorenog tipa, kao {to je voj-ska, veoma je va`na wena {tam-pa, jer predstavqa svojevrstanprozor u svet. Imaju}i to u vi-

du, Redakcija posebnih izdawa NIC“Vojska” objavila je kwigu “Korenivojne pisane re~i” potpukovnika mr Ivana Mijatovi}a, i na osoben na~in, {iroj, stru~noj i nau~nojjavnosti ukazala na ulogu i zna~aj vojne {tampe, u vremenu od preskoro jednog veka.

Osnovu kwige ~ine kvantitativna i kvalitativna analiza sa-dr`aja vojne {tampe Vojske Kraqevine SHS: “Vojni~kog glasnika”,"Vojni~kog zabavnika”, ”Ratnika”, a tu su i glasila pojedinih rodo-va: “Pe{adiski glasnik”, “Kowi~ki glasnik”, “Artileriski gla-snik”, “In`iweriski glasnik” i privatni vojni list “Vojni vesnik”.

Kwiga sadr`i pet poglavqa: “Kraqevina Srba, Hrvata i Slo-venaca”, “Informativno-zabavna vojna {tampa”, “Vojna {tampavojno-stru~nog karaktera”, “Uloga vojne {tampe” i “Karakteristikevojne {tampe”, a u woj su obra|eni i “Zanimqivi prilozi”, “Regi-star li~nih imena”, ”Registar geografskih pojmova” i “Izvori i li-teratura”.

Autor je analizirao informativno-zabavnu i vojno-stru~nu{tampu, wen uticaj na procese u Vojsci Kraqevine SHS, ulogu uedukaciji, modernizaciji, ujedna~avawu oficirskog kora, razvojusopstvene vojno-teorijske misli, odnosu prema tradicijama i dru-gim dru{tvenim vrednostima.

^itaoci }e prona}i mnogo stru~nih i zanimqivih informaci-ja. Na primer, kako je vojna elita u Kraqevini uz pomo} vojne{tampe ostvarivala uticaj u sve sfere dru{tvenog `ivota, ko subili najplodniji autori, koji sadr`aji su bili najzastupqeniji, ko-liko je strana vojna misao imala uticaj na doma}u, da li je bilodozvoqeno pisati o politi~kim temama, itd.

Svaki ~asopis imao je svoju ciqnu grupu i veliki broj kori-snika. Ipak se ~asopis “Ratnik” nametnuo svojim kvalitetom kaonajva`niji vojni list. Wemu je poverena uloga nosioca stru~nogusavr{avawa oficirskog kora.

Analizirani sadr`aji u navedenim glasilima predstavqaju{iroku lepezu tekstualnih i vizuelnih pokazateqa, koji mogu da po-slu`e kao mogu}a re{ewa u sada{wim okolnostima i primer zamnoge budu}e radove iz ove oblasti. ^itala~ka publika, a nau~naposebno, tim izdawem dobi}e potpuniju sliku o unutra{woj dinami-ci vojne misli, te`wi ka modernizaciji u stalnom sukobu sa kon-zervativizmom. Vojna {tampa poslu`i}e kao svevremena pouka iporuka o zna~aju vojne pisane re~i na prostorima tada{we Kraqe-vine i {ire.

Verujemo da }e kwiga biti pouzdano i dobrodo{lo {tivo za~itaoce koji pronalaze zadovoqstvo u i{~itavawu tragova u vre-menu, zatim istori~are (vojne), politologe, novinare (vojne), ured-nike, bibliotekare i ostala profesionalna vojna i civilna lica uMO i Vojsci SCG koja se ogledaju na poqu informisawa.

V. Z. J.

K U L T U R O S K O P

K W I @ E V N I P R O G R A M I4. april – Horska sala u 18satiPromocija kwigeBLAGOVESTIautor Qubinka Dakovi}

5. april – Velika sala u 17satiPromocija monografijeISTORIJSKAI UMETNI^KA BA[TINAVOJNO-TEHNI^KOG ZAVODAU KRAGUJEVCU

6. april – Univerzalna sala u 12 sati Promocija kwiga

PUTEVI DO SRE]ESVITAWE UZ SRE]UDALEKA SRE]Aautor Milutin Hini}

11. april – Univerzalna sala u 18 satiPromocija kwigeHERCEG NOVI 1918–1945.autor Ratomir – Rade Radanovi}

13. april – Univerzalnasala u 13 sati Promocija kwigeMU[KARCI I WIHOVESENKEautor Dragica Miwevi}-Medakovi}

14. april – Univerzalnasala u 13 satiPromocija kwigeKORENI PISANE VOJNERE^Iautor Ivan Mijatovi}

T R A D I C I J A

7. april – Univerzalnasala u 11 satiO k r u g l i s t oPRIHVAT, OPORAVAKI REORGANIZACIJASRPSKE VOJSKE NA KRFU1916. povodom 90 godina tog istorijskog doga|aja

S V E ^ A N O S T I12. april – Velika sala u 12 satiDodela nagradeZLATNI BEO^UGKulturno-prosvetne zajednice Beogradaza trajni doprinos kulturi gradaBeogradaI Z L O @ B E

MALA GALERIJA

11. april – u 19 sati – otvarawe samostalne izlo`be slikaSA[A FILIPOVI], Irig (posthumno)Izlo`ba traje do 26. aprila

P

1. april 2006.

Pi{e Vlada RISTI]

Iako se u Edisonovom

preduze}u nije zadr`ao ni

godinu dana, stekao je glas

izvanredno sposobnog

in`ewera {to mu je

omogu}ilo da oformi

vlastito elektri~no

dru{tvo

ru`enu priliku Tesla je umeo da iskoristi. Sav se posvetio u~ewu. Ra-dio je znatno vi{e od drugih studenata. Nedeqe i ostale praznike je~esto pretvarao u radne dane. Ponajvi{e zarad sebe i sticawa {tove}eg znawa, ali i zbog toga {to je `eleo da i na taj na~in izrazi za-hvalnost svojim roditeqima koji su mu omogu}ili da u~i ono {to ga jeprivla~ilo i {to je izuzetno voleo. Ve} u prvom semestru se videlo daznatno odska~e od svojih drugova, a vlastitim sposobnostima je uveli-

ko privukao pa`wu profesora, me|u kojima su bili Rogner, profesor arit-metike i geometrije, Pe{l, profesor teorijske i eksperimentalne fizikei profesor Ale, koji je predavao integralni ra~un i diferencijalne jedna-~ine. Tesla je profesora Alea posebno uva`avao i smatrao ga “najsjajnijimpredava~em“. A i profesor Ale je u Nikoli Tesli video svog najboqeg stu-denta {to se, sem ostalog, moglo zakqu~iti i po tome {to je sa Teslom ~estoostajao u kabinetu i posle ~asova diktirao mu zadatke koje je wegov studentbrzo re{avao. Do kraja te, prve, {kolske godine polo`io je devet ispita(skoro dva puta vi{e nego {to je trebalo) i kao najboqi student dobio la-

FE

QT

ON

72

ODLAZAKU WUJORK

1 5 0 G O D I N A O D R O \ E WA N I K O L E T E S L E ( 2 )

Unutra{wost laboratorije na Long Ajlendu

”da wegova zamisao sadr`i ta~an iprakti~an odgovor, pa je u ma{ti ‘vi-deo’ i dinamoma{inu i motor kako ra-de bez komutatora, i to rade vrlo do-bro”. Bio je toliko uveren da mo`e dare{i problem koji je mu~io mnoge in-`ewere da jednostavno nije mogao dapre}uti na ~asu i da ne uputi kritikuna ra~un izumiteqa Grahove ma{ine.

NEMOGU]A IDEJAProfesor Pe{l nije odmah od-

bacio mi{qewe Nikole Tesle, niti gaje nazvao ”pukom ma{tom”, ali je ipakpredavawe na tom ~asu zavr{io re-~ima: ”Gospodin Tesla }e posti}i ve-lika dela, ali ovo zaista ne}e nika-da ostvariti. To bi zna~ilo isto {toi jednu stalnu privla~nu silu, kao{to je te`a, pretvoriti u obrtnu si-lu. To zna~i - perpetuum mobile, a toje nemogu}a ideja”.

