Мирослав Тимотијевић

ТЕОДОР ИЛИЋ ЧЕШЉАР (1746-1793)

Један од најпознатијих српских сликара друге пол. 18.в. и представник српског РОКОКОА. Рођен је у Темишвару, али његово детињство, школовање и први сликарски радови нису архивски пропраћени па су нам данас прилично нејасни. У Темишвару је могао бити шегрт једино у некој од зографских дружина, јер су српски уметници новије оријентације долазили само на краће време - Нешковић, Тенецки.

Први поуздани траг Ч. сликарске делатности налази се на потписаној ПЛАШТЕНИЦИ (у спомен родитеља, али без датума) у цркви села КУМАНЕ (Банат)–то је прави почетнички рад наивно сликан. Куманске иконе имају сличности са иконама сликара Јована Поповића у Александрову (школован на кијево-пећарској академији), па се претпоставља да је Ч. након Кумана отишао у Поповићеву радионицу у Нови Сад.

Вероватно је 1770. сликао портрете у ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ јер су сви биографи истицали његове бројен портрете.

За манастир КОВИЉ урадио је жртвеник (уништен) и икону светог Јована Златоустог-1772

За Богородичини трон у цркви у МОКРИНУ – 1774. насликао је икону-Богородица Винчанска (првобитно Бездинска)-тип Богородице Умиљеније тј. Владимирксе уз одступање од узора Бр. и Х.. са крунама, горе лебди Бог и провирује кроз облак.

У БУДИМУ – 1775. осликао је црквени торањ Св. Димитрија (4 јеванђелисте и неке позлатарске радове), све срушено 1944.

Чешљар је следио Орфелиново схватање сликарства, ослобођено норми традиционалне пиктуралне поетике. Студира сликарствно на Академији у Бечу (1775-82), и долази под снажан утицај проф. Виценца Фишера - предавао о пропорцијама, перспективи, оптици, орнаменту и арх. сликању, инспирисан С. Италијом, сликарима –Тијеполо, био је цењен и тражен као велики уметник, сарађивао са Манлберчом, његов ЕКЛЕКТИЧНИ СИНКРЕТИЗАМ-касно барокних, рокајних и неоклас. схватања присутан је на делима Ч., али Ч. имена нема у архиви бечке Академије.

Стилски се Ч. слик. веже за Беч и средину 70их г. 18.в. Када тамо владају идеје Винкелмана-класицизам тј. оживљен утицај класичне линије итал. барокног сликарства и рококоа.Ученици су морали копирати старе мајсторе-Гуерћина, Каравађа, како би научили да на љ. тело гледају као на скулптуру. У Ч. раду је видан утицај еклектичне академске праксе. Ту се срео и са секуларизацојом (посветовљење) црквен ум. када се библијске теме тумаче са наглашеним историјским занимањем за истор., географски и етнографски контекст (Килијанова библија).Ч. раскида са маниром украјиснког барока. У срп. слик. с краја 18.в. он је водећи сликар рококоа у средњеевропској еклектичној варијанти која у К.м. долази преко Беча. Колеба се између барокно-рокајних и класицистичких схатања али је остао прилично лош цртач.

Чешљарев рад се дели на 2 фазе

1. до 1775 – Кумане, портрети, Будим, Кикинда2. од 1782 – након Беча осликао 3 иконостаса: Мокрин, Ст.Кањижа, Бачко П.Село

Отворивши слик. радионицу у Темишвару стекао је углед великог сликара и вештог портретисте који угађа захтевима различитих клијената и конфесионалне припадности.

Иконостас у Мокрину-ради одмах по повратку из Беча 1882. као образован и зрео сликар. Исказује се бојом, вођен сензибилитетом барокно-рокајног и венецијанско колористичког схватања. Његови иконостати носе идеју визуелизиране евхаристологије. Не показује тежњу ка профанизацији библијских садржаја. Његово слик. је намењено духовном оку које свет гледа симболично. Он је сликар идеје и Светлост схвата као сценски драматичан и симболичан елемент.Није насликао ни једну класицистичку библијску тему. Већ у слик. иконостаса у Мокрину не оставља ни један траг провинцијализма, и због тога је ангажован за осликавање бочног олтара католичке ц. у Велком Араду.

Иконостас и плафонска декорација ц. Св Николе у Бачком Петровом СелуСлика Св. Тројице лебде у илузионистички продубљеном простору (свод 1. травеја)

За Јакова Орфелина веже га рад у Николајевској ц. у Кикинди-ту је Ч. радио зидне слике 1770, а Орфелин иконостас 1773. и зидне слике - над солеом Св. Тројица, појав рококоа у срп. слик. осећа се у тим његовим првим радовима.И Орфелин и Чељар прихватили су бечка искуства ослобеђени свести о верском идентитету и идеји о православној икони (не стављају златне орнаменитсане позадине). Прихватили су нову пиктуралну поетику рококоа у смислу измене колористичке скале-деликатније боје, пастелни тонови, равномерна светлост која не моделује масе, али и даље владају композицијом која је уравнотежена што је супротно европском рококоу. На нов начин представљају ликове па тела добијају израженију мускулозну анатомију.Рококо у срп. слик. јавља се сред. 18.в. али само као једно од пикторалних елемената за формирање каснобаркокног еклектицизма.