teorija i planiranje privrednog razvoja

TEORIJA I PLANIRANJE TEORIJA I PLANIRANJE PRIVREDNOG RAZVOJAPRIVREDNOG RAZVOJA

PRIVREDNI RAST:PRIVREDNI RAST:1.1. REALNO POVEĆANJE BRUTO DOMAĆEG REALNO POVEĆANJE BRUTO DOMAĆEG

PROIZVODA P.C. U VREMENUPROIZVODA P.C. U VREMENU

2.2. POVEĆANJE AGREGATNE PONUDE JEDNE POVEĆANJE AGREGATNE PONUDE JEDNE PRIVREDE U USLOVIMA OGRANIČENIH PRIVREDE U USLOVIMA OGRANIČENIH RESURSARESURSA

DVA NAČINA OSTVARIVANJA RASTADVA NAČINA OSTVARIVANJA RASTA1.1. POVEĆANOM UPOTREBOM FAKTORA POVEĆANOM UPOTREBOM FAKTORA

PROIZVODNJEPROIZVODNJE

2.2. RASTOM EFIKASNOSTI UPOTREBE RASTOM EFIKASNOSTI UPOTREBE KORIŠĆENIH FAKTORAKORIŠĆENIH FAKTORA

RAST JE UŽE KATEGORIJA OD PRIVREDNOG RAST JE UŽE KATEGORIJA OD PRIVREDNOG RAZVOJA, ODNOSNO RAST JE SAMO JEDNA RAZVOJA, ODNOSNO RAST JE SAMO JEDNA OD KOMPONENATA RAZVOJAOD KOMPONENATA RAZVOJA

NEMA RAZVOJA BEZ OSTVARIVANJA NEMA RAZVOJA BEZ OSTVARIVANJA RASTA, DOK JE OBRNUTO SASVIM MOGUĆE RASTA, DOK JE OBRNUTO SASVIM MOGUĆE (PRIMER DOGADJANJA U SRBIJI 1994-1998)(PRIMER DOGADJANJA U SRBIJI 1994-1998)

OSTVARIVANJE BRZOG RASTA BDP-a BEZ OSTVARIVANJE BRZOG RASTA BDP-a BEZ UVEĆAVANJA EFIKASNOSTI UPOTREBE UVEĆAVANJA EFIKASNOSTI UPOTREBE FAKTORA PROIZVODNJE FAKTORA PROIZVODNJE U DUGOM ROKU U DUGOM ROKU NIJE MOGUĆENIJE MOGUĆE

VAŽNOST: 1)BRZINE I VAŽNOST: 1)BRZINE I 2)KVALITETA RASTA ZA RAZVOJ2)KVALITETA RASTA ZA RAZVOJ

PRAVILO BROJA 70PRAVILO BROJA 70

KADA SE BROJ 70 PODELI STOPOM RASTA KADA SE BROJ 70 PODELI STOPOM RASTA NACIONALNE EKONOMIJE DOBIJA SE BROJ NACIONALNE EKONOMIJE DOBIJA SE BROJ

GODINA ZA KOJE ĆE SE BDP UDVOSTRUČITI GODINA ZA KOJE ĆE SE BDP UDVOSTRUČITI (70:7=10)(70:7=10)

KVALITETAN vs.NEKVALITETAN RAST I KVALITETAN vs.NEKVALITETAN RAST I RAZVOJRAZVOJ

(U PRVOM SLUČAJU POSTOJE MEHANIZMI ZA (U PRVOM SLUČAJU POSTOJE MEHANIZMI ZA ELIMINISANJE NEEFIKASNE PROIZVODNJE)ELIMINISANJE NEEFIKASNE PROIZVODNJE)

ODRŽIVI RAZVOJODRŽIVI RAZVOJ

KONCEPT NASTAO KAO TERMIN NA KONCEPT NASTAO KAO TERMIN NA KONFERENCIJI U RIJU 1992.KONFERENCIJI U RIJU 1992.

EKONOMIJA BAZIRANA NA ZNANJU I EKONOMIJA BAZIRANA NA ZNANJU I TEHNIČKOM PROGRESUTEHNIČKOM PROGRESU

INOVACIJE I KREATIVNOST KAO OSNOVA INOVACIJE I KREATIVNOST KAO OSNOVA NAPRETKANAPRETKA

POZITIVNI MEĐUGENERACIJSKI TRANSFERIPOZITIVNI MEĐUGENERACIJSKI TRANSFERI TRI OSNOVNA STUBA ODRŽIVOSTI: KBE, TRI OSNOVNA STUBA ODRŽIVOSTI: KBE,

SOCIJALNI I EKOLOŠKISOCIJALNI I EKOLOŠKI

ODRŽIVI RAZVOJ - definicijaODRŽIVI RAZVOJ - definicija RAZVOJ KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE RAZVOJ KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE

ČOVEČANSTVA DANAS, BEZ UMANJENIH ČOVEČANSTVA DANAS, BEZ UMANJENIH MOGUĆNOSTI DA BUDUĆE GENERACIJE MOGUĆNOSTI DA BUDUĆE GENERACIJE ZADOVOLJE SVOJE EGZISTENCIJALNE ZADOVOLJE SVOJE EGZISTENCIJALNE POTREBEPOTREBE

PRINCIP ODRŽIVOG RAZVOJA PRINCIP ODRŽIVOG RAZVOJA PODRAZUMEVA DA PRAVO SADAŠNJE PODRAZUMEVA DA PRAVO SADAŠNJE GENERACIJE NA ISKORIŠĆEVANJE RESURSA GENERACIJE NA ISKORIŠĆEVANJE RESURSA I ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU NE SME I ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU NE SME UGROZITI ISTO TAKVO PRAVO NAREDNIM UGROZITI ISTO TAKVO PRAVO NAREDNIM GENERACIJAMAGENERACIJAMA

KARAKTERISTIKE RASTA I KARAKTERISTIKE RASTA I RAZVOJARAZVOJA

RAZVOJRAZVOJ MULTIDIMENZIONA-MULTIDIMENZIONA-

LAN PROCESLAN PROCES DINAMIČAN PROCESDINAMIČAN PROCES NORMATIVAN NORMATIVAN

PROCES (ODREĐENI PROCES (ODREĐENI CILJEVI)CILJEVI)

KOHERENTAN KOHERENTAN PROCES PROCES (USKLAĐIVANJE (USKLAĐIVANJE CILJEVA)CILJEVA)

RASTRAST EGZAKTNOSTEGZAKTNOST PRECIZNOSTPRECIZNOST RAZVIJENOST RAZVIJENOST

ANALITIČKOG ANALITIČKOG INSTRUMENTARIJUMINSTRUMENTARIJUMAA

UŽI POJAM OD UŽI POJAM OD PRIVREDNOG PRIVREDNOG RAZVOJARAZVOJA

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG RASTARASTA

PROBLEMI DINAMIČNE RAVNOTEŽEPROBLEMI DINAMIČNE RAVNOTEŽE KVANTITATIVNE RELACIJE IZMEĐU KVANTITATIVNE RELACIJE IZMEĐU

UTROŠAKA I AUTPUTAUTROŠAKA I AUTPUTA RAVNOTEŽNI RAST – RAVNOTEŽNI RAST – SVE PROMENLJIVE U SVE PROMENLJIVE U

SISTEMU SE MENJAJU PO ISTOJ STOPISISTEMU SE MENJAJU PO ISTOJ STOPI

PRECIZNO DEFINISANJE PUTANJE PRECIZNO DEFINISANJE PUTANJE KOJOM ĆE SE KRETATI SISTEM POD KOJOM ĆE SE KRETATI SISTEM POD DATIM PRETPOSTAVKAMADATIM PRETPOSTAVKAMA

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG RAZVOJARAZVOJA

ISTRAŽIVANJE CILJEVA, FAKTORA ISTRAŽIVANJE CILJEVA, FAKTORA KRITERIJUMA, POKAZATELJA I KRITERIJUMA, POKAZATELJA I STRATEGIJA RAZVOJASTRATEGIJA RAZVOJA

ISTRAŽIVANJE UTICAJA POJEDINIH ISTRAŽIVANJE UTICAJA POJEDINIH FAKTORA NA PRIVREDNI RAZVOJ, FAKTORA NA PRIVREDNI RAZVOJ, a na a na osnovu togaosnovu toga

DEFINISANJE NAJEFIKASNIJE DEFINISANJE NAJEFIKASNIJE MAKROEKONOMSKE POLITIKE MAKROEKONOMSKE POLITIKE RAZVOJARAZVOJA

DEFINICIJA RAZVOJADEFINICIJA RAZVOJA

PROCES DUGOROČNOG, ODRŽIVOG RASTA PROCES DUGOROČNOG, ODRŽIVOG RASTA PROIZVODNJE I DOHOTKA PROIZVODNJE I DOHOTKA UZ UZ STRUKTURNA POBOLJŠANJA U NJEGOVOM STRUKTURNA POBOLJŠANJA U NJEGOVOM STVARANJU I DISTRIBUCIJISTVARANJU I DISTRIBUCIJI, A ŠTO SVE , A ŠTO SVE REZULTIRA U DUGOM ROKU U OPŠTEM REZULTIRA U DUGOM ROKU U OPŠTEM PORASTUPORASTU::

-- ŽIVOTNOG STANDARDA, ŽIVOTNOG STANDARDA,

-- FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI -- POLITIČKIH SLOBODA POLITIČKIH SLOBODA

STANOVNIŠTVASTANOVNIŠTVA

REDISTRIBUCIJA RASTAREDISTRIBUCIJA RASTA

ONO ŠTO TREBA DA SE UPITAMO O RAZVOJU NEKE ONO ŠTO TREBA DA SE UPITAMO O RAZVOJU NEKE ZEMLJE JE STOGA:ZEMLJE JE STOGA:- ŠTA SE DOGODILO NA PLANU SIROMAŠTVA?ŠTA SE DOGODILO NA PLANU SIROMAŠTVA?- ŠTA SE DESILO SA PITANJEM NEZAPOSLENOSTI?ŠTA SE DESILO SA PITANJEM NEZAPOSLENOSTI?- ŠTA SE DESILO SA NEJEDNAKOSTIMA?ŠTA SE DESILO SA NEJEDNAKOSTIMA?

UKOLIKO SU SVE TRI KATEGORIJE ZNAČAJNO UKOLIKO SU SVE TRI KATEGORIJE ZNAČAJNO SMANJENE, TO SE OZNAČAVA KAO PERIOD SMANJENE, TO SE OZNAČAVA KAO PERIOD RAZVOJA.RAZVOJA.

UKOLIKO SU DVE, ILI ČAK SVE TRI UKOLIKO SU DVE, ILI ČAK SVE TRI KATEGORIJE POGORŠANE, TO SE NE MOŽE KATEGORIJE POGORŠANE, TO SE NE MOŽE OZNAČITI KAO RAZVOJ, PA MAKAR IMALI I OZNAČITI KAO RAZVOJ, PA MAKAR IMALI I UDVOSTRUČENJE BDP-a U TOM PERIODU!UDVOSTRUČENJE BDP-a U TOM PERIODU!

RAZVOJRAZVOJ

RAZVOJ SE MORA POSMATRATI KAO RAZVOJ SE MORA POSMATRATI KAO MULTIDIMENZIONALAN PROCES KOJI MULTIDIMENZIONALAN PROCES KOJI

UKLJUČUJE KLJUČNE PROMENE U UKLJUČUJE KLJUČNE PROMENE U DRUŠTVENIM STRUKTURAMA, MODELIMA DRUŠTVENIM STRUKTURAMA, MODELIMA

PONAŠANJA I NACIONALNIM PONAŠANJA I NACIONALNIM INSTITUCIJAMA, KAO I UBRZANJE RASTA, INSTITUCIJAMA, KAO I UBRZANJE RASTA,

SMANJENJE NEJEDNAKOSTI I SMANJIVANJA SMANJENJE NEJEDNAKOSTI I SMANJIVANJA SIROMAŠTVA.SIROMAŠTVA.

OSNOVNE KOMPONENTE RAZVOJAOSNOVNE KOMPONENTE RAZVOJA“CORE VALUES”“CORE VALUES”

1.1. ZADOVOLJAVANJE OSNOVNIH POTREBA – ZADOVOLJAVANJE OSNOVNIH POTREBA – “BASIC NEEDS APPROACH”“BASIC NEEDS APPROACH” (STAN, HRANA, (STAN, HRANA, ODEĆA, MINIMUM OBRAZOVANJA...)ODEĆA, MINIMUM OBRAZOVANJA...)

2.2. OBEZBEĐIVANJE SAMOPOŠTOVANJA I OBEZBEĐIVANJE SAMOPOŠTOVANJA I NEZAVISNOSTINEZAVISNOSTI

3.3. OBEZBEĐIVANJE SLOBODE POJEDINCAOBEZBEĐIVANJE SLOBODE POJEDINCA

PREDNOST MATERIJALNOG RAZVOJA PREDNOST MATERIJALNOG RAZVOJA JE U TOME ŠTO POVEĆAVA JE U TOME ŠTO POVEĆAVA MOGUĆNOSTI IZBORA POJEDINCA MOGUĆNOSTI IZBORA POJEDINCA KAO I DRUŠTVA U CELINIKAO I DRUŠTVA U CELINI

TRI OSNOVNA RAZVOJNA CILJATRI OSNOVNA RAZVOJNA CILJA

1.1. POVEĆATI RASPOLOŽIVOST I POBOLJŠATI POVEĆATI RASPOLOŽIVOST I POBOLJŠATI DOSTUPNOST OSNOVNIH ŽIVOTNIH DOSTUPNOST OSNOVNIH ŽIVOTNIH POTREBAPOTREBA (HRANA,SMEŠTAJ,ZDRAVSTVENA ZAŠTITA) (HRANA,SMEŠTAJ,ZDRAVSTVENA ZAŠTITA)

2.2. UNAPREDITI ŽIVOTNI STANDARD UNAPREDITI ŽIVOTNI STANDARD (VIŠE (VIŠE RADNIH MESTA,BOLJE OBRAZOVANJE,DOSTUPNOST RADNIH MESTA,BOLJE OBRAZOVANJE,DOSTUPNOST KULTURNIH I DRUGIH LJUDSKIH VREDNOSTI)KULTURNIH I DRUGIH LJUDSKIH VREDNOSTI)

3.3. PROŠIRITI MOGUĆNOSTI EKONOMSKIH I PROŠIRITI MOGUĆNOSTI EKONOMSKIH I SOCIJALNIH IZBORA SOCIJALNIH IZBORA (KAKO U MEĐULJUDSKIM (KAKO U MEĐULJUDSKIM ODNOSIMA, TAKO I U POGLEDU ODNOSA PREMA DRUGIM ODNOSIMA, TAKO I U POGLEDU ODNOSA PREMA DRUGIM NACIJAMA)NACIJAMA)

MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVI-MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVI-MDGMDG

1.1. ELIMINISANJE EKSTREMNOG SIROMAŠTVA I ELIMINISANJE EKSTREMNOG SIROMAŠTVA I GLADIGLADI

2.2. DOSTIZANJE OSNOVNOG OBRAZOVANJA ZA DOSTIZANJE OSNOVNOG OBRAZOVANJA ZA SVESVE

3.3. PROMOCIJA RODNE RAVNOPRAVNOSTIPROMOCIJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI4.4. SMANJIVANJE SMRTNOSTI DECESMANJIVANJE SMRTNOSTI DECE5.5. POBOLJŠANJE ZDRAVLJA TRUDNICAPOBOLJŠANJE ZDRAVLJA TRUDNICA6.6. BORBA PROTIV MALARIJE,HIV-a I DRUGIH BORBA PROTIV MALARIJE,HIV-a I DRUGIH

BOLESTIBOLESTI7.7. OSIGURAVANJE EKOLOŠKE ODRŽIVOSTIOSIGURAVANJE EKOLOŠKE ODRŽIVOSTI8.8. STVARANJE SISTEMA GLOBALNOG STVARANJE SISTEMA GLOBALNOG

PARTNERSTVA ZA RAZVOJPARTNERSTVA ZA RAZVOJ

NERAZVIJENOSTNERAZVIJENOST

Definicija:Definicija:STANJE NERAVNOTEŽE FAKTORA STANJE NERAVNOTEŽE FAKTORA PROIZVODNJE KOJE SE POKAZUJE PROIZVODNJE KOJE SE POKAZUJE

KROZ NEMOGUĆNOST KROZ NEMOGUĆNOST PRILAGOĐAVANJA RASPOLOŽIVOSTI PRILAGOĐAVANJA RASPOLOŽIVOSTI FAKTORA I TEHNOLOGIJE NJIHOVOG FAKTORA I TEHNOLOGIJE NJIHOVOG

KORIŠĆENJA, TAKO DA JE NEMOGUĆE KORIŠĆENJA, TAKO DA JE NEMOGUĆE POSTIĆI PUNU ZAPOSLENOST POSTIĆI PUNU ZAPOSLENOST

KAPITALA I RADA ISTOVREMENOKAPITALA I RADA ISTOVREMENO

NERAZVIJENOSTNERAZVIJENOST- karakteristike -- karakteristike -

VISOKO UČEŠĆE RADNE SNAGE VISOKO UČEŠĆE RADNE SNAGE ANGAŽOVANE U POANGAŽOVANE U POLLJOPRIVREDI, ALI JOPRIVREDI, ALI JE POLJOPRIVREDNA PRODUKTIVNOST JE POLJOPRIVREDNA PRODUKTIVNOST NISKANISKA

VISOKO UČEŠĆE HRANE I DRUGIH VISOKO UČEŠĆE HRANE I DRUGIH EGZISTENCIJALNIH IZDATAKA U EGZISTENCIJALNIH IZDATAKA U UKUPNOJ DOMAĆOJ POTROŠNJIUKUPNOJ DOMAĆOJ POTROŠNJI

DOMINACIJA PRIMARNIH PROIZVODA DOMINACIJA PRIMARNIH PROIZVODA U IZVOZU, A INDUSTRIJSKIH U IZVOZU, A INDUSTRIJSKIH PROIZVODA U UVOZUPROIZVODA U UVOZU

NERAZVIJENOSTNERAZVIJENOST- karakteristike -- karakteristike -

NIZAK NIVO PRIMENJENE NIZAK NIVO PRIMENJENE TEHNOLOGIJETEHNOLOGIJE

VISOKA STOPA RAĐANJA VISOKA STOPA RAĐANJA KOMBINOVANA SA SMANJENOM KOMBINOVANA SA SMANJENOM STOPOM SMRTNOSTISTOPOM SMRTNOSTI

ŠTEDI SAMO MANJI DEO UKUPNOG ŠTEDI SAMO MANJI DEO UKUPNOG STANOVNIŠTVASTANOVNIŠTVA

ČINJENICE O NERAZVIJENOSTIČINJENICE O NERAZVIJENOSTI

RegionRegion StanovnišStanovništvo mil.tvo mil.

Gradsko u Gradsko u %%

Seosko u Seosko u %%

R.snaga u R.snaga u polj.polj.

Udeo polj. Udeo polj. uu BDP BDP

SVETSVET 6.3146.314 4747 5353 4949 55

RAZVIJENIRAZVIJENI 1.2021.202 7575 2525 55 33

EVROPAEVROPA 727727 7373 2727 77 33

S.AMERIKAS.AMERIKA 323323 7979 2121 33 22

JAPANJAPAN 127127 7878 2222 77 22

ZURZUR 5.1125.112 4040 6060 5858 1414

AFRIKAAFRIKA 861861 3333 6767 6868 2020

J.AZIJAJ.AZIJA 1.4801.480 3030 7070 6464 3030

I.AZIJAI.AZIJA 1.9181.918 4040 6060 7070 1818

L.AMERIKAL.AMERIKA 540540 7575 2525 2525 1010

NERAZVIJENOST – PODACI IZ NERAZVIJENOST – PODACI IZ PRAKSEPRAKSE

GrupaGrupa PoljopriPoljoprivredavreda

IndustriIndustrijaja

UslugeUsluge

NerazNerazvijenevijene

6969 1515 1616

SrednjSrednjee

3232 2727 4141

Visoko Visoko r.r.

55 3131 6464

ZemljaZemlja Bruto Bruto dom.inves.dom.inves.

Bruto Bruto dom. šted.dom. šted.

Nerazv.Nerazv. 3232 3030

Nerazv. Nerazv. bez Kine i bez Kine i IndijeIndije

2020 1010

Srednje r.Srednje r. 2525 2525

Visoko r.Visoko r. 2121 2121

KARAKTERISTIKE ZURKARAKTERISTIKE ZUR

1.1. NIZAK STANDARDNIZAK STANDARD (NIZAK DOHODAK, (NIZAK DOHODAK, NEJEDNAKOSTI,SLABO ZDRAVSTVO, NEADEKVATNO NEJEDNAKOSTI,SLABO ZDRAVSTVO, NEADEKVATNO OBRAZOVANJE)OBRAZOVANJE)

2.2. NIZAK NIVO PRODUKTIVNOSTINIZAK NIVO PRODUKTIVNOSTI3.3. VISOKA STOPA PRIRAŠTAJA STANOVNIŠTVA I VISOKA STOPA PRIRAŠTAJA STANOVNIŠTVA I

OPTEREĆENOST NASLEĐEMOPTEREĆENOST NASLEĐEM4.4. ZNAČAJNA ZAVISNOST OD POLJOPRIVREDE I ZNAČAJNA ZAVISNOST OD POLJOPRIVREDE I

IZVOZA PRIMARNIH PROIZVODAIZVOZA PRIMARNIH PROIZVODA5.5. DOMINACIJA IMPERFEKTNOG TRŽIŠTA I DOMINACIJA IMPERFEKTNOG TRŽIŠTA I

OGRANIČENIH INFORMACIJAOGRANIČENIH INFORMACIJA6.6. ZAVISNOST I PODREĐENOST U MEĐUNARODNIM ZAVISNOST I PODREĐENOST U MEĐUNARODNIM

ODNOSIMAODNOSIMA

NERAZVIJENOST – PODACI IZ NERAZVIJENOST – PODACI IZ PRAKSEPRAKSE

Rast stanovništva po Rast stanovništva po grupama zemalja grupama zemalja

u %u %oo

NerazvijNerazvijeneene

1,71,7

Bez Kine Bez Kine i Indijei Indije

2,42,4

Srednje Srednje r.r.

1,41,4

Visoko r.Visoko r. 0,70,7

Regi-Regi-onon

19701970 19921992

UkupnoUkupno RNRRNR UkupnoUkupno RNRRNR

I.AzijaI.Azija 6969 4545 2626 1818

J.AzijaJ.Azija 5353 4444 2727 2121

L.AmeriL.Amerikaka

8888 4545 6262 3030

M.E.N.AM.E.N.A 9292 1818 9090 55

Pod Pod SaharaSahara

8383 4646 7676 3232

ČINJENICE O SIROMAŠTVUČINJENICE O SIROMAŠTVU POLOVINA LJUDI NA SVETU ŽIVI SA POLOVINA LJUDI NA SVETU ŽIVI SA

MANJE OD 2 US$ DNEVNOMANJE OD 2 US$ DNEVNO BDP 48 NAJSIROMAŠNIJIH DRŽAVA BDP 48 NAJSIROMAŠNIJIH DRŽAVA

(1/4 SVIH DRŽAVA SVETA) MANJI JE (1/4 SVIH DRŽAVA SVETA) MANJI JE OD BOGATSTVA 3 NAJBOGATIJA OD BOGATSTVA 3 NAJBOGATIJA POJEDINCAPOJEDINCA

SKORO 1 MILIJARDA LJUDI UŠLA JE U SKORO 1 MILIJARDA LJUDI UŠLA JE U XXI VEK NESPOSOBNA DA SE POTPIŠEXXI VEK NESPOSOBNA DA SE POTPIŠE

MANJE OD 1% GODIŠNJEG ULAGANJA U MANJE OD 1% GODIŠNJEG ULAGANJA U ORUŽJE JE DOVOLJNO DA SE SVA DECA ORUŽJE JE DOVOLJNO DA SE SVA DECA SVETA UPIŠU U ŠKOLUSVETA UPIŠU U ŠKOLU

ČINJENICE O SIROMAŠTVUČINJENICE O SIROMAŠTVU

1 MILIJARDA DECE U SVETU ŽIVI U 1 MILIJARDA DECE U SVETU ŽIVI U SIROMAŠTVU (SVAKO DRUGO DETE)SIROMAŠTVU (SVAKO DRUGO DETE)

GodinaGodina Odnos učešća u Odnos učešća u dohotku B/Sdohotku B/S

19601960 30:130:1

19701970 32:132:1

19801980 45:145:1

20002000 70:170:1

ANALIZA NERAZVIJENOSTIANALIZA NERAZVIJENOSTI1.1. VELIČINA ZEMLJE(GEOGRAFSKI POLOŽAJ, VELIČINA ZEMLJE(GEOGRAFSKI POLOŽAJ,

STANOVNIŠTVO I DOHODAK)STANOVNIŠTVO I DOHODAK)2.2. ISTORIJSKO I KOLONIJALNO NASLEĐEISTORIJSKO I KOLONIJALNO NASLEĐE3.3. OPREMLJENOST FIZIČKIM I LJUDSKIM KAPITALOMOPREMLJENOST FIZIČKIM I LJUDSKIM KAPITALOM4.4. ETNIČKI I VERSKI SASTAV STANOVNIŠTVAETNIČKI I VERSKI SASTAV STANOVNIŠTVA5.5. RELATIVNI ZNAČAJ JAVNOG I PRIVATNOG RELATIVNI ZNAČAJ JAVNOG I PRIVATNOG

SEKTORA, KAO I CIVILNOG DRUŠTVASEKTORA, KAO I CIVILNOG DRUŠTVA6.6. KARAKTERISTIKE STRUKTURE INDUSTRIJEKARAKTERISTIKE STRUKTURE INDUSTRIJE7.7. STEPEN ZAVISNOSTI OD DRUGIH EKONOMIJA I STEPEN ZAVISNOSTI OD DRUGIH EKONOMIJA I

POLITIČKIH SILAPOLITIČKIH SILA8.8. DISTRIBUCIJA MOĆI, POLITIČKE STRUKTURE, I DISTRIBUCIJA MOĆI, POLITIČKE STRUKTURE, I

IZGRAĐENOST INSTITUCIJA ZA PRIMENU IZGRAĐENOST INSTITUCIJA ZA PRIMENU “PRAVILA IGRE”“PRAVILA IGRE”

ZAŠTO SU ZEMLJE BOGATE ILI ZAŠTO SU ZEMLJE BOGATE ILI SIROMAŠNE?SIROMAŠNE?

RAZLIKOVANJE NOMINALNOG I REALNOG:RAZLIKOVANJE NOMINALNOG I REALNOG: NOMINALNO JE TO ZBOG TOGA ŠTO IM NEDOSTAJU NOMINALNO JE TO ZBOG TOGA ŠTO IM NEDOSTAJU

INSTITUCIJE I PREDUZETNIŠTVO (TUMAČENJE SB I INSTITUCIJE I PREDUZETNIŠTVO (TUMAČENJE SB I MMF-a)MMF-a)

REALNO JE TO ZBOG NEDOSTATKA INDUSTRIJSKREALNO JE TO ZBOG NEDOSTATKA INDUSTRIJSKOGOG SEKTORA UZROKOVANO SPOLJNIM PRITISCIMA DA SE SEKTORA UZROKOVANO SPOLJNIM PRITISCIMA DA SE “SPECIJALIZUJU U SIROMAŠTVU”, TJ. KAO “SPECIJALIZUJU U SIROMAŠTVU”, TJ. KAO PROIZVOĐAČI SIROVINAPROIZVOĐAČI SIROVINA

NOMINALNO:ČIKAŠKA ŠKOLA EKONOMIJE GOVORI NOMINALNO:ČIKAŠKA ŠKOLA EKONOMIJE GOVORI DA SE VLASTI NE SMEJU MEŠATI U EKONOMIJUDA SE VLASTI NE SMEJU MEŠATI U EKONOMIJU

REALNO: GRADONAČELNIK ČIKAGA TROŠI MILIONE REALNO: GRADONAČELNIK ČIKAGA TROŠI MILIONE US$ DA BI PRIVUKAO INVESTICIJE U US$ DA BI PRIVUKAO INVESTICIJE U VISOKOTEHNOLOŠKA PREDUZEĆAVISOKOTEHNOLOŠKA PREDUZEĆA

VELIKI JAZ VLADA IZMEĐU APSTRAKTNIH I ZVUČNIH VELIKI JAZ VLADA IZMEĐU APSTRAKTNIH I ZVUČNIH TEORIJA I ONOGA ŠTO SE U STVARNOSTI DEŠAVA. TEORIJA I ONOGA ŠTO SE U STVARNOSTI DEŠAVA. BOGATE DRŽAVE IMAJU ASPIRACIJU DA BOGATE DRŽAVE IMAJU ASPIRACIJU DA SIROMAŠNIMA NAMEĆU TEORIJE KOJE SAMI NITI SIROMAŠNIMA NAMEĆU TEORIJE KOJE SAMI NITI KORISTE, NITI SU IH IKADA KORISTILI!!!KORISTE, NITI SU IH IKADA KORISTILI!!!

APSURD DOŽIVLJAVA VRHUNAC KADA ISTI APSURD DOŽIVLJAVA VRHUNAC KADA ISTI TEORETIČARI KORISTE RAZLIČITE TEOTEORETIČARI KORISTE RAZLIČITE TEORRIJE ZA IJE ZA RAZLIČITE CILJEVE: PROBLEME KOJI SE ODNOSE NA RAZLIČITE CILJEVE: PROBLEME KOJI SE ODNOSE NA UDALJENE STVARI REŠAVAJU UZ POMOĆ ZVUČNIH I UDALJENE STVARI REŠAVAJU UZ POMOĆ ZVUČNIH I APSTRAKTNIH TEORIJA, DOK KOD REŠAVANJA APSTRAKTNIH TEORIJA, DOK KOD REŠAVANJA PROBLEMA KOJI SU U SOPSTVENOM INTERESU PROBLEMA KOJI SU U SOPSTVENOM INTERESU PRIMAT DOBIJAJU ZDRAV RAZUM I ISKUSTVO!!!PRIMAT DOBIJAJU ZDRAV RAZUM I ISKUSTVO!!!

DANAS VLADAJUĆA TEORIJA, NA KOJOJ SE BAZIRA DANAS VLADAJUĆA TEORIJA, NA KOJOJ SE BAZIRA PROCES GLOBALIZACIJE, GOVORI DA ĆE “SLOBODNA PROCES GLOBALIZACIJE, GOVORI DA ĆE “SLOBODNA TRGOVINA” DOVESTI DO IZJEDNAČAVANJA CENA TRGOVINA” DOVESTI DO IZJEDNAČAVANJA CENA FAKTORA PROIZVODNJE SVUGDE U SVETU?FAKTORA PROIZVODNJE SVUGDE U SVETU?

TEORETSKI TO ZNAČI DA ĆE NACIJA KOJA SE TEORETSKI TO ZNAČI DA ĆE NACIJA KOJA SE SPECIJALIZOVALA SAMO ZA SPREMAČICE BITI SPECIJALIZOVALA SAMO ZA SPREMAČICE BITI PODJEDNAKO DOBROSTOJEĆA KAO I NACIJA KOJA SE PODJEDNAKO DOBROSTOJEĆA KAO I NACIJA KOJA SE SPECIJALIZOVALA ZA FINANSIJSKE KONSULTANTE?SPECIJALIZOVALA ZA FINANSIJSKE KONSULTANTE?

DOBRO PLAĆENI SAVETNICI IFI (International Financial DOBRO PLAĆENI SAVETNICI IFI (International Financial Institutions) DECU U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA Institutions) DECU U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SAVETUJU NA OSNOVU POTPUNO DRUGAČIJIH SAVETUJU NA OSNOVU POTPUNO DRUGAČIJIH TEORIJA OD ONIH KOJE PREPORUČUJU ZA SVOJU TEORIJA OD ONIH KOJE PREPORUČUJU ZA SVOJU DECU!!! TAKO SHVAĆENA TEORIJA TRGOVINE DECU!!! TAKO SHVAĆENA TEORIJA TRGOVINE STVARA MOGUĆNOSTI DA DRŽAVA IMA STVARA MOGUĆNOSTI DA DRŽAVA IMA “KOMPARATIVNE PREDNOSTI” U TOME DA BUDE “KOMPARATIVNE PREDNOSTI” U TOME DA BUDE SIROMAŠNA I NAZADNASIROMAŠNA I NAZADNA

ČUVENO JE RIKARDOVO “OPRAVDANJE” ZA ČUVENO JE RIKARDOVO “OPRAVDANJE” ZA POGREŠNE TEORIJE, KOJE SE NE SLAŽU SA POGREŠNE TEORIJE, KOJE SE NE SLAŽU SA ČINJENICAMA IZ ŽIVOTA, JOŠ S POČETKA XIX VEKA:ČINJENICAMA IZ ŽIVOTA, JOŠ S POČETKA XIX VEKA:

““TIM GORE PO ČINJENICE”TIM GORE PO ČINJENICE”

DVA SHVATANJA NASTANKA NOVE NAUČNE DVA SHVATANJA NASTANKA NOVE NAUČNE TEORIJE: TEORIJE: • ““BOTOM-UP”, tj. STVARANJE TEORIJE NA OSNOVU BOTOM-UP”, tj. STVARANJE TEORIJE NA OSNOVU

POSMATRANJA I SISTEMATIZOVANJA STVARNOSTI, POSMATRANJA I SISTEMATIZOVANJA STVARNOSTI, UOČAVANJA ODREĐENIH PRAVILNOSTI U REALNOM UOČAVANJA ODREĐENIH PRAVILNOSTI U REALNOM ŽIVOTU I NA TOME ZASNOVANOG SISTEMA ŽIVOTU I NA TOME ZASNOVANOG SISTEMA PROGNOZIRANJA I OBLIKOVANJA BUDUĆNOSTIPROGNOZIRANJA I OBLIKOVANJA BUDUĆNOSTI

• ““TOP-DOWN”, tj. NAMETANJEM APSTRAKTNIH TEORIJSKIH TOP-DOWN”, tj. NAMETANJEM APSTRAKTNIH TEORIJSKIH POSTULATA I “TERANJEM” STVARNOSTI DA IM SE POSTULATA I “TERANJEM” STVARNOSTI DA IM SE PRILAGODI. REZULTAT TOGA JE DA SE U STVARNOM PRILAGODI. REZULTAT TOGA JE DA SE U STVARNOM SVETU STALNO DEŠAVAJU STVARI ZA KOJE TEORIJA TVRDI SVETU STALNO DEŠAVAJU STVARI ZA KOJE TEORIJA TVRDI DA SU NEMOGUĆE – FINANSIJSKE KRIZE, LIKVIDACIJA DA SU NEMOGUĆE – FINANSIJSKE KRIZE, LIKVIDACIJA NAJVEĆIH FINANSIJSKIH SISTEMA...NAJVEĆIH FINANSIJSKIH SISTEMA...

POSEBNO JE ZANIMLJIVA PRETPOSTAVKA POSEBNO JE ZANIMLJIVA PRETPOSTAVKA APSTRAKTNE TEORIJE O ZNANJU KAO APSTRAKTNE TEORIJE O ZNANJU KAO UNIVERZALNOM, BESPLATNOM I SVIMA UNIVERZALNOM, BESPLATNOM I SVIMA DOSTUPNOM RESURSU (SVIMA I U ISTO VREME), ŠTO DOSTUPNOM RESURSU (SVIMA I U ISTO VREME), ŠTO PRETPOSTAVLJA I SVET BEZ KONFLIKATA, PRETPOSTAVLJA I SVET BEZ KONFLIKATA, RAZNOVRSNOSTI I VARIJACIJARAZNOVRSNOSTI I VARIJACIJA

NASUPROT TOME, ZNANJE JE DANAS KLJUČNI NASUPROT TOME, ZNANJE JE DANAS KLJUČNI RAZVOJNI RESURS U KOJI SE ULAŽU OGROMNE RAZVOJNI RESURS U KOJI SE ULAŽU OGROMNE SUME NOVCA. ONO SE ŠTITI NA MEĐUNARODNOM SUME NOVCA. ONO SE ŠTITI NA MEĐUNARODNOM NIVOU PRAVILIMA WIPO-a I PODLEŽE STRIKTNIM NIVOU PRAVILIMA WIPO-a I PODLEŽE STRIKTNIM SANKCIJAMA ZA NARUŠAVANJE INTELEKTUALNIH SANKCIJAMA ZA NARUŠAVANJE INTELEKTUALNIH PRAVA POJEDINCA ILI FIRMIPRAVA POJEDINCA ILI FIRMI

OSNOVU RAZVOJA DANAS ČINE SLEDEĆI FAKTORI:OSNOVU RAZVOJA DANAS ČINE SLEDEĆI FAKTORI:• TEHNOLOŠKE PROMENETEHNOLOŠKE PROMENE, ODNOSNO STALNO INOVIRANJE , ODNOSNO STALNO INOVIRANJE

I UNAPREĐIVANJE POSTOJEĆIH ZNANJAI UNAPREĐIVANJE POSTOJEĆIH ZNANJA

• EKONOMIJA OBIMAEKONOMIJA OBIMA, ODNOSNO ŠIRENJE TRŽIŠTA KOJE , ODNOSNO ŠIRENJE TRŽIŠTA KOJE NAM JE DOSTUPNO I NA TAJ NAČIN SNIŽAVANJE VISOKIH NAM JE DOSTUPNO I NA TAJ NAČIN SNIŽAVANJE VISOKIH FIKSNIH TROŠKOVA KOJI SU UJEDNO I PREPREKA ZA FIKSNIH TROŠKOVA KOJI SU UJEDNO I PREPREKA ZA ULAZAK KONKURENATA NA TRŽIŠTEULAZAK KONKURENATA NA TRŽIŠTE

• SINERGETSKI EFEKTISINERGETSKI EFEKTI, ODNOSNO POZITIVNI EFEKTI DO , ODNOSNO POZITIVNI EFEKTI DO KOJIH DOLAZI U KOJIH DOLAZI U INTERAKCIJI IZMEĐU RAZLIČITIH INTERAKCIJI IZMEĐU RAZLIČITIH PRIVREDNIH DELATNOSTI . PRIVREDNIH DELATNOSTI . POZITIVNI EFEKTI SU VEĆI POZITIVNI EFEKTI SU VEĆI

OD ZBIRA POJEDINAČNIH DELOVA (OD ZBIRA POJEDINAČNIH DELOVA (2+22+2>4>4 – MOGUĆE U – MOGUĆE U EKONOMIJI) USLED RAZMENE INFORMACIJA, ZNANJA, EKONOMIJI) USLED RAZMENE INFORMACIJA, ZNANJA, TRGOVINE...TRGOVINE...

INOVACIJE I NOVA INOVACIJE I NOVA ZZNANJA NISU EGNANJA NISU EGZZOGENE OGENE VARIJABLE, OD SPOLJA NAMETNUTE EKONOMSKOM VARIJABLE, OD SPOLJA NAMETNUTE EKONOMSKOM SISTEMU,SISTEMU, NE PROIZVODI IH IMAGINARNO “TRŽIŠTE”, NE PROIZVODI IH IMAGINARNO “TRŽIŠTE”, VEVEĆ SU DUBOKO UNUTRAŠNJE, ENDOGENE Ć SU DUBOKO UNUTRAŠNJE, ENDOGENE VELIČINE, KOJE SE GENERIŠU DOBRO VOĐENOM VELIČINE, KOJE SE GENERIŠU DOBRO VOĐENOM EKONOMSKOM I RAZVOJNOM POLITIKOMEKONOMSKOM I RAZVOJNOM POLITIKOM

POSEBNO JE VAŽNO SHVATITI DA SU POSEBNO JE VAŽNO SHVATITI DA SU RAZLIČITE RAZLIČITE PRIVREDNE DELATNOSTI KVALITATIVNO PRIVREDNE DELATNOSTI KVALITATIVNO RAZLIČITE KAO NOSIOCI PRIVREDNOG RASTARAZLIČITE KAO NOSIOCI PRIVREDNOG RASTA. . NIJE ISTO RAZVIJATI PRIMARNU POLJOPRIVREDU, NIJE ISTO RAZVIJATI PRIMARNU POLJOPRIVREDU, VISOKOTEHNOLOŠKI ZASNOVANU I INOVATIVNU VISOKOTEHNOLOŠKI ZASNOVANU I INOVATIVNU INDUSTRIJU ILI SEKTOR NAPREDNIH FINANSIJSKIH INDUSTRIJU ILI SEKTOR NAPREDNIH FINANSIJSKIH USLUGA. USLUGA.

TIP DELATNOSTI U JEDNOJ EKONOMIJI ODREĐUJE I TIP DELATNOSTI U JEDNOJ EKONOMIJI ODREĐUJE I VRSTE I STEPEN RAZVIJENOSTI INSTITUCIJA, A NE VRSTE I STEPEN RAZVIJENOSTI INSTITUCIJA, A NE OBRNUTO, DA SE ISTE INSTITUCIJE NAMEĆU SVIM OBRNUTO, DA SE ISTE INSTITUCIJE NAMEĆU SVIM ZEMLJAMA KAO ZAJEDNIČKEZEMLJAMA KAO ZAJEDNIČKE

PROIZVODNE MOGUĆNOSTI PROIZVODNE MOGUĆNOSTI DRUŠTVADRUŠTVA

Dobro ADobro A

..

NN

..MM

Dobro BDobro B

Dobro ADobro A

EE

CC

DD

FF

Dobro BDobro B

TRANSLACIJA KRIVE TRANSLACIJA KRIVE PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIPROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

AkumulacijaAkumulacija

.D.D .C.C .B.B

. A. A

PotrošnjaPotrošnja

U periodu tU periodu t

AkumulacijaAkumulacija

A B C DA B C D

PotrošnjaPotrošnja

U periodu t+1U periodu t+1

KRIVA AGREGATNE PONUDE - KRIVA AGREGATNE PONUDE - KLASIČARIKLASIČARI

PPCENECENE

LRASLRAS

YY`̀ YY

PREMISE:PREMISE:1.1. OBIM Y ZAVISI SAMO OBIM Y ZAVISI SAMO

OD RASPOLOŽIVIH OD RASPOLOŽIVIH FAKTORA I FAKTORA I TEHNOLOGIJE, A NE OD TEHNOLOGIJE, A NE OD CENACENA

2.2. PROMENA FAKTORA I PROMENA FAKTORA I TEHNOLOGIJE JE TEHNOLOGIJE JE SPORASPORA

3.3. PUNA ZAPOSLENOST PUNA ZAPOSLENOST FAKTORAFAKTORA

4.4. CENE I NOMINALNE CENE I NOMINALNE ZARADE SU ZARADE SU FLEKSIBILNE, NJIHOVE FLEKSIBILNE, NJIHOVE PROMENE ODRŽAVAJU PROMENE ODRŽAVAJU RAVNOTEŽURAVNOTEŽU

KRIVA AGREGATNE PONUDE – KRIVA AGREGATNE PONUDE – KEJNZIJANCIKEJNZIJANCI

PPCENECENE

SRASSRAS

YY

PREMISE:PREMISE:1.1. NEPOTPUNA NEPOTPUNA

ZAPOSLENOST ZAPOSLENOST FAKTORAFAKTORA

2.2. CENE, ZARADE I CENE, ZARADE I DRUGE NOMINALNE DRUGE NOMINALNE VELIČINE SU VELIČINE SU RELATIVNO RELATIVNO NEFLEKSIBILNENEFLEKSIBILNE

3.3. REALNE VELIČINE SU REALNE VELIČINE SU FLEKSIBILNE NA FLEKSIBILNE NA TRŽ. KOLEBANJA TRŽ. KOLEBANJA (PROIZVODNJA, (PROIZVODNJA, ZAPOSLENOST...)ZAPOSLENOST...)

KRIVA AGREGATNE PONUDE – KRIVA AGREGATNE PONUDE – NEOKLASIČARINEOKLASIČARI

PPCENECENE

ASAS

YY

PREMISE:PREMISE: Y=YY=YP P +a (P – P+a (P – Pee)) YYP P = = POTENCIJALNI BDPPOTENCIJALNI BDP P=P=STVARNI NIVO CENASTVARNI NIVO CENA

PPee= = OČEKIVANI NIVO OČEKIVANI NIVO CENACENA

a = POZITIVNI a = POZITIVNI KOEFICIJENTKOEFICIJENT

MAKROEKONOMSKA EFIKASNOSTMAKROEKONOMSKA EFIKASNOST

EFIKASNOST: ODNOS IZMEĐU VREDNOSTI EFIKASNOST: ODNOS IZMEĐU VREDNOSTI DOBIJENE PROIZVODNJE I VREDNOSTI UTROŠENIH DOBIJENE PROIZVODNJE I VREDNOSTI UTROŠENIH FAKTORAFAKTORA

TRI OBLIKA MAKROEFIKASNOSTI:TRI OBLIKA MAKROEFIKASNOSTI:1.1. PROIZVODNAPROIZVODNA – Minimum troškova za – Minimum troškova za

određeni obim i kvalitet proizvodnjeodređeni obim i kvalitet proizvodnje2.2. DISTRIBUTIVNADISTRIBUTIVNA – Potrošači ne žele da – Potrošači ne žele da

raspoloživi dohodak troše drugačije nego što raspoloživi dohodak troše drugačije nego što to upravo čine ako su cene i dohodak to upravo čine ako su cene i dohodak konstantnikonstantni

3.3. ALOKATIVNA ILI PARETO ALOKATIVNA ILI PARETO – Raspoložive – Raspoložive resurse alocirati na ona dobra i usluge koji se resurse alocirati na ona dobra i usluge koji se mogu valorizovati na tržištumogu valorizovati na tržištu

PARETO EFIKASNOSTPARETO EFIKASNOST ONA VRSTA EFIKASNOSTI PRI KOJOJ NI JEDAN ONA VRSTA EFIKASNOSTI PRI KOJOJ NI JEDAN

UČESNIK NA TRŽIŠTU NE MOŽE DA POBOLJŠA UČESNIK NA TRŽIŠTU NE MOŽE DA POBOLJŠA SVOJ POLOŽAJ, A DA SE NE NARUŠI POLOŽAJ SVOJ POLOŽAJ, A DA SE NE NARUŠI POLOŽAJ NEKOG DRUGOG UČESNIKANEKOG DRUGOG UČESNIKA

IDENTIČNA MARGINALNA PRODUKTIVNOST IDENTIČNA MARGINALNA PRODUKTIVNOST FAKTORA PROIZVODNJE U SVIM SEKTORIMAFAKTORA PROIZVODNJE U SVIM SEKTORIMA

JEDNAKOST GRANIČNE STOPE SUPSTITUCIJE JEDNAKOST GRANIČNE STOPE SUPSTITUCIJE FAKTORA U SVIM PROIZVODNIM SEKTORIMA – FAKTORA U SVIM PROIZVODNIM SEKTORIMA – NEMA MOTIVA ZA SELJENJE IZ JEDNOG U NEMA MOTIVA ZA SELJENJE IZ JEDNOG U DRUGI SEKTOR!DRUGI SEKTOR!

TEORIJE RAZVOJATEORIJE RAZVOJA KLASIČNE TEORIJE RAZVOJA (4 PRISTUPA)KLASIČNE TEORIJE RAZVOJA (4 PRISTUPA)

1.1. MODEL LINEARNIH FAZA U RASTUMODEL LINEARNIH FAZA U RASTU

2.2. TEORIJE I MODELI STRUKTURNIH PROMENATEORIJE I MODELI STRUKTURNIH PROMENA

3.3. TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANI NA TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANI NA MEĐUNARODNOJ MEĐUZAVISNOSTIMEĐUNARODNOJ MEĐUZAVISNOSTI

4.4. TEORIJA NEOKLASIČNE KONTRA-REVOLUCIJETEORIJA NEOKLASIČNE KONTRA-REVOLUCIJE KARAKTERISTIČNO ZA POČETNE TEORIJE KARAKTERISTIČNO ZA POČETNE TEORIJE

JE IZJEDNAČAVANJE RASTA I RAZVOJA JE IZJEDNAČAVANJE RASTA I RAZVOJA NACIONALNIH EKONOMIJANACIONALNIH EKONOMIJA

RAZVOJ SE 50-TIH I 60-TIH GODINA RAZVOJ SE 50-TIH I 60-TIH GODINA XX VEKA POSMATRAO KAO SINONIM XX VEKA POSMATRAO KAO SINONIM BRZOG RASTA JEDNE EKONOMIJEBRZOG RASTA JEDNE EKONOMIJE

UMESTO SAME STOPE RASTA, UMESTO SAME STOPE RASTA, MERENE BDP, TOKOM 70-TIH POČINJE MERENE BDP, TOKOM 70-TIH POČINJE DA SE POSMATRAJU I STRUKTURNE DA SE POSMATRAJU I STRUKTURNE PROMENE JEDNE ZEMLJE – PROMENE JEDNE ZEMLJE – UKLJUČUJUĆI INSTITUCIJEUKLJUČUJUĆI INSTITUCIJE

80-TIH I 90-TIH GODINA XX VEKA 80-TIH I 90-TIH GODINA XX VEKA DOLAZI DO JAČANJA NEOKLAASIČNE DOLAZI DO JAČANJA NEOKLAASIČNE ŠKOLE SA FETIŠIZIRANJEM ULOGE ŠKOLE SA FETIŠIZIRANJEM ULOGE SLOBODNOG TRŽIŠTASLOBODNOG TRŽIŠTA

““FAZE U RAZVOJU” ROSTOVAFAZE U RAZVOJU” ROSTOVA

1.1. TRADICIONALNO DRUŠTVOTRADICIONALNO DRUŠTVO

2.2. PRETPOSTAVKE ZA UZLETPRETPOSTAVKE ZA UZLET

3.3. UZLETUZLET

4.4. KRETANJE KA ZRELOM DRUŠTVUKRETANJE KA ZRELOM DRUŠTVU

5.5. POTROŠAČKO DRUŠTVOPOTROŠAČKO DRUŠTVO

PRETPOSTAVKE ZA UZLETPRETPOSTAVKE ZA UZLET

PORAST INVESTICIJA NA MINIMUM 10% PORAST INVESTICIJA NA MINIMUM 10% UČEŠĆA U RASPODELI BDPUČEŠĆA U RASPODELI BDP

RAZVOJ JEDNOG ILI VIŠE SEKTORA SA RAZVOJ JEDNOG ILI VIŠE SEKTORA SA VISOKOM, ODRŽIVOM STOPOM RASTAVISOKOM, ODRŽIVOM STOPOM RASTA

STVRANJE POLITIČKOG, DRUŠTVENOG I STVRANJE POLITIČKOG, DRUŠTVENOG I INSTITUCIONALNOG AMBIJENTA ZA RAZVOJ INSTITUCIONALNOG AMBIJENTA ZA RAZVOJ (KORIŠĆENJE INOSTRANE AKUMULACIJE)(KORIŠĆENJE INOSTRANE AKUMULACIJE)

KLASIFIKACIJA SEKTORA PO KLASIFIKACIJA SEKTORA PO ZNAČAJUZNAČAJU

1.1. SEKTORI PRIMARNOG RASTA – SEKTORI PRIMARNOG RASTA – PROPULZIVNI ILI VUKUĆI SEKTORI PROPULZIVNI ILI VUKUĆI SEKTORI NACIONALNE EKONOMIJENACIONALNE EKONOMIJE

2.2. SEKTORI DODATNOG RASTA – PRATE SEKTORI DODATNOG RASTA – PRATE RAST SEKTORA PRIMARNOG RASTA RAST SEKTORA PRIMARNOG RASTA (GRAĐEVINARSTVO, SAOBRAĆAJ...)(GRAĐEVINARSTVO, SAOBRAĆAJ...)

