teorija saznanja i - beleske

Kako je Dekart do!ao do zaklju"ka da ni!ta ni o "emu ne mo#emo da znamo. Motivisan je zaklju"ak metodolo!kim radom. U osnovi je potraga za metodom. Ovde se negativni zaklju"ak o na!em saznanju dolazi se do njega u potrazi za metodom. Formativna uloga - prvo pravilo, ni!ta ne treba prihvatiti kao istinito ako imamo najmanje sumnje. Dekartovsko-kartezijanski fundamentizam, prema kome u opravdanju uvek imamo neke fundamentalne temeljne principe od kojih kasnije deduktivno mo#emo izvesti na!e verovanje i da ih na taj na"in opravdamo. U osnovi su verovanja koja su izvesna u smislu da u njih nikako ne mo#emo da sumnjamo. Zna"i, podvrgavam verovanja nekom ispitivanju i dolazimo do zaklju"ka da u to verovanje ne mo#emo na$i nikakvog razloga za sumnju, to su bazi"na fundamentalna verovanja. To je dobar na"in da se prekine beskona"ni regres u opravdanju verovanja. Na kraju imamo tu ideju da imamo nekakva apsolutno izvesna verovanja koja bi prekinula regres u opravdanju. Ideja se obi"no pripisuje Dekartu, ideja da se implicitno radi o slici znanja kao temelja i nadgradnje. Ali zbog toga se obi"no previ%a prvo pravilo metode. Ne$emo se upu!tati u Dekartova pravila metode. Dekart tra#i verovanja koja su imuna na svaku sumnju. Dekart zaklju"uje da je "esto u mladosti prihvatao verovanja za koja se kasnije ispostavila da nisu ta"na, kad je imao slobodna vremena, dokolice, u trenutku kad je prekinuo sa svojim #ivotnim avanturama itd. on je zapravo seo kraj vatrice seo u fotelju ogrnuo se $ebencetom uzeo par"e papira, umo"io pero u mastilo i krenuo da meditira. Ovo je jedan projekat koji se sprovodi iz fotelje. Timoti Vilijams je branio tezu da je filozofija aktivnost koja se odvija iz fotelje. Dekart je sam sa sobom, to je projekat koji se sprovodi jednom u #ivotu, i morate biti sami, ostajete nasamo sa svojim verovanjima i poku!avate da ustanovite u koja verovanja nemate nikakva razloga za sumnju. Poku!aj da meditiraju$i da do%ete do verovanja imunih na sumnju. Verovanje - znanje, pretpostavlja ova pri"a da su iskazi koje znate zapravo ne!to !to da taj propozicionalni stav znam da, da to pretpostavlja verujem da, plus jo! neka osobina da bismo tvrdili znam da. Izme%u redova se to negde vidi. Dekart ka#e vrlo "esto koristi glagol credo, i to vrlo "esto zna"i verujem da je ne!to slu"aj, ali znam bi trebalo da bude ne!to vi!e, znam podrazumeva da je ne!to istinito, ali pored toga da je u pitanju istinito verovanje potrebno nam je jo! ne!to. U ovom slu"aju kod Dekarta ono !to se name$e je izvesnost, prvo pravilo metode u traganju za metodom, ono je vrlo va#no jer ka#e nemoj da uzima! za istinito ni!ta u !ta mo#e! i malo da sumnja!. Epistemi"ka sre$a - ja mogu slu"ajno da imam razna istinita verovanja, ali kada sednem sa papiri$em pored kamina i udobno krenem da razmi!ljam o svojim verovanjima do$i $u do zaklju"ka da mnoga verovanja nisu izvesna. Izvesno je verovanje u koje ne mogu ni najmanje da sumnjam. Ovo je motivisano metodolo!ki i fundamentisti"kim ("vrsta verovanja kao osnova znanja). Nije dovoljno bilo kakvo opravdanje, nego je bitni mnogo ja"i uslov uslov izvesnosti. Kako sad to sprovesti to istra#ivanje? Ja mogu da tragam za da preispitujem svoja verovanja u mnogim disciplinama filozofije, moralne stavove, religiozne itd. videli smo oblike lokalnog skepticizma koji se odnose na mogu$nost saznanja nekakvih istina o odre%enim stvarima. Preispitivanje znanja ima drugi karakter. Zapitajte se o tome !ta uzrokuje prehladu, pa recimo ako operete kosu pa iza%ete na hladno itd. na koji se !ire virusi prehlade... Mo#ete to podizati na sve vi!i nivo, !ta tu nije ta"no !ta mogu da elimini!em. To je ne!to !to se de!ava u svakodnevnom #ivotu a s druge strane u nauci. To je ne!to !to obi"no zovemo istra#ivanje. Ali to je neko istra#ivanje koje se ti"e pojedina"nih iskaza. I sad ako posmatrate va!a verovanja u pojedina"ne iskaze njih ima beskona"no mnogo. Verovanja mogu postojati kao dispozicija, aktuelno ne moramo imati neko verovanje, ali dispozicionalno imamo. Mo#ete da uo"ite problem sa dovo%enjem svih verovanja u pitanje. jedno istra#ivanje koje bi Dekart poku!ao da izvede, bilo bi beznade#no kada bi i!ao od jednog do drugog. On mora da dovede sva verovanja u pitanje odjednom. Mora da ispita koliko daleko mo#e da ide sa sumnjom, da ni!ta nije izvesno da mu ni!ta ne preostane kao verovanje u !ta mo#e da veruje sa potpunom

Teorija saznanja I od 17.10.2011

Predava!: Prof. dr Ma"an Bogdanovski

izvesno!$u. Tu se verovanje vi!e ne stepenuje, ako je neko verovanje izvesno ni!ta ne mo#e da bude izvesnije od toga. Izvesnost u ovom smislu ima zna"enje apsolutne sigurnosti. Vi se pitate dokle mogu da idem sa svojom sumnjom, a da se zapravo nikada ne do%e do verovanja koje poseduje tu apsolutnu sigurnost. Dekartu bi bilo zgodno da ima na"in da dovede u pitanje sva na!a verovanja, ili bar ogromnu ve$inu pa da vidimo !ta $e nam ostati. Ono !to preostane nakon ovog istra#ivanja to je ono nesumnjivo, ono !to treba da prihvatim. To je jak zahtev koji se postavlja pred na!u epistemi"ku racionalnost - pitanje u !ta je racionalno verovati. Mnogi $e re$i pa racionalno je verovati u mnoge stvari koje nisu izvesne, ovde se pitanje o racionalnosti na!ih verovanja radikalizuje u potpunosti. I tu se kod Dekarta javljaju oni primeri kao u anti"kom skepticizmu, polazi se od perciptivnih verovanja (slo#i$emo se da opa#anje je po"etak na!eg znanja). Bar iako Dekart nije veliko je pitanje da li je empirista, racionalizam po"inje sa Dekartom ali i dalje saznanje po"inje nekako opa#anjem. I na neki na"in ako posmatrate opa#ajna verovanja i poku!ate njih da dovedete u pitanje, ukoliko njih kolektivno mo#ete da dovedete u pitanje dovodite u pitanje celokupno znanje. To se nudi kao dobar po"etak i iz istorijskih razloga. Dekart poku!ava da odgovori anti"kim skepticima. Kula izdaleka izgleda okruglo pa kad joj pri%ete izgleda kockasto, !tap prelomljen u vodi... Skepticizam je imao veliki uticaj jo! sto godina pre Dekarta, naro"ito kod Montenja koji je Dekartu bio izvor za anti"ki skepticizam. U anti"kom skepticizmu se istra#ivanje osnova na!eg znanja zavr!ava perceptivnim iluzijama, kod Dekarta ide mnogo dalje iz druga"ijih razloga. Dekart kad analizira perceptivne iluzije on poku!ava da izdvoji klasu sudova, opa#ajni sudovi, pa unutar te klase da na%e karakteristi"ne primere, pa ako se oni mogu dovesti u sumnju to mo#emo pro!iriti na celu klasu verovanja ako se na predstavnicima klase prona%e razlog u sumnju. Dekart pretpostavlja ne!to !to nije lako pretpostaviti, da je na!a verovanja mogu$e deliti u klase. Opa#ajna klasa verovanja, karakteristi"ni primeri, razlog za sumnju u karakteristi"ne primere, preno!enje sumnje na celu klasu. Dekarta ne impresionira ovo previ!e, prvo nas upozorava na mogu$nost ispravke, kad se promeni polo#aj posmatra"a, povoljniji epistemi"ki polo#aj, mi mo#emo izvr!iti korekciju na!ih verovanja. Taj Dekartov prigovor je sasvim ta"an ali suvi!e trivijalno ta"an, problem koji imamo sa generalizacijom sumnje na opa#ajna verovanja je logi"ke prirode. Bernard Vilijams, primer sa mla%om bra$om. Dekartovi prigovori idu na mogu$nost korekcije. Logi"ka gre!ka slede$eg tipa: mogu$e je da je svaki mu!karac ne"iji mla%i brat ali nije mogu$e da su svi mu!karci mla%a bra$a. Isti je slu"aj sa mogu$no!$u pogre!ke sa perceptivnim verovanjima, mogu$e je da se varamo u pojedina"nim slu"ajevima, u svakom pojedina"nom slu"aju da pretpostavimo da se varamo, onda je to mogu$e u svakom pojedina"nom slu"aju mo#da se varam mogu$e je da se varam, ali ono !to je tu problem na osnovu toga ne mo#emo da univerzalizujemo sumnju mogu$e je da su sva pogre!na. Ako je za svaki pojedina"ni entitet mogu$e da poseduje neko svojstvo, to ne zna"i da je mogu$e da svaki od tih entiteta poseduje to svojstvo. Interesantno je da Dekart bira sopstvenu situaciju u koju je sebe doveo, sedi pored kamina, budan, raspolo#en, oran za filozafiju, jasno vidi pero u ruci papir, bira je kao karakteristi"nu situaciju za preispitvanje perceptivnih verovanja. Ako se u ovoj varam, mogu$e je da se varam u svakoj drugoj situaciji. Kada je savr!eno jasno da ja to zaista opa#am kao takvo ako se tu varam onda je stvarno mogu$e da se varam u pogledu svakog drugog verovanja. Izdvaja karakteristi"an primer, najbolji epistemi"ki polo#aj, pa ako se to mo#e dovesti u pitanje to mo#e va#iti za sva druga verovanja. Na"in da napadne taj najpovoljniji epistemi"ki polo#aj, podi#e ulogu, argument iz sna. Mogu$nost da sve to u tom trenutku sanja. Navodi primere verodostojnih snova, kada je do#ivljavao tako kao da to do#ivljava na javi. Pa je tako mgu$e da u tom trenutku kada on sedi pored kamina budan oran za filozofiju s papirom u ruci mogu$e je da sve to sanja, da je to deo dugog #ivog sna. Ja $u vam pokazati da nije preterano va#no da li su mogu$i ili ne, dovoljno je pretpostaviti da jesu da bismo posumnjali u ta verovanja. Mogu$e je zamisliti situaciju u kojoj Dekart zaista sedi ali je u tom trenutku zaspao i sanja da sedi ispred kamina s



