Олга Микић, Нови Сад, 1972

ТЕОДОР КРАЧУН

Т. Крачун је један од најоригиналнијих срп. бар. сликара 2.пол.18.в. Прву већу монографију о овом сликару написао је 1952. проф. Лазар Мирковић у којој је забележио и обрадио иконографски већину К. дела- иконостаса и покретних икона - на простору Војводине. Каснији текстоиви о овом сликару донели су допуне у виду нових података о његовом ум. школовању и приказу мање познатих дела. Сви истраживачи К. ж. и рада сматрају да је рођен у 2.чет.18.в., да је боравио и радио углавном у Срему, а живео је у С.Каменици и С. Карловцима.На иконостасу у Сусеку сам је написао да је ''житељ каменички''. По презимену сматра се да је са југа (касније додао наставак –ић). Рано је почео да се бави сликарством, а први радови датирају из 7.дец.18.в. Његово ум. формирање није тачно утврђено.Прво је сматрано да је био ученик карловачког сликара Д.Бачевића и да су заједно радили иконостасе у црквама села Крушедола и ман. Беочина 1763. и 1766. (постоје записи на тим радовима, али се Бачевићев сарадник потписао као Теодор Димитријев, а у Беочину је додато име Крачун). Л. Мирковић је негирао било какве везе Бачевића и К. Један рад који би могао претпоставити везу Б. и К. је икона Богородице са Х. из ц. у Ст. Сланкамену – сигниран Крачунов рад из 7.дец.18.в – начин израде упућује на украјинско-руску орјентацију у раној младости, можда из контакта са Б.

ЗАКЉУЧАК – пре одласка на З. К је савладао основна ум. знања у Карловцима. И касније када је прихватио принципе З. ум. он понавља декоративни манир украјинске слик. школе украшавајући св. одежде и позадине икона позлаћеним флоралним орнаментом као Бачевић. На раним радовима К нема покретљив цртеж, осећај за пластичност и анатомску уверљивост. Сем стилских аналогија нема других потврда да је К. школован у некој З. слик. школи. Постији само један запис на врху - иконостаса Саборне ц. у С. Карловцима - да су сликање започели К. и Орфелин царско краљевске бечке академије живописци 1.9.1780.У архивским књигама те академије нема К. имена. Питање времена њ. школовања? За Орфелина се зна да је Бечку академију уписао 1766. а К. се као зрео уметник појављује 1772. па су можда у исто време школовани у Бечу. У својој зрелој фази стално напредује усвајајући узоре маниристичког порекла до барокних и често рокајних решења (последњи радови).

1. Први већи К. рад познат из публикованог уговора је осликавање ц. СВ ГЕОРГИЈА У С О М Б О Р У- са сликаром сарадником Ј. Исаиловићем и Л. Сердановићем 1772. Осликалу су иконостас, певнице, предикаоницу, архиј. трон, Х. гроб, 2 празничне и 1 храмовну икону.60тих г.18.в. овај иконостас је дат ц. у Кули где је 20тих г.20.в. замењен новим и скоро потпуно је изгорео на тавану у пожару. Сачувана је престона икона Х. – вероватно К. први рад по повратк са академије. Ова икона има сличности са истом престоном иконом Старе ц. у С. Митровици – К. делом из 1775, али Х. не седи на престолу већ на меким облацима, окружен арханђелима који су мекше сликани од Х. фигуре. Позадина је у пастелним тоновима ружичасте и плаве боје.

2. Други већи посао је сликање иконостаса срп. ц. у Н Е Ш Т И Н У – претпоставка да је завршен 1773. (потврђује архивска грађа ц. општине нештинске о боравку К. и уговору за иконос. 1772.). Овај иконостас К. је сам радио.Иконостас стоји и данас у тој цркви али је временом претрпео неке измене – царске и С двери, престона икона Св. Јована рад су др. сликара.(Стефан Гавриловић-С двери, 12 празничних икона, 1 храмовна икона, певнице, тетрапон). К. иконе су и после Гавриловићевог чишћења 1800 досликаване и кварене, највише

иконе на соклу- само се назиру К. хитар цртеж и топла палета. На престоним иконама истиче се златна, рељефно орнаментисана позадина престоних ик. као и врежа златом сликане орнаментике на драперијама свих светитеља. На иконостасу најлепши су ликови скоро портретских физиономија – маркантних црта, крупних очију са наглашеним капцима. У нештиснкој ц. чувају се још 2 К. иконе – Б. са Х. и Крунисање Б са ликовима Св. Николе и арх. Михајла (уље на платну, топли контрасти тонова црвене и плаве боје)

3. Икона Св. Георгија из истог времена, на којој је забележио да ју К. поклања зету Јанку 1773, позлаћена орнаментисана позадина, топле боје, извесна цртачка недоследност.

4. Иконостас срп. ц. у Л А Ћ А Р К У - 1773. – погрешно је атрибуисан Крачуну (на основу једног писма Орфелина). То је вероватно рад неког К. следбеника - Григорија Давидовића-Опшића.

5. Иконостас Старе срп. ц. у С. М И Т Р О В И Ц И - 1775. - на основу архивске грађе К. је боравио у Митровици током 1775. али стилска анализа иконостаса разликује 2 начина рада тако да ово може бити само делимично К дело –престоне иконе, неке празничне и минијатурне иконе на сокул – маркантне, портретске физиономије апостола и пророка изведен фином тонском моделацијом. Празничне ик. су рађене слободније, динамичније по З. предлошцима. Све иконе овог иконостаса су мањих формата, имају готово карактер скцие.