Po zavr{etku Visoke tehni~ke{kole u Gracu, Tesla ne odlazi u Pragkako bi tamo nastavio studije tehni-ke, ve} se prihvata dobro pla}enogposla u jednom mariborskom tehni~-kom zavodu. To se kasnije pokazalo kaodobra odluka jer je zaradio tolikopara koliko mu je bilo dovoqno da iz-vesno vreme bezbri`no studira uPragu, te da dubqe zadre u matemati-ku i fiziku. Nastavio je oglede veza-ne za ”prkosnu ideju” o naizmeni~nojstruji, kojom je bio gotovo stalno zao-kupqen. Duboko je verovao da }e na}ire{ewe za koje je profesor mislio dane postoji. U stvari, profesor Pe{lnije mogao da shvati svog genijalnog|aka koji je ve} tada bio na tragu svognajve}eg otkri}a - obrtnog magnetnogpoqa i polifaznih naizmeni~nihstruja.

U{te|evina ”namaknuta” dok jeboravio i radio u Mariboru istopi-la se za samo godinu dana studija u^e{koj, tako da se Tesla ponovo na-{ao u finansijskim te{ko}ama. Zato

se po~etkom 1881. obra}a pismom ujaku Paji Mandi}u, tre}embratu wegove majke koji je u to vreme `iveo u Budimpe{ti. Ujak,general{tabni major austrijske vojske, o`ewen }erkom srpskogveleposednika, imao je dobrog prijateqa Ma|ara Teodora Pu-{ka{a, negda{weg in`iwerijskog oficira koji je napustio voj-sku i posvetio se biznisu u jednom inostranom preduze}u, a ko-je je imalo dozvolu da u glavnom gradu Ma|arske izgradi prvutelefonsku centralu. Obe}ao je svom prijatequ Paji da }e muzaposliti ne}aka ~im centrala bude dovr{ena.

PRVI UPRAVNIK CENTRALEPoznanstvo Tesle sa Pu{ka{em bilo mu je od velike kori-

sti. On je Teslu uveo u mnoge ”poslovne zavrzlame”, koje ga ka-snije nisu mimoi{le, ali mu to, ipak, nije ni malo smetalo danastavi da traga za obrtnim magnetnim poqem i motorima ~iji}e se rad zasnivati na toj pojavi. A {to se wegovog prijateqaPu{ka{a ti~e, Tesla je vrlo brzo saznao da je to bio ~ovek savelikim iskustvom ste~enim u biznisu {irom sveta. Pu{ka{ je,

skava priznawa, bezmalo, svih pro-fesora Vi{e tehni~ke {kole.

[kolski raspust Tesla je proveokod svojih roditeqa. Raspust posleprve godine studija upamtio je po to-me {to se wegov otac Milutin nijebogzna kako obradovao uspe{nom po-~etku sinovqevih studija. A za{to –Nikola je saznao nekoliko godina ka-snije, posle o~eve smrti, kada je pre-gledaju}i porodi~nu arhivu na{ao ne-koliko pisama profesora Visoke teh-ni~ke {kole, koja su bila upu}ena we-govom ocu, a u kojima je bilo mnogo po-hvala o Nikoli i wegovom u~ewu. Me-|utim, jedno pismo dekana fakultetaunelo je dosta nespokojstva u du{e Te-slinih roditeqa, koji su ionako bilizabrinuti zbog wegovog krhkog zdra-vqa i koji su se protivili odlasku wi-hovog sina na studije. Naime, dekan jeu tom pismu savetovao Tesline rodi-teqe “da mu uskrate daqe {kolovaweako `ele da ga sa~uvaju `iva“. Mo`dabi otac to i u~inio da ga nije prete-kla smrt.

DEKANOVO PISMO RODITEQIMA

Po povratku sa ferija u Grac,Nikola je odlu~io da drugu godinu stu-dija usmeri ka temeqnijem izu~avawu,pre svega, fizike, mehanike i matema-tike. Kasnije se pokazalo da je dobrouradio, jer mu je ostajalo vi{e vre-mena da se pozabavi nekim problemi-ma ~ije je re{ewe dovelo do wegovogprvog otkri}a.

Visoka tehni~ka {kola je, naime,nekako u to vreme dobila iz Parizajednu posebnu elektri~nu napravu -Gramovu ma{inu - koja je mogla da sekoristi kao dinamoma{ina (genera-tor) i kao motor (elektromotor). Ka-da je radila pogowena nekom meha-ni~kom silom, Grahova ma{ina jeproizvodila elektri~nu struju, a akoje radila pod uticajem struje, proiz-vodila je - mehani~ki rad. Ma{ina je bila pode{ena na jedno-smernu struju. Tesla je bio zadivqen radom te ma{ine, ali jeodmah zapazio veliko varni~ewe na wenom komutatoru. Bio jeto, prema Teslinom mi{qewu, wen veliki nedostatak.

- Nedostatak je u samoj prirodi ove ma{ine - odgovorioje profesor Pe{l Tesli. - Mo`e se umawiti, ali sve dok upo-trebqavamo komutator, wega }e uvek biti u izvesnoj meri. Svedok elektri~na struja te~e u jednom smeru i dok jedan magnetima dva pola od kojih svaki suprotno dejstvuje, mora}emo upo-trebqavati komutator da bismo, u pravi ~as, izmenili smerstruje u obrtnoj armaturi (rotoru).

- To je o~evidno - odgovorio je mladi Tesla. - Ma{inazavisi od struje koju upotrebqava. Ja predla`em da se upotre-bom naizmeni~ne struje sasvim oslobodimo komutatora (XonO’ Nil: ”Nenadma{ni genije”, 1956).

Misao koja je prosto blesnula u Teslinoj glavi upu}ivalaga je na zakqu~ak da je mogu}e iskqu~iti komutator. Tim proble-mom su bili zaokupqeni i mnogi nau~nici pre Tesle, koji je znao

73

U “ZLATNOJ KWIZI”U ~etvorogodi{woj osnovnoj {koli u Go-

spi}u Tesla je bio odli~an |ak. Uspeh je, ka`u,postizao vi{e zbog prirodne bistrine i pa-`wom na ~asovima, nego nekim posebnim zala-gawem.

O Teslinom dobrom u~ewu ostali su trago-vi u {kolskoj arhivi u kojoj se nalazila i jednaposebna, po~asna kwiga, u ko`nom povezu, koja jenazvana “Zlatna kwiga“. Na kraju svake {kolskegodine u wu su uno{ena imena onih |aka koji surazred zavr{ili sa odli~nim uspehom i primer-nim vladawem. Jedan od wih bio je i Nikola Te-sla, ~ije je ime – od 1864. do 1867. – jednom go-di{we upisivano u “Zlatnu kwigu“.

Nikola Tesla u danima kada je poha|ao Visoku tehni~ku {kolu u Gracu

FEQTON

1. april 2006.74

naime, napustio vojsku i oti{ao u Ameriku gde je proveo neko-liko godina, istakav{i se kao stru~wak u sasvim novoj tehni~-koj oblasti - telefoniji. Wemu se pripisuje originalna zami-sao uvo|ewa telefonskih centrala. Zahvaquju}i wemu ”VesternUnion”, tada najmo}nije telefonsko dru{tvo, napravilo je te-lefonsku centralu 1878, samo dve godine posle genijalnog Be-lovog pronalaska telefona.

Nikola Tesla, koji je najpre radio u Dr`avnom centralnomtelefonskom zavodu u Budimpe{ti, vrlo brzo je skrenuo pa`wuna sebe, pa mu je glavni inspektor zavoda poverio prvi in`e-werski posao vezan za prora~une i nacrte novih telefonskihinstalacija, {to je ujedno zna~ilo i znatno pove}awe plate. Te-sline sposobnosti zapale su za oko i Pu{ka{u, koji ga je kaoin`ewera ubrzo zaposlio u svom preduze}u ~iji je osnovni za-datak bila izgradwa nove budimpe{tanske telefonske centra-le, a u kojoj je Tesla postavqen za prvog upravnika. Tek tu su dopunog izraza do{le Tesline pronalaza~ke sposobnosti i do we-govog prvog (ali nepatentiranog) pronalaska, jedne vrste tran-sformatora za mikrofonsku struju.