papirom u ruci, ako u snu ima to verovanje mo#da je upravo zaspao i sanja to !to mu se zapravo u stvarnosti de!ava. Primer vojvode od Devon!ira koji je dr#ao govor, zaspao je i nastavio da dr#i govor spavaju$i. Sanjao je da dr#i govor i odr#ao ga u stvarnosti. &ta je onda tu problem? Dekart pretpostavlja kauzalnu teoriju opa#anja, da je neki kauzalni elemenat u opa#anju je neizbe#an, ne!to !to ima kauzalni uticaj na na!u svest, ja u ovom trenutku mogu da haluciniram tablu, ukoliko je ta tabla zaista preda mnom ja ne znam da je tabla preda mnom, ne znam da je preda mnom zato !to je iskustvo proizvod halucinacije, ne postoji kauzalna veza izme%u mene i table, ja ne opa#am tablu iako je moja halucinacija verodostojna uslovno re"eno, u tom smislu da to !to haluciniram zaista postoji. Ali mora da postoji neki kauzalni elemenat u opa#anju da bih rekao da ne!to opa#am. To se implicitno pretpostavlja na na"in koji Dekart izvodi svoje argumente, to je visoko intuitivno... Kod Dekarta, on je savr!eno jasan, principi koji su savr!eno intuitivni - jedan je kauzalna teorija opa#anja, a drugi je princip deduktivne zatvorenosti znanja. Ovaj poslednji princip ka#e da ako ja znam da je ne!to slu"aj, i da to ne!to implicira neki drugi iskaz, onda ja znam i taj drugi iskaz. Kako znate da je ne!to slu"aj? 'e!ljugar, #ut je, kako to nije kanarinac, ako je "e!ljugar to nije kanarinac; ako znam da je "e!ljugar i znam da to implicira da to nije kanarinac, onda znam i da to nije kanarinac. Magarac u zoo vrtu koji su prefarbani da li"e na zebru, zamislite da idete beogradskim zoo vrtom, i ka#ete jao !to su to divne zebre, a neko vas pita kako znate da to nije magarac prefarban u zebre. On se slu#i principom deduktivne zatvorenosti znanja; ako znate da je to zebra, vi znate da to nije magarac, ali vi to ne mo#ete znati da to nije magarac, vi onda ne znate da je to zebra. Ukoliko je mogu$e da sanjam a nikada ne mogu da otklonim mogu$nost da sanjam e pa onda ne znam da je sto preda mnom. Ako znam da je sto u u"ionici 308, ja znam da ne sanjam, ali ja ne znam da ne sanjam, tako da ne znam da je sto u u"ionici 308. U ovom kontekstu istra#ivanja Dekartovom, zaista je relevantno da se ja pitam da li je mogu$e da ja to sanjam, zato !to ja tragam za verovanjima koja su imuna od svake sumnje. Mo#da postoji neki na"in na koji ja mogu da razlikujem san od jave, na kraju krajeva kao !to Ostin ka#e, vrlo "esto ka#emo taj do#ivljaj je kao u snu. Da pretpostavimo da postoji neka razlika. Ostin: ujutru kad se probudite i "ujete neko dozivanje odozdo, i vi se bunovni pitate da li ja sanjam ili ne sanjam, to je situacija u kojoj mo#emo da se pitamo da li sanjamo; snovi nisu relevantan izazov kada ja dr#im predavanje u u"ionici 308. Dekart ovde ima vrlo jednostavan princip na umu, princip deduktivne zatvorenosti znanja. Ja dr#im predavanje implicira ja ne sanjam. Ako je mogu$e da sanjam, ja ne znam da dr#im predavanje. Ovaj princip je va#an i zgodan ovde, puka mogu$nost da sanjamo je dovoljna da ne znamo da smo ovde npr. Znate da ste ju"e uzeli ve$u koli"inu meskalina i onda vam je jasno da danas niste sigurni da li sanjate ili vam se ne!to stvarno de!ava. Ovde puka mogu$nost da sanjate je dovoljna da dovede u sumnju va!e znanje, deluje preko principa deduktivne zatvorenosti znanja. Ne va#i nekada ovaj princip, ne morate da otklonite mogu$nost da je to kanarinac da biste znali da je to "e!ljugar. Ovaj princip je ne!to !to prosto morate da prihvatite kao intuitivnu pretpostavku. Puka mogu$nost sna je dovoljna i to je najve$a mo$ skeptika. Ne mora da se poziva da su skepti"ki scenariji aktuelizovani. Puka mogu$nost takve savr!ene obmane je dovoljno da vi ne znate da vi u ovom trenutku slu!ate predavanje. Tu je negde najve$a snaga skeptika. Vi mo#ete beskona"no da tvrdite pa siguran sam, ovaj moj do#ivljaj je takav da ja ne sanjam. Me%utim, to je potpuno pogre!no da iza%ete na kraj sa Dekartom. Dekart prelazi na zlog demona iz dva razloga, prvi razlog da apriorne istine va#e i u snu, 2 i 2 su 4 i kad sanjamo. Postoje apriorne istine koje su istovremeno i analiti"ke koje vi znate "ak i kada sanjamo. Prili"no dobar je ovaj razlog. Ali problem je !ta ako sanjamo "itav svoj #ivot "ak i nastavu iz matematike. Drugi problem je taj !to vi morate da crpite neki materijal za snove. Da biste ne!to sanjali, morate pre toga imati neko iskustvo na osnovu "ega $e san nastati, "ulni materijal iskustvo koji imamo u snu, proizvod rekombinacije ve$ postoje$ih do#ivljaja. To je diskutabilno. Ali to su dva razloga zbog koga prelazi na zlog demona. Kada analiziramo pojam znanja onda imamo



ozbiljan problem sa tom mogu$no!$u sna, da sanjamo "itav #ivot. Poenta je da je puka mogu$nost dovoljna da dovedete u pitanje svoje znanje, i to sve u !ta verujete. Sad se sumnja mo#e univerzalizovati i da se dovedu u pitanja sva na!a verovanja. Uz pomo$ zlog demona i apriorna verovanja u neke analiti"ke sudove. U svakom slu"aju, nema smisla pitati se ili uporno tvrditi ali ja ipak nekako mogu da poka#em da ovo nije san, ovaj do#ivljaj je stvaran, zato !to kad to tvrdite onda tvrdite da postoji neka okolnost koja mo#e poslu#iti kao test, ili da postoji neki test koji bi bio postavljen iz niza iskustava koji tako%e mogu biti deo sna. Ne mo#ete da znate da ne sanjate. Sama mogu$nost da taj san postoji je dovoljna da dovede u pitanje va!e znanje o svemu. Sam test koji mo#ete da primenite i same specijalne okolnosti koje bi mogle da vas uvere da ne sanjate i te okolnosti mogu da budu deo takvog verodostojnog sna koji bi bio nekako kvalitativno nerazlu"iv od ovih do#ivljaja koje imamo na ovoj javi koju pretpostavljamo.



Mur - Dokaz postojanja spolja!njeg svetaDruga polovina predavanja.