6. Иконостас ц. ман. Н О В О Х О П О В О - 1776. ( Д. Руварац наводи ту год). Ово је 4. већи рад К. а пошто је Хопово један од најзначајнијих фрушког. ман. морао је бити ангажован искусан уметник. И храм и иконостас су били тешко оштећени у 2. св.рату од стр. усташа. Од преосталих 19 икона сачувани су само фрагменти. Међу њима се издвајају 2 престоне иконе Б. са Х. и Св. Јован – монументалне, док су остале углавном из горњих зона иконостаса са ликовима апостола и пророка. Иконостас је имао више зона. Није сачувана ни једна празнична икона. Престоне иконе су рад школованог сликара који зналачки слаже светле, пастелне и хладне тонове постижући утисак и чврстине и лепршавости. Остале иконе после чишћења и рестаурације показују светле боје, цртачку сигурност и портретске физиономије за које је сликар вероватно користио живе моделе (пророк Гедеон личи хоповском архим. Јовану Јовановићу којег је портретисао К док је био у Хопову-један од најлепших барокних портрета, изванредан психолошки портрет без парадних ефеката).

7. Од других К портрета познат је још само п. карловачког митрополита П. Ненадовића.

8. Тек 1779. К. добија нови већи посао иконостас срп. ц. у С У С Е К У (у међувремену је можда сликао бројне празничне и целивајуће ик. за сеоске и ман. ц. а најлепше су иконице на металним плочама за Горњу ц. у С. Карловцим; или је можда би на З...) На иконостасу у Сусеку изнад ц. двери К. је записао да га је завршио 1779. уз податак да је ''становник каменички''. Иконостас је сачуван у целини без већих оштећења. Овде први пут слика циклус Х. мука на врху иконостаса и ликове Срба светитеља на царским и споредним дверима – већа цртачка слобода, враћа се златној и орнаментисаној подлози (или је то захте наручилаца). Најлепше су бочне престоне ик. са ликовима арх. Михајла и Гаврила, али и мале ик. на соклу и неке сц. из Страдања Х. – више фигура у покрету, наглашена 3д.

9. Иконе на Б. трону у ц. ман. Ј А З А К – 1779. –испод велике иконе Б са Х. је у вињети дугачак запис са пдацима о времену настанка и ктиторима, али без имена аутора. Стилске особености указују на К – издужена лелегантна фигура, лаки слободни потези, топло боје.

10. САБОРН Ц у С. КРАЛОВЦИМА 1780 - катедрални храм, најзрелија дела у последњој фази рада. Ту су првобито била 2 иконостаса – мањи на хору у митрополијској капели Св. Георгија и велики у наосу ц. посвећен Св. Николи .Почетком 20.в. приликом преправке Саборне ц. скраћен је хор, уклоњена капела, а њен иконостас је стављен у ђаконикон где је временом растурен, па се неке ик. излажу у Галерији Матице Српске и Народном музеју у Бг. Није тачно познат број икона на овом иконостасу, али се може претпоставити његов општи изглед. Имао је необичан облик, јер је са 3 стр. затварао олт.простор док га је са 4. стр. затварала хорска преграда према храму. На предњој стр. су биле мање ик. у богатој бар. резбарији сликане на дрвету и у обичајеном распреду – сокл, престоне, двери, празничне, Распеће- а на бочним зидовима иконостаса буле су веће ик. сликане на платну по 3 са сваке стр. Овај мањи иконостас би је нека врста уметникове препоруке за израду великог. Најбоље на малом иконостасу су иконе на соклу у облику овалних медаљона – знатно измењене рокајне палете у нежним ружичастим, плавим и окер тоновима, разигран цртеж без крутости, лирска атмосфера (у контрасту са великим бочним иконама – јака палета, бар. немир). Црквени поглавари су добро примили овај рад па је 1780. скопљен уговор за сликање великог иконостаса са Крачуном и Орфелином (обавезни су били и да осликају свод олтара). То је најрепрезентативнији срп. иконостас у 18.в. Није извесно шта је чији рад. Сигурно су иконе у соклу и празничне К. дело, а престоне ик. и Св. Тројица Орфелиново, али ауторство врха иконостаса – Х. Страдање - није познато. Након чишћења могло се претпоставити да су и оне делимично К. дело – Тајна вечера, Прање ногу – смелији и лепршавији цртеж, колористичка истанчаност. Празничне иконе – широких деформисаних ликова, тврдог цртежа, хладнијег колорита, рад су неког К. следбеника.К. је насликао још - Распеће на врху, 2 престоне ик. Св Симеон и Саве, Василије Велики и Григорије Богослов. На иконостасу су најбоље К празничне ик. већих формата на којима понавља иста композ. решења као на малом иконостасу – издужене фигуре, у динамичном покрету, наглашени светло-тамни ефекти упућују на маниристичке узоре са барокним призуком. К није био много инвентиван па је најчешће користио већ позната З решења која је својим слик. осећањима делимично мењао. На овом последњем раду показује колико је био упућен на актуелни европски стил.

К је изненада умро априла 1781. не завршивши свој рад на великом иконостасу. Сахрањен је у Саборној ц. са С стране.Постоје претпоставке да је К. аутор још неколико касније пресликаних иконостаса.