3.3. SEKTORI IZVEDENOG RASTA . IMAJU SEKTORI IZVEDENOG RASTA . IMAJU SPOR I KONSTANTAN SPOR I KONSTANTAN RAST(TRADICIONALNE GRANE)RAST(TRADICIONALNE GRANE)

NEDOSTACI ROSTOVLJEVE TEORIJENEDOSTACI ROSTOVLJEVE TEORIJE KAPITAL SE POSMATRA KAO KAPITAL SE POSMATRA KAO POTREBAN I POTREBAN I

DOVOLJAN DOVOLJAN USLOV ZA OSTVARIVANJE USLOV ZA OSTVARIVANJE RAZVOJARAZVOJA

ZANEMARENI SU U POTPUNOSTI ZANEMARENI SU U POTPUNOSTI INSTITUCIONALNI RAZVOJ, ZNAČAJ INSTITUCIONALNI RAZVOJ, ZNAČAJ STRUKTURNIH PROMENA I NIVO ZNANJA U STRUKTURNIH PROMENA I NIVO ZNANJA U JEDNOJ ZEMLJI – menadžerske sposobnosti, JEDNOJ ZEMLJI – menadžerske sposobnosti, obučena r. snaga, sposobnost koordinacije obučena r. snaga, sposobnost koordinacije mnogih razvojnih projekata...mnogih razvojnih projekata...

SIMPLIFIKACIJA ZNAČAJA AKUMULACIJE I SIMPLIFIKACIJA ZNAČAJA AKUMULACIJE I INVESTICIJA, UKLJUČUJUĆI INOSTRANU INVESTICIJA, UKLJUČUJUĆI INOSTRANU AKUMULACIJUAKUMULACIJU

HAROD-DOMAROV MODEL RASTAHAROD-DOMAROV MODEL RASTA

S=sY Štednja je udeoS=sY Štednja je udeo (s) u (s) u nacionalnom dohotku nacionalnom dohotku ((YY))

I=I= Neto investicije Neto investicije ((II)) su definisane su definisane kao promena u stokovima kao promena u stokovima kapitala kapitala ((KK))

K/Y=k Odnos količine kapitala K/Y=k Odnos količine kapitala ((KK)) i i ostvarenog nacionalnog dohotka ostvarenog nacionalnog dohotka ((YY) ) je kapitalni koeficijent je kapitalni koeficijent ((kk))

ili ili Y =k odnosno Y =k odnosno K=kK=kYY

S=I Neto štednja u ravnoteži mora S=I Neto štednja u ravnoteži mora biti jednaka neto investicijama biti jednaka neto investicijama

S=sY=kS=sY=kYYK=I ili jednostavnijeK=I ili jednostavnije

sY=ksY=kY /Y, pa sa kY /Y, pa sa k

Y/Y=s/kY/Y=s/k

Stopa rasta jedne ekonomije direktno je Stopa rasta jedne ekonomije direktno je proporcionalna stopi štednje, a obrnuto proporcionalna stopi štednje, a obrnuto

proporcionalna veličini kapitalnog proporcionalna veličini kapitalnog koeficijenta (kapitalne intenzivnostikoeficijenta (kapitalne intenzivnosti))

Y/YY/Y=s/k=6%/3, r=s/k=6%/3, rast GDP=?ast GDP=?

HoHoćemo rast GDP 7%, uz kćemo rast GDP 7%, uz k==3, koliko nam je s 3, koliko nam je s potrebno?potrebno?

NEOKLASIČNI MODEL RASTANEOKLASIČNI MODEL RASTAY(t)Y(t)=K(t)=K(t)(A(t)L(t))(A(t)L(t))

Y=GDP, K=stok kapitala, L= radna snaga,Y=GDP, K=stok kapitala, L= radna snaga,

A(t)=Produktivnost rada koja egzogeno raste tokom vremena A(t)=Produktivnost rada koja egzogeno raste tokom vremena

Pretpostavka: Konstanti prinosi na obim po istoj stopi raste i Pretpostavka: Konstanti prinosi na obim po istoj stopi raste i proizvod proizvod

Y/L=Y/L=ff(K/L,1) ili y=(K/L,1) ili y=ff(k)(k)

k=Odnos kapitala i rada, capital-labor ratiok=Odnos kapitala i rada, capital-labor ratio

k=sk=sff(k)-((k)-(-n)k-n)k

ssff(k)=(k)=šštednjatednja;;k=amortizacija;nk=porast broja radnikak=amortizacija;nk=porast broja radnika

k=sk=sff(k)-((k)-(-n)k-n)k

ssff(k)=(k)=šštednjatednja;;k=amortizacija;k=amortizacija;

nk=porast broja radnikank=porast broja radnika

U posebnom sluU posebnom slučaju kada je A konstantno, u čaju kada je A konstantno, u jednom trenutku output i kapital po radniku se jednom trenutku output i kapital po radniku se ne menjaju (stabilno stanje). Kada ne menjaju (stabilno stanje). Kada pretpostavimo da je pretpostavimo da je k=0

ssff(k*)=((k*)=(-n)k*-n)k*

Pri čemu je k*=ravnotežni kapital, tj.Pri čemu je k*=ravnotežni kapital, tj.

količina kapitala po radniku pri kojoj se ekonomija količina kapitala po radniku pri kojoj se ekonomija nalazi u stabilnom stanjunalazi u stabilnom stanju

sf(k) yf(k)

(+n)k

sf(k)

k*

TEORIJE STRUKTURNIH PROMENATEORIJE STRUKTURNIH PROMENA

NAJPOZNATIJE DVE TEORIJE:NAJPOZNATIJE DVE TEORIJE:

1.1. DVOSEKTORSKI MODEL A. LUISADVOSEKTORSKI MODEL A. LUISA

1.1. ČENERIJEVA TEORIJA MODELA ČENERIJEVA TEORIJA MODELA RAZVOJARAZVOJA

DVOSEKTORSKI MODEL LUISADVOSEKTORSKI MODEL LUISA

DVA SEKTORA NACIONALNE DVA SEKTORA NACIONALNE EKONOMIJE: EKONOMIJE:

1.1. ZAOSTALI,SA NISKOM PRIMENJENOM ZAOSTALI,SA NISKOM PRIMENJENOM TEHNOLOGIJOM, SA VIŠKOVIMA RADNE TEHNOLOGIJOM, SA VIŠKOVIMA RADNE SNAGE I OPADAJUĆIM PROIZVODOM, SNAGE I OPADAJUĆIM PROIZVODOM, NULTIM ILI NEGATIVNIM GRANIČNIM NULTIM ILI NEGATIVNIM GRANIČNIM PROIZVODOM, GDE ODLAZAK RADNE PROIZVODOM, GDE ODLAZAK RADNE SNAGE NE DOVODI DO PADA UKUPNE SNAGE NE DOVODI DO PADA UKUPNE PROIZVODNJE – PROIZVODNJE –

SEKTOR POLJOPRIVREDESEKTOR POLJOPRIVREDE

MODERNI SEKTOR, SA VISOKIM MODERNI SEKTOR, SA VISOKIM NIVOOM PRIMENJENE TEHNOLOGIJE, NIVOOM PRIMENJENE TEHNOLOGIJE, SA RASTUĆIM PRINOSIMA I SA RASTUĆIM PRINOSIMA I POZITIVNIM GRANIČNIM POZITIVNIM GRANIČNIM PROIZVODOM, SA VIŠIM NIVOOM PROIZVODOM, SA VIŠIM NIVOOM NAJAMNINA NEGO U RURALNOM NAJAMNINA NEGO U RURALNOM SEKTORU, KARAKTERISITIČAN KAO SEKTORU, KARAKTERISITIČAN KAO URBANI SEKTOR –URBANI SEKTOR –

INDUSTRIJSKI SEKTORINDUSTRIJSKI SEKTOR

NadniceNadnice DD

AA W C CW C C’ S’ S

0 L* L**0 L* L**

B E B E R.snagaR.snaga

AB Tražnja za radnom snagom u AB Tražnja za radnom snagom u modernom sektoru(negattivan nagib)modernom sektoru(negattivan nagib)

0W0W Nivo nadnica u tradicionalnom Nivo nadnica u tradicionalnom sektoru sektoru

0A Nivo nadnica u industrijskom 0A Nivo nadnica u industrijskom sektorusektoru

WAC Maksimalni nivo profita za dati WAC Maksimalni nivo profita za dati nivo produktivnosti nivo produktivnosti

WS Neograničena ponuda radne WS Neograničena ponuda radne snage iz tradicionalnog sektorasnage iz tradicionalnog sektora

L* Tačka u kojoj se gran. proizv. L* Tačka u kojoj se gran. proizv. radne snage izjednačava sa 0radne snage izjednačava sa 0

DE Novi nivo tražnje za radnom snagom DE Novi nivo tražnje za radnom snagom u modernom sektoru (na bazi u modernom sektoru (na bazi investiranog profita) investiranog profita)

DVOSEKTORSKI MODELDVOSEKTORSKI MODEL

ONO ŠTO U OSNOVI ČINI RAZLIKOVANJE SEKTORA NIJE: ONO ŠTO U OSNOVI ČINI RAZLIKOVANJE SEKTORA NIJE: ŠTA SE PROIZVODI, VEĆ KAKO SE TO ČINIŠTA SE PROIZVODI, VEĆ KAKO SE TO ČINI

U INDUSTRIJSKOM SEKTORU SU UPOSLENE MODERNE U INDUSTRIJSKOM SEKTORU SU UPOSLENE MODERNE TEHNOLOGIJE, TEHNOLOGIJE, KAPITAL I RADNA SNAGAKAPITAL I RADNA SNAGA; U ; U TRADICIONALNOM SEKTORU SU ANGAŽOVANI TRADICIONALNOM SEKTORU SU ANGAŽOVANI RADNA RADNA SNAGA I ZEMLJASNAGA I ZEMLJA

PRELAZAK RADNE SNAGE IZ TRADICIONALNOG U PRELAZAK RADNE SNAGE IZ TRADICIONALNOG U MODERNI SEKTOR ODVIJA SE BEZ POSLEDICA PO MODERNI SEKTOR ODVIJA SE BEZ POSLEDICA PO UKUPNU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU UKUPNU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU SVE SVE DOK JE GRANIČNI PROIZVOD U NJOJ NULTI ILI DOK JE GRANIČNI PROIZVOD U NJOJ NULTI ILI NEGATIVANNEGATIVAN

5 RAZVOJNIH ULOGA POLJOPRIVREDE5 RAZVOJNIH ULOGA POLJOPRIVREDE1.1. IZVOR IZ KOGA SE REGRUTUJE RADNA IZVOR IZ KOGA SE REGRUTUJE RADNA

SNAGA ZA INDUSTRIJUSNAGA ZA INDUSTRIJU

2.2. POLJOPRIVREDA KAO IZVOR ISHRANE POLJOPRIVREDA KAO IZVOR ISHRANE STANOVNIŠTVA, I U SELU I U GRADOVIMA, STANOVNIŠTVA, I U SELU I U GRADOVIMA, DAKLE I ZA INDUSTRIJSKE RADNIKEDAKLE I ZA INDUSTRIJSKE RADNIKE

3.3. PORAST DOHOTKA OD POLJOPRIVREDE NA PORAST DOHOTKA OD POLJOPRIVREDE NA SELU (nastao kao posledica povećanja SELU (nastao kao posledica povećanja poljoprivredne proizvodnje usled narasle poljoprivredne proizvodnje usled narasle tražnje u gradovima ) IZVOR DODATNOG tražnje u gradovima ) IZVOR DODATNOG RASTA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA – RASTA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA – PORAST DOMAĆE TRAŽNJEPORAST DOMAĆE TRAŽNJE

4.4. ŠTEDNJA NASTALA U POLJOPRIVREDI – ŠTEDNJA NASTALA U POLJOPRIVREDI – PITANJE NAČINA NA KOJI ĆE BITI PITANJE NAČINA NA KOJI ĆE BITI ANGAŽOVANA – DOBROVOLJNO, KROZ ANGAŽOVANA – DOBROVOLJNO, KROZ FINANSIJSKE KANALE ILI PRINUDNO KROZ FINANSIJSKE KANALE ILI PRINUDNO KROZ RAZNE FORME DRŽAVNOG OPOREZIVANJARAZNE FORME DRŽAVNOG OPOREZIVANJA

5.5. TRADICIONALNI SEKTOR KAO IZVOR TRADICIONALNI SEKTOR KAO IZVOR STRANIH SREDSTAVA PLAĆANJA POTREBNIH STRANIH SREDSTAVA PLAĆANJA POTREBNIH ZA NABAVKU UVOZNE TEHNOLOGIJE KAO ZA NABAVKU UVOZNE TEHNOLOGIJE KAO PREDUSLOVA VIŠIH STOPA RASTAPREDUSLOVA VIŠIH STOPA RASTA

U DUGOM ROKU NEMA USPEŠNOG U DUGOM ROKU NEMA USPEŠNOG RAZVOJA NI JEDNE EKONOMIJE UKOLIKO RAZVOJA NI JEDNE EKONOMIJE UKOLIKO NE POSTOJI BALANSIRANI RAST IZMEĐU NE POSTOJI BALANSIRANI RAST IZMEĐU

POLJOPRIVREDE I INDUSTRIJEPOLJOPRIVREDE I INDUSTRIJE

ČENERIJEV MODEL STRUKTURNIH ČENERIJEV MODEL STRUKTURNIH PROMENAPROMENA

SVE ZEMLJE NA PUTU KA RAZVIJENOM SVE ZEMLJE NA PUTU KA RAZVIJENOM DRUŠTVU PROLAZE KROZ ISTE/SLIČNE DRUŠTVU PROLAZE KROZ ISTE/SLIČNE MODELE RAZVOJAMODELE RAZVOJA

ZA RAZLIKU OD LUISOVOG MODELA, ZA RAZLIKU OD LUISOVOG MODELA, UVEĆANJE ŠTEDNJE I INVESTICIJA, UVEĆANJE ŠTEDNJE I INVESTICIJA, POSMATRA SE KAO POTREBAN, ALI SAM POSMATRA SE KAO POTREBAN, ALI SAM PO SEBI NE I DOVOLJAN USLOV RAZVOJAPO SEBI NE I DOVOLJAN USLOV RAZVOJA

PORED FIZIČKOG I LJUDSKOG KAPITALA, PORED FIZIČKOG I LJUDSKOG KAPITALA, ZA RAZVOJ JE NEOPHODNA I ZA RAZVOJ JE NEOPHODNA I STRUKTURNA TRANSFORMACIJASTRUKTURNA TRANSFORMACIJA

1.1. TRANSFORMACIJA PROIZVODNJE – OD TRANSFORMACIJA PROIZVODNJE – OD POLJOPRIVREDE KA INDUSTRIJI I POLJOPRIVREDE KA INDUSTRIJI I SERVISIMA; SERVISIMA;

2.2. PROMENA STRUKTURE TRAŽNJE PROMENA STRUKTURE TRAŽNJE POTROŠAČA; POTROŠAČA;

3.3. PROMENA STRUKTURE MEĐUNARODNE PROMENA STRUKTURE MEĐUNARODNE TRGOVINE; TRGOVINE;

4.4. PROMENA U INTENZIVNOSTI KORIŠĆENJA PROMENA U INTENZIVNOSTI KORIŠĆENJA RESURSA (“DEMATERIJALIZACIJA RESURSA (“DEMATERIJALIZACIJA PROIZVODNJE”); PROIZVODNJE”);

5.5. RASTUĆA URBANIZACIJA I DRUGAČIJI RASTUĆA URBANIZACIJA I DRUGAČIJI REGIONALNI RASPORED STANOVNIŠTVA REGIONALNI RASPORED STANOVNIŠTVA ZEMLJEZEMLJE

OGRANIČENJA BRŽEM RAZVOJUOGRANIČENJA BRŽEM RAZVOJU

DOMAĆADOMAĆA BOGATSTVO BOGATSTVO

RESURSIMARESURSIMA VELIČINA TERIRTORIJEVELIČINA TERIRTORIJE BROJNOST BROJNOST

STANOVNIŠTVASTANOVNIŠTVA RAZVIJENOST RAZVIJENOST

INSTITUCIJAINSTITUCIJA ““GOOD GOVERNANCEGOOD GOVERNANCE””

MEĐUNARODNAMEĐUNARODNA PRISTUP PRISTUP

STRANOM STRANOM KAPITALUKAPITALU

PRISTUP PRISTUP TEHNOLOGIJAMATEHNOLOGIJAMA

PRISTUP PRISTUP MEĐUNARODNOJ MEĐUNARODNOJ TRGOVINITRGOVINI

TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANE NA TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANE NA MEĐUNARODNOJ MEĐUZAVISNOSTIMEĐUNARODNOJ MEĐUZAVISNOSTI

POSEBNO POPULARNE TOKOM 70-TIH GOD. XX POSEBNO POPULARNE TOKOM 70-TIH GOD. XX VEKA; DANAS DOBIJAJU NA ZNAČAJU SA VEKA; DANAS DOBIJAJU NA ZNAČAJU SA RASTOM ANTIGLOBALIZMARASTOM ANTIGLOBALIZMA

ODNOSE NERAZVIJENIH I RAZVIJENIH ZEMALJA ODNOSE NERAZVIJENIH I RAZVIJENIH ZEMALJA KARAKTERIŠE:KARAKTERIŠE:

• ZAVISNOST iZAVISNOST i• DOMINACIJADOMINACIJA

TRI OSNOVNE TEORIJE:TRI OSNOVNE TEORIJE:1.1. MODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTIMODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTI

2.2. MODEL POGREŠNE RAZVOJNE PARADIGMEMODEL POGREŠNE RAZVOJNE PARADIGME

3.3. MODEL DUALNOG RAZVOJAMODEL DUALNOG RAZVOJA

MODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTIMODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTI INDIREKTAN PROIZVOD MARKSISTIČKOG INDIREKTAN PROIZVOD MARKSISTIČKOG

MIŠLJENJAMIŠLJENJA NERAZVIJENOST JE PRE SVEGA POSLEDICA NERAZVIJENOST JE PRE SVEGA POSLEDICA

ISTORIJSKOG NASLEĐAISTORIJSKOG NASLEĐA RELACIJA: CENTAR-PERIFERIJA KAO MODEL U RELACIJA: CENTAR-PERIFERIJA KAO MODEL U

MEĐUNARODNIM ODNOSIMAMEĐUNARODNIM ODNOSIMA INTERESE STRANOG KAPITALA OLIČAVAJU INTERESE STRANOG KAPITALA OLIČAVAJU

MEĐUNARODNE INSTITUCIJE, KAO SB I MMF, MEĐUNARODNE INSTITUCIJE, KAO SB I MMF, A SLUŽE MU DOMAĆE ETABLIRANE A SLUŽE MU DOMAĆE ETABLIRANE STRUKTURE – (INTELEKTUALCI, MENADŽERI, STRUKTURE – (INTELEKTUALCI, MENADŽERI, VISOKI JAVNI ČINOVNICI, VOĐE SINDIKATA...)VISOKI JAVNI ČINOVNICI, VOĐE SINDIKATA...)

ZAHTEVAJU SE REVOLUCIONARNE PROMENE ZAHTEVAJU SE REVOLUCIONARNE PROMENE ILI “BAREM” SUŠTINSKE STRUKTURNE ILI “BAREM” SUŠTINSKE STRUKTURNE PROMENE SVETSKOG KAPITALIZMAPROMENE SVETSKOG KAPITALIZMA

MODEL POGREŠNE RAZVOJNE MODEL POGREŠNE RAZVOJNE PARADIGMEPARADIGME

NERAZVIJENOST KAO POSLEDICA NERAZVIJENOST KAO POSLEDICA POGREŠNIH I NEADEKVATNIH SAVETA POGREŠNIH I NEADEKVATNIH SAVETA MEĐUNARODNIH EKSPERATAMEĐUNARODNIH EKSPERATA

INSTITUCIONALNA NERAZVIJENOST INSTITUCIONALNA NERAZVIJENOST SPREČAVA EFIKASNU PRIMENU “DOBRIH” SPREČAVA EFIKASNU PRIMENU “DOBRIH” SAVETA IZ INOSTRANSTVA (LOŠA SAVETA IZ INOSTRANSTVA (LOŠA RASPODELA ZEMLJE, NEJEDNAK PRISTUP RASPODELA ZEMLJE, NEJEDNAK PRISTUP KREDITIMA, NEPROPORCIONALNA KREDITIMA, NEPROPORCIONALNA KONTROLA PRISTUPU MEĐUNARODNOJ KONTROLA PRISTUPU MEĐUNARODNOJ POMOĆI I SREDSTVIMA, LOŠI UKUPNI POMOĆI I SREDSTVIMA, LOŠI UKUPNI SVOJINSKI ODNOSI)SVOJINSKI ODNOSI)

NASUPROT TOME, LOKALNA ELITA – NASUPROT TOME, LOKALNA ELITA – INTELEKTUALCI, POLITIČKO VOĐSTVO, TOP INTELEKTUALCI, POLITIČKO VOĐSTVO, TOP MENADŽERI... ŠKOLOVANA JE I USVOJILA JE MENADŽERI... ŠKOLOVANA JE I USVOJILA JE RAZVOJNU I UKUPNU SOCIJALNO-RAZVOJNU I UKUPNU SOCIJALNO-EKONOMSKU FILOZOFIJU RAZVIJENOG EKONOMSKU FILOZOFIJU RAZVIJENOG SVETASVETA

NEMA BAVLJENJA ŽIVOTNIM RAZVOJNIM NEMA BAVLJENJA ŽIVOTNIM RAZVOJNIM PITANJIMA – STANDARDOM, PITANJIMA – STANDARDOM, ZAPOŠLJAVANJEM...ZAPOŠLJAVANJEM...

ZAPOSTAVLJENO INSTITUCIONALNO ZAPOSTAVLJENO INSTITUCIONALNO PRILAGOĐAVANJE I STRUKTURNE PRILAGOĐAVANJE I STRUKTURNE PROMENEPROMENE

MODEL DUALNOG RAZVOJAMODEL DUALNOG RAZVOJA

POSTOJANJE I ŠIRENJE RAZVOJNIH RAZLIKAPOSTOJANJE I ŠIRENJE RAZVOJNIH RAZLIKA

1.1. PARALELNO POSTOJANJE BOGATIH I PARALELNO POSTOJANJE BOGATIH I SIROMAŠNIH ZEMALJA, ČAK I POJEDINACA U SIROMAŠNIH ZEMALJA, ČAK I POJEDINACA U ISTOJ ZEMLJIISTOJ ZEMLJI

2.2. OVA KOEGZISTENCIJA NIJE PRIVREMENA, VEĆ OVA KOEGZISTENCIJA NIJE PRIVREMENA, VEĆ HRONIČNA I RASTUĆAHRONIČNA I RASTUĆA

3.3. NE SAMO DA NEMA ZNAKOVA PRIBLIŽAVANJA NE SAMO DA NEMA ZNAKOVA PRIBLIŽAVANJA OVIH SUPROTNOSTI, VEĆ SU RAZLIKE SVE OVIH SUPROTNOSTI, VEĆ SU RAZLIKE SVE VEĆEVEĆE

4.4. MEĐUODNOS IZMEĐU SUPERIORNIH I MEĐUODNOS IZMEĐU SUPERIORNIH I INFERIORNIH ELEMENATA JE DA PRVI NE ČINE INFERIORNIH ELEMENATA JE DA PRVI NE ČINE NIŠTA DA POMOGNU NAPREDAK ZAOSTALIHNIŠTA DA POMOGNU NAPREDAK ZAOSTALIH

NEOKLASIČNA KONTRAREVOLUCIJA – NEOKLASIČNA KONTRAREVOLUCIJA – TRŽIŠNI FUNDAMENTALIZAMTRŽIŠNI FUNDAMENTALIZAM

RAZVIJENE ZEMLJERAZVIJENE ZEMLJE EKONOMIJA EKONOMIJA

PONUDEPONUDE TEORIJA TEORIJA

RACIONALNIH RACIONALNIH OČEKIVANJAOČEKIVANJA

PRIVATIZACIJA PRIVATIZACIJA JAVNIH JAVNIH KORPORACIJAKORPORACIJA

NERAZVIJENE ZEMLJENERAZVIJENE ZEMLJE OSLOBAĐANJE OSLOBAĐANJE

TRŽIŠNIH SILA DA TRŽIŠNIH SILA DA DELUJUDELUJU

NAPUŠTANJE JAVNE NAPUŠTANJE JAVNE SVOJINE I STATIČKOG SVOJINE I STATIČKOG PLANIRANJAPLANIRANJA

NAPUŠTANJE NAPUŠTANJE DRŽAVNE DRŽAVNE REGULATIVE U REGULATIVE U EKONOMIJIEKONOMIJI

NEOKLASIČNA KONTRAREVOLUCIJA – NEOKLASIČNA KONTRAREVOLUCIJA – TRŽIŠNI FUNDAMENTALIZAMTRŽIŠNI FUNDAMENTALIZAM

GLAVNE OSOVINE U PRIMENI OVE TEORIJE GLAVNE OSOVINE U PRIMENI OVE TEORIJE – SVETSKA BANKA I MEĐUNARODNI – SVETSKA BANKA I MEĐUNARODNI MONETARNI FONDMONETARNI FOND

NERAZVIJENOST NASTAJE KAO POSLEDICA NERAZVIJENOST NASTAJE KAO POSLEDICA LOŠE ALOKACIJE RESURSA USLED LOŠE ALOKACIJE RESURSA USLED POGREŠNO POSTAVLJENE POLITIKE CENAPOGREŠNO POSTAVLJENE POLITIKE CENA

PREVISOKA ULOGA DRŽAVE U EKONOMIJI PREVISOKA ULOGA DRŽAVE U EKONOMIJI KOD NERAZVIJENIH ZEMALJAKOD NERAZVIJENIH ZEMALJA

EKONOMSKA EFIKASNOST I BRZI EKONOMSKA EFIKASNOST I BRZI RAST BIĆE PODSTAKNUTI KROZ:RAST BIĆE PODSTAKNUTI KROZ:

1.1. OSLOBAĐANJE TRŽIŠNIH SILA DA OSLOBAĐANJE TRŽIŠNIH SILA DA SLOBODNO DELUJUSLOBODNO DELUJU

2.2. PRIVATIZACIJU JAVNIH PREDUZEĆAPRIVATIZACIJU JAVNIH PREDUZEĆA

3.3. PROMOCIJU SLOBODNE TRGOVINE I PROMOCIJU SLOBODNE TRGOVINE I EKSPANZIJU IZVOZAEKSPANZIJU IZVOZA

4.4. PODSTICAJNE MERE ZA PRILIV PODSTICAJNE MERE ZA PRILIV STRANOG KAPITALASTRANOG KAPITALA

5.5. ELIMINISANJE ČITAVOG NIZA ELIMINISANJE ČITAVOG NIZA DRŽAVNIH REGULATORNIH MERA NA DRŽAVNIH REGULATORNIH MERA NA TRŽIŠTU FAKTORA, ROBA I FINANSIJATRŽIŠTU FAKTORA, ROBA I FINANSIJA

ONO ŠTO JE POTREBNO U NOVOM SVETSKOM ONO ŠTO JE POTREBNO U NOVOM SVETSKOM PORETKU NIJE REFORMA POSTOJEĆEG SISTEMA I PORETKU NIJE REFORMA POSTOJEĆEG SISTEMA I ODNOSA RAZVIJENI-NERAZVIJENI, VEĆ OSLANJANJE U ODNOSA RAZVIJENI-NERAZVIJENI, VEĆ OSLANJANJE U PUNOJ MERI NA POLITIKU “LAISSEZ- FAIRE”PUNOJ MERI NA POLITIKU “LAISSEZ- FAIRE”

TRI IZAZOVA NEOKLASIČNE TEORIJE SU:TRI IZAZOVA NEOKLASIČNE TEORIJE SU:

1.1. PRISTUP SLOBODNOG TRŽIŠTAPRISTUP SLOBODNOG TRŽIŠTA (TRŽIŠTA SU (TRŽIŠTA SU SAMA PO SEBI DOVOLJNO EFIKASNA DA SAMA PO SEBI DOVOLJNO EFIKASNA DA USPOSTAVE OPTIMALNU ALOKACIJU)USPOSTAVE OPTIMALNU ALOKACIJU)

2.2. TEORIJA JAVNOG IZBORATEORIJA JAVNOG IZBORA (POZNATA I KAO (POZNATA I KAO NOVA POLITIČKA EKONOMIJA) – DRŽAVA NE NOVA POLITIČKA EKONOMIJA) – DRŽAVA NE MOŽE NIŠTA EFIKASNO DA URADI U EKONOMIJIMOŽE NIŠTA EFIKASNO DA URADI U EKONOMIJI

3.3. PRIJATELJSKO SHVATANJE TRŽIŠTA PRIJATELJSKO SHVATANJE TRŽIŠTA (PRIZNAJE SE NEOPHODNOST DRŽAVNOG (PRIZNAJE SE NEOPHODNOST DRŽAVNOG UPLIVA-INVESTIRANJE U HUMANI KAPITAL, UPLIVA-INVESTIRANJE U HUMANI KAPITAL, INFRASTRUKTURU, ZDRAVSTVENU ZAŠTITU, INFRASTRUKTURU, ZDRAVSTVENU ZAŠTITU, OBRAZOVNE INSTITUCIJE, POVOLJNU KLIMU ZA OBRAZOVNE INSTITUCIJE, POVOLJNU KLIMU ZA BIZNIS...)BIZNIS...)

TRANSAKCIONI TROŠKOVITRANSAKCIONI TROŠKOVI

POJAM TRANSAKCIONIH TROŠKOVAPOJAM TRANSAKCIONIH TROŠKOVA (PRIKUPLJANJE INFORMACIJA NA STRANI PONUDE I (PRIKUPLJANJE INFORMACIJA NA STRANI PONUDE I TRAŽNJE, KARAKTERISTIKE PROIZVODA, BROJ I TRAŽNJE, KARAKTERISTIKE PROIZVODA, BROJ I LOKACIJA PROIZVOĐAČA, MOGUĆNOSTI LOKACIJA PROIZVOĐAČA, MOGUĆNOSTI UPOTREBE...KOORDINACIJA AKTIVNOSTI U UPOTREBE...KOORDINACIJA AKTIVNOSTI U PROCESU TRGOVINE; PROCES NADGLEDANJA PROCESU TRGOVINE; PROCES NADGLEDANJA RAZMENE I PRINUDE DA SE DOGOVORENI USLOVI RAZMENE I PRINUDE DA SE DOGOVORENI USLOVI ISPOŠTUJU - “POŠTOVANJE PRAVA SVOJINE I ISPOŠTUJU - “POŠTOVANJE PRAVA SVOJINE I UGOVORA”)UGOVORA”)

NUŽAN SET PRAVILA KOJA ĆE NUŽAN SET PRAVILA KOJA ĆE OGRANIČAVATI TIPOVE PONAŠANJA KOJI OGRANIČAVATI TIPOVE PONAŠANJA KOJI SU DOPUŠTENI NA TRŽIŠTUSU DOPUŠTENI NA TRŽIŠTU


PP C SC S

AA

DD BB

X ZX Z Q Q

Q – obim robe koja se Q – obim robe koja se razmenjujerazmenjuje

P – cena po kojoj se P – cena po kojoj se transakcija vršitransakcija vrši

D – kriva tražnje D – kriva tražnje (negativan nagib)(negativan nagib)

S – kriva ponude S – kriva ponude (pozitivan nagib)(pozitivan nagib)

Z- maksimalni nivo Z- maksimalni nivo razmenerazmene

CB- transakcioni troš. CB- transakcioni troš. koji smanjuju koji smanjuju razmenu na nivo x razmenu na nivo x


Svaka razmena na tržištu podrazumeva Svaka razmena na tržištu podrazumeva određeniodređeni nivo transakcionih tro nivo transakcionih trošškova kova koji je opterekoji je optereććujuuju

Viši nivo transakcionih troškova znači i Viši nivo transakcionih troškova znači i skuplje robe i usluge na jednom tržištuskuplje robe i usluge na jednom tržištu

Izuzetno visoki transakcioni troškovi Izuzetno visoki transakcioni troškovi mogu dovesti do blokade nekog tržištamogu dovesti do blokade nekog tržišta

Teorijski se transakcioni troškovi nalaze Teorijski se transakcioni troškovi nalaze u rasponu 0<TT<1u rasponu 0<TT<1

UPRAVO JE NIVO TRANSAKCIONIH TROŠKOVA UPRAVO JE NIVO TRANSAKCIONIH TROŠKOVA ONO ŠTO RAZLIKUJE TRADICIONALNI OD ONO ŠTO RAZLIKUJE TRADICIONALNI OD MODERNOG SEKTORAMODERNOG SEKTORA

KLJUČNI PROBLEM RAZVOJA JE PITANJE: KAKO KLJUČNI PROBLEM RAZVOJA JE PITANJE: KAKO DA SE TRADICIONALNI SEKTORI DA SE TRADICIONALNI SEKTORI TRANSFORMIŠU U MODERNE?TRANSFORMIŠU U MODERNE?

TAKAV NAČIN RASTA MOGUĆ JE U KRATKOM I TAKAV NAČIN RASTA MOGUĆ JE U KRATKOM I SREDNJEM ROKU I POZNAT JE KAO SREDNJEM ROKU I POZNAT JE KAO “SMITOV” NAČIN RASTA“SMITOV” NAČIN RASTA

OSNOVU OVAKVOG RASTA ČINI OSNOVU OVAKVOG RASTA ČINI SPECIJALIZACIJA U PROIZVODNJI KOJA SPECIJALIZACIJA U PROIZVODNJI KOJA DOVODI DO PORASTA PRODUKTIVNOSTI I DOVODI DO PORASTA PRODUKTIVNOSTI I KONKURENTNOSTIKONKURENTNOSTI

DUGOROČNI RAST DUGOROČNI RAST JE PO PRIRODI JE PO PRIRODI DRUGAČIJI I DRUGAČIJI I ZASNIVA SE NA ZASNIVA SE NA KOMPLEKSU TEHNOLOŠKIH PROMENAKOMPLEKSU TEHNOLOŠKIH PROMENA

SAM PORAST INVESTICIJA DOVODI SAMO SAM PORAST INVESTICIJA DOVODI SAMO NA ODREĐENI ROK DO POJAVE RASTUĆIH NA ODREĐENI ROK DO POJAVE RASTUĆIH PRINOSA, DOK DUGOROČNO TENDIRA PRINOSA, DOK DUGOROČNO TENDIRA OPADAJUĆIM PRINOSIMAOPADAJUĆIM PRINOSIMA

SAMO RAST ZASNOVAN NA STALNOJ SAMO RAST ZASNOVAN NA STALNOJ PRIMENI TEHNOLOŠKIH PROMENA I PRIMENI TEHNOLOŠKIH PROMENA I INOVACIJAMA IMA TENDENCIJU INOVACIJAMA IMA TENDENCIJU ODRŽAVANJA RASTUĆIH PRINOSAODRŽAVANJA RASTUĆIH PRINOSA

PO PITANJU EKONOMSKE POLITIKE NI JEDAN PERIOD PO PITANJU EKONOMSKE POLITIKE NI JEDAN PERIOD ISTORIJE NE LIČI TOLIKO NA PRETHODNU DECENIJU ISTORIJE NE LIČI TOLIKO NA PRETHODNU DECENIJU KAO 1840-TE GODINE. ISTI IRACIONALNI I KAO 1840-TE GODINE. ISTI IRACIONALNI I NEOGRANIČENI OPTIMIZAM KARAKTERISTIČAN JE NEOGRANIČENI OPTIMIZAM KARAKTERISTIČAN JE ZA OBA PERIODA, A ZASNIVA SE NA NOVOJ ZA OBA PERIODA, A ZASNIVA SE NA NOVOJ TEHNOLOŠKOJ REVOLUCIJI!TEHNOLOŠKOJ REVOLUCIJI!

TOKOM PRVOG PERIODA GLOBALIZACIJE 1840-TIH TOKOM PRVOG PERIODA GLOBALIZACIJE 1840-TIH DANAS RAZVIJENE ZEMLJE SU SE INDUSTRIJALIZO- DANAS RAZVIJENE ZEMLJE SU SE INDUSTRIJALIZO- VALE, DOK SU OSTALE ZEMLJE NAZADOVALE I VALE, DOK SU OSTALE ZEMLJE NAZADOVALE I OSTALE NA NIVOU PRIMITIVNIH, SAKUPLJAČKIH OSTALE NA NIVOU PRIMITIVNIH, SAKUPLJAČKIH DELATNOSTI. KOLONIJAMA NIJE DOZVOLJAVANO DA DELATNOSTI. KOLONIJAMA NIJE DOZVOLJAVANO DA RAZVIJAJU SOPSTVENU INDUSTRIJU (PRIMER RAZVIJAJU SOPSTVENU INDUSTRIJU (PRIMER ENGLESKE I SAD PRE RATA ZA NEZAVISNOST)ENGLESKE I SAD PRE RATA ZA NEZAVISNOST)

DRUGI TALAS GLOBALIZACIJE, ZAPOČET PROŠLE DRUGI TALAS GLOBALIZACIJE, ZAPOČET PROŠLE DECENIJE, SAMO DOVODI DO PROŠIRIVANJA DECENIJE, SAMO DOVODI DO PROŠIRIVANJA RAZLIKA U RAZVIJENOSTI I BOGATSTVURAZLIKA U RAZVIJENOSTI I BOGATSTVU

““POKUŠAJI IZ 50-TIH I 60-TIH GODINA XX VEKA DA SE POKUŠAJI IZ 50-TIH I 60-TIH GODINA XX VEKA DA SE STVORE SREDNJE BOGATE NACIJE, SA INDUSTRIJOM, STVORE SREDNJE BOGATE NACIJE, SA INDUSTRIJOM, IAKO ONA JOŠ UVEK NIJE MEĐUNARODNO IAKO ONA JOŠ UVEK NIJE MEĐUNARODNO KONKURENTNA, UNIŠTENI SU SLOBODNOM TRGOVINOM I KONKURENTNA, UNIŠTENI SU SLOBODNOM TRGOVINOM I TE ZEMLJE SU DEINDUSTRIJALIZOVANE I PADAJU U SVE TE ZEMLJE SU DEINDUSTRIJALIZOVANE I PADAJU U SVE VEĆE SIROMAŠTVO”VEĆE SIROMAŠTVO”

““SLOBODNA TRGOVINA JE DOBRA STVAR, ŠTETA SAMO SLOBODNA TRGOVINA JE DOBRA STVAR, ŠTETA SAMO ŠTO JOŠ NEMAMO NOVCA ZA NJU” ŠTO JOŠ NEMAMO NOVCA ZA NJU” ABRAHAMABRAHAM LINKOLNLINKOLN

ONO ŠTO JE ZAISTA POTREBNO NERAZVIJENIMA, A TO JE ONO ŠTO JE ZAISTA POTREBNO NERAZVIJENIMA, A TO JE NJIHOVA MEĐUSOBNA TRGOVINA (TRGOVINA NJIHOVA MEĐUSOBNA TRGOVINA (TRGOVINA RAVNOPRAVNIH UČESNIKA), SE SISTEMATSKI UNIŠTAVA I RAVNOPRAVNIH UČESNIKA), SE SISTEMATSKI UNIŠTAVA I OGRANIČAVAOGRANIČAVA

NI JEDNA DRŽAVA BEZ MODERNOG INDUSTRIJSKOG NI JEDNA DRŽAVA BEZ MODERNOG INDUSTRIJSKOG SEKTORA (DANAS SE TU DODAJU I NAPREDNE USLUGE) SEKTORA (DANAS SE TU DODAJU I NAPREDNE USLUGE) NIJE USPELA DA PODIGNE ŽIVOTNI STANDARD NIJE USPELA DA PODIGNE ŽIVOTNI STANDARD STANOVNIŠTVASTANOVNIŠTVA

ZAŠTO DRŽAVE PROIZVOĐAČI SIROVINA NE ZAŠTO DRŽAVE PROIZVOĐAČI SIROVINA NE POSTAJU BOGATE?POSTAJU BOGATE?

KAKO OBJASNITI SLEDEĆE KONTRADIKTORNOSTI:KAKO OBJASNITI SLEDEĆE KONTRADIKTORNOSTI:1.1. NEDOSTATAK HRANE I GLAD SU NAJPRISUTNIJI U NEDOSTATAK HRANE I GLAD SU NAJPRISUTNIJI U

DRŽAVAMA KOJE SU SPECIJALIZOVANE ZA PROIZVODNJU DRŽAVAMA KOJE SU SPECIJALIZOVANE ZA PROIZVODNJU HRANE. ŠTO POLJOPRIVREDA PREDSTAVLJA MANJI DEO HRANE. ŠTO POLJOPRIVREDA PREDSTAVLJA MANJI DEO BDP-a, UTOLIKO SU MANJE ŠANSE DA NACIJA BUDE BDP-a, UTOLIKO SU MANJE ŠANSE DA NACIJA BUDE GLADNA.GLADNA.

2.2. STOTINAMA GODINA EKSPLOZIJE U PRODUKTIVNOSTI STOTINAMA GODINA EKSPLOZIJE U PRODUKTIVNOSTI DEŠAVALE SU SE SAMO U INDUSTRIJI, ALI U POSLEDNJIH 50 DEŠAVALE SU SE SAMO U INDUSTRIJI, ALI U POSLEDNJIH 50 GODINA POLJOPRIVREDA JE IMALA VEĆI RAST GODINA POLJOPRIVREDA JE IMALA VEĆI RAST PRODUKTIVNOSTI NEGO MNOGI INDUSTRIJSKI SEKTORI. PRODUKTIVNOSTI NEGO MNOGI INDUSTRIJSKI SEKTORI. PARADOKS JE ŠTO MNOGE NAJEFIKASNIJE POLJOPRIVREDE PARADOKS JE ŠTO MNOGE NAJEFIKASNIJE POLJOPRIVREDE (EU I SAD) NE MOGU EKONOMSKI DA PREŽIVE BEZ (EU I SAD) NE MOGU EKONOMSKI DA PREŽIVE BEZ DOTACIJA, ZAŠTITE I IZVOZNIH SUBVENCIJA ?DOTACIJA, ZAŠTITE I IZVOZNIH SUBVENCIJA ?

3.3. UPRKOS REŠENJIMA IZ “ZELENE REVOLUCIJE” (NOVE SORTE UPRKOS REŠENJIMA IZ “ZELENE REVOLUCIJE” (NOVE SORTE SEMENA ZA DRASTIČAN RAST RODNOSTI) RAST SEMENA ZA DRASTIČAN RAST RODNOSTI) RAST PRODUKTIVNOSTI U POLJOPRIVREDI NIJE SMANJIO BROJ PRODUKTIVNOSTI U POLJOPRIVREDI NIJE SMANJIO BROJ GLADNIH I SIROMAŠNIH U SVETU. ZAŠTO?GLADNIH I SIROMAŠNIH U SVETU. ZAŠTO?

ODGOVOR JE UPRAVO U ODGOVOR JE UPRAVO U RAZLIKOVANJU PRIRODE RAZLIKOVANJU PRIRODE RAZLIČITIH EKONOMSKIH DELATNOSTIRAZLIČITIH EKONOMSKIH DELATNOSTI – POLJO- – POLJO- PRIVREDE, INDUSTRIJE I USLUGA, JER SE ONI PRIVREDE, INDUSTRIJE I USLUGA, JER SE ONI PONAŠAJU RAZLIČITO I U ODREĐENOJ MERI PRATE I PONAŠAJU RAZLIČITO I U ODREĐENOJ MERI PRATE I RAZLIČITE EKONOMSKE ZAKONE.RAZLIČITE EKONOMSKE ZAKONE.

RAZLIKOVANJE “MALTUZIJANSKIH” OD “ŠUMPETERI- RAZLIKOVANJE “MALTUZIJANSKIH” OD “ŠUMPETERI- JANSKIH”AKTIVNOSTI. NACIJE SPECIJALIZOVANE ZA JANSKIH”AKTIVNOSTI. NACIJE SPECIJALIZOVANE ZA PRVI TIP OSTAJU SIROMAŠNE, DOK ĆE ONE KOJE SE PRVI TIP OSTAJU SIROMAŠNE, DOK ĆE ONE KOJE SE SPECIJALIZUJU ZA DRUGI TIP AKTIVNOSTI SPECIJALIZUJU ZA DRUGI TIP AKTIVNOSTI POSTEPENO NAPREDOVATI I RAZVIJATI SE.POSTEPENO NAPREDOVATI I RAZVIJATI SE.

DELOVANJE ZAKONA OPADAJUĆIH PRINOSA KOD DELOVANJE ZAKONA OPADAJUĆIH PRINOSA KOD “MALTUZIJANSKIH” AKTIVNOSTI JE NEMINOVNO!!! “MALTUZIJANSKIH” AKTIVNOSTI JE NEMINOVNO!!! PRIMER: PROIZVODNJA BANANA U EKVADORUPRIMER: PROIZVODNJA BANANA U EKVADORU

ZAJEDNIČKO ZA SVE NEUSPEŠNE DRŽAVE NA SVETU ZAJEDNIČKO ZA SVE NEUSPEŠNE DRŽAVE NA SVETU JE DA IMAJU IZRAZITO SLAB INDUSTRIJSKI SEKTORJE DA IMAJU IZRAZITO SLAB INDUSTRIJSKI SEKTOR

PROIZVOĐAČI SIROVINA SU PRISILJENI DA POSLUJU U PROIZVOĐAČI SIROVINA SU PRISILJENI DA POSLUJU U USLOVIMA GOTOVO SAVRŠENE KONKURENCIJE I USLOVIMA GOTOVO SAVRŠENE KONKURENCIJE I NEPOSTOJANJA BARIJERA ZA ULAZAK NA TRŽIŠTE NEPOSTOJANJA BARIJERA ZA ULAZAK NA TRŽIŠTE (NISKI FIKSNI TROŠKOVI).SAVRŠENA (NISKI FIKSNI TROŠKOVI).SAVRŠENA KONKURENCIJAKONKURENCIJA PRISILJAVA PROIZVOĐAČE DA POVEĆANJE SVOJE PRISILJAVA PROIZVOĐAČE DA POVEĆANJE SVOJE PRODUKTIVNOSTI PREDAJU KUPCIMA U OBLIKU NIŽIH PRODUKTIVNOSTI PREDAJU KUPCIMA U OBLIKU NIŽIH CENA SVOJIH PROIZVODA. CENA SVOJIH PROIZVODA.

ISKUSTVA IZ DRUGE POLOVINE XX VEKA POKAZUJU ISKUSTVA IZ DRUGE POLOVINE XX VEKA POKAZUJU DA SU MANJE RAZVIJENE ZEMLJE NAJBOLJE DA SU MANJE RAZVIJENE ZEMLJE NAJBOLJE REZULTATE POSTIZALE UPRAVO KADA NISU SLEDILI REZULTATE POSTIZALE UPRAVO KADA NISU SLEDILI UPUTSTVA SB I MMF-a, VEĆ SU ŠTITILI SOPSTVENI UPUTSTVA SB I MMF-a, VEĆ SU ŠTITILI SOPSTVENI INDUSTRIJSKI SEKTORINDUSTRIJSKI SEKTOR

NEMOGUĆE JE IZGRADITI “SREDNJE BOGATE” NACIJE. NEMOGUĆE JE IZGRADITI “SREDNJE BOGATE” NACIJE. ILI JE DRŽAVA DOVOLJNO JAKA DA JOJ INDUSTRIJSKI ILI JE DRŽAVA DOVOLJNO JAKA DA JOJ INDUSTRIJSKI SEKTOR PREŽIVI I DA OSTANE U KLUBU BOGATIH ILI SEKTOR PREŽIVI I DA OSTANE U KLUBU BOGATIH ILI ĆE SE DEINDUSTRIJALIZOVATI I ZAVRŠITI U GRUPI ĆE SE DEINDUSTRIJALIZOVATI I ZAVRŠITI U GRUPI KOJA SE “SKUPLJA NA DNU”KOJA SE “SKUPLJA NA DNU”

SREDSTVA ZA NACIONALNI EKONOMSKI RAZVOJSREDSTVA ZA NACIONALNI EKONOMSKI RAZVOJ

1.1. Prihvatanje stava da bogatstvo nastaje u vezama između aktivnosti sa rastućim Prihvatanje stava da bogatstvo nastaje u vezama između aktivnosti sa rastućim prinosima i kontinuiranom mehanizacijom. Svesna politika koja ističe, pomaže prinosima i kontinuiranom mehanizacijom. Svesna politika koja ističe, pomaže i štiti te aktivnostii štiti te aktivnosti

2.2. Takvim aktivnostima se u određenoj geografskoj oblasti obezbeđuju Takvim aktivnostima se u određenoj geografskoj oblasti obezbeđuju privremeni monopoli/patenti/carinska zaštitaprivremeni monopoli/patenti/carinska zaštita

3.3. Prihvatanje stava da je razvoj sinergetski fenomen, tako da se forsira što veća Prihvatanje stava da je razvoj sinergetski fenomen, tako da se forsira što veća raznovrsnost i podela rada u privredi.raznovrsnost i podela rada u privredi.