Po{to je telefonska centrala kojom je Tesla upravqao pro-data drugom preduze}u, Pu{ka{, kao organizator celog posla,vi{e nije video razloga da ostane u Budimpe{ti, pa je pre{ao uPariz, ponudiv{i Tesli da i on po|e sa wim. Tesla je bez dvou-mqewa prihvatio predlog jer je znao da }e u Parizu imati vi{emogu}nosti da se bavi pronalaza{tvom. Prisetio se da je u tomgradu i Gram uspe{no priveo kraju svoj pronalazak, dinamoma-{inu, ~ija je upotreba ozna~ila novi razvoj elektrotehnike.

Pu{ka{ je pomogao Tesli da se zaposli u Edisonovom kon-tinentalnom dru{tvu u Parizu koje je bilo ogranak Edisonovogelektri~nog dru{tva u Wujorku, a ~iji je zadatak bio da {iromEvrope podi`e elektri~ne centrale jednosmerne struje, po Edi-sonovom sistemu i sa dinamoma{inama Gramova tipa, koje jeEdison znatno usavr{io.

Po{to mu nije po{lo za rukom, ~ak ni uz pomo} gradona-~elnika Strazbura koji mu je bio veoma naklowen, da nekoga odindustrijalaca u Francuskoj zainteresuje za dvofaznu naizme-ni~nu struju, Tesli nije preostalo ni{ta drugo nego da prihvatisavet jednog Edisonovog prijateqa, Ba~elora, u kojeg je imaonajvi{e poverewa, i da krene put Amerike, nose}i pismo u ko-me Ba~elor pi{e Edisonu: ”Poznajem dva ~oveka; jedan od wihste Vi, a drugi je ovaj mladi ~ovek”.

OPASNE ELEKTRI^NE SVETIQKEOsamdesetih godina 19. veka parna ma{ina je bila po-

kreta~ ne samo lokomotive, ve} u najve}oj meri i industrije.Elektri~ne ma{ine, generatori i motori, tek su tih godinapo~eli znatnije da se koriste. Elektri~na struja je tada slu-`ila uglavnom za osvetqewe. Za uli~no osvetqewe su kori-{}ene lu~ne lampe, a u doma}instvima su upotrebqavane si-jalice sa u`arenim ugqenim vlaknima. Domet mogu}eg prenosaelektri~ne energije bio je za sijalice veoma skroman zbog pa-da napona u bakarnom vodu, pa je svaki kvadratni kilometargrada morao da ima u centru generator, odnosno svoju ”cen-tralu”. Struja se, naime, razvodila pod naponom koji nije mo-gao biti ve}i od 100 volti zato {to se sijalice, vezane para-lelno, nisu mogle praviti za ve}e napone, a i zato {to se sma-tralo da je razvo|ewe sa naponom ve}im od 100 volti opasnoza korisnike. Domet prenosa elektri~ne energije za napajawelu~nih sijalica bio je ne{to ve}i, jer su bile vezane na red(serijski) i nisu bile na dohvat ruku nekvalifikovanog oso-bqa. Samo u Wujorku je, u to vreme, bilo oko 200 centrala,svaka sa kotlom, parnom ma{inom i dinamom.

PIONIR MODERNE ELEKTRIFIKACIJETesla je jedan od pionira moderne elektrifikacije na-

{e planete. On je doprineo da se `ivot na zemqi promeni,da se energija ne mora koristiti neposredno pored mestaproizvodwe, ve} i na vrlo velikoj udaqenosti. Danas elek-tri~na energija te~e kroz gustu mre`u elektrovodova i pod-zemnih kablova rasprostrawenoj po celoj planeti, a vi{emilijardi indukcionih motora, zadivquju}e jednostavne ipouzdane konstrukcije, pokre}u industrijske pogone i razno-vrsne ure|aje u na{im ku}ama i stanovima.

Tako je Tesla vrlo brzo zaposlen u Edisonovom elektri~-nom preduze}u, po~eo da odr`ava i popravqa ma{ine za jedno-smernu struju. Tu mu se ukazala prilika i da se istakne: Edisonga je, naime, jednoga dana poslao da osposobi ure|aj za elek-tri~no osvetqewe na brodu ”Oregon”, u to vreme najbr`oj inajmodernijoj putni~koj la|i. Instalacija na obe brodske dina-moma{ine otkazala je u najnezgodnije vreme, gotovo pred samoisplovqavawe iz luke, {to je na velike muke stavilo ne samovlasnika broda, nego i Edisona, koji je ve} bio ”oki}en oreo-lom velikog pronalaza~a”.

U slede}em broju: MILIONI ZA PATENTE

75

10. april 1941.Progla{ena Nezavisna Dr`ava Hrvatska. Vladimir Ma~ek, vo-|a Hrvatske seqa~ke stranke, pozvao narod da se pokori novimvlastima. U Qubqani odr`an sastanak Nacionalnog ve}a Slo-venije, na kojem je ban Dravske banovine Natla~en predlo`ioda se, po ugledu na NDH, proglasi i nezavisna Slovenija.

11. april 1941.Ma|arske trupe pre{le jugoslovensku granicu na sektoru Bara-we i Ba~ke, a Nema~ke jedinice zauzele Kragujevac.

12. april 1941.Ma|arske trupe okupirale ve}i deo Barawe, severnu Ba~ku izauzele Novi Sad, gde su do 15. aprila ubile oko 720 gra|ana,ve}inom Srba. Nema~ke jedinice u{le u Beograd. Vlada VelikeBritanije negativno odgovorila na zahtev vlade Kraqevine Ju-goslavije da joj se uka`e pomo} u qudstvu i avionima i uputibritanska flota u Boku kotorsku radi prihvata jugoslovenskihjedinica.

12. april 1945. Posle artiqerijske i avio pripreme, u zoru po~eo probojSremskog fronta. Sutradan, zauzimawem Vinkovaca, Prva jugo-slovenska armija probila je front po celoj dubini i otvorilaput za prodor na zapad.

12. april 1961. SSSR je sa kosmodroma Baj-konur lansirao prvi ve{ta~-ki satelit sa qudskom posa-dom. Prvi kosmonaut na svetubio je Jurij Aleksejevi~ Gaga-rin (1934–1968), koji je, pre-ma programu, napravio jedankrug oko Zemqe i uspe{no sespustio blizu Saratova.

13/14. april 1941.Na sednici na Palama, Vlada Kraqevine Jugoslavije donelaodluku da napusti zemqu. Za na~elnika [taba Vrhovne komandepostavqen je general Danilo Kalafatovi}, kome je dato puno-mo}je da mo`e da zatra`i obustavu neprijateqstava i potpi{eprimirje, ali su Nemci odmah odbili taj zahtev i zatra`ili bez-uslovnu kapitulaciju.

14. april 1987.Turska zvani~no podnela zahtev za prijem u Evropsku zajednicu.Zbog problema oko Kiparskog pitawa zahtev Turske jo{ uvek ni-je odobren.

15. april 1941.Jugoslovenska vlada i kraqPetar Drugi napustili su ze-mqu sa aerodroma u Nik{i-}u. Istog dana nema~ke jedi-nice zauzele Sarajevo iKraqevo.

Pripremio Miqan MILKI]

3. april 1952.U Londonu po~ela sa radom Konferencija o re{avawu Tr{}an-ske krize. Na Konferenciji su u~estvovali predstavnici SAD,Velike Britanije i Italije. Namera Amerikanaca i Britanacabila je da svoju vojnu upravu u Julijskoj krajini (zona A) reorga-nizuju u korist Italije, ina~e ~lanice Natoa.

4. april 1939.SAD priznale vladu generala Fran-ciska Franka u [paniji.

4. april 1949.Potpisan sporazum o formirawu Na-toa (North Atlantic Treaty Organization)sa sedi{tem u Parizu, koje je kasnijepreme{teno u Brisel. SAD, Kanada,Belgija, Luksemburg, Holandija, Veli-ka Britanija, Norve{ka, Island,

Danska, Gr~ka, Turska, Italija, Zapadna Nema~ka, Francuska iPortugalija imale su 1963. godine, pod zajedni~kom komandom,izme|u ostalog, {est miliona vojnika, 16.000 tenkova, 2.260bombardera i 450 interkontinentalnih raketa.

4. april 1968.U SAD ubijen Martin Luter King. Wegovoubistvo bilo je povod za rasplamsavawerasnih sukoba.