U principu ta ruka bi trebalo da bude ne!to !to je spolja!nje mom duhu, evo je ovde izvan mog duha. Bol u ruci to nije spolja!nje mom duhu. Sama ruka kao entitet je neka spolja!nja stvar, spolja!nja je mom duhu. Iz toga da se ne!to mo"e na#i u prostoru ne sledi da se mo"e na#i u prostoru. To !to se psi mogu na#i u prostoru to ne implicira da je to spolja!nje va!em duhu. Na primer, za Barklija to uop!te nije spolja!nje mom duhu. U nekom smislu, transcedentalno-idealisti$kom smislu, nije ni za Kanta, to bi bila predstava koja ima specifi$an karakter objektivnosti, koji ga razlikuje od barklijevskog idealizma. Mur insistira na kriterijumu da kada to pomenete u odre%enom iskazu to ne implicira da imate neki do"ivljaj, ako ne implicira da ste imali neki do"ivljaj, onda je to spolja!nje na!em duhu. Na primer, moja ruka ili noga mo"e biti spolja!nja mom duhu. Blisko kartezijanskoj ideji !ta je spolja!nje mom duhu: mogu da zamislim da nemam telo ali ne i da nemam duh. Ovde se de!ava ne!to sli$no. Bez obzira kako defini!emo sve ovo, dakle, ono !to se mo"e na#i u prostoru nije sinonimno sa onim !to je spolja!nje na!em duhu. Predstavljeno u prostoru nije sinonimno sa mo"e se na#i u prostoru. Bolovi su predstavljeni u prostoru, a nikako nisu spolja!nji na!em duhu. Naravno veliki filozofski problem koji ovde ne re!avamo, a to je problem da li postoji i!ta spolja!nje na!em duhu. Ove Murove distinkcije nas uveravaju da nije lako iza#i na kraj sa ne$im !to se tradicionalno prihvatalo kao samorazumljiva terminologija.Mur dokazuje postojanje dve stvari spolja!nje na!em duhu. Na primer, mehur od sapunice i pas. Kada bi dokazao da postoji jedan pas i jedan mehur od sapunice, dokazao bi da postoje stvari spolja!nje na!em duhu, to su stvari za $ijim dokazom tragamo - tragamo za dokazom spolja!njih stvari. Mur tvrdi da je mogu#e ponuditi beskona$no mnogo dobrih dokaza i ka"e evo vam jedan. Evo jedne ruke, evo druge ruke, dakle postoje spolja!nje stvari. Za!to je dobar dokaz? Pa zato !to pre svega premise su razli$ite od zaklju$ka, na neki na$in ono !to imamo u premisama ne sre#emo u zaklju$ku, a !to je najva"nije zaklju$ak stvarno sledi iz premisa, u principu za ljude koji su o ovom dokazu razmi!ljali niko nije imao protivdokaz da zaklju$ak ne sledi iz premisa. Mur tvrdi da je dokaz dobar jer ove premise evo jedne ruke evo druge ruke jesu ne!to !to ja znam a ne prosto verujem. Ali te premise Mur pretpostavlja da su ta$ne, odnosno da je ovo jedna ruka i da je ovo zaista druga ruka. Mur je svestan ovakvih pote!ko#a, mnogi #e reagovati tako !to #e pitati otkud mi znamo da je to ruka, da li nas zli demon vara itd. Ovde imamo jedan zdravorazumski odgovor. Mur poku!ava na jednostavan na$in da se izvu$e iz ove pote!ko#e, dogmatski na$in - ja apsolutno znam da je ovo jedna ruka, za mene je apsolutno izvesno. Kako ja mogu da doka"em da je ovo jedna ruka? Da li je uop!te mogu# dokaz da je to jedna ruka? Kakvu vrstu svedo$anstva treba da navedem da bih pokazao da znam premisu? Filozofi koji prigovaraju da ne zna premisu, pretpostavljaju da postoji procedura kojom mogu da doka"em ne samo da postoji jedna ruka, nego i bilo koje druge stvari. Moram da raspola"em procedurom da doka"em da je ovo jedna ruka, da je ovo jedna stolica da je svet postojao pre pet minuta. Kad se ovi sudovi podvrgnu epistemi$koj proceni, to je ne!to !to ja znam. Mur ka"e ne mogu da vam dam dokaz za tako ne!to. To je ne!to !to je za njega apsolutno izvesno. Zahtevate od mene da vam dam proceduru kojom #u dokazivati da je ovo jedna ruka da je svet postojao pre pet minuta itd. U svakom slu$aju, razli$iti filozofi su razli$ito posmatrali taj problem. Ako posmatramo neku revitalizaciju Muru, neomurovci, oni #e razmi!ljati na slede#i na$in: Murov odgovor jeste dogmatski, ali tu ima ne!to a to je upravo prebacivanje tereta dokaza na skeptika. Posmatraju#i princip deduktivne zatvorenosti znanja, Mur ide u drugom pravcu znam da je preda mnom sto, ali znam i da me ne vara zli demon, ako ne znam da me zli demon ne vara, onda ne znam da je sto preda mnom. Mur ka"e ti zna! da je sto pred tobom, ono !to skeptik treba da doka"e je da te vara zli demon, jer ako ti zna! da je sto pred tobom to



implicira da te ne vara zli demon, skeptik ne mo"e da se poziva na puku mogu#nost da te vara zli demon nego treba da poka"e da je to tako. Ostatak pri$e je kontekstualisti$ko - znanje ima razli$ito zna$enje u razli$itim kontekstima. Kada smo radili Strauda, poku!ao sam da objasnim da postoji jedinstveno zna$enje re$i znanje, da ovo nije dobra mogu#nost. Straud smatra da je Mur potpuno u pravu kada ka"e znam da je ovo ruka, ali i skeptik je u pravu, s druge strane, problem je u razli$itom, ne zna$enju, nego na$inu na koji oni posmatraju ova dva iskaza. Problem sa Murom je !to uop!te ne razume skepti$ki izazov, nego ga posmatra u okviru onoga !to je unutra!nje pitanje - pitanja o svetu stvari, imamo odgovore na osnovu kojih ustanovljujemo da li neke stvari postoje ili ne. To nije na$in na koji skeptici postavljaju pitanje - oni postavljaju pitanje o samom svetu stvari, a ne pitanje o pojedina$nim stvarima. Ta pitanja su po Karnapu besmislena, neteorijska, nemaju nikakvog smisla - jer nemamo proceduru kako #emo ustanoviti kako odgovoriti na to pitanje. U svetu stvari je to empirijska, ako se postavi pitanje o samom okviru to nema nikakvog smisla, to pitanje nema nikakvo zna$enje. Nema na$ina kako da odgovorimo na to pitanje. Mur evo jedne ruke posmatra kao neku vrstu unutra!njeg pitanja, iz samog sveta iz samog okvira, kako znamo da je to neka ruka, pa evo je. Na isti na$in Kant posmatra stvari - Kant smatra pitanje da li postoje spolja!nje stvari, on to shvata kao empirijski spolja!nje stvari. Na taj na$in i Mur kao i Kant postavlja pitanje koje je unutra!nje na njegov sistem i daje unutra!nji odgovor. To nije na$in na koji skeptici postavljaju problem, to je prema Straudu Murov trik - pitanje o spolja!njim stvarima postavlja na unutra!nji na$in. O spolja!njim stvarim daje unutra!nji odgovor. To se prema Straudu vidi kod Mura na slede#i na$in: kako postoje tri !tamparske gre!ke tako !to #ete ukazati na tekst evo jedne evo druge evo tre#e; ruke evo jedne ruke evo druge postoji spolja!nji svet. Trik je u tome !to uvek mo"e da vas vara zli demon itd. Me%utim, ono !to je zanimljivije kod Karnapa, Kanta, Strauda, Vitgen!tajna, druga$ije gledi!te na ove argumente. Najlak!e bi bilo re#i pa ti ne zna! da je ovo jedna ruka, vara te zli demon. Ono !to je mnogo zanimljivije, poku!ati dati filozofski odgovor na ovo pitanje. The significance of philosophical scepticism - Straud. U pravu je Mur ali i skeptici, na spolja!nje pitanje poku!ava da da odgovor na unutra!nji na$in. Za Strauda konflikt izme%u Mura i skeptika je !to se oni razmimoilaze. Sukob izme%u skepticizma i zdravog razuma, gde je Mur dogmatski na strani zdravog razuma. Za Mura ne postoje dva nivoa, unutra!nje i spolja!nje pitanje, nego jedan nivo zdravorazumskih tvrdnji i teza. Ako redefini!emo pojam spolja!njih stvari, kao kod Barklija, koji nije vi!e problem spolja!njeg sveta. Ideje su neposredno date, ne mo"emo se varati u pogledu sadr"aja ideja. Ako stvari postavite kao u transcedentalnoj estetici onda morate da date jo! male dodatne korake da biste pokazali da postoje spolja!nje stvari, on daje neku vrstu transcedentalnog argumenta. Tu je opet pojam spolja!nje stvari redefinisan - empirijska spolja!nja stvar, kao predstava. Dr"imo se ideje da zaista postoji konflikt izme%u skepticizma i zdravog razuma, da je problem postojanja spolja!njeg sveta skepticizma i zdravog razuma - druga$ije odgovaraju na to isto pitanje. Ako nastavite da insistirate na tome da je mogao da me vara zli demon, Mur #e re#i ja znam da je ovo jedna ruka jer ne postoji na$in da doka"em da je to jedna ruka, od mene tra"ite proceduru da ja vama mogu da dokazujem postojanje pojedina$nih stvari, ne postoji takav metod, ono !to ja mogu jedino da tvrdim je da ja znam da je ovo jedna ruka, ako niste time zadovoljni, onda se ne mo"e dokazati postojanje spolja!njeg sveta i ja se onda s time sla"em.

Epistemic luck (knjiga).



!"#$%&'() *+,* )-"./0")/)#'1,2$) */) ,30'4"5$)+%$(,0$6) +%(')+%$(,0')2"&'7")+%"7*&$(01$) 1"75') 8'%2$9(5')+%$(,0')"+,*&"2'0':#,),)3$));0'3'8*#,)+'7/,:&$)5")+%,

2"&'7=)>,*&")'.%$5,F"5,)&%$1$51"2),*&%$4,($51$=)D,)3$+%$(')5")&%$.$&")3$ )'('2),0,)'5'2),*95'2=)W,01)1")7$)/("G$&") E%'1) ,*95,9") &%$.$&") 3$) '(,2) ,0,) '5,2) ,*95,92)("%'($51"2=) L"7,5,) B,01) 1") ,*95$6) 7$)2$#*,2$05') /("G$&") E%'1) ,*95,9"2$)%$32,:01$51$)7$)0,)G"&")/2%"9) '7).0$7,),&7=)@/)*")+'#%"G/)25'.,)7%/.,)+%'E0"2,)#'1")5")2'4"2')7$)3$'E,G"2')#$7)'($#')7";5,:"2')35$51"=)J5$51")'E,F5'.),*&%$4,($F$)1")35$51")'*'E")#'1$)/#'0,#')1")5":&)*0/F$1)("%/1")7$)&')1"*&")*0/F$1),)7')&'.$)1")7':0$ )2"&'7'2)5$)'*5'(/)#'1".)5,1")("%'($&5')7$)&$)("%'($51$)5,*/)5",*95,&$=)N"&'7)F,5,)("%'($&5,2)7$)*/)&$)("%'($51$),*95,&$=)Q)&'1)/'E,F$1"5'1)#'5B"+B,1,)35$51$)(,)5"2$&")7'7$&5")3$"#') E,) '57$) %"#$') $#') 1") &') &$#') '57$) *") !"#$%&'() 2"&'7) */251") 1"%) /) &'2) *0/F$1/).'('%,2')')2"&'7/)*/251"6)'57$)E,)5"#')2'.$')7$)#$4")7$)*")'($1)2"&'7)*$*&'1,)7$)+%,