4.4. Teorijsko shvatanje da industrijalizacija (i napredne usluge) istovremeno Teorijsko shvatanje da industrijalizacija (i napredne usluge) istovremeno rešavaju četiri velika ekonomska problema siromašnih država: povećavaju rešavaju četiri velika ekonomska problema siromašnih država: povećavaju dodatnu vrednost, povećavaju zaposlenost, povećavaju plate i smanjuju deficit dodatnu vrednost, povećavaju zaposlenost, povećavaju plate i smanjuju deficit platnog bilansaplatnog bilansa

5.5. Značaj toga da se privuku kompetentni ljudi iz inostranstva (Značaj toga da se privuku kompetentni ljudi iz inostranstva (značajnije od značajnije od priliva inostranog kapitalapriliva inostranog kapitala))

6.6. Relativno potlačivanje velikih zemljoposednikaRelativno potlačivanje velikih zemljoposednika

7.7. Poreske olakšice za privredne delatnosti/grane koje želimo da izgradimoPoreske olakšice za privredne delatnosti/grane koje želimo da izgradimo

8.8. Jeftini krediti za iste te delatnostiJeftini krediti za iste te delatnosti

9.9. Podrška u izvozu za iste te delatnostiPodrška u izvozu za iste te delatnosti

10.10. Pomoć da se poveća obradiva površina i pomoć poljoprivredi generalno, Pomoć da se poveća obradiva površina i pomoć poljoprivredi generalno, iako moramo biti potpuno svesni da ta grana nikako nije u stanju da izvuče iako moramo biti potpuno svesni da ta grana nikako nije u stanju da izvuče zemlju iz siromaštvazemlju iz siromaštva

11.11. Veliko težište na obrazovanju i znanjuVeliko težište na obrazovanju i znanju

12.12. Patentna zaštita za nove pronalaskePatentna zaštita za nove pronalaske

13.13. Izvozne carine i zabrane izvoza da bi sirovine postale skuplje za inostranu Izvozne carine i zabrane izvoza da bi sirovine postale skuplje za inostranu industrijuindustriju

OSNOVNI PROBLEM GOTOVO SVIH NAVEDENIH OSNOVNI PROBLEM GOTOVO SVIH NAVEDENIH

MERA JE TAJ ŠTO SU ONE IZRIČITO ZABRANJENE MERA JE TAJ ŠTO SU ONE IZRIČITO ZABRANJENE

PRAVILIMA MMF-a I SB POD UTICAJEM PRAVILIMA MMF-a I SB POD UTICAJEM

NEOLIBERALNE – NEOKLASIČNE TEORIJENEOLIBERALNE – NEOKLASIČNE TEORIJE

NASTAJANJE TRŽIŠTANASTAJANJE TRŽIŠTA

SS

BB

S -PRODAVCIS -PRODAVCI B -KUPCIB -KUPCI I–POŠTENOPONAŠANJEI–POŠTENOPONAŠANJE II-PREVARANTSKO II-PREVARANTSKO

PONAŠANJEPONAŠANJE U SVAKOM POLJU JE U SVAKOM POLJU JE

IZNOS NAGRADE KOJA IZNOS NAGRADE KOJA PRIPADA SVAKOJ PRIPADA SVAKOJ STRANI U SKLADU SA STRANI U SKLADU SA STRATEGIJOM I ili IISTRATEGIJOM I ili II

II IIII

II 6,66,6 10,010,0

IIII 10,010,0 2,22,2


STRATEGIJA POŠTENOG PONAŠANJA (I) NIJE STRATEGIJA POŠTENOG PONAŠANJA (I) NIJE ONA KOJA MAKSIMIZIRA PRIHODE ONA KOJA MAKSIMIZIRA PRIHODE INDIVIDUALNIH AKTERA NA TRŽIŠTUINDIVIDUALNIH AKTERA NA TRŽIŠTU

UKOLIKO OBE STRANE ODLUČE DA VARAJU UKOLIKO OBE STRANE ODLUČE DA VARAJU (II) DOBITAK JE NAJMANJI – 2,2(II) DOBITAK JE NAJMANJI – 2,2

U SLUČAJU PONAVLJANJA TRANSAKCIJA U U SLUČAJU PONAVLJANJA TRANSAKCIJA U DUŽEM ROKU POKAZUJE SE DA SU DUŽEM ROKU POKAZUJE SE DA SU UKUPNE KORISTI PO OBE STRANE NAJVEĆE UKUPNE KORISTI PO OBE STRANE NAJVEĆE (6,6) KADA SE PONAŠAJU POŠTENO(6,6) KADA SE PONAŠAJU POŠTENO


DA BI TRŽIŠTE OPSTALO I NASTAVILO DA SE DA BI TRŽIŠTE OPSTALO I NASTAVILO DA SE RAZVIJA MORAJU SE OBE STRANE U TRGOVINI RAZVIJA MORAJU SE OBE STRANE U TRGOVINI PONAŠATI U SKLADU SA STRATEGIJOM IPONAŠATI U SKLADU SA STRATEGIJOM I

KAKO JE “PRIRODNA” TEŽNJA DA SE KAKO JE “PRIRODNA” TEŽNJA DA SE MAKSIMIZIRA KORIST ZA SEBE (STRATEGIJA II), MAKSIMIZIRA KORIST ZA SEBE (STRATEGIJA II), NIVO TRANSAKCIONIH TROŠKOVA ĆE TOLIKO NIVO TRANSAKCIONIH TROŠKOVA ĆE TOLIKO DA NARASTE DA ĆE DOVESTI DO BLOKADE DA NARASTE DA ĆE DOVESTI DO BLOKADE RADA TRŽIŠTA I POSTEPENOG VRAĆANJA RADA TRŽIŠTA I POSTEPENOG VRAĆANJA UČESNIKA NA STARI NAČIN PROIZVODNJE (ZA UČESNIKA NA STARI NAČIN PROIZVODNJE (ZA SOPSTVENE POTREBE, A NE ZA TRŽIŠTE)SOPSTVENE POTREBE, A NE ZA TRŽIŠTE)

KOJA OPCIJA ĆE NADVLADATI NA TRŽIŠTU – KOJA OPCIJA ĆE NADVLADATI NA TRŽIŠTU – POŠTENI ILI PREVARANTI?POŠTENI ILI PREVARANTI?

1.1. PRVA SOLUCIJAPRVA SOLUCIJA – UKOLIKO SE PRETPOSTAVI – UKOLIKO SE PRETPOSTAVI DA JE RAZMENA PLOD SLUČAJNOSTI, IZMEĐU DA JE RAZMENA PLOD SLUČAJNOSTI, IZMEĐU UČESNIKA KOJI SE NE POZNAJU, PREVLADAĆE UČESNIKA KOJI SE NE POZNAJU, PREVLADAĆE STRATEGIJA II, JER SU MOTIVI ZA PREVARU STRATEGIJA II, JER SU MOTIVI ZA PREVARU IZRAZITIIZRAZITI

2.2. DRUGA SOLUCIJADRUGA SOLUCIJA – AKO SE POĐE OD – AKO SE POĐE OD PRETPOSTAVKE DA SU INFORMACIJE O PRETPOSTAVKE DA SU INFORMACIJE O DOTADAŠNJEM PONAŠANJU POJEDINACA NA DOTADAŠNJEM PONAŠANJU POJEDINACA NA TRŽIŠTU SVIMA DOSTUPNE, TE DA SE UNAPRED TRŽIŠTU SVIMA DOSTUPNE, TE DA SE UNAPRED MOGU RAZLIKOVATI POŠTENI OD ONIH DRUGIH, MOGU RAZLIKOVATI POŠTENI OD ONIH DRUGIH, TADA ĆE ONI KOJI SE PONAŠAJU PO STRATEGIJI I TADA ĆE ONI KOJI SE PONAŠAJU PO STRATEGIJI I TRGOVATI SAMO MEĐUSOBNO, TRGOVATI SAMO MEĐUSOBNO,

A ISTO SLEDUJE I ZA PREVARANTE (ONI SU A ISTO SLEDUJE I ZA PREVARANTE (ONI SU OSUĐENI NA PROMENU SVOGA PONAŠANJA ILI OSUĐENI NA PROMENU SVOGA PONAŠANJA ILI NESTANAK SA TRŽIŠTA)NESTANAK SA TRŽIŠTA)

3.3. TREĆA SOLUCIJATREĆA SOLUCIJA – PONOVO SE – PONOVO SE PRETPOSTAVLJA POSTOJANJE PODATAKA O PRETPOSTAVLJA POSTOJANJE PODATAKA O PRETHODNOM PONAŠANJU NA TRŽIŠTU, ALI JE PRETHODNOM PONAŠANJU NA TRŽIŠTU, ALI JE DOBIJANJE TAKVIH INFORMACIJA SKOPČANO SA DOBIJANJE TAKVIH INFORMACIJA SKOPČANO SA ODREĐENIM TROŠKOVIMA – TRANSAKCIONIM! ODREĐENIM TROŠKOVIMA – TRANSAKCIONIM! ŠTO SU TI TROŠKOVI NIŽI, UZ OSTALE ŠTO SU TI TROŠKOVI NIŽI, UZ OSTALE NEPROMENJENE USLOVE, VEĆI DEO UČESNIKA NEPROMENJENE USLOVE, VEĆI DEO UČESNIKA NA TRŽIŠTU ĆE SE PONAŠATI POŠTENO I NA TRŽIŠTU ĆE SE PONAŠATI POŠTENO I OBRNUTO!OBRNUTO!


ONO ŠTO NAM JE POTREBNO JE SET ONO ŠTO NAM JE POTREBNO JE SET PRAVILA KOJA ĆE ODREDITI: ŠTA JE TO ŠTO PRAVILA KOJA ĆE ODREDITI: ŠTA JE TO ŠTO JE DOZVOLJENO, A ŠTA JE NEDOZVOLJENO JE DOZVOLJENO, A ŠTA JE NEDOZVOLJENO PONAŠANJE NA TRŽIŠTU?PONAŠANJE NA TRŽIŠTU?

TO SE POSTIŽE DEFINISANJEM TO SE POSTIŽE DEFINISANJEM INSTITUCIONALNOG OKVIRA KOJI ĆE INSTITUCIONALNOG OKVIRA KOJI ĆE REGULISATI RAD TRŽIŠNOG MEHANIZMA REGULISATI RAD TRŽIŠNOG MEHANIZMA UPRAVO U CILJU NJEGOVOG DALJEG UPRAVO U CILJU NJEGOVOG DALJEG NAPREDOVANJA I RAZVOJANAPREDOVANJA I RAZVOJA


KO JE ZADUŽEN ZA KREIRANJE KO JE ZADUŽEN ZA KREIRANJE REGULATORNOG OKVIRA?REGULATORNOG OKVIRA?

““LOGIČAN” ODGOVOR JE:NEKO KO MOŽE LOGIČAN” ODGOVOR JE:NEKO KO MOŽE DA GA NAMETNE KAO EGZOGENI FAKTOR, DA GA NAMETNE KAO EGZOGENI FAKTOR, KO IMA UPLIVA I NA STRANI PONUDE I NA KO IMA UPLIVA I NA STRANI PONUDE I NA STRANI TRAŽNJE = STRANI TRAŽNJE = D R Ž A V AD R Ž A V A

PROBLEM SE TIME SAMO USLOŽNJAVA, JER PROBLEM SE TIME SAMO USLOŽNJAVA, JER SADA IMAMO TRI UMESTO DVA AKTERA NA SADA IMAMO TRI UMESTO DVA AKTERA NA TRŽIŠTU, JER I DRŽAVA ŠTITI I ZASTUPA TRŽIŠTU, JER I DRŽAVA ŠTITI I ZASTUPA PRE SVEGA SVOJE INTERESEPRE SVEGA SVOJE INTERESE


NAJČEŠĆI PUT NASTANKA REGULATIVE NAJČEŠĆI PUT NASTANKA REGULATIVE TRŽIŠNOG ORGANIZOVANJA I FUNKCIONISANJA TRŽIŠNOG ORGANIZOVANJA I FUNKCIONISANJA JE KROZ EVOLUTIVNE PROMENE, KREIRANA I JE KROZ EVOLUTIVNE PROMENE, KREIRANA I USAVRŠAVANA TOKOM GODINA OD UČESNIKA USAVRŠAVANA TOKOM GODINA OD UČESNIKA NA TRŽIŠTUNA TRŽIŠTU

PRESUDNO ĆE NA PONAŠANJE UČESNIKA NA PRESUDNO ĆE NA PONAŠANJE UČESNIKA NA TRŽIŠTU DELOVATI NJIHOVO OPREDELJENJE ZA TRŽIŠTU DELOVATI NJIHOVO OPREDELJENJE ZA DUGOTRAJNO PRISUSTVO NA NJEMUDUGOTRAJNO PRISUSTVO NA NJEMU

PITANJE REPUTACIJE – ODNOS KRATKOROČNIH PITANJE REPUTACIJE – ODNOS KRATKOROČNIH DOBITAKA OD VARANJA PREMA DUGOTRAJNIM DOBITAKA OD VARANJA PREMA DUGOTRAJNIM GUBICIMAGUBICIMA

NASTAJANJE TRŽIŠTANASTAJANJE TRŽIŠTA RAZLIKOVANJE MALIH - RURALNIH OD VELIKIH RAZLIKOVANJE MALIH - RURALNIH OD VELIKIH

– URBANIH SREDINA PO NAČINU GENERISANJA – URBANIH SREDINA PO NAČINU GENERISANJA INFORMACIJA I, U VEZI SA TIM, NIVOU INFORMACIJA I, U VEZI SA TIM, NIVOU TRANSKACIONIH TROŠKOVATRANSKACIONIH TROŠKOVA

RURALNE ZAJEDNICE KAO ZASEBNE, RURALNE ZAJEDNICE KAO ZASEBNE, IZOLOVANE CELINE, SA LOŠIM IZOLOVANE CELINE, SA LOŠIM KOMUNIKACIONIM, A JAKIM SOCIJALNIM KOMUNIKACIONIM, A JAKIM SOCIJALNIM VEZAMA (RAZLIČITOST PRAVILA PONAŠANJA)VEZAMA (RAZLIČITOST PRAVILA PONAŠANJA)

VELIKE URBANE ZAJEDNICE – NAMEĆU VELIKE URBANE ZAJEDNICE – NAMEĆU NEOPHODNOST SPECIJALIZACIJE U CILJU NEOPHODNOST SPECIJALIZACIJE U CILJU EFIKASNOG INFORMISANJA-EFIKASNOG INFORMISANJA-TRGOVCITRGOVCI


$/jed.$/jed.

ACACtt

ACACmm

broj transakcija Qbroj transakcija Q

TRADICIONALNI NAČIN TRADICIONALNI NAČIN PRIBAVLJANJA PRIBAVLJANJA INFORMACIJA EFIKASNIJI INFORMACIJA EFIKASNIJI JE SAMO NA NIŽEM JE SAMO NA NIŽEM OBIMU TRANSAKCIJAOBIMU TRANSAKCIJA

MODERNI SEKTOR, KOJI MODERNI SEKTOR, KOJI SE KARAKTERIŠE SE KARAKTERIŠE RASTUĆIM PRINOSIMA, RASTUĆIM PRINOSIMA, EFIKASNIJI JE NA VEĆEM EFIKASNIJI JE NA VEĆEM OBIMU RAZMENEOBIMU RAZMENE

CILJEVI RAZVOJACILJEVI RAZVOJA

POŽELJNA STANJA EKONOMSKOG I POŽELJNA STANJA EKONOMSKOG I DRUŠTVENOG SISTEMADRUŠTVENOG SISTEMA

PRETPOSTAVKA ZA DEFINISANJE PRETPOSTAVKA ZA DEFINISANJE CILJEVA JE DEFINISAN SISTEM CILJEVA JE DEFINISAN SISTEM VREDNOSTI U DRUŠTVUVREDNOSTI U DRUŠTVU

OSNOVNA OPREDELJENJA DRUŠTVA –OSNOVNA OPREDELJENJA DRUŠTVA –NACIONALNA SLOGA, RODNA NACIONALNA SLOGA, RODNA RAVNOPRAVNOST, SOLIDARNOST – RAVNOPRAVNOST, SOLIDARNOST – INTER I INTRAGENERACIJSKA...INTER I INTRAGENERACIJSKA...

CILJEVI MOGU BITI:CILJEVI MOGU BITI:• EKONOMSKI (PRIMARNI ZA PRIVREDNI RAZVOJ)EKONOMSKI (PRIMARNI ZA PRIVREDNI RAZVOJ)• SOCIJALNISOCIJALNI• DRUŠTVENIDRUŠTVENI

OSNOVNA KARAKTERISTIKA: DINAMIČNOST OSNOVNA KARAKTERISTIKA: DINAMIČNOST CILJEVA POVEZANA SA DOSTIGNUTIM CILJEVA POVEZANA SA DOSTIGNUTIM NIVOOM RAZVOJA (NA NISKOM NIVOU KAO NIVOOM RAZVOJA (NA NISKOM NIVOU KAO OSNOVNI CILJ SE ČESTO DEFINIŠE OSNOVNI CILJ SE ČESTO DEFINIŠE PREHRANJIVANJE STANOVNIŠTVA, PREHRANJIVANJE STANOVNIŠTVA, SMANJIVANJE DEČIJE SMRTNOSTI I SL.)SMANJIVANJE DEČIJE SMRTNOSTI I SL.)

CILJEVI MEĐUSOBNO MOGU BITI:CILJEVI MEĐUSOBNO MOGU BITI:• KOMPLEMENTARNI KOMPLEMENTARNI (ISPUNJENJE JEDNOG CILJA (ISPUNJENJE JEDNOG CILJA

POTPOMAŽE OSTVARIVANJE DRUGOG)POTPOMAŽE OSTVARIVANJE DRUGOG)• KONKURENTNI KONKURENTNI (OSTVARIVANJE ZADATOG CILJA (OSTVARIVANJE ZADATOG CILJA

ONEMOGUĆAVA ILI OGRANIČAVA ISPUNJAVANJE ONEMOGUĆAVA ILI OGRANIČAVA ISPUNJAVANJE NEKOG DRUGOG CILJA)NEKOG DRUGOG CILJA)

RAZLIKOVANJE ROKA NA KOJI SE RAZLIKOVANJE ROKA NA KOJI SE POSTAVLJAJU ODREĐENI CILJEVI : POSTAVLJAJU ODREĐENI CILJEVI : DUGOROČNI vs KRATKOROČNIDUGOROČNI vs KRATKOROČNI

3 DANAS KLJUČNA CILJA KOJI SUBLIMIRAJU 3 DANAS KLJUČNA CILJA KOJI SUBLIMIRAJU VEĆINU SVIH OSTALIH SU:VEĆINU SVIH OSTALIH SU:

1.1. DINAMIČAN PORAST PROIZVODNJE I IZVOZADINAMIČAN PORAST PROIZVODNJE I IZVOZA2.2. STRUKTURNE PROMENE U PRIVREDI UZ STRUKTURNE PROMENE U PRIVREDI UZ

OČUVANJE STABILNOSTIOČUVANJE STABILNOSTI3.3. RAST ŽIVOTNOG STANDARDA STANOVNIŠTVARAST ŽIVOTNOG STANDARDA STANOVNIŠTVA

POKAZATELJI RAZVOJAPOKAZATELJI RAZVOJA

KLASIČNA PODELAKLASIČNA PODELA NATURALNO NATURALNO

IZRAŽENIIZRAŽENI EKONOMSKO-EKONOMSKO-

SOCIJALNISOCIJALNI NAUČNO-NAUČNO-

TEHNOLOŠKITEHNOLOŠKI VREDNOSNIVREDNOSNI

INDIKATORI ODRŽIVOG INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA UNRAZVOJA UN

SOCIJALNI (41)SOCIJALNI (41) EKONOMSKI (23)EKONOMSKI (23) INSTITUCIONALNI (15)INSTITUCIONALNI (15) EKOLOŠKI (55)EKOLOŠKI (55)

NAJČEŠĆE KORIŠĆENI POKAZATELJI NAJČEŠĆE KORIŠĆENI POKAZATELJI PRIVREDNOG PRIVREDNOG RASTARASTA SU BRUTO NACIONALNI SU BRUTO NACIONALNI PROIZVOD I BRUTO NACIONALNI DOHODAKPROIZVOD I BRUTO NACIONALNI DOHODAK

POKAZATELJI PRIVREDNOG POKAZATELJI PRIVREDNOG RAZVOJARAZVOJA TREBA DA TREBA DA DAJU DAJU ŠTO REALNIJU SLIKU EKONOMSKOG ŠTO REALNIJU SLIKU EKONOMSKOG NAPREDOVANJA SAGLEDAVANE ZEMLJENAPREDOVANJA SAGLEDAVANE ZEMLJE

PITANJE POUZDANOSTI I DETALJNOSTI PITANJE POUZDANOSTI I DETALJNOSTI STATISTIČKIH PODATAKASTATISTIČKIH PODATAKA

PITANJE VANTRŽIŠNIH TRANSAKCIJA I/ILI SIVE PITANJE VANTRŽIŠNIH TRANSAKCIJA I/ILI SIVE EKONOMIJEEKONOMIJE

PITANJE UTICAJA STVARANJA BDP-A NA ŽIVOTNU PITANJE UTICAJA STVARANJA BDP-A NA ŽIVOTNU SREDINU (“OZELENJAVANJE” BDP-A, PRIMERI SREDINU (“OZELENJAVANJE” BDP-A, PRIMERI INDONEZIJE, BRAZILA, SRBIJE...)INDONEZIJE, BRAZILA, SRBIJE...)

NATURALNO ISKAZANI POKAZATELJI:NATURALNO ISKAZANI POKAZATELJI:• NAJČEŠĆE KORIŠĆENI U BLOKOVSKOJ PODELI NAJČEŠĆE KORIŠĆENI U BLOKOVSKOJ PODELI

KAO “DOKAZI” DOSTIGNUTOG RAZVOJAKAO “DOKAZI” DOSTIGNUTOG RAZVOJA• ISKAZUJU SE, PRE SVEGA, U ISKAZUJU SE, PRE SVEGA, U PER CAPITAPER CAPITA

IZRAZUIZRAZU• PROIZVEDENE KOLIČINE CEMENTA, BROJ PROIZVEDENE KOLIČINE CEMENTA, BROJ

PROIZVEDENIH AUTOMOBILA, KOLIČINA PROIZVEDENIH AUTOMOBILA, KOLIČINA PROIZVEDENE PŠENICE...PROIZVEDENE PŠENICE...

EKONOMSKO-SOCIJALNI POKAZATELJI:EKONOMSKO-SOCIJALNI POKAZATELJI:• POKAZUJU DOSTIGNUTI NIVO RAZVOJA POKAZUJU DOSTIGNUTI NIVO RAZVOJA

JEDNE ZEMLJEJEDNE ZEMLJE• NAJČEŠĆE DANAS KORIŠĆENI SU INDEKS NAJČEŠĆE DANAS KORIŠĆENI SU INDEKS

HUMANOG RAZVOJA (HDI), INDEKS HUMANOG RAZVOJA (HDI), INDEKS LJUDSKOG SIROMAŠTVA (HPI) I SL. TZV. LJUDSKOG SIROMAŠTVA (HPI) I SL. TZV. KOMPOZITNI POKAZATELJI KOJI POKAZUJU KOMPOZITNI POKAZATELJI KOJI POKAZUJU ZNAČAJNO ODSTUPANJE NIVOA ZNAČAJNO ODSTUPANJE NIVOA RAZVIJENOSTI OD ONOGA KOJI SE DOBIJA RAZVIJENOSTI OD ONOGA KOJI SE DOBIJA SAMO NA OSNOVU BDP-ASAMO NA OSNOVU BDP-A

NAUČNO-TEHNOLOŠKI POKAZATELJI:NAUČNO-TEHNOLOŠKI POKAZATELJI:• KORISTE SE NAROČITO U POSLEDNJIH 15-KORISTE SE NAROČITO U POSLEDNJIH 15-

TAK GODINA U SKLADU SA ULASKOM U III TAK GODINA U SKLADU SA ULASKOM U III TEHNOLOŠKU REVOLUCIJUTEHNOLOŠKU REVOLUCIJU

• DOBILI NA ZNAČAJU KAO POKAZATELJ DA DOBILI NA ZNAČAJU KAO POKAZATELJ DA LI JE NEKA EKONOMIJA MANJE ILI VIŠE LI JE NEKA EKONOMIJA MANJE ILI VIŠE ZASNOVANA NA ZNANJU ( U DRUGOM ZASNOVANA NA ZNANJU ( U DRUGOM SLUČAJU SE SMATRA DA SE RADI O SLUČAJU SE SMATRA DA SE RADI O ODRŽIVOM RAZVOJU!)ODRŽIVOM RAZVOJU!)

• NAJČEŠĆI SU: BROJ ISTRAŽIVAČA I NAJČEŠĆI SU: BROJ ISTRAŽIVAČA I NAUČNIKA NA 1000 STANOVNIKA, BROJ NAUČNIKA NA 1000 STANOVNIKA, BROJ PRIJAVLJENIH I PATENTIRANIH INOVACIJA PRIJAVLJENIH I PATENTIRANIH INOVACIJA NA 1000 STANOVNIKA, VISINA IZDVAJANJA NA 1000 STANOVNIKA, VISINA IZDVAJANJA U % IZ BDP-A ZA NAUKU I VISOKO U % IZ BDP-A ZA NAUKU I VISOKO ŠKOLSTVO...ŠKOLSTVO...

VREDNOSNO IZRAŽENI POKAZATELJI:VREDNOSNO IZRAŽENI POKAZATELJI:• JOŠ UVEK SE NAJČEŠĆE KORISTE U JOŠ UVEK SE NAJČEŠĆE KORISTE U

MEĐUNARODNIM POREĐENJIMAMEĐUNARODNIM POREĐENJIMA• NAJČEŠĆE SE RADI O: BDP, BNP, NDP,NNPNAJČEŠĆE SE RADI O: BDP, BNP, NDP,NNP• BDP DOBIJAMO KADA SABEREMO SVE BDP DOBIJAMO KADA SABEREMO SVE

VREDNOSTI PROIZVEDENIH DOBARA I VREDNOSTI PROIZVEDENIH DOBARA I USLUGA U PRIVREDI JEDNE ZEMLJE U JEDNOJ USLUGA U PRIVREDI JEDNE ZEMLJE U JEDNOJ GODINIGODINI

• BNP DOBIJAMO KADA OD BDP-A ODUZMEMO BNP DOBIJAMO KADA OD BDP-A ODUZMEMO SVE PRIHODE TE ZEMLJE KOJI PRIPADAJU SVE PRIHODE TE ZEMLJE KOJI PRIPADAJU STRANCIMA KAO REZULTAT NJIHOVOG STRANCIMA KAO REZULTAT NJIHOVOG ULAGANJA, A DODAJU SE SVI PRIHODI ULAGANJA, A DODAJU SE SVI PRIHODI STANOVNIKA TE ZEMLJE OSTVARENI U STANOVNIKA TE ZEMLJE OSTVARENI U INOSTRANSTVU PO OSNOVU ULAGANJAINOSTRANSTVU PO OSNOVU ULAGANJA

• ISKAZUJU SE U REALNIM I NOMINALNIM ISKAZUJU SE U REALNIM I NOMINALNIM VELIČINAMAVELIČINAMA

ANALIZA PRIVREDNOG RAZVOJA ANALIZA PRIVREDNOG RAZVOJA MORA SE BAVITI VISINOM DOHOTKA MORA SE BAVITI VISINOM DOHOTKA NAJMANJE SA SLEDEĆA TRI ASPEKTA:NAJMANJE SA SLEDEĆA TRI ASPEKTA:

1.1. SAMA VISINA OSTVARENOG DOHOTKA I SAMA VISINA OSTVARENOG DOHOTKA I NJEGOVO UPOREĐIVANJE SA NJEGOVO UPOREĐIVANJE SA PRETHODNIM PERIODOMPRETHODNIM PERIODOM

2.2. STRUKTURA STVARANJA DOHOTKA I STRUKTURA STVARANJA DOHOTKA I POREĐENJE SA DUŽIM VREMENSKIM POREĐENJE SA DUŽIM VREMENSKIM PERIODOM (NAJMANJE 7-10 God)PERIODOM (NAJMANJE 7-10 God)

3.3. RASPODELA ILI DISTRIBUCIJA DOHOTKA RASPODELA ILI DISTRIBUCIJA DOHOTKA NA STANOVNIKE JEDNE ZEMLJE I NJENO NA STANOVNIKE JEDNE ZEMLJE I NJENO UPOREĐIVANJE SA PRETHODNIM UPOREĐIVANJE SA PRETHODNIM PERIODOMPERIODOM

BDP I BDP PPPBDP I BDP PPP

BDP ISKAZAN BDP ISKAZAN NOMINALNO ILI NOMINALNO ILI REALNO NE ISKAZUJE REALNO NE ISKAZUJE UJEDNO I KUPOVNU UJEDNO I KUPOVNU SNAGUSNAGU

ISTA JEDINICA ISTE ISTA JEDINICA ISTE VALUTE (1€ ILI 1US$) VALUTE (1€ ILI 1US$) NE VREDE ISTO NA NE VREDE ISTO NA RAZLIČITIM MESTIMA RAZLIČITIM MESTIMA (NEW YORK I (NEW YORK I BEOGRAD)BEOGRAD)

GNI p.c. US$ GNI p.c. US$ 2002.2002.

ZVAN.ZVAN.

KURSKURSPO PPPPO PPP

ARGENTINAARGENTINA 4.2204.220 10.1010.10

BANGLADEŠBANGLADEŠ 380380 1.7701.770

BRAZILBRAZIL 2.8302.830 7.4507.450

KINAKINA 960960 4.5204.520

INDIJAINDIJA 470470 2.6502.650

J.KOREJAJ.KOREJA 9.9309.930 16.96016.960

BRITANIJABRITANIJA 25.51025.510 26.58026.580

SADSAD 35.40035.400 36.11036.110

PPP- KUPOVNA SNAGA NOVCA ILI PPP- KUPOVNA SNAGA NOVCA ILI PURCHASING POWER PARITYPURCHASING POWER PARITY

IZRAŽAVA SE PREKO IZRAZAIZRAŽAVA SE PREKO IZRAZAQiPiaQiPiaQiPibQiPib

Pia I Pib = CENA ROBE i U ZEMLJI A I BPia I Pib = CENA ROBE i U ZEMLJI A I BQi = GEOMETRIJSKA SREDINA KOLIČINA Qi = GEOMETRIJSKA SREDINA KOLIČINA

NEKE ROBE KOJA SE TROŠI U ZEMLJI A ILI BNEKE ROBE KOJA SE TROŠI U ZEMLJI A ILI B POREDE SE 2 ZEMLJE I “KORPA” DOBARA I POREDE SE 2 ZEMLJE I “KORPA” DOBARA I

USLUGA KOJE SE U TIM ZEMLJAMA MOGU USLUGA KOJE SE U TIM ZEMLJAMA MOGU KUPITI ZA ODREĐENU SUMU NOVCAKUPITI ZA ODREĐENU SUMU NOVCA

BDP PPP POSEBNO JE ZNAČAJAN ZBOG BDP PPP POSEBNO JE ZNAČAJAN ZBOG POSTOJANJA “NERAZMENLJIVIH” DOBARAPOSTOJANJA “NERAZMENLJIVIH” DOBARA

RAZMENLJIVO DOBRO:RAZMENLJIVO DOBRO:

CENA AUTOMOBILA JE NPR. US$ 10.000, A CENA AUTOMOBILA JE NPR. US$ 10.000, A NOMINALNI KURS JE 10 CSD= 1 US$NOMINALNI KURS JE 10 CSD= 1 US$

NERAZMENLJIVO DOBRO:NERAZMENLJIVO DOBRO:

ŠIŠANJE JE US$ 10, ŠTO JE PO NOMINALNOM ŠIŠANJE JE US$ 10, ŠTO JE PO NOMINALNOM DEVIZNOM KURSU U CSD=100 DEVIZNOM KURSU U CSD=100

AKO JE REALNA CENA ŠIŠANJA U SRBIJI 25 AKO JE REALNA CENA ŠIŠANJA U SRBIJI 25 CSD CSD

US$10/25 2,5CSD=1US$US$10/25 2,5CSD=1US$

ODNOS REALNOG I NOMINALNOG KURSA JE ODNOS REALNOG I NOMINALNOG KURSA JE DAKLE 4:1, PA JE I BDP OD US$ 1.500 U STVARI DAKLE 4:1, PA JE I BDP OD US$ 1.500 U STVARI JEDNAK US$ 6.OOO PO PPP!!!JEDNAK US$ 6.OOO PO PPP!!!

KOMPOZITNI POKAZATELJI RAZVOJAKOMPOZITNI POKAZATELJI RAZVOJA NAJČEŠĆE KORIŠĆEN JE HDI – INDEKS HUMANOG NAJČEŠĆE KORIŠĆEN JE HDI – INDEKS HUMANOG

RAZVOJARAZVOJA HDI SE IZRAČUNAVA NA OSNOVU SAMERAVANJA TRI HDI SE IZRAČUNAVA NA OSNOVU SAMERAVANJA TRI

KLJUČNA POKAZATELJA:KLJUČNA POKAZATELJA:1.1. OČEKIVANO VREME TRAJANJA ŽIVOTA NA ROĐENJUOČEKIVANO VREME TRAJANJA ŽIVOTA NA ROĐENJU

2.2. DOSTUPNOST ŠKOLSTVA, MERENO SA 2/3 STOPOM DOSTUPNOST ŠKOLSTVA, MERENO SA 2/3 STOPOM PISMENOSTI ODRASLOG STANOVNIŠTVA, A SA 1/3 PISMENOSTI ODRASLOG STANOVNIŠTVA, A SA 1/3 KOMBINOVANOM STOPOM UPISA U OSNOVNO, SREDNJE I KOMBINOVANOM STOPOM UPISA U OSNOVNO, SREDNJE I VISOKO ŠKOLSTVOVISOKO ŠKOLSTVO

3.3. NIVO ŽIVOTNOG STANDARDA MEREN BDP p.c.PPPNIVO ŽIVOTNOG STANDARDA MEREN BDP p.c.PPP

AKTUELNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOSTAKTUELNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOST

HDI= HDI=

MAKSIMALNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOSTMAKSIMALNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOST

HDIHDI

HDI PREDSTAVLJA DELIMIČNU “DETRONIZACIJU” HDI PREDSTAVLJA DELIMIČNU “DETRONIZACIJU” BDP-a KAO JEDINOG RAZVOJNOG POKAZATELJABDP-a KAO JEDINOG RAZVOJNOG POKAZATELJA

RAZVIJEN JE I KORISTI SE U SISTEMU UN OD RAZVIJEN JE I KORISTI SE U SISTEMU UN OD POČETKA 90-tih GODINA XX VEKA, IZRAČUNAVA POČETKA 90-tih GODINA XX VEKA, IZRAČUNAVA SE ZA NAJVEĆI DEO ZEMALJA-ČLANICA UNSE ZA NAJVEĆI DEO ZEMALJA-ČLANICA UN

TEORIJSKI IMA VREDNOSTI 0TEORIJSKI IMA VREDNOSTI 0<HDI<1, <HDI<1, ŠŠTO JE TO JE BLIBLIŽI 1 TO JE KVALITET ŽIVOTA U JEDNOJ ZEMLJI ŽI 1 TO JE KVALITET ŽIVOTA U JEDNOJ ZEMLJI VIŠIVIŠI

HDIHDI

POREĐENJE ZEMALJA PO NIVOU BDP I HDI DAJE POREĐENJE ZEMALJA PO NIVOU BDP I HDI DAJE RAZLIČITE REZULTATERAZLIČITE REZULTATE

ZA ZEMLJE BOLJE RANGIRANE PO HDI NEGO PO BDP ZA ZEMLJE BOLJE RANGIRANE PO HDI NEGO PO BDP KAŽEMO DA SU NA NAJBOLJI NAČIN ISKORISTILE KAŽEMO DA SU NA NAJBOLJI NAČIN ISKORISTILE SVOJE RAZVOJNE RESURSE I DA SE U NJIMA VODI SVOJE RAZVOJNE RESURSE I DA SE U NJIMA VODI RAZVOJNA POLITIKA U FUNKCIJI CELOKUPNOG RAZVOJNA POLITIKA U FUNKCIJI CELOKUPNOG STANOVNIŠTVA I OBRNUTOSTANOVNIŠTVA I OBRNUTO

RAZLIKOVANJE DVE GRUPE ZEMALJA KAO RAZLIKOVANJE DVE GRUPE ZEMALJA KAO EKSTREMA: EKSTREMA: 1.1. BIVŠE SOCIJALISTIČKE ZEMLJE I BIVŠE SOCIJALISTIČKE ZEMLJE I

2.2. ZEMLJE IZVOZNICE NAFTEZEMLJE IZVOZNICE NAFTE

HPI- INDEKS LJUDSKOG HPI- INDEKS LJUDSKOG SIROMAŠTVASIROMAŠTVA

KORISTI SE SAMO KAO POKAZATELJ ZA KORISTI SE SAMO KAO POKAZATELJ ZA NAJSIROMAŠNIJE ZEMLJE SVETANAJSIROMAŠNIJE ZEMLJE SVETA

NASTAO JE TAKOĐE U OKVIRU SISTEMA UNNASTAO JE TAKOĐE U OKVIRU SISTEMA UN BAZIRA SE NA KOMBINACIJI TRI OSNOVNA BAZIRA SE NA KOMBINACIJI TRI OSNOVNA

INDIKATORA:INDIKATORA:1.1. PROCENAT STANOVNIŠTVA SA OČEKIVANIM PROCENAT STANOVNIŠTVA SA OČEKIVANIM

TRAJANJEM ŽIVOTA KRAĆIM OD 40 g.(PTRAJANJEM ŽIVOTA KRAĆIM OD 40 g.(P11))2.2. NEPISMENOST ODRASLOG STANOVNIŠTVA (PNEPISMENOST ODRASLOG STANOVNIŠTVA (P22))3.3. KOMBINOVANI INDEX: %STANOVN. BEZ PIJAĆE KOMBINOVANI INDEX: %STANOVN. BEZ PIJAĆE

VODE, BEZ ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I % VODE, BEZ ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I % PODHRANJENE DECE ISPOD 5 g (PPODHRANJENE DECE ISPOD 5 g (P33))

HPI=HPI=[[(P(P1133+P+P2233+P+P3333) - 3) - 3]]1/31/3

NEJEDNAKOSTI U RASPODELI NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKADOHOTKA

POJMOVI APSOLUTNOG SIROMAŠTVA POJMOVI APSOLUTNOG SIROMAŠTVA ILI EGZISTENCIJALNOG MINIMUMA – ILI EGZISTENCIJALNOG MINIMUMA – NISU UNIVERZALNO DEFINISANI, JER NISU UNIVERZALNO DEFINISANI, JER ŠTO JE U JEDNOJ ZEMLJI ŠTO JE U JEDNOJ ZEMLJI SIROMAŠTVO, U DRUGOJ SE SMATRA SIROMAŠTVO, U DRUGOJ SE SMATRA SASVIM PRISTOJNIM ŽIVOTNIM SASVIM PRISTOJNIM ŽIVOTNIM STANDARDOMSTANDARDOM

TRI OSNOVNA POKAZATELJA NEJEDNAKOSTI TRI OSNOVNA POKAZATELJA NEJEDNAKOSTI U RASPODELI:U RASPODELI:

• LORENCOVA KRIVALORENCOVA KRIVA• GINI KOEFICIJENTGINI KOEFICIJENT• OBRNUTA U KUZNJECOVA KRIVAOBRNUTA U KUZNJECOVA KRIVA

IZUZETNO IZRAŽENE RAZLIKE U IZUZETNO IZRAŽENE RAZLIKE U RASPOLOŽIVIM DOHOTCIMA VODE RASPOLOŽIVIM DOHOTCIMA VODE SOCIJALNIM NEZADOVOLJSTVIMA, A TO SOCIJALNIM NEZADOVOLJSTVIMA, A TO ZNAČI I POLITIČKU I EKONOMSKU ZNAČI I POLITIČKU I EKONOMSKU NESTABILNOST DRŽAVENESTABILNOST DRŽAVE

NEJEDNAKOSTI DOHODAKA OD RADA (OKO NEJEDNAKOSTI DOHODAKA OD RADA (OKO 80% DOHOTKA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA) I 80% DOHOTKA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA) I DOHODAKA OD IMOVINEDOHODAKA OD IMOVINE

LORENCOVA KRIVALORENCOVA KRIVA

Dohodak u%Dohodak u%

YYAA

8080

6060

4040 LL

2020

00

20 40 60 8020 40 60 80 XX

Stanovništvo u%Stanovništvo u%

DEFINIŠE RASPODELU DEFINIŠE RASPODELU DOHOTKA PO DOHOTKA PO SEGMENTIMA SEGMENTIMA STANOVNIŠTVASTANOVNIŠTVA

SEGMENTI SE NAJČEŠĆE SEGMENTI SE NAJČEŠĆE IZRAŽAVAJU U KVINTILIMA IZRAŽAVAJU U KVINTILIMA (PO 20%)(PO 20%)

IZRAZI NA IZRAZI NA KOORDINATNIM OSAMA KOORDINATNIM OSAMA SU SU KUMULATIVIKUMULATIVI

0A –LINIJA APSOLUTNE 0A –LINIJA APSOLUTNE PRAVEDNOSTI U PRAVEDNOSTI U RASPODELI DOHOTKARASPODELI DOHOTKA

LORENCOVA KRIVALORENCOVA KRIVA

PRAVAPRAVA 0A 0A JE SAMO TEORIJSKA JE SAMO TEORIJSKA MOGUĆNOST DA SVAKI POJEDINAC PRIMA MOGUĆNOST DA SVAKI POJEDINAC PRIMA ISTU KOLIČINU DOHOTKA KOJI JE STVOREN ISTU KOLIČINU DOHOTKA KOJI JE STVOREN U JEDNOJ ZEMLJIU JEDNOJ ZEMLJI

ZAKRIVLJENA LINIJA ZAKRIVLJENA LINIJA L L POKAZUJE STEPEN POKAZUJE STEPEN ODSTUPANJA OD IDEALNE RASPODELE, TJ. ODSTUPANJA OD IDEALNE RASPODELE, TJ. ŠTO JE UDALJENIJA OD PRAVE 0A TO JE ŠTO JE UDALJENIJA OD PRAVE 0A TO JE NEJEDNAKOST U RASPODELI VEĆANEJEDNAKOST U RASPODELI VEĆA

TAČKA TAČKA X X PREDSTAVLJA TAKOĐE SAMO PREDSTAVLJA TAKOĐE SAMO TEORIJSKU MOGUĆNOST DA JEDAN TEORIJSKU MOGUĆNOST DA JEDAN POJEDINAC PRISVAJA CELOKUPAN POJEDINAC PRISVAJA CELOKUPAN DOHODAK ZEMLJEDOHODAK ZEMLJE

GINI KOEFICIJENTGINI KOEFICIJENT

ODNOS IZMEĐU TROUGLA ODNOS IZMEĐU TROUGLA 0AX 0AX I ŠRAFIRANE POVRŠINE I ŠRAFIRANE POVRŠINE DAJE DAJE GINI KOEFICIJENTGINI KOEFICIJENT KAO MATEMATIČKI IZRAZ KAO MATEMATIČKI IZRAZ NEJEDNAKOSTI U NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKARASPODELI DOHOTKA

TEORIJSKE VREDNOSTI GINI TEORIJSKE VREDNOSTI GINI KOEFICIJENTA SUKOEFICIJENTA SU

00<G<1<G<1ŠTO JE BLIŽI 1, TO JE ŠTO JE BLIŽI 1, TO JE NEJEDNAKOST VIŠA I NEJEDNAKOST VIŠA I OBRNUTOOBRNUTO

Dohodak u%Dohodak u%

YYAA

8080

6060

4040 LL

2020

00

20 40 60 8020 40 60 80 XX

Stanovništvo u%Stanovništvo u%

GINI KOEFICIJENT IZRAČUNAVAMO GINI KOEFICIJENT IZRAČUNAVAMO PREKO IZRAZA:PREKO IZRAZA:

G= G= xxi-1i-1YYi i – X– XiiYYi-1 i-1 (i=2...n) (i=2...n)

U PRAKSI VELIKOG BROJA ZEMALJA U PRAKSI VELIKOG BROJA ZEMALJA POKAZALA SE ZAKONITOST U KRETANJU G POKAZALA SE ZAKONITOST U KRETANJU G TOKOM DUGOG VREMENSKOG ROKA, OD TOKOM DUGOG VREMENSKOG ROKA, OD NJEGOVOG NAGLOG RASTA U POČETNIM NJEGOVOG NAGLOG RASTA U POČETNIM PERIODIMA RAZVOJA, DO OPADANJA I PERIODIMA RAZVOJA, DO OPADANJA I STAGNIRANJA NA VISOKIM NIVOIMA STAGNIRANJA NA VISOKIM NIVOIMA DOHOTKA PO STANOVNIKUDOHOTKA PO STANOVNIKU

OBRNUTO U KUZNJECOVE KRIVEOBRNUTO U KUZNJECOVE KRIVE

Vrednost GVrednost G

BB

A CA C 5-7g5-7g dodo5g5g

Protok vremena tProtok vremena t

U periodu od tačke U periodu od tačke A do B dolazi do A do B dolazi do brzog rasta brzog rasta vrednosti G. Od B vrednosti G. Od B do C nastaje do C nastaje opadanje G, opadanje G, uravnotežava se uravnotežava se raspodela dohotka raspodela dohotka i od C na desno i od C na desno vrednost G vrednost G stagnira.stagnira.

Kretanje Lorencove krive 1.Kretanje Lorencove krive 1.

Privredni rast Privredni rast praćen praćen obogaćivanjem obogaćivanjem tradicionalnog tradicionalnog sektora ima za sektora ima za posledicu posledicu jednoobrazno jednoobrazno pomeranje pomeranje Lorencove krive Lorencove krive naviše.naviše.


U tipologiji rasta U tipologiji rasta bogaćenjem bogaćenjem savremenog sektora savremenog sektora rast je rezultat višeg rast je rezultat višeg dohotka, manje dohotka, manje relativne jednakosti u relativne jednakosti u raspodeli dohotka i raspodeli dohotka i nepromenjenog nepromenjenog siromaštva.siromaštva.


LL22

LL1 1

Lorencove krive se Lorencove krive se ukrštaju. U početnim ukrštaju. U početnim periodima se nova periodima se nova kriva Lkriva L22 proteže proteže ispod stare. Negde u ispod stare. Negde u sredini se krive sredini se krive ukrštaju, a posle ukrštaju, a posle toga se Ltoga se L22 nalazi nalazi iznad krive Liznad krive L11. Ovo . Ovo je model rasta je model rasta bogaćenjem bogaćenjem savremenog savremenog sektora.sektora.

FFAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJAAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA

ŠUMPETEROVA TRI ELEMENTA NA ŠUMPETEROVA TRI ELEMENTA NA KOJIMA POČIVA PRIVREDNI KOJIMA POČIVA PRIVREDNI RAZVITAK:RAZVITAK:

1.1. NOVE KOMBINACIJENOVE KOMBINACIJE

2.2. PREDUZETNICI KOJI SPROVODE PREDUZETNICI KOJI SPROVODE NOVE KOMBINACIJENOVE KOMBINACIJE

3.3. KREDITI ZA FINANSIRANJE KREDITI ZA FINANSIRANJE SPROVOĐENA NOVIH SPROVOĐENA NOVIH KOMBINACIJAKOMBINACIJA

NOVE KOMBINACIJENOVE KOMBINACIJE

““PROIZVODITI ZNAČI KOMBINOVATI STVARI I SNAGE U PROIZVODITI ZNAČI KOMBINOVATI STVARI I SNAGE U OKVIRU NAŠIH MOGUĆNOSTI. PROIZVODITI DRUGE OKVIRU NAŠIH MOGUĆNOSTI. PROIZVODITI DRUGE PROIZVODE ILI ISTE PROIZVODE NA DRUGAČIJI NAČIN, PROIZVODE ILI ISTE PROIZVODE NA DRUGAČIJI NAČIN, ZNAČI KOMBINOVATI OVE STVARI I SNAGE NA ZNAČI KOMBINOVATI OVE STVARI I SNAGE NA DRUGAČIJI NAČIN”DRUGAČIJI NAČIN”

NIJE SVAKI PRONALAZAČ PREDUZETNIK!!!NIJE SVAKI PRONALAZAČ PREDUZETNIK!!! NOVE KOMBINACIJE PO PRAVILU NE SPROVODE ISTI NOVE KOMBINACIJE PO PRAVILU NE SPROVODE ISTI

LJUDI KAO I STARELJUDI KAO I STARE SPROVOĐENJE NOVIH KOMBINACIJA NE PODRAZUMEVA SPROVOĐENJE NOVIH KOMBINACIJA NE PODRAZUMEVA

UPOTREBU NOVIH FAKTORA PROIZVODNJE, VEĆ UPOTREBU NOVIH FAKTORA PROIZVODNJE, VEĆ UPOŠLJAVANJE POSTOJEĆIH NA NOVI, INOVATIVNI UPOŠLJAVANJE POSTOJEĆIH NA NOVI, INOVATIVNI NAČIN.NAČIN.

NOVE KOMBINACIJENOVE KOMBINACIJE

PET SLUČAJEVA NOVIH KOMBINACIJA:PET SLUČAJEVA NOVIH KOMBINACIJA:1.1. UVOĐENJE NOVOG DOBRAUVOĐENJE NOVOG DOBRA

2.2. UVOĐENJE NOVIH METODA PROIZVODNJEUVOĐENJE NOVIH METODA PROIZVODNJE

3.3. OTVARANJE NOVIH TRŽIŠTAOTVARANJE NOVIH TRŽIŠTA

4.4. OSVAJANJE NOVIH IZVORA SIROVINA I OSVAJANJE NOVIH IZVORA SIROVINA I POLUPROIZVODAPOLUPROIZVODA

5.5. SPROVOĐENJE NOVE ORGANIZACIJE ILI SPROVOĐENJE NOVE ORGANIZACIJE ILI RAZBIJANJE POSTOJEĆERAZBIJANJE POSTOJEĆE

PREDUZETNICIPREDUZETNICI

PREDUZETNICI SU OSOBE KOJE USMERAVAJU PREDUZETNICI SU OSOBE KOJE USMERAVAJU ALOKACIJU RASPOLOŽIVIH RESURSA SA ALOKACIJU RASPOLOŽIVIH RESURSA SA OSNOVNIM CILJEM DA SE OSTVARI PROFIT NA OSNOVNIM CILJEM DA SE OSTVARI PROFIT NA OSNOVU EKONOMSKE VALORIZACIJE OSNOVU EKONOMSKE VALORIZACIJE INOVACIJA!INOVACIJA!

