Ponedeqak, 20. februar 2012. � Broj 47

biznis@novosti.rs

Milioniulo`eni uju`ni Banat

INFO

TEMA UTICAJ OSCILACIJA KURSA I LO[EG VREMENA

INVESTICIJE �STR. 22. PREDUZETNI[TVO �STR. 26.

Srpskovino zaxet-set

POSLOVI �STR. 24.

[ansana {estmeseci

KREDITIKURS ve}i od 108 dinarazabrinuo je i sve du`nike,pre svega zbog kredita kojeotpla}uju, ali i inflacijekoja mo`e da usledi.Nadle`ni zasad nisuzabrinuti, tako da Narodnabanka Srbije isti~e da je kursstabilan i da ne}e ugrozitiplanirani nivo rasta cena uovoj godini od ~etiri plus-minus 1,4 odsto.Narodna banka Srbije ostajedosledna u nameri da nadeviznom tr`i{tuinterveni{e u slu~ajuprekomernih dnevnihoscilacija i niskog prometa.Intervencije centralnebanke u pravcu odbranenivoa deviznog kursa bizapravo omogu}ile onimakoji lo{e upravqajudeviznom likvidno{}u dajeftinije kupuju devize otro{ku deviznih rezervi.Ipak, ekonomisti smatraju dabi devizni kurs do krajagodine mogao da dostigne i120 dinara.

FABRIKEPRIVREDNI kolektivi uNi{avskom, Pirotskom iTopli~kom okrugu radeote`ano, a vremenskeneprilike dodatno }epogor{ati nepovoqnerezultate privre|ivawa,ka`e sekretar Regionalneprivredne komore u Ni{uDragan Paunovi}.- Pojedini privrednikolektivi doneli su odlukuda prekinu proizvodwu dokraja ove sedmice i na posaodolaze samo ekipe zaodr`avawe energetskihpostrojewa - ka`e Paunovi}.- Ote`an je dolazak radnikana posao, ote`an jetransport, a kolektivi imajudodatne tro{kove zagrejawe. Preduze}a u sastavuMIN holdinga ne}e raditi ina posao dolaze samode`urne ekipe. Najzna~ajnijiprivredni kolektivi usastavu MIN holdinga kao{to su „Vagonka“, „Lokomoti-va“ i FAM ne}e raditi, rek-li su Tanjugu u tom holdingu.

�Pi{e: Ekipa „NOVOSTI“

SRPSKA privreda bimogla da izgubi polamilijarde evra, prema

proceni stru~waka, zboglo{ih vremenskih uslova,a u isto vreme zadesile suje i orgomne oscilacijedinara! Kako je tokompro{le dve nedeqe skorosvako tre}e preduze}eobustavilo ili redukova-lo proizvodwu, gubici suogromni. Kada je re~ odrugoj „boqci“, mewawukursa, privrednici upozo-ravaju na to da ~ak polov-ina srpske privrede ne}epre`iveti ukoliko evrobude ko{tao 115 dinara,jer su retki oni koji nisuzadu`eni.

Proizvodwa

NAJVI[E odzatvorenih fabrika, zbog{tedwe struje, gube firmekoje se bave prera|iva-~kom idustrijom i sao-bra}ajem.

- Dr`ava }e mo}i da

iza|e sa ta~nom procenomo gubicima od posledicamraza tek 1. aprila sasaop{tewem o industri-jskoj proizvodwi - ka`eekonomista MiroslavZdravkovi}. - Grubeprocene jesu da bi gubitakprivrede mogao biti okopola milijarde evra. Odovog stawa mogle bi daprofitiraju elektro-privreda i rudarstvo,zbog prekomernog posla.^ak i dr`ava je na gubi-tku, jer nema novca u pred-uze}ima da se naplatiporez.

Samo tokom pro{le sed-mice svaka tre}a firma jeugasila ili smawila obimsvoje proizvodwe. U RTBBor su iskqu~ili postro-jewa i opremu na otkri-vawu rudnih le`i{ta, pri~emu su u ve}oj merizadr`ali osnovnuproizvodwu. „Jumko“ je

pro{le nedeqe proizvod-wu sveo na 20 odsto, aprocene su da svaki nerad-ni dan zna~i minimum petmiliona evra mawe.

Vaqaonica aluminiju-ma u Sevojnu, @elezara uSmederevu, „14. oktobar“,IMT, IMR - samo su nekeod fabrika u kojima jeproizvodwa stala.

Oscilacije

PREDSEDNIK „ITMgrupe“ ToplicaSpasojevi} smatra da jeupravo kolebawe dinarajedan od najve}ih proble-ma koji je zadesio na{uprivredu.

- Mewawe kursa dinaraobezvre|uje sve na{enapore i uni{tavabilanse - ka`eSpasojevi}. - Ja~awe evraima negativne efekte nasve one koji prodaju robu

u dinarima a pla}aju je uevrima. Na{i bilansi sepogor{avaju sa svakimpadom dinara, a tako sepogor{ava mogu}nostkreditirawa, i kamate suve}e. Oscilacije kursa sulo{a poruka i straniminvestitorima, jer kursne

razlike pojedu zaradu.Svega nekoliko zemaqa uEvropi nema stabilnuvalutu, ali zato ima ve}emar`e, pa tako nadoknadigubitke.

Vrednost

IZ ugla izvoza,situacija deluje druga~ije.Po~asni predsednik„Tarket Sintelona“Nikola Pavi~i} smatrada izvozno orijentisanimpreduze}ima odgovararealna, a ne precewenavrednost dinara.

- Previ{e promenqivkurs je u Srbiji uni{tioizvoznike. Na wemu suzara|ivali uvoznici -ka`e Pavi~i}. - Du`nicisu prolazili boqe. Izvoz

je uni{ten, a on re{avaekonomski rast i otvaranova radna mesta.

Da je te{ko odr`atistabilan dinar, jasno jemnogim privrednicima.Me|utim, ovoliki paddoma}e valute niko nijeo~ekivao u ovom momentu.

- Te{ko da }emo mo}ida odr`imo nivo dinarakoji smo imali pro{legodine - ka`e Neboj{aAtanackovi}, predsednikUnije poslodavaca. - Biloje o~ekivano da }e i}inavi{e. Do sada je dinarbio relativno stabilanzbog investicija iz inos-transtva. Nerealno jebilo i to {to je lane uSrbiji dinar ja~ao dok jeve}ina evropskih valutagubila vrednost. �

Mraz ko{ta 500 miliona €�� Svaka tre}a firma zatvorena, a ako evro bude 115 dinara - polovina u ste~aju

Skupqa strana robaLANE je veliko interesovawe investitora za na{e obvezni-ce najvi{e uticalo na odr`avawe deviznog kursa na nivouod 100 do 103 dinara u najve}em delu godine.- Taj kurs se u ovoj godini ne mo`e ponoviti - smatra GoranNikoli}, ekonomista. - Rast evra mo`e da povu~e za sobomi pove}awe cena uvoznih proizvoda, tako da bi Narodnabanka Srbije morala da interveni{e s ve}im iznosima.

BLOKADA Sve velike fabrike obustavile ili smawile proizvodwu tokom hladnog perioda

120DINARA za evro jekurs koji ekonomi-sti prognozirajudo kraja godine

4ODSTO je planira-ni nivo rasta cenau ovoj godini

Dr`ava }e mo}i da iza|e sa ta~nomprocenom o gubicima od posledi-ca mraza tek 1. aprila sa saop{te-wem o industrijskoj proizvodwi

MRAZ NAJVI[E UTI^E NA:

� Prera|iva~ku industriju� Pad prometa u trgovini� Saobra}ajnu industriju

@ALBE

�FOTO

M. L

AB

UD

OV

I]

biznis@novosti.rs22 NOVOSTI • Ponedeqak, 20. februar 2012.

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodatakaPriprema Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178

SVET BIZNISA

SAVET BANKARA

KADA UZETI KREDIT ZAREFINANSIRAWE?

ZAJAM za refinansi-rawe je re{ewe za onegra|ane koji su se, usledslabqewa finansijskemo}i, suo~ili sa pote{-ko}ama u redovnoj otpla-ti kreditnih obaveza. Uovakvim situacijamabanka mo`e da im pomog-ne u nala`ewu najboqegna~ina za objediwavawesvih dugova.

Gotovinskim kreditomza refinansirawe moguse objediniti obaveze poosnovu kredita, kredit-nih kartica, pozajmicepo teku}em ra~unu i li-zing ugovorima. Bankaodobrava dinarskei kredite indek-sirane u evrima.Jedna od pred-nosti je u tome{to je klijent,ukoliko je ko-risnik paketateku}eg ra~unaR a j f a j z e nbanke, nep l a } a

proviziju za obradu kre-dita. Obaveze koje se re-finansiraju ne umawujukreditnu sposobnost, apreostali iznos kreditaupla}uje se na teku}i ra-~un. Dodatna prednost jei jednostavna proceduraodobravawa, po{to sesredstva upla}uju na ra-~un klijenta u roku odjednog radnog dana.