6. april 1941.Bez objave rata Tre}i rajh napao Kraqe-vinu Jugoslaviju. Tokom no}i nema~ke jedi-nice iz Rumunije zaposele su Sipski kanal,a u zoru je otpo~eo vazdu{ni napad na Be-ograd. Usledio je kratkotrajni rat, u kojem jugoslovenska vojska

nije ni potu~ena ni pobe|ena, ve} se,zbog nemogu}nosti uspe{nog komando-vawa i izdaje nesrpskog kadra u svojimredovima, jednostavno raspala. Ne-ma~ke, italijanske i ma|arske trupe(vi{e od 50 divizija) za 12 dana zau-zele su Kraqevinu Jugoslaviju, koja jepotpisala kapitulaciju 17. aprila uBeogradu.

7. april 1941.Vlada Kraqevine Jugoslavije objavila Proklamaciju o po~et-ku rata sa Nema~kom i Italijom i izdala nare|ewe za op{tumobilizaciju. Nare|ewe je ostalo bez rezultata, jer zbog po-kidanih veza nije ni dospelo do komandi, ustanova i vojnih ob-veznika.

7. april 1992.Me|unarodna zajednica priznala nezavisnu Republiku Bosnu iHercegovinu.

8. april 1941.Od posledica bombardovawa u Beogradu je do tada poginulooko 12.000 qudi. Poru{ene su 672, a veoma je o{te}ena 1.601zgrada, dok je delimi~no o{te}eno 6.829 gra|evina.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

76

RIZNICA

1. april 2006.

NO@ JANKA VUKOTI]A

Sa ve`be tenkovske brigade u Osijeku, 1946. godine

Turski general al-banske narodnostiEsad-pa{a dr`ao seu ratovima ispravnoi kao protivnik (u

balkanskim ratovima) ikao saveznik. Prijateqskise pona{ao prilikom po-vla~ewa srpske vojske krozAlbaniju, a jedan wegov odred bio je ~ak na strani saveznikatokom Prvog svetskog rata.

O oficiru xentlmenu i wegovoj toleranciji svedo~i no`koji je poklonio protivni~kom komandantu prilikom opsadeSkadra 1912. godine. Naravno, bilo je to vreme u kome se me-|u vojskovo|ama zara}enih strana uva`avalo juna{tvo i po-{tovao protivnik. Uostalom, jo{ je bilo `ivo se}awe da je naCetiwu, ne{to ranije, kwaz Nikola Petrovi} sa zarobqenimturskim pa{om igrao bilijar na ”zelenoj ~oji Montenegra”.

Esad-pa{a je u balkanskim ratovima bio komandant di-vizije, a posle ubistva Hasan Rize-bega preuzeo je komandu od-brane Skadra. Dolinom Drima, u toku opsade Skadra, u Prvombalkanskom ratu, iz pravca \akovice, pristigao je Isto~ni od-red od 5.500 qudi koji je bio sastavqen od Durmitorske i Ko-la{inske brigade, pod komandom brigadira Janka Vukoti}a(~in brigadira u crnogorskoj vojsci bio je u rangu pukovnika

vojske Kraqevine Srbije).Isto~ni odred je tadau{ao u sastav Zetskog od-reda. Ali, ubrzo je, poprispe}u odreda na tajdeo rati{ta, uspostavqe-no primirje i borbe okoSkadra su obustavqene.

Takvu situaciju is-koristili su Turci za utvr|ivawe svojih polo`aja. Posle pri-mirja, upravo je Zetski odred zauzeo utvr|ewe Veliki Barda-wolt, ali uz ogromne qudske ̀ rtve. Komandant odbrane Skadra,Esad-pa{a predao je tada utvr|eni grad crnogorskoj vojsci kojaga je dr`ala pod opsadom, a on se sa 9.000 svojih vojnika povu-kao u Tiranu. Na kraju, kao {to je poznato, Skadar su velike si-le predale Albaniji u ~ijem sastavu se i danas nalazi.

Prilikom opsade Skadra, Esad-pa{a je crnogorskombrigadiru Janku Vukoti}u poklonio svoj no`, tipi~an prime-rak zanatskih skadarskih radionica, koje su bile poznate pobogatom ukra{avawu oru`ja. Korice i dr{ka no`a su od sre-bra, ura|ene u tehnici filigrana i granulacije, sa ~etiri ni-za “ufasovanih” crvenih korala. Ovaj no`, poklon Esad pa{eJanku Vukoti}u, i danas se ~uva u zbirci Vojnog muzeja u Beo-gradu.

An|elija RADOVI]

FOTOAL BUM

Pripremio Radovan POPOVI]

77

VERSKI PPRAZNICI1–15. aprilaPravoslavni7. april – Blagovesti8. april – Sabor svetog arhangela Gavrila

Rimokatoli~ki9. april – Nedjeqa muke Gospodina na{egIsusa Krista – Cvijetnica14. april – Veliki petak Muke Gospodinove

Jevrejski13. do 20. april - Pesah

Muslimanski10. april – Dan ro|ewa proroka Muhameda

Blagovesti su jedan od 12 ve-likih hri{}anskih praznika.One su spomen na dan kada jeBogorodica od an|ela Ga-vrila dobila blagu vest da}e roditi sina Bo`jeg IsusaHristosa. Kada je Marija na-punila 14 godina i zavr{ila{kolovawe u jerusalimskomhramu, weni vaspita~i isve{tenici stanu se saveto-vati o wenoj daqoj sudbini.Re{ili su da devoj~icu daju

daqem ro|aku, drvodeqi Josifu, koji je tada imao 84godine. On uze Mariju k sebi i odvede je u Nazaret.Marija je bila zavetovana da se ne udaje i kada joj do-|e an|eo Gavrilo s porukom da }e roditi sina Bo`jegi da mu nadene ime Isus, ona mu ne poverova. Kada je,ipak, razumela Gavrilovu poruku Marija ode u Judeju,da poseti tetku Jelisavetu, majku Jovana Krstiteqa,koja je tako|e znala da }e Marija roditi Spasiteqa.Ona je do~eka re~ima: "Blagoslovena Ti si me|u `ena-ma i blagosloven je plod utrobe tvoje i otkuda to dameni do|e, mati Gospoda mog?"

DUHOVNOSTRAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

TAKT

B L A G O V E S T I

P E S A H - P R A Z N I K O S L O B O \ E W APesah se slavi u spomen spasewa Jevreja iz mi-

sirskog ropstva. U po~etku se slavio sedam dana, alije zatim, usvojen obi~aj da se u zemqama galuta slaviosam dana i to svake godine od 15. do 22. nisana, pri~emu su prva i posledwa dva dana praznici, a sredwa~etiri polupraznici. U Izraelu i me|u reformisti~-kim Jevrejima van Izraela Pesah se i danas slavi se-dam dana.

Pesah je jedan od tri hodo~asna praznika (Pe-sah, [avuot i Sukot) na koje su Jevreji u doba posto-jawa Hrama i{li u Jerusalim i prinosili `rtve. Po-{to uvek pada u prole}e, Pesah se naziva i Hag aviv(praznik prole}a), a s obzirom na to da se tada jedeiskqu~ivo hleb bez kvasca, nazivaju ga i Hag amacot(praznik beskvasnog hleba).

@iveti je ve{tina; a svaka ve{tina je pozvana da sazdaje har-moniju. Postoji i socijalna harmonija; ve{tina pripremitije, sazdati i sa~uvati naziva se “taktom”.

Ali, {ta je to takt, niko ne zna. Jer onaj ko wime ovlada,koristi ga skoro nesvesno, intuitivno, stvarala~ki; a ko ga

nema, taj `ivi kao da “toga” uop{te i nema. Netakti~an ~ovek, poprirodi stvari, ne razume ni probleme takta.