PREDUZETNIK JE INOVATOR, NE U SMISLU PREDUZETNIK JE INOVATOR, NE U SMISLU PRONALAZAČA, VEĆ PRAKTIČARA KOJI PRONALAZAČA, VEĆ PRAKTIČARA KOJI SAVLAĐUJE OTPORE PROTIV PRIMENE SAVLAĐUJE OTPORE PROTIV PRIMENE INOVACIJAINOVACIJA

PREDUZETNIČKA FUNKCIJA NIJE U PREDUZETNIČKA FUNKCIJA NIJE U NEPOSREDNOJ VEZI SA INSTITUTOM SVOJINENEPOSREDNOJ VEZI SA INSTITUTOM SVOJINE

FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA 1. PODELA1. PODELA

LJUDSKI PROIZVODNI FAKTORI (PONUDA LJUDSKI PROIZVODNI FAKTORI (PONUDA RADNE SNAGE, OBRAZOVANJE, RADNE SNAGE, OBRAZOVANJE, DISCIPLINA, MOTIVACIJA)DISCIPLINA, MOTIVACIJA)

PRIRODNI PROIZVODNI FAKTORI PRIRODNI PROIZVODNI FAKTORI (ZEMLJIŠTE, RUDNA I ENERGETSKA (ZEMLJIŠTE, RUDNA I ENERGETSKA BOGATSTVA, KLIMA)BOGATSTVA, KLIMA)

AKUMULACIJA KAPITALA (MAŠINE, AKUMULACIJA KAPITALA (MAŠINE, FABRIKE, PUTEVI)FABRIKE, PUTEVI)

TEHNOLOGIJA (NAUKA, INŽENJERING, TEHNOLOGIJA (NAUKA, INŽENJERING, UPRAVLJANJE, PREDUZETNIŠTVO)UPRAVLJANJE, PREDUZETNIŠTVO)


ZEMLJA I OSTALI PRIRODNI IZVORIZEMLJA I OSTALI PRIRODNI IZVORI PROIZVODNA SREDSTVA – FIZIČKI KAPITALPROIZVODNA SREDSTVA – FIZIČKI KAPITAL RAD I LJUDSKI KAPITALRAD I LJUDSKI KAPITAL ZAPOSLENOST I DISTRIBUCIJA DOHOTKAZAPOSLENOST I DISTRIBUCIJA DOHOTKA TEHNOLOŠKE PROMENETEHNOLOŠKE PROMENE EKONOMIJA OBIMAEKONOMIJA OBIMA ORGANIZACIJAORGANIZACIJA


OSNOVNI ILI PRIMARNI FAKTORI OSNOVNI ILI PRIMARNI FAKTORI (STANOVNIŠTVO I NJ. STRUKTURA, INSTALISANA (STANOVNIŠTVO I NJ. STRUKTURA, INSTALISANA TEHNOLOŠKA SREDSTVA I NJ. NIVO, TEHNOLOŠKA SREDSTVA I NJ. NIVO, RASPOLOŽIVOST PRIRODNIHRESURSA, RASPOLOŽIVOST PRIRODNIHRESURSA, VELIČINA ZEMLJE)VELIČINA ZEMLJE)

PRIVREDNO-SISTEMSKI FAKTORI (DOMINANTNI PRIVREDNO-SISTEMSKI FAKTORI (DOMINANTNI OBLIK SVOJINE, SISTEM I MEHANIZAM OBLIK SVOJINE, SISTEM I MEHANIZAM DONOŠENJE ODLUKA, KOORDINACIONI I DONOŠENJE ODLUKA, KOORDINACIONI I UPRAVLJAČKI MEHANIZAM)UPRAVLJAČKI MEHANIZAM)

DEJSTVO EKONOMSKE I RAZVOJNE POLITIKEDEJSTVO EKONOMSKE I RAZVOJNE POLITIKE

STANOVNIŠTVOSTANOVNIŠTVO

KAO LJUDSKI POTENCIJALKAO LJUDSKI POTENCIJAL• UKUPAN BROJUKUPAN BROJ• BROJ SPOSOBNIH ZA RADBROJ SPOSOBNIH ZA RAD• STVARNO ZAPOSLENISTVARNO ZAPOSLENI• ZDRAVSTVENO STANJEZDRAVSTVENO STANJE• OBRAZOVNI NIVOOBRAZOVNI NIVO

KAO ETNIČKI SASTAVKAO ETNIČKI SASTAV KAO ISTORIJSKO NASLEĐEKAO ISTORIJSKO NASLEĐE

PRIRODNI RESURSIPRIRODNI RESURSI

RAZLIKOVANJE ONOGA ŠTO PRIRODA DAJE RAZLIKOVANJE ONOGA ŠTO PRIRODA DAJE (RESURSI) (RESURSI) I ONOGA ŠTO SE U DATOM I ONOGA ŠTO SE U DATOM TRENUTKU (TEHNOLOGIJA I CENE) MOŽE TRENUTKU (TEHNOLOGIJA I CENE) MOŽE PROFITABILNO EKSPLOATISATI PROFITABILNO EKSPLOATISATI (ZALIHE (ZALIHE ILI REZERVE)ILI REZERVE)

ZALIHE SU DALEKO UŽI POJAM OD ZALIHE SU DALEKO UŽI POJAM OD RESURSARESURSA

KONTINUIRANO PREVOĐENJE RESURSA U KONTINUIRANO PREVOĐENJE RESURSA U ZALIHE ZAHVALJUJUĆI TEHNOLOŠKOM ZALIHE ZAHVALJUJUĆI TEHNOLOŠKOM RAZVOJU RAZVOJU (KOMPENZACIONI EFEKAT)(KOMPENZACIONI EFEKAT)

ZNAČAJ “NOVIH MATERIJALA” – ZNAČAJ “NOVIH MATERIJALA” – STVORENIH ZNANJEM, A NE OD STRANE STVORENIH ZNANJEM, A NE OD STRANE PRIRODE!PRIRODE!

PROIZVODNA SREDSTVA I PROIZVODNA SREDSTVA I INFRASTRUKTURAINFRASTRUKTURA

TRI PERIODA U POSMATRANJU TOKOM TRI PERIODA U POSMATRANJU TOKOM VREMENA:VREMENA:

1.1. UPOTREBA ALATAUPOTREBA ALATA2.2. ETAPA MAŠINA RADILICAETAPA MAŠINA RADILICA3.3. DOMINACIJA OPREME SA ELEKTRONSKOM DOMINACIJA OPREME SA ELEKTRONSKOM

KONTROLOM I REGULACIJOMKONTROLOM I REGULACIJOM POSMATRANJE: GRANSKI, TERITORIJALNO ILI POSMATRANJE: GRANSKI, TERITORIJALNO ILI

KAO DOSTIGNUTI TEHNOLOŠKI NIVO KAO DOSTIGNUTI TEHNOLOŠKI NIVO (GENERACIJSKI)(GENERACIJSKI)

INFRASTRUKTURA I NJEN ZNAČAJ ZA INFRASTRUKTURA I NJEN ZNAČAJ ZA PRIVREDNI RAZVOJ – VISOKI POZITIVNI PRIVREDNI RAZVOJ – VISOKI POZITIVNI EKSTERNI EFEKTI!EKSTERNI EFEKTI!

TEHNOLOŠKE PROMENETEHNOLOŠKE PROMENE Obuhvataju:Obuhvataju:

• PROCES USAVRŠAVANJA POSTOJEĆIH I PROCES USAVRŠAVANJA POSTOJEĆIH I PRONALAŽENJE KVALITETNO NOVIH PRONALAŽENJE KVALITETNO NOVIH PROIZVODNIH SREDSTAVAPROIZVODNIH SREDSTAVA

• KONTINUIRANO POBOLJŠAVANJE I KONTINUIRANO POBOLJŠAVANJE I PRONALAŽENJE KVALITETNO NOVIH PRONALAŽENJE KVALITETNO NOVIH PREDMETA RADAPREDMETA RADA

• PRONALAŽENJE NOVIH IZVORA I PRONALAŽENJE NOVIH IZVORA I USAVRŠAVANJE POSTOJEĆIH METODA USAVRŠAVANJE POSTOJEĆIH METODA KORIŠĆENJA ENERGIJEKORIŠĆENJA ENERGIJE

• KONTINUIRANI PROCES POBOLJŠANJA KONTINUIRANI PROCES POBOLJŠANJA FORMI I METODA ORGANIZACIJE I FORMI I METODA ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA PROIZVODNJOMUPRAVLJANJA PROIZVODNJOM

Tri faze tehnoloških promena:Tri faze tehnoloških promena:1.1. INVENCIJAINVENCIJA

2.2. INOVACIJAINOVACIJA

3.3. DIFUZIJADIFUZIJA VREME POTREBNO DA SE VREME POTREBNO DA SE

TRANSFORMIŠE INVENCIJA U INOVACIJUTRANSFORMIŠE INVENCIJA U INOVACIJU (INKUBACIONI PERIOD)(INKUBACIONI PERIOD) JE JE NAJKRITIČNIJA FAZA U VALORIZACIJI NAJKRITIČNIJA FAZA U VALORIZACIJI SVAKE TEHNOLOŠKE PROMENE. OVO SVAKE TEHNOLOŠKE PROMENE. OVO VREME SE STALNO SKRAĆUJE USLED VREME SE STALNO SKRAĆUJE USLED UBRZAVANJA STEPENA TEHNOLOŠJKIH UBRZAVANJA STEPENA TEHNOLOŠJKIH PROMENAPROMENA

IZVORI POREKLA TEHNOLOŠKIH IZVORI POREKLA TEHNOLOŠKIH PROMENA MOGU BITI RAZLIČITI:PROMENA MOGU BITI RAZLIČITI:• TEHNOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE TEHNOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE

PONUDOM. OMOGUĆENE SU PONUDOM. OMOGUĆENE SU AUTONOMNIM RAZVOJEM NAUKE I AUTONOMNIM RAZVOJEM NAUKE I ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNE DELATNOSTI, ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNE DELATNOSTI, TRŽIŠTU SE “NUDE” NOVI PROIZVODI I TRŽIŠTU SE “NUDE” NOVI PROIZVODI I USLUGEUSLUGE

• TEHNOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE TEHNOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE TRAŽNJOM, OSNOVNI POKRETAČ SU IM TRAŽNJOM, OSNOVNI POKRETAČ SU IM IMPULSI KOJI STIŽU SA TRŽIŠTA I IMPULSI KOJI STIŽU SA TRŽIŠTA I NJEGOVI ZAHTEVINJEGOVI ZAHTEVI

INFORMACIJAINFORMACIJA NAJVREDNIJI SAVREMENI RAZVOJNI RESURSNAJVREDNIJI SAVREMENI RAZVOJNI RESURS PREDSTAVLJA VIŠI NIVO OD PROSTOG PODATKA PREDSTAVLJA VIŠI NIVO OD PROSTOG PODATKA

ZA ONOG KOME JE NAMENJENAZA ONOG KOME JE NAMENJENA DA BI BILA RAZVOJNI RESURS INFORMACIJA DA BI BILA RAZVOJNI RESURS INFORMACIJA

MORA BITI:MORA BITI:• ISTINITAISTINITA• BLAGOVREMENABLAGOVREMENA• CELOVITACELOVITA

UPOTREBOM INFORMACIJE SE NJEN SADRŽAJ NE UPOTREBOM INFORMACIJE SE NJEN SADRŽAJ NE UNIŠTAVA, ODNOSNO ONA SE MOŽE KORISTITI UNIŠTAVA, ODNOSNO ONA SE MOŽE KORISTITI BESKONAČNO PUTA I OD NEOGRANIČENOG BESKONAČNO PUTA I OD NEOGRANIČENOG BROJA KORISNIKABROJA KORISNIKA

CIKLUSICIKLUSI RAST I RAZVOJ NISU GLATKI, RAST I RAZVOJ NISU GLATKI,

RAVNOMERNI PROCESI KOJI SE ODVIJAJU RAVNOMERNI PROCESI KOJI SE ODVIJAJU U VREMENUU VREMENU

USPONI I PADOVI EKONOMSKE USPONI I PADOVI EKONOMSKE AKTIVNOSTI – OZNAČAVAJU SE AKTIVNOSTI – OZNAČAVAJU SE CIKLUSIMACIKLUSIMA

VRSTE:VRSTE:• KRATKOROČNE FLUKTUACIJEKRATKOROČNE FLUKTUACIJE• SREDNJOROČNE PROMENESREDNJOROČNE PROMENE• DUGOROČNA KRETANJADUGOROČNA KRETANJA

KRATKOROČNE FLUKTUACIJE – KRATKOROČNE FLUKTUACIJE – SEZONSKOG SU KARAKTERA, NOR. SEZONSKOG SU KARAKTERA, NOR. BOŽIĆNE RASPRODAJE, SPREMANJE BOŽIĆNE RASPRODAJE, SPREMANJE ZIMNICE...ZIMNICE...

TIPIČNI SREDNJOROČNI CIKLUSI SU TIPIČNI SREDNJOROČNI CIKLUSI SU INVESTICIONI I PROSTORNI CIKLUSIINVESTICIONI I PROSTORNI CIKLUSI

DUGOROČNA KRETANJA – “DUGI DUGOROČNA KRETANJA – “DUGI TALASI” KONDRATJEVATALASI” KONDRATJEVA

FAZE CIKLUSAFAZE CIKLUSA KRIZAKRIZA (NAGLO SMANJIVANJE POSLOVNIH AKTIVNOSTI, (NAGLO SMANJIVANJE POSLOVNIH AKTIVNOSTI,

PAD CENA, RAST NEREALIZOVANE PROIZVODNJE, PAD CENA, RAST NEREALIZOVANE PROIZVODNJE, SMANJENJE ŠTEDNJE, RAST NEZAPOSLENOSTI...)SMANJENJE ŠTEDNJE, RAST NEZAPOSLENOSTI...)

DEPRESIJADEPRESIJA (NAJNIŽA TAČKA KRIZE, NAJVEĆA STOPA (NAJNIŽA TAČKA KRIZE, NAJVEĆA STOPA NEZAPOSLENOSTI, “DNO CIKLUSA”)NEZAPOSLENOSTI, “DNO CIKLUSA”)

OŽIVLJAVANJE OŽIVLJAVANJE (RASTE ŠTEDNJA STANOVNIŠTVA, (RASTE ŠTEDNJA STANOVNIŠTVA, INTENZIVIRAJU SE INVESTICIJE, RASTE ZAPOSLENOST I INTENZIVIRAJU SE INVESTICIJE, RASTE ZAPOSLENOST I PROIZVODNJA)PROIZVODNJA)

POLET POLET (DOSTIŽE SE “VRH”CIKLUSA, MAKSIMALAN JE (DOSTIŽE SE “VRH”CIKLUSA, MAKSIMALAN JE OBIM PROIZVODNJE I ZAPOSLENOSTI, VELIKI JE BROJ OBIM PROIZVODNJE I ZAPOSLENOSTI, VELIKI JE BROJ NOVOFORMIRANIH PREDUZEĆA, BELEŽI SE RAST NOVOFORMIRANIH PREDUZEĆA, BELEŽI SE RAST VREDNOSNIH PAPIRA...)VREDNOSNIH PAPIRA...)

CIKLUSI – GRAFIČKI PRIKAZCIKLUSI – GRAFIČKI PRIKAZ

Linija trendaLinija trenda

Polet Recesija (Kriza)Polet Recesija (Kriza)

Dno (Depresija)Dno (Depresija)

OživljavanjeOživljavanje

Vreme tVreme t

U POGLEDU NAČINA NA KOJI CIKLUSI UTIČU U POGLEDU NAČINA NA KOJI CIKLUSI UTIČU NA POJEDINE EKONOMSKE VELIČINE, SVI NA POJEDINE EKONOMSKE VELIČINE, SVI PARAMETRI MOGU SE PODELITI NA:PARAMETRI MOGU SE PODELITI NA:

1.1. PROCIKLIČNE (RASTU U FAZI OŽIVLJAVANJA, A PROCIKLIČNE (RASTU U FAZI OŽIVLJAVANJA, A PADAJU U FAZI RECESIJE; EMISIJA NOVCA, PADAJU U FAZI RECESIJE; EMISIJA NOVCA, ISKORIŠĆENOST PROIZVODNIH KAPACITETA, ISKORIŠĆENOST PROIZVODNIH KAPACITETA, BRZINA OPTICAJA NOVCA...)BRZINA OPTICAJA NOVCA...)

2.2. KONTRACIKLIČNE (VREDNOSTI IM OPADAJU U KONTRACIKLIČNE (VREDNOSTI IM OPADAJU U FAZI OŽIVLJAVANJA, A RASTU U PERIODIMA FAZI OŽIVLJAVANJA, A RASTU U PERIODIMA KRIZE; STOPA NEZAPOSLENOSTI, BROJ KRIZE; STOPA NEZAPOSLENOSTI, BROJ BANKROTSTAVA PREDUZEĆA...)BANKROTSTAVA PREDUZEĆA...)

3.3. ACIKLIČNE (ONE VELIČINE KOJE NISU PODLOŽNE ACIKLIČNE (ONE VELIČINE KOJE NISU PODLOŽNE UTICAJIMA CIKLUSA)UTICAJIMA CIKLUSA)

ULOGA SAVREMENE DRŽAVE U RAZVOJUULOGA SAVREMENE DRŽAVE U RAZVOJU

INTEGRISANJE I RAZVOJ TRŽIŠTA – INTEGRISANJE I RAZVOJ TRŽIŠTA – KOORDINACIJA I PLANIRANJEKOORDINACIJA I PLANIRANJE

SAVREMENA DRŽAVA SAVREMENA DRŽAVA NE:NE:• NAREĐUJE NAREĐUJE • ADMINISTRIRAADMINISTRIRA

SAVREMENA DRŽAVA SAVREMENA DRŽAVA DA:DA:• USMERAVAUSMERAVA• KOORDINIRAKOORDINIRA• PODSTIČEPODSTIČE

PARTNERSTVO UMESTO NADREĐENOSTI!!PARTNERSTVO UMESTO NADREĐENOSTI!!

PONAŠANJE DRŽAVEPONAŠANJE DRŽAVE

RAZVOJNO RAZVOJNO vsvs GRABEŽLJIVO GRABEŽLJIVO PONAŠANJEPONAŠANJE KLASIČNO UČENJE EKONOMSKE NAUKE O KLASIČNO UČENJE EKONOMSKE NAUKE O

DRŽAVI: DRŽAVI: ““INSTITUCIONALNA STRUKTURA KOJU VODI INSTITUCIONALNA STRUKTURA KOJU VODI

BIROKRATIJA I ČIJI JE INTERES PROMOCIJA BIROKRATIJA I ČIJI JE INTERES PROMOCIJA BLAGOSTANJA DRUŠTVA KAO CELINE. BLAGOSTANJA DRUŠTVA KAO CELINE. POTREBA ZA AKTIVNOSTIMA DRŽAVE SE POTREBA ZA AKTIVNOSTIMA DRŽAVE SE JAVLJA KADA SE TRŽIŠTE POKAŽE KAO JAVLJA KADA SE TRŽIŠTE POKAŽE KAO NEADEKVATNO U MAKSIMIZIRANJU NEADEKVATNO U MAKSIMIZIRANJU DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA”DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA”

PRAKTIČNO POIMANJE PRAKTIČNO POIMANJE SAVREMENE DRŽAVESAVREMENE DRŽAVE

DRŽAVA KAO ORGANIZOVANE INTERESNE DRŽAVA KAO ORGANIZOVANE INTERESNE GRUPE ČIJI JE OSNOVNI CILJ OSVAJANJE VLASTI I GRUPE ČIJI JE OSNOVNI CILJ OSVAJANJE VLASTI I STICANJE POZICIJE UPRAVLJANJA DRŽAVOM, A STICANJE POZICIJE UPRAVLJANJA DRŽAVOM, A ZARAD REALIZACIJE SOPSTVENIH INTERESA I ZARAD REALIZACIJE SOPSTVENIH INTERESA I PROMOVISANJA SISTEMA VREDNOSTI!!!PROMOVISANJA SISTEMA VREDNOSTI!!!

RAZLIKOVANJE IZMEĐU VELIKIH I MALIH RAZLIKOVANJE IZMEĐU VELIKIH I MALIH INTERESNIH GRUPAINTERESNIH GRUPA

U VELIKIM GRUPAMA BRZO SE ISPOLJAVA U VELIKIM GRUPAMA BRZO SE ISPOLJAVA PROBLEM “BESPLATNOG KORISNIKA” (“FREE PROBLEM “BESPLATNOG KORISNIKA” (“FREE RIDERS”)RIDERS”) –– želi se korist bez snošenja želi se korist bez snošenja troškovatroškova

SA PORASTOM BROJA “BESPLATNIH KORISNIKA” SA PORASTOM BROJA “BESPLATNIH KORISNIKA” MOGUĆNOSTI ZA POSTIZANJE CILJEVA GRUPE MOGUĆNOSTI ZA POSTIZANJE CILJEVA GRUPE SU SVE MANJESU SVE MANJE. . STOGA SE STRATEŠKI CILJEVI, KAO STOGA SE STRATEŠKI CILJEVI, KAO ŠTO JE OSVAJANJE VLASTI, REALIZUJU PO PRAVILU ŠTO JE OSVAJANJE VLASTI, REALIZUJU PO PRAVILU UMANJIM INTERESNIM GRUPAMAUMANJIM INTERESNIM GRUPAMA

MALE INTERESNE GRUPE SU ZAINTERESOVANE MALE INTERESNE GRUPE SU ZAINTERESOVANE ZA POLITIKE KOJE DONOSE KORIST MANJINI, A ZA POLITIKE KOJE DONOSE KORIST MANJINI, A NA RAČUN MNOGIH DRUGIH. TO SU POLITIKE NA RAČUN MNOGIH DRUGIH. TO SU POLITIKE KOJIMA SE VRŠI REDISTRIBUCIJA BOGATSTVA KOJIMA SE VRŠI REDISTRIBUCIJA BOGATSTVA I/ILI DOHOTKA ILIMOGUĆNOSTI ZA NJIHOVO I/ILI DOHOTKA ILIMOGUĆNOSTI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE. TO ŠTO SU TE POLITIKE OSTVARIVANJE. TO ŠTO SU TE POLITIKE ŠTETNE ZA OSTATAK DRUŠTVA BIĆE OD MALE ŠTETNE ZA OSTATAK DRUŠTVA BIĆE OD MALE BRIGE POŠTO TROŠKOVE SNOSE POJEDINCI BRIGE POŠTO TROŠKOVE SNOSE POJEDINCI IZVAN GRUPE.IZVAN GRUPE.

U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SE RADI O U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SE RADI O DOMINACIJI POLITIKA KOJE SU DOMINACIJI POLITIKA KOJE SU URBANO URBANO PRISTRASNEPRISTRASNE, ODNOSNO NA ŠTETU , ODNOSNO NA ŠTETU RURALNIH SREDINA. OSNOVNI RAZLOG ZA TO RURALNIH SREDINA. OSNOVNI RAZLOG ZA TO JE VELIČINA INTERESNIH GRUPA JE VELIČINA INTERESNIH GRUPA (INDUSTRIJSKE SU DALEKO VEĆE I (INDUSTRIJSKE SU DALEKO VEĆE I ORGANIZOVANIJE OD RURALNIH INTERESNIH ORGANIZOVANIJE OD RURALNIH INTERESNIH GRUPA KOJE SU RAZJEDINJENE)GRUPA KOJE SU RAZJEDINJENE)

KARAKTERISTIČNO ZA NERAZVIJENE ZEMLJE I KARAKTERISTIČNO ZA NERAZVIJENE ZEMLJE I NJIHOVA TRŽIŠTA JE I VISOKO PRISUSTVO NJIHOVA TRŽIŠTA JE I VISOKO PRISUSTVO MONOPOLA/OLIGOPOLAMONOPOLA/OLIGOPOLA

NA KOJI NAČIN SE MOŽE ZLOUPOTREBITI NA KOJI NAČIN SE MOŽE ZLOUPOTREBITI VLADAJUĆI POLOŽAJ ODREĐENE INTERESNE VLADAJUĆI POLOŽAJ ODREĐENE INTERESNE GRUPE U CILJU STICANJA I ODRŽAVANJA GRUPE U CILJU STICANJA I ODRŽAVANJA VLASTI:VLASTI:

SVAKO UPLITANJE NA TRŽIŠTE KOJE POMERA SVAKO UPLITANJE NA TRŽIŠTE KOJE POMERA CENE IZVAN RAVNOTEŽNOG NIVOA STVORIĆE CENE IZVAN RAVNOTEŽNOG NIVOA STVORIĆE ILI NESTAŠICE ILI VIŠKOVE. ONO SPREČAVA ILI NESTAŠICE ILI VIŠKOVE. ONO SPREČAVA TRŽIŠTE DA OBAVLJA JEDNU OD SVOJIH TRŽIŠTE DA OBAVLJA JEDNU OD SVOJIH OSNOVNIH FUNKCIJA, DA ALOCIRA ROBE I OSNOVNIH FUNKCIJA, DA ALOCIRA ROBE I USLUGE (I RESURSE) IZMEĐU KUPACA. USLUGE (I RESURSE) IZMEĐU KUPACA. STVARANJEM NESTAŠICE, NOVI MEHANIZAM ZA STVARANJEM NESTAŠICE, NOVI MEHANIZAM ZA ALOKACIJU ROBA I USLUGA MORA DA NASTANE ALOKACIJU ROBA I USLUGA MORA DA NASTANE KAO SUPSTITUT ZA TRŽIŠTE. SADA DRŽAVA KAO SUPSTITUT ZA TRŽIŠTE. SADA DRŽAVA MOŽE DA KREIRA NOVI INSTITUCIONALNI MOŽE DA KREIRA NOVI INSTITUCIONALNI MEHANIZAM KOJI JE POD NJENOM KONTROLOM MEHANIZAM KOJI JE POD NJENOM KONTROLOM ZA ALOKACIJU OSKUDNIH PROIZVODA, USLUGA ZA ALOKACIJU OSKUDNIH PROIZVODA, USLUGA I INPUTA.PREDNOSTI NOVOG MEHANIZMA ZA I INPUTA.PREDNOSTI NOVOG MEHANIZMA ZA DRŽAVU SU DA SADA ONA MOŽE DA NAGRADI DRŽAVU SU DA SADA ONA MOŽE DA NAGRADI SVOJE SLEDBENIKE ILI DA KAZNI PROTIVNIKE.SVOJE SLEDBENIKE ILI DA KAZNI PROTIVNIKE.

POLITIKE KOJE ŠTETE FUNKCIONISANJU CELE POLITIKE KOJE ŠTETE FUNKCIONISANJU CELE EKONOMIJE OBEZBEĐUJU DRŽAVI MOGUĆNOST EKONOMIJE OBEZBEĐUJU DRŽAVI MOGUĆNOST STICANJA KONTROLE NAD ZNAČAJNIM IZVORIMA STICANJA KONTROLE NAD ZNAČAJNIM IZVORIMA MOĆI I UTICAJA, ČAK I KADA SU ONI NA RAČUN MOĆI I UTICAJA, ČAK I KADA SU ONI NA RAČUN PRIVREDNOG RASTA. NA TAJ NAČIN DRŽAVA SE PRIVREDNOG RASTA. NA TAJ NAČIN DRŽAVA SE PONAŠA KAO KLASIČNI GRABEŽLJIVAC.PONAŠA KAO KLASIČNI GRABEŽLJIVAC.

KAKO ĆE SE PONAŠATI POLITIČKA ELITA JEDNE KAKO ĆE SE PONAŠATI POLITIČKA ELITA JEDNE ZEMLJE PO OSVAJANJU VLASTI ZAVISI, PRE ZEMLJE PO OSVAJANJU VLASTI ZAVISI, PRE SVEGA, OD SASTAVA TE ELITE.SVEGA, OD SASTAVA TE ELITE.

POSTAVLJANJE RAZVOJNIH CILJEVA KAO POSTAVLJANJE RAZVOJNIH CILJEVA KAO PRIORITETA U SPROVOĐENJU POLITIKE VLADE – PRIORITETA U SPROVOĐENJU POLITIKE VLADE – RAZVOJNO PONAŠANJERAZVOJNO PONAŠANJE

VOĐENJE RAČUNA O TZV. “POLITIČKOM TIME-VOĐENJE RAČUNA O TZV. “POLITIČKOM TIME-LAG-u” –RAZLIKOVANJE PERIODA LAG-u” –RAZLIKOVANJE PERIODA PREDUZIMANJA I EFEKTUIRANJA ODREĐENIH PREDUZIMANJA I EFEKTUIRANJA ODREĐENIH INVESTICIONIH ZAHVATAINVESTICIONIH ZAHVATA

““POLITIČKI KLIJENTELIZAM”POLITIČKI KLIJENTELIZAM” PODRAZUMEVA RAZMENU POLITIČKE PODRAZUMEVA RAZMENU POLITIČKE

PODRŠKE OD STRANE KLIJENTSKE GRUPE U PODRŠKE OD STRANE KLIJENTSKE GRUPE U ZAMENU ZA KORISTI KOJE OBEZBEĐUJE ZAMENU ZA KORISTI KOJE OBEZBEĐUJE PATRON, U OVOM SLUČAJU VLADAJUĆA PATRON, U OVOM SLUČAJU VLADAJUĆA POLITIČKA ELITA. RELACIJE SU U PRINCIPU POLITIČKA ELITA. RELACIJE SU U PRINCIPU HIJERARHIJSKE, VEZE KOJE POVEZUJU HIJERARHIJSKE, VEZE KOJE POVEZUJU KLIJENTE I PATRONE SU NEFORMALNE, NA KLIJENTE I PATRONE SU NEFORMALNE, NA LIČNOJ OSNOVI, A U NJIH SE ULAZI NA LIČNOJ OSNOVI, A U NJIH SE ULAZI NA DOBROVOLJNOJ BAZI. OBE STRANE U VEZI SU DOBROVOLJNOJ BAZI. OBE STRANE U VEZI SU MOTIVISANE SAMO SVOJIM INTERESOM I MOTIVISANE SAMO SVOJIM INTERESOM I PROMENIĆE PARTNERA ODMAH AKO MOGU PROMENIĆE PARTNERA ODMAH AKO MOGU OSTVARITI VEĆE KORISTI NA DRUGOJ STRANI.OSTVARITI VEĆE KORISTI NA DRUGOJ STRANI.

KLIJENTELIZAM JE KOMPATIBILAN SA MNOGIM KLIJENTELIZAM JE KOMPATIBILAN SA MNOGIM POLITIČKIM SISTEMIMA, BEZ OBZIRA NA TO POLITIČKIM SISTEMIMA, BEZ OBZIRA NA TO DA LI SU ONI DEMOKRATSKI ILI DA LI SU ONI DEMOKRATSKI ILI AUTOKRATSKI. KLIJENTELISTIČKA POLITIKA AUTOKRATSKI. KLIJENTELISTIČKA POLITIKA IMA MNOGE NEGATIVNE EKONOMSKE IMA MNOGE NEGATIVNE EKONOMSKE EFEKTE. PATRONI IMAJU PODSTICAJA DA EFEKTE. PATRONI IMAJU PODSTICAJA DA KOLEKTIVNA (JAVNA) DOBRA PRETVORE U KOLEKTIVNA (JAVNA) DOBRA PRETVORE U INDIVIDUALNA. JEDAN OD NAČINA ZA TO JE INDIVIDUALNA. JEDAN OD NAČINA ZA TO JE DA SE PRESKOČE BIROKRATSKE PREPREKE I DA SE PRESKOČE BIROKRATSKE PREPREKE I STRUKTURE, TE SE ALOKACIJA JAVNIH STRUKTURE, TE SE ALOKACIJA JAVNIH DOBARA VRŠI NA BAZI POLITIČKE PODRŠKE. DOBARA VRŠI NA BAZI POLITIČKE PODRŠKE. U TAKVIM DRUŠTVIMA U TAKVIM DRUŠTVIMA KORUPCIJA POSTAJE KORUPCIJA POSTAJE ENDEMIČNA POJAVA, A VLADAJUĆI ENDEMIČNA POJAVA, A VLADAJUĆI REŽIM GUBI SVOJ KREDIBILITET I REŽIM GUBI SVOJ KREDIBILITET I LEGITIMNOST.LEGITIMNOST. TO POVRATNO PODRIVA TO POVRATNO PODRIVA STABILNOST INSTITUCIONALNIH STRUKTURA.STABILNOST INSTITUCIONALNIH STRUKTURA.

STRATEGIJE RAZVOJASTRATEGIJE RAZVOJA

RAZLOZI ZA NOVO SAGLEDAVANJE:RAZLOZI ZA NOVO SAGLEDAVANJE:1.1. POJAVA KONCEPTA HUMANOG POJAVA KONCEPTA HUMANOG

RAZVOJARAZVOJA

2.2. TRANZICIJA BIVŠIH SOCIJALISTIČKIH TRANZICIJA BIVŠIH SOCIJALISTIČKIH PRIVREDAPRIVREDA

3.3. ŠIRENJE PROCESA GLOBALIZACIJEŠIRENJE PROCESA GLOBALIZACIJE

HUMANI RAZVOJHUMANI RAZVOJ

UOČENI NEDOSTACI MERENJA UOČENI NEDOSTACI MERENJA RAZVIJENOSTI ISKLJUČIVO PUTEM NIVOA RAZVIJENOSTI ISKLJUČIVO PUTEM NIVOA DOSTIGNUTOG PROIZVODA BDP-aDOSTIGNUTOG PROIZVODA BDP-a

NEOPHODNOST DA SE REZULTATI NEOPHODNOST DA SE REZULTATI RAZVOJA “PRETOČE” U VIŠI STANDARD RAZVOJA “PRETOČE” U VIŠI STANDARD NAJŠIRIH SLOJEVA STANOVNIŠTVANAJŠIRIH SLOJEVA STANOVNIŠTVA

UPRAVLJANJE NE SAMO STVARANJEM UPRAVLJANJE NE SAMO STVARANJEM DOHOTKA, VEĆ I URAVNOTEŽENIJOM DOHOTKA, VEĆ I URAVNOTEŽENIJOM DISTRIBUCIJOM STVORENIH VREDNOSTI, DISTRIBUCIJOM STVORENIH VREDNOSTI, SA NAGLASKOM NA POMOĆ SA NAGLASKOM NA POMOĆ NAJUGROŽENIJIM SLOJEVIMA DRUŠTVA NAJUGROŽENIJIM SLOJEVIMA DRUŠTVA (“KAPITALIZAM SA LJUDSKIM LIKOM”)(“KAPITALIZAM SA LJUDSKIM LIKOM”)

STRATEGIJA TRANZICIJESTRATEGIJA TRANZICIJE

TRANZICIJA OBUHVATA(ILI JE TOKOM 90-TRANZICIJA OBUHVATA(ILI JE TOKOM 90-tih) OBUHVATALA PREKO 30 ZEMALJA U tih) OBUHVATALA PREKO 30 ZEMALJA U SVETU SA VIŠE OD 1,7 MILIJARDI SVETU SA VIŠE OD 1,7 MILIJARDI STANOVNIKA!STANOVNIKA!

NAJVEĆI BROJ TRANZITORNIH ZEMALJA U NAJVEĆI BROJ TRANZITORNIH ZEMALJA U EVROPIEVROPI

PROCES JE ZAVRŠEN U DOBROM DELU PROCES JE ZAVRŠEN U DOBROM DELU ZEMALJA CEE, ALI JE JOŠ UVEK AKTUELAN ZEMALJA CEE, ALI JE JOŠ UVEK AKTUELAN U ZEMLJAMA SEE!U ZEMLJAMA SEE!

TRANZICIJA NACIONALNIH EKONOMIJA KAO TRANZICIJA NACIONALNIH EKONOMIJA KAO PREDUSLOV BRŽE INTEGRACIJE U PREDUSLOV BRŽE INTEGRACIJE U STRUKTURE EUSTRUKTURE EU

KRUCIJALNA PITANJA TRANZICIJEKRUCIJALNA PITANJA TRANZICIJE

1.1. BRZINA TRANSFORMACIJE PLANSKE U TRŽIŠNU BRZINA TRANSFORMACIJE PLANSKE U TRŽIŠNU PRIVREDU – PRIVREDU – ŠOK TERAPIJA ILI GRADUELISTIČKI ŠOK TERAPIJA ILI GRADUELISTIČKI PRISTUP? PRISTUP? (“BRZINA I RADIKALNOST REFORMI SU OD (“BRZINA I RADIKALNOST REFORMI SU OD KLJUČNE VAŽNOSTI ZA USPEH”), jer:KLJUČNE VAŽNOSTI ZA USPEH”), jer:

a)a) REFORME SE NE MOGU REALIZOVATI KORAK REFORME SE NE MOGU REALIZOVATI KORAK PO KORAK, VEĆ SAMO ISTOVREMENOPO KORAK, VEĆ SAMO ISTOVREMENO

b)b) REFORME JE NUŽNO IZVESTI ISTOVREMENO I REFORME JE NUŽNO IZVESTI ISTOVREMENO I BRZO, JER U SUPROTNOM STARA BRZO, JER U SUPROTNOM STARA NOMENKLATURA MOŽE DA IH UKOČINOMENKLATURA MOŽE DA IH UKOČI

(UKOLIKO ŠOK TERAPIJA NE USPE, NAJČEŠĆA (UKOLIKO ŠOK TERAPIJA NE USPE, NAJČEŠĆA OPRAVDANJA SU: DA ŠOK NIJE BIO DOVOLJNO OPRAVDANJA SU: DA ŠOK NIJE BIO DOVOLJNO RADIKALAN, ILI DA REFORME NISU SPROVOĐENE RADIKALAN, ILI DA REFORME NISU SPROVOĐENE DOVOLJNO STRIKTNO I AGRESIVNO)DOVOLJNO STRIKTNO I AGRESIVNO)

PRAKSA PRIMENE ŠOK TERAPIJEPRAKSA PRIMENE ŠOK TERAPIJE

SVELA SE NA SLEDEĆE TRI KOMPONENTE:SVELA SE NA SLEDEĆE TRI KOMPONENTE:1.1. PRIVATIZACIJU VELIKIH DRŽAVNIH PRIVATIZACIJU VELIKIH DRŽAVNIH

PREDUZEĆA, ŠTO JE STVORILO KLASU PREDUZEĆA, ŠTO JE STVORILO KLASU NOVIH KAPITALISTA BEZ PRVOBITNE NOVIH KAPITALISTA BEZ PRVOBITNE AKUMULACIJE KAPITALAAKUMULACIJE KAPITALA

2.2. BRZU LIBERALIZACIJA CENA, KAKO BRZU LIBERALIZACIJA CENA, KAKO DOMAĆIH, TAKO I UVOZNIHDOMAĆIH, TAKO I UVOZNIH

3.3. STRANI KAPITAL SE KORISTIO ZA STRANI KAPITAL SE KORISTIO ZA OLAKŠAVANJE NEVOLJA STANOVNIŠTVA OLAKŠAVANJE NEVOLJA STANOVNIŠTVA IZAZVANIH PADOM PROIZVODNJE I IZAZVANIH PADOM PROIZVODNJE I DOHOTKA, A NE ZA INVESTICIJE!DOHOTKA, A NE ZA INVESTICIJE!

GRADUELISTIČKI PRISTUP POLAZI OD GRADUELISTIČKI PRISTUP POLAZI OD SLEDEĆEG:SLEDEĆEG:• PRETHODNI DOSTIGNUTI STEPEN PRETHODNI DOSTIGNUTI STEPEN

RAZVIJENOSTI TRŽIŠNO ORIJENTISANIH RAZVIJENOSTI TRŽIŠNO ORIJENTISANIH INSTITUCIJA I ZAKONAINSTITUCIJA I ZAKONA

• VREME POTREBNO ZA VREME POTREBNO ZA DOGRADNJU/IZGRADNJU TRŽIŠNIH USLOVA, DOGRADNJU/IZGRADNJU TRŽIŠNIH USLOVA, UKLJUČUJUĆI I VREME POTREBNO ZA UKLJUČUJUĆI I VREME POTREBNO ZA PRILAGOĐAVANJEPRILAGOĐAVANJE

• KONSENZUS RAZLIČITIH SOCIJALNIH GRUPA U KONSENZUS RAZLIČITIH SOCIJALNIH GRUPA U JEDNOJ ZAJEDNICI (ZAPOSLENI, JEDNOJ ZAJEDNICI (ZAPOSLENI, NEZAPOSLENI, STUDENTI, PENZIONERI...)NEZAPOSLENI, STUDENTI, PENZIONERI...)

• SPOLJNI USLOVI I POTPORA IZ INOSTRANSTVASPOLJNI USLOVI I POTPORA IZ INOSTRANSTVA

2.2. NAJADEKVATNIJI MODEL NAJADEKVATNIJI MODEL PRIVATIZACIJE?PRIVATIZACIJE?

• VAUČERSKA PRIVATIZACIJA (BRZINA I VAUČERSKA PRIVATIZACIJA (BRZINA I JEDNAKOST)JEDNAKOST)

• INSAJDERSKI MODEL (PRIVATIZACIJA OD INSAJDERSKI MODEL (PRIVATIZACIJA OD STRANE ZAPOSLENIH) – (NEEFIKASNOST, STRANE ZAPOSLENIH) – (NEEFIKASNOST, SAMOUPRAVLJANJE...)SAMOUPRAVLJANJE...)

• MANAGEMENT BUY-OUT ; OTKUP OD MANAGEMENT BUY-OUT ; OTKUP OD STRANE UPRAVE PREDUZEĆA (VISOKA STRANE UPRAVE PREDUZEĆA (VISOKA MOGUĆNOST MAHINACIJA I MOGUĆNOST MAHINACIJA I NEPRAVILNOSTI)NEPRAVILNOSTI)

• PRODAJA PREDUZEĆA STRATEŠKIM PRODAJA PREDUZEĆA STRATEŠKIM PARTNERIMA ILI PROSTOM LICITACIJOM PARTNERIMA ILI PROSTOM LICITACIJOM (MODEL U PRIMENI U SRBIJI OD 2001.)(MODEL U PRIMENI U SRBIJI OD 2001.)

3.3. POSEBAN ASPEKT PRIVATIZACIJE POSEBAN ASPEKT PRIVATIZACIJE VELIKIH, DRŽAVNIH PREDUZEĆAVELIKIH, DRŽAVNIH PREDUZEĆA

REDOSLED KORAKA – PRIVATIZACIJA PA REDOSLED KORAKA – PRIVATIZACIJA PA PRESTRUKTURIRANJE ILI OBRNUTO?PRESTRUKTURIRANJE ILI OBRNUTO?

PITANJE DODATNIH PRITISAKA NA PITANJE DODATNIH PRITISAKA NA BUDŽETE I JAVNU POTROŠNJUBUDŽETE I JAVNU POTROŠNJU

REŠAVANJE OZBILJNIH SOCIJALNIH REŠAVANJE OZBILJNIH SOCIJALNIH PITANJAPITANJA

IZBEGAVANJE SCENARIJA “DOMINO” IZBEGAVANJE SCENARIJA “DOMINO” EFEKTA KAO POSLEDICE MASOVNE EFEKTA KAO POSLEDICE MASOVNE LIKVIDACIJE I STEČAJEVALIKVIDACIJE I STEČAJEVA

POSEBNA VAŽNOST KOMPLEKSA POSEBNA VAŽNOST KOMPLEKSA JAVNIH JAVNIH PREDUZEĆAPREDUZEĆA

CDF – SVEOBUHVATNI RAZVOJNI OKVIRCDF – SVEOBUHVATNI RAZVOJNI OKVIR

FORMULIŠE NOVU RAZVOJNU PARADIGMUFORMULIŠE NOVU RAZVOJNU PARADIGMU BAZIRAN NA ČETIRI MEĐUSOBNO POVEZANA BAZIRAN NA ČETIRI MEĐUSOBNO POVEZANA

PRINCIPA:PRINCIPA:

1.1. INTEGRISANA I DUGOROČNA HOLISTIČKA INTEGRISANA I DUGOROČNA HOLISTIČKA RAZVOJNA STRATEGIJARAZVOJNA STRATEGIJA

2.2. SAMOSTALNO RAZVIJENA STRATEGIJA SAMOSTALNO RAZVIJENA STRATEGIJA OSLONJENA NA SVE RELEVANTNE OSLONJENA NA SVE RELEVANTNE SOCIJALNE ČINIOCESOCIJALNE ČINIOCE

3.3. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE SAMO KROZ IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE SAMO KROZ PARTNERSKI ODNOSPARTNERSKI ODNOS

4.4. USREDSREĐENOST NAUSREDSREĐENOST NA REZULTATE REZULTATE RAZVOJARAZVOJA

REFORME U TRANZICIJI PREMA REFORME U TRANZICIJI PREMA PRIORITETNOSTIPRIORITETNOSTI

1.1. KREIRANJE DOMAĆEG TRŽIŠTAKREIRANJE DOMAĆEG TRŽIŠTA

2.2. LIBERALIZACIJA SPOLJNE TRGOVINELIBERALIZACIJA SPOLJNE TRGOVINE

3.3. PODSTICANJE RAZVOJA MSP-aPODSTICANJE RAZVOJA MSP-a

4.4. RESTRUKTURIRANJE JAVNIH PREDUZEĆARESTRUKTURIRANJE JAVNIH PREDUZEĆA

5.5. REFORMA PORESKOG SISTEMAREFORMA PORESKOG SISTEMA

6.6. PRIVATIZACIJA DRŽAVNIH PREDUZEĆAPRIVATIZACIJA DRŽAVNIH PREDUZEĆA

7.7. LIBERALIZACIJA KAPITALNOG RAČUNALIBERALIZACIJA KAPITALNOG RAČUNA

ŠIRENJE GLOBALIZACIJEŠIRENJE GLOBALIZACIJE

SVETSKA EKONOMIJA KAO “GLOBALNO SELO”SVETSKA EKONOMIJA KAO “GLOBALNO SELO” TOKOVI PROIZVODNJE SE SELE IZ TOKOVI PROIZVODNJE SE SELE IZ

VISOKORAZVIJENIH KA MANJE RAZVIJENIM VISOKORAZVIJENIH KA MANJE RAZVIJENIM REGIONIMA – POVOD KONCEPTA REGIONIMA – POVOD KONCEPTA “DEINDUSTRIJALIZACIJE”“DEINDUSTRIJALIZACIJE”

POSEBAN UTICAJ NA GLOBALIZACIJU IMA POSEBAN UTICAJ NA GLOBALIZACIJU IMA KOMPLEKS NESLUĆENO UNAPREĐENIH (TELE) KOMPLEKS NESLUĆENO UNAPREĐENIH (TELE) KOMUNIKACIJAKOMUNIKACIJA

““UMREŽAVANJE” I REGIONALIZACIJA SVETSKE UMREŽAVANJE” I REGIONALIZACIJA SVETSKE EKONOMIJE (EU, NAFTA, LAFTA, APEC...)EKONOMIJE (EU, NAFTA, LAFTA, APEC...)

KRITERIJUMI GRUPISANJA KRITERIJUMI GRUPISANJA STRATEGIJASTRATEGIJA

1.1. KOMPLETNE, SVEOBUHVATNE KOMPLETNE, SVEOBUHVATNE STRATEGIJE (NE SEKTORSKE, NE STRATEGIJE (NE SEKTORSKE, NE REGIONALNE...)REGIONALNE...)

2.2. PRIMENJIVE U PRAKSI UZ MOGUĆNOST PRIMENJIVE U PRAKSI UZ MOGUĆNOST TESTIRANJA REZULTATATESTIRANJA REZULTATA

3.3. PRIMENLJIVOST I U RAZVIJENIM I U PRIMENLJIVOST I U RAZVIJENIM I U NERAZVIJENIM ZEMLJAMANERAZVIJENIM ZEMLJAMA

STRATEGIJE RAZVOJASTRATEGIJE RAZVOJA

1.1. MONETARISTIČKEMONETARISTIČKE

2.2. IZVOZNO ORIJENTISANE (STRATEGIJA IZVOZNO ORIJENTISANE (STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE)OTVORENE PRIVREDE)

3.3. INDUSTRIJALIZACIJEINDUSTRIJALIZACIJE

4.4. ZELENE REVOLUCIJEZELENE REVOLUCIJE

5.5. REDISTRIBUCIJEREDISTRIBUCIJE

6.6. SOCIJALISTIČKESOCIJALISTIČKE

MONETARISTIČKA STRATEGIJAMONETARISTIČKA STRATEGIJA BAZIRANA JE NA KRITICI DRŽAVNE BAZIRANA JE NA KRITICI DRŽAVNE

INTERVENCIJEINTERVENCIJE VREMENSKI JE NASLEDILA VLADAVINU VREMENSKI JE NASLEDILA VLADAVINU

KEJNZIJANSKE ŠKOLE (PERIOD OD KRAJA II SV. KEJNZIJANSKE ŠKOLE (PERIOD OD KRAJA II SV. RATA DO RATA DO KRAJA KRAJA 70-tih GODINA XX VEKA)70-tih GODINA XX VEKA)

OSNOVICU STRATEGIJE PREDSTAVLJA OSNOVICU STRATEGIJE PREDSTAVLJA VEROVANJE O “BEZGREŠNOSTI” TRŽIŠNOG VEROVANJE O “BEZGREŠNOSTI” TRŽIŠNOG MEHANIZMA U REGULISANJU ODNOSA MEHANIZMA U REGULISANJU ODNOSA UČESNIKA NA TRŽIŠTUUČESNIKA NA TRŽIŠTU

SUŠTINU STRATEGIJE ČINE GLORIFIKACIJA:SUŠTINU STRATEGIJE ČINE GLORIFIKACIJA:• TRŽIŠTATRŽIŠTA• PRIVATNE SVOJINE PRIVATNE SVOJINE • NESPUTANE INICIJATIVE PRIVATNOG NESPUTANE INICIJATIVE PRIVATNOG

PREDUZETNIŠTVAPREDUZETNIŠTVA

INSISTIRA SE NA:INSISTIRA SE NA:• JAČANJU PRIVATIZACIJE, ODNOSNO NA JAČANJU PRIVATIZACIJE, ODNOSNO NA

DENACIONALIZACIJI DRŽAVNIH DENACIONALIZACIJI DRŽAVNIH PREDUZEĆAPREDUZEĆA

• NEGATIVNOJ ULOZI DRŽAVNE NEGATIVNOJ ULOZI DRŽAVNE INTERVENCIJE, KOJA SISTEMATSKI INTERVENCIJE, KOJA SISTEMATSKI IZAZIVA RAST CENAIZAZIVA RAST CENA

• SNIŽAVANJU PORESKIH ZAHVATANJA KOJA SNIŽAVANJU PORESKIH ZAHVATANJA KOJA SU VEĆ TOLIKO VISOKA DA SU VEĆ TOLIKO VISOKA DA PREDSTAVLJAJU DEMOTIVIŠUĆI FAKTOR PREDSTAVLJAJU DEMOTIVIŠUĆI FAKTOR NAJBOGATIJIH SLOJEVANAJBOGATIJIH SLOJEVA

DRŽAVA ODUZIMA KROZ POREZE OD DRŽAVA ODUZIMA KROZ POREZE OD NAJSPOSOBNIJIH I PLASIRA TA SREDSTVA U NAJSPOSOBNIJIH I PLASIRA TA SREDSTVA U JAVNA PREDUZEĆA, ŠTO JE “DOKAZANO” JAVNA PREDUZEĆA, ŠTO JE “DOKAZANO” NEEFIKASNO, ODNOSNO UKUPNO DAJE NEEFIKASNO, ODNOSNO UKUPNO DAJE NIŽE EFEKTENIŽE EFEKTE

NAGLASAK STRATEGIJE JE NA:NAGLASAK STRATEGIJE JE NA:• RESTRIKTIVNOJ MONETARNOJ POLITICIRESTRIKTIVNOJ MONETARNOJ POLITICI• ČVRSTOJ FISKALNOJ POLITICIČVRSTOJ FISKALNOJ POLITICI

SUVIŠE VISOK NIVO SIMPLIFIKACIJE SUVIŠE VISOK NIVO SIMPLIFIKACIJE REALNE STVARNOSTI!REALNE STVARNOSTI!