Postoje}e obaveze moguse refinansirati i kre-ditnom karticom, a ovajvid refinansirawa kli-jentima Rajfajzen bankeomogu}ava posebne pogod-nosti. Naime, klijenti

koji se od marta oprede-le za ovu karticu, to-kom narednih {estmeseci koristi}e jebez pla}awa kamatena refinansiraniiznos i novu potro-{wu, kao i bez me-se~ne naknade za

odr`avawe ra-~una karti-

ce. �

PREPORUKA NBS

KAKO KORISTITIMINUS NA RA^UNU?

�MINUS po teku}em ra~u-nu predstavqa NAJSKUPQUPOZAJMICU i upravo zbog to-ga bi ga trebalo koristitisamo u krajwoj nu`di i u{to kra}em vremenskom pe-riodu.� Kako bi se uporedila

POVOQNOST minusa po teku-}em ra~unu i ostalih fi-nansijskih proizvoda tre-balo bi uporediti efektiv-ne kamatne stope za pojedi-ne proizvode.� EFEKTIVNA KAMATNA STO-

PA je kamatna stopa koja, po-red nominalne kamatne sto-pe (redovne kamatne stope),ukqu~uje i sve druge tro{-kove koje vam davalac kre-dita zara~unava. EKS dajeinformaciju o stvarnoj ce-ni kredita, odnosno poka-zuje koliko }e korisnikako{tati kredit ili u ovomslu~aju kori{}ewe dozvo-qenog minusa.� Gra|ani ~esto iskori-

ste dozvoqeni minus, a za-tim du`i vremenski periodne izmiruju svoju obavezu iiz tog razloga uvek pla}ajukamatu na ukupan dug (mi-nus). U slu~ajevima kori{-}ewa kreditnih karticaili gotovinskih kredita,razlika je u tome {to po-stoji obaveza mese~ne ot-plate duga (GLAVNICE).� Uglavnom se kori{}e-

we dozvoqenog minusa ~inikao neizbe`no, bitno je na-glasiti da se PREDNOST ko-ri{}ewa minusa oseti sa-mo kada se prvi put iskori-sti, dok tro{kovi predsta-vqaju dodatni teret za ku}-ni buxet.�Pogre{nu sliku stvara

i to {to se odobrena pozaj-mica prikazuje kao „RASPO-LO@IVA SREDSTVA“, jer se nataj na~in korisniku teku-}eg ra~una stvara utisak dai ovaj deo sredstava ima nasvom ra~unu. �

AMERI^KI GIGANT ELEKTRONSKEINDUSTRIJE „EPL“ TRA@I DA SEIZBR[I PROVERA USLOVA RADA UWEGOVIM FABRIKAMA posle serijefatalnih nesre}a i samoubistavaradnika. Inspektori nezavisnogUdru`ewa za za{titu na radu obi}i }enekoliko „Eplovih“ snabdeva~a,ukqu~uju}i kompaniju „Fokskon“ u Kini.Direktor „Epla“ Tim Kuk ka`e da sviradnici imaju pravo na bezbedno ipo{teno radno okru`ewe, bez obzira nato gde su zaposleni. Predsednik FLAOret van Herden predvodi}e istra`nitim, koji }e razgovarati sa zaposlenimau najve}im „Fokskonovim“ fabrikama u[en`enu i ^engduu. Dodatne inspekcijepotom }e biti izvr{ene u pogonima

kompanija „Kvanta“ i „Pegatron“.Inspektori }e ukupno obuhvatitisnabdeva~e koji pokrivaju 90 odsto„Eplovih“ proizvoda.

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE OBJAVILAJE DA JE NEZAVISNA REVIZORSKA KU]APrajsvoterhaus Kupers potvrdila ta~nost

finansijskih rezultata kompanije za2011.- Nezavisni revizor PWC izdao je ~isto,nekvalifikovano, revizorsko mi{qewe,kojim potvr|uje ta~nost i objektivnostbilansnih pozicija u finansijskimizve{tajima za 2011. godinu i netodobit od 40,6 milijardi dinara - ka`u uNIS. - Uspeli smo da u izuzetno kratkomroku sumiramo ostvarene rezultate iobjavimo finansijske podatke za 2011.godinu, {to je pre svega rezultatpolitike transparentnog izve{tavawa inajboqe me|unarodne prakse u primenikorporativnog upravqawa.Skup{tina akcionara NIS jo{ nijeusvojila objavqene revidiranepojedina~ne finansijske izve{taje.

BANKAMA DUGUJEMO 1.963 MILIJARDIDINARA, {to je 3,4 odsto vi{e nego nakraju 2011. godine. Krediti privredeiznosili su 1.325 milijardi dinara i za4,1 odsto su ve}i nego u decembrupro{le godine, objavilo je Udru`ewebanaka Srbije. Dug stanovni{tva jepove}an za jedan odsto, na 551,9milijardi dinara, {to je jedan procenat

vi{e. Preduzetnici su na kraju januarabili zadu`eni 85,8 milijarde dinara,{to je za osam odsto vi{e negoprethodnog meseca. Kasnilo je 15,4 odstopozajmica preduze}a, {to je 0,2procentnih poena vi{e nego uprethodnom mesecu, 11,6 odsto kreditapreduzetnika, {to je 0,9 procentnapoena mawe, dok su krediti gra|ana udocwi imali udeo od 3,8 odsto, {to jepove}awe 0,1 odsto procentni poen.

KOMPANIJA „JUMKO“ ZA UTRO[ENEENERGENTE, MAZUT, STRUJU, GAS I VODUIZDVAJA GODI[WE VI[E OD MILIONEVRA. Ovi tro{kovi su, prema re~imageneralnog direktora Zorana Sto{i}a,kao „kamen oko vrata“ i moraju biti

ISTRA@UJEMO NAJVE]E INVESTICIJE U PRIV

JELENA AKSI], direktorka Sektora za prodajustanovni{tvu u Rajfajzen banci

� Pi{e: \or|e VUKMIROVI]

UPOSLEDWIH desetgodina, u Novi Sad iokolnih 11 op{tina ko-

je mu gravitiraju i, zajednosa wim, ~ine Ju`noba~kiokrug, investirano je 3,2milijarde evra. Re~ je, naj-ve}im delom, o stranim in-vesticijama koje, prema po-dacima Regionalne pri-vredne komore Novi Sad(RPK), ~ine vi{e od 50 od-sto ukupnih ulagawa u ce-loj Vojvodini u istom pe-riodu.

Vi{e od polovine tognovca stiglo je, ina~e, usam Novi Sad, a zahvaquju-}i wemu je, kako za „BiznisNovosti“ precizira pred-sednik RPK Dragan Luka~,na nivou celog regiona za-posleno oko 30.000 radni-ka. To, prema wegovim re-~ima, ipak nije bilo do-voqno za intenzivniji ra-zvoj regionalne privrede.

Usluge

- ONO {to je tako|e ka-rakteristi~no jeste da jenajve}i deo ulagawa u sa-mom Novom Sadu bio u vezisa sektorom usluga, mahomfinansijskih, odnosno satrgovinom, dok su ulagawau proizvodwu uglavnom bi-la usmerena u okolna me-sta, poput Ba~ke Palanke,Beo~ina ili ^elareva - do-daje Luka~.

Sledstveno tome, u No-vom Sadu, u najmodernijimzgradama, filijale za Voj-vodinu danas ima 28 bana-ka i 18 osiguravaju}ih dru-{tava, a velike trgova~kecentre su, uz ostale, ve} iz-gradili „Tempo“, zatim ne-ma~ki „Metro“ i slovena~-ki „Merkator“ i „Mer-kur“, dok je gradwa {o-ping-parka izraelskog„Big-sija“, koji }e se pro-stirati na ~ak 32.000 kva-dratnih metara pri kraju.

Proizvodwa

SA proizvodnim ulaga-wima od vi{e od 300 mili-ona evra, u regionu pred-wa~i „Tarket“, iz Ba~kePalanke, koji je, uz to, ijedna od retkih kompanijau kojima su investicije do-nele i vi{estruko pove}a-we broja radnih mesta. Nadrugoj strani, recimo,francuski „Lafar`“ je utehni~ku modernizaciju ipove}awe proizvodwe ce-menta sa 1,2 na 1,5 milionatona u Beo~inu ulo`io ~ak105 miliona evra (trostru-ko vi{e nego {to je po ugo-voru o kupovini BFC bioobavezan), ali je broj zapo-slenih sa oko 2.000 smawenna 330.

Znatnije pove}awe brojaradnih mesta nisu donelani izuzetno velika ulaga-wa od preko 120 miliona

evra danskog giganta„Karlsberg“ u moderni-zaciju i pove}awe proi-zvodwe piva u ^elarevuna 1,5 miliona hektoli-

tara godi{we.Kada je, pak,

o proi-z v o d n i minvesti-cijama u

samom Novom Sadu re~, naj-vi{e novca - oko 45 milio-na evra - u fabriku ve{ta~-kih omota~a za mesne pre-ra|evine „Koteks Visko-fan“ ulo`ila je {panska„Viskofan grupa“, a me|uzna~ajnije ulaga~e se, sa de-set miliona evra sopstve-nog novca, ubraja i doma}aprehrambena industrija„Danubius“.