^ovek odjednom postaje netakti~an, ako pazi jedino nasebe i ne zanima ga tu|a du{a. Tako, me|utim, postupaju mnogi –delimi~no zbog du{evne grubosti koja uop{te ne mo`e prihva-titi slo`enost i prefiwenost, delimi~no zbog licemernosti isamodovoqnosti, ili zbog surove nepovitqivosti karaktera ko-ja ~ini nemogu}nima ma kakvo u`ivqavawe u tu| `ivot. Netakti-~an ~ovek je, u izvesnom stepenu, sli~an kratkovidome ili slep-cu koji, me|utim, uop{te ne sumwa u slabost svog vida; svakiwegov korak je neta~an, on se oslawa na opip, ~esto nezgrapani nevaspitan, uni{tava sve ~ega se dohvati, ispuwava sobomsve puteve, okru`uje se ogradom stalno narastaju}ih nemogu}no-sti i, naravno, uop{te i ne pomi{qa na to da je samo jedan neo-tesanko. On se prema drugima odnosi tako kao da su svi onisli~ni jedni drugome ili kao da su svi – “niski osredwi qudi”;to jest, ne vidi svojevrsnost koja je svojstvena svakome ponao-sob i ophodi se prema wima sa grubo{}u. Nesre}u koja se pritom javqa, on, “razume se”, pripisuje samo wima, ostalima,“najobi~nijim sredwacima”. Me|utim, neuspeh uvek prati netak-ti~nog ~oveka – u prijateqstvu, u radu, u li~nom `ivotu, u dru-{tvenim poslovima.

Od po~etka je jasno da je nemogu}e u potpunosti proceniti~oveka iz svoje okoline. ^esto je, za to, dovoqan jedan trenutakbrzog proniknu}a, trenutne intuicije. Me|utim, ~e{}e je potreb-no postepeno upijawe u `ivotni ritam i sadr`aj drugih qudi, tojest prefiwenost postupaka, povi{ena ose}ajnost, dar posma-tra~ki pronicqive du{e. Takvo ose}awe dozvoqava ~oveku data~no predvidi du{evnu i realnu reakciju svog partnera (mo`da,~ak, svog neprijateqa), ili da je o~ekuje sa sigurno{}u. Radi to-ga, deo du{e osposobquje se da `ivi kao nekakav protivnik, ilikao “u protivniku” da bi osve{tao i pretvorio u delo namera-van zadatak ne samo sa svoje sopstvene, nego i sa tu|e ta~ke gle-di{ta.

Takt je, dakle, otuda, dragocena ve{tina pravilnog razu-mevawa drugih – i prijateqa, i neprijateqa; izbegavati nepo-trebne ubode; ne raspaqivati {tetne strasti, nego ih smirivati;uzdr`avati rasto~ne sile. Takt je sli~an drumskom stra`aru: on“kontroli{e put”, “ra{~i{}ava”, “pokriva”. On ume svakom po-dariti ono {to treba, tako da se svi osete “dobro shva}enim” i“okru`enim pa`wom”. On vlada svakom situacijom, me|u ostalimi neprijatnom i zamr{enom. On unosi posredni{tvo, meru i ukus.On formira “uzajamno razumevawe” i donosi mir; wegova paro-la je “pomirewe”; wegova lozinka je “uzajamnost”. On je “diplo-mati~an” u najzahvalnijem smislu te re~i. On se uvek starao o to-me da qudi me|u sobom ne ostanu jedino “sporiteqi”, ve} i da“na|u” jedan drugoga; da na zemqi postanu mogu}ni dru{tva stva-ralaca i organsko saradni{tvo.

Ovde bi Platon, mo`da, pitao: nije li u taktu sme{teno ine{to “bo`anstveno”? A Konfu~ije bi ustvrdio da se takt odnosina “tao”, to jest na sazdavala~ki “sredwi put” prema ve~nom rit-mu sveta, iz kojeg i ni~e harmoni~ka ravnote`a.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

78

SPORT

U osnovi samurajevogheroizma i po`rtvovawa u bojevima, proiza{log iz ose}awa odanosti svom gospodaru – {ogunu,nalazi se “bu{ido” – eti~ki kodeks koji je i pored raznih promena u Japanu iprotoka vekova opstao. U wemu su sadr`ani mnogi religiozni,filozofski i estetskielementi kojih se pravi ve`ba~i kenda i danas pridr`avaju.

Kendo je drevna ve{tina ma~evawa proiza{la iz duge i bogate istorije Japana.Re~ je o ve{tini kojom su vladali samuraji, a svoj procvat do`ivela je u doba{ogunata Tokugava, od 17. do 19. veka. S vremenom ona je modifikovana i we-na namena je od ratni~ke i osvaja~ke pretvorena u takmi~arsku. Drugim re~i-ma, postaje sport koji je, osim Japanaca, osvojio qude {irom planete. Me|u-tim, samo jedna wegova strana, mo`da ~ak i mawe va`na, jeste ve`bawe sabambusovim {tapom gde po{tuju}i pravila ili boqe re~eno stroge kodekse,

imate za ciq da pobedite protivnika. Ono na ~emu Japanci insistiraju jeste da seme|u ve`ba~ima {iri prava su{tina i duh te ve{tine koji podrazumeva da ve`ba-ju}i kendo ~ovek trenira svoj um i telo i da disciplinuje svoj karakter grade}ispecifi~an odnos prema `ivotu i smrti. Time su se svakodnevno rukovodili i rat-nici pro{losti – samuraji.

MIRISI ISTORIJEOn je ma~evalac s repom kose vezanim na vrhu glave, spreman da se bori s dese-

tinom neprijateqa. On je ratnik sa slike ili ekrana, u crnom oklopu, s kacigom naglavi ukra{enom krilima i s maskom na licu. Vidimo ga kako se bori do posledweg da-ha, dok zamak nestaje u plamenu, ili kako smireno kle~i na bezgre{nom tatamiju da biotrovni bode` zabio u levu stranu svoje utrobe. Gledaju}i ga danas o~ima qudi sa Za-pada, on nam izgleda sasvim egzoti~no i toliko daleko od nas, ~ak vi{e nego neki pa-ladin iz doba evropskog vite{tva, jo{ ~udniji od mandarina carske Kine ili {amanaiz tatarskih stepa. (Ri~ard Stori, “@ivot samuraja”)

U osnovi samurajevog heroizma i po`rtvovawa u bojevima, proiza{log iz ose-}awa odanosti svom gospodaru – {ogunu, nalazi se “bu{ido” – eti~ki kodeks koji jeopstao i pored raznih promena u Japanu i protoka vekova. U wemu su sadr`ani mno-gi religiozni, filozofski i estetski elementi kojih se pravi ve`ba~i kenda i danas

SPORTISTISA DU[OM SAMURAJA

KENDO– DREVNA VE[TINA

MA^EVAWA

1. april 2006.

vao se i na wihov odnos prema smrtikoja je za wih bila “lak{a od pera”.

DU[A SAMURAJAJapanci kao ratni~ki narod sami su

pravili oru`je kojim su se borili kao{to su u Evropi pravili strele i lukove,kopqa, {titove. Kako je ma~ samurajasmatran talismanom, odnosno “du{om sa-muraja”, izrada se~iva predstavqala jereligiozan i sve~an ~in. U to vreme vla-snik kova~nice je svakog dana ~istio or-ganizam ritualnom svetom vodom. On iwegovi pomo}nici zagrevali su i kovalise~ivo, izdvojeni od sveta, sve dok ga nebi zavr{ili, a to je bio posao koji je mo-gao potrajati i po nekoliko nedeqa.

Ina~e, u kendu se upotrebqava osamvrsta ma~eva, a katana ili {inken je je-dini o{tar ma~. Ostali su za ve`bawe.Se~ivo katane je napravqeno tako dajednim udarcem mo`e da prese~e ~ovekadijagonalno po grudima. Danas kataneimaju visoku cenu, dok su istorijski ek-sponati za{ti}eni i ne iznose se izJapana.

Od na{ih sagovornika saznajemo irazliku izme|u kenda, koji je takmi~ar-ska disciplina, i wegovog sastavnog de-la jaida koji prestavqa ve{tinu bara-tawa ma~em. Jaido se ve`ba sa katanomili jastom. Dok ve`ba~i kenda nose za-{titu, u jaidu to nije potrebno po{to ve-`ba~i izvode samo kate – zami{qeneborbe i zaseke.

Iako je, u svojoj osnovi, kendo ve{tinanapadawa, po{to su samuraji uvek i{linapred u osvaja~ke pohode, danas wegovistrogi zakoni ne dozvoqavaju ve`ba~imada upotrebe ma~ van ve`bali{ta.