*+%'('7,2').$6),3.0"7$)'57$)7$)1")2"&'7)*/251")2"&'7)+'&%$.")3$)5"+'.%":,(,2)("%'($51,26)$0,)5,1")%"F)')5"+'.%":,('*9)5".'),3("*5'*9=)D,7,2)*&')?)5"#')E,)2'.$')7$ )&(%7,)7$)1"),3("*&$5),$#')5,1")5"+'.%":,(),*#$3=)Q("#)2'4"&")7$)*")+%"($%,&")#$7$)&(%7,&")E,0'):&$)'7)9

Mo!da su filozofi pogre"ili u shvatanju pojma znati. Recimo, tekst The significance of philosophical scepticism, u njemu se javlja prili#no bizaran primer, zamislite da neko do$e i ka!e vam da u Beogradu nema nijednog lekara, shvatili bi da vam saop"tava metafiri#no izre#enu istinu. A on bi dao neku definiciju lekara prema kojoj zapravo bukvalno ne bi bilo lekara u Beogradu. Ne"to sli#no bi moglo da se pripi"e znanju. Ako postavimo uslove na na#in na koji je skeptik uradio onda zapravo i nema nikakvog znanja. Ovde se radi o banalnijem problemu koji je vrlo na filozofski virtuozan na#in iskomplikovao Ostin u nekom tekstu. Kako uop"te mi znamo da neke osobe uop"te imaju svest? Kako ja znam da neko od vas nije potpuni automat? Ostin ho%e da poka!e da se zapravo radi o tipi#no filozofskoj zavrzlami, koja u osnovi ima pogre"nu upotrebu odre$enih termina. Razmatra se i ne"to "to je relevantno za ovu na"u skepti#ku tezu da ni"ta ni o #emu ne mo!emo znati. Vi mo!ete da postavite razne izazove koji se standardno postavljaju i da ih analizirate. Na primer, evo recimo ja se za#udim #injenicom da je jedan #e"ljugar sleteo na moj sto i ka!em vam gle #e"ljugar. Sad Ostin prelazi na ozbiljnu teoriju. Posle Ostina sa #uvenim primerom sa #e"ljugarom ("tigli%) i recimo ja ka!em gle #e"ljugar i onda naravno postoje dve razli#ite reakcije na ovo. Vi mo!ete da me pitate kako zna" u dva smisla: iz #iste radoznalosti - !elite da saznate na koji na#in je mogu%e identifikovati #e"ljugara; s druge strane, onda se izra!ava opravdana sumnja kako uop"te neko to mo!e da zna. Ostinova ideja je da se priroda nekih fenomena o kojima filozofi govore mo!e se razumeti ako se udubimo u lingvisti#ku upotrebu. Na to pitanje kako zna" ja mogu da odgovorim ja ka!em pa evo vidite ima crnu glavu ima "arena krila ima beo stomak, zna#i mogu na razli#ite na#ine da objasnim svojstva #e"ljugara, mogu da ka!em da sam #esto prelistavao enciklopedije da sam tako upoznao svojstva #e"ljugara i tako dalje. Mogu da navedem mnogo toga "to me stavlja u povoljan epistemolo"ki polo!aj da znam da je ovo #e"ljugar. Me$utim ono "to je interesantnije je kakva vrsta izazova se postavlja. Ja mogu da tvrdim da to nije #e"ljugar nego neka druga ptica, neko ko bi mi prigovarao mo!e da tvrdi da sam pogre"io u identifikaciji ptice, mogli biste da ka!ete ne to je detli%. Ali mogli biste da ka!ete ne"to "to vi"e li#i na ono kako Dekart postavlja problem u Meditacijama, to nije dovoljno i detli% ima crnu glavu beo stomak itd ali da bi ovo bio #e"ljugar mora da ima crvenu fleku na glavi i tako dalje. Moraju jo" neki uslovi biti zadovoljeni da bi se tvrdilo da je ovo #e"ljugar. Kad vi to radite to je normalna epistemi#ka praksa, postavljate uobi#ajene izazove. Ono "to se javlja kao problem jeste da vi meni mo!ete da prigovorite da je ovo samo hologram. Ali za"to bi to bio hologram? Recimo mo!ete da tvrdite mora da postoji neki specifi#an razlog zbog #ega vi postavljate izazov. Sumnja mora da bude obrazlo!ena. Ako vi sumnjate da je ovo #e"ljugar zato "to mo!e da bude hologram morate taj prigovor motivisati nekako, mora da bude motivisan, specifi#an i obrazlo!en. Ina#e nema razloga za"to bi se postavljao taj izazov. U tom slu#aju ma koliko bio bizaran, vi ste naveli neki razlog zbog #ega postavljate izazov. Zamislimo bizarnije mogu%nosti, na primer da sanjamo. Zbog #ega bi neko pretpostavio da ja sad sanjam? Nema nikakvog razloga da neko pretpostavi da u situaciji u kojoj se #e"ljugar nalazi na zgradi fakulteta, sam prigovor da ja sanjam to je neprikladan. To vam pominjem, jer zamislite da se nalazite na takmi#enju iz prepoznavanja ptica i neko vam postavi #e"ljugara i pita vas koja je to ptica, #e"ljugar, sudija vas pita kako to znate vi navedete sve znake prepoznavanja, sudija ka!e mo!da sanjate da je to #e"ljugar, to bi bilo bizarno, neprikladno situaciji. Sa stanovi"ta svih razumnih izazova koje je trebalo da otklonite, vi ste zaklju#ili da je to #e"ljugar, sudijin poku"aj bi bio bedan poku"aj da vas diskredituje. U ovoj situaciji mi mo!emo da zamislimo gomilu sli#nih primera: sudnica - posmatrate ne"to "to li#i na sudski prilog, tu se razmenjuju razni argumenti, iza$e #ovek koji nudi okrivljenom savr"eni alibi, i sad zamislite da neko od advokata krene da ispituje tog svedoka a da li ste sigurni da to niste mo!da sanjali. U toj situaciji ono "to svako od nas tvrdi jeste znam da on nije bio tad na mestu zlo#ina, ovaj prigovor je kranje deplasiran. Svakako da bi svi u sali na takvu jednu

Teorija saznanja I od 14.11.


primedbu reagovali bi s kranjim nipoda"tavanjem. Recimo, zamislite da sprovodite nau#ni eksperiment i obja"njavate kako sve na kraju kako je sproveden "ta se desilo u laboratoriji i na kraju ponudite pri#u kako ste sigurni da niste sanjali, da li uop"te ima potrebe za tako ne#im? Tvrdite da znate kako se ne"to desilo i ne morate na kraju obja"njavati kako to niste sanjali. Kad ja u nau#nom kontekstu pravnom kontekstu tvrdim da ne"to znam ja istovremeno ne otklanjam mogu%nost da nisam sanjao, ne moram da je otklonim da bi vi smatrali da ja to znam. To pomalo li#i na situaciju u kojoj ste vi kada vam neko ka!e da nema lekara u Beogradu i obrazlo!i #injenicu da lekar mora pacijenta da izle#i u roku od dva minuta. Ako bi neko od vas zahtevao da morate da znate da ne sanjate da biste znali da je to #e"ljugar, to je zahtev koji se ina#e ne postavlja pred va"e znanje. Ja navodim neke razloge na osnovu koga odgovaram na standardne izazove koji se postavljaju pred moje znanje. Postavljaju se neki izazovi koji su vrlo specifi#ni i ja na te izazove mogu da odgovorim, ja ne moram da znam da ne sanjam, to je vrlo deplasiran prigovor. To bi bio ubedljiv argument protiv zahteva da mi ne moramo da znamo da ne sanjamo da bismo i"ta znali. Ostin "iri pri#u jer napada ono "to on naziva metafizi#kim trikom - kad vas neko pita da li je ovaj #e"ljugar stvaran. &ta zna#i uop"te to pitanje? &ta treba proveriti? Primer sa ma$ioni#arom: sli#nost sa metafizi#kim trikom. &ta ta#no treba da ustanovimo da bismo znali da je ne"to stvarno? Kad ka!ete da ne"to znate vi tvrdite da ne mo!ete da ne budete u pravu. Kad tvrdite znam da je ovo #e"ljugar govorite o sopstvenim saznajnim sposobnostima, #injenice o va"em epistemi#kom polo!aju i dajete neke posebne garancije i podrazumevate da ne mo!ete da ne budete u pravu. Po Ostinu znanje je tu vrlo sli#no obe%anju: obe%avam da %u do%i - mogu%e je da se ne%ete pojaviti, mo!da %e vas zgaziti automobil, kad ka!ete obe%avam da %u do%i zna#i da dajete garanciju da %ete dati sve od sebe. Na isti na#in da biste to bolje razumeli treba da imate u vidu da sve iskaze ovog tipa Ostin posmatra kao govorne #inove, va!i i za iskaze u kojima tvrdite da znate ne"to - znam da je ovo #e"ljugar isto je kao nije mogu%e da nisam u pravu. Sve je mogu%e, ali ono "to vi tvrdite jeste analogno onome "to tvrdite kad ne"to obe%avate, dali ste saznajno sve od sebe, odgovorili na sve razumne izazove, zadovoljili nekakve prakti#ne uslove da tvrdite da ne"to znate. Za vas se s pravom mo!e re%i da vi to znate. Ja s pravom mogu da ka!em da znam da je ovo #e"ljugar kao "to mogu s pravom ne"to da obe%am. Mo!e ne"to da me zgazi, ali ja sam imao pravo da to obe%am i "to sam bio siguran da to mogu da ispunim. Moje verovanje je opravdano u tom smislu da ne mogu da ne budem u pravu, onda tvrdim da znam. Mogu%e su udaljene mogu%nosti, scenariji kao intervencija zlog demona, naravno da je to mogu%e ali se takvi uslovi ne postavljaju pred na"e znanje prema Ostinu. Ostin bi rekao da nije mogu%e da sanjam i ima #itavu pri#u da mi uvek mo!emo da povu#emo razliku izme$u sna i jave ina#e termin jave ne bi imao neki smisao. Vrlo #esto mi o nekom do!ivljaju ka!emo kao u snu, "to zna#i da mo!emo da povu#emo razliku izme$u sna i jave, na niskom nivou je primedba mo!da. Zanimljiviji deo pri#e se zapravo u Ostinovom tekstu odnosi na onaj deo kada razmi"lja u kojim uslovima zapravo mo!emo da se pitamo da li sanjamo. Ako #ujem pre nego "to je sat zvonio da me neko doziva ispred prozora sasvim je opravdano da se zapitam da li ja to sanjam. Nisam siguran da li je java san, #ujem glas itd. Treba da ustanem razbudim se otvorim prozor proverim. Ali je u toj situaciji relevantno zapitati se da li ja sanjam. Kada sam budan i #ujem taj glas mogu%nost sna predstavlja da bude relevantna alternativa. Vi se ne pitate da li me neko doziva, a da kao razlog za sumnju navodite mogu%nost da sanjate, to vi"e nije u razmatranju. Zna#i, postoje neke situacije u kojima imamo pravo da postavimo taj izazov da li mo!da sanjamo. U drugim to je deplasirano, neprikladno, neprimereno situaciji kontekstu. Ostin pretpostavlja da kontekst odre$uje koji su to relevantni izazovi. Kontekst odre$uje koji izazovi su u datoj situaciji u prakti#nom smislu ali i u onom smislu koji odre$uje termin znanje prikladni. Dovoljni razlozi za"to je to #e"ljugar, ne moram sve prigovore, dovoljne razloge, ne sve. Morate da objasnite za"to to nije dovoljno, ako tvrdite