Problem

- NA[ glavni hendikepu privla~ewu velikih pro-izvodnih investitora je

Novac ucentru,a roba upredgra|u�� Najve}a proizvodna ulagawasu u Ba~koj Palanci, ^elarevu...

Na{ glavnihendikep uprivla~ewuvelikihproizvodnihinvestitora jenedostatakgra|evinskogzemqi{ta

IGOR PAVLI^I],GRADONA^ELNIKNOVOG SADA

„LA FAR@“ Za modernizaciju i pove}awe proizvodwe,

„KARLSBERG“ Ulo`eno vi{e od

nedostatak gra|evinskogzemqi{ta - ka`e za na{list Igor Pavli~i}, gra-dona~elnik Novog Sada. -Najve}a parcela kojom gradraspola`e ima svega pethektara i na woj upravo po-di`emo proizvodne hale,ali wih mo`emo da ponudi-mo samo malim i sredwimpreduze}ima.

Ovaj problem bi, dodajeon, mogao da bude re{enukoliko se sa republi~kimorganima postigne sagla-snost o prenosu na NoviSad vlasni{tva parcele od60 hektara, na ju`nom izla-

zu iz grada, tik uz auto-putBeograd-Subotica.

- Tome se nadamo u najsko-rije vreme, a mi smo sprem-ni da u komunalno oprema-we odmah ulo`imo vi{emiliona evra - navodi Pa-vli~i}. - Ako ne, krenu}emou kupovinu velikih parce-la od privatnika, jer bezwih, jednostavno, ne mo`e-mo da privu~emo velikeproizvodne investicije. �

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 20. februar 2012. 23

smaweni za polovinu.On je dodao da je u vreme puneproizvodne ekspanzije u „Jumku“ za12.000 radnika bilo na raspolagawu150.000 kvadratnih metara pod krovom ida je u planu da se taj prostor smawi napolovinu, jer je za sada{wi obimproizvodwe potrebno mawe od 50 odstoenergenata koji se trenutno tro{e. - „Jumko“ }e od dr`ave kao ve}inskogvlasnika tra`iti da bude garant kreditu

od deset miliona evra, kojim bi seprekomponovala proizvodna linija itako drasti~no smawila potro{waenergenata - rekao je Sto{i}. - Odpostoje}ih 150.000 metara kvadratnih,„Jumko“ }e zadr`ati 45 odsto, a ostatak}e dr`ava prodati ili izdati u zakup.Sto{i} je precizirao da ta kompanijasada mese~no za mazut tro{i 30, a zastruju 10 miliona dinara, {to je, kako jeocenio, enormno, jer energenti u ceniproizvoda u~estvuju sa 25 do 30 odsto, ana Zapadu sa svega pet odsto.

„KALSBERG“ JE OD 2003. INVESTIRAOU SRBIJU VI[E OD 165 MILIONAEVRA, od kada je pivara u ^elarevupostala deo te danske grupacije.- Namera nam je i da u 2012. odr`imotaj kontinuitet - ka`e direktor

kompanije „Karlsberg“ Srbija RalfZigerlig. - Investicije su uglavnombile usmerene na pro{ireweproizvodnih kapaciteta, logistiku ilirazvoj novih brendova i kanalaprodaje. Tako }e biti i u ovoj godini,jer konkurencija nikad ne spava,zahtevi potro{a~a stalno rastu, takoda se samo uz stalno investirawe urazvoj poslovawa mo`e opstati iobezbediti dobar rezultat. M. L. J.

GRA\EVINSKO PREDUZE]E„PLANUM“ IZ BEOGRADAUGOVORILO JE IZGRADWU DELAAUTO-PUTA U KAZAHSTANU, uvrednosti od 35 miliona dolara.- Posao }e biti realizovan unaredne dve godine - ka`e RaromirTodorovi}, generalni direktor ovogpreduze}a . - Re~ je o gradwi 17kilometara duge deonice na juguKazahstana izme|u grada [imketa iAlme Ate, koja je deo auto-puta uizgradwi koji treba da pove`eEvropu i Narodnu Republiku Kinu.Pre nekoliko godina smo gradiliaerodromsku pistu u nekada{wem

kazahstanskom glavnom gradu AlmiAti, kao i 15 pista u Rusiji, me|ukojima i na aerodromu„[eremetjevo 2“ u Moskvi.

SPEC.

MI preduzetnici se svakodnevno su-sre}emo sa nizom barijera u pri-

vrednom sistemu Srbije. Da bi se napra-vila ozbiqna analiza svega {to smetarazvoju malih i sredwih preduze}a trebamnogo vremena i prostora. Mnogo od to-ga je ve} napisano ili re~eno, ali meninajvi{e smeta „saradwa sa dr`avom“. Na-ime, ~ini mi se da dr`avne institucijenisu reformisane ili nisu dovoqno re-formisane. One su neefikasne, spore inisu u funkciji konkurentnosti privre-de, pre svega MSP.

Ponekad imam utisak kao da smo iz dvarazli~ita sveta! Dok se mi borimo

sa doma}om i svetskom konkurencijom,u~imo, napredujemo u organizaciji, dotledr`avne institucije, sigurne u svoje pla-te, poslove, ne brinu i - samo polako. Mipreduzetnici razmi{qamo „kako mo`e“,a oni „kako ne mo`e“. Mnogo se gubi ivremena i novca u „saradwi sa dr`avom“.

Kada bi se su-{tinski re-

formisala dr-`avna uprava,poreska i sli~-no, i kada bi onapostala efika-sna i transpa-rentna, ni dr`a-va ni privredane bi imale to-likih problemasa korupcijom.

Ako pravilanisu jasna i

poznata, ako ne postoje procedure, onda jeo~ekivano da dr`avni slu`benik tra`i„nagradu“ za svoj posao. Ali ako on zna damo`e taj posao da izgubi, ako zna da }e zanesavestan rad odgovarati - razmisli}e.Zna~ajna je uloga unutra{wih kontrolasvih institucija. Ako se u sistemu vred-nosti na{e dr`ave oslobodimo stereoti-pa i shvatimo da jedino proizvodwa i presvega proizvodwa za izvoz, mo`e donetiboqitak na{em dru{tvu, mo`da }emo ra-zumeti da treba podsticati uspe{na pre-duze}a, da ih treba isticati da treba owima pisati.

Trenutno je najsigurniji posao u dr-`avnoj upravi i vaqda zbog toga je u

toj oblasti i najve}e zapo{qavawe, alito ne}e doneti privredni rast. Nije pro-blem koja }e politi~ka opcija biti navlasti, ve} koja }e reformisati sistem.Kompletan sistem mora biti u funkcijiprivrednog razvoja. No MSP, bez ikakvepomo}i dr`ave, sama, svojom snagom, borese, neka propadaju, druga ja~aju, postajusve boqa i to je nezaustavqiv proces. �

Reforma na{ihinstitucija

LEK ZA PRIVREDU

VESNAPU^AR-GRUBORUDRU@EWE POSLOVNIH@ENA SRBIJE

Kada bise refor-misaladr`avnauprava,

poreska i sli~-no, ni privredane bi imalaproblema sakorupcijom

REDI U GRADOVIMA SRBIJE - NOVI SAD I OKOLINA

�Pi{e: \. VUKMIROVI]

FABRIKA podova „Tarket“ izBa~ke Palanke primer je osmi{-qenog, intenzivnog i efikasnograzvoja, ne samo u ju`noj Ba~koj, ukojoj je, u tom smislu, apsolutnilider. O tome ubedqivo svedo~e iulagawa tokom proteklih ta~nodeset godina, koliko je pro{lo odkada su, u gradu udaqenom ~etrde-setak kilometara od Novog Sada,„Tarket“ formirali istoimenanema~ka kompanija i na{ „Sinte-lon“, i izuzetni rezultati koje onposti`e ~ak i u uslovima aktuel-ne ekonomske krize.

- OD STVARAWA ZAJEDNI^KE FIRMEU BA^KOJ PALANCI do danas inve-stirano je ukupno 300 miliona

evra - precizira Miroslav Okuka,generalni direktor ba~kopala-na~kog giganta. - U to je ura~unati novac za kupovinu udela „Sinte-lona“.

Od ukupnih ulagawa oko 80 mi-liona evra investirano je u iz-gradwu potpuno nove fabrike zaproizvodwu parketa, najmoderni-ju ne samo kod nas, nego i u celojEvropi, a deo novca ulo`en je i umodernizaciju postoje}eg pogonaza proizvodwu vinila i u potpunonovu liniju za proizvodwu ve-{ta~ke trave.

Uporedo sa intenzivnim inve-sticijama, odnosno otvarawem no-vih i modernizacijom starih po-gona, rastao je i broj zaposlenih.

U trenutku nastajawa zajedni~kesrpsko-nema~ke kompanije, biloih je oko 300, a danas ih ima 1.500.Najve}i deo radi u proizvodnimpogonima u samoj Ba~koj Palanci,a deo u maloprodajnim objektima usvim delovima zemqe.