ČISTA STRATEGIJA MONETARIZMA POSTAVLJA ČISTA STRATEGIJA MONETARIZMA POSTAVLJA TAKO RIGOROZNE I ZAHTEVNE USLOVE U TAKO RIGOROZNE I ZAHTEVNE USLOVE U POGLEDU MONETARNE I FISKALNE POLITIKE DA POGLEDU MONETARNE I FISKALNE POLITIKE DA JE RETKO GDE U SVETU PRIMENJIVANA NA ROK JE RETKO GDE U SVETU PRIMENJIVANA NA ROK DUŽI OD 6 MESDUŽI OD 6 MESEECI DO 1 GODINE!CI DO 1 GODINE!

KLJUČNO JE ZA STRATEGIJU KLJUČNO JE ZA STRATEGIJU MONETARIZMA MONETARIZMA PRAVILNO PRAVILNO USPOSTAVLJANJEUSPOSTAVLJANJE TRI KLJUČNE CENE TRI KLJUČNE CENE U JEDNOJ EKONOMIJI:U JEDNOJ EKONOMIJI:

1.1. CENE KAPITALA – KAMATNA STOPACENE KAPITALA – KAMATNA STOPA2.2. CENE RADNE SNAGE – NOMINALNE CENE RADNE SNAGE – NOMINALNE

NADNICENADNICE3.3. CENE VALUTE – NOMINALNI DEVIZNI KURSCENE VALUTE – NOMINALNI DEVIZNI KURS

““PRAVILNO USPOSTAVLJANJE CENA” = PRAVILNO USPOSTAVLJANJE CENA” = BEZ BILO KAKVOG UPLIVA NA TRŽIŠNI BEZ BILO KAKVOG UPLIVA NA TRŽIŠNI MEHANIZAM OD STRANE BILO KOG MEHANIZAM OD STRANE BILO KOG UČESNIKA, PA NI DRŽAVE!UČESNIKA, PA NI DRŽAVE!

MONETARISTIČKA STRATEGIJA SE POKAZUJE MONETARISTIČKA STRATEGIJA SE POKAZUJE KAO ORTODOKSNO UČENJE, PA JE I STEKLA KAO ORTODOKSNO UČENJE, PA JE I STEKLA NAZIV “NOVA ORTODOKSIJA” – TO ZNAČI DA NAZIV “NOVA ORTODOKSIJA” – TO ZNAČI DA PLEDIRA NA SVEOBUHVATNOST, PLEDIRA NA SVEOBUHVATNOST, SVEVAŽNOST I UNIVERZALNOST, TE DA SVEVAŽNOST I UNIVERZALNOST, TE DA NIJEDNA DRUGA KONCEPCIJA ILI DOKTRINA NIJEDNA DRUGA KONCEPCIJA ILI DOKTRINA NE MOGU POSTOJATI ILI SE PRIMENJIVATI NE MOGU POSTOJATI ILI SE PRIMENJIVATI PARALELNO PORED NJE!PARALELNO PORED NJE!

POGREŠNA PRETPOSTAVKA O PERFEKTNOJ POGREŠNA PRETPOSTAVKA O PERFEKTNOJ INFORMISANOSTI KAO OSNOVI ZA INFORMISANOSTI KAO OSNOVI ZA DONOŠENJE EFIKASNIH ODLUKADONOŠENJE EFIKASNIH ODLUKA

PODRAZUMEVA SE TAKOĐE PUNA PODRAZUMEVA SE TAKOĐE PUNA PRISUTNOST SVIH TRŽIŠTA U JEDNOJ PRISUTNOST SVIH TRŽIŠTA U JEDNOJ EKONOMIJI – FAKTORA PROIZVODNJE, EKONOMIJI – FAKTORA PROIZVODNJE, FINANSIJSKIH TRŽIŠTA, FJUČERSA...FINANSIJSKIH TRŽIŠTA, FJUČERSA...

FORMIRANJE CENA- POGREŠNE PRETPOSTAVKE. FORMIRANJE CENA- POGREŠNE PRETPOSTAVKE. ČINJENICE GOVORE O “PRICE-TAKERS” I “PRICE-ČINJENICE GOVORE O “PRICE-TAKERS” I “PRICE-MAKERS”-imaMAKERS”-ima

ZNAČAJNO ODSTUPANJE U MANJE RAZVIJENIM ZNAČAJNO ODSTUPANJE U MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMA OD UČENJA MONETARIZMA – ZEMLJAMA OD UČENJA MONETARIZMA – UZROKOVANO JE VISOKIM UPLIVOM DRŽAVE U UZROKOVANO JE VISOKIM UPLIVOM DRŽAVE U EKONOMSKE TOKOVEEKONOMSKE TOKOVE

ČESTA POJAVA JE ZNATNO RAZLIKOVANJE ČESTA POJAVA JE ZNATNO RAZLIKOVANJE ZVANIČNOG NOMINALNOG I REALNOG KURSA, ZVANIČNOG NOMINALNOG I REALNOG KURSA, ZNAČAJNO ODSTUPANJE VISINE NADNICA OD ZNAČAJNO ODSTUPANJE VISINE NADNICA OD RAVNOTEŽNOG NIVOA POD UTICAJEM RAVNOTEŽNOG NIVOA POD UTICAJEM SINDIKATA... POSEBAN SLUČAJ JE POKUŠAJ SINDIKATA... POSEBAN SLUČAJ JE POKUŠAJ DRŽAVE DA OBEZBEDI “JEVTINE” KREDITE DRŽAVE DA OBEZBEDI “JEVTINE” KREDITE DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA U CILJU DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA U CILJU KONKURENTNOSTI U IZVOZUKONKURENTNOSTI U IZVOZU

ii

DD S S

iiee

ii00 S S DD

FF00 F Fee F F11 LF LF

PONUDA (S) I TRAŽNJA (D) NA PONUDA (S) I TRAŽNJA (D) NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU SU FINANSIJSKOM TRŽIŠTU SU ELASTIČNE NA PROMENU ELASTIČNE NA PROMENU KAMATNE STOPE i. U KAMATNE STOPE i. U PRESEKU DD-SS NALAZI SE PRESEKU DD-SS NALAZI SE RAVNOTEŽNI NIVO KAMATNE RAVNOTEŽNI NIVO KAMATNE STOPE iSTOPE ie e I OBIM I OBIM ZADOVOLJENE TRAŽNJE ZA ZADOVOLJENE TRAŽNJE ZA KREDITIMA FKREDITIMA Fee. POKUŠAJ. POKUŠAJEMEM DRŽAVE DA OBEZBEDI DRŽAVE DA OBEZBEDI JEVTINIJE KREDITE KROZ JEVTINIJE KREDITE KROZ SNIŽAVANJE KAMATNE STOPE SNIŽAVANJE KAMATNE STOPE NA NIVO iNA NIVO i0 0 OSTAJE OSTAJE NEZADOVOLJEN OBIM NEZADOVOLJEN OBIM TRAŽNJE ZA KREDITOM OD FTRAŽNJE ZA KREDITOM OD F00 DO FDO F11. TA TRAŽNJA SE . TA TRAŽNJA SE ZADOVOLJAVA NA ZADOVOLJAVA NA PARALELNOM, “CRNOM” PARALELNOM, “CRNOM” TRŽIŠTU, PO ZNATNO VIŠIM TRŽIŠTU, PO ZNATNO VIŠIM KAMATNIM STOPAMA OD KAMATNIM STOPAMA OD RAVNOTEŽNIH!RAVNOTEŽNIH!

ULOGA VLADE PO MONETARISTIMA JE DA ULOGA VLADE PO MONETARISTIMA JE DA OBEZBEDI ZAKONSKE, INSTITUCIONALNE I OBEZBEDI ZAKONSKE, INSTITUCIONALNE I FINANSIJSKE OKVIRE ZA NESMETANO FINANSIJSKE OKVIRE ZA NESMETANO FUNKCIONISANJE SLOBODNE PRIVREDEFUNKCIONISANJE SLOBODNE PRIVREDE

SVAKA GRUPA U DRUŠTVU DOBIJA TAČNO SVAKA GRUPA U DRUŠTVU DOBIJA TAČNO ONOLIKO KOLIKO JE VREDNOVANA NA ONOLIKO KOLIKO JE VREDNOVANA NA TRŽIŠTU. NEEFIKASNO JE I DESTIMULATIVNO TRŽIŠTU. NEEFIKASNO JE I DESTIMULATIVNO “VEŠTAČKI” UTICATI NA DRUGAČIJU “VEŠTAČKI” UTICATI NA DRUGAČIJU RASPODELU STVORENIH VREDNOSTI.RASPODELU STVORENIH VREDNOSTI.

PRAVILNO ODREĐIVANJE NIVOA CENA NIJE PRAVILNO ODREĐIVANJE NIVOA CENA NIJE KRAJ RAZVOJNOG PROCESA, ALI NJIHOVO KRAJ RAZVOJNOG PROCESA, ALI NJIHOVO POGREŠNO POSTAVLJANJE ČESTO JESTE POGREŠNO POSTAVLJANJE ČESTO JESTE NJEGOV KRAJ!NJEGOV KRAJ!

STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDESTRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE POLAZI SE OD PREMISE DA JE GLAVNI POLAZI SE OD PREMISE DA JE GLAVNI

GENERATOR PROIZVODNJE I DOHOTKA GENERATOR PROIZVODNJE I DOHOTKA MEĐUNARODNA TRGOVINA. ZBOG TOGA SE MEĐUNARODNA TRGOVINA. ZBOG TOGA SE OVA STRATEGIJA ČESTO OZNAČAVA KAO OVA STRATEGIJA ČESTO OZNAČAVA KAO IZVOZNO ORIJIZVOZNO ORIJEENTISANA STRATEGIJA NTISANA STRATEGIJA

U USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE IMAMO U USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE IMAMO SITUACIJU DA SE TOKOVI I STRUKTURA SITUACIJU DA SE TOKOVI I STRUKTURA POTROŠNJE I PROIZVODNJE PODUDARAJU POTROŠNJE I PROIZVODNJE PODUDARAJU

NAČIN PROIZVODNJENAČIN PROIZVODNJE DOMINANTAN U DOMINANTAN U ZATVORENOJ PRIVREDI DETERMINIŠE I ZATVORENOJ PRIVREDI DETERMINIŠE I STRUKTURU I KVALITET POTROŠNJE U NJOJSTRUKTURU I KVALITET POTROŠNJE U NJOJ

U USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE I U USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE I POSTOJANJA MEĐUNARODNE RAZMENE POSTOJANJA MEĐUNARODNE RAZMENE DOLAZI DO IZMENA U MODELIMA I DOLAZI DO IZMENA U MODELIMA I STRUKTURI POTROŠNJE, JER JE MOGUĆE DA STRUKTURI POTROŠNJE, JER JE MOGUĆE DA SE PROIZVODE JEDNE VRSTE, A TROŠE SE PROIZVODE JEDNE VRSTE, A TROŠE SASVIM DRUGE VRSTE PROIZVODA.SASVIM DRUGE VRSTE PROIZVODA.

PRVA KORIST ZA POTROŠAČE JE U PRVA KORIST ZA POTROŠAČE JE U POVEĆANIM MOGUĆNOSTIMA I SLOBODI POVEĆANIM MOGUĆNOSTIMA I SLOBODI IZBORA; DRUGA KORIST JE DA SE IZ UVOZA IZBORA; DRUGA KORIST JE DA SE IZ UVOZA DOBIJAJU ROBE PO SVETSKIM CENAMA, DOBIJAJU ROBE PO SVETSKIM CENAMA, OSLOBOĐENE MONOPOLSKIH OGRANIČENJA. OSLOBOĐENE MONOPOLSKIH OGRANIČENJA. TAKOĐE, OMOGUĆEN JE PROCES TAKOĐE, OMOGUĆEN JE PROCES SPECIJALIZACIJE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA ZA SPECIJALIZACIJE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA ZA ONE ROBE ZA KOJE IMAJU KOMPARATIVNE ONE ROBE ZA KOJE IMAJU KOMPARATIVNE PREDNOSTI!PREDNOSTI!

PO PRAVILU SE KAO OSNOVNI ARGUMENT ZA PO PRAVILU SE KAO OSNOVNI ARGUMENT ZA OGRANIČENJA U SPOLJNOJ TRGOVINI KORISTI OGRANIČENJA U SPOLJNOJ TRGOVINI KORISTI “ARGUMENT MLADE INDUSTRIJE” – ZAŠTITA “ARGUMENT MLADE INDUSTRIJE” – ZAŠTITA NOVONASTALIH PREDUZEĆA U ODREĐENOJ NOVONASTALIH PREDUZEĆA U ODREĐENOJ DELATNOSTI OD INOSTRANE KONKURENCIJEDELATNOSTI OD INOSTRANE KONKURENCIJE

GORNJI ARGUMENT PO PRAVILU ZNAČI VIŠE GORNJI ARGUMENT PO PRAVILU ZNAČI VIŠE TROŠKOVE ZA SVE POTROŠAČE KOJI KORISTE TROŠKOVE ZA SVE POTROŠAČE KOJI KORISTE DOMAĆE ZAŠTIĆENE PROIZVODEDOMAĆE ZAŠTIĆENE PROIZVODE

DISTORZIJE SE POJAVLJUJU KAO POSLEDICA DISTORZIJE SE POJAVLJUJU KAO POSLEDICA VLADINE POLITIKE NA SVIM TRŽIŠTIMA VLADINE POLITIKE NA SVIM TRŽIŠTIMA (KAKO (KAKO DOBARA – KROZ TARIFIRANJA, TAKO I KAPITALA – KROZ DOBARA – KROZ TARIFIRANJA, TAKO I KAPITALA – KROZ RACIONIRANJE KREDITA, I RADA – U VIDU MINIMALNIH RACIONIRANJE KREDITA, I RADA – U VIDU MINIMALNIH ZARADA)ZARADA)

PRELAZAK IZ STRATEGIJE ZATVORENE NA PRELAZAK IZ STRATEGIJE ZATVORENE NA STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE NIJE NI LAK STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE NIJE NI LAK NI JEDNOSTAVANNI JEDNOSTAVAN• PRVO, KAO POSLEDICA NUŽNE LIBERALIZACIJE PRVO, KAO POSLEDICA NUŽNE LIBERALIZACIJE

SVIH TOKOVA ODMAH DOLAZI DO NAGLOG RASTA SVIH TOKOVA ODMAH DOLAZI DO NAGLOG RASTA KRATKOROČNE TRAŽNJE ZA DEVIZAMAKRATKOROČNE TRAŽNJE ZA DEVIZAMA

• DRUGO, POSEBNO JE TEŠKO USPOSTAVITI PUNO DRUGO, POSEBNO JE TEŠKO USPOSTAVITI PUNO POVERENJE GRAĐANA, PA I PRIVREDE U POVERENJE GRAĐANA, PA I PRIVREDE U DUGOROČNUDUGOROČNU LIBERALNU ORIJENTACIJU VLADE. LIBERALNU ORIJENTACIJU VLADE. NASUPROT, AKTERI ĆE POKUŠAVATI DA ZA SEBE NASUPROT, AKTERI ĆE POKUŠAVATI DA ZA SEBE OBEZBEDE KRATKOROČNE KORISTI OD OBEZBEDE KRATKOROČNE KORISTI OD ŠPEKULACIJA, KAO POSLEDICA STRAHA OD ŠPEKULACIJA, KAO POSLEDICA STRAHA OD POVRATKA NA RESTRIKTIVNI REŽIM. ZBOG TOGA JE POVRATKA NA RESTRIKTIVNI REŽIM. ZBOG TOGA JE U STARTU NEOPHODNO RASPOLAGATI DOVOLJNO U STARTU NEOPHODNO RASPOLAGATI DOVOLJNO IZDAŠNIM IZVORIMA DEVIZA ZA ZADOVOLJAVANJE IZDAŠNIM IZVORIMA DEVIZA ZA ZADOVOLJAVANJE TRAŽNJE U PRVOM UDARU DOK SE NE STEKNE TRAŽNJE U PRVOM UDARU DOK SE NE STEKNE POVERENJE.POVERENJE.

ODREĐIVANJE STEPENA ODREĐIVANJE STEPENA OTVORENOSTI JEDNE PRIVREDEOTVORENOSTI JEDNE PRIVREDE

BITAN JE NIVO UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE U BITAN JE NIVO UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE U BDP-u, KOLIKO PROCENATA SE UVOZI I BDP-u, KOLIKO PROCENATA SE UVOZI I IZVOZI?IZVOZI?

SAM PO SEBI GORNJI POKAZATELJ NIJE SAM PO SEBI GORNJI POKAZATELJ NIJE DOVOLJAN, IMA PRIMERA VISOKOG UČEŠĆA DOVOLJAN, IMA PRIMERA VISOKOG UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE, A RADI SE O (POLU) SPOLJNE TRGOVINE, A RADI SE O (POLU) ZATVORENIM PRIVREDAMA (SAD I INDIJZATVORENIM PRIVREDAMA (SAD I INDIJAA, OBE , OBE IMAJU SLIČNO UČEŠĆE SPOLJNE TRGOVINE,IMAJU SLIČNO UČEŠĆE SPOLJNE TRGOVINE,A A RAZLIČIT STEPEN OTVORENOSTI)RAZLIČIT STEPEN OTVORENOSTI)

PRAVILO JE DA MANJE ZEMLJE MORAJU IMATI PRAVILO JE DA MANJE ZEMLJE MORAJU IMATI VIŠI STEPEN UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE, VIŠI STEPEN UČEŠĆA SPOLJNE TRGOVINE, ODNOSNO RAZMENJIVATI VEĆI DEO SVOG ODNOSNO RAZMENJIVATI VEĆI DEO SVOG PROIZVODA SA SVETOMPROIZVODA SA SVETOM

KAO POKAZATELJ OTVORENOSTI I IZVOZNE KAO POKAZATELJ OTVORENOSTI I IZVOZNE ORIJENTISANOSTI JEDNE PRIVREDE SE ORIJENTISANOSTI JEDNE PRIVREDE SE POSMATRA POSMATRA REALNI EFEKTIVNI DEVIZNI REALNI EFEKTIVNI DEVIZNI KURS. KURS.

UKOLIKO JE ON NEUTRALANUKOLIKO JE ON NEUTRALAN, ODNOSNO NIJE NI , ODNOSNO NIJE NI PODSTICAJAN ZA UVOZNIKE, NI PODSTICAJAN ZA UVOZNIKE, NI DESTIMULATIVAN ZA IZVOZNIKE, TAČNIJE DESTIMULATIVAN ZA IZVOZNIKE, TAČNIJE DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA JE SVEJEDNO NA DOMAĆIM PROIZVOĐAČIMA JE SVEJEDNO NA KOM TRŽIŠTU PLASIRAJU SVOJU ROBU, MOŽE KOM TRŽIŠTU PLASIRAJU SVOJU ROBU, MOŽE SE REĆI DA TAKVA PRIVREDA SLEDI RAZVOJNI SE REĆI DA TAKVA PRIVREDA SLEDI RAZVOJNI KONCEPT BAZIRAN NA OTVORENOJ PRIVREDI.KONCEPT BAZIRAN NA OTVORENOJ PRIVREDI.

POSTAVLJA SE PITANJE KAKO MEĐUNARODNA POSTAVLJA SE PITANJE KAKO MEĐUNARODNA TRGOVINA UTIČE PODSTICAJNO NA UBRZANJE TRGOVINA UTIČE PODSTICAJNO NA UBRZANJE STOPE RASTA NACIONALNE PRIVREDE?STOPE RASTA NACIONALNE PRIVREDE?

UČEŠĆEM NA SVETSKOM TRŽIŠTU DOBIJA UČEŠĆEM NA SVETSKOM TRŽIŠTU DOBIJA SE PRISTUP OGROMNOM BROJU SE PRISTUP OGROMNOM BROJU POTENCIJALNIH POTROŠAČAPOTENCIJALNIH POTROŠAČA

RAST DOHOTKA DOVODI DO RASTA RAST DOHOTKA DOVODI DO RASTA AKUMLACIJE I INVESTICIJA, A AKUMLACIJE I INVESTICIJA, A U USLOVIMA U USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE EFIKASNOT OTVORENE PRIVREDE EFIKASNOT INVESTICIJA JE VEĆA!INVESTICIJA JE VEĆA!

VIŠA EFIKASNOST INVESTICIJA DOVODI DO VIŠA EFIKASNOST INVESTICIJA DOVODI DO NIŽEG GRANIČNOG KAPITALNOG NIŽEG GRANIČNOG KAPITALNOG KOEFICIJENTA, ŠTO POVRATNO VODI DO KOEFICIJENTA, ŠTO POVRATNO VODI DO BRŽEG RASTA DOHOTKA JEDNE ZEMLJEBRŽEG RASTA DOHOTKA JEDNE ZEMLJE

NA KRAJU, MEĐUNARODNA TRGOVINA NA KRAJU, MEĐUNARODNA TRGOVINA UTIČE I NA IZMENU RASPODELE DOHOTKA UTIČE I NA IZMENU RASPODELE DOHOTKA U KORIST ONIH FAKTORA KOJI SU U KORIST ONIH FAKTORA KOJI SU ANGAŽOVANI U IZVOZNOM SEKTORU!ANGAŽOVANI U IZVOZNOM SEKTORU!

TEORIJSKITEORIJSKI MODEL IZVOZNO MODEL IZVOZNO VOĐENOG RASTAVOĐENOG RASTA

U otvorenoj privredi U otvorenoj privredi dolazi do bolje dolazi do bolje alokacije resursa, alokacije resursa, pa je i efikasniji pa je i efikasniji proces investiranja, proces investiranja, što dovodi do nižeg što dovodi do nižeg inverznog inverznog kapitalnog kapitalnog koeficijenta, a to koeficijenta, a to omogućava višu omogućava višu stopu rasta stopu rasta proizvoda jedne proizvoda jedne privrede!privrede!

Zaštićena Zaštićena privredaprivreda

Otvorena Otvorena privredaprivreda

Početni nivo Početni nivo dohotkadohotka

100,00100,00 105,00105,00

Stopa Stopa investiranjainvestiranja

0,150,15 0,160,16

Gran.inverz.k.k.Gran.inverz.k.k. 0,330,33 0,370,37

Stopa rasta Stopa rasta proizvodnjeproizvodnje

4,954,95 5,925,92

Stopa rasta Stopa rasta stanovn.stanovn.

2,002,00 2,002,00

Rast dohotka p.c.Rast dohotka p.c. 2,952,95 3,923,92

Doh. nakon 5 g.Doh. nakon 5 g. 115,65115,65 127,26127,26

ISKUSTVA IZ PRAKSEISKUSTVA IZ PRAKSE PODACI POKAZUJU DA JE UČEŠĆE NERAZVIJENIH PODACI POKAZUJU DA JE UČEŠĆE NERAZVIJENIH

ZEMALJA U SVETSKOJ TRGOVINI OD 1950-tih DO ZEMALJA U SVETSKOJ TRGOVINI OD 1950-tih DO DANAS U STALNOM OPADANJUDANAS U STALNOM OPADANJU

DOLAZI DO ISTOVREMENOG POGORŠAVANJA DOLAZI DO ISTOVREMENOG POGORŠAVANJA USLOVA RAZMENE NA SVETSKOM TRŽIŠTU NA USLOVA RAZMENE NA SVETSKOM TRŽIŠTU NA ŠTETU ZUR UZ PORAST NJIHOVE ZADUŽENOSTI ŠTETU ZUR UZ PORAST NJIHOVE ZADUŽENOSTI NA MEĐUNARODNOM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU NA MEĐUNARODNOM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU (U CILJU NABAVLJANJA SAVREMENIH (U CILJU NABAVLJANJA SAVREMENIH TEHNOLOGIJA)TEHNOLOGIJA)

OTVARANJE DUŽNIČKIH KRIZA OTVARANJE DUŽNIČKIH KRIZA (TOKOM 80-tih GODINA (TOKOM 80-tih GODINA

XX VEKA) XX VEKA) UZ SPROVOĐENJE PROGRAMA UZ SPROVOĐENJE PROGRAMA STRUKTURNIH PRILAGOĐAVANJASTRUKTURNIH PRILAGOĐAVANJA

PODACI POKAZUJU DA JE PRILIV INOSTRANOG PODACI POKAZUJU DA JE PRILIV INOSTRANOG KAPITALA U ZUR BIO MINIMALAN I OPADAJUĆIKAPITALA U ZUR BIO MINIMALAN I OPADAJUĆI

SVE KOMPONENTE STRANOG KAPITALA SVE KOMPONENTE STRANOG KAPITALA ZAJEDNO (SDI, PORTFOLIO INVESTICIJE I ZAJEDNO (SDI, PORTFOLIO INVESTICIJE I STRANA POMOĆ) PREDSTAVLJALE SU SAMO STRANA POMOĆ) PREDSTAVLJALE SU SAMO 2,3% BDP ZUR, ODNOSNO NJIME JE 2,3% BDP ZUR, ODNOSNO NJIME JE FINANSIRANO SAMO 10% INVESTICIJA U FINANSIRANO SAMO 10% INVESTICIJA U TIM ZEMLJAMA!TIM ZEMLJAMA!

POSEBNU TEŠKOĆU PREDSTAVLJA PERIOD U POSEBNU TEŠKOĆU PREDSTAVLJA PERIOD U KOME DOLAZI DO DRASTIČNOG PADA PRILIVA KOME DOLAZI DO DRASTIČNOG PADA PRILIVA STRANOG KAPITALA (80-te GODINE), JER SE STRANOG KAPITALA (80-te GODINE), JER SE UMESTO FINANSIRANJA STRUKTURNIH UMESTO FINANSIRANJA STRUKTURNIH PROMENA KAPITAL NAJČEŠĆE KORISTIO ZA PROMENA KAPITAL NAJČEŠĆE KORISTIO ZA OTPLATU PRISPELIH DUGOVAOTPLATU PRISPELIH DUGOVA

TREĆE TRŽIŠTE – TREĆE TRŽIŠTE – RADNE SNAGERADNE SNAGE, , PREDSTAVLJA PREDSTAVLJA NAJKONTROLISANIJI NAJKONTROLISANIJI SEGMENTSEGMENT UKUPNOG TRŽIŠTA U RAZVIJENIM UKUPNOG TRŽIŠTA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA! OVO TRŽIŠTE JE VISOKO ZEMLJAMA! OVO TRŽIŠTE JE VISOKO SEGMENTIRANO, TJ. DALEKO JE LIBERALNIJI SEGMENTIRANO, TJ. DALEKO JE LIBERALNIJI REŽIM ULASKA ZA VISOKO SPECIJALIZOVANU I REŽIM ULASKA ZA VISOKO SPECIJALIZOVANU I KVALIFIKOVANU RADNU SNAGU NEGO ZA SVE KVALIFIKOVANU RADNU SNAGU NEGO ZA SVE OSTALE RADNIKE.OSTALE RADNIKE.

PRILIVI OD DOZNAKA U NERAZVIJENIM PRILIVI OD DOZNAKA U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA PREDSTAVLJAJU VEOMA ZNAČAJNU ZEMLJAMA PREDSTAVLJAJU VEOMA ZNAČAJNU STAVKU U POKRIVANJU PLATNO-BILANSNOG STAVKU U POKRIVANJU PLATNO-BILANSNOG DEFICITA (U SRBIJI SU NA NIVOU OD ??? % DEFICITA (U SRBIJI SU NA NIVOU OD ??? % BDP-a, ODNOSNO PREMA PROCENAMA MMF-a BDP-a, ODNOSNO PREMA PROCENAMA MMF-a U IZNOSU OD _______ MILIJARDI US$)U IZNOSU OD _______ MILIJARDI US$)

““STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE U STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE U TREĆIM ZEMLJAMA DANAS JE DALEKO TREĆIM ZEMLJAMA DANAS JE DALEKO TEŽE PRIMENITI I MANJI SU IZGLEDI ZA TEŽE PRIMENITI I MANJI SU IZGLEDI ZA NJENU USPEŠNOST NEGO PRE 30 ILI 35 NJENU USPEŠNOST NEGO PRE 30 ILI 35 GODINA”. UPRKOS SVEMU, NEKI NJENI GODINA”. UPRKOS SVEMU, NEKI NJENI SEGMENTI POKAZALI SU SE KAO SEGMENTI POKAZALI SU SE KAO NAJUSPEŠNIJI DELOVI U POJEDINIM NAJUSPEŠNIJI DELOVI U POJEDINIM ZEMLJAMA!ZEMLJAMA!

ZA VIŠU STOPU RASTA JEDNE PRIVREDE ZA VIŠU STOPU RASTA JEDNE PRIVREDE DALEKO JE ZNAČAJNIJA VISOKA STOPA DALEKO JE ZNAČAJNIJA VISOKA STOPA INVESTICIJA NEGO VISOK RAST IZVOZA I INVESTICIJA NEGO VISOK RAST IZVOZA I NJEGOVO UČEŠĆE U STVARANJU NJEGOVO UČEŠĆE U STVARANJU DOHOTKA. VISOKA STOPA INVESTICIJA DOHOTKA. VISOKA STOPA INVESTICIJA DAJE POTREBNU FLEKSIBILNOST JEDNOJ DAJE POTREBNU FLEKSIBILNOST JEDNOJ PRIVREDI!PRIVREDI!

PRELAZAK IZ ZATVORENE, PRELAZAK IZ ZATVORENE, ADMINISTRATIVNE, U OTVORENU ADMINISTRATIVNE, U OTVORENU PRIVREDU LAKŠE SE MOŽE POSTIĆI UZ PRIVREDU LAKŠE SE MOŽE POSTIĆI UZ AUTORITARNO, NEGO DEMOKRATSKI AUTORITARNO, NEGO DEMOKRATSKI ORIJENTISANO POLITIČKO VOĐSTVO.ORIJENTISANO POLITIČKO VOĐSTVO.

MEĐUNARODNA TRGOVINA POSTALA JE MEĐUNARODNA TRGOVINA POSTALA JE POKRETAČ RAZVOJA U XIX VEKU, ALI TO POKRETAČ RAZVOJA U XIX VEKU, ALI TO NIJE BILA NJENA PRAVILNA ULOGA. NIJE BILA NJENA PRAVILNA ULOGA. MOTOR RAZVOJA TREBA DA BUDU MOTOR RAZVOJA TREBA DA BUDU TEHNOLOŠKE PROMENETEHNOLOŠKE PROMENE, A , A MEĐUNARODNA TRGOVINA TREBA DA MEĐUNARODNA TRGOVINA TREBA DA SLUŽI KAO SREDSTVO ZA PODMAZIVANJE, SLUŽI KAO SREDSTVO ZA PODMAZIVANJE, A NE KAO GORIVO JEDNE PRIVREDE!!!A NE KAO GORIVO JEDNE PRIVREDE!!!

STRATEGIJA INDUSTRIJALIZACIJESTRATEGIJA INDUSTRIJALIZACIJE

KAO “LOGIČNA” ČINJENICA SE UZIMA PREMISA KAO “LOGIČNA” ČINJENICA SE UZIMA PREMISA DA RAZVIJENE ZEMLJE IMAJU RAZVIJEN DA RAZVIJENE ZEMLJE IMAJU RAZVIJEN INDUSTRIJSKI SEKTOR. ZAŠTO?INDUSTRIJSKI SEKTOR. ZAŠTO?

PRVO, POVEZUJE SE STRUKTURA PRVO, POVEZUJE SE STRUKTURA PROIZVODNJE I STRUKTURA TRAŽNJE NA PROIZVODNJE I STRUKTURA TRAŽNJE NA JEDNOM TRŽIŠTUJEDNOM TRŽIŠTU

SA PORASTOM PROSEČNOG DOHOTKA DOLAZI SA PORASTOM PROSEČNOG DOHOTKA DOLAZI DO PORASTA TRAŽNJE ZA NEKIM DO PORASTA TRAŽNJE ZA NEKIM PROIZVODIMA NA JEDNOM TRŽIŠTU, DOK SE PROIZVODIMA NA JEDNOM TRŽIŠTU, DOK SE ZA DRUGIMA TRAŽNJA STABILIZUJE ILI ČAK ZA DRUGIMA TRAŽNJA STABILIZUJE ILI ČAK OPADA – POVEZANO SA DOHODOVNOM OPADA – POVEZANO SA DOHODOVNOM ELASTIČNOŠĆU TRAŽNJE!ELASTIČNOŠĆU TRAŽNJE!

TRAŽNJA ZA PREHRAMBENIM PROIZVODIMA TRAŽNJA ZA PREHRAMBENIM PROIZVODIMA IMA ELASTIČNOST MANJU OD 1, DOK TRAŽNJA IMA ELASTIČNOST MANJU OD 1, DOK TRAŽNJA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA IMA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA IMA ELASTIČNOST VEĆU OD JEDINICE!ELASTIČNOST VEĆU OD JEDINICE!

POSLEDICA JE DA ĆE TRAŽNJA ZA HRANOM POSLEDICA JE DA ĆE TRAŽNJA ZA HRANOM RASTI MANJE NEGO PROPORCIONALNO SA RASTI MANJE NEGO PROPORCIONALNO SA PORASTOM DOHOTKA, DOK JE KOD PORASTOM DOHOTKA, DOK JE KOD INDUSTRIJSKIH PROIZVODA OBRNUTO!INDUSTRIJSKIH PROIZVODA OBRNUTO!

RAZLIKOVANJE DA LI SE OVAKVA KRETANJA RAZLIKOVANJE DA LI SE OVAKVA KRETANJA ODVIJAJU U USLOVIMA ZATVORENE ILI ODVIJAJU U USLOVIMA ZATVORENE ILI OTVORENE PRIVREDE – U PRVOM SLUČAJU OTVORENE PRIVREDE – U PRVOM SLUČAJU PROMENE U STRUKTURI TRAŽNJE NORMALNO PROMENE U STRUKTURI TRAŽNJE NORMALNO ĆE DOVESTI DO PROMENA U STRUKTURI ĆE DOVESTI DO PROMENA U STRUKTURI PROIZVODNJE!PROIZVODNJE!

PO OVOM SHVATANJU INDUSTRIJALIZACIJA SE PO OVOM SHVATANJU INDUSTRIJALIZACIJA SE ODVIJA AUTOMATSKI SA PORASTROM ODVIJA AUTOMATSKI SA PORASTROM DOHOTKA JEDNE ZEMLJE, ODNOSNO DOHOTKA JEDNE ZEMLJE, ODNOSNO INDUSTRIJALIZACIJA JE POSLEDICA, A NE INDUSTRIJALIZACIJA JE POSLEDICA, A NE UZROK RASTA JEDNE EKONOMIJEUZROK RASTA JEDNE EKONOMIJE

DRUGO OBJAŠNJENJE POLAZI OD IZNALAŽENJA DRUGO OBJAŠNJENJE POLAZI OD IZNALAŽENJA STIMULATIVNIH ELEMENATA- AKTIVNA ULOGA STIMULATIVNIH ELEMENATA- AKTIVNA ULOGA DRŽAVE KROZ VOĐENJE EFIKASNE DRŽAVE KROZ VOĐENJE EFIKASNE INDUSTRIJSKE POLITIKE INDUSTRIJSKE POLITIKE (UBRZAVANJE INVESTICIJA, (UBRZAVANJE INVESTICIJA, DODATNA PONUDA KVALIFIKOVANE RADNE SNAGE DODATNA PONUDA KVALIFIKOVANE RADNE SNAGE POTREBNE ZA RAD U INDUSTRIJI, ISKORIŠĆAVANJEM POTREBNE ZA RAD U INDUSTRIJI, ISKORIŠĆAVANJEM EKONOMIJE OBIMA KOD ONIH GRANA GDE JE TO OSNOVA EKONOMIJE OBIMA KOD ONIH GRANA GDE JE TO OSNOVA ZA KONKURENTSKU PREDNOST...)ZA KONKURENTSKU PREDNOST...)

ANALIZA PROCESA INDUSTRIJALIZACIJE DANAS ANALIZA PROCESA INDUSTRIJALIZACIJE DANAS VISOKO RAZVIJENIH ZEMALJA POKAZALA JE DA VISOKO RAZVIJENIH ZEMALJA POKAZALA JE DA ŠTO JE VREMENSKI KASNIJE NEKA OD NJIH ŠTO JE VREMENSKI KASNIJE NEKA OD NJIH UŠLA U PROCES, TO JE SAMA UŠLA U PROCES, TO JE SAMA INDUSTRIJALIZACIJA SPROVOĐENA NA INDUSTRIJALIZACIJA SPROVOĐENA NA CENTRALIZOVANIJI NAČIN CENTRALIZOVANIJI NAČIN (OD V. BRITANIJE, (OD V. BRITANIJE, PREKO NEMAČKE DO RUSIJE)PREKO NEMAČKE DO RUSIJE)

SVE EVROPSKE DRŽAVE, OSIM BRITANIJE, SVE EVROPSKE DRŽAVE, OSIM BRITANIJE, RAZVILE SU SVOJU INDUSTRIJU U USLOVIMA RAZVILE SU SVOJU INDUSTRIJU U USLOVIMA MANJE ILI VEĆE ZAŠTIĆENOSTI I MANJE ILI VEĆE ZAŠTIĆENOSTI I PROTEKCIONIZMA!!!PROTEKCIONIZMA!!!

U PERIODU ZAŠTITEU PERIODU ZAŠTITE,, POLJOPRIVREDNA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA SE INTEGRISALA SA PROIZVODNJA SE INTEGRISALA SA PRERAĐIVAČKOM INDUSTRIJOM, PROIZVODNJA PRERAĐIVAČKOM INDUSTRIJOM, PROIZVODNJA KAPITALNIH DOBARA JE ZAPOČETA, A KAPITALNIH DOBARA JE ZAPOČETA, A PROIZVODNJA TRAJNIH POTROŠNIH DOBARA JE PROIZVODNJA TRAJNIH POTROŠNIH DOBARA JE RAZVIJANARAZVIJANA

TEK NAKON ŠTO SU OSNOVNE TEK NAKON ŠTO SU OSNOVNE INSTITUCIONALNE I STRUKTURNE PROMENE INSTITUCIONALNE I STRUKTURNE PROMENE U DOBROJ MERI ZAVRŠENE, RAZVIJENE U DOBROJ MERI ZAVRŠENE, RAZVIJENE ZEMLJE SU OTPOČELE PROCES ZEMLJE SU OTPOČELE PROCES “REINTEGRACIJE” SVOJIH EKONOMIJA U “REINTEGRACIJE” SVOJIH EKONOMIJA U SLOBODNU SVETSKU PRIVREDUSLOBODNU SVETSKU PRIVREDU

SLOBODNA TRGOVINA NIJE BILA SLOBODNA TRGOVINA NIJE BILA DOBRODOŠLA SVE DO TRENUTKA DOK DOBRODOŠLA SVE DO TRENUTKA DOK DOMAĆE TRŽIŠTE NIJE BILO RAZVIJENO I DOMAĆE TRŽIŠTE NIJE BILO RAZVIJENO I OSVOJENO OD STRANE DOMAĆIH OSVOJENO OD STRANE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA!!!PROIZVOĐAČA!!!

UČEŠĆE INDUSTRIJE KOD VEĆINE ZEMALJA UČEŠĆE INDUSTRIJE KOD VEĆINE ZEMALJA DANAS JE OKO 30-35% U BDP-u, ALI JE KOD DANAS JE OKO 30-35% U BDP-u, ALI JE KOD VISOKO RAZVIJENIH TAJ PROCENAT U VISOKO RAZVIJENIH TAJ PROCENAT U OPADANJU, DOK JE KOD NERAZVIJENIH OPADANJU, DOK JE KOD NERAZVIJENIH ZEMALJA U PORASTUZEMALJA U PORASTU

U DOSADAŠNJOJ ISTORIJI SPROVOĐENJA U DOSADAŠNJOJ ISTORIJI SPROVOĐENJA STRATEGIJE INDUSTRIJALIZACIJE UOČENA SU STRATEGIJE INDUSTRIJALIZACIJE UOČENA SU TRI RAZLIČITA PRISTUPA:TRI RAZLIČITA PRISTUPA:

• KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJEKONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE• KONCEPT FORSIRANOG RAZVOJA KONCEPT FORSIRANOG RAZVOJA

PROIZVODNJE KAPITALNIH DOBARAPROIZVODNJE KAPITALNIH DOBARA• KONCEPT FORSIRANOG RASTA IZVOZNE KONCEPT FORSIRANOG RASTA IZVOZNE

INDUSTRIJSKE PROIZVODNJEINDUSTRIJSKE PROIZVODNJE

KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJEKONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE BAZIRA SE NA ZAMENI UVOZNIH BAZIRA SE NA ZAMENI UVOZNIH

INDUSTRIJSKIH PROIZVODA DOMAĆIMINDUSTRIJSKIH PROIZVODA DOMAĆIM ULOGA DRŽAVE JE ČESTO VEOMA IZRAŽENA, ULOGA DRŽAVE JE ČESTO VEOMA IZRAŽENA,

ČAK I KROZ DIREKTNE INVESTICIJEČAK I KROZ DIREKTNE INVESTICIJE POTREBNA ULOGA DRŽAVE JE KROZ POTREBNA ULOGA DRŽAVE JE KROZ

KREIRANJE SETA PODSTICAJNIH MERA KOJE KREIRANJE SETA PODSTICAJNIH MERA KOJE ĆE USMERITI INVESTITORE U ŽELJENE ĆE USMERITI INVESTITORE U ŽELJENE INDUSTRIJSKE OBLASTIINDUSTRIJSKE OBLASTI

NAJČEŠĆE SE MERE ZAŠTITE SVODE NA MERE NAJČEŠĆE SE MERE ZAŠTITE SVODE NA MERE TRGOVINSKE POLITIKE TRGOVINSKE POLITIKE (VISOKE TARIFE, KVOTE I (VISOKE TARIFE, KVOTE I DRUGE VRSTE OGRANIČENJA SPOLJNE TRGOVINE)DRUGE VRSTE OGRANIČENJA SPOLJNE TRGOVINE)

NA PLANU POLITIKE DEVIZNOG KURSA ČESTO SE NA PLANU POLITIKE DEVIZNOG KURSA ČESTO SE PRIBEGAVA VIŠPRIBEGAVA VIŠEESTRUKIM KURSEVIMA STRUKIM KURSEVIMA (STROGO (STROGO ZABRANJENO PRAVILIMA MMF-a), ZABRANJENO PRAVILIMA MMF-a), NAJČEŠĆE POD NAJČEŠĆE POD MOTIVOM “PODSTICAJA NETRADICIONALNIH MOTIVOM “PODSTICAJA NETRADICIONALNIH IZVOZNIKA I U CILJU DESTIMULISANJA UVOZNIKA IZVOZNIKA I U CILJU DESTIMULISANJA UVOZNIKA ROBE ŠIROKE POTROŠNJEROBE ŠIROKE POTROŠNJE

U DOMENU MONETARNE POLITIKE ČESTO SE U DOMENU MONETARNE POLITIKE ČESTO SE PRIMENJUJE POLITIKA “MEKIH” KREDITA, KAO I PRIMENJUJE POLITIKA “MEKIH” KREDITA, KAO I PREFERENCIJALNI PRISTUP ODABRANIH PREFERENCIJALNI PRISTUP ODABRANIH INDUSTRIJSKIH PROIZVOĐAČA FINANSIJSKOM INDUSTRIJSKIH PROIZVOĐAČA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU – KREDITIMATRŽIŠTU – KREDITIMA

PODSTICAJI DOVODE DO NERACIONALNE ALOKACIJE PODSTICAJI DOVODE DO NERACIONALNE ALOKACIJE RESURSA, JER SE DEFICITARNI FAKTOR (KAPITAL) RESURSA, JER SE DEFICITARNI FAKTOR (KAPITAL) PODCENJUJE I FORSIRA SE KAPITALNO INTENZIVNI PODCENJUJE I FORSIRA SE KAPITALNO INTENZIVNI NAČIN PROIZVODNJE, ODNOSNO UPRAVO SUPROTNO NAČIN PROIZVODNJE, ODNOSNO UPRAVO SUPROTNO OD ONOGA ŠTO BI SE POD UTICAJEM SLOBODNOG OD ONOGA ŠTO BI SE POD UTICAJEM SLOBODNOG TRŽIŠTA DEŠAVALO!TRŽIŠTA DEŠAVALO!

DRUGI NEDOSTATAK INTERVENCIJE DRŽAVE JE DRUGI NEDOSTATAK INTERVENCIJE DRŽAVE JE ULAGANJE U KAPACITETE KOJI PO SVOM OBIMU ULAGANJE U KAPACITETE KOJI PO SVOM OBIMU ZNATNO PREVAZILAZE POTREBE DOMAĆEG ZNATNO PREVAZILAZE POTREBE DOMAĆEG TRŽIŠTA. TO JE POD UTICAJEM POGREŠNIH TRŽIŠTA. TO JE POD UTICAJEM POGREŠNIH SIGNALA USLED NEPOSTOJANJA ADEKVATNE SIGNALA USLED NEPOSTOJANJA ADEKVATNE ANALIZE TROŠKOVI-REZULTATI, JER SU CENE ANALIZE TROŠKOVI-REZULTATI, JER SU CENE INPUTA VEŠTAČKI KORIGOVANEINPUTA VEŠTAČKI KORIGOVANE

PARALELNO SA PODSTICANJEM INDUSTRIJE PARALELNO SA PODSTICANJEM INDUSTRIJE DOLAZI DO VOĐENJA POLITIKE DOLAZI DO VOĐENJA POLITIKE DESTIMULISANJA POLJOPRIVREDE – OTVARAJU DESTIMULISANJA POLJOPRIVREDE – OTVARAJU SE DISPARITETI CENA NA ŠTETU SE DISPARITETI CENA NA ŠTETU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODAPOLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE JE OKRENUT KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE JE OKRENUT PROTIV IZVOZNE PROIZVODNJE, A U KORIST PROTIV IZVOZNE PROIZVODNJE, A U KORIST ZAŠTITE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJEZAŠTITE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE

KONCEPT IMA POSLEDICE NA ODNOSE U KONCEPT IMA POSLEDICE NA ODNOSE U RASPODELI STVORENOG DOHOTKA – PORAST RASPODELI STVORENOG DOHOTKA – PORAST UČEŠĆA PROFITA INDUSTRIJE, PAD PROFITA UČEŠĆA PROFITA INDUSTRIJE, PAD PROFITA IZVOZNOG DELA POLJOPRIVREDE I IZVOZNOG DELA POLJOPRIVREDE I SMANJIVANJE PLATASMANJIVANJE PLATA

NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKA KOJE NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKA KOJE SU PRISUTNE U STARTU JOŠ VIŠE SE SU PRISUTNE U STARTU JOŠ VIŠE SE PRODUBLJUJU – U EKSTREMNIM SLUČAJEVIMA PRODUBLJUJU – U EKSTREMNIM SLUČAJEVIMA KONCENTRACIJA BOGATSTVA U USKOM KONCENTRACIJA BOGATSTVA U USKOM KRUGU PRIVILEGOVANIH INDUSTRIJALACAKRUGU PRIVILEGOVANIH INDUSTRIJALACA

UTIČE SE NA IZMENU STRUKTURE TRAŽNJE I UTIČE SE NA IZMENU STRUKTURE TRAŽNJE I FORSIRA SE PROIZVODNJA LUKSUZNIH FORSIRA SE PROIZVODNJA LUKSUZNIH DOBARA. DOLAZI I DO FORSIRANE MIGRACIJE DOBARA. DOLAZI I DO FORSIRANE MIGRACIJE SELO-GRAD.SELO-GRAD.