da ne"to nije dovoljno. Ono "to i Dekart radi jeste da vam stalno ka!e to nije dovoljno, to nije dovoljno. Ali za"to? Ta sumnja mora biti specifi#na. To bi bio jedan lak na#in da iza$ete na kraj sa kartezijanskim skepti#kim argumentima. Deluje prili#no ubedljivo. Dovoljno ne zna#i sve, i "to je jo" va!nije morate da imate specifi#an razlog za"to smatrate da nije dovoljno.Ima tu jedan trik: Dekart - navodi specifi#an razlog to je mogu%nost da sanjamo. Ali Ostin bi rekao da to je previ"e udaljen uzrok. Tu se postavlja jedna prili#no interesantno pitanje o kakvim uslovima za znanje govori Ostin a o kakvim Dekart. Da li se zapravo kod njih radi o dva razli#ita termina znanja? Sla!u%i se sa Straudom poku"a%u da vam poka!e da se ne radi o dva razli#ita termina znanja, ve% da oboje pripisuju znanju isto zna#enje, ali da izla!u razli#ite uslove koji se postavljaju pred termin znanja. Zna#enje je isto, ali uslovi su razli#iti. Ali pre toga moram da vam ka!em vide%ete u jednoj od Straudovih fusnota ovaj Ostinov primer poslu!ila je kao osnova za ono "to je danas aktuelno za teoriju saznanja, ovo su prili#no praistorijske pri#e, ali da znate da je ovo inspirisalo jednu vrstu dovo$enja u pitanje principa deduktivne zatvorenosti znanja. Znanje nije zatvoreno po svim svojim posledicama - kao u primeru sa zoo vrtom i zebrom, morate da otklonite mogu%nost da to nije magarac da biste znali da je to zebra. Klju#no pitanje je da li vi morate da otklonite tu mogu%nost da biste zapravo odbranili va"e znanje da je to zebra. Ne morate. Zato "to to nije relevantna alternativa u ovom slu#aju, ne postoji razlog za"to biste pretpostavili da je to magarac. Kada bih imao razlog da to pomislim, to bi bila relevantna alternativa i onda bi princip deduktivne zatvorenosti znanja mogao da bude primenjen na ovaj primer. Nozikova pri#a iz Philosophical explanations - pri#a o najbli!im mogu%im svetovima. Ako se dr!imo principa deduktivne zatvorenosti znanja i prihvatimo pri#u semanti#ke: kada bi to bila zebra onda to ne bi bio magarac. Pitanje je na koje mogu%e svetove, u kojim mogu%im svetovima vi imate relevantne izazove. Naravno da je mogu%i svet u kojim postojite vi i zli demon, ali u ostinovskoj pri#i to nije relevantna alternativa. Vidite da se odre$eni izazovi koji se postavljaju pred znanje postavljaju u odre$enom kontekstu. To najavljuje kontekstualizam u epistemolo"koj opravdanosti znanja. Mo!da je to pogre"an pristup i mo!da se vidi kao u Straudovim re#ima u #emu je zna#aj filozofskog skepticizma. Straudov primer koji se ti#e dolaska prijatelja Pere na !urku. Zamislite da se nalazite na !urci i doma%in vas pita da li %e Pera da do$e, vi okrenete Peru, dolazi, Pera je pouzdan kad ka!e da %e do%i, do$e, blizu stanuje, aktivan je, voli !urke i tako dalje vi znate sve mogu%e #injenice na osnovu kojih imate odli#ne razloge da doma%inu ka!ete znam da %e Pera do%i. Me$utim, !urka prolazi i na kraju primetite da Pere nema, doma%in vam ka!e vi zapravo niste znali da %e Pera do%i. Mi bismo tu primedbu do!iveli kao uvredljivu. Do!iveli bismo kao da je na neki na#in neprikladno i neprimereno situaciji da nam on to ka!e jer smo imali najbolje mogu%e svedo#anstvo da %e Pera do%i, ali duboko ose%amo da to negde nismo znali jer Pera nije do"ao. Me$utim, sad ajde da odmah iskomplikujemo situaciju: zamislite da on nije do"ao jer ga je na putu do !urke strefio meteorit i to jedini koji je smrtonosne veli#ine i koji je pao na Zemlju u proteklih 150 godina. To je razlog za"to Pera nije do"ao na !urku. Podjednako udaljena mogu%nost kao san ili zli demon, neverovatna mogu%nost. Kako biste onda do!iveli primedbu doma%ina da niste znali da %e Pera do%i? Onda bi vam bila neprimerena deplasirena pa #ak i bezobrazna primedba. 'ak biste to do!iveli kao neku vrstu bezobrazluka. A zamislite koliko bi tek bila bezobrazna primedba da recimo obojica znate da ga je pogodio meteorit. Kraj !urke i neko vam saop"tava da je Pera poginuo tako "to ga je pogodio meteorit. Doma%in vam tad prilazi i ka!e ja sam filozof skeptik vi niste znali da %e Pera do%i. Ma koliko ova primedba bila neprikladna, vi ipak niste znali da li %e on do%i ili ne%e do%i. Vi niste znali. U ovom na"em slu#aju ono "to tvrdite znam da %e do%i, vi zapravo niste znali, nije ostvaren glavni uslov uslov istinitosti. Ma koliko primedba bila deplasirana neprikladna, ma koliko se ne o#ekuje da vi znate da %e meteorit pasti pravo na Peru, kako vi to mo!ete uop"te znati, ali u svakom slu#aju vi niste znali da %e Pera do%i. Ali mogli biste da odgovorite s punim



pravom sam tvrdio da to znam. I vi zaista jeste imali puno prava ali uslovi koji ste zadovoljili su da imate pravo da tvrdite da znate, ali vi to niste znali. Prigovor deluje nategnuto ali u svakom slu#aju poga$a u sr! ovog problema. U su"tini uslove koji Ostin navodi su uslovi pod kojima tvrdite da ne"to znate, uslovi koje Straud navodi su valeti#ki uslovi za znanje, istinosni uslovi za znanje. U ovom slu#aju vi to prosto niste znali. The legacy of scepticism, Tomson Klark je izneo jedan divan scenario primer koji obja"njava o #emu se ovde radi. Evo zamislite na primer da ste kao gra$anin uklju#eni u program civilne za"tite da prepoznajete avione i javljate protivvazdu"noj odbrani, svaki gra$anin je du!an da to prijavi i sad vama daju priru#nik i u njemu recimo imate avion tipa e nacrtan koji ima ozna#ena svojstva x, y, z; avion tipa f sa x, y, t svojstvima. Jednostavan priru#nik. Recimo pribli!ava se avion vi posmatrate vidite svojstvo x, vidite svojstvo y, #ekate jo", vidite z i odmah javljate dolazi avion e. Ili vidite t i javljate avion f. S punim pravom vi mo!ete da ka!ete da znate da je to avion e, ili da znate da je to avion f. Nerefleksivni posmatra#, ne postavljaju se pred njega nikakvi skepti#ki prigovori, njegov posao je da prepoznaje avione, prakti#na svrha u kojoj savr"eno funkcioni"e. Ali sad ako postoji i g avion, koji ima jo" neko svojstvo. Ali oni su nebitni i ne postoje u priru#niku. U prakti#ne svrhe je neva!an avion tipa g. E sad ako do$e avion tipa g po"to baratate samo priru#nikom vi s pravom tvrdite da je to avion tipa f. I kad ka!ete znam da je to avion f, vi imate pravo da to tvrdite. Iz perspektive priru#nika vi znate koji je koji avion. Ali ono "to je problem je to da mi prema priru#niku ne znamo, na"e znanje se ti#e objektivnosti koju smatramo objektivno"%u bez obzira "ta neko trenutno zna ili veruje, uklju#uje vi"e od toga "to mi trenutno znamo ili verujemo. I na tome po#iva snaga ovih skepti#kih izazova. Ne mora da postoji stru#njak za avijaciju, neko ko je skeptik mo!e da pretpostavi samo #itaju%i priru#nik da mogu postojati aviona tipa g koji ima dodatno svojstvo itd. Vi mo!ete kao Barkli da menjate pojam objektivnosti i tako predupredite pojavu skepti#kih alternativa. Ono na #emu skepti#ki argumenti po#ivaju je zdravorazumski realizam i zato u su"tini imaju snagu i ubedljivost koju imaju od samog po#etka. Straudova pri#a sa meteoritima ho%e da poka!e da ne dolazi do promene zna#enja termina znanja, nego samo do promene uslova. Tomson Klarkov primer ho%e da ka!e ne ka!emo znam prema priru#niku nego se u stvari kao epistemolozi stavljamo u poziciju refleksivnog posmatra#a aviona i mogu%nosti da je u pitanju avion tipa g postaje relevantan izazov koji se postavlja pred na"e znanje. Ako ja ne mogu da otklonim mogu%nost da to nije avion tipa g, onda ja ne znam da je to avion tipa f. Ja imam pravo da tvrdim da znam da sam u prostoriji 308, ali to "to imam pravo da to tvrdim da znam to ne zna#i da ja znam da sam u prostoriji 308. To Straudovi argumenti ho%e da nam ka!u.