- U OKVIRU NA[E KOMPANIJE PO-SLUJE MALOPRODAJNA mre`a „Gale-rija podova“ koja, u 38 objekata ra-spore|enih {irom Srbije, zapo{-qava 200 qudi - precizira Okuka.

Formirawe zajedni~ke srpsko-nema~ke kompanije za proizvod-wu podova bilo je, zapravo, spoj120 godina duge tradicije „Tar-keta“ u toj oblasti, i visokog re-nomea i ve} izgra|ene i veoma ja-ke pozicije „Sintelona“, posebnona tr`i{tu isto~ne Evrope. Ta

pozicija je jo{ vi{e unapre|ena.- U 2011. godini ostvarili smo

ukupnu prodaju od 150 milionaevra, od ~ega vi{e od 90 odsto ~i-ni izvoz. Najve}i deo prodaje uinostranstvu realizuje se u Rusi-ji, Ukrajini, Kazahstanu i Belo-rusiji. Uz to, podne obloge izvo-zimo u Rumuniju, Bugarsku i biv-{e jugoslovenske republike - obja-{wava Okuka.

U ODNOSU NA PRETPRO[LU GODINU,„TARKET“ JE, ina~e, proizvodwu po-dova u pro{loj pove}ao za 15 od-sto. Imaju}i u vidu ekonomsku si-tuaciju u celom svetu i na na{imtr`i{tima, kretawa i nove inve-sticije u 2012. te{ko je predvide-ti, ali... �

Za 10 godina300 miliona €�� „Tarket“ najboqi primer efikasnihulagawa, i ne samo u regionu ju`ne Ba~ke

u beo~inskoj cementari, ulo`eno ~ak 105 miliona evra

120 miliona evra

� Na teritoriji Ju`noba~kogokruga je u 2011. radilo 10.328privrednih dru{tava, sa ukup-no oko 187.000 zaposlenih� Do 2009. kada ih je bilo za go-

tovo 4.000 vi{e (14.213 predu-ze}a sa 202.114 radnika), brojpreduze}a je stalno rastao� Od tada, pod pritiskom eko-

nomske krize broj firmi po-~eo je konstantno da pada

^IWENICE

� Udeo dr`avnog vlasni{tva uprivrednim dru{tvima u No-vom Sadu i okolnim op{tina-ma je 2006. iznosio 26,9 odsto� Pet godina kasnije, 2011, on je,

me|utim, sasvim simboli~an,po{to jedva prema{uje jedanodsto

INFO

„TARKET“ Od ukupnih ulagawa, 80 miliona evra za novu fabriku

25biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 20. februar 2012.

24 biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 20. februar 2012.

HIQADA gra|ana Srbije ostalo je bezposla u posledwe tri godine, a gledanopo oblastima, najve}i pad je imalacentralna Srbija, bez Beograda, gde je15,7 odsto zaposlenih izgubilo svojeradno mesto. Me|u okruzima bilans jenajgori u Ni{avskom, ne ra~unaju}i samNi{, gde je otkaz sustigao vi{e odtre}ine radnika - 35,2 odsto.

255255PosloviNAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA

NI[DOO „LMB SOFT“Predstavnik prodaje

KRAGUJEVACLIVNICA TOPOLA AD U RE-STRUKTURIRAWUIn`ewer metalurg

RA[KAPRED[KOLSKA USTANOVA „VESE-LO DETIWSTVO“Vaspita~

ARAN\ELOVACO[ „MILO[ OBRENOVI]“Profesor razredne nastave

KRU[EVACO[ „JOVAN POPOVI]“Nastavnik matematike

BEOGRAD„POSLOVNI SISTEM“ DOOSlu`benik obezbe|ewa i za-{tite od po`araFRIZER BORA ZELJUGMu{ki frizerPRED[KOLSKA USTANOVA „DE^-JI DANI“Vaspita~; Sprema~ica; Fi-zi~ki radnik; Defektolog va-spita~UNIVERZITETSKA DE^JA KLINIKALaboratorijski tehni~arUGOSTITEQSKO-TURISTI^KA[KOLANastavnik (vi{e predmeta)O[ „22. OKTOBAR“Nastavnik matematike

KLINI^KO-BOLNI^KI CENTAR„ZVEZDARA“Doktor medicineO[ „NIKOLA TESLA“Nastavnik (vi{e predmeta)O[ „SVETI SAVA“Profesor(vi{e predmeta)„INDERMA“ DOOKomercijalista za prodajurepromaterijala za name{taji opremawe ambijentaINSTITUT ZA ONKOLOGIJU I RA-DIOLOGIJU SRBIJEDoktor medicine-specijali-sta radiologije; Medicinskasestra-tehni~ar

K. MITROVICAEKONOMSKO-TURISTI^KA [KOLAProfesor biologije

[ABAC„ZOREX PHARMA“Rukovodilac kontrole i is-pitivawa lekova; Rukovodi-lac nadzora nad prijemomsirovina i isporukom lekova

SOMBORZU APOTEKA „ZLATNI LAV“Diplomirani farmaceut

ZREWANINMEDICINSKA [KOLARadnik na odr`avawu ~isto}eO[ „PETEFI [ANDOR“Nastavnik nema~kog jezika

VAQEVOO[ „SESTRE PAVLOVI]“Stru~ni saradnik

U@ICEO[ „MITO IGUMANOVI]“Profesor razredne nastave

SUBOTICAO[ „KIZUR I[TVAN“SekretarMESNA ZAJEDNICA MI[I]EVOSekretar Mesne zajedniceO[ „KIZUR I[TVAN“Profesor (vi{e predmeta)O[ „MILO[ CRWANSKI“Nastavnik ma|arskog jezika„FIS KORP 2000“ DOORukovodilac kontrole kvali-teta„BIO-POLDI“ DOOSaradnik za stru~nu pomo}kupcima-komercijalistaO[ „VLADIMIR NAZOR“Profesor biologije

S. MITROVICADE^IJA USTANOVA „DE^IJA RA-DOST“Vaspita~

PROKUPQE„DR ALEKSA SAVI]“Direktor

PRIJEPOQEO[ „SVETI SAVA“Nastavnik (vi{e predmeta)O[ „RIFAT BUXOVI] TR[O“Stru~ni saradnik-psihologili pedagogO[ „MILOSAV STIKOVI]“Profesor (vi{e predmeta),Prijepoqe

PO@AREVACO[ „JOVAN [ERBANOVI]“Sekretar; Stru~ni saradnik-pedagogTehni~ki direktor proizvod-we - DOO „JLB“ PIROT

PAN^EVOSPECIJALNA BOLNICA ZA PSI-HIJATRIJSKE BOLESTI „KOVIN“KuvarELEKTROTEHNI^KA [KOLA„NIKOLA TESLA“Nastavnik (vi{e predmeta)EKONOMSKO-TRGOVINSKA [KO-LA „DOSITEJ OBRADOVI]“Nastavnik (vi{e predmeta)O[ „SAVA VEQKOVI]“Nastavnik (vi{e predmeta)O[ „\URA JAK[I]“

Profesor razredne nastave

@ABAQPRED[KOLSKA USTANOVA „DE-TIWSTVO“Pedago{ki asistent

KRAQEVOOSNOVNA [KOLA„^IBUKOVA^KI PARTIZANI“Nastavnik tehni~kog obrazo-vawa

^OKAO[ „JOVAN POPOVI]“[kolski pedagog; Profesoristorije

VRAWEHEMIJSKO-TEHNOLO[KA [KOLANastavnik (vi{e predmeta)

DOWI STAJEVACO[ „VUK KARAXI]“Nastavnik geografijeTERNA S.A. OGRANAK TERNA S.A.Diplomirani in`ewer gra-|evinarstva

KIKINDAPRED[KOLSKA USTANOVA„DRAGOQUB UDICKI“Pomo}ni radnik; Referentkulturnih i drugih aktivno-sti; Vaspita~

VAQEVODOM ZDRAVQA -Direktor; Zamenik direktoraAPOTEKA „VAQEVO“Direktor

O[ „DIMITRIJE TUCOVI]“Nastavnik (vi{e predmeta);Stru~ni saradnik-bibliotekar

SENTAO[ „STEVAN SREMAC“Nastavnik (vi{e predmeta);Defektolog; Sprema~ica;Oligofrenopedagog

]UPRIJAO[ „\URA JAK[I]“Stru~ni saradnik-{kolskipsiholog; BlagajnikAD CEPTER INTERNE[NAL BEO-GRADKomercijalista na terenu zaSuboticu i okolinuO[ „VUK KARAXI]“Nastavnik razredne nastaveTEHNI^KA [KOLANastavnik matematike

NOVI SADRA^UNARSKA GIMNAZIJA„SMART“Profesor (vi{e predmeta);Bibliotekar; PsihologRA^UNARSKA GIMNAZIJA„SMART“Direktor

BERZA RADA Informacije: nsz.gov.rsHonorar za~i{}ewe

ZA one Kragujev~ane koji posaonisu na{li na Sajmuzapo{qavawa, ili imaju vi{akslobodnog vremena i dobrevoqe, evo prilike da rad nara{~i{}avawu snega u svomnasequ i naplate. Svimgra|anima zainteresovanim dapomognu u ~i{}ewu snega zaosmo~asovni rad obezbe|ena jenaknada od 1000 dinara.[tab za vanredne situacije je,zbog velike koli~ine snega kojije napadao tokom vikenda,uputio javni poziv gra|animada pomognu u ~i{}ewu snega saulica i trotoara u svojimmesnim zajednicama.