“Neki qudi, naro~ito oni mla|i, dola-ze da treniraju kendo sa pogre{nom ide-jom o samom sportu a ona se svodi na pi-tawe koliko mogu da iskoriste nau~ene ve-{tine ma~evawa u prakti~nom `ivotu.Onaj ko do|e sa takvim `eqama ne zadr-`ava se dugo u na{im ve`baonicama. Ba{zbog toga svako ko `eli da trenira kendona po~etku dobija svojevrstan pismeni za-datak u kome treba da napi{e {ta ga jeprivuklo tom sportu i {ta o~ekuje da }eda nau~i. Na zadatku se mo`e dobiti i ne-gativna ocena”, ka`e predsednik Kendosaveza Srbije koji je u svom sastavu napi-sao da je kendo kao staro vino: {to ga du-`e trenirate, sve vas vi{e privla~i.

U kendu, kao i u svim drugim borila~-kim sportovima i ve{tinama, postojezvawa. Vi{a zvawa u drugim sportovimanaj~e{}e se sti~u kod nas u zemqi, a ukendu je neophodno da u komisiji budebarem petorica Japanaca starijih od{ezdeset godina sa polo`enim osmimdanom (u svetu nijedan belac nema osmidan), pa se polagawa uglavnom obavqajuna velikim svetskim takmi~ewima. Tomprilikom pola`u se teorijska pitawa,kate tehnike i dve borbe.

Sawa SAVI]

79

pridr`avaju. O tome razgovaramo sapredsednikom Kendo saveza Srbije \uri-com Trojanovi} i Biqanom Trojanovi},majstorima kenda.

“Ni u jednom drugom sportu nema ta-kve discipline i reda kao u kendu. On odvas zahteva da imate po{tovawe premau~itequ, prema ostalim ve`ba~ima, premasali u kojoj se nalazite i prema sebi sa-mome. Kendo vas u~i mnogo toga, kako da bu-dete ~vr{}i, kako da mnoge prepreke sa ko-jima se susre}ete u `ivotu lak{e i boqesavladate. Sve to nau~i}ete ukoliko ̀ eli-te dubqe da u|ete u filozofiju kenda, alije za to potrebno da pre|ete te`ak put”,ka`a Biqana.

Oprema koju nose kendo ve`ba~i,ina~e varijacija one koju su nosili samu-raji, sastoji se iz mnogo delova koji mora-ju da se obla~e i nose prema preciznoutvr|enom redosledu. Kvagi je jakna, gorwideo opreme, hakama – duga~ki haqetak, do– za{titnik grudi, tare – za{titnik poja-sa, men – kaciga i kote – postavqene ruka-vice. Cena jednog kompleta opreme, sama~evima, iznosi od 1.100 do 1.200 evra.

“Onog momenta kada ste obukliopremu, bez obzira na to {to ste jo{ usvla~ionici, smatra se da je trening po-~eo. U salu se ulazi sa blagim naklonompri kome gledate pravo ispred sebe. Dru-gim re~ima, protivnika nikada ne smeteda izgubite iz vida. Po ulasku u salu,oprema se raspore|uje na podu, potomkleknete i ~ekate dok u~iteq ne ka`e datrening mo`e da po~ne. Na treningu samojedan ~ovek komanduje i niko ne mo`e bi-lo {ta da mu prigovori”.

Svaki trening kenda po~iwe medi-tacijom {to samo svedo~i o korenima ve-{tine. Naime, veoma jak uticaj na `ivotsamuraja imao je budizam i to posebnozen-budizam koji je imao odlu~uju}u uloguu wihovom uve`bavawu da vladaju sobomi da koriste oru`je. Taj uticaj odra`a-

KENDO KOD NASU Jugoslaviji kendo se ve`ba od

1978. godine, a tek pre pet godina je iozvani~eno wegovo postojawe na ovimprostorima formirawem Kendo savezaSrbije. Pored takmi~ewa u zemqi, naju-spe{niji takmi~ari iz na{e zemqe ove go-dine u~estvova}e na Svetskom prvenstvuna Tajvanu dok }e idu}e godine u~estvova-ti na Evropskom prvenstvu u Portugaliji.

80

SPORT

1. april 2006.

63. PADOBRANSKABRIGADARaspisuje

KONKURSZA PRIJEM KANDIDATANA SELEKTIVNU OBUKU

Mogu konkurisati svi profesionalni podoficiri Vojske Srbijei Crne Gore koji ispuwavaju slede}e uslove:

I USLOVI KONKURSAa) Op{ti uslovi: da ispuwavaju uslo-ve iz ~lana 21. Zakona o Vojsci Jugosla-vije; da su zdravstveno sposobni za vojnuslu`bu bez ograni~ewa; da su najmawe 1(jednu) godinu u profesionalnoj vojnojslu`bi.b) Posebni uslovi: da nisu stariji od28 godina; da imaju zadwu slu`benu oce-nu najmawe "POVOQAN – VRLO DO-BAR"; da su na zadwoj proveri fizi~kihsposobnosti imali najmawe vrlo dobruocenu; da su zdravstveno sposobni zaobavqawe padobranske slu`be (po nala-zu nadle`ne vojnolekarske komisije).

II NA^IN KONKURISAWA:Kandidati preko svojih komandi

ranga puka – brigade, wima ravnim ilivi{im, podnose molbe za prijem na se-lektivnu obuku (VP 6919 Ni{).

Uz molbu se prila`e: izjavada `eli da obavqa padobransku slu-`bu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih,overeni prepis zadwe slu`bene ocene,biografija, overen prepis zadwe oce-ne sa provere fizi~kih sposobnosti imi{qewe komandanta ranga puka – bri-gade ili vi{eg.

Po pristizawu molbi, wihovomrazvrstavawu i selekciji kandidati do-bijaju pisani poziv preko wihove pret-postavqene komande, sa ta~nim datu-mom za upu}ivawe na lekarski pregledza padobranca koji se obavqa na IVM– VMA Beograd (poziv predstavqa ujed-no i uputnicu za pregled). Pregled traje2 (dva) dana.

Kandidati koji budu zdravstvenosposobni za padobranca i koji ispuwava-ju uslove konkursa dolaze na selektivnuobuku (privremeni rad) u VP 6919 Ni{.

Selektivna obuka je planirana uperiodu od 15. maja do 30. juna 2006.

Konkurs je otvoren do 20. apri-la 2006.

Dvojici zaqubqenika u planinu isport, Aleksandru (28) i Darku (30) ovakavre`im ne smeta. Naprotiv, oni su i pre pri-prema gotovo celokupan godi{wi odmorproveli na Kopaoniku. Obojica su ve} de-set godina ~lanovi i instruktori Gorskeslu`be spasavawa, dobrovoqne i neprofi-tabilne organizacije u sastavu Planinar-skog saveza Srbije, koja spasava qude u ne-pristupa~nim planinskim i urbanim uslo-vima. Aleksandar skija od pete, a Darko od{esnaeste godine. Aleksandar je od ove go-dine ~lan padobranske ekipe VSCG "Vidre"i takmi~ar u "paraski kombinaciji" (skok naciq i padobranski veleslalom). Na otvo-renom prvenstvu u Sloveniji, odr`anom od16. do 19. februara na Kobli i Lesceu,ekipa Srbije i Crne Gore, u kojoj je on na-stupao, osvojila je drugo mesto.

Na Kopaoniku je ove zime bilo dostamaglovitih dana pa se de{avalo da se neo-prezni skija{i izgube. Aleksandar i Darko,iako nisu u aktivnoj smeni Gorskih spasila-ca, priskakali su u pomo} svojim prijate-qima u potrazi za nestalima ili evakuaci-ji sa `i~are. Naj~e{}a mesta gubqewa suCrvene bare, Treska i Gvozdac, a skija{ise uglavnom gube "hvataju}i zadwu `icu".Darko dodaje da im ovakve akcije ne pred-stavqaju problem jer su obojica zavr{ilialpinisti~ki i speleolo{ki kurs. Opasnostje sastavni deo spasila~kih aktivnosti naplanini, a za dvojicu mladi}a ona predsta-vqa deo lepote i ~arolije sa kojom izla-ze na kraj besprekornom fizi~kom, ali imentalnom spremno{}u.