Izvesnost je apsolutan pojam, ako je ne!to izvesno onda ni!ta ne mo"e biti izvesnije od toga. Ako je ne!to apsolutno izvesno, to podrazumeva da nema nikakvog razloga za sumnju. Relativni pojmovi su oni koje mo"emo stepenovati. Kada ka"emo da smo u ne!to ube#eni, podrazumevamo da kada smo veoma ube#eni, mo"emo biti jo! ube#eniji. Bar tako misli Drecki. Da bi nam objasnio !ta su apsolutni pojmovi, on se slu"i primerima kao !to su ravno pravo suvo prazno itd. To bi sve bili apsolutni pojmovi koje treba razlikovati u odnosu na relativne pojmove - neravno, na primer, ako je ne!to neravno ne!to mo"e biti neravnije od toga. $udan je zaklju%ak da je izvesno apsolutan pojam, ako je ne!to izvesno deluje kao da ne!to drugo mo"e biti izvesnije. Drecki se sla"e sa tim zaklju%kom s tim !to apsolutnost pojma znanja izvla%i iz apsolutnosti pojma opravdanja ne izvesnosti.&ta zna%i da je ne!to ravnije od ne%eg drugog? To zna%i da ili je blizu tome da bude ili je bli"e tome da bude ravno ili je jedno ravno a drugo je neravno. &ta to u prevodu zna%i? Pa recimo da je jedan put ravniji od drugog, ka"e nam samo to da je gazela ravnija u ovom trenutku od bilo kog kolovoza u Beogradu, bli"a je tome da bude ravna. Kada ka"emo za neki put da je ravan pa u nekom prakti%nom smislu zadovoljava na!e potrebe i re'i 'emo uvek da je on ravan bez ikakvih ustezanja, problem je u tome !to mo"emo da se zapitamo da li je on zaista ravan, pa sigurno nije ravniji od ogledala, u neke prakti%ne svakodnevne svrhe mi ka"emo da je put ravan, u iste svrhe ka"emo da je ne!to izvesno, da neko ne!to zna i nemamo nikakve probleme s tim. Uzmite recimo neki komad prostora koji je vakuum, u prakti%ne svrhe za recimo fizi%ke eksperimente vakumiranje hrane itd. Ta zapremina je vakuum i ono zadovoljava, mo"da ne definiciju, ali prakti%ne svrhe. Mi mo"emo da ka"emo to funkcioni!e kao vakuum i potpuno je svejedno. Taj put je ravan i potpuno je svejedno da li je ravniji od nekog drugog. Koji uslov zadovoljava ne!to !to je ravno - da na njemu nije prisutna nikakva neravnina. Pa opet, na putu ima nekih neravnina ali to nije bitno, kada bi ih bilo na ogledalu to bi itekako bilo bitno. To !to u nekom prostoru koji zovemo vakuum, i dalje ima nekih %estica vazduha to nam ni!ta ne smeta, ali vakuum je ne!to u %emu nema nikakvih %estica !to ina%e sa%injava vazduh. &ta je ravno, !ta je pravo - ono na %emu nema nikakve krivine. Ako pogledamo kako stvari stoje u prirodi, ako ovaj sto podvrgnemo dovoljno velikom uve'anju i ako je dovoljno ravan u prakti%ne svrhe, ako ga podvrgnemo velikom uve'anju vide'emo da ima ispup%enja, vide'emo da nema ni%ega !to je stvarno ravno. Zato smo %esto skloni da ka"emo da je neko verovanje izvesnije od nekog drugog. To je savr!eno jasno jer na primer u neko verovanje imamo vrlo malo razloga da sumnjamo, vrlo je izvesno da postoje automobili recimo, nego da je nadmorska visina Kilimand"ara pet hiljada i ne!to metara itd. Mi vrlo %esto ka"emo da je ne!to izvesnije od drugog. To ima isti status kao !to ka"ete da je ne!to ravnije od drugog. Vidimo da u prirodi u stvarnosti i zbog prirode same stvarnosti da zapravo ne postoji ni!ta !to je stvarno ravno, ravno je ono na %emu ne postoji nikakva neravnina, a priroda je u stvari d"ombasta i gromulji%ava. Ovo ima veze sa svim onim !to smo govorili u vezi sa znanjem.Analizirajmo pojam izvesnosti, ako je apsolutan kao pojam ravnog i pravog, on bi bio bazi%an apsolutni pojam. Pojam kocke je izveden iz pojma pravog i ravnog. Sastoji se od !est ravnih povr!ina i nekoliko pravih linija itd. Mora da zadovoljava uslove koje zadovoljavaju neki bazi%ni pojmovi. Na isti na%in bi znanje bio izveden apsolutan pojam iz pojma izvesnosti. Koja je razlika izme#u ravnog i neravnog - ako je ne!to neravno, uvek mo"e da postoji ne!to !to je neravnije od toga. Neravnija povr!ina zna%i da na njoj ima vi!e neravnina ili da su ve'e. U svakom slu%aju logi%ki je mogu'e da postoji neravnija povr!ina od neke koja je neravnija od neke druge itd. Ako prevedemo biti neravan to ne zna%i da ste bli"i tome da budete zaista neravni. Biti ravan zna%i da ste bli"i tome da budete stvarno ravni. Ako je ne!to ravnije od ne%eg drugog onda to zna%i da je to bli"e tome da bude ravno, a neravnije ne zna%i da je bli"e tome da bude neravno. Isto va"i i za izvesnost - ako je ne!to izvesnije onda je bli"e tome da bude izvesno. Mi samo ka"emo time da to nije zaista izvesno. Zna%i, ono !to apsolutni pojmovi zahtevaju je odsustvo bilo