I Beogra|ani ve} nedeqamaimaju prilik da zarade „nasnegu“. Dnevnice za ~i{}ewesnega su 1.600 dinara iispla}uju ih omladinske zadrugei agencije. Organizatori akcije~i{}ewa snega u glavnom gradusu javna komunalna preduze}a„Zelenilo“, „Gradska ~isto}a“ i„Parking servis“, a pomo}i }e iGSP tako {to }e obezbeditiprevoz do udaqenijih delovagrada.

Vr{ac najvi{ezapo{qava

PRVO mesto u ostvarivawubrojnih mera i aktivnosti zastvarawe povoqnih uslova zaotvarawe novih radnih mesta uSrbiji, osvojila je vr{a~kafilijala Nacionalne slu`be zazapo{qavawe. Filijala NSZosim Vr{ca pokriva i op{tineBela Crkva i Plandi{te. Krozprograme „Prva {ansa“ i„Stru~na praksa“ kaopripravnici posao su dobilimladi, wih 120, a u akciji„Samozapo{qavawe“ 140 qudisa evidencije nezaposlenihregistrovalo je sopstvenu

delatnost. Kroz davawesubvencija poslodavcima,otvoreno je 377 novih radnihmesta. U javnim radovima biloje anga`ovano 86 radnika, aposao je obezbe|en i za 36invalida iz ovih krajeva. Natri sajma za zapo{qavaweposao je dobilo wih 172, a u sveovo ulo`eno je 132,7 milionadinara.

Druga {ansaodraslima

ODRASLI koji sa postoje}omkvalifikacijom ne mogu da na|uposao i oni ~ije su fabrike„pojeli“ tranzicioni skakavcimo}i }e da se prekvalifikuju iobu~e za vi{e zanimawa uRegionalnom centru priTehni~koj {koli u Vaqevu. Uovom gradu drugu ili novu{ansu za stru~nuprekvalifikaciju idokvalifikaciju omogu}avaju usredwoj Tehni~koj {koli. Uzpodr{ku Ministarstva zaprosvetu i fonda zaimplementaciju Evropske unije,ona je dobila status regionalnogcentra za kontinuiranoobrazovawe odraslih. Promene

su dinami~ne i zahtevaju stalnaprilago|avawa potrebamatr`i{ta, odnosno poslodavaca.Posebna su pri~a brojniradnici i slu`benici ~ija supreduze}a oti{la u ste~aj, iliprivatizovana, a oni kaotehni~ki vi{ak ostali bezposla, o ~emu najboqe svedo~ipodatak iz Filijale NSZ da napodru~ju Kolubarskog okruga ima13.540 nezaposlenih lica ~ija jeprose~na starost 39 godina.

IZMENAMA Zakona ozdravstvenoj za{titi, pravo nabesplatne stomatolo{kepreglede i le~ewe usta i zuba udr`avnim ordinacijama od 1.januara imaju i nezaposleni~iji mese~ni cenzus ne prelazi17.136 dinara po ~lanudoma}instva. Nezaposlenijedino nemaju pravo nabesplatnu protetiku, ali jeipak zanemarqiv broj onih kojikoriste ovu uslugu.U NSZ-u, gra|ani moraju daizvade dokaz o nezaposlenostii navedu razlog zbog ~ega tra`ewegovo izdavawe. Osim ovoguslova potrebno je ponetizdravstvenu kwi`icu i

odgovaraju}u potvrduRepubli~kog fonda zazdravstveno osigurawe, ostoprocentnoj nadoknadistomatolo{kih pregleda ile~ewa zuba iz buxeta RFZO.Potvrdu za besplatnu popravkuzuba ne mogu dobiti svinezaposleni, ve} se ufilijalama utvr|uje visinaprimawa svih ~lanovaporodice.

Studentska inicijativaKAMPAWOM „10-ka za Srbiju“ studentski parlamenti iz svih akademskihcentara u dr`avi predstavili su po~etak akcije za sprovo|ewe korenitihreformi u oblasti visokog obrazovawa i 12 zahteva za poboq{aweakademskog `ivota. Studenti od dr`ave tra`e da se donese {ifrarnikzanimawa uskla|en sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, kao iformirawe Fonda za razvoj visokog obrazovawa.

PROF. DR VLASTIMIR MATEJI], TIM ZA STRATEGIJU OBRAZOVAWA

Kvalitetnije {kolovawe- @ELIMO da do 2020. godine imamo 38 odsto mladih sa visokimobrazovawem, i da fakulteti i profesori budu odgovorniji.Strategija istovremeno predvi|a i fleksibilnije obrazovawe,mogu}nost da se mladi obrazuju tako da i u uslovima neizvesnosti ikriza mogu sami sebe da zaposle.

Preglediz buxeta

�Pi{e: Milena POPOVI]

LOKALNE samou-prave, javne ustano-ve, preduzetnici i

ostali poslodavci ima-ju priliku da preko jav-nih radova zaposle gra-|ane na {est meseci. Zaovaj projekat, Nacio-nalna slu`ba zapo{qa-vawa namenila je sumuod 500 miliona dinara,a poseban program na-mewen je osobama sa in-validitetom. U tokupro{le godine, na ovajna~in uposleno je vi{eod 6.000 nezaposlenihgra|ana.

Naknade

KAKO napomiwu uNacionalnoj slu`bi za-po{qavawa, javni rado-vi su mera aktivne poli-tike, kojima ova slu`banastoji da doprinese za-po{qavawu onih kojinajte`e dolaze do rad-nog mesta, kao i poboq-{awu kvaliteta `ivotaosoba sa invaliditetom.

- Zaposlenima na po-slovima javnih radova

mese~no }e biti ispla-}ivane zarade prema ste-penu stru~ne spreme i to20.000 za I i II, 22.000 zaIII i IV, 23.000 za V i VIi 24.000 za VII stepenstru~ne spreme - obja{-wavaju u NSZ. - Gra|a-nima koji se anga`uju naposlovima asistencijeosobama sa invalidite-tom mese~no }e biti is-plativana suma od22.000 dinara, bez obzi-ra na stepen stru~nespreme.

Osim zarada, biro ra-da poslodavcima ispla-}uje naknadu za tro{ko-ve dolaska i odlaska saposla u visini od 1.500dinara mese~no. Op{ti-ne, institucije i firmekoje se odlu~e da na ovajna~in uposle gra|anemogu ostvariti i nakna-du za organizovawe obu-ke u jednokratnom izno-su od 50.000 dinara.

Oblasti

U NSZ-u isti~u da sejavni radovi mogu spro-voditi u nekoliko obla-sti.

- Pre svega tu su soci-jalne, humanitarne ikulturne delatnosti -ka`u u ovoj slu`bi. - Uto spadaju, primera ra-di, zdravstveno-vaspit-ne aktivnosti i pomo}starima, socijalnougro`enim, kao i osoba-ma sa ivaliditetom. Za-{tita i o~uvawe kul-turnog nasle|a, posloviu umetni~koj i turi-sti~koj delatnosti ta-ko|e spadaju u ovaj sek-tor.

Nezaposleni se na{est meseci, putem jav-nih radova mogu anga`o-vati i u oblasti odr`a-vawa i obnavqawa javneinfrastrukture, kao{to su ure|ewe i iz-gradwa puteva, nasipa,kanala, pruga, mostova,ili ure|ewe romskih na-seqa. Za{tita `ivotnesredine je jo{ jednaoblast u okviru koje semogu sprovoditi javniradovi.

Pravo u~e{}a imaju

organi teritorijalneautonomije i lokalne sa-mouprave, javne ustanovei javna preduze}a, pri-vredna dru{tva, predu-zetnici, zadruge, dru-{tvene organizacije iudru`ewa gra|ana, a jav-ni poziv je otvoren do29. februara ove godine.

Ugro`eni

PRO[LE godine,prioritet odobravawasprovo|ewa javnih rado-va imale su nerazvijeneop{tine, a ta praksa,napomiwu u NSZ-u, ne}ese promeniti ni ove go-dine.

U toku 2011. odobrenasu 434 projekta u okvirujavnih radova na kojima

je posao dobilo 5.211gra|ana.