Sawa JEFTOVI]-^ANOVI]

Utrci Gorske slu`be spasavawa u kojoj su

u~estvovala {ezdeset ~etiri skija{a, Alek-sandar Milo{evi} i Darko Jeremi} osvo-jili su prvo i peto mesto. Na 48. svetskomvojnom prvenstvu koje se upravo zavr{ava uAdermatu, oni prvi put predstavqaju VSCGu tom sportu.

Oni su zvani~no najboqi skija{i Voj-ske SCG u disciplini alpsko skijawe – pot-poru~nik Aleksandar Milo{evi}, diplomi-rani in`ewer informatike i ra~unarsketehnike iz 235. centra za stacionarne vezeUprave za veze i informatiku G[ VSCG, istariji vodnik Darko Jeremi}, radio navi-gacijski tehni~ar na vazduhoplovu i in`e-wer telekomunikacija iz 177. vazduhoplov-ne baze na Aerodromu “Batajnica”.

Kao ~lanovi ekipe Vojske SCG, koju po-red wih ~ine i trener profesor Vojko Pet-kovi}, takmi~ar u nordijskom skijawu vod-nik prve klase Igor Vukovi} i ~lan `enskeekipe u alpskom skijawu profesor LelaMari}, u~estvuju na 48. svetskom vojnom pr-venstvu u Adermatu u [vajcarskoj. Pred-stavnici na{e vojske na tom prvenstvu prviput su se takmi~ili u skijawu.

Peto~lana ekipa se tokom marta pri-premala na Kopaoniku, a kako je izgledaowihov "radni dan" opisuje Aleksandar Mi-lo{evi}, vo|a ekipe.

– U {est i trideset po~iwe jutarwe tr-~awe, zatim sledi doru~ak, a od devet ~aso-va ekipa je na jednoj od staza – Gobeqa, Le-denice ili Duboka. Naredna tri sata ve-`bamo veleslalom – kapije. Od 14 do 17 ~a-sova ponovo smo na stazi, a na kraju sledeteretana i bazen.

Na{i skija{i u

[vajcarskoj

ASOVI SS M U ^M U ^ AA WW AA

81

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJARaspisuje

KONKURSZa izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa

Vojnomedicinske akademije u Beogradu

DIREKCIJA ZAIMOVINSKOPRAVNE

POSLOVESEKRETARIJATAMINISTARSTVA

ODBRANERaspisuje

OGLASZA PRIJEM CIVILNIH

LICA NA SLU@BU U MINISTARSTVO

ODBANE SCG

1. na neodre|eno vreme i to:- tri samostalna referenta di-

plomirana pravnika sa polo`enimpravosudnim ispitom i najmawe pet go-dina radnog iskustva;

- jednog referenta diplomira-nog pravnika bez polo`enog pravosud-nog ispita;

2. na odre|eno vreme dopovratka lica sa bolovawa:

- jednog referenta diplomiranogpravnika sa polo`enim pravosudnim is-pitom i pet godina radnog iskustva.

Op{ti uslovi: da je dr`avqa-nin SCG, da je zdravstveno sposoban,da nije osu|ivan i da se protiv wega nevodi krivi~ni postupak za krivi~na de-la koja se gone po slu`benoj du`nosti.

Posebni uslovi: poznavawerada na ra~unaru.

Kandidat uz molbu prila-`e: biografiju, uverewe o dr`avqan-stvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih –ven~anih, potvrdu o regulisawu vojneobaveze za mu{karce, overenu fotoko-piju diplome o zavr{enom fakultetu,uverewe o polo`enom pravosudnom is-pitu, uverewe da nije osu|ivan i da seprotiv wega ne vodi krivi~an postupak.

Prijave na oglas podnose se uroku od 8 dana od dana objavqivawaoglasa, na adresu Direkcije za imovin-skopravne poslove, Svetozara Marko-vi}a 21, Beograd.

Nepotpune i neblagovremenemolbe ne}e se uzimati u razmatrawe.

MALI OGLASMewam stan u samom centru Podgorice58 m2 (zakup na neodre|eno vreme), zaodgovaraju}i u Beogradu. Mogu} svakidogovor. Telefoni: 064/443-7-476;069/423-622

a) I z b o r – na formacijiVMA:

1. jednog nastavnika za predmet HI-RURGIJA u zvawe redovnog profesora;

2. dva nastavnika za predmet KLI-NI^KA FIZIOLOGIJA u zvawe rednogprofesora;

3. jednog nastavnika za predmet MO-LEKULARNA MEDICINA u zvawe redovnogprofesora;

4. jednog nastavnika za predmet TOK-SIKOLO[KA HEMIJA u zvawe vanrednogprofesora;

5. jednog nastavnika za predmet KLI-NI^KA FIZIOLOGIJA u zvawe vanrednogprofesora;

6. jednog nastavnika za predmet OTO-RINOLARINGOLOGIJA u zvawe docenta;

7. jednog saradnika za predmet TOK-SIKOLO[KA HEMIJA u zvawe asistenta;

8. jednog saradnika za predmet PATO-LOGIJA u zvawe asistenta;

9. jednog saradnika za predmet TRAN-SFUZIOLOGIJA u zvawe asistenta;

10. jednog saradnika za predmet ANE-STEZIOLOGIJA SA REANIMATOLOGI-JOM u zvawe asistenta.

b) R e i z b o r – na forma-ciji VMA:

11. jednog nastavnika za predmet OF-TALMOLOGIJA u zvawe vanrednog profe-sora;

12. jednog nastavnika za predmet IN-TERNA MEDICINA u zvawe docenta;

13. jednog nastavnika za predmet ANE-STEZIOLOGIJA SA REANIMATOLOGI-JOM u zvawe docenta.

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u

Vojsci Srbije i Crne Gore koja ispuwavajuove uslove:

OP[TI USLOVI: - da su dr`avqani SCG; da se protiv

wih ne vodi krivi~ni postupak ili postu-pak zbog krivi~nog dela za koje se goni poslu`benoj du`nosti odnosno koji nisu osu-|ivani za takva dela kaznom zatvora du`eod {est meseci (utvr|uje po slu`benoj du-`nosti nadle`ni organ); da su zavr{ilimedicinski fakultet i da ispuwavaju uslo-ve propisane Zakonom o vojnim {kolama ivojnim nau~noistra`iva~kim ustanovamaVojske Srbije i Crne Gore za izbor u odgo-varaju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko

zvawe; da imaju objavqene nau~ne i stru~-ne radove; da pokazuju sklonost za nastav-ni~ki rad.

POSEBNI USLOVI:– za nau~na zvawa pod rednim bro-

jem 1, 2, 3, 4, 5, 6, 11, 12 i 13 mogu konku-risati lica koja imaju nau~ni stepen dokto-ra nauka iz oblasti za koju se biraju;

– za saradni~ka zvawa pod rednim bro-jem 7, 8, 9 i 10 mogu konkurisati lica kojaimaju akademski stepen magistra nauka;

– za nau~no zvawe pod rednim brojem1, 6,10, 11 i 12 mogu konkurisati profesi-onalna vojna lica koja su u posledwa dvaperioda ocewivawa dobila slu`benu oce-nu najmawe "vrlo dobar" (isti~e se);

– za nau~na zvawa pod rednim brojem3, 4, 5, 7, 8, 9 i 13 mogu konkurisati civilnalica koja su u posledwa dva ocewivawa do-bila slu`benu ocenu najmawe "vrlo dobar";

– za nau~na zvawa pod rednim brojem 2mogu konkurisati: jedno profesionalno voj-no lice koje je u posledwa dva perioda oce-wivawa dobilo slu`benu ocenu najmawe"vrlo dobar" (isti~e se) i jedno civilno licekoje je u posledwa dva slu`bena ocewivawadobilo ocenu najmawe "vrlo dobar".

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:

-imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|e-wu nastave iz predmeta za koji konkuri{u;

- imaju vi{e objavqenih nau~nih istru~nih radova iz predmeta odnosno na-u~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;

- se slu`e sa vi{e stranih jezika.

NA^IN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj

akademiji Beograd, Crnotravska broj 17.Uz molbu se prila`e: overena fo-

tokopija uverewa o dr`avqanstvu; overenefotokopije diploma – uverewa o zavr{enomfakultetu i doktoratu odnosno magisteriju-mu; spisak objavqenih stru~nih i nau~nih ra-dova sa radovima u prilogu; biografiju saopisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqe-we nastavni~kim du`nostima i bavqewe na-u~noistra`iva~kim radom.