FORSIRANI RAZVOJ PROIZVODNJE FORSIRANI RAZVOJ PROIZVODNJE KAPITALNIH DOBARAKAPITALNIH DOBARA

BAZIRA SE NA RAZVOJU TRAŽNJE ZA BAZIRA SE NA RAZVOJU TRAŽNJE ZA KAPITALNIM DOBRIMA U POČETKU IZ KAPITALNIM DOBRIMA U POČETKU IZ UVOZA, A KASNIJE KROZ DOMAĆU UVOZA, A KASNIJE KROZ DOMAĆU PROIZVODNJUPROIZVODNJU

MOGU GA PRIMENJIVATI SAMO VELIKE MOGU GA PRIMENJIVATI SAMO VELIKE ZEMLJE, SA DOVOLJNIM UNUTRAŠNJIM ZEMLJE, SA DOVOLJNIM UNUTRAŠNJIM TRŽIŠTEM I EFEKTIVNOM TRAŽNJOMTRŽIŠTEM I EFEKTIVNOM TRAŽNJOM

PRIMER ZA OVAKAV RAZVOJ JE PRIMER ZA OVAKAV RAZVOJ JE INDIJAINDIJA- - KORIŠĆENJE PREDNOSTI EKONOMIJE OBIMA KORIŠĆENJE PREDNOSTI EKONOMIJE OBIMA UZ OBILATU POMOĆ INTERVENCIJE DRŽAVEUZ OBILATU POMOĆ INTERVENCIJE DRŽAVE

DRŽAVA IMA DIREKTNOG UPLIVA NA DRŽAVA IMA DIREKTNOG UPLIVA NA INVESTIRANJE U NOVOOSNOVANA INVESTIRANJE U NOVOOSNOVANA PREDUZEĆA ZA PROIZVODNJU KAPITALNIH PREDUZEĆA ZA PROIZVODNJU KAPITALNIH DOBARA, ČAK I VRŠI UPRAVLJANJE U NJIMA U DOBARA, ČAK I VRŠI UPRAVLJANJE U NJIMA U POČETNIM FAZAMA RADAPOČETNIM FAZAMA RADA

STVARA SE TZV. MEŠOVITA PRIVREDNA STVARA SE TZV. MEŠOVITA PRIVREDNA STRUKTURA, ALI SA JASNIM STRUKTURA, ALI SA JASNIM FAVORIZOVANJEM JAVNOG-DRŽAVNOG FAVORIZOVANJEM JAVNOG-DRŽAVNOG SEKTORA SEKTORA

PRATILAC JAVNOG SEKTORA PO PRAVILU SU PRATILAC JAVNOG SEKTORA PO PRAVILU SU GUBICI U POSLOVANJU KOJI SE POKRIVAJU ILI GUBICI U POSLOVANJU KOJI SE POKRIVAJU ILI IZ BUDŽETA (PUTEM POREZA) ILI IZ BUDŽETA (PUTEM POREZA) ILI PRELIVANJEM (NEDOBROVOLJNIM!) IZ PRELIVANJEM (NEDOBROVOLJNIM!) IZ PRIVATNOG SEKTORA, ODNOSNO IZ NJEGOVE PRIVATNOG SEKTORA, ODNOSNO IZ NJEGOVE ŠTEDNJEŠTEDNJE

FORSIRANJE INDUSTRIJSKE IZVOZNE FORSIRANJE INDUSTRIJSKE IZVOZNE PROIZVODNJEPROIZVODNJE

NAČIN ZA PREVAZILAŽENJE PLATNO-NAČIN ZA PREVAZILAŽENJE PLATNO-BILANSNIH OGRANIČENJA U MANJE RAZVIJENIM BILANSNIH OGRANIČENJA U MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMAZEMLJAMA

KAO PRETHODNA FAZA ČESTO SE PRIMENJUJE KAO PRETHODNA FAZA ČESTO SE PRIMENJUJE KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE, ALI JE TA KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE, ALI JE TA FAZA STROGO VREMENSKI OGRANIČENA I FAZA STROGO VREMENSKI OGRANIČENA I KONTROLISANAKONTROLISANA

VEOMA TEŠKI ZADACI ZA NACIONALNU VEOMA TEŠKI ZADACI ZA NACIONALNU EKONOMIJU STOJE U REALIZACIJI OVOG EKONOMIJU STOJE U REALIZACIJI OVOG KONCEPTA (PRIMER SU J.KOREJA, SINGAPUR I KONCEPTA (PRIMER SU J.KOREJA, SINGAPUR I HONG KONG)HONG KONG)

PREDNOSTI U ODNOSU NA UVOZNU PREDNOSTI U ODNOSU NA UVOZNU SUPSTITUCIJU SU:SUPSTITUCIJU SU:

• KROZ OTVORENOST PRIVREDE ELIMINIŠE SE KROZ OTVORENOST PRIVREDE ELIMINIŠE SE

NEEFIKASNA ALOKACIJA RESURSA, BRŽE SE I NEEFIKASNA ALOKACIJA RESURSA, BRŽE SE I POTPUNIJE ISKORIŠĆAVAJU KOMPARATIVNE POTPUNIJE ISKORIŠĆAVAJU KOMPARATIVNE PREDNOSTIPREDNOSTI

• DOLAZI DO REPRESIRANJA PLATA, ODNOSNO DOLAZI DO REPRESIRANJA PLATA, ODNOSNO NJIHOVOG SPORIJEG RASTA OD RASTA NJIHOVOG SPORIJEG RASTA OD RASTA PRODUKTIVNOSTI, ŠTO JE SA STANOVIŠTA PRODUKTIVNOSTI, ŠTO JE SA STANOVIŠTA KONKURENTNOSTI JEDNE EKONOMIJE VEOMA KONKURENTNOSTI JEDNE EKONOMIJE VEOMA POŽELJNOPOŽELJNO

• DOLAZI DO DALEKO BRŽEG PORASTA DOLAZI DO DALEKO BRŽEG PORASTA ZAPOSLENOSTI U IZVOZNOJ INDUSTRIJI, ZAPOSLENOSTI U IZVOZNOJ INDUSTRIJI, RASPODELA DOHOTKA JE RAVNOMERNIJA, JER RASPODELA DOHOTKA JE RAVNOMERNIJA, JER SVE VEĆI BROJ DOMAĆINSTAVA UČESTVUJE U SVE VEĆI BROJ DOMAĆINSTAVA UČESTVUJE U RAPSODELI STVORENIH VREDNOSTI!RAPSODELI STVORENIH VREDNOSTI!

• KONCEPT SE POKAZAO KAO NAJTEŽI, ALI SU I KONCEPT SE POKAZAO KAO NAJTEŽI, ALI SU I NJEGOVI EFEKTI U SLUČAJU USPEHA NAJVEĆINJEGOVI EFEKTI U SLUČAJU USPEHA NAJVEĆI

STRATEGIJA ZELENE REVOLUCIJESTRATEGIJA ZELENE REVOLUCIJE

PRIMENJIVANA U VELIKIM I MNOGOLJUDNIM, PRIMENJIVANA U VELIKIM I MNOGOLJUDNIM, NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SA OZBILJNIM NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SA OZBILJNIM PROBLEMIMA U PREHRANJIVANJU PROBLEMIMA U PREHRANJIVANJU STANOVNIŠTVA – PRIMER STANOVNIŠTVA – PRIMER KINA!KINA!

USPEŠNO SPROVOĐENJE OVE STRATEGIJE USPEŠNO SPROVOĐENJE OVE STRATEGIJE ZNAČILO JE I IZLAZAK IZNAD LINIJE ZNAČILO JE I IZLAZAK IZNAD LINIJE SIROMAŠTVA, ODNOSNO ELIMINISANJE SIROMAŠTVA, ODNOSNO ELIMINISANJE UMIRANJA OD GLADIUMIRANJA OD GLADI

PO PRAVILU U OVAKVIM ZEMLJAMA NAJVEĆI PO PRAVILU U OVAKVIM ZEMLJAMA NAJVEĆI DEO STANOVNIŠTVA ŽIVI U RURALNIM DEO STANOVNIŠTVA ŽIVI U RURALNIM PODRUČJIMA, A POLJOPRIVREDA JE DELATNOST PODRUČJIMA, A POLJOPRIVREDA JE DELATNOST KOJA IMA NAJVAŽNIJU ULOGU U NACIONALNOJ KOJA IMA NAJVAŽNIJU ULOGU U NACIONALNOJ EKONOMIJIEKONOMIJI

U RURALNIM PODRUČJIMA ŽIVI I DO 70% U RURALNIM PODRUČJIMA ŽIVI I DO 70% UKUPNOG STANOVNIŠTVA, UZ IZUZETNO UKUPNOG STANOVNIŠTVA, UZ IZUZETNO VISOKU STOPU PRIRODNOG PRIRAŠTAJA I VISOKU STOPU PRIRODNOG PRIRAŠTAJA I VEOMA NISKU PRODUKTIVNOST VEOMA NISKU PRODUKTIVNOST POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJEPOLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

DODATNI PROBLEM JE NEPRAVILNA DODATNI PROBLEM JE NEPRAVILNA RASPODELA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA NA RASPODELA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA NA POČETKU RAZVOJNOG PROCESA UZ POČETKU RAZVOJNOG PROCESA UZ PRISUSTVO OGROMNOG BROJA PRISUSTVO OGROMNOG BROJA “BEZEMLJAŠKIH” DOMAĆINSTAVA“BEZEMLJAŠKIH” DOMAĆINSTAVA

PONUDA VELIKOG BROJA NEKVALIFIKOVANIH PONUDA VELIKOG BROJA NEKVALIFIKOVANIH RADNIKA ZA RAD U POLJOPRIVREDI, KOJI RADNIKA ZA RAD U POLJOPRIVREDI, KOJI NEMAJU DRUGIH IZVORA PRIHODA NEMAJU DRUGIH IZVORA PRIHODA (SOPSTVENE ZEMLJE), NI KVALIFIKACIJA ZA (SOPSTVENE ZEMLJE), NI KVALIFIKACIJA ZA DRUGU VRSTU POSLA – VODI OBARANJU DRUGU VRSTU POSLA – VODI OBARANJU NADNICANADNICA

KAO PRVI KORAK NAJČEŠĆE SE SPROVODI KAO PRVI KORAK NAJČEŠĆE SE SPROVODI AGRARNA REFORMA, ODNOSNO AGRARNA REFORMA, ODNOSNO ADMINISTRATIVNA PRERASPODELA OBRADIVOG ADMINISTRATIVNA PRERASPODELA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA I NJEZEMLJIŠTA I NJEGOVOGOVO DODELJIVANJE DODELJIVANJE BEZEMLJAŠIMABEZEMLJAŠIMA

EFEKTI SPROVEDENIH REFORMI BILI SU DALEKO EFEKTI SPROVEDENIH REFORMI BILI SU DALEKO OD OČEKIVANIH, NIJE DOŠLO DO UBRZANOG OD OČEKIVANIH, NIJE DOŠLO DO UBRZANOG PORASTA DOHOTKA I PROIZVODNJEPORASTA DOHOTKA I PROIZVODNJE

ZELENA REVOLUCIJA OTPOČINJE NAKON ZELENA REVOLUCIJA OTPOČINJE NAKON POKUŠAJA SA AGRARNOM REFORMOM, POKUŠAJA SA AGRARNOM REFORMOM, KROZ KROZ ZAMENU INSTITUCIONALNIH PROMENA ZAMENU INSTITUCIONALNIH PROMENA TEHNIČKIM PROMENAMA!TEHNIČKIM PROMENAMA!

UVOĐENJE NOVIH,VISOKO RODNIH VRSTA UVOĐENJE NOVIH,VISOKO RODNIH VRSTA ŽITARICA I DRUGIH KULTURA ZNAČAJNO U ŽITARICA I DRUGIH KULTURA ZNAČAJNO U KRATKOM ROKU PODIŽE POLJOPRIVREDNU KRATKOM ROKU PODIŽE POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJUPROIZVODNJU

ULOGA DRŽAVE U OBUCI, ŠIRENJU ULOGA DRŽAVE U OBUCI, ŠIRENJU INFORMACIJA, OBEZBEĐIVANJU POTREBNIH INFORMACIJA, OBEZBEĐIVANJU POTREBNIH INPUTA I IZGRADNJI PRATEĆE INFRASTRUKTURE INPUTA I IZGRADNJI PRATEĆE INFRASTRUKTURE JE KLJUČNA!JE KLJUČNA!

ZA ULAGANJA U INFRASTRUKTURU NISU ZA ULAGANJA U INFRASTRUKTURU NISU ZAINTERESOVANI KRUPNI ZEMLJOPOSEDNICI, ZAINTERESOVANI KRUPNI ZEMLJOPOSEDNICI, JER SU INVESTICIJE VISOKE, A PERIODI JER SU INVESTICIJE VISOKE, A PERIODI AKTIVIZACIJE I OTPLATE DUGI AKTIVIZACIJE I OTPLATE DUGI

EFEKTI SE BRZO PRENOSE I U URBANI SEKTOR EFEKTI SE BRZO PRENOSE I U URBANI SEKTOR EKONOMIJE KROZ PAD CENA PREHRAMBENIH EKONOMIJE KROZ PAD CENA PREHRAMBENIH PROIZVODAPROIZVODA

SPROVOĐENJE STRATEGIJE DOVODI DO SPROVOĐENJE STRATEGIJE DOVODI DO POBOLJŠANJA U RASPODELI DOHOTKA U SMISLU POBOLJŠANJA U RASPODELI DOHOTKA U SMISLU PORASTA UČEŠĆA SIROMAŠNIH SLOJEVAPORASTA UČEŠĆA SIROMAŠNIH SLOJEVA

STRATEGIJA REDISTRIBUCIJESTRATEGIJA REDISTRIBUCIJE NASTALE SU 70-tih GODINA XX VEKA KAO NASTALE SU 70-tih GODINA XX VEKA KAO

REAKCIJA NA UOČENA POGORŠANJA U REAKCIJA NA UOČENA POGORŠANJA U RASPODELI DOHOTKA U (NE)RAZVIJENIM RASPODELI DOHOTKA U (NE)RAZVIJENIM ZEMLJAMA (ČAK PREKO 60% STANOVNIŠTVA ZEMLJAMA (ČAK PREKO 60% STANOVNIŠTVA POGORŠAVALO JE SVOJ POLOŽAJ U RASPODELI POGORŠAVALO JE SVOJ POLOŽAJ U RASPODELI DOHOTKA, ŠTO ZNAČI DA SU POSTAJALI DOHOTKA, ŠTO ZNAČI DA SU POSTAJALI UGROŽENI I SREDNJI SLOJEVI DRUŠTVA)UGROŽENI I SREDNJI SLOJEVI DRUŠTVA)

RAZVOJNI MODEL KOJI SE NAJČEŠĆE FORSIRA U RAZVOJNI MODEL KOJI SE NAJČEŠĆE FORSIRA U POČETNIM FAZAMA RAZVOJA UTIČE DODATNO POČETNIM FAZAMA RAZVOJA UTIČE DODATNO NA POGORŠANJA U RASPODELI STVORENIH NA POGORŠANJA U RASPODELI STVORENIH VREDNOSTI, JER SE SMATRA DA JE DISTRIBUCIJA VREDNOSTI, JER SE SMATRA DA JE DISTRIBUCIJA VIŠE U KORIST NAJPREDUZIMLJIVIJIH SLOJEVA VIŠE U KORIST NAJPREDUZIMLJIVIJIH SLOJEVA POŽELJNAPOŽELJNA

ANALIZE SCENARIJA VRŠENE SU U OKVIRU ANALIZE SCENARIJA VRŠENE SU U OKVIRU CENTRA ZA ISTRAŽIVANJE RAZVOJA SVETSKE CENTRA ZA ISTRAŽIVANJE RAZVOJA SVETSKE BANKE. PET SCENARIJA:BANKE. PET SCENARIJA:• STRATEGIJA “LAISSEZ FAIRE” KAO BAZNI, STRATEGIJA “LAISSEZ FAIRE” KAO BAZNI,

POLAZNI NIVOPOLAZNI NIVO• STRATEGIJA UPRAVLJANJA NADNICAMA STRATEGIJA UPRAVLJANJA NADNICAMA

(NJIHOVIM ZAMRZAVANJEM I SL.) U SMISLU (NJIHOVIM ZAMRZAVANJEM I SL.) U SMISLU FAVORIZOVANJA ŠTEDNJE I UBRZAVANJA STOPE FAVORIZOVANJA ŠTEDNJE I UBRZAVANJA STOPE RASTA, A NA RAČUN DOHODAKA SIROMAŠNIH RASTA, A NA RAČUN DOHODAKA SIROMAŠNIH

• REDISTRIBUCIJA POTROŠNJE NA NAČIN DA SE REDISTRIBUCIJA POTROŠNJE NA NAČIN DA SE TOKOM 25 GODINA VRŠI PRERASPODELA 2% TOKOM 25 GODINA VRŠI PRERASPODELA 2% UKUPNOG DOHOTKA OD BOGATIH KA UKUPNOG DOHOTKA OD BOGATIH KA SIROMAŠNIMASIROMAŠNIMA

• SLIČNO KAO PRETHODNO SAMO SE VRŠI SLIČNO KAO PRETHODNO SAMO SE VRŠI REDISTRIBUCIJA U KORIST INVESTICIJA KOJE SU REDISTRIBUCIJA U KORIST INVESTICIJA KOJE SU U FUNKCIJI NAJSIROMAŠNIJIH SLOJEVAU FUNKCIJI NAJSIROMAŠNIJIH SLOJEVA

• STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE IMOVINESTRATEGIJA REDISTRIBUCIJE IMOVINE

NA ROK OD 40 GODINA STRATEGIJE NA ROK OD 40 GODINA STRATEGIJE UPRAVLJANJA NADINCAMA I REDISTRIBUCIJE UPRAVLJANJA NADINCAMA I REDISTRIBUCIJE POTROŠNJE IMAJU SLAB UTICAJ NA POBOLJŠANJE POTROŠNJE IMAJU SLAB UTICAJ NA POBOLJŠANJE POLOŽAJA NAJSIROMAŠNIJIHPOLOŽAJA NAJSIROMAŠNIJIH

ANALIZA PRISTUPA KROZ PRERASPODELU I ANALIZA PRISTUPA KROZ PRERASPODELU I TRANSFER INVESTICIJA POKAZALA JE DALEKO TRANSFER INVESTICIJA POKAZALA JE DALEKO BOLJE REZULTATE(RAST POTROŠNJE P.C. BOLJE REZULTATE(RAST POTROŠNJE P.C. SIROMAŠNIH SLOJEVA ZA 23% IZNAD SIROMAŠNIH SLOJEVA ZA 23% IZNAD OSNOVNOG SCENARIJA), ALI DOVODI I DO PADA OSNOVNOG SCENARIJA), ALI DOVODI I DO PADA POTROŠNJE BOGATIH I SREDNJE KLASE (ZA 17 I POTROŠNJE BOGATIH I SREDNJE KLASE (ZA 17 I 19%)19%)

SVE STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE SU TEŠKO SVE STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE SU TEŠKO OSTVARIVE, PRE SVEGA IZ POLITIČKIH OSTVARIVE, PRE SVEGA IZ POLITIČKIH RAZLOGA, JER DOVODE DO POGORŠANJA U RAZLOGA, JER DOVODE DO POGORŠANJA U RASPODELI NA ŠTETU SREDNJIH I BOGATIH RASPODELI NA ŠTETU SREDNJIH I BOGATIH SLOJEVA, ŠTO JE OKO 60-70% UKUPNOG SLOJEVA, ŠTO JE OKO 60-70% UKUPNOG STANOVNIŠTVA!STANOVNIŠTVA!

DRUGI OBLIK JE REDISTRIBUCIJA IMOVINE, DRUGI OBLIK JE REDISTRIBUCIJA IMOVINE, NAJČEŠĆE ZEMLJIŠTANAJČEŠĆE ZEMLJIŠTA

OVAKAV VID STRATEGIJE PODESAN JE SAMO NA OVAKAV VID STRATEGIJE PODESAN JE SAMO NA NISKIM, INICIJALNIM NIVOIMA PROCESA NISKIM, INICIJALNIM NIVOIMA PROCESA RAZVOJA JEDNE EKONOMIJE, PRE ULASKA U RAZVOJA JEDNE EKONOMIJE, PRE ULASKA U FAZU INTENZIVNOG RASTA PROIZVODNJE. NA FAZU INTENZIVNOG RASTA PROIZVODNJE. NA TAJ NAČIN SE U STARTU VEŠTAČKI STVARAJU TAJ NAČIN SE U STARTU VEŠTAČKI STVARAJU PRIBLIŽNO JEDNAKI USLOVI ZA SVE UČESNIKE U PRIBLIŽNO JEDNAKI USLOVI ZA SVE UČESNIKE U PROCESU.PROCESU.

SAMA STRATEGIJA BAZIRA SE NA SLEDEĆIM SAMA STRATEGIJA BAZIRA SE NA SLEDEĆIM ELEMENTIMA:ELEMENTIMA:• POČETNA REDISTRIBUCIJA PROIZVODNIH POČETNA REDISTRIBUCIJA PROIZVODNIH

SREDSTAVA, PRE SVEGA OBRADIVOG ZEMLJIŠTASREDSTAVA, PRE SVEGA OBRADIVOG ZEMLJIŠTA• STVARANJE MREŽE LOKALNIH INSTITUCIJA KOJE ĆE STVARANJE MREŽE LOKALNIH INSTITUCIJA KOJE ĆE

OMOGUĆITI NAJŠIRE UČEŠĆE STANOVNIŠTVA U OMOGUĆITI NAJŠIRE UČEŠĆE STANOVNIŠTVA U PROCESU RAZVOJAPROCESU RAZVOJA

• INVESTIRANJE U LJUDSKI KAPITAL, POSEBNO U INVESTIRANJE U LJUDSKI KAPITAL, POSEBNO U OBRAZOVANJE, ZDRAVSTVO I OSNOVNU OBRAZOVANJE, ZDRAVSTVO I OSNOVNU EKONOMSKU I SOCIJALNU INFRASTRUKTURUEKONOMSKU I SOCIJALNU INFRASTRUKTURU

• OPREDELJENJE ZA RADNO INTENZIVNE OPREDELJENJE ZA RADNO INTENZIVNE PROIZVODNJE, BILO DA SE RADI O IZVOZU PROIZVODNJE, BILO DA SE RADI O IZVOZU INDUSTRIJSKIH PROIZVODA ILI O INDUSTRIJSKIH PROIZVODA ILI O POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJIPOLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

• VISOKA DUGOROČNA STOPA RASTA VISOKA DUGOROČNA STOPA RASTA AGREGATNOG DOHOTKA PER CAPITAAGREGATNOG DOHOTKA PER CAPITA

NASUPROT ŠIROKO RAŠIRENOM MIŠLJENJU, NASUPROT ŠIROKO RAŠIRENOM MIŠLJENJU, OVAKVE STRATEGIJE NE ZAHTEVAJU NITI OVAKVE STRATEGIJE NE ZAHTEVAJU NITI SUVIŠE VISOKU STOPU DOMAĆE ŠTEDNJE, SUVIŠE VISOKU STOPU DOMAĆE ŠTEDNJE, NITI SUVIŠE RAZVIJEN I OBUHVATAN NITI SUVIŠE RAZVIJEN I OBUHVATAN DRŽAVNI SEKTOR PRIVREDEDRŽAVNI SEKTOR PRIVREDE

SOCIJALISTIČKE STRATEGIJESOCIJALISTIČKE STRATEGIJE NASUPROT SVIMNASUPROT SVIM OSTALIM ANALIZIRANIM OSTALIM ANALIZIRANIM

STRATEGIJAMA, OVE SE REALSTRATEGIJAMA, OVE SE REALIIZUJU U ZUJU U DRUGAČIJEM INSTITUCIONALNOM DRUGAČIJEM INSTITUCIONALNOM AMBIJENTU – NETRŽIŠNOJ PRIVREDI!AMBIJENTU – NETRŽIŠNOJ PRIVREDI!

IMOVINSKI ODNOSI SU REŠENI NA POTPUNO IMOVINSKI ODNOSI SU REŠENI NA POTPUNO DRUGAČIJI NAČIN – ADMINISTRATIVNO-DRUGAČIJI NAČIN – ADMINISTRATIVNO-BIROKRATSKOM INTERVENCIJOMBIROKRATSKOM INTERVENCIJOM

PLANSKI MEHANIZAM U RUKOVOĐENJU PLANSKI MEHANIZAM U RUKOVOĐENJU PRIVREDOM - PREAMBICIOZNO POSTAVLJEN, PRIVREDOM - PREAMBICIOZNO POSTAVLJEN, DOVEO JE DO SVE VEĆIH ODSTUPANJA DOVEO JE DO SVE VEĆIH ODSTUPANJA PLANIRANIH OD REALIZOVANIH VELIČINAPLANIRANIH OD REALIZOVANIH VELIČINA

ODLIKE:ODLIKE:• FORSIRANJE TEŠKE INDUSTRIJE NA RAČUN FORSIRANJE TEŠKE INDUSTRIJE NA RAČUN

POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJEPOLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE• ZAPOSTAVLJANJE LIČNE POTROŠNJE NA RAČUN ZAPOSTAVLJANJE LIČNE POTROŠNJE NA RAČUN

INVESTICIJA I KOLEKTIVNE POTROŠNJEINVESTICIJA I KOLEKTIVNE POTROŠNJE• NIZAK LIČNI INIZAK LIČNI I NESRAZMERNO VISOK KOLEKTIVNI NESRAZMERNO VISOK KOLEKTIVNI

STANDARD STANOVNIŠTVASTANDARD STANOVNIŠTVA• DALEKO JE VIŠE UČEŠĆE INDUSTRIJE U STVARANJU DALEKO JE VIŠE UČEŠĆE INDUSTRIJE U STVARANJU

BDP-a I ZAPOSLENOSTI NEGO U TRŽIŠNIM BDP-a I ZAPOSLENOSTI NEGO U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA ISTOG NIVOA RAZVIJENOSTIPRIVREDAMA ISTOG NIVOA RAZVIJENOSTI

POSEBNU KARAKTERISTIKU SOCIJALISTIČKIH POSEBNU KARAKTERISTIKU SOCIJALISTIČKIH PRIVREDA PREDSTAVLJALA JE PRIVREDA PREDSTAVLJALA JE VRLO VISOKA VRLO VISOKA NEEFIKASNOST U KORIŠĆENJU NEEFIKASNOST U KORIŠĆENJU AKUMULACIJEAKUMULACIJE (POSLEDICA LOŠE USPOSTAVLJENIH (POSLEDICA LOŠE USPOSTAVLJENIH SVOJINSKIH ODNOSA I SA TIME POVEZANO IZOSTAJANJE SVOJINSKIH ODNOSA I SA TIME POVEZANO IZOSTAJANJE STIMULA I SANKCIJA!)STIMULA I SANKCIJA!)

SA DRUGE STRANE, ODLIKA JE IZUZETNO NISKA SA DRUGE STRANE, ODLIKA JE IZUZETNO NISKA STOPA PRIMENE TEHNIČKOG PROGRESA I STOPA PRIMENE TEHNIČKOG PROGRESA I INOVATIVNOSTI U TIM ZEMLJAMAINOVATIVNOSTI U TIM ZEMLJAMA

KAO POSLEDICA GORNJIH KARAKTERISTIKA, KAO POSLEDICA GORNJIH KARAKTERISTIKA, DOLAZI DO OPADANJA PRODUKTIVNOSTI DOLAZI DO OPADANJA PRODUKTIVNOSTI INVESTICIJA, ŠTO JE ZAHTEVALO JOŠ VIŠU INVESTICIJA, ŠTO JE ZAHTEVALO JOŠ VIŠU STOPU INVESTIRANJA ZA ODRŽAVANJE STOPU INVESTIRANJA ZA ODRŽAVANJE RELATIVNO VISOKE STOPE RASTA DOHOTKA. RELATIVNO VISOKE STOPE RASTA DOHOTKA. TOKOM VREMENA SU ISCRPLJENE DALJE TOKOM VREMENA SU ISCRPLJENE DALJE MOGUĆNOSTI ZA RAST INVESTICIJA, TE JE MOGUĆNOSTI ZA RAST INVESTICIJA, TE JE NEMINOVNO DOŠLO DO (DRASTIČNOG) PADA NEMINOVNO DOŠLO DO (DRASTIČNOG) PADA PROIZVODNJE I DOHOTKA, POGOTOVO SA PROIZVODNJE I DOHOTKA, POGOTOVO SA OTVARANJEM TIH PRIVREDA PREMA SVETSKOM OTVARANJEM TIH PRIVREDA PREMA SVETSKOM TRŽIŠTUTRŽIŠTU

POSEBAN ASPEKT POSMATRANJA JE POLITIČKI POSEBAN ASPEKT POSMATRANJA JE POLITIČKI SISTEM U KOME SE REALIZUJU OVE SISTEM U KOME SE REALIZUJU OVE STRATEGIJE – TOTALITARAN, JEDNOPARTIJSKI, STRATEGIJE – TOTALITARAN, JEDNOPARTIJSKI, SA VISOKIM NIVOOM HIJSA VISOKIM NIVOOM HIJEERARHIJSKOG RARHIJSKOG USTROJSTVAUSTROJSTVA

““UKUPAN POLITIČKI I PRIVREDNI SISTEM UKUPAN POLITIČKI I PRIVREDNI SISTEM MORA SE POSMATRATI KAO PAKET...NIJE MORA SE POSMATRATI KAO PAKET...NIJE MOGUĆE OTVORITI GA I IZ NJEGA IZVUĆI MOGUĆE OTVORITI GA I IZ NJEGA IZVUĆI SAMO ONO ŠTO JE NAJATRAKTIVNIJE. TO JE SAMO ONO ŠTO JE NAJATRAKTIVNIJE. TO JE SVE ILI NIŠTA, PA STOGA NIJE NI MOGUĆE SVE ILI NIŠTA, PA STOGA NIJE NI MOGUĆE VREDNOVATI I PROSUĐIVATI O VREDNOVATI I PROSUĐIVATI O SOCIJALISTIČKIM PRIVREDAMA, A PRITOM SOCIJALISTIČKIM PRIVREDAMA, A PRITOM IGNORISATI SOCIJALISTIČKI POLITIČKI SISTEM”IGNORISATI SOCIJALISTIČKI POLITIČKI SISTEM”

KOMPARACIJA STRATEGIJAKOMPARACIJA STRATEGIJA PREMA KRITERIJUMU ALOKACIJE PREMA KRITERIJUMU ALOKACIJE

RESURSARESURSA• DA LI SU RASPOLOŽIVI RAZVOJNI RESURSI U DA LI SU RASPOLOŽIVI RAZVOJNI RESURSI U

POTPUNOSTI ISKORIŠĆENI?POTPUNOSTI ISKORIŠĆENI?• DA LI JE STRUKTURA PROIZVODNJE KOJA JE DA LI JE STRUKTURA PROIZVODNJE KOJA JE

OSTVARENA OPTIMALNA?OSTVARENA OPTIMALNA?

KAO DVE KAO DVE NAJNEUSPEŠNIJENAJNEUSPEŠNIJE STRATEGIJE STRATEGIJE SA OVOG ASPEKTA MOGU SE OZNAČITI SA OVOG ASPEKTA MOGU SE OZNAČITI

1.1. MONETARISTIČKA MONETARISTIČKA (VISOKA STOPA NEZAPOSLENOSTI I (VISOKA STOPA NEZAPOSLENOSTI I NIZAK STEPEN KORIŠĆENJA INSTALISANIH KAPACITETA)NIZAK STEPEN KORIŠĆENJA INSTALISANIH KAPACITETA)

2.2. SOCIJALISTIČKA SOCIJALISTIČKA (VISOKA MAKROEKONOMSKA, ALI NISKA (VISOKA MAKROEKONOMSKA, ALI NISKA MIKROEKONOMSKA EFIKASNOST – MERENO KORIŠĆENJEM MIKROEKONOMSKA EFIKASNOST – MERENO KORIŠĆENJEM KAPACITETA, CENE NE PREDSTAVLJAJU ODRAZ KAPACITETA, CENE NE PREDSTAVLJAJU ODRAZ RASPOLOŽIVOSTI RESURSA)RASPOLOŽIVOSTI RESURSA)

NAJUSPEŠNIJA - OTVORENA PRIVREDA!NAJUSPEŠNIJA - OTVORENA PRIVREDA!

PREMA KRITERIJUMU ŠTEDNJA, INVESTICIJE I PREMA KRITERIJUMU ŠTEDNJA, INVESTICIJE I RAST:RAST:• DVA EKSTREMNA SLUČAJA SU PONOVO DVA EKSTREMNA SLUČAJA SU PONOVO

MONETARISTIČKA I SOCIJALISTIČKA STRATEGIJAMONETARISTIČKA I SOCIJALISTIČKA STRATEGIJA• KOD MONETARISTIČKE – NEDOVOLJNA KOD MONETARISTIČKE – NEDOVOLJNA

AGREGATNA TRAŽNJA POVEZANA JE SA NISKIM AGREGATNA TRAŽNJA POVEZANA JE SA NISKIM NIVOOM ŠTEDNJE I INVESTICIJA, A TO ZNAČI I NIVOOM ŠTEDNJE I INVESTICIJA, A TO ZNAČI I NISKU STOPU RASTA PROIZVODNJE I DOHOTKANISKU STOPU RASTA PROIZVODNJE I DOHOTKA

• SOCIJALISTIČKE PRIVREDE GENERIŠU IZUZETNO SOCIJALISTIČKE PRIVREDE GENERIŠU IZUZETNO VISOKU STOPU ŠTEDNJE, ALI SE ONA NEEFIKASNO VISOKU STOPU ŠTEDNJE, ALI SE ONA NEEFIKASNO KORISTIKORISTI

KAO NAJEFIKASNIJE PO OVOM KRITERIJUMU KAO NAJEFIKASNIJE PO OVOM KRITERIJUMU MOGU SE NAVESTI STRATEGIJA BAZIRANA NA MOGU SE NAVESTI STRATEGIJA BAZIRANA NA RASTU IZVOZNOG SEKTORA INDUSTRIJE I RASTU IZVOZNOG SEKTORA INDUSTRIJE I REDISTRIBUCIJA DOHOTKA UZ NAGLASAK NA REDISTRIBUCIJA DOHOTKA UZ NAGLASAK NA IZVOZNU PRIVREDU!IZVOZNU PRIVREDU!

PREMA KRITERIJUMU PREMA KRITERIJUMU UPRAVLJANJA UPRAVLJANJA LJUDSKIM KAPITALOMLJUDSKIM KAPITALOM-ZNAČAJ OVOG -ZNAČAJ OVOG FAKTORA OGLEDA SE U SLEDEĆEM:FAKTORA OGLEDA SE U SLEDEĆEM:

1.1. ZDRAVA I OBRAZOVANA POPULACIJA JE ZDRAVA I OBRAZOVANA POPULACIJA JE PRIMARNI RAZVOJNI CILJPRIMARNI RAZVOJNI CILJ

2.2. LJUDSKI RESURS JE DIREKTAN INPUT U LJUDSKI RESURS JE DIREKTAN INPUT U PROIZVODNOM PROCESUPROIZVODNOM PROCESU

3.3. LJUDSKI KAPITAL JE KOMPLEMENTARAN FAKTOR LJUDSKI KAPITAL JE KOMPLEMENTARAN FAKTOR FIZIČKOM KAPITALUFIZIČKOM KAPITALU

4.4. LJUDSKI KAPITAL JE NLJUDSKI KAPITAL JE NEEIZOSTAVAN ZA IZOSTAVAN ZA SPROVOĐENJE TEHNOLOŠKIH PROMENASPROVOĐENJE TEHNOLOŠKIH PROMENA

SOCIJALISTIČKE STRATEGIJESOCIJALISTIČKE STRATEGIJE SU SU SUVERENO NADMOĆNE PO OVOM SUVERENO NADMOĆNE PO OVOM KRITERIJUMUKRITERIJUMU

NAJLOŠIJE SU STRATEGIJE NAJLOŠIJE SU STRATEGIJE INDUSTRIJALIZACIJEINDUSTRIJALIZACIJE (INDIJA, BRAZIL) (INDIJA, BRAZIL)

PREMA KRITERIJUMUPREMA KRITERIJUMU SIROMAŠTVO I SIROMAŠTVO I NEJEDNAKOSTNEJEDNAKOST• PRVI POKAZATELJ NIVO I STRUKTURA DRŽAVNE PRVI POKAZATELJ NIVO I STRUKTURA DRŽAVNE

POTROŠNJE – NAJBOLJE SU SOCIJALISTIČKE I POTROŠNJE – NAJBOLJE SU SOCIJALISTIČKE I STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE DOHOTKA, A NAJLOŠIJE STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE DOHOTKA, A NAJLOŠIJE MONETARISTIČKE STRATEGIJEMONETARISTIČKE STRATEGIJE

• DRUGI POKAZATELJ RADNA INTENZIVNOST DRUGI POKAZATELJ RADNA INTENZIVNOST IZABRANOG RAZVOJNOG MODELA – NAJBOLJE SU IZABRANOG RAZVOJNOG MODELA – NAJBOLJE SU STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE, ALI I ZELENE STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE, ALI I ZELENE REVOLUCIJE, A POTOM STRATEGIJA OTVORENE REVOLUCIJE, A POTOM STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE I IZVOZNO VOĐENE INDUSTRIJALIZACIJE; PRIVREDE I IZVOZNO VOĐENE INDUSTRIJALIZACIJE; NAJLOŠIJA JE OPET MONETARISTIČKA STRATEGIJANAJLOŠIJA JE OPET MONETARISTIČKA STRATEGIJA

• TREĆI POKAZATELJ DISTRIBUCIJA I NIVO DOHOTKA – TREĆI POKAZATELJ DISTRIBUCIJA I NIVO DOHOTKA – NAJBOLJI U SOCIJALISTIČKOJ I REDISTRIBUTIVNOJ NAJBOLJI U SOCIJALISTIČKOJ I REDISTRIBUTIVNOJ STRATEGIJI, NAJLOŠIJI PONOVO MONETARISTIČKE STRATEGIJI, NAJLOŠIJI PONOVO MONETARISTIČKE STRATEGIJESTRATEGIJE

PREMA SAGLEDAVANJU ULOGE DRŽAVE U PREMA SAGLEDAVANJU ULOGE DRŽAVE U RAZVOJNOM PROCESU – PET OSNOVNIH RAZVOJNOM PROCESU – PET OSNOVNIH FUNKCIJA SAVREMENE DRŽAVE:FUNKCIJA SAVREMENE DRŽAVE:

1.1. NORMALNI TROŠKOVI DRŽAVNE ADMINISTRACIJE – NORMALNI TROŠKOVI DRŽAVNE ADMINISTRACIJE – SUDSTVO, POLICIJA, VOJSKA, DIPLOMATIJA, SUDSTVO, POLICIJA, VOJSKA, DIPLOMATIJA, CENTRALNA BANKA, STATISTIKACENTRALNA BANKA, STATISTIKA

2.2. KAPITALNI IZDACI ZA EKONOMSKU I SOCIJALNU KAPITALNI IZDACI ZA EKONOMSKU I SOCIJALNU INFRASTRUKTURU – PUTEVI, LUKE, ENERGETIKA, INFRASTRUKTURU – PUTEVI, LUKE, ENERGETIKA, VODOSNABDEVANJE, ŠKOLSTVO, ZDRAVSTVOVODOSNABDEVANJE, ŠKOLSTVO, ZDRAVSTVO

3.3. EKONOMSKA REGULACIJA – PORESKO I EKONOMSKA REGULACIJA – PORESKO I RAČUNOVODSTVENO ZAKONODAVSTVO, RAČUNOVODSTVENO ZAKONODAVSTVO, REGULACIJA POSLOVANJA BANAKA I BERZI, REGULACIJA POSLOVANJA BANAKA I BERZI, INVESTICIJA, DEVIZNOG KURSA I SL.INVESTICIJA, DEVIZNOG KURSA I SL.

4.4. TRANSFERNA PLAĆANJA – PENZIJE, DEČIJI DODACI, TRANSFERNA PLAĆANJA – PENZIJE, DEČIJI DODACI, DODACI ZA NEZAPOSLENE, OBEZBEĐIVANJE DODACI ZA NEZAPOSLENE, OBEZBEĐIVANJE ISHRANE I STANOVANJA ZA NAJSIROMAŠNIJE ISHRANE I STANOVANJA ZA NAJSIROMAŠNIJE SLOJEVE I SL.SLOJEVE I SL.

5.5. INVESTIRANJE U PROIZVODNJI SEKTOR – INVESTIRANJE U PROIZVODNJI SEKTOR – NAJČEŠĆE KROZ JAVNA PREDUZEĆA U KRUPNOJ NAJČEŠĆE KROZ JAVNA PREDUZEĆA U KRUPNOJ INFRASTRUKTURI, FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA I INFRASTRUKTURI, FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA I SL.SL.

ULOGU DRŽAVE U NAJVEĆOJ MOGUĆOJ MERI ULOGU DRŽAVE U NAJVEĆOJ MOGUĆOJ MERI MINIMIZIRA MONETARISTIČKA MINIMIZIRA MONETARISTIČKA (DOPUŠTA (DOPUŠTA ULOGU DRŽAVE SAMO I ISKLJUČIVO U DOMENU NEOPHODNE ULOGU DRŽAVE SAMO I ISKLJUČIVO U DOMENU NEOPHODNE

ADMINISTRACIJE I TO SA ŠTO NIŽIM TROŠKOVIMA)ADMINISTRACIJE I TO SA ŠTO NIŽIM TROŠKOVIMA), A , A MAKSIMIZIRAMAKSIMIZIRA SOCIJALISTIČKASOCIJALISTIČKA STRATEGIJA STRATEGIJA (PODRAZUMEVA U PUNOJ MERI (PODRAZUMEVA U PUNOJ MERI

ANGAŽOVANJE NA SVIH PET FUNKCIJA DRŽAVE)ANGAŽOVANJE NA SVIH PET FUNKCIJA DRŽAVE). IZMEĐU . IZMEĐU SE NALAZE: STRATEGIJA OTVORENE SE NALAZE: STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE PRIVREDE (NEŠTO ŠIRA ULOGA NEGO KOD MONETARISTA, (NEŠTO ŠIRA ULOGA NEGO KOD MONETARISTA, ODNOSNO PODRAZUMEVA I INVESTICIJE U KRUPNU PRIVREDNU ODNOSNO PODRAZUMEVA I INVESTICIJE U KRUPNU PRIVREDNU

INFRASTUKTURU);INFRASTUKTURU);STRATEGIJA INDUSTRIJALIZACIJE STRATEGIJA INDUSTRIJALIZACIJE (DALEKO ŠIRA ULOGA DRŽAVE, PONEKAD ČAK I DO NIVOA (DALEKO ŠIRA ULOGA DRŽAVE, PONEKAD ČAK I DO NIVOA MAKROEKONOMSKOG PLANIRANJA).MAKROEKONOMSKOG PLANIRANJA).

ZNAČAJ INSTITUCIONALNIH ZNAČAJ INSTITUCIONALNIH MEHANIZAMA ZA PRIVREDNI RAZVOJMEHANIZAMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ

KRAJEM 80-tih GODINA XX VEKA DOLAZI DO KRAJEM 80-tih GODINA XX VEKA DOLAZI DO JAČANJA KONCEPTA JAČANJA KONCEPTA NIENIE – NOVE – NOVE INSTITUCIONALNE EKONOMIJEINSTITUCIONALNE EKONOMIJE

PRVO, NJOME SE OBJAŠNJAVA ONO ŠTO JE U PRVO, NJOME SE OBJAŠNJAVA ONO ŠTO JE U NEOKLASIČNOJ EKONOMSKOJ TEORIJI VRLO NEOKLASIČNOJ EKONOMSKOJ TEORIJI VRLO ČESTO NERAZJAŠNJENOČESTO NERAZJAŠNJENO

DRUGO, NIE STAVLJA NA TAPET DRUGO, NIE STAVLJA NA TAPET OPRAVDANOST BEZGRANIČNOG VEROVANJA U OPRAVDANOST BEZGRANIČNOG VEROVANJA U PERFEKTNOST I SNAGU TRŽIŠNOG PERFEKTNOST I SNAGU TRŽIŠNOG MEHANIZMAMEHANIZMA

NIE SLEDI ČINJENICU DA SE OTKAZI TRŽIŠTA, NIE SLEDI ČINJENICU DA SE OTKAZI TRŽIŠTA, KOJI SU NESPORNI, U MANJE RAZVIJENIM KOJI SU NESPORNI, U MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMA NAJBOLJE REŠAVAJU ZEMLJAMA NAJBOLJE REŠAVAJU USPOSTAVLJANJEM EFIKASNIH INSTITUCIJAUSPOSTAVLJANJEM EFIKASNIH INSTITUCIJA

NIE TREBA DA DOPRINESE I TRAŽENJU NIE TREBA DA DOPRINESE I TRAŽENJU ODGOVORA NA DRUGO PITANJE: DA LI POSTOJE ODGOVORA NA DRUGO PITANJE: DA LI POSTOJE OPŠTE VAŽEĆI MODELI RAZVOJA KOJI SU OPŠTE VAŽEĆI MODELI RAZVOJA KOJI SU NEIZBEŽNI ZA SVE ZEMLJE NA PUTU NJIHOVOG NEIZBEŽNI ZA SVE ZEMLJE NA PUTU NJIHOVOG NAPREDOVANJA?NAPREDOVANJA?

NIE POLAZI OD REALISTIČNIJE PREMISE O NIE POLAZI OD REALISTIČNIJE PREMISE O TRŽIŠTU – DA SU INFORMACIJE KOJIMA SUBJEKTI TRŽIŠTU – DA SU INFORMACIJE KOJIMA SUBJEKTI RASPOLAŽU NEKOMPLETNE I DA SVAKA RASPOLAŽU NEKOMPLETNE I DA SVAKA INDIVIDUA POSMATRA SVET OKO SEBE NA SVOJ INDIVIDUA POSMATRA SVET OKO SEBE NA SVOJ NAČINNAČIN

GORNJA PREMISA NUŽNO UVODI U ANALIZU GORNJA PREMISA NUŽNO UVODI U ANALIZU POJAM TRANSAKCIONIH TROŠKOVA!POJAM TRANSAKCIONIH TROŠKOVA!

ZNAČAJ NIE OGLEDA SE U TOME ŠTO DOBRO ZNAČAJ NIE OGLEDA SE U TOME ŠTO DOBRO USPOSTAVLJEN SISTEM INSTITUCIJA ZNAČI I USPOSTAVLJEN SISTEM INSTITUCIJA ZNAČI I MOGUĆNOST OSTVARIVANJA VIŠIH STOPA MOGUĆNOST OSTVARIVANJA VIŠIH STOPA RASTA, BRŽE TEHNIČKE PROMENE I VIŠI NIVO RASTA, BRŽE TEHNIČKE PROMENE I VIŠI NIVO PRODEUKTIVNOSTIPRODEUKTIVNOSTI

SUPROTNO, STATIČNOST REGULATIVE I LOŠE SUPROTNO, STATIČNOST REGULATIVE I LOŠE DEFINISANI VLASNIČKI ODNOSI OGRANIČAVAJU DEFINISANI VLASNIČKI ODNOSI OGRANIČAVAJU EKONOMSKE AKTIVNOSTIEKONOMSKE AKTIVNOSTI

AKTIVNA ULOGA DRŽAVE U ZAKASNELIM AKTIVNA ULOGA DRŽAVE U ZAKASNELIM ZEMLJAMA U RAZVOJU JE KLJUČNA, JER SE TIME ZEMLJAMA U RAZVOJU JE KLJUČNA, JER SE TIME NADOMEŠĆUJE NEDOSTATAK PREDUSLOVA ZA NADOMEŠĆUJE NEDOSTATAK PREDUSLOVA ZA USPEŠNO OKONČANJE INDUSTRIJALIZACIJE, USPEŠNO OKONČANJE INDUSTRIJALIZACIJE, ODNOSNO OMOGUĆAVA SE HVATANJE KORAKA ODNOSNO OMOGUĆAVA SE HVATANJE KORAKA SA RAZVIJENIM SVETOM (“CATCHING-UP”)SA RAZVIJENIM SVETOM (“CATCHING-UP”)

INSTITUCIJE INSTITUCIJE SE SASTOJE IZ:SE SASTOJE IZ:1.1. FORMALNIH PRAVILA (USTAV, ZAKONI I OSTALA FORMALNIH PRAVILA (USTAV, ZAKONI I OSTALA

REGULATIVA)REGULATIVA)

2.2. NEFORMALNIH OGRANIČENJA (KONVENCIJE, NORME NEFORMALNIH OGRANIČENJA (KONVENCIJE, NORME PONAŠANJA I SAMOPROKLAMOVANI NAČINI PONAŠANJA I SAMOPROKLAMOVANI NAČINI MEĐUSOBNOG OPHOĐENJA)MEĐUSOBNOG OPHOĐENJA)

3.3. DEFINISANIH PRINUDNIH INSTRUMENATA ZA DEFINISANIH PRINUDNIH INSTRUMENATA ZA PRIMENU PRVE DVE GRUPEPRIMENU PRVE DVE GRUPE

ORGANIZACIJEORGANIZACIJE DEFINIŠEMO KAO GRUPE DEFINIŠEMO KAO GRUPE INDIVIDUA OKUPLJENIH OKO DOSTIZANJA INDIVIDUA OKUPLJENIH OKO DOSTIZANJA ZAJEDNIČKOG CILJA (TO SU: POLITIČKA TELA- ZAJEDNIČKOG CILJA (TO SU: POLITIČKA TELA- STRANKE, REGULATORNE AGENCIJE; STRANKE, REGULATORNE AGENCIJE; EKONOMSKI SUBJEKTI – KOMPANIJE, FARME, EKONOMSKI SUBJEKTI – KOMPANIJE, FARME, SINDIKATI, ZADRUGE; DRUŠTVENE SINDIKATI, ZADRUGE; DRUŠTVENE ORGANIZACIJE – CRKVE, KLUBOVI, ORGANIZACIJE – CRKVE, KLUBOVI, UDRUŽENJA; KAO I OBRAZOVNE USTANOVE)UDRUŽENJA; KAO I OBRAZOVNE USTANOVE)

PRAVILA I KARAKTERISTIKE INSTITUCIONALNIH PRAVILA I KARAKTERISTIKE INSTITUCIONALNIH PROMENA:PROMENA:

1.1. U KONTINUITETU SE ODVIJAJU INTERAKCIJE IZMEĐU U KONTINUITETU SE ODVIJAJU INTERAKCIJE IZMEĐU INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA U REGULISANJU INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA U REGULISANJU EKONOMSKE STVARNOSTI, PA I KONKURENTNOSTI, EKONOMSKE STVARNOSTI, PA I KONKURENTNOSTI, ŠTO JE KLJUČNO ZA INSTITUCIONALNE PROMENEŠTO JE KLJUČNO ZA INSTITUCIONALNE PROMENE

2.2. KONKURENCIJA PERMANENTNO PODSTIČE KONKURENCIJA PERMANENTNO PODSTIČE ORGANIZACIJE NA DODTNO USAVRŠAVANJE, ORGANIZACIJE NA DODTNO USAVRŠAVANJE, INVESTIRANJE U ZNANJE I VEŠTINE KAKO BI INVESTIRANJE U ZNANJE I VEŠTINE KAKO BI PREŽIVELI NA TRŽIŠTU. VRSTE NOVIH ZNANJA PREŽIVELI NA TRŽIŠTU. VRSTE NOVIH ZNANJA ODREĐUJU I MOGUĆNOST UTICAJA ORGANIZACIJA ODREĐUJU I MOGUĆNOST UTICAJA ORGANIZACIJA NA PROMENE U INSTITUCIONALNIM ARANŽMANIMANA PROMENE U INSTITUCIONALNIM ARANŽMANIMA

3.3. INSTITUCIONALNI OKVIRI DIKTIRAJU VRSTE ZNANJA INSTITUCIONALNI OKVIRI DIKTIRAJU VRSTE ZNANJA I VEŠTINA KOJE ĆE IMATI NAJVIŠU ISPLATIVOST NA I VEŠTINA KOJE ĆE IMATI NAJVIŠU ISPLATIVOST NA TRŽIŠTUTRŽIŠTU

INSTITUCIONALNE PROMENE U SMISLU INSTITUCIONALNE PROMENE U SMISLU ZAKONA, FORMALNIH REGULATIVA I SL. SU ZAKONA, FORMALNIH REGULATIVA I SL. SU RELATIVNO LAKO IZVODLJIVERELATIVNO LAKO IZVODLJIVE

NEFORMALNA PRAVILA PONAŠANJA SE MENJAJU NEFORMALNA PRAVILA PONAŠANJA SE MENJAJU DALEKO TEŽE I SPORIJE, JER SU UKORENJENA DALEKO TEŽE I SPORIJE, JER SU UKORENJENA DUBOKO U SVESTI POJEDINACA I ORGANIZACIJADUBOKO U SVESTI POJEDINACA I ORGANIZACIJA

EVOLUTIVNE EVOLUTIVNE vs vs REVOLUCIONARNE PROMENE?REVOLUCIONARNE PROMENE? POSTEPENOST I “DRUŠTVENI DOGOVOR” ILI POSTEPENOST I “DRUŠTVENI DOGOVOR” ILI

NASILNE PROMENE POD UTICAJEM NASILNE PROMENE POD UTICAJEM NEZADOVOLJNIH ORGANIZACIJA?NEZADOVOLJNIH ORGANIZACIJA?