Najvi{e projekataodobreno je za socijal-ne, humanitarne i kul-turne delatnosti - 169na kojima su bile zapo-slene 1.673 osobe, zatim

iz oblasti za{tite `i-votne sredine i priro-de, 165 na kojima se upo-slilo 2.223 lica, kao i100 projekata izgradweinfrastrukture na koji-ma je radilo 1.315 gra|a-na. �

�Pi{e: M. POPOVI]

R E G I O N A L N Oistra`ivawe o stawu natr`i{tu rada pokazaloje da su Srbi, uprkoskrizi, regionalni opti-misti, jer svaki tre}iispitani o~ekuje povi-{icu. Da li imaju real-niji ili pesimisti~nijipogled na situaciju, teksvega 15 odnosno 20 od-sto, na{ih kom{ija izHrvatske i Bosne i Her-

cegovine o~ekuje isto.Potvrdu da zaposleniSrbi imaju pozitivanstav govori i podatak daskoro 40 odsto wih o~e-kuje da }e napredovati naposlu, a pro{le godinenapredovalo ih je tek petodsto.

Istra`ivawe koje jesajt Poslovi.infostud.comsproveo sa portalima zaogla{avawe poslova uHrvatskoj MojPosao.net iPosao.ba u Bosni i Herce-

govini, pokazalo je da suposlodavci u Srbijiproblem krize naj~e{}ere{avali otpu{tawemradnika - wih 43 odsto.Poslodavci u Bosni iHercegovini su, pak, ka-ko je polovina ispitani-ka rekla, smawivali pla-te, a ne{to mawe otpu-{tali svoje zaposlene -wih 30 odsto. Sa druge

strane, u Hrvatskoj su je-dnako bila zastupqenaoba re{ewa i primewi-valo ih je po 38 odsto po-slodavaca. Ipak, ispita-nici iz Srbije potvrdi-li su da je svaki tre}i po-slodavac pronalazio idruga re{ewa - poput za-ustavqawa zapo{qava-wa ili smawewa buxeta.

Kada bi mogli da rade

za svog idealnog poslo-davca, gotovo tre}inaispitanika iz sve trizemqe odabrala bi pri-vatnog stranog vlasnika,dok je dr`ava najmawepo`eqan poslodavac uHrvatskoj. U Srbiji 28odsto ispitanika `elida radi za firmu u dr-`avnom vlasni{tvu.

Kako je pokazaloistra`ivawe, ta~no po-lovina zaposlenih u svetri zemqe strahuje zasvoje radno mesto. Ono{to je interesantno, me-|utim, jeste da su ispita-nici iz Srbije najsklo-niji promeni posla - ~ak70 odsto wih to `eli,dok je BiH u „zlatnoj sre-dini“ sa 55 odsto ispita-nika. �

GRA\ANI U SRBIJI, I PORED VELIKE NEZAPOSLENOSTI, VERUJU DA MOGU LAKO DA PRONA\U POSAO

Optimizam uprkos ekonomskoj krizi

�� Pravo u~e{}a imaju lokalne samouprave, preduze}a...Prijava do kraja februara. Za projekat 500 miliona dinara

Posao na 6 meseci

BRIGA Za{tita `ivotne sredine i poslovi u turisti~koj delatnosti su neke od oblasti u okviru kojih se mogu sprovoditi javni radovi

20HIQADA iznosi}emese~na nadokna-da za osobe sa I i IIstepenom stru~nespreme

6HIQADA je pro{-le godine bilo an-ga`ovano na jav-nim radovima

169PROJEKATA odobr-eno za socijalne,humanitarne i ku-lturne delatnosti

Poslodavci koji se odlu~e da naovaj na~in uposle gra|ane mogudo naknade za organizovaweobuke u iznosu od 50.000 dinara

U toku 2011. godine odobrenasu ~ak 434 projekta u okvirujavnih radova, na kojima jeposao dobilo 5.211 gra|ana

Podr{ka invalidimaKADA su u pitawu osobe sa invaliditetom, u toku 2011.godine, odobreno je 112 projekata u okviru javnih rado-va za ovu populaciju, a posao je dobila 1.321 osoba. Iz buxeta Ministarstva ekonomije i regionalnog ra-zvoja u ovoj godini za te projekte je izdvojen 253,1 mi-lion dinara. Vi{e od 40 odsto ukupnog broja javnih ra-dova sprove{}e se u nerazvijenim op{tinama - Maj-danpeku, Srbobranu, Ose~ini, Mionici, Qigu i Vladi-~inom Hanu. Osobe sa invaliditetom naj~e{}e se anga-`uju na ure|ewu zelenih povr{ina, sre|ivawu arhiva,izradi veb-sajtova ili u umetni~kim radionicama.

Veza, ipak, najbitnijaSTAVOVI ispitanika o tome {ta je va`no za pronalazakposla ne razlikuju se bez obzira na zemqu. Tako je 73 od-sto ispitanika iz Srbije, 71 iz Bosne i Hercegovine i 70iz Hrvatske mi{qewa da je veza najbitnija za dobijaweposla. Ipak, i pored takvog stava najve}i procenat Sr-ba - vi{e od 50 odsto verovalo je da }e posao na}i dokraja 2011. ili u prvih nekoliko meseci 2012. godine.

U Republici Srbiji gotovo 30odsto ispitanika izjasnilo seda `eli da radi za preduze}ekoje je u dr`avnom vlasni{tvu

70ODSTO ispitanikau Srbiji sklono jepromeni radnogmesta

50ODSTO nezaposle-nih Srba veruje da}e se zaposlitipo~etkom 2012.

40ODSTO zaposlenihu Srbiji veruje da}e napredovati

�� Gotovo svaki tre}i ispitanik u na{oj zemqi od poslodavca o~ekuje povi{icu

[ANSA RASPISAN POZIV ZA ANGA@OVAWE GRA\ANA NA JAVNIM RADOVIMA

biznis@novosti.rs26 NOVOSTI • Ponedeqak, 20. februar 2012.

NETO profit kompanija „Koka--kola“ je u ~etvrtom kvartalu2011. godine smawen za 71 odsto,usled tro{kova restrukturirawa.Revidirani rezultati su, ka`u izove firme, ipak nadma{ilio~ekivawa Volstrita, budu}i daje kompanija se sedi{tem uAtlanti prodala vi{e pi}a u SADi inostranstvu, pogotovo natr`i{tima u razvoju.U celokupnoj 2011, neto profit jesmawen za 27 odsto na 8,57

milijardi dolara ili 3,69dolara po akciji, u odnosu na11,81 milijardu ili 5,06 dolarapo akciji iz 2010. Prihodi supro{le godine uve}ani za 33odsto na 46,54 milijarde dolara,sa 35,12 milijardi iz prethodnegodine. M. L. J.

PREDUZETNI[TVO BIZNIS PODRUMA VINA „ALEKSANDROVI]“

Uspe{ni mladipreduzetnici

Obnovqiviizvori energije

Smawen profitkompanije

REGIONALNI centar za razvojmalih i sredwih preduze}a ipreduzetni{tva „Beograd“ jeraspisao javni konkurs zauspe{nog mladog preduzetnikaBeograda 2012. godine. Rok zapodno{ewe prijava sa prate}omdokumentacijom je 23. februar.Na ovaj poziv mogu da se prijavesvi zainteresovani mla|i od 35godina na dan podno{ewaprijave koji imaju registrovanoprivredno dru{tvo ili

preduzetni~ku radwu nateritoriji Beograda, bez obzirana vrstu delatnosti, navodi se uoglasu objavqenom u {tampanimmedijima. Pravo u~e{}a nakonkursu imaju i mladi preduze-tnici osniva~i, suosniva~i,menaxeri privrednih dru{tava.

UVOZ od 3,8 miliona tonanafte bi pokrili obnovqiviizvori energije, pokazujupodaci iz Privredne komoreSrbije.- Hidroenergija i energijabiomase su na{i najzna~ajnijienergetski potencijali - rekaoje savetnik predsednika PKS zaenergetiku Aleksandar Peri}. - Potencijal biomase iznosiizme|u 2,4 i 2,6 miliona tonaekvivalenta nafte godi{we,

od ~ega oko milion tona ~inipotencijal drvne biomase, avi{e od 1,4 miliona tona ~inibiomasu u poqoprivredi.Potencijal energije Sunca nateritoriji Srbije procewen jena oko 640.000 tonaekvivalenta nafte.

TradicijaNAJPOZNATIJE belo vino„trijumf“ nastaje me{awem trisorte gro`|a. PorodicaAleksandrovi} od po~etka jeblisko sara|ivala sa vinograda-rima i vinarima kraqevihpodruma, a nalazila se i me|uosniva~ima Ven~a~ke vinograda-rske zadruge. Kada je ~uvenidvorski podrumar @ivan Tadi},koji je posle Drugog svetskog rataemigrirao u Kanadu, saznao daporodica obnavqa vinarsku tra-diciju oplena~kog kraja, poslaoje u Vin~u recepturu - sortnisastav „trijumfa“, najboqeg vinakoje se pre rata pilo na skorosvim evropskim dvorovima.

TurizamVINARIJA „Aleksandrovi}“ se,pored proizvodwe vina, bavi ivinskim turizom na vrhunskomnivou, {to potvr|uje godi{waposeta od vi{e od 15.000qubiteqa vina u okviruorganizovanih i individualnihposeta. U okviru ove ponudeposetiocima se pru`a mogu}nostobilaska vinograda i vinarije upratwi stru~nog vodi~a idegustacija vina. Pored dobropoznatih brendova, kao {to su„trijumf“, „trijumf barkju“,„oplenac selek{n“, „harizma“ i„varijanta“, qubiteqi vinamogu da degustiraju i „trijumfnoar“, „viziju“ i „rodoslov“.