%ega !to je suprotno, odsustvo neravnine, krivine, u slu%aju izvesnosti odstustvo bilo koje sumnje. E sad, !ta se de!ava sa na!im klju%nim pojmom, pojmom znanja. Anger 'e tvrditi da je nu"an pojam za pojam znanja izvesnost. Primer u%enika koji dolazi na %as, i profesor ga pita kada je bila bitka kod Hejstingsa i on prili%no nesigurno maglovito se se'a podatka i ka"e 1066. godine i vi zaklju%ujete da on nekako ipak zna taj odgovor. Nije puko naga#anje, nejasna je situacija. Vi ne vidite iz perspektive profesora ne vidite pozadinu kako je do!ao do tog zaklju%ka, kako je video u knjizi kako je zapamtio. Anger ka"e da je problem u tome !to on nije apsolutno siguran u ono !to tvrdi i ako pogledamo sam pojam znanja vide'emo da ne mo"emo da ka"emo da on to zna jer to za njega nije stvarno izvesno. U nekim kontekstima 'emo biti spremni da ka"emo pa mo"da za njega to nije zaista nije sigurno, ali da to zna. Zaista i stvarno upu'uju na izvesnost kao uslov za znanje. A ako on stvarno zna a to za njega nije zaista izvesno, to ne mo"emo da tvrdimo. To je prili%no jaka teza o tome !ta je sadr"ina pojma znanja.Kako dolazimo do skepti%kog zaklju%ka? Vratimo se na primenjivost na!ih pojmova kao !to su pravo ravno kako dolazimo do skepti%kog zaklju%ka - vidimo kad ne!to podvrgnemo dovoljno velikom uve'anju vidimo da nije stvarno pravo. Ako na!a verovanja podvrgnemo strogim kriterijumima, vide'emo da uvek mo"emo dovesti u pitanje izvesnost nekog verovanja. Ali Anger ka"e da nije samo u tome poenta !to uvek mo"emo da na#emo razlog za sumnju. Nego postoji jedan vrlo zanimljiv argument koji se name'e kada postavite stvari na ovaj na%in. Da li je izvesno da postoje automobili? Ali !ta ako se zapitam da li je ne!to izvesnije od toga, pa mora da postoji. Ako postoji ne!to izvesnije, onda nije stvarno izvesno da postoje automobili. Dakle, ne postoji skoro ni!ta ako uop!te ne!to postoji o %emu mogu ne!to da znam. Ovde je zaklju%ak paradoksalan - pretpostavljate da znate mnoge zdravorazumske istine, a ovde dolazite do zaklju%ka koji protivre%i tome. Anger je o tome napisao jednu knjigu koja sa zove Ignorance. Ta knjiga ima mno!tvo sumanutih argumenata koji su stra!no interesantni - istina ne postoji, racionalnost ne postoji, itd. Ovaj argument je jako dobar, zato !to nije tako lako iza'i na kraj sa njim.Anger se ne'e suprotstaviti tome da mi verujemo u razne stvari, %ak da imamo razloge da verujemo u te stvari, ima problem samo sa pojmom znanja shva'enim kao aposlutnim pojmom. U prakti%ne svrhe nam je dovoljno da imamo neke razloge, ponekad smo primorani da imamo razloge, primorani smo da delamo itd. I primorani smo da te razloge ne istra"ujemo do kraja. Ali setite se Dekarta kao %istog istra"iva%a, on nas dovodi da o izvesnosti razmi!ljate na ovaj na%in, oslobo#enog od prakti%nih interesa.Izvesnost je odsustvo svake sumnje. Biti ravan zna%i odsustvo svake neravnine. Me#utim, iz ove Dreckeove perspektive to uop!te nije ta%no. Napadate onaj uslov koji se odnosi na samu definiciju. Prvo, moram da se ogradim, za Dreckea nu"an uslov za znanje nije izvesnost nego opravdanje, opravdanje treba posmatrati kao potpuno celovito, nema praga opravdanja, kad bismo arbitrarno postavili negde prag bilo bi krajnje proizvoljno uvek bi se mogli zapitati... Uzmimo recimo verovatno'u izvla%enja belih kuglica iz jedne kutije 95 u jednoj i 95 u drugoj, ako je 0,95 prag opravdanja pa znam da 'u izvu'i belu kuglicu, opravdano je da verujem, uvek mo"ete crnu nije opravdano, imate dve kutije, verovatno'a je da imate 0,95x0,95 !to je manje od 0,95, opravdanje kada imate dve kutije nije opravdano a kad imate jednu da je opravdano. To je prili%no arbitrarno. Najdublji razlog le"i u tome !to baratamo sa propozicionalnog znanja, znanja da je ne!to slu%aj. Ne ti%e se znanja u smislu prepoznavanja, poznavanja, znanja kako. I to propozicionalno znanje podrazumeva neko opravdanje verovanja koje zadovoljava odre#ene uslove, zna%i ako ja u ovom trenutku verujem da su danas u Kairu bili neredi ja imam savr!eno dobro opravdanje za to, video sam to na nekoliko televizija, da sam slu%ajno bio u Kairu ja bih tako#e i da sam video i televiziju, ja bih imao dodatni razlog, mo"da da budem ube#eniji, ali dodatni razlozi ne pove'avaju moje opravdanje, ja ga imam ili nemam. Opravdanje



mo"e da bude dovoljno, ono !to bi Ostin rekao dovoljno je dovoljno, to ne zna%i sve. Tu se krije mo"da neka lo!a pozadina Dreckeovog argumenta.Drecki u stvari ho'e da ka"e da znanje, pravo, ravno zapravo imaju relaciono apsolutni karakter. Mi treba da se zapitamo !ta ubrajamo u neravninu !ta ubrajamo u krivinu !ta ubrajamo u razloge za sumnju. Recimo, kad tvrdim da je fri"ider prazan, za nekog normalnog %oveka fri"ider je prazan ako nema one hrane koju jede voli itd, za majstora fri"ider je prazan ako nema delova koje on servisira obi%no, servisera ne zanima sadr"aj hrane u njemu nego mehani%ki delovi; meni je fri"ider uvek prazan, koliko god bio pun, meni je uvek prazan. Kad ka"emo da je neko skladi!te prazno, onda podrazumevam da u njemu nema robe, sanduka, paketa, u njemu ima %ak i sijalica molekula vazduha, ali ono je svejedno prazno; kad ka"em da mi je d"ep prazan zna%i da je ispra"njen od relevantnih stvari, mo"da u njemu ima mrvica %okolade itd ali on je prazan. Ogledalo je ravno kad na njemu nema relevantnih ispup%enja. Ravno je ono na %emu nema nikakve neravnine. Na ogledalu zaista nema neravnine, ali se moramo pitati !ta se ubraja u neravnine. I on ka"e da su to relaciono apsolutni pojmovi. Zato !to su apsolutni u odnosu na neki standard. &ta bi onda bilo sa znanjem? Ili sa izvesno!'u? Pa, zavisi !ta ubrajamo u razlog za sumnju. On se zapravo pita !ta je relevantna alternativa koja ugro"ava opravdanje. Zamislite da se nalazite na jezeru u Viskonsinu i recimo da se bavite Ostinovim hobijem i vidite patku %egrtu!u, i tvrdite znam da je to patka %egrtu!a, kako znate, postoje relevantne alternative koje morate da uklonite - na primer, da je to obi%na patka, videli ste da ima beli rep, crnu glavu itd. Sposobni ste da otklonite relevantne alternative. Postoji kontrastni skup alternativa, recimo, da je to slon. &ta je poenta kod skeptika, problem je !to je kontrastni skup jednak relevantnom skupu. Vi na osnovu nekih relevantnih obele"ja procenjujete da je to patka %egrtu!a i !to je najva"nije postoje relevantni izazovi koji se postavljaju da je to patka %egrtu!a. Mogu'nosti kao !to je na primer da je re% o prevari zlog demona, takve udaljene mogu'nosti su rezultat razmi!ljanja o znanju kao ne%emu !to je posledica, zapravo znanje je posledica da elimini!ete sve !to spada u kontrastni skup. U %emu je razlika izme#u Ostina i Dreckea? Drecke insistira na tome da vi morate da se zapitate !ta je to relevantni izazov, a to vas navodi na to o %emu Ostin nije razmi!ljao a to je relaciono apsolutno znanje. Da bi tvrdio da u skupu alternativa postoji naravno skup koji je relevantan i to predstavlja ono !to morate da uklonite da biste tvrdili da ne!to znate, da biste to zaista znali. Taj skup relevantnih alternativa je promenljiv i mo"e da obuhvati i neke elemente kontrastnog skupa. Do#e sad neki veliki ornitolog i ka"e da je do!ao da ispita mogu'nost da to nije mo"da sibirski gnjurac, da oni dole'u iz Sibira, sle'u na to jezero u Viskonsinu i kad slete, i po!to imaju crveni stomak i po tome se razlikuju od onih patki, vi ne mo"ete da procenite da li je to sibirski gnjurac ili patka %egrtu!a. Poenta ovih bizarnih primera je u tome da neki elementi kontrastnog skupa u nekim okolnostima mogu postati elementi relevantnog skupa. Sve je u vezi sa onim pitanjem !ta predstavlja relevantnu alternativu. Tu dolazimo do klju%nog problema za ovakvu teoriju, pod pretpostavkom da smo prihvatili da je znanje relaciono apsolutni pojam. Upozoravam vas da je pojam neo"enjen ili trudna to su opet ne spadaju u ovu grupu pojmova, ali mo"emo tvrditi da su u specifi%nom smislu apsolutni, ne spadaju u ovu grupu jer se ne mogu stepenovati, a ravan prav se bar na prvi pogled mogu stepenovati. I sad on zapravo ho'e da ka"e da ovi pojmovi kao ravno pravo izvesno da su to relaciono apsolutni pojmovi.Zna%i imamo jednu jasnu sliku o tome u %emu le"i skepti%ki trik. Izjedna%ili ste kontrastni sa relevantnim skupom. Svako ispup%enje posmatrate kao relevantno ispup%enje. Najve'i problem za teoriju relaciono apsolutnih pojmova je !ta se ubraja u relevantna alternative. Sam Drecki tu navodi nekoliko kriterijuma: neki od tih kriterijuma le"e u na%inu na koji mi iznosimo svoje opravdanje u stvari ho'e da ka"e da %im iznesemo neku tezu neki iskaz na%in na koji izgovaramo je ono gde le"i mesto relevantnih alternativa. Ako ka"emo da je Pera prodao automobil (iki, onda nije problem ni !ta je prodao ni kome je prodao, vi ukazujete da je problem sa prodajom, nije mu poklonio, (ika mu nije ukrao, pera je prodao