POZNATI SU U ISTORIJI POKUŠAJI VEŠTAČKOG POZNATI SU U ISTORIJI POKUŠAJI VEŠTAČKOG PRENOŠENJA (“KOPIRANJA”) TUĐIH PRENOŠENJA (“KOPIRANJA”) TUĐIH INSTITUCIONALNIH REŠENJA (PREPISIVANJE INSTITUCIONALNIH REŠENJA (PREPISIVANJE USTAVA SAD!) USTAVA SAD!)

““PRENOŠENJE FORMALNIH POLITIČKIH I PRENOŠENJE FORMALNIH POLITIČKIH I EKONOMSKIH PRAVILA IZ USPEŠNIH ZAPADNIH EKONOMSKIH PRAVILA IZ USPEŠNIH ZAPADNIH ZEMALJA U NERAZVIJENE ILI ISTOČKO-ZEMALJA U NERAZVIJENE ILI ISTOČKO-EVROPSKE ZEMLJE NIJE DOVOLJAN USLOV ZA EVROPSKE ZEMLJE NIJE DOVOLJAN USLOV ZA DOBRE EKONOMSKE REZULTATE. DOBRE EKONOMSKE REZULTATE. PRIVATIZACIJA NIJE “PANACEA” ZA REŠAVANJE PRIVATIZACIJA NIJE “PANACEA” ZA REŠAVANJE SLABIH EKONOMSKIH PERFORMANSI”SLABIH EKONOMSKIH PERFORMANSI”

POLITIČKE INSTITUCIJE BIĆE UTOLIKO POLITIČKE INSTITUCIJE BIĆE UTOLIKO STABILNIJE AKO SU PODRŽANE OD STRANE STABILNIJE AKO SU PODRŽANE OD STRANE ORGANIZACIJA ČIJI JE INTERES NJIHOVA ORGANIZACIJA ČIJI JE INTERES NJIHOVA TRAJNOSTTRAJNOST

UKOLIKO IZOSTANE PODRŠKA INSTITUCIJAMA UKOLIKO IZOSTANE PODRŠKA INSTITUCIJAMA DOLAZI SE U SITUACIJU NESTABILNIH DOLAZI SE U SITUACIJU NESTABILNIH POLITIČKIH I EKONOMSKIH TOKOVA, ŠTO POLITIČKIH I EKONOMSKIH TOKOVA, ŠTO DOVODI DO IZOSTAJANJA RAZVOJNIH DOVODI DO IZOSTAJANJA RAZVOJNIH PROCESA!PROCESA!

TRŽIŠNI OTKAZITRŽIŠNI OTKAZI KADA NASTAJU TRŽIŠNI OTKAZI? SVAKI PUT KADA SE KADA NASTAJU TRŽIŠNI OTKAZI? SVAKI PUT KADA SE

NE STVORE POTREBNI I DOVOLJNI USLOVI ZA NE STVORE POTREBNI I DOVOLJNI USLOVI ZA DELOVANJE TRŽIŠTA!DELOVANJE TRŽIŠTA!

KLASIČNI KLASIČNI UZROCI TRŽIŠNIH OTKAZAUZROCI TRŽIŠNIH OTKAZA SU: SU:1.1. POSTOJANJE EKSTERNIH EKONOMIJAPOSTOJANJE EKSTERNIH EKONOMIJA

2.2. POSTOJANJE JAVNIH DOBARAPOSTOJANJE JAVNIH DOBARA

3.3. IMPERFEKTNA INFORMISANOST UČESNIKA NA TRŽIŠTUIMPERFEKTNA INFORMISANOST UČESNIKA NA TRŽIŠTU

EKSTERNA EKONOMIJA POSTOJI SVAKI PUT EKSTERNA EKONOMIJA POSTOJI SVAKI PUT KADA SU PROIZVODNE FUNKCIJE DVA AKTERA KADA SU PROIZVODNE FUNKCIJE DVA AKTERA NA TRŽIŠTU DIREKTNO POVEZANE. TO ZNAČI NA TRŽIŠTU DIREKTNO POVEZANE. TO ZNAČI DA AKTIVNOSTI JEDNOG SUBJEKTA IMAJU DA AKTIVNOSTI JEDNOG SUBJEKTA IMAJU DIREKTNE POZITIVNE ILI NEGATIVNE EFEKTE DIREKTNE POZITIVNE ILI NEGATIVNE EFEKTE NA REZULTATE U FUNKCIONISANJU DRUGOG NA REZULTATE U FUNKCIONISANJU DRUGOG SUBJEKTA!SUBJEKTA!

PRIVATNI IZBOR RACIONALNOG POJEDINCA PRIVATNI IZBOR RACIONALNOG POJEDINCA NEĆE DOVESTI DO DRUŠTVENO NEĆE DOVESTI DO DRUŠTVENO RACIONALNOG REZULTATA, PA ĆE IZBOR SA RACIONALNOG REZULTATA, PA ĆE IZBOR SA STANOVIŠTA DRUŠTVA BITI NEEFIKASANSTANOVIŠTA DRUŠTVA BITI NEEFIKASAN

REŠENJE SE NALAZI KROZ KOMPLEKS REŠENJE SE NALAZI KROZ KOMPLEKS IMOVINSKIH ODNOSA, TJ. IMOVINSKIH ODNOSA, TJ. PRAVILNO PRAVILNO POSTAVLJEN SISTEM ZAŠTITE SVOJINE I POSTAVLJEN SISTEM ZAŠTITE SVOJINE I UGOVORA!!!UGOVORA!!!

OSNOVNI MOTO U REŠAVANJU EKSTERNIH OSNOVNI MOTO U REŠAVANJU EKSTERNIH EKONOMIJA JE - INTERNALIZACIJA NEGATIVNIH EKONOMIJA JE - INTERNALIZACIJA NEGATIVNIH EKSTERNALIJA, ODNOSNO ONAJ KO PROIZVODI EKSTERNALIJA, ODNOSNO ONAJ KO PROIZVODI NEGATIVNE EFEKTE MORA DA IH I SNOSI NEGATIVNE EFEKTE MORA DA IH I SNOSI (PRIMER (PRIMER PPP PPP U EKOLOGIJI – ZAGAĐIVAČ U EKOLOGIJI – ZAGAĐIVAČ PLAĆA TROŠKOVE “SVOG” ZAGAĐENJA)PLAĆA TROŠKOVE “SVOG” ZAGAĐENJA)

JAVNA DOBRA – DRUGI IZVOR OTKAZA TRŽIŠTAJAVNA DOBRA – DRUGI IZVOR OTKAZA TRŽIŠTA JAVNO DOBRO JE ONO ČIJOM UPOTREBOM OD JAVNO DOBRO JE ONO ČIJOM UPOTREBOM OD

STRANE JEDNOG KORISNIKA SE NE SMANJUJE STRANE JEDNOG KORISNIKA SE NE SMANJUJE UPOTREBNA VREDNOST ZA DRUGE KORISNIKE, UPOTREBNA VREDNOST ZA DRUGE KORISNIKE, ODNOSNO KORIŠĆENJE JAVNOG DOBRA NIJE ODNOSNO KORIŠĆENJE JAVNOG DOBRA NIJE KOMPETITIVNO I EKSKLUZIVISTIČKO!KOMPETITIVNO I EKSKLUZIVISTIČKO!

RACIONALNI POJEDINCI POKUŠAVAJU DA SE RACIONALNI POJEDINCI POKUŠAVAJU DA SE PONAŠAJU KAO “BESPLATNI KORISINICI” (FREE PONAŠAJU KAO “BESPLATNI KORISINICI” (FREE RYDERS) – ŽELE DA KORISTE JAVNA DOBRA U RYDERS) – ŽELE DA KORISTE JAVNA DOBRA U PUNOJ MERI, ALI BEZ SNOŠENJA TROŠKOVA ZA PUNOJ MERI, ALI BEZ SNOŠENJA TROŠKOVA ZA NJIHOVO OBEZBEĐIVANJE!NJIHOVO OBEZBEĐIVANJE!

TROŠKOVI OBEZBEĐIVANJA JAVNOG DOBRA TROŠKOVI OBEZBEĐIVANJA JAVNOG DOBRA NISU TADA RAVNOMERNO RASPOREĐENI NA NISU TADA RAVNOMERNO RASPOREĐENI NA SVE KORISNIKESVE KORISNIKE

NESKLAD SE PREVAZILAZI EFIKASNOM NESKLAD SE PREVAZILAZI EFIKASNOM PORESKOM POLITIKOM, KAO I SISTEMOM PORESKOM POLITIKOM, KAO I SISTEMOM SANKCIJA I PODSTICAJA ZA KORISNIKE JAVNIH SANKCIJA I PODSTICAJA ZA KORISNIKE JAVNIH DOBARA KOJI SE PONAŠAJU DRUŠTVENO DOBARA KOJI SE PONAŠAJU DRUŠTVENO NEPOŽELJNO ILI KORISNONEPOŽELJNO ILI KORISNO

TREĆI IZVOR OTKAZA JE NEPERFEKTNA TREĆI IZVOR OTKAZA JE NEPERFEKTNA INFORMISANOST – TO JE POSLEDICA INFORMISANOST – TO JE POSLEDICA ČINJENICE DA POJEDINCI SVESNO BIRAJU DA ČINJENICE DA POJEDINCI SVESNO BIRAJU DA NE BUDU INFORMISANI, ALI DA TIME UŠTEDE NE BUDU INFORMISANI, ALI DA TIME UŠTEDE SREDSTVA ZA PRIBAVLJANJE INFORMACIJA SA SREDSTVA ZA PRIBAVLJANJE INFORMACIJA SA TRŽIŠTATRŽIŠTA

SLABIJE INFORMISANI POTROŠAČI PLAĆAJU SLABIJE INFORMISANI POTROŠAČI PLAĆAJU SKUPLJU CENU ZA ISTE PROIZVODE, PA ČESTO SKUPLJU CENU ZA ISTE PROIZVODE, PA ČESTO DOLAZI DO “ODUSTAJANJA” OD DALJE DOLAZI DO “ODUSTAJANJA” OD DALJE POTROŠNJE KADA SE UTVRDI DA JE NJIHOVA POTROŠNJE KADA SE UTVRDI DA JE NJIHOVA GRANIČNA KORIST NIŽA NEGO KOD DOBRO GRANIČNA KORIST NIŽA NEGO KOD DOBRO INFORMISANIH POTROŠAČAINFORMISANIH POTROŠAČA

““REŠENJE” JE KROZ PRIBAVLJENJE INFORMACIJA REŠENJE” JE KROZ PRIBAVLJENJE INFORMACIJA OD POJEDINACA I/ILI MEDIJA KOJI SLOVE ZA OD POJEDINACA I/ILI MEDIJA KOJI SLOVE ZA DOBRO INFORMISANE –DOBRO INFORMISANE – “KREATORI “KREATORI MIŠLJENJA”MIŠLJENJA”

DODATNI IZVOR NEINFORMISANOSTI JE DODATNI IZVOR NEINFORMISANOSTI JE NEMOGUĆNOST PREDVIĐANJA TOKA DOGAĐAJA NEMOGUĆNOST PREDVIĐANJA TOKA DOGAĐAJA U BUDUĆNOSTI – REŠENJE JE KROZ SISTEM U BUDUĆNOSTI – REŠENJE JE KROZ SISTEM OSIGURANJA OD RIZIKA!OSIGURANJA OD RIZIKA!

NIE IMA POSEBNU VANIE IMA POSEBNU VAŽNOST U MANJE ŽNOST U MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMA KOJE NEMAJU MOĆNU I RAZVIJENIM ZEMLJAMA KOJE NEMAJU MOĆNU I EFIKASNU DRŽAVU (NEMA ONOGA ŠTO SE EFIKASNU DRŽAVU (NEMA ONOGA ŠTO SE OZNAČAVA KAO “GOOD GOVERNANCE”)OZNAČAVA KAO “GOOD GOVERNANCE”)

NIE JASNO POKAZUJE DA POSTOJE TRŽIŠNE NIE JASNO POKAZUJE DA POSTOJE TRŽIŠNE IMPERFEKTNOSTI KOJE ZAHTEVAJU IMPERFEKTNOSTI KOJE ZAHTEVAJU ANGAŽOVANJE EFIKASNE DRŽAVE ZA ANGAŽOVANJE EFIKASNE DRŽAVE ZA POBOLJŠANJE ALOKACIJE RASPOLOŽIVIH POBOLJŠANJE ALOKACIJE RASPOLOŽIVIH RESURSARESURSA

INSTITUCIONALNE PROMENE KOJE NASTAJU INSTITUCIONALNE PROMENE KOJE NASTAJU POD UTICAJEM INICIJATIVA UNUTAR SISTEMA POD UTICAJEM INICIJATIVA UNUTAR SISTEMA MOGU BITI SAMO EVOLUTIVNE. EKSTERNO MOGU BITI SAMO EVOLUTIVNE. EKSTERNO NAMETNUTE PROMENE SU DALEKO BRŽE NAMETNUTE PROMENE SU DALEKO BRŽE

OSNOVNE RAZVOJNE FUNKCIJE OSNOVNE RAZVOJNE FUNKCIJE DRŽAVE DANAS SU:DRŽAVE DANAS SU:

1.1. POSTIZANJE I ODRŽAVANJE POSTIZANJE I ODRŽAVANJE MAKROEKONOMSKE STABILNOSTIMAKROEKONOMSKE STABILNOSTI

2.2. PRERASPODELA STVORENOG DOHOTKA U PRERASPODELA STVORENOG DOHOTKA U KORIST SIROMAŠNIH I UGROŽENIH GRUPA KORIST SIROMAŠNIH I UGROŽENIH GRUPA U DRUŠTVUU DRUŠTVU

3.3. ISPRAVLJANJE TRŽIŠNIH OTKAZAISPRAVLJANJE TRŽIŠNIH OTKAZA4.4. POTPOMAGANJE HVATANJA KORAKA SA POTPOMAGANJE HVATANJA KORAKA SA

SAVREMENIM PRIVREDAMA (“CATCHING-SAVREMENIM PRIVREDAMA (“CATCHING-UP”)UP”)

PONAŠANJE DRŽAVEPONAŠANJE DRŽAVE

UPOTREBA INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATAUPOTREBA INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA

REGULISAN REGULISAN MEHANIZAM CENAMEHANIZAM CENA

EFIKASNA EFIKASNA ZAŠTITA PRIV. ZAŠTITA PRIV. SVOJINESVOJINE

NARUŠEN NARUŠEN CENOVNI CENOVNI MEHANIZAMMEHANIZAM

VISOKO VISOKO BIROKRATIZOVAN BIROKRATIZOVAN SISTEMSISTEM

SELEKTIVNA SELEKTIVNA ZAŠTITAZAŠTITA

EFIKASNA EFIKASNA ZAŠTITA ZAŠTITA PRIVATNE SVOJINEPRIVATNE SVOJINE

CENTRALNO CENTRALNO PLANIRANJEPLANIRANJE

MAKSIMALNO MAKSIMALNO DRŽAVNO DRŽAVNO VLASNIŠTVOVLASNIŠTVO

MINIMALNAMINIMALNA VISOKAVISOKA

UPOTREBAUPOTREBAPODSTIC-PODSTIC-AJNIHAJNIHINSTRUM.INSTRUM.

MINIMALNAMINIMALNA VISOKA VISOKA

NISKANISKA MAKSIMALNAMAKSIMALNA

NISKA MAKSIMALNANISKA MAKSIMALNA

GORNJI LEVI KVADRANT KARAKTERISTIČAN JE GORNJI LEVI KVADRANT KARAKTERISTIČAN JE ZA VISOKO RAZVIJENE TRŽIŠNE PRIVREDEZA VISOKO RAZVIJENE TRŽIŠNE PRIVREDE

DONJI DESNI KVADRANT JE (BIO) DONJI DESNI KVADRANT JE (BIO) KARAKTERISTIČAN ZA BIVŠE KOMUNISTIČKE-KARAKTERISTIČAN ZA BIVŠE KOMUNISTIČKE-SOCIJALISTIČKE PRIVREDESOCIJALISTIČKE PRIVREDE

GORNJI DESNI KVADRANT SU TIPIČNO DRŽAVE GORNJI DESNI KVADRANT SU TIPIČNO DRŽAVE BLISKOG ISTOKA I LATINSKE AMERIKEBLISKOG ISTOKA I LATINSKE AMERIKE

DONJI LEVI KVADRANT JE TIPIČAN ZA DONJI LEVI KVADRANT JE TIPIČAN ZA NOVOINDUSTRIJALIZOVANE ZEMLJE KAO NOVOINDUSTRIJALIZOVANE ZEMLJE KAO J.KOREJA, TAJVAN, SINGAPUR I HONG KONGJ.KOREJA, TAJVAN, SINGAPUR I HONG KONG

INTERVENCIJA DRŽAVE PUTEM INTERVENCIJA DRŽAVE PUTEM AKTIVNE INDUSTRIJSKE POLITIKEAKTIVNE INDUSTRIJSKE POLITIKE

SELEKTIVNA, VEOMA VISOKA ZAŠTITA SELEKTIVNA, VEOMA VISOKA ZAŠTITA ODABRANIH PODSEKTORA, ALI NA TAČNO ODABRANIH PODSEKTORA, ALI NA TAČNO ODREĐENI VREMENSKI ROKODREĐENI VREMENSKI ROK

OBIMNA AKTIVNOST NA PLANU OBIMNA AKTIVNOST NA PLANU INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA KOJI INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA KOJI MAKSIMIZIRAJU PRILIV ZNANJA KOD MAKSIMIZIRAJU PRILIV ZNANJA KOD EKONOMSKIH SUBJEKATA, ALI I MINIMIZIRAJU EKONOMSKIH SUBJEKATA, ALI I MINIMIZIRAJU BIROKRATSKE PREPREKE RAZVOJUBIROKRATSKE PREPREKE RAZVOJU

IZBEGAVANJE SDI OSIM U SLUČAJEVIMA IZBEGAVANJE SDI OSIM U SLUČAJEVIMA PRIBAVLJANJA NEDOSTAJUĆIH ZNANJA I PRIBAVLJANJA NEDOSTAJUĆIH ZNANJA I TEHNOLOGIJATEHNOLOGIJA

DISKRIMINATORNA INSTITUCIONALNA POLITIKA DISKRIMINATORNA INSTITUCIONALNA POLITIKA KOJA FAVORIZUJE STVARANJE I FUNKCIONISANJE KOJA FAVORIZUJE STVARANJE I FUNKCIONISANJE GIGANTSKIH KONGLOMERATA GIGANTSKIH KONGLOMERATA

MESTO I ULOGA SAVREMENOG MESTO I ULOGA SAVREMENOG PLANIRANJAPLANIRANJA

POZITIVNA ULOGA PLANIRANJA U MANJE RAZVIJENIM POZITIVNA ULOGA PLANIRANJA U MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMA ZBOG:ZEMLJAMA ZBOG:

1.1. UBLAŽAVANJA INFORMACIONE IMPERFEKTNOSTI UBLAŽAVANJA INFORMACIONE IMPERFEKTNOSTI KROZ DISEMINACIJU INFORMACIJA KOJE SE SVE KROZ DISEMINACIJU INFORMACIJA KOJE SE SVE NESELEKTIVNO STAVLJAJU NA RASPOLAGANJE NESELEKTIVNO STAVLJAJU NA RASPOLAGANJE UČESNICIMA NA TRŽIŠTUUČESNICIMA NA TRŽIŠTU

2.2. IDENTIFIKOVANJA SEKTORA I OBLASTI LJUDSKIH IDENTIFIKOVANJA SEKTORA I OBLASTI LJUDSKIH AKTIVNOSTI U KOJIMA DOLAZI DO NAJDRASTIČNIJIH AKTIVNOSTI U KOJIMA DOLAZI DO NAJDRASTIČNIJIH TRŽIŠNIH OTKAZA-PREVAZILAŽENJE KROZ OBUKU I TRŽIŠNIH OTKAZA-PREVAZILAŽENJE KROZ OBUKU I EDUKACIJU NA PLANU REGIONALNOG RAZVOJA I EDUKACIJU NA PLANU REGIONALNOG RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINEZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

3.3. NEOPHODNOSTI KOORDINACIJE IZMEĐU NEOPHODNOSTI KOORDINACIJE IZMEĐU MAKROPOLITIKA I JAVNIH INVESTICIJA U OBLASTI MAKROPOLITIKA I JAVNIH INVESTICIJA U OBLASTI PRIRODNIH MONOPOLA I JAVNIH DOBARA, KAO I PRIRODNIH MONOPOLA I JAVNIH DOBARA, KAO I PODRŠKE AKTIVNOJ INDUSTRIJSKOJ POLITICI U CILJU PODRŠKE AKTIVNOJ INDUSTRIJSKOJ POLITICI U CILJU PODSTICANJA DINAMIČKIH KOMPARATIVNIH PODSTICANJA DINAMIČKIH KOMPARATIVNIH PREDNOSTIPREDNOSTI

ULOGA KAPITALA U PROCESU ULOGA KAPITALA U PROCESU RAZVOJARAZVOJA

KAPITAL KAO KAPITAL KAO OUTPUT U PRETHODNOMOUTPUT U PRETHODNOM I I INPUT U NAREDNOMINPUT U NAREDNOM PROIZVODNOM PROIZVODNOM PROCESUPROCESU (RAZLIKOVANJE TOKOVA I FONDOVA)(RAZLIKOVANJE TOKOVA I FONDOVA)

TRI NAJVAŽNIJE KATEGORIJE KAPITALNIH TRI NAJVAŽNIJE KATEGORIJE KAPITALNIH DOBARA SU:DOBARA SU:

1.1. PROIZVODNA OPREMA (MAŠINE, ALATI I SL)PROIZVODNA OPREMA (MAŠINE, ALATI I SL)

2.2. GRAĐEVINSKI OBJEKTI (HALE, KANCELARIJE, GRAĐEVINSKI OBJEKTI (HALE, KANCELARIJE, STAMBENE ZGRADE, PUTEVI, PRUGE...)STAMBENE ZGRADE, PUTEVI, PRUGE...)

3.3. ZALIHEZALIHE VREDNOST KAPITALNIH DOBARA ODREĐENA VREDNOST KAPITALNIH DOBARA ODREĐENA

JE MOGUĆNOŠĆU PROIZVODNJE POTROŠNIH JE MOGUĆNOŠĆU PROIZVODNJE POTROŠNIH DOBARADOBARA

RAZLIKOVANJE TRI KATEGORIJE KAPITALA:RAZLIKOVANJE TRI KATEGORIJE KAPITALA:• FIZIČKI KAPITALFIZIČKI KAPITAL• LJUDSKI KAPITALLJUDSKI KAPITAL• PRIRODNI KAPITALPRIRODNI KAPITAL

NEDOSTATAK KAPITALA (DEFICITARNOST) KAO NEDOSTATAK KAPITALA (DEFICITARNOST) KAO OSNOVNO RAZVOJNO OGRANIČENJE – SVE OSNOVNO RAZVOJNO OGRANIČENJE – SVE VIŠE SE U MANJE RAZVIJENIM EKONOMIJAMA VIŠE SE U MANJE RAZVIJENIM EKONOMIJAMA UVIĐA DA JE DEFICITARAN I LJUDSKI KAPITAL, UVIĐA DA JE DEFICITARAN I LJUDSKI KAPITAL, A NE SAMO FIZIČKI!!!A NE SAMO FIZIČKI!!!

DVA KLJUČNA PITANJA SU:DVA KLJUČNA PITANJA SU:1.1. KAKO SE UVEĆAVA FIZIČKI KAPITAL?KAKO SE UVEĆAVA FIZIČKI KAPITAL?2.2. KOJI SU IZVORI NJEGOVOG RASTA?KOJI SU IZVORI NJEGOVOG RASTA?

ODGOVORI SUODGOVORI SU:KAPITAL SE UVEĆAVA :KAPITAL SE UVEĆAVA PROCESOM INVESTIRANJA, DOK JE SA PROCESOM INVESTIRANJA, DOK JE SA MAKROEKONOMSKOG STANOVIŠTA OSNOVNI MAKROEKONOMSKOG STANOVIŠTA OSNOVNI IZVOR INVESTICIJA ŠTEDNJA!!!IZVOR INVESTICIJA ŠTEDNJA!!!

POGREŠNO BI BILO ZAUZETI NEDVOSMISLENI POGREŠNO BI BILO ZAUZETI NEDVOSMISLENI STAV DA JE FIZIČKI KAPITAL KLJUČ USPEŠNOG STAV DA JE FIZIČKI KAPITAL KLJUČ USPEŠNOG PRIVREDNOG RAZVOJA. PORED SAMOG PRIVREDNOG RAZVOJA. PORED SAMOG KAPITALA, NEOPHODNO JE POSMATRATI I KAPITALA, NEOPHODNO JE POSMATRATI I EFIKASNOST INVESTICIJA, ODNOSNO EFIKASNOST INVESTICIJA, ODNOSNO EFIKASNOST UPOTREBE AKUMULIRANOG EFIKASNOST UPOTREBE AKUMULIRANOG KAPITALAKAPITALA

EFIKASNOST INVESTICIJA RAČUNAMO KAO EFIKASNOST INVESTICIJA RAČUNAMO KAO ODNOS OSTVARENE STOPE RASTA ODNOS OSTVARENE STOPE RASTA PROIZVODNJE I DOHOTKA PREMA STOPI PROIZVODNJE I DOHOTKA PREMA STOPI UČEŠĆA INVESTICIJA U RASPODELI BDP-a UČEŠĆA INVESTICIJA U RASPODELI BDP-a (AKO (AKO JE STOPA RASTA BDP 7%, A UČEŠĆE JE STOPA RASTA BDP 7%, A UČEŠĆE INVESTICIJA U RASPODELI 31%, INVESTICIJA U RASPODELI 31%, EFIKASNOST INVESTICIJA JE 7/31= 23%)EFIKASNOST INVESTICIJA JE 7/31= 23%)

ANALIZE REZULTATA RAZVOJA U PROŠLOSTI ANALIZE REZULTATA RAZVOJA U PROŠLOSTI POKAZUJU DA JE KAPITAL DALEKO ZNAČAJNIJI POKAZUJU DA JE KAPITAL DALEKO ZNAČAJNIJI RAZVOJNI FAKTOR NA NIŽIM NIVOIMA RAZVOJA, RAZVOJNI FAKTOR NA NIŽIM NIVOIMA RAZVOJA, DOK NA VIŠIM NIVOIMA PRIMAT PREUZIMA DOK NA VIŠIM NIVOIMA PRIMAT PREUZIMA GLOBALNA PRODUKTIVNOST FAKTORA –TFPGLOBALNA PRODUKTIVNOST FAKTORA –TFP

U ZUR NE POSTOJI ODGOVARAJUĆA U ZUR NE POSTOJI ODGOVARAJUĆA TEHNOLOŠKA INTELIGENCIJA ŠTO OGRANIČAVA TEHNOLOŠKA INTELIGENCIJA ŠTO OGRANIČAVA USVAJANJE SAVREMENIH TEHNOLOGIJAUSVAJANJE SAVREMENIH TEHNOLOGIJA

UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA JE CENTRALNA UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA JE CENTRALNA POLUGA POLITIKE DUGOROČNOG RASTA I POLUGA POLITIKE DUGOROČNOG RASTA I RAZVOJA JEDNE EKONOMIJERAZVOJA JEDNE EKONOMIJE

EFIKASNA ALOKACIJA KAPITALA JE KLJUČNO EFIKASNA ALOKACIJA KAPITALA JE KLJUČNO POVEZANA SA POSTOJANJEM I POVEZANA SA POSTOJANJEM I DIVERSIFIKOVANOŠĆU TRŽIŠTA KAPITALADIVERSIFIKOVANOŠĆU TRŽIŠTA KAPITALA

ZNAČAJ KAPITALA KAO FAKTORA ZNAČAJ KAPITALA KAO FAKTORA RASTA I RAZVOJA 1960-90RASTA I RAZVOJA 1960-90

KAPITALKAPITAL RADRAD TFPTFP

AFRIKAAFRIKA 7373 2828 00

IST.AZIJAIST.AZIJA 5757 1616 2828

LAT.AMERIKALAT.AMERIKA 6767 3030 00

JUŽ.AZIJAJUŽ.AZIJA 6767 2020 1414

SVE ZURSVE ZUR 6565 2323 1414

FRANCUSKAFRANCUSKA 2727 -5-5 7878

NEMAČKANEMAČKA 2323 -10-10 8787

JAPANJAPAN 3636 55 5959

V.BRITANIJAV.BRITANIJA 2727 -5-5 7878

SADSAD 2323 2727 5050

AS-AD MODELAS-AD MODEL KRETANJE AGREGATNE PROIZVODNJE KAO KRETANJE AGREGATNE PROIZVODNJE KAO

FUNKCIJE CENA GRAFIČKI REPREZENTUJE KRIVA FUNKCIJE CENA GRAFIČKI REPREZENTUJE KRIVA AGREGATNE PONUDEAGREGATNE PONUDE

U EKONOMSKOJ TEORIJI JOŠ NEMA U EKONOMSKOJ TEORIJI JOŠ NEMA JEDINSTVENOG STAVA PO PITANJU OPŠTEG JEDINSTVENOG STAVA PO PITANJU OPŠTEG IZGLEDA KRIVE AGREGATNE PONUDEIZGLEDA KRIVE AGREGATNE PONUDE

DRUGA KOMPONENTA ODNOSI SE NA OBLIK DRUGA KOMPONENTA ODNOSI SE NA OBLIK KRIVEKRIVE AGREGATNE TRŽANJE AGREGATNE TRŽANJE

AD=C+I+G+X AD=C+I+G+X C=C= POTROŠNJA INSTITUCIONALIZOVANOG POTROŠNJA INSTITUCIONALIZOVANOG

SEKTORA STANOVNIŠTVASEKTORA STANOVNIŠTVAI= I= INVESTICIONA POTROŠNJAINVESTICIONA POTROŠNJAG= JAVNA POTROŠNJAG= JAVNA POTROŠNJAX= IZVOZ, TJ. TRAŽNJA SEKTORA X= IZVOZ, TJ. TRAŽNJA SEKTORA

INOSTRANSTVAINOSTRANSTVA

NAGIB AD KRIVE ILUSTRUJE PROMENU NAGIB AD KRIVE ILUSTRUJE PROMENU AGREGATNE TRAŽNJE KAO POSLEDICU PROMENE AGREGATNE TRAŽNJE KAO POSLEDICU PROMENE OPŠTEG NIVOA CENA AD= OPŠTEG NIVOA CENA AD= ff(P); dAD/dP(P); dAD/dP<<0 0 NEGATIVAN NAGIB AD KRIVENEGATIVAN NAGIB AD KRIVE

PP AD AD3 3 ADAD44

PP44

ASAS

PP33

AD1 ADAD1 AD22

PP22

PP11

YY11 Y Y22 Y Y33 Y Y44

TRANSLACIJA KRIVE TRANSLACIJA KRIVE AGREGATNE TRAŽNJE IZ AGREGATNE TRAŽNJE IZ AD1 U AD2 ODGOVARA AD1 U AD2 ODGOVARA LOGICI KEJNSIJANSKE LOGICI KEJNSIJANSKE TEORIJE I IMA ZA TEORIJE I IMA ZA POSLEIDCU RELATIVNO POSLEIDCU RELATIVNO IZRAŽENI RAST IZRAŽENI RAST PROIZVODNJE I PROIZVODNJE I MINIMALNI RAST CENA. MINIMALNI RAST CENA. SUPROTNO, POMERANJE SUPROTNO, POMERANJE IZ AD3 U AD4 ŠTO IZ AD3 U AD4 ŠTO ODGOVARA KLASIČNOJ ODGOVARA KLASIČNOJ TEORIJI REZULTIRA TEORIJI REZULTIRA VISOKIM RASTOM CENA VISOKIM RASTOM CENA I MINIMALNIM I MINIMALNIM POVEĆAVANJEM POVEĆAVANJEM PROIZVODNJE.PROIZVODNJE.

IS-LM MODEL IS-LM MODEL U CENTRU PAŽNJE OVOG MODELA JE ISTOVREMENO U CENTRU PAŽNJE OVOG MODELA JE ISTOVREMENO

POSTIZANJE RAVNOTEŽE NA TRŽIŠTU DOBARA (IS) I POSTIZANJE RAVNOTEŽE NA TRŽIŠTU DOBARA (IS) I TRŽIŠTU NOVCA (LM)TRŽIŠTU NOVCA (LM)

POTREBNO JE ODREDITI TAČKE KOJE SPAJAJU VELIČINE POTREBNO JE ODREDITI TAČKE KOJE SPAJAJU VELIČINE TRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA RTRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA R I I BRUTO DOMAĆEG BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA YPROIZVODA Y PRI KOJIMA SE POSTIŽE PRI KOJIMA SE POSTIŽE ISTOVREMENA ISTOVREMENA RAVNOTEŽA NA ROBNOM I NOVČANOM TRŽIŠTURAVNOTEŽA NA ROBNOM I NOVČANOM TRŽIŠTU

U SVIM TAČKAMA KRIVE IS POSTOJI JEDNAKOST U SVIM TAČKAMA KRIVE IS POSTOJI JEDNAKOST INVESTICIJA I ŠTEDNJE (U ZATVORENOJ PRIVREDI I=Y-C, INVESTICIJA I ŠTEDNJE (U ZATVORENOJ PRIVREDI I=Y-C, ODNOSNO S=Y-C=I). INVESTICIONA TRAŽNJA JE ODNOSNO S=Y-C=I). INVESTICIONA TRAŽNJA JE OPADAJUĆA FUNKCIJA KAMATNE STOPE OPADAJUĆA FUNKCIJA KAMATNE STOPE

I= I(R);I= I(R); ddI / I / ddR R < 0< 0

IS KRIVA IMA NEGATIVAN NAGIB, IS KRIVA IMA NEGATIVAN NAGIB, ŠŠTO JE TO JE POSLEDICA POSLEDICA ČČINJENICE DA VISOKE INJENICE DA VISOKE KAMATNE STOPE USLOVLJAVAJU KAMATNE STOPE USLOVLJAVAJU OPADANJE INVESTICIONIH AKTIVNOSTIOPADANJE INVESTICIONIH AKTIVNOSTI I I NIZAK NIVO PROIZVODNJE,NIZAK NIVO PROIZVODNJE, DOK NIZAK NIVO DOK NIZAK NIVO PROIZVODNJE POSLEDIČNO ZNAČI RELATIVNO PROIZVODNJE POSLEDIČNO ZNAČI RELATIVNO SKROMNU ŠTEDNJUSKROMNU ŠTEDNJU

STANJE NA TRŽIŠTU NOVCA LM:STANJE NA TRŽIŠTU NOVCA LM:• TRAŽNJA NOVCA SASTOJI SE IZ DVE KOMPONENTETRAŽNJA NOVCA SASTOJI SE IZ DVE KOMPONENTE

L1 – TRAŽNJA ZA NOVCEM KAO PROMETNIM SREDSTVOML1 – TRAŽNJA ZA NOVCEM KAO PROMETNIM SREDSTVOM L2 – TRAŽNJA ZA NOVCEM KAO ŠPEKULATIVNIM SREDSTVOML2 – TRAŽNJA ZA NOVCEM KAO ŠPEKULATIVNIM SREDSTVOM

L1 JE U FUNKCIJI DOHOTKA L1 JE U FUNKCIJI DOHOTKA L1=L(Y)L1=L(Y) L2 JE DETERMINISANA VISINOM KAMATNE L2 JE DETERMINISANA VISINOM KAMATNE

STOPE STOPE L2= L(R)L2= L(R)

USLOV RAVNOTEŽE NA NOVČANOM TRŽIŠTU USLOV RAVNOTEŽE NA NOVČANOM TRŽIŠTU JE:JE:

M/P = L1(Y) + L2(R)M/P = L1(Y) + L2(R)PRI ČEMU JE M=KOLIČINA NOVCA U OPTICAJU, PRI ČEMU JE M=KOLIČINA NOVCA U OPTICAJU, A P=NIVO CENAA P=NIVO CENATOTALNIM DIFERENCIRANJEM DOBIJAMOTOTALNIM DIFERENCIRANJEM DOBIJAMO

(dL1/dY)* dY + (dL2/dR)* dR = 0(dL1/dY)* dY + (dL2/dR)* dR = 0ŠTO ZNAČI DA PORAST Y ZA 1 USLOVLJAVA ŠTO ZNAČI DA PORAST Y ZA 1 USLOVLJAVA RAST TRANSAKCIONE TRAŽNJE ZA NOVCEM U RAST TRANSAKCIONE TRAŽNJE ZA NOVCEM U IZNOSU dL1/dY JEDINICA; UKOLIKO OVAJ IZNOS IZNOSU dL1/dY JEDINICA; UKOLIKO OVAJ IZNOS POMNOŽIMO SA PROIZVOLJNIM UVEĆANJEM POMNOŽIMO SA PROIZVOLJNIM UVEĆANJEM BDP ZA dY JEDINICA DOBIĆEMO POVEĆANJE BDP ZA dY JEDINICA DOBIĆEMO POVEĆANJE TRANSAKCIONE TRAŽNJE ZA NOVCEM. TRANSAKCIONE TRAŽNJE ZA NOVCEM. ANALOGNO JE KOD PORASTA SPEKULATIVNE ANALOGNO JE KOD PORASTA SPEKULATIVNE TRAŽNJE ZA NOVCEM!TRAŽNJE ZA NOVCEM!

GRAFIČKA PREZENTACIJA IS-LM MODELAGRAFIČKA PREZENTACIJA IS-LM MODELA

RR

LMLM

ISIS

YY

PRESEK IS I LM KRIVE PRESEK IS I LM KRIVE REPREZENTUJE STANJE U REPREZENTUJE STANJE U PRIVREDI KOJE ODGOVARA PRIVREDI KOJE ODGOVARA ISTOVREMENOJ RAVNOTEŽI ISTOVREMENOJ RAVNOTEŽI NA TRŽIŠTU DOBARA (IS) I NA TRŽIŠTU DOBARA (IS) I NOVCA (LM)NOVCA (LM)

LM KRIVA IMA POZITIVAN LM KRIVA IMA POZITIVAN NAGIB ŠTO UPUĆUJE NA NAGIB ŠTO UPUĆUJE NA STAV PO KOME RAST STAV PO KOME RAST NOVČANE PONUDE U NOVČANE PONUDE U KRATKOM ROKU IMA KRATKOM ROKU IMA POZITIVAN UTICAJ NA POZITIVAN UTICAJ NA KRETANJE BDP-aKRETANJE BDP-a

FINANSIRANJE PRIVREDNOG FINANSIRANJE PRIVREDNOG RAZVOJARAZVOJA

NACIONALNA ŠTEDNJA – KADA GOVORIMO O NACIONALNA ŠTEDNJA – KADA GOVORIMO O USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE TO JE USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE TO JE JEDINI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA, OSIM JEDINI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA, OSIM PRIMARNE EMISIJE (INFLATORNE POSLEDICE)PRIMARNE EMISIJE (INFLATORNE POSLEDICE)

EKSTERNI IZVORI – U USLOVIMA OTVORENE EKSTERNI IZVORI – U USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE DODATNI IZVOR FINANSIRANJA PRIVREDE DODATNI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA KOJI OMOGUĆAVA VIŠI NIVO RAZVOJA KOJI OMOGUĆAVA VIŠI NIVO INVESTICIJA OD OSTVARENE DOMAĆE INVESTICIJA OD OSTVARENE DOMAĆE ŠTEDNJEŠTEDNJE

NACIONALNA NACIONALNA ŠTEDNJAŠTEDNJA• RAZLIKOVANJE INSTITUCIONALNIH SEKTORA RAZLIKOVANJE INSTITUCIONALNIH SEKTORA

MAKROEKONOMIJE U SMISLU NJIHOVOG MAKROEKONOMIJE U SMISLU NJIHOVOG ODNOSA PREMA ŠTEDNJIODNOSA PREMA ŠTEDNJI

• ŠTEDNJA DOMAĆINSTAVAŠTEDNJA DOMAĆINSTAVA(PO PRAVILU JE UVEK POZITIVAN (PO PRAVILU JE UVEK POZITIVAN SEKTOR)SEKTOR)

• ŠTEDNJA KORPORACIJAŠTEDNJA KORPORACIJA(PO PRAVILU JE NEGATIVNA, ODNOSNO VEĆE (PO PRAVILU JE NEGATIVNA, ODNOSNO VEĆE JE ZADUŽENJE KORPORACIJA NA JE ZADUŽENJE KORPORACIJA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU OD ŠTEDNJE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU OD ŠTEDNJE NA NJEMU)NJEMU)

• ŠTEDNJA DRŽAVEŠTEDNJA DRŽAVE(AKO JE NEGATIVNA – BUDŽETSKI (AKO JE NEGATIVNA – BUDŽETSKI

DEFICIT, KUMULIRANO – JAVNI DUG)DEFICIT, KUMULIRANO – JAVNI DUG)

INSTITUCIONALIZOVANI SEKTORI NACIONALNE EKONOMIJEINSTITUCIONALIZOVANI SEKTORI NACIONALNE EKONOMIJE

SEKTORSEKTOR OSNOVNE FUNKCIJEOSNOVNE FUNKCIJE OSNOVNI IZVORI OSNOVNI IZVORI DOHOTKADOHOTKA

POSLOVNI POSLOVNI NEFINANSIJSKI NEFINANSIJSKI

PROIZV.DOBARA I NEFIN. PROIZV.DOBARA I NEFIN. TRŽ.USLUGATRŽ.USLUGA

PRIMANJA OD PRODAJE PRIMANJA OD PRODAJE PROIZVODAPROIZVODA

FINANSIJSKIFINANSIJSKI FINANSIJE,PRIKUPLJANJE I FINANSIJE,PRIKUPLJANJE I RASPODELA RASPODELA RASPOL.FONDOVA,OSIGURANJRASPOL.FONDOVA,OSIGURANJEE

FONDOVI OD DEPOZITA I FONDOVI OD DEPOZITA I KAMATA; UGOVORNE PREMIJEKAMATA; UGOVORNE PREMIJE

DRŽAVADRŽAVA NETRŽ.USLUGE ZA NETRŽ.USLUGE ZA KOLEKT.POTROŠNJU, KOLEKT.POTROŠNJU, PRERASPODELA DELA NAC. PRERASPODELA DELA NAC. DOHOTKADOHOTKA

OBAVEZNI NAMETI U DRUGIM OBAVEZNI NAMETI U DRUGIM SEKTORIMA PRIMLJENI SEKTORIMA PRIMLJENI (IN)DIREKTNO(IN)DIREKTNO

NEPROFITNE NEPROFITNE ORGANIZACIJE KOJE ORGANIZACIJE KOJE VRŠE USLUGE VRŠE USLUGE DOMAĆINSTVIMADOMAĆINSTVIMA

NETRŽIŠNE USLUGE ZA NETRŽIŠNE USLUGE ZA POSEBNE GRUPE POTROŠAČAPOSEBNE GRUPE POTROŠAČA

DOBROVOLJNI DOPRINOSI DOBROVOLJNI DOPRINOSI DOMAĆINSTAVA I DOHODAK DOMAĆINSTAVA I DOHODAK OD SVOJINEOD SVOJINE

DOMAĆINSTVADOMAĆINSTVA•KAO KAO POTROŠAČIPOTROŠAČI•KAO KAO PREDUZETNICIPREDUZETNICI

POTROŠNJAPOTROŠNJA

PROIZV.DOBARA I PROIZV.DOBARA I NEFIN.TRŽ.USLUGANEFIN.TRŽ.USLUGA

ZARADE ZAPOSLENIH, ZARADE ZAPOSLENIH, DOHODAK OD SVOJINE, DOHODAK OD SVOJINE, TRANSFERITRANSFERI

PRIMANJA OD PRODAJE ROBE PRIMANJA OD PRODAJE ROBE I USLUGAI USLUGA

INOSTRANSTVOINOSTRANSTVO NEMA OSN. FUNKCIJU ILI GLAVNE IZVORE DOHOTKANEMA OSN. FUNKCIJU ILI GLAVNE IZVORE DOHOTKA

KRUŽNI TOK AKTIVNOSTI U OTVORENOJ EKONOMIJIKRUŽNI TOK AKTIVNOSTI U OTVORENOJ EKONOMIJI

NETO IZVOZNETO IZVOZ

PLAĆANJA ZA NETO PLAĆANJA ZA NETO IZVOZIZVOZ

DOMAĆINSTVADOMAĆINSTVA DRŽAVADRŽAVA PREDUZEĆAPREDUZEĆA

INOSTRANSTVOINOSTRANSTVO

PLAĆANJA ZA ROBU I USLUGEPLAĆANJA ZA ROBU I USLUGE

ROBA I USLUGEROBA I USLUGE

FAKTORI PROIZVODNJEFAKTORI PROIZVODNJE

PLAĆANJA ZA FAKTORE PROIZVODNJEPLAĆANJA ZA FAKTORE PROIZVODNJE

POREZIPOREZI

USLUGE DRŽAVEUSLUGE DRŽAVE

FAKTORI PROIZV.FAKTORI PROIZV.

PLAĆANJA ZA FAKTOREPLAĆANJA ZA FAKTORE

POREZIPOREZI

USLUGE DRŽAVEUSLUGE DRŽAVE

ROBA I USLUGEROBA I USLUGE

PLAĆANJA ZA ROBU I USLUGEPLAĆANJA ZA ROBU I USLUGE

FINANSIRANJE RAZVOJA DOMAĆOM FINANSIRANJE RAZVOJA DOMAĆOM ŠTEDNJOMŠTEDNJOM

KLASIČNA ŠKOLA EKONOMSKE MISLI-KLASIČNA ŠKOLA EKONOMSKE MISLI-FINANSIRANJE INVESTICIJA (RAZVOJA) ODVIJA FINANSIRANJE INVESTICIJA (RAZVOJA) ODVIJA SE ISKLJUČIVO IZ NERADNIH DOHODAKA – SE ISKLJUČIVO IZ NERADNIH DOHODAKA – PROFITA I RENTEPROFITA I RENTE

KEJNSOVA ŠKOLA – SVI MIKROEKONOMSKI KEJNSOVA ŠKOLA – SVI MIKROEKONOMSKI SUBJEKTI SVOJOM ŠTEDNJOM DOPRINOSE SUBJEKTI SVOJOM ŠTEDNJOM DOPRINOSE UVEĆANJU PROIZVODNIH FONDOVAUVEĆANJU PROIZVODNIH FONDOVA

U VEĆINI MANJE RAZVIJENIH ZEMALJA DALEKO U VEĆINI MANJE RAZVIJENIH ZEMALJA DALEKO NAJVEĆI PROBLEM JE NEDOVOLJAN OBIM NAJVEĆI PROBLEM JE NEDOVOLJAN OBIM DOMAĆE ŠTEDNJE. STOPA NACIONALNE DOMAĆE ŠTEDNJE. STOPA NACIONALNE ŠTEDNJE U ZNAČAJNOM STEPENU JE ŠTEDNJE U ZNAČAJNOM STEPENU JE DETERMINISANA VELIČINOM BDP-a p.c.DETERMINISANA VELIČINOM BDP-a p.c.

POSTOJE I DRUGI RAZLOZI ZBOG KOJIH STOPA POSTOJE I DRUGI RAZLOZI ZBOG KOJIH STOPA NACIONALNE ŠTEDNJE MOŽE BITI NISKA - NACIONALNE ŠTEDNJE MOŽE BITI NISKA - NEDOSTATAK ILI NERAZVIJENOST PRIVREDNOG, NEDOSTATAK ILI NERAZVIJENOST PRIVREDNOG, A POSEBNO FINANSIJSKOG SISTEMAA POSEBNO FINANSIJSKOG SISTEMA

SADSAD JAPANJAPAN NEMAČKANEMAČKA BRITANIJABRITANIJA KANADAKANADA

BRUTO BRUTO DOM. DOM. ŠTEDNJAŠTEDNJA

16,316,3 31,631,6 22,522,5 16,616,6 20,720,7

JAVNA JAVNA ŠTEDNJAŠTEDNJA

-2,1-2,1 4,94,9 2,02,0 0,10,1 -1,6-1,6

PRIVATNA PRIVATNA ŠTEDNJAŠTEDNJA

18,518,5 26,826,8 20,520,5 16,416,4 22,222,2

USLOVI RAVNOTEŽE U ZATVORENOJ USLOVI RAVNOTEŽE U ZATVORENOJ PRIVREDIPRIVREDI

Y= C + I + GY= C + I + GFINALNA UPOTREBA GDP ILI GNPFINALNA UPOTREBA GDP ILI GNP

Y-(C+G) =IY-(C+G) =I LEVA STRANA IZRAZA JE UKUPNA LEVA STRANA IZRAZA JE UKUPNA

DOMAĆA ŠTEDNJADOMAĆA ŠTEDNJA USLOV MAKROEKONOM. RAVNOTEŽE:USLOV MAKROEKONOM. RAVNOTEŽE:

S=I; S= SS=I; S= SP P + S+ Sgg

UKUPNA ŠTEDNJA SE SASTOJI IZ PRIVATNE ŠTEDNJE SP I JAVNE ŠTEDNJE Sg

SREĐIVANJEM I ZAMENOM DOBIJAMO IZRAZ:SREĐIVANJEM I ZAMENOM DOBIJAMO IZRAZ:

S=Y-T-C=(C+I+G)-T-C; S=Y-T-C=(C+I+G)-T-C; S+T=G+IS+T=G+I OVAJ IZRAZ GOVORI O RELACIJI IZMEĐU OVAJ IZRAZ GOVORI O RELACIJI IZMEĐU

PRIVATNIH I JAVNIH FINANSIJAPRIVATNIH I JAVNIH FINANSIJA ULOGA UKUPNE NACIONALNE ŠTEDNJE JE ULOGA UKUPNE NACIONALNE ŠTEDNJE JE

DA FINANSIRA UKUPNA INVESTICIONA DA FINANSIRA UKUPNA INVESTICIONA ULAGANJA, A SVRHA POREZA JE ULAGANJA, A SVRHA POREZA JE FINANSIRANJE JAVNIH IZDATAKAFINANSIRANJE JAVNIH IZDATAKA

ŠTEDNJA DOMAĆINSTAVAŠTEDNJA DOMAĆINSTAVA OSNOVNI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA U OSNOVNI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA U

RAZVIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMARAZVIJENIM TRŽIŠNIM PRIVREDAMA DOMAĆINSTVA RASPOLAŽU PRIHODIMA I OD DOMAĆINSTVA RASPOLAŽU PRIHODIMA I OD

RADA I OD VLASNIŠTVARADA I OD VLASNIŠTVA VELIČINU ŠTEDNJE DOMAĆINSTAVA VELIČINU ŠTEDNJE DOMAĆINSTAVA

OPREDELJUJE: NIVO RASPOLOŽIVOG DOHOTKA, OPREDELJUJE: NIVO RASPOLOŽIVOG DOHOTKA, PRILIV KAPITALA, INFLACIJA, BUDŽETSKI PRILIV KAPITALA, INFLACIJA, BUDŽETSKI DEFICIT, REALNA KAMATNA STOPADEFICIT, REALNA KAMATNA STOPA

VEĆA POTROŠNJA U SADAŠNJOSTI ZNAČI I VEĆA POTROŠNJA U SADAŠNJOSTI ZNAČI I MANJU POTROŠNJU U BUDUĆNOSTI!MANJU POTROŠNJU U BUDUĆNOSTI!