MAHERI u proizvod-wi vina „Aleksan-drovi}“, iz Topole,

godi{we proizvedu300.000 boca godi{we na~ak 61 hektaru sopstvenihvinograda! Svoje proi-zvode plasiraju na sva ve-lika tr`i{ta, poput Ru-sije, Engleske i Amerike,a wihove prepoznatqivemarke „trijumf“ i „re-gent“ se nalaze na vin-skim kartama najve}ihpalata i hotela svetskihmetropola. Ipak, vlasnikpodruma vina Bo`idarAleksandrovi} ka`e za„Biznis“ da tajna uspehale`i u konstantnom ula-gawu u svaki rod i izuzet-noj posve}enosti da seiznesu potencijali na{egkarakteristi~nog podne-bqa.

Uspeh

PORODI^NA tradi-cija „Aleksandrovi}a“duga je ~itav vek, ali ju jewen posledwi vlasnik um-nogome unapredio i stvo-rio brend za primer.

- Po~eo sam pre 20 go-dina, kada samo godi{weproizvodili 10.000 bocai sa tri hektara vinogra-da - ka`e Bo`idar Alek-sandrovi}, naslednik po-druma vina i diplomira-ni in`ewer poqoprivre-de. - Zatim smo 2001. godi-ne, kada je proizvodwa ko-

na~no pre{la iz indu-strijske u ruke nas proi-zvo|a~a, po~eli sa iz-gradwom savremene vina-rije i napravili ogromanpomak. Tada smo skrenulipa`wu na sebe i postaliizuzetno egzoti~no, do ta-da nepoznato, podru~je zaEvropu. Otvorili smopotpuno novo tr`i{te zasvet.

O velikom uspehu kojisu postigli u posledwedve decenije svedo~e i ~ak23 nagrade na mnogobroj-nim najve}im me|unarod-nim takmi~ewima i to sa-mo u 2011. godini. WihAleksandrovi} „pravda“ogromnim ulagawem u naj-savremeniju tehnologijuza proizvodwu vina, me|ukojima najve}e uspehe no-

se belo vino „trijumf“ icrveno „regent“, a prodajese i roze. Wihov podrumvina prostire se na 2.500kvadratnih metara, askladi{ti se po svimpriznatim svetskim stan-dardima.

Predanost

IPAK, neophodna je ipredanost koja se ogleda upotrebi za savr{enstvomsvakog roda, pa je kvalitetuvek bitniji od same koli-~ine.

- Iako je na{ brend po-sledwih godina mnogopro{irio svoju proizvod-wu, kako na doma}e tako istrano tr`i{te, to je sa-mo rezultat velike posve-}enosti svakiom rodu - ob-ja{wava vlasnik. - Zaproizvodwu vina su, po-red ogromnog znawa, neop-hodni i emocija i poku{ajda se prenese karakteri-sti~ni {arm na{eg podne-bqa. Zato, oni koji tek po-~iwu ne smeju da budu neo-prezni i samo nastoje dapove}aju svoj kapital, ve}da se trude da im na prvommestu bude kvalitet, a us-peh }e do}i za wim. �

�� ^ak 23 nagrade samo u 2011. godini

Za proizvodwu vina je, pored znawa,neophodna i emocija i poku{aj dase prenese {arm na{eg podnebqa,ka`e Bo`idar Aleksandrovi}

„TRIJUMF“

� AUSTRIAN WINE CHALLENGE,Austrija, berba 2010 - zlatnamedaqa� DECANTER, Velika Britanija,

berba 2009 - bronzana medaqa� MUNDUSVINI, The international

Wine Award, Nema~ka, berba2009 - srebrna medaqa� INTERNATIONAL WINE AND SPIRIT

COMPETITION, V. Britanija,berba 2009 - bronzana medaqa

„REGENT REZRV“

� MUNDUSVINI, The internationalWine Award, Nema~ka, berba2007 - srebrna medaqa� AUSTRIAN WINE CHALLENGE,

Austrija, berba 2007 - srebr-na medaqa� INTERNATIONAL WINE AND

SPIRIT COMPETITION, VelikaBritanija, berba 2007 -bronzana medaqa

„RODOSLOV“

� AUSTRIAN WINE CHALLENGE(Austrija) berba 2006 - zlat-na medaqa

� EMOZIONI DAL MONDO, Itali-ja, berba 2006 - zlatna meda-qa� MUNDUSVINI, The international

Wine Award, Nema~ka, berba2006 - srebrna medaqa� INTERNATIONAL WINE AND

SPIRIT COMPETITION, VelikaBritanija, berba 2006 -bronzana medaqa

„HARIZMA“

� MUNDUSVINI, The internationalWine Award, Nema~ka, berba2009 - zlatna medaqa� DECANTER, Velika Britanija,

berba 2009 - bronzana meda-qa� INTERNATIONAL WINE

CHALLENGE CUP, Velika Bri-tanija, berba 2009 - bronza-na medaqa� AUSTRIAN WINE CHALLENGE,

Austrija, berba 2009 - srebr-na medaqa

„TRIJUMF NOIR“

� AUSTRIAN WINE CHALLENGE,Austrija, berba 2008 - srebr-na medaqa

OSVOJENE NAGRADE

NEKA OD PRIZNAWA OSVOJENA TOKOM 2011. GODINE

Izvoze i u KinuALEKSANDROVI] ~ak 25 odsto svojih vina plasira na stranatr`i{ta. Tako, izvozi se u Rusiju, Englesku, Austriju, kao i[vajcarsku i Ameriku. Posledwih nekoliko meseci svoja vi-na izvoze i u Kinu. Samo neke od mesta na kojima se vina„Aleksandrovi}“ mogu piti jesu palata Kempinski u Moskvi,~uveni hotel „Orijent ekspres“ u Sant Peterburgu, kao i mno-gobrojni hoteli i restorani u Cirihu, Londonu, Wujorku...

MODERNO Savremena tehnologija u „Aleksandrovi}u“

PLAN Vinarija poseduje 61 hektar pod vinovom lozom

SKLADI[TEWE Najpoznatije vino „trijumf“ dobija se od tri vrste gro`|a

Na{a vinaza xet-set

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 20. februar 2012. 27

� Pi{e S. MORAV^EVI]

NAJAVQENE stranedirektne investicije,a pre svega po~etak

proizvodwe u „Fijatovoj“fabrici u Kragujevcu }eobele`iti ekonomsku sli-ku u ovoj godini. Ovo ka`eu intervjuu za dodatak „Bi-

znis“ Nikola Vuleti}, di-rektor Direkcije za ko-mercijalne poslove Uni-kredit banke i nagla{avada je bankarski sektor po-kazao sistemsku stabil-nost.�� Kakva su va{a o~ekiva-

wa kada je u pitawu 2012.godina?

- Ova godina je ve} na-javqena kao godina

novih izazova sa ko-jima }e se srpskaekonomija suo~a-vati. Naime, ~i-wenica da je na-{a ekonomija upotpunosti in-tegrisana usvetska ekonom-ska kretawa, ~i-ni je podlo`nomnegativnim uti-cajima koji do-laze sa strane.Sa druge strane,kada govorimo oprotekle tri go-dine, srpska pri-

vreda je pokazalaizvesnu fleksibil-

nost koja je omogu}ilada se naleti krize u do-voqnoj meri amortizu-

ju. Pored toga, ban-karski sektor je

pokazao sistemsku stabil-nost.

Od banaka se svakakoo~ekuje da budu poluga koja}e omogu}iti br`i opora-vak realnog sektora, a na-javqene strane investici-je, a pre svega po~etak pro-izvodwe u „Fijatovoj“ fa-brici u Kragujevcu }e obe-le`iti ekonomiju u ovoj2012. godini.�� [ta gra|ani mogu da

o~ekuju kada je u pitawukreditirawe?

- Banke }e, svakako, na-staviti da pru`aju kredit-nu podr{ku gra|anima nu-de}i im raznolik spektarproizvoda i usluga. Zna-

~ajna pa`wa }e biti posve-}ena onim klijentima kojibele`e ka{wewe u servi-sirawu svojih obaveza ka-ko bi se izbegle negativneposledice preuzetih kre-ditnih obaveza od klijena-ta i uspostavila regular-nost u wihovoj otplati. Uovoj godini se tako|e o~e-kuje da gra|ani osete svepozitivne efekte novog Za-kona o za{titi korisnikafinansijskih usluga.�� Da li o~ekujete neka

drasti~na „pomerawa“ ka-da je u pitawu tra`waklijenata?