Fotokopije dokumenata se overavajukod personalnog organa jedinice – ustano-ve u kojoj je kandidat na slu`bi.

Konkurs je otvoren 15 dana od danaobjavqivawa u magazinu "Odbrana".

O rezultatima izbora kandidati }ebiti pismeno obave{teni u roku od 10 da-na nakon izvr{enog izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Se-kretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMAna telefon 2661-122 lokal 26-384.

82 1. april 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Na{ ko{arka{ki stru~wak, 2. Stanovnik Anama, dana{wi Vijetnamac,3. Ne~ujne, 4. Grad u Kongu (A . . . a), 5. Jevrejski sve{tenik, rabi, 6. Duva~-ki muzi~ki instrument poreklom iz Irske, 7. Dakako, svakako, 8. Ime slo-vena~kog pijaniste Bartonceqa, 9. Prekid rada, {trajk, 10. Vrsta ~etina-ra, 11. Sastojak vunene masti, 12. Mu{ko ime, 13. Inicijali fudbalskogselektora Petkovi}a, 14. Predeli, krajevi, 15. Crkveno prokletstvo, 16.Kratak san (pesn.), 17. [e}er iz {e}erne trske, 20. Sredwotehni~ka {ko-la (skr.), 22. Simbol tantala, 23. Ise~eno mesto, insert, 28. Kultni stripi strip-junak, 29. Veliki majostor za ne{to (fig.), 31. Dinar (umaweno) 32.Osnovna tarifa (skr.), 33. @ensko ime, 34. Pokazna zamenica, ova, 36.Usmereno kretawe elektrona, strujni tok, 37. Gorwi deo ~ovekovog tela,38. Oblast kojom upravqa emir, 39. De~ja, 40. Delo francuskog kwi`evni-ka [atobrijana, 41. Krevet, po~ivaqka, 43. Biv{i ameri~ki bokser, Xe-ri, 45. Slu`bena skra}enica SAD, 46. Izvr{ni odbor (skr.), 47. Otima~,razbojnik, 48. Ime odbojka{a Miqkovi}a, 51. Ime engleskog re`isera Ra-sela, 52. Bokserski savez Srbije (skr.), 54. Potvrdna re~, jeste.

VODORAVNO:18. Papska komora za molbe i `albe, 19. Zavoji, ovoji, 20. @enin otac,21. Pristalica unitarizma, 22. Velika tropska neotrovna zmija, 23.^arobwak, ma|ioni~ar, 24. Turnir {ahista, 25. Odrezani komadi}tran{iranog mesa, 26. Ime dva kontinenta, 27. Vrhunski sportist, 28.Insekt sli~an p~eli, 29. [etalac, 30. Auto-oznaka za Ni{, 32. Bilo ko,33. Talenat, nadarenost, 34. Neodre|eno koja, 35. I tako daqe (skr.),36. Narodno kolo u Crnoj Gori, 37. Kao, poput, 38. Prvi tim, prva po-stava, 40. Jednako, 41. Savestan, marqiv, studiozan, 42. Gr~ko slovo,43. Ma|arski kwi`evnik, Endre, 44. Veliki nema~ki filozof, Imanuel,45. Koji je sa jakim ose}ajem gladi, 46. Ime glumice Turman, 48. Evrop-ski {ampionat (skr.), 49. Grad u Japanu, 50. Francuska glumica, Anuk,51. Gr~ko slovo, 52. Imu}ne, bogate (zast.), 53. Anti~ki naziv francuskereke Var, 54. Na{ ko{arka{ki stru~wak, 55. Homerov ep, 56. Lova~kipas, 57. Uni{tavawe, zatirawe, 58. Otac, babo, 59. Engleski naziv zaIsland, 60. Antikvar.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

KOMBINACIJABenko - RobeiSAD, 1963.

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: ele

ktro

nski

moz

ak, l

uk, f

o-to

-rob

ot, M

otov

un, p

e, e

gali

tara

c, T

iram

, bal

, Ken

id, r

arit

eti,

ate

st, t

r,me

a, c

imat

i, A

nart

i, i

, Sas

ka, [

en, s

aron

zi, p

eter

ci, R

GB, ~

avka

, p, l

epot

a,ro

keri

, u~o

, Al,

o{

tro,

bij

enal

e, A

kaba

, Ata

, Sar

na, s

tari

nov

ac, R

e, z

apre

-ka

, sta

tira

ti, a

rh, M

irja

na K

aran

ovi}

.

[AH SA KARTAMA[tajnic je 1884. igrao si-

multanku istovremeno igraju}ii karte. Kako tada nije postoja-la obaveza da u~esnici morajuodigrati potez kada majstor do-|e do wihovog stola, [tajnic jekarte igrao ~ekaju}i na protiv-ni~ke poteze!

IZABRANA PARTIJAJUNACI KAZAWA

Rubqevski - DrejevMoskva, 2005.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5Prvenstvo Rusije, najja~e {ahov-

ske svetske zemqe prvorazredan je{ahovski doga|aj. Pobedio je, mo`damalo neo~ekivano, Sergej Rubqevskiiz milionskog grada Kazawa, koji jedugo nastupao za na{e klubove iosvojio na{e simpatije. Ove godinega nije bilo na Prvoj {ahovskoj ligiu Vrwa~koj Bawi, a imao sam za we-ga jedno pitawe. U wegovom rodnomgradu poginuo je moj ”zemqak”, majorMatija ili Mateja Blagoti} (Jagodi-na, 15. marta 1884 - Kazan, 16. av-gusta 1918). Bio je komandant dvizi-

Beli: Kg1, Dg3, Ta1, Tg5, Lc1, Se4,a2, b2, c2, d3, f2, h3Crni: Ke8, Dd8, Tc8, Th8, Lf8, Sg8,a7, c5, c6, e6, f7, g7, h7

18.Tg7 Sf6 19.Sf6 Df6 20.Tg4Le7 21.Lf4 Df5 22.Te1 Lf523.Le5 h5 24.Lf6 Df6 25.Ta4 De726.Dg7 Tf8 27.Te5 h4 28.Th5 Td829.Thh4 Td5 30.Kf1 Tg5 31.Dh7Tfg8 32.Thg4 Tg4 33.hg4 Dg5 34.Ke2Kf8 35.Dh5 De7 36.De5 Tg5 37.Dh8Tg8 38.De5 Tg5 39.Db8 Kg7 40.Ta7Df6 41.Ta8

1:0

ona jugoslovenskih (srpskih!) dobro-voqaca, junak, dvostruki nosilac Ka-ra|or|eve zvezde. Posle pogibije,wegovo ime je dato ne samo divizio-nu, ve} i jednoj ulici u Kazanu. Hteosam saznati od Sergeja ima li tamojo{ pomena o tom na{em junaku, znali mu se grob…

Ali, vratimo se na{oj partiji,koja se sva igra u znaku artiqeri-je. Beli ho}e da promeni svog daq-nopoqnog oficira, a da mu onajdrugi, obzirom na konfiguracijupe{adije, bude vrlo jak. Taj potezse ne igra ~esto, ali svakako za-slu`uje pa`wu.

3…d6 4.Lc6 bc6 5.0-0 Lg4 6.h3Lh5 7.e5 de5 8.g4 e4 9.gh5 ef310.Sc3

Neka ~italac razmisli kolikobi obi~nih smrtnika ovde bez raz-mi{qawa potegli 10.Df3?.

Tc8 11.Df3 e6 12.d3 Df6 13.Dg3Df5 14.Te1

Opet isto pitawe: zar nije ”lo-gi~nije” braniti napadnutog pe{a-ka sa 14.Dg4? Jeste, ali se radi oigra~u koji igra na napad, a za tomu je neophodna dama.

Dh5 15.Te5 Dg6 16.Tg5 Df6 17.Se4Dd8

Beli: Kg2, Db5, Te4, Sf3, a4, b2, c3,f2, g3, h2Crni: Kg8, Dd7, Td1, Sc6, a5, c7, e5,f6, g7, h7

Beli na potezu.1.Sd4! f5Na 1…ed4 2.Db3 sa dobitkom.2.Sc6Ne ide 2…fe4 zbog 3.Db8 Kf7

4.Se51:0

Sni

mio

Zvo

nko

PE

RGE