RASPOLOŽIVI DOHODAKRASPOLOŽIVI DOHODAK = DOHODAK KOJI = DOHODAK KOJI OSTAJE DOMAĆINSTVU PO PLAĆANJU POREZA I OSTAJE DOMAĆINSTVU PO PLAĆANJU POREZA I OBAVEZA DRŽAVI!!!OBAVEZA DRŽAVI!!!

TRI SU RAZLOGA ZBOG KOJIH SE VEĆA TRI SU RAZLOGA ZBOG KOJIH SE VEĆA BUDUĆA VELIČINA IZJEDNAČAVA SA BUDUĆA VELIČINA IZJEDNAČAVA SA SADAŠNJOM:SADAŠNJOM:

1.1. SADAŠNJA POTROŠNJA “VIŠE VREDI” OD SADAŠNJA POTROŠNJA “VIŠE VREDI” OD BUDUĆE, PA SE STOGA BUDUĆOJ PRIDODAJE I BUDUĆE, PA SE STOGA BUDUĆOJ PRIDODAJE I IZNOS NAGRADE ZA ŠTEDLJIVOST U VIDU IZNOS NAGRADE ZA ŠTEDLJIVOST U VIDU VEĆEG OBIMA POTROŠNJE U BUDUĆNOSTIVEĆEG OBIMA POTROŠNJE U BUDUĆNOSTI

2.2. SADAŠNJA POTROŠNJA JE SASVIM IZVESNA, SADAŠNJA POTROŠNJA JE SASVIM IZVESNA, DOK JE BUDUĆA NA OSNOVU ŠTEDNJE DOK JE BUDUĆA NA OSNOVU ŠTEDNJE NEIZVESNA I NIJE SIGURNO DA ĆE SE NEIZVESNA I NIJE SIGURNO DA ĆE SE OSTVARITIOSTVARITI

3.3. SVAKA ŠTEDNJA PRETPOSTAVLJA SVAKA ŠTEDNJA PRETPOSTAVLJA PROMIŠLJENU INVESTICIONU UPOTREBU – PROMIŠLJENU INVESTICIONU UPOTREBU – DOMAĆINSTVO BIRA ONOG KOME ĆE DOMAĆINSTVO BIRA ONOG KOME ĆE POVERITI SVOJU ŠTEDNJU, TJ. KO ĆE MU DATI POVERITI SVOJU ŠTEDNJU, TJ. KO ĆE MU DATI NAJVEĆI PRINOS SA ŠTO MANJOM NAJVEĆI PRINOS SA ŠTO MANJOM NEIZVESNOŠĆU!NEIZVESNOŠĆU!

ŠTEDNJA DRŽAVEŠTEDNJA DRŽAVE

DVA OSNOVNA IZVORA JAVNE ŠTEDNJE:DVA OSNOVNA IZVORA JAVNE ŠTEDNJE:• VIŠAK BUDŽETSKIH PRIHODA (BUDŽETSKI VIŠAK BUDŽETSKIH PRIHODA (BUDŽETSKI

SUFICIT)SUFICIT)• ŠTEDNJA JAVNIH PREDUZEĆAŠTEDNJA JAVNIH PREDUZEĆA

VEOMA RETKO SE SLOBODNA SREDSTVA VEOMA RETKO SE SLOBODNA SREDSTVA DRŽAVE PLASIRAJU PRIVATNOM SEKTORU DRŽAVE PLASIRAJU PRIVATNOM SEKTORU PRIVREDE NA KOMERCIJALNOJ OSNOVI, VEĆ PRIVREDE NA KOMERCIJALNOJ OSNOVI, VEĆ SE KORISTE ZA FINANSIRANJE INVESTICIJA SE KORISTE ZA FINANSIRANJE INVESTICIJA OD STRANE DRŽAVE U RAZNE PROJEKTEOD STRANE DRŽAVE U RAZNE PROJEKTE

PODIZANJE PRIHODA DRŽAVE – ILI KROZ PODIZANJE PRIHODA DRŽAVE – ILI KROZ POVIŠENJE PORESKE STOPE ILI KROZ ŠIRENJE POVIŠENJE PORESKE STOPE ILI KROZ ŠIRENJE PORESKE OSNOVICEPORESKE OSNOVICE

ŠTEDNJA PREDUZEĆA U JAVNOM SEKTORU JE ŠTEDNJA PREDUZEĆA U JAVNOM SEKTORU JE VEOMA SKROMNA, ČAK I U NAJRAZVIJENIJIM VEOMA SKROMNA, ČAK I U NAJRAZVIJENIJIM EKONOMIJAMAEKONOMIJAMA

TRI TIPA JAVNIH PREDUZEĆA:TRI TIPA JAVNIH PREDUZEĆA:1.1. PREDUZEĆA POD UPRAVOM RESORNOG PREDUZEĆA POD UPRAVOM RESORNOG

MINISTARSTVA (PTT,ŽELEZNICA,EPS...)MINISTARSTVA (PTT,ŽELEZNICA,EPS...)

2.2. PREDUZEĆA SA ZAJEDNIČKIM PORTFELJOM AKCIJA, PREDUZEĆA SA ZAJEDNIČKIM PORTFELJOM AKCIJA, GDE DRŽAVA NA OSNOVU SVOG VLASNIŠTVA IMA GDE DRŽAVA NA OSNOVU SVOG VLASNIŠTVA IMA KONTROLNU FUNKCIJU I UTICAJ NA POSLOVANJEKONTROLNU FUNKCIJU I UTICAJ NA POSLOVANJE

3.3. JAVNE KORPORACIJE KOD KOJIH JE REPREZENTENT JAVNE KORPORACIJE KOD KOJIH JE REPREZENTENT DRŽAVE NA KLJUČNIM MENADŽERSKIM POLOŽAJIMADRŽAVE NA KLJUČNIM MENADŽERSKIM POLOŽAJIMA

ČESTO DRŽAVA ŠTEDNJU GRAĐANA NE ČESTO DRŽAVA ŠTEDNJU GRAĐANA NE USMERAVA NA FINANSIRANJE RAZVOJA, VEĆ USMERAVA NA FINANSIRANJE RAZVOJA, VEĆ JE KORISTI ZA NAJRAZLIČITIJE OBLIKE JE KORISTI ZA NAJRAZLIČITIJE OBLIKE NAGRAĐIVANJA SVOJIH ISTOMIŠLJENIKANAGRAĐIVANJA SVOJIH ISTOMIŠLJENIKA

FUNKCIJE POTROFUNKCIJE POTROŠNJEŠNJE

KEJNSOVA FUNKCIJA POTROŠNJEKEJNSOVA FUNKCIJA POTROŠNJE TEORIJA RELATIVNOG DOHOTKATEORIJA RELATIVNOG DOHOTKA TEORIJA IRVINGA FIŠERATEORIJA IRVINGA FIŠERA HIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSAHIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA TEORIJA POTROŠNJE MILTONA TEORIJA POTROŠNJE MILTONA

FRIDMANAFRIDMANA

KEJNSOVA FUNKCIJA POTROŠNJEKEJNSOVA FUNKCIJA POTROŠNJE PRETPOSTAVKE: PRETPOSTAVKE:

1.1. RAST POTROŠNJE SA RASTOM DOHOTKARAST POTROŠNJE SA RASTOM DOHOTKA2.2. PROSEČNA SKLONOST POTROŠNJI SE PROSEČNA SKLONOST POTROŠNJI SE

SMANJUJE SA RASTOM DOHOTKASMANJUJE SA RASTOM DOHOTKA3.3. KLJUČNA DETERMINANTA ŠTEDNJE JE KLJUČNA DETERMINANTA ŠTEDNJE JE

DOHODAK, A NE VISINA KAMATNE STOPEDOHODAK, A NE VISINA KAMATNE STOPE4.4. NEMA AUTOMATSKOG USPOSTAVLJANJA NEMA AUTOMATSKOG USPOSTAVLJANJA

JEDNAKOSTI IZMEĐU ŠTEDNJE I INVESTICIJA; JEDNAKOSTI IZMEĐU ŠTEDNJE I INVESTICIJA; TO JE GLAVNI UZROČNIK NESTABILNOSTI TO JE GLAVNI UZROČNIK NESTABILNOSTI KAPITALISTIČKE TRŽIŠNE EKONOMIJEKAPITALISTIČKE TRŽIŠNE EKONOMIJE

RAZLIKOVANJE VELIČINE AUTONOMNE RAZLIKOVANJE VELIČINE AUTONOMNE POTROŠNJEPOTROŠNJE

KEJNS UZIMA INVESTICIJE KAO KREATORA KEJNS UZIMA INVESTICIJE KAO KREATORA AKUMULACIJE; PORAST INVESTICIJA AKUMULACIJE; PORAST INVESTICIJA USLOVLJAVA UVEĆAVANJE PROIZVODNJE U USLOVLJAVA UVEĆAVANJE PROIZVODNJE U IZNOSU VEĆEM OD INICIJALNOG RASTA IZNOSU VEĆEM OD INICIJALNOG RASTA INVESTICIJA – INVESTICIJA – EFEKAT AKCELERATORA I EFEKAT AKCELERATORA I MULTIPLIKATORAMULTIPLIKATORA

C= a + cYC= a + cY

a- veličina autonomne potrošnje (aa- veličina autonomne potrošnje (a>0)>0)

c- granična sklonost potrošnji MPC c- granična sklonost potrošnji MPC (0<c<1)(0<c<1)

ProseProseččna sklonost potrona sklonost potroššnjinji APC: APC:

C/Y= a/Y + cC/Y= a/Y + c

VELIČINU NACIONALNOG DOHOTKA Y MOŽEMO VELIČINU NACIONALNOG DOHOTKA Y MOŽEMO IZRAZITI KAO IZRAZITI KAO Y=C+IY=C+I (UKOLIKO APSTRAHUJEMO (UKOLIKO APSTRAHUJEMO JAVNU POTROŠNJU I PRETPOSTAVIMO JAVNU POTROŠNJU I PRETPOSTAVIMO AUTARHIČNU PRIVREDU). ZAMENOM C KAO AUTARHIČNU PRIVREDU). ZAMENOM C KAO KEJNSOVE FUNKCIJE POTROŠNJE DOBIJAMO:KEJNSOVE FUNKCIJE POTROŠNJE DOBIJAMO:

Y=a+cY+I ili Y-cY = a+IY=a+cY+I ili Y-cY = a+I

Y(1-Y(1- c) =a+I ilic) =a+I ili

Y=(1/1-c)*a + (1/1-c)*IY=(1/1-c)*a + (1/1-c)*I

C= (1/1-c)*a + (c/1-c)*IC= (1/1-c)*a + (c/1-c)*I

1/1-c NAZIVA SE MULTIPLIKATOR 1/1-c NAZIVA SE MULTIPLIKATOR INVESTICIJAINVESTICIJA

PARADOKS ŠTEDLJIVOSTIPARADOKS ŠTEDLJIVOSTI PARADOKS JE MOGUĆ SAMO POD PRETPOSTAVKOM PARADOKS JE MOGUĆ SAMO POD PRETPOSTAVKOM

NEPOTPUNE ZAPOSLENOSTI FAKTORA PROIZVODNJENEPOTPUNE ZAPOSLENOSTI FAKTORA PROIZVODNJE U TAKVIM USLOVIMA RAST SKLONOSTI ŠTEDNJI ZNAČI U TAKVIM USLOVIMA RAST SKLONOSTI ŠTEDNJI ZNAČI

ISTOVREMENO SMANJENJE SKLONOSTI POTROŠNJIISTOVREMENO SMANJENJE SKLONOSTI POTROŠNJI SMANJENJE AGREGATNE TRAŽNJE, ZBOG SMANJENE SMANJENJE AGREGATNE TRAŽNJE, ZBOG SMANJENE

POTROŠNJE DOMAĆINSTAVA, ZNAČI NEMOGUĆNOST POTROŠNJE DOMAĆINSTAVA, ZNAČI NEMOGUĆNOST DA PROIZVOĐAČI DOBARA ZA OVAJ SEKTOR DA PROIZVOĐAČI DOBARA ZA OVAJ SEKTOR REALIZUJU SVOJU PRODUKCIJUREALIZUJU SVOJU PRODUKCIJU

NEREALIZOVANA PROIZVODNJA DESTIMULATIVNO NEREALIZOVANA PROIZVODNJA DESTIMULATIVNO DELUJE NA PRIVREDNU AKTIVNOST USLED ČEGA DELUJE NA PRIVREDNU AKTIVNOST USLED ČEGA DOLAZI DO SMANJENJA VREDNOSTI NACIONALNOG DOLAZI DO SMANJENJA VREDNOSTI NACIONALNOG DOHOTKADOHOTKA

PROIZILAZI DA JE PAD PRIVREDNE PROIZILAZI DA JE PAD PRIVREDNE AKTIVNOSTI POSLEDICA RASTUĆE AKTIVNOSTI POSLEDICA RASTUĆE SKLONOSTI ŠTEDNJI!!!SKLONOSTI ŠTEDNJI!!!

TEORIJA RELATIVNOG DOHOTKATEORIJA RELATIVNOG DOHOTKA

ANALIZA PONAŠANJA KEJNSOVE FUNKCIJE ANALIZA PONAŠANJA KEJNSOVE FUNKCIJE POTROŠNJE U PRAKSI JE POKAZALA DA POTROŠNJE U PRAKSI JE POKAZALA DA ONA VAŽI SAMO U KRATKOM ROKU, A NE I ONA VAŽI SAMO U KRATKOM ROKU, A NE I U DUGIM VREMENSKIM PERIODIMAU DUGIM VREMENSKIM PERIODIMA

RAZLIKUJE DUGI I KRATKI ROKRAZLIKUJE DUGI I KRATKI ROK UVAŽAVA “DEMONSTRACIONI EFEKAT” ILI UVAŽAVA “DEMONSTRACIONI EFEKAT” ILI

“EFEKAT UGLEDANJA”“EFEKAT UGLEDANJA” U KRATKOM ROKU POTROŠNJA JE U KRATKOM ROKU POTROŠNJA JE

REZULTAT RASPOLOŽIVOG DOHOTKA + REZULTAT RASPOLOŽIVOG DOHOTKA + ŠTEDNJE IZ PRETHODNOG PERIODAŠTEDNJE IZ PRETHODNOG PERIODA

USLED DELOVANJA EFEKTA UGLEDANJA, USLED DELOVANJA EFEKTA UGLEDANJA, PODJEDNAKO POVEĆANJE DOHOTKA SVIH PODJEDNAKO POVEĆANJE DOHOTKA SVIH DOMAĆINSTAVA NEMA NIKAKVOG UTICAJA NA DOMAĆINSTAVA NEMA NIKAKVOG UTICAJA NA PROMENU PROSEČNE SKLONOSTI ŠTEDNJI I PROMENU PROSEČNE SKLONOSTI ŠTEDNJI I PROSEČNE SKLONOSTI POTROŠNJI NA NIVOU PROSEČNE SKLONOSTI POTROŠNJI NA NIVOU NACIONALNE EKONOMIJENACIONALNE EKONOMIJE

U ŽELJI DA SE OČUVA DOSTIGNUTI NIVO U ŽELJI DA SE OČUVA DOSTIGNUTI NIVO STANDARDA, DOMAĆINSTVO ĆE POVEĆATI STANDARDA, DOMAĆINSTVO ĆE POVEĆATI UČEŠĆE POTROŠNJE U (NEPROMENJENOM) UČEŠĆE POTROŠNJE U (NEPROMENJENOM) DOHOTKU, ODNOSNO POVEĆAĆE PROSEČNU DOHOTKU, ODNOSNO POVEĆAĆE PROSEČNU SKLONOST POTROŠNJISKLONOST POTROŠNJI

U KRATKOM ROKU DOLAZI DO IZOSTAJANJA U KRATKOM ROKU DOLAZI DO IZOSTAJANJA PRILAGOĐAVANJA NIVOA POTROŠNJE PREMA PRILAGOĐAVANJA NIVOA POTROŠNJE PREMA PROMENAMA U NIVOU RASPOLOŽIVOG PROMENAMA U NIVOU RASPOLOŽIVOG DOHOTKADOHOTKA

TEORIJA IRVINGA FITEORIJA IRVINGA FIŠERAŠERA POJEDINCI-DOMAĆINSTVA PRILIKOM POJEDINCI-DOMAĆINSTVA PRILIKOM

DONOŠENJA ODLUKE ŠTEDNJA DONOŠENJA ODLUKE ŠTEDNJA vs vs POTROŠNJA POTROŠNJA VRŠE SUPROTSTAVLJANJE SADAŠNJE SA VRŠE SUPROTSTAVLJANJE SADAŠNJE SA BUDUĆIM KORISTIMABUDUĆIM KORISTIMA

ŠTEDNJA SE POSMATRA SAMO KAO ODLOŽENA ŠTEDNJA SE POSMATRA SAMO KAO ODLOŽENA POTROŠNJA (SREDSTVO ZA OPTIMALNO POTROŠNJA (SREDSTVO ZA OPTIMALNO RASPOREĐIVANJE POTROŠNJE U VREMENU)RASPOREĐIVANJE POTROŠNJE U VREMENU)

KLJUČNA DETERMINANTA NIVOA ŠTEDNJE I KLJUČNA DETERMINANTA NIVOA ŠTEDNJE I POTROŠNJE JE POTROŠNJE JE VELIČINA DOHOTKA U TOKU VELIČINA DOHOTKA U TOKU CELOG ŽIVOTA POJEDINCACELOG ŽIVOTA POJEDINCA

KONCEPT INTERTEMPKONCEPT INTERTEMPOORALNE POTROŠNJE RALNE POTROŠNJE POKAZUJE NAM DA DOMAĆINSTVO MOŽE POKAZUJE NAM DA DOMAĆINSTVO MOŽE TROŠITI VIŠE NEGO ŠTO PRIHODUJE U TEKUĆEM TROŠITI VIŠE NEGO ŠTO PRIHODUJE U TEKUĆEM PERIODUPERIODU

HIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSAHIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA VELIČINA DOHOTKA POJEDINCA JE VELIČINA DOHOTKA POJEDINCA JE

PROMENLJIVA TOKOM ŽIVOTNOG VEKA (TRI PROMENLJIVA TOKOM ŽIVOTNOG VEKA (TRI PODPERIODA)PODPERIODA)

ŠTEDNJA OMOGUĆAVA PRERASPODELU ŠTEDNJA OMOGUĆAVA PRERASPODELU DOHODAKA POTROŠAČIMA IZ PERIODA U DOHODAKA POTROŠAČIMA IZ PERIODA U KOJIMA JE DOHODAK VISOK U PERIODE U KOJIMA JE DOHODAK VISOK U PERIODE U KOJIMA JE ON NIZAKKOJIMA JE ON NIZAK

KLJUČAN TRENUTAK U ŽIVOTU POJEDINCA JE KLJUČAN TRENUTAK U ŽIVOTU POJEDINCA JE ODLAZAK U PENZIJU I PRESTANAK EKONOMSKI ODLAZAK U PENZIJU I PRESTANAK EKONOMSKI AKTIVNOG ŽIVOTAAKTIVNOG ŽIVOTA

ZNAČAJAN FAKTOR ŠTEDNJE JE STAROSNA ZNAČAJAN FAKTOR ŠTEDNJE JE STAROSNA STRUKTURA STANOVNIŠTVASTRUKTURA STANOVNIŠTVA

KONST. ODNOS BOGATSTVO/DOHOD.= KONST. ODNOS BOGATSTVO/DOHOD.= KONST. ODNOS POTROKONST. ODNOS POTROŠŠNJANJA/DOHODAK/DOHODAK

HIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA iiHIPOTEZA ŽIVOTNOG CIKLUSA iiMAKROEKONOMSKA FUNKCIJA POTROŠNJE:MAKROEKONOMSKA FUNKCIJA POTROŠNJE:

C= (1/T)W+ (R/T)YC= (1/T)W+ (R/T)Y= PRETPOSTAVLJENE PREOSTALE GODINE ŽIVOTA= PRETPOSTAVLJENE PREOSTALE GODINE ŽIVOTA

R = BROJ GODINA DO ODLASKA U PENZIJUR = BROJ GODINA DO ODLASKA U PENZIJUW = IMOVINA – BOGATSTVOW = IMOVINA – BOGATSTVO

Y = DOHODAKY = DOHODAK PRIMER: T=50, R=30 PRIMER: T=50, R=30

C=0,02W+0,6YC=0,02W+0,6Y ŠTO ZNAČI DA SVAKA DODATNA JEDINICA ŠTO ZNAČI DA SVAKA DODATNA JEDINICA

GODIŠNJEG DOHOTKA UVEĆAVA POTROŠNJU ZA 0,6 GODIŠNJEG DOHOTKA UVEĆAVA POTROŠNJU ZA 0,6 NOVČANIH JEDINICA, A SVAKA DODATNA JEDINICA NOVČANIH JEDINICA, A SVAKA DODATNA JEDINICA BOGATSTVA UVEĆAVA POTROŠNJU ZA 0,02 BOGATSTVA UVEĆAVA POTROŠNJU ZA 0,02 NOVČANE JEDINICE GODIŠNJENOVČANE JEDINICE GODIŠNJE

F-ja POTROŠNJE FRIDMANAF-ja POTROŠNJE FRIDMANA PERMANENTNI I TRANZITORNI DOHODAK PERMANENTNI I TRANZITORNI DOHODAK

Y = YY = Ypp+Y+Ytt

STALNI I POVREMENI IZVORI DOHOTKASTALNI I POVREMENI IZVORI DOHOTKA

PERMANENTNI DOHODAK JE DEO DOHOTKA KOJI PERMANENTNI DOHODAK JE DEO DOHOTKA KOJI ĆE SE PREMA OČEKIVANJA LJUDI ZADRŽATI I U ĆE SE PREMA OČEKIVANJA LJUDI ZADRŽATI I U BUDUĆNOSTI, A TRANZITORNI DOHODAK JE BUDUĆNOSTI, A TRANZITORNI DOHODAK JE PLOD SLUČAJNIH,NEOČEKIVANIH I POVREMENIH PLOD SLUČAJNIH,NEOČEKIVANIH I POVREMENIH DOGAĐAJADOGAĐAJA

POTROŠNJA JE PROPORCIONALNA SAMO POTROŠNJA JE PROPORCIONALNA SAMO PERMANENTNOM DOHOTKUPERMANENTNOM DOHOTKU

C= kYC= kYpp ; ; 0<k<10<k<1;; k –faktor proporcionalnosti k –faktor proporcionalnosti

PROS.SKLONOST POTROPROS.SKLONOST POTROŠ.Š.C/Y= kYC/Y= kYpp/Y /Y

UKOLIKO JEUKOLIKO JE PROMENA DOHOTKA NA VIŠE PROMENA DOHOTKA NA VIŠE EVIDENTNO KRATKOTRAJNOG I NEPONOVLJIVOG EVIDENTNO KRATKOTRAJNOG I NEPONOVLJIVOG KARAKTERA, ZNAČAJAN DEO OVOG DOHOTKA KARAKTERA, ZNAČAJAN DEO OVOG DOHOTKA ĆE BITI UŠTEĐEN, ŠTO SE NE BI DESILO KADA BI ĆE BITI UŠTEĐEN, ŠTO SE NE BI DESILO KADA BI ON IMAO TRAJNI KARAKTERON IMAO TRAJNI KARAKTER

TRANZITORNI DOHODAK SE NAJVEĆIM DELOM TRANZITORNI DOHODAK SE NAJVEĆIM DELOM USMERAVA NA ŠTEDNJU, ODNOSNO IZNOS USMERAVA NA ŠTEDNJU, ODNOSNO IZNOS POTROŠNJE JE PERMANENTNA VELIČINAPOTROŠNJE JE PERMANENTNA VELIČINA

PROSEČNA SKLONOST POTROŠNJI ZAVISI OD PROSEČNA SKLONOST POTROŠNJI ZAVISI OD ODNOSA PERMANENTNOG I TEKUĆEG ODNOSA PERMANENTNOG I TEKUĆEG DOHOTKA. KADA DRUGI PREMAŠI PRVI, DOHOTKA. KADA DRUGI PREMAŠI PRVI, VELIČINA MPC OPADA I OBRNUTOVELIČINA MPC OPADA I OBRNUTO

POTROŠNJA ZAVISI OD OČEKIVANJA I U SKLADU POTROŠNJA ZAVISI OD OČEKIVANJA I U SKLADU SA NJIMA SE MENJASA NJIMA SE MENJA

NACIONALNA ŠTEDNJA ZAVISI OD:NACIONALNA ŠTEDNJA ZAVISI OD:

VELIČINE DOHOTKA I NJEGOVE VELIČINE DOHOTKA I NJEGOVE RASPODELARASPODELA

ADEKVATNOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I ADEKVATNOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA I STABILNOSTI CENA STABILNOSTI CENA

MERA DRŽAVNE MAKRO EKONOMSKE MERA DRŽAVNE MAKRO EKONOMSKE POLITIKE (POSEBNO FISKALNE I POLITIKE (POSEBNO FISKALNE I MONETARNE)MONETARNE)

DRUGIH FAKTORA KOJI PODSTIČU ŠTEDNJUDRUGIH FAKTORA KOJI PODSTIČU ŠTEDNJU

NACIONALNA ŠTEDNJANACIONALNA ŠTEDNJA

POVEĆANJE DOMAĆE ŠTEDNJE ZA ZUR JE POVEĆANJE DOMAĆE ŠTEDNJE ZA ZUR JE VAŽNIJE OD PRIVLAČENJA STRANOG VAŽNIJE OD PRIVLAČENJA STRANOG KAPITALA!KAPITALA!

JEDINI INSTITUCIONALNI SEKTOR KOJI JE JEDINI INSTITUCIONALNI SEKTOR KOJI JE UVEK STVARALAC NETO ŠTEDNJE JE UVEK STVARALAC NETO ŠTEDNJE JE STANOVNIŠTVOSTANOVNIŠTVO

NIJE DOKAZANO DA VEĆA NEJEDNAKOST U NIJE DOKAZANO DA VEĆA NEJEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA VODI VEĆOJ ŠTEDNJIRASPODELI DOHOTKA VODI VEĆOJ ŠTEDNJI

EKSTERNI IZVORIEKSTERNI IZVORI

PRIVATNA STRANA ŠTEDNJAPRIVATNA STRANA ŠTEDNJA• FDI-DIREKTNE STRANE INVESTICIJEFDI-DIREKTNE STRANE INVESTICIJE• PORTFOLIO INVESTICIJEPORTFOLIO INVESTICIJE• KOMERCIJALNI ZAJMOVI I KREDITIKOMERCIJALNI ZAJMOVI I KREDITI

STRANI JAVNI KAPITALSTRANI JAVNI KAPITAL

INOSTRANA AKUMULACIJAINOSTRANA AKUMULACIJA JEDNAJEDNAČČINA RAVNOTEINA RAVNOTEŽŽE OTVORENE E OTVORENE PRIVREDEPRIVREDE: :

Y=C+I+G+X-M; Y=C+I+G+X-M; [Y-(C+G)]-I=X-M[Y-(C+G)]-I=X-MS-I=X-MS-I=X-M; ; I=S-(X-M) ; I=S-(X-M) ;

X>M=SUFICIT;X<M=DEFICITX>M=SUFICIT;X<M=DEFICIT AKO JE XAKO JE X<M<M KLJUKLJUČAN JE NAČIN UPOTREBE ČAN JE NAČIN UPOTREBE

STRANOG KAPITALASTRANOG KAPITALA KOD URAVNOTEŽENE RAZMENE SA SVETOM KOD URAVNOTEŽENE RAZMENE SA SVETOM

(X=M, A X(X=M, A Xnn=0) SPOLJNA TRGOVINA U SMISLU =0) SPOLJNA TRGOVINA U SMISLU PRIVREDNOG RAZVOJA NE ZNAČI NIŠTA DRUGO PRIVREDNOG RAZVOJA NE ZNAČI NIŠTA DRUGO DO PROSTE RAZMENE NA PRINCIPU DA IZ DO PROSTE RAZMENE NA PRINCIPU DA IZ INOSTRANSTVA NABAVLJAMO ONO ŠTO SE NE INOSTRANSTVA NABAVLJAMO ONO ŠTO SE NE PROIZVODI U ZEMLJI I OBRNUTO, A DA JE PRI PROIZVODI U ZEMLJI I OBRNUTO, A DA JE PRI TOME SPOLJNA TRGOVINA NEUTRALNA – ROBE TOME SPOLJNA TRGOVINA NEUTRALNA – ROBE SU JEDNAKIH VREDNOSTISU JEDNAKIH VREDNOSTI

PLATNI BILANSPLATNI BILANSIZVOZ-UVOZ ROBA = ROBNI BILANSIZVOZ-UVOZ ROBA = ROBNI BILANSDVE VRSTE USLUGA:DVE VRSTE USLUGA:

•USLUGE PRIVREDNIH DELATNOSTIUSLUGE PRIVREDNIH DELATNOSTI•USLUGE FAKTORA PROIZVODNJEUSLUGE FAKTORA PROIZVODNJE

BILANS ROBA I USLUGA = TRGOVINSKI BILANSBILANS ROBA I USLUGA = TRGOVINSKI BILANSTRANSFERI (DAVANJA I PRIMANJA BEZ NAKNADA)TRANSFERI (DAVANJA I PRIMANJA BEZ NAKNADA)TRGOVINSKI BILANS+ TRANSFERI =BILANS TRGOVINSKI BILANS+ TRANSFERI =BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJATEKUĆIH TRANSAKCIJAFINANSIJSKO IZRAVNJAVANJE BILANSA TEKUĆIH FINANSIJSKO IZRAVNJAVANJE BILANSA TEKUĆIH TRANSAKCIJA – KAPITALNI BILANSTRANSAKCIJA – KAPITALNI BILANSBILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA + KAPITALNI BILANS TEKUĆIH TRANSAKCIJA + KAPITALNI BILANS= PLATNI BILANS ZEMLJEBILANS= PLATNI BILANS ZEMLJE

KAO PRAVILO MOŽE SE REĆI: U DUGOM ROKU KAO PRAVILO MOŽE SE REĆI: U DUGOM ROKU ZEMLJA TREBA DA TROŠI KOLIKO PROIZVODI, ZEMLJA TREBA DA TROŠI KOLIKO PROIZVODI, A DA INVESTIRA U GRANICAMA RASPOLOŽIVE A DA INVESTIRA U GRANICAMA RASPOLOŽIVE DOMAĆE ŠTEDNJE, ŠTO PODRAZUMEVA DOMAĆE ŠTEDNJE, ŠTO PODRAZUMEVA DUGOROČNU RAVNOTEŽU U PLATNOM DUGOROČNU RAVNOTEŽU U PLATNOM BILANSU, A NIKAKO NE ZNAČI ZALAGANJE ZA BILANSU, A NIKAKO NE ZNAČI ZALAGANJE ZA ZATVORENU PRIVREDU!ZATVORENU PRIVREDU!

JEDAN OD BITNIH PROBLEMA KOD UPOTREBE JEDAN OD BITNIH PROBLEMA KOD UPOTREBE INOSTRANE AKUMULACIJE U MANJE INOSTRANE AKUMULACIJE U MANJE RAZVIJENIM ZEMLJAMA JE NEDOSTATRAZVIJENIM ZEMLJAMA JE NEDOSTATAAK K KVALITETNE INFRASTRUKTURE (KAKO KVALITETNE INFRASTRUKTURE (KAKO PRIVREDNE, TAKO I RADNE SNAGE, ZNANJA I PRIVREDNE, TAKO I RADNE SNAGE, ZNANJA I OBRAZOVANJA I SL.). STOGA SE POSTIŽU OBRAZOVANJA I SL.). STOGA SE POSTIŽU SUBOPTIMALNI EFEKTI U KORIŠĆENJU STRANE SUBOPTIMALNI EFEKTI U KORIŠĆENJU STRANE AKUMULACIJE, A TO ZNAČI USPORAVANJE AKUMULACIJE, A TO ZNAČI USPORAVANJE RASTA.RASTA.

FDI - DIREKTNE STRANE FDI - DIREKTNE STRANE INVESTICIJEINVESTICIJE

PREDSTAVLJAJU NAJPOVOLJNIJI OBLIK PREDSTAVLJAJU NAJPOVOLJNIJI OBLIK ANGAŽOVANJA STRANE PRIVATNE ANGAŽOVANJA STRANE PRIVATNE ŠTEDNJE U FINANSIRANJU RAZVOJAŠTEDNJE U FINANSIRANJU RAZVOJA

SVOJEVRSNI SPOJ KAPITAL - FUNKCIJE I SVOJEVRSNI SPOJ KAPITAL - FUNKCIJE I KAPITAL - SVOJINEKAPITAL - SVOJINE

KLJUČNA JE KONTROLA STRANOG KLJUČNA JE KONTROLA STRANOG VLASNIKA NAD KAPITALOM VLASNIKA NAD KAPITALOM

FDI SU PREDUZIMAČKE INVESTICIJE, JER FDI SU PREDUZIMAČKE INVESTICIJE, JER VLASNIKU KAPITALA OMOGUĆUJU VLASNIKU KAPITALA OMOGUĆUJU STICANJE PRAVA SVOJINE, KONTROLE I STICANJE PRAVA SVOJINE, KONTROLE I UPRAVLJANJAUPRAVLJANJA

BRZ RAST FDI POSLE II SV.RATA – BRZ RAST FDI POSLE II SV.RATA – UTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJEUTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJE

SVE DO 70-tih GODINA XX VEKA BILE SU SVE DO 70-tih GODINA XX VEKA BILE SU OSNOVNI OBLIK ULAGANJA INO OSNOVNI OBLIK ULAGANJA INO KAPITALA U ZURKAPITALA U ZUR

POVOLJAN UTICAJ LIBERALIZACIJE POVOLJAN UTICAJ LIBERALIZACIJE REŽIMA STRANIH INVESTICIJA U REŽIMA STRANIH INVESTICIJA U TRANZITORNIM ZEMLJAMA – NAGLO TRANZITORNIM ZEMLJAMA – NAGLO UBRZANJE FDI TOKOM 90-tih GODINAUBRZANJE FDI TOKOM 90-tih GODINA

BITAN UTICAJ ORGANIZOVANE POLITIKE BITAN UTICAJ ORGANIZOVANE POLITIKE DRŽAVE PREMA STRANIM ULAGANJIMADRŽAVE PREMA STRANIM ULAGANJIMA

PRIMER ULOGE FDI U RAZVOJU JAPANA: ČETIRI PRIMER ULOGE FDI U RAZVOJU JAPANA: ČETIRI FAZEFAZE• PRVO, ULAGANJA BAZIRANA NA PRIRODNIM PRVO, ULAGANJA BAZIRANA NA PRIRODNIM

RESURSIMARESURSIMA• DRUGO, ULAGANJA U IZGRADNJUDRUGO, ULAGANJA U IZGRADNJU MODERNE I MODERNE I

EFIKASNE INFRASTRUKTUREEFIKASNE INFRASTRUKTURE• TREĆE, RASTUĆI ZNAČAJ INOVACIJA U TREĆE, RASTUĆI ZNAČAJ INOVACIJA U

DINAMIZIRANJU PRIVREDNOG RAZVOJA I ULAGANJA U DINAMIZIRANJU PRIVREDNOG RAZVOJA I ULAGANJA U ZNANJEZNANJE

• ČETVRTO, ETAPA POSTINDUSTRIJSKOG DRUŠTVA, ČETVRTO, ETAPA POSTINDUSTRIJSKOG DRUŠTVA, DOMINACIJA USLUGA I ZNANJEM INTENZIVNIH DOMINACIJA USLUGA I ZNANJEM INTENZIVNIH TEHNOLOGIJATEHNOLOGIJA

FDI DONOSE ZEMLJAMA PRIMAOCIMA FDI DONOSE ZEMLJAMA PRIMAOCIMA SAVREMENE TEHNOLOGIJE, KOJE ONE NE MOGU SAVREMENE TEHNOLOGIJE, KOJE ONE NE MOGU SAMOSTALNO OBEZBEDITISAMOSTALNO OBEZBEDITI

NOVE TEHNOLOGIJE TRAŽE NOVE NOVE TEHNOLOGIJE TRAŽE NOVE MENADŽMENT TEHNIKE, VISOKO MENADŽMENT TEHNIKE, VISOKO SPECIJALIZOVANU I OBUČENU RADNU SNAGU, SPECIJALIZOVANU I OBUČENU RADNU SNAGU, A ZAUZVRAT DAJU PROIZVODE KONKURENTNE A ZAUZVRAT DAJU PROIZVODE KONKURENTNE NA SVETSKOM TRŽIŠTUNA SVETSKOM TRŽIŠTU

DAVALAC FDI (PO PRAVILU SU TO NAJMOĆNIJE DAVALAC FDI (PO PRAVILU SU TO NAJMOĆNIJE SVETSKE KORPORACIJE) DAJU I PRISTUP SVETSKE KORPORACIJE) DAJU I PRISTUP SVETSKIM TRŽIŠTIMA NA KOJIMA ZUR SVETSKIM TRŽIŠTIMA NA KOJIMA ZUR SAMOSTALNO TEŠKO MOGU DA NASTUPAJUSAMOSTALNO TEŠKO MOGU DA NASTUPAJU

POVEZIVANJE KROZ FDI:POVEZIVANJE KROZ FDI:• HORIZONTALNO (OSNIVANJE FILIJALA U NOV0J HORIZONTALNO (OSNIVANJE FILIJALA U NOV0J

ZEMLJI)ZEMLJI)• VERTIKALNO (ORGANIZACIJA PROIZVODNJE VERTIKALNO (ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

SLOŽENIH PROIZVODA U VIŠE ZEMALJA)SLOŽENIH PROIZVODA U VIŠE ZEMALJA)• KONGLOMERATSKI (PROIZVODNJA U POTPUNO KONGLOMERATSKI (PROIZVODNJA U POTPUNO

RAZLIČITIM GRANAMA PROIZVODNJE)RAZLIČITIM GRANAMA PROIZVODNJE)

KRITIČARI FDI ISTIČU:KRITIČARI FDI ISTIČU:• PREKOMERNA JE REPATRIJACIJA PROFITA I PREKOMERNA JE REPATRIJACIJA PROFITA I

ZAVISNOST OD UVOZAZAVISNOST OD UVOZA• IZRAŽENI SU PROBLEMI PLATNOG BILANSA I IZRAŽENI SU PROBLEMI PLATNOG BILANSA I

ISTISKIVANJE DOMAĆIH PREDUZEĆA SA LOKALNOG ISTISKIVANJE DOMAĆIH PREDUZEĆA SA LOKALNOG TRŽIŠTA KAPITALATRŽIŠTA KAPITALA

• VISOKI SU TROŠKOVI PRIVLAČENJA FDI (SNIŽAVANJE VISOKI SU TROŠKOVI PRIVLAČENJA FDI (SNIŽAVANJE ILI OSLOBAĐANJE PLAĆANJA POREZA, DAVANJE ILI OSLOBAĐANJE PLAĆANJA POREZA, DAVANJE DRUGIH POVLASTICA)DRUGIH POVLASTICA)

• ČESTO SE RADI O KUPOVINI MONOPOLA NA ČESTO SE RADI O KUPOVINI MONOPOLA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU, ODREĐUJU SE PREVISOKE CENE DOMAĆEM TRŽIŠTU, ODREĐUJU SE PREVISOKE CENE I SPREČAVA RAZVOJ DOMAĆIH KONKURENATA U TOJ I SPREČAVA RAZVOJ DOMAĆIH KONKURENATA U TOJ BRANŠIBRANŠI

• VISOKI SU TROŠKOVI DOMAĆIH PREDUZEĆA ZA VISOKI SU TROŠKOVI DOMAĆIH PREDUZEĆA ZA LICENCE, PATENTE I TRANSFER TEHNOLOGIJELICENCE, PATENTE I TRANSFER TEHNOLOGIJE

• KORISTE SE ČESTO NEADEKVATNE I ZASTARELE KORISTE SE ČESTO NEADEKVATNE I ZASTARELE TEHNOLOGIJE ČIJA JE UPOTREBA ZABRANJENA U TEHNOLOGIJE ČIJA JE UPOTREBA ZABRANJENA U RAZVIJENIM ZEMLJAMARAZVIJENIM ZEMLJAMA

PORTFOLIO INVESTICIJEPORTFOLIO INVESTICIJE INDIREKTNI OBLIK INVESTICIJA POMOĆU KOJEG INDIREKTNI OBLIK INVESTICIJA POMOĆU KOJEG

SE PLASIRA VIŠAK KAPITALA U INOSTRANSTVOSE PLASIRA VIŠAK KAPITALA U INOSTRANSTVO MOTIV JE STICANJE PROFITA, A NE KONTROLA MOTIV JE STICANJE PROFITA, A NE KONTROLA

UPRAVLJANJAUPRAVLJANJA NAJINTERESANTNIJE ZA ULAGANJA SU ZEMLJE NAJINTERESANTNIJE ZA ULAGANJA SU ZEMLJE

SA NISKIM RIZIKOM, A POTENCIJALNO VISOKIM SA NISKIM RIZIKOM, A POTENCIJALNO VISOKIM PRINOSOMPRINOSOM

NEOPHODNO ZA PRIVLAČENJE PORTFOLIO NEOPHODNO ZA PRIVLAČENJE PORTFOLIO INVESTICIJA JE POSTOJANJE RAZVIJENOG I INVESTICIJA JE POSTOJANJE RAZVIJENOG I DIVERSIFIKOVANOG TRŽIŠTA VREDNOSNIH DIVERSIFIKOVANOG TRŽIŠTA VREDNOSNIH PAPIRA U ZEMLJI PRIMAOCU ŠTEDNJEPAPIRA U ZEMLJI PRIMAOCU ŠTEDNJE

U OBLIKU SU AKCIJA ILI OBVEZNICAU OBLIKU SU AKCIJA ILI OBVEZNICA NAJVAŽNIJI OBLIK ULAGANJA DO I SV.RATANAJVAŽNIJI OBLIK ULAGANJA DO I SV.RATA

JAKA STRANA PORTFOLIO INVESTICIJA JE TO ŠTO JAKA STRANA PORTFOLIO INVESTICIJA JE TO ŠTO SE MOGU PLASIRATI I MALI POJEDINAČNI IZNOSI SE MOGU PLASIRATI I MALI POJEDINAČNI IZNOSI KAPITALA, DOK FDI ZAHTEVAJU MNOGO VEĆE KAPITALA, DOK FDI ZAHTEVAJU MNOGO VEĆE SUMESUME

OVE INVESTICIJE SU POJAM ZA DUGOROČNA OVE INVESTICIJE SU POJAM ZA DUGOROČNA ULAGANJA, NAJČEŠĆE NA 10-20 GODINA, A ULAGANJA, NAJČEŠĆE NA 10-20 GODINA, A KAMATNA STOPA KOJU NOSE JE OBIČNO NIŽA KAMATNA STOPA KOJU NOSE JE OBIČNO NIŽA NEGO KOD KLASIČNIH KREDITNIH ARANŽMANANEGO KOD KLASIČNIH KREDITNIH ARANŽMANA

PORTFOLIO INVESTICIJE PRAKTIČNO ELIMINIŠU PORTFOLIO INVESTICIJE PRAKTIČNO ELIMINIŠU POLITIČKA I DRUGA USLOVLJAVANJA DAVANJA POLITIČKA I DRUGA USLOVLJAVANJA DAVANJA KAPITALAKAPITALA

ZNAČAJ PORTFOLIO INVESTICIJA PORASTAO U ZNAČAJ PORTFOLIO INVESTICIJA PORASTAO U POSLEDNJEM PERIODU USLED IZDAVANJA EURO POSLEDNJEM PERIODU USLED IZDAVANJA EURO OBVEZNICA I SLIČNIH HARTIJA OD VREDNOSTIOBVEZNICA I SLIČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI

STRANA JAVNA ŠTEDNJASTRANA JAVNA ŠTEDNJA SNAŽAN UTICAJ POLITIČKIH USLOVLJAVANJA SNAŽAN UTICAJ POLITIČKIH USLOVLJAVANJA NAJČEŠĆE JE ZEMLJA DOBITNIK KAPITALA POD NAJČEŠĆE JE ZEMLJA DOBITNIK KAPITALA POD

SNAŽNIM POLITIČKIM UTICAJEM SNAŽNIM POLITIČKIM UTICAJEM (MENTORSTVOM) ZEMLJE DAVAOCA KAPITALA(MENTORSTVOM) ZEMLJE DAVAOCA KAPITALA

ČEŠĆE SE KORISTI ZA VOJNE, NEGO ZA ČEŠĆE SE KORISTI ZA VOJNE, NEGO ZA EKONOMSKE NAMENEEKONOMSKE NAMENE

DELOM SE DAJE I U VIDU POMOĆI DELOM SE DAJE I U VIDU POMOĆI NERAZVIJENIM ZEMLJAMA, KROZ TAKOZVANE NERAZVIJENIM ZEMLJAMA, KROZ TAKOZVANE MEKE KREDITEMEKE KREDITE

EKSTERNA ZADUŽENOST KAO EKSTERNA ZADUŽENOST KAO RAZVOJNO OGRANIČENJERAZVOJNO OGRANIČENJE

SVAKO ZADUŽIVANJE INOSTRANIM KAPITALOM SVAKO ZADUŽIVANJE INOSTRANIM KAPITALOM PREDSTAVLJA OPTEREĆENJE ZA BUDUĆE PREDSTAVLJA OPTEREĆENJE ZA BUDUĆE POSLOVANJE JEDNE PRIVREDEPOSLOVANJE JEDNE PRIVREDE

IMA OPRAVDANJA POZAJMLJIVATI STRANI IMA OPRAVDANJA POZAJMLJIVATI STRANI KAPITAL SAMO DO ONOG TRENUTKA DOK KAPITAL SAMO DO ONOG TRENUTKA DOK JE PROFIT IZ PROIZVODNJE OSTVAREN JE PROFIT IZ PROIZVODNJE OSTVAREN TIM KAPITALOM VEĆI OD KAMATA I TIM KAPITALOM VEĆI OD KAMATA I ANUITETA KOJI TREBA DA SE PLATE!ANUITETA KOJI TREBA DA SE PLATE!

INOSTRANIM KAPITALOM NIKAKO SE NE SME INOSTRANIM KAPITALOM NIKAKO SE NE SME FINANSIRATI POTROŠNJA, PA ČAK NI FINANSIRATI POTROŠNJA, PA ČAK NI PROIZVODNJA NAMENJENA ISKLJUČIVO PROIZVODNJA NAMENJENA ISKLJUČIVO DOMAĆEM TRŽIŠTU –DEVIZNI JAZ!DOMAĆEM TRŽIŠTU –DEVIZNI JAZ!

KOEFICIJENT SPOLJNE ZADUŽENOSTI ZEMLJEKOEFICIJENT SPOLJNE ZADUŽENOSTI ZEMLJEd=D/Yd=D/Y

GDE JE d = KOEFICIJENT ZADUŽENOSTIGDE JE d = KOEFICIJENT ZADUŽENOSTID = UKUPAN IZNOS SPOLJNOG DUGAD = UKUPAN IZNOS SPOLJNOG DUGA

Y = NACIONALNI DOHODAKY = NACIONALNI DOHODAK KOEFICIJENT RASTE KADA JE KAMATA NA KOEFICIJENT RASTE KADA JE KAMATA NA

SPOLJNI DUG VEĆA OD STOPE PRIVREDNOG SPOLJNI DUG VEĆA OD STOPE PRIVREDNOG RASTA I AKO JE SALDO NA RAČUNU TEKUĆIH RASTA I AKO JE SALDO NA RAČUNU TEKUĆIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM Xn TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM Xn NEGATIVAN. AKO JE Xn=0 TADA ĆE NEGATIVAN. AKO JE Xn=0 TADA ĆE KOEFICIJENT RASTI KADA JE RKOEFICIJENT RASTI KADA JE R>>r , A r , A SMANJIVATI SE KADA JE RSMANJIVATI SE KADA JE R<<rr!!

KOEFICIJENT VEKOEFICIJENT VEĆĆI OD 30% I OD 30% ZNAČI MOGUĆU ZNAČI MOGUĆU NESOLVENTNOST DOMAĆE EKONOMIJENESOLVENTNOST DOMAĆE EKONOMIJE

INOSTRANU AKUMULACIJU JE NUŽNO I INOSTRANU AKUMULACIJU JE NUŽNO I OPRAVDANO KORISTITI PRE SVEGA ZA OPRAVDANO KORISTITI PRE SVEGA ZA FINANSIRANJE POČETNIH FAZA PROCESA FINANSIRANJE POČETNIH FAZA PROCESA RAZVOJA JEDNE ZEMLJERAZVOJA JEDNE ZEMLJE

teorija i planiranje privrednog razvoja

Documents