- Ne o~ekujemo da 2012.godina donese bitna pome-rawa kada je u pitawutra`wa gra|ana. Tako|e, iove godine ona }e u najve-}oj meri biti usmerena nadinarske gotovinske istambene kredite, kako ko-mercijalne, tako i kreditesa subvencijom dr`ave.Banke }e nastaviti da po-dr`avaju gra|ane sa ured-nom kreditnom istorijom,i to bez zna~ajnijih pome-rawa u prose~noj visinikamatnih stopa. Kada go-vorimo o Unikredit ban-

ci, nastavi}emo da u skla-du sa definisanim krite-rijumima alociramo kapi-tal klijentima na najboqimogu}i na~in, vode}i ra-~una da zadovoqimo wiho-ve potrebe. Na{ prioritetpredstavqa orijentacijana klijente, koja je dubokoukorewena u sve na{e ak-tivnosti. Nastavi}emo dapru`amo podr{ku procesudinarizacije i da na{imklijentima ukazujemo nasve prednosti zadu`ivawau doma}oj valuti.

Kada govorimo o subven-cionisanim kreditima, iove godine smo se ukqu~i-li u Program podr{keVlade Republike Srbije,potpisav{i prvog danafebruara Ugovor o odobra-vawu subvencionsanihstambenih kredita. S ob-zirom na to da su na{iklijenti pokazali izuzet-no interesovawe za ovajprogram, zahteve i svu ne-ophodnu dokumentaciju zaodobravawe, odnosno rea-lizaciju subvencionisa-nih stambenih kredita po-~eli smo da primamo jo{ ujanuaru. �

INTERVJU NIKOLA VULETI], DIREKTOR U UNIKREDITU

SAVETI

KAKO DA PRAVILNOKORISTITE SVOJUKREDITNU KARTICU

Odlo`enospajawe banaka

GR^KA Alfa banka odlo`ila je odluku ospajawu sa Eurobankom EFG dok ne vidiishod dogovora gr~ke vlade s privatnimkreditorima o otpisu gr~kog duga od 100milijardi evra.Banka je odlo`ila kona~nu odluku jersmatra da bi u slu~aju otpisa 100milijardi gr~kog duga, Alfa i EurobankaEFG bile nesrazmerno pogo|ene. Spajawedve banke najavqeno je krajem avgusta

pro{le godine, a proces spajawa trebaloje da bude zakqu~en u decembru 2011.

Nagrade: automobili ~etiri laptopa

ZIMSKA kampawa kompanije „Viza“, podsloganom „Probajte - dopa{}e vam se“najvi{e je obradovala VladanaKusigerskog iz Beograda, koji jezahvaquju}i svojoj „viza“ karticiosvojio novi automobil „nisan“.Osim glavne nagrade, „Viza“ je izvuklai ~etiri dobitnika „asus“ laptopra~unara. Dobitnik glavne nagrade,Vladan Kusigerski, svojom „Viza“

karticom Komercijalne banke kupio jesilikonsku traku za izolaciju. M. L. J.

� Pi{e: S. MORAV^EVI]

^EKOVI i dozvoqeniminus i daqe su popularnikada je u pitawu krpqeweku}nog buxeta. Prvi i 15. umesecu se sastavqaju kupo-vinom, pre svega, hrane naodlo`eno, dok se ra~uni iostale obaveze namiruju izpozajmice po teku}em ra~u-nu. Na po~ek i do godinudana tako|e se kupuje belatehnika, name{taj, pla}a se{kolovawe ili odlazak nagodi{wi odmor.

Prema podacima Kredit-nog biroa, oko devet milio-na ~ekova je tokom pro{legodine bilo u opticaju uvrednosti ve}oj od 35 mili-

ona dinara. S druge strane,ovo sredstvo pla}awa u Sr-biji izdaje oko deset bana-ka. U svojim kampawama,bankari su pozivali sta-novni{tvo da se okrenekreditnim karticama, alizbog kamata koje su dostiza-le i 30 odsto, nije bilomnogo interesenata. Najsi-roma{niji sloj gra|ana,ipak se opredequje za ~eko-ve, jer nemaju nikakvih do-datnih tro{kova.

Trgovine nude gra|animarobu na odlo`eno pla}awe~ekovima i do 180 dana. Ko-ri{}ewe ~ekova je besplat-no, pa ih stanovni{tvo naj-vi{e i koristi. Banke ih,naro~ito one strane, me|u-

tim, upravo zbog veoma ma-le zarade izdaju na ka{i~i-cu, dok su doma}e liberal-nije i sa svakom uplatommo`e da se dobije pet do de-set ~ekova. S druge strane,dozvoqeni minus, iako naj-skupqi vid kredita, sa ka-matom od 2,5 do 2,75 odstomese~no, i daqe se koristi.

S obzirom na to da jemaksimalni iznos po ~eku5.000 dinara, banke obi~nodaju onoliko ~ekova kolikogra|anin ima raspolo`i-vih sredstava na ra~unu. Dabi koristio dozvoqeni mi-nus, on mora da prima platukod odre|ene banke i da imaotvoren teku}i ra~un.

Iznos pozajmice zavisi odvisine primawa. Ukolikoklijent ne izmiri obavezepo dozvoqenom minusu po-sle wegovog isteka, a to jenaj~e{}e godinu dana, ban-ka ukida ovu uslugu. Da biponovo mogao da koristipozajmicu, potrebno je dapro|e godinu dana. �

GRA\ANI I DAQE KORISTE OGROMAN BROJ ^EKOVA PRILIKOM KUPOVINE

1AKO NEMATE DUGOVA Poseb-no ako ste novi i neisku-

sni u kori{}ewu ove vrsteusluge proverite da li steodabrali najpovoqniju op-ciju tako {to }ete razmo-triti uslove celokupne po-nude kartica na tr`i{tuili se posavetovati sastru~nijim sagovornikom.

2UZIMAWE NOVE KARTICEAko ve} imate nekoliko

kreditnih kartica, u ciquraspore|ivawa sredstava ismawewa ukupnog duga mo`e-te uzeti dodatnu karticu ka-ko biste rasporedili tro{-kove, a da ne iskoristitemaksimalni limit raspolo-`ivih sredstava.

3KREDITNI LIMIT Visokikreditni limit, ~ak i ako

se ne koristi, poboq{a}eva{e ukupno kreditno sta-we. Dodatna nov~ana sred-stva (koja su neiskori{}ena)omogu}i}e vam pokrivawenovonastalih tro{kova, ka-ko ne biste bili primoranida podi`ete novi kredit.

4 GA[EWE KREDITNE KARTICE^ak i ako ne koristite

kreditne kartice, ukolikonemate tro{kova odr`ava-wa nemojte `uriti da ih za-tvorite. Dr`ite ih na ras-polagawu dokle god mo`ete.

5IZBOR IDEALNE KARTICE ZAZATVARAWE Ukoliko zatva-

rate karticu u~inite to sanovijim, a kreditne karticekoje najdu`e koristite osta-vite u funkciji. Na ovaj na-~in }ete imati i mawi dug.

6ROTIRAWE KORI[]EWA KAR-TICE Radi ravnomernijeg

raspore|ivawa tro{kovaperiodi~no rasporedite ko-ri{}ewe pojedinih kartica.

7NAJNI@E KAMATNE STOPEObratite pa`wu na jednu

od najbitnijih parametara -kamatnu stopu koju }e vambanka napla}ivati za ko-ri{}ewe sredstava.

8KORI[]EWE SREDSTAVA SAKARTICE Prilikom podi-

zawa novca karticom prove-rite da li vam je povoqnijepodizawe na {alteru ili nabankomatu.

9REDOVNA OTPLATA Sve ~e{-}e postoje varijante be-

skamatne kupovine na odre-|eni broj rata putem kredit-nih kartica, a na osnovu sa-radwe banke sa odre|enimkompanijama. Pazite na di-namiku otplate rata kakovam se ne bi zara~unavaladodatna kamata.

10VODITE EVIDENCIJU OT-PLATE Ukoliko niste u

mogu}nosti da otplatiteratu po kartici sa raspolo-`ivih sredstava }e vam seskidati odre|eni procenatduga, a sredstva }e vam pono-vo biti na raspolagawu. �

Godina novih izazovaStambeni krediti- KAKO bismo {to pre po~eli sa odobravawem subvencio-nisanih stambenih kredita, ubrzano radimo i na izmena-ma internih procedura i sistemskim prilago|avawima -ka`e na{ sagovornik. - Stoga, ukoliko sve bude i{lo poplanu, o~ekujemo da prvi krediti budu odobreni polovi-nom februara.

U ovoj godinise, tako|e,o~ekuje da gra-|ani osete svepozitivneefekte novogZakona o za-{titi kori-snika finan-sijskih usluga

NIKOLAVULETI],DIREKTOR DIREKCIJE

ZA KOMERCIJALNEPOSLOVE UNIKREDIT

BANKE

Na crtuPREMA podacima trgovaca, ~ekovi na odlo`eno pla}awe u pro-seku u ukupnom prometu u~estvuju oko 20 odsto. Jo{ ima kupovi-ne i „na crtu“, pogotovo u malim prodavnicama na }o{ku, gdese svakog jutra pazare hleb, mleko i osnovne namirnice. Trgov-cu se ostavi ~ek i kada ukupna suma duga dostigne 5.000 dinara,on ga tek tada napla}uje.

Na rate pazare bez kamate

�� Pa`wa du`nicima koji kasne sa otplatom. Vi{e zajmova u dinarima