automobi (iki. Da ste naglasili automobil, onda ve' ispada iz razmatranja prodaja i Pera. Kako izgovarate, ukazujete gde u znanju le"i problem. Mi prirodno ukazujemo !ta je relevantna alternativa u odre#enom slu%aju. To se isto ti%e i subjekata ovih na!ih iskaza. Vi samim ukazivanjem na odre#enu osobu ukazujete na to da mnoge od bizarnih skepti%kih mogu'nosti su otklonjene, da nema govora o tome kada analizirate moje znanje (primer sa Perom Peri'em kome je pri%a bila sme!na).Jasno je da mi u samom govoru sagledavamo gde le"e relevantne alternative. Tako#e, kad saop!tavam na%in na koji sam ja ne!to saznao ja naj%e!'e ukazujem na to da taj na%in nije ne!to o %emu mo"emo da raspravljamo. Video sam da su njih dvoje zaljubljeni jer se tako pona!aju. To da su moje perceptivne sposobnosti dobre da li sam "rtva iluzija itd, to nije relevantno, nego da li su se oni zaista tako pona!aju, da li to ukazuje na vezu izme#u njih itd. Kad ka"em saznao sam da radnici Zastave !trajkuju, podrazumevam da sam to pro%itao u novinama, da je to ne!to pouzdano, zna%i, bez obzira da li sam ne!to video %uo podrazumevam da je taj kanal ok, da to nije izvor relevantnih alternativa. Ono na !ta treba ukazati ovde !ta je poseban problem, to je da ne treba pomisliti da relevantnost alternative zavisi od toga koliko je nama zna%ajno da znamo da je ne!to istina u tom trenutku. Ako se vozim u pustinji i pokaziva% na mom mera%u nivoa goriva pokazuje da mi je rezervoar pun ja mogu za sebe da ka"em da znam da imam dovoljno goriva, bez obzira !to je situacija krajnje rizi%na i moram da budem oprezan. Ako je pokaziva% isti u gradu, onda znam da imam goriva u automobilu. Bez obzira !to su drasti%no razli%ite situacije. Va"nije mi je da imam gorivo u pustinji, da znam da imam gorivo u pustinji, nego !to mi je va"no da znam da imam gorivo u gradu, ali to ni!ta ne menja ni!ta u samom znanju, ako je taj mera% ispravan. Ono !to ostaje najve'i problem je pitanje koje su alternative zaista suvi!e udaljene. To je najosetljivije pitanje u celoj pri%i. Recimo, da se vratimo na bizarni slu%aj sa patkom %egrtu!om. Zamislite da ornitolog nije u pravu i da sibirski gnjurci ne dole'u na to jezero. Da li vi i dalje znate da je to patka %egrtu!a? Problem je u tome !to on nema verovanje da je to %egrtu!a. A sad, ali u kom trenutku je on znao da je to %egrtu!a? Pre nego !to je ornitolog do!ao. U %emu je razlika? Razlika je samo na subjektivnom planu, na planu njegovog verovanja. U trenutku kada mu dolazi ornitolog i ka"e mu vrlo je mogu'e da je to sibirski gnjurac. I dalje je istinito da je to %egrtu!a. Ovde je postala relevantna alternativa !to je ornitolog rekao da je to mo"da sibirski gnjurac. Razlika izme#u dve situacije - situacija u kojoj sibirski gnjurci u kojoj mogu da dolete i druga u kojoj oni uop!te ne mogu da dolete. Mnogi kontekstualiti imaju potrebu da se ukapuju u kontekstualno odre#enim uslovima, imate potrebu da podvu%ete crtu - on zna u tim i tim slu%ajevima ako su ti i ti uslovi zadovoljeni. Drecki ima u vidu razliku kada oni mogu da dolete i kada oni ne mogu. Bez obzira koliko je ornitolog bogat diplomama, aktivnosti koje se oko vas odvijaju - grupa lokalaca vam saop!ti da je to sibirski gnjurac, da li to sad dovodi u pitanje itd. Uzmimo neku grani%nu situaciju - grupa lokalaca koja vam saop!tava da je vrlo mogu'e to sibirski gnjurac. Ali u su!tini nema potrebe da se negde ukopavate i podvla%ite crtu, ono !to je zapravo poenta u ovom situaciji da vi znate ako u stvarnoj situaciji aktuelno nisu mogu'e one alternative koje bi dovele u pitanje va!e znanje. U ovom slu%aju ukoliko u stvarnoj situaciji nije zaista mogu'e da sibirski gnjurci dole'u do tog jezera, ukoliko to nije mogu'e, onda vi znate da je to patka %egrtu!a. &tavi!e, intervencija ornitologa dovodi u pitanje va!e znanje ne tako !to postavlja relevantne alternative, ona u stvari dovodi u pitanje va!e verovanje da je to patka %egrtu!a, i na taj na%in ugro"ava va!e znanje. Problem je !to vi prestajete da verujete da je to patka %egrtu!a. Ono !to zapravo predstavlja mesto relevantnih alternativa ono !to aktuelno postoji u stvarnoj situaciji. Ako zaista postoje, i zaista mogu da dolete do jezera, onda sibirski gnjurci postaju relevantna alternativa. To je na neki na%in Dreckeov odgovor, vrlo je restriktivan odgovor me#u teorijom relevantnih alternativa, ali tipi%na kontestualisti%ka potreba da se podvu%e crta.



Vrlo je sporna pretpostavka zbog toga !to, to da nemate verovanje, jer je pitanje da li vi zaista u toj situaciji nemate ba! nikakvo verovanje, ali na to se mo"e odgovoriti, mo"ete da tvrdite da verujete da je to ptica, da verujete da je to crno-bela ptica, a da ne verujete da je to patka %egrtu!a. Ideja je da se menja sadr"aj va!ih verovanja, vi vi!e ne verujete da je to %egrtu!a, vi verujete da je to %egrtu!a ili gnjurac, na primer.



Razlika izme!u halucinacije i opa"aja ovog stola jer je #ulni utisak u slu#aju opa"aja zaista uzrokovan samim objektom, a halucinacija je samo utisak u mojoj svesti. Ali i u osnovi reprezentativne teorije opa"anja, gde ideje ne reprezentuju spolja$nji svet i u idealizmu vi kao pretpostavku imate teoriju #ulnih utisaka i fenomenalizam kre%e od kauzalne teorije opa"anja ali %e je odbaciti. &ulni utisci bi bili ne$to privatno ne$to $to je dostupno samo mojoj svesti, ne i drugim ljudima. Nema nekakvu prostornu lokalizaciju ni vremensku postojanost u smislu u kojoj ih imaju spolja$nji objekti. Prvatni su, dostupni su samo mojoj svesti, ne mogu ih do"iveti drugi ljudi i prolazni su. Ne mogu postojati nezavisno od na$e svesti. Fizi#ki objekat je ne$to $to postoji i kad ga ne opa"amo. &ak i da #ovek nije nastao ova planeta bi postojala okretala bi se oko sunca itd. To je va"na zdravorazumska pretpostavka o fizi#kim objektima. 'to je najva"nije u ovoj pri#i, fizi#ki objekti imaju nekakve kvalitete koji su nezavisni od subjekta. Primarni kvaliteti, u Lokovoj terminologiji kretanje mirovanje, rasprostrtost itd. Ali kada razmi$ljate o primarnim kvalitetima razmi$ljate o ne#emu $to poseduju stvari nezavisno od toga da li ih iko opa"a. Bilo bi ih #ak i kada ih ljudi ne bi opa"ali. Mo"da se se%ate da je ta distinkcija #esto bila predmet kritike, kod Barklija najpoznatija kritika. S druge strane kvaliteti #ulnih utisaka kao $to su boja miris ukus, taktilni oseti itd ti kvaliteti su ne$to $to je isklju#ivo subjektivno, $to isklju#ivo zavisi od privatnog do"ivljaja #oveka na nekoj unura$njoj pozornici samo njemu dostupnoj. Najva"nija osobina tih #ulnih utisaka je da nisu javno dostupni, ne$to $to je prisutno samo u mojoj svesti, na primer. Mi mo"emo da komuniciramo o njima ali pretpostavljamo da je ne$to $to postoji samo u na$oj svesti, #ega ne bi bilo kad ne bi bilo ljudi na zemlji. Problem kod kauzalne teorije opa"anja je $to ona na neki na#in vodi u skepticizam. Ako pretpostavite da su #ulni utisci kauzalno povezani sa ne#im spolja$njim imate problem da doka"ete postojanje tog spolja$njeg. Za Loka vi ste neposredno svesni samo #ulnih utisaka, a spolja$nje stvari su onda uzrokovale te ideje, u mojoj privatnoj sferi. Po$to Lok dozvoljava takve termine, ako ja imam ideju zida ja imam reprezentaciju, entitet koga sam neposredno svestan. Lok bi govorio i o ideji bele povr$ine, i duga#ke kose itd jedna konfuzna teorija ali stoji jasna zamisao bilo $ta $to mo"e biti objekat na$e svesti mo"e biti ideja. Kako god bilo ta ideja u mom duhu je na neki na#in uzrokovana ne#im spolja, to spolja ima neke primarne kvalitete, rasprostrtost kretanje mirovanje broj veli#ina oblik itd. U svakom slu#aju, kauzalnim dejstvom tog objekta na na$ duh u na$em duhu se formiraju neke ideje koje imaju sekundarne kvalitete. Naravno mi mo"emo imati ideju rasprostrtosti mi smo nekim racionalnim procesom do$li do toga da spolja postoji ne$to $to zovemo prote"no$%u, mi mo"emo govoriti o ideji oblika, veli#ine, apstraktne ideje. Mo"emo govoriti o ideji materije, ima svojstva kao prote"nost. Podrazumevamo kartezijanski da postoji supstanca kao nosilac nekih svojstava. Ovde dobija specifi#no zna#enje, zna#enje supstrata, hypokeimenon, ono podle"e%e, nosilac svojstava. Spolja$nje stvari su saznane od materije i supstanca je nosilac tih svojstava kauzalnim dejstvom na na$ duh javljaju se u nama ideje koje imaju nekakve sekundarne kvalitete. Sve bi to bilo lepo da se tu u osnovi ne krije problem kako dokazati da ono sa unutra$nje strane, ideja da je uzrokovano onim spolja. Za fenomenalistu postoji klju#ni problem da biste



dokazali da postoji uzro#na veza vi morate biti svesni nezavisno i uzroka i posledica, da biste ustanovili da posledica ima neki odre!eni uzrok. Mroate nekako nezavisno da ih saznajete. Onda dolazite do zaklju#ka da je ova posledica uzrok ne#eg drugog, ne#eg odvojenog od nje, nije u pitanju prost vremenski sled. To je problem zato $to ste vi svesni samo posledica, odnosno ideja, ono $ta je uzrok tih ideja nemate u va$oj svesti, ne postoji nezavisan na#in da identifikujete ono $to je u spolja$njem svetu. Lok je smatrao da to nekako ipak mo"e da doka"e, da je to najve%a izvesnost koju mo"emo imati u na$em "ivotu. Argumenti koje navodi koji imaju status dokaza za njega, oni mogu da doka"u da ova na$a ideja, ova reprezentacija jeste posledica ne#eg spolja$njeg, odnosno da postoji ne$to spolja$nje nu"no da bi ova ideja postojala. Nemojte to brkati sa transcedentalnim argumentima kod Kanta, on %e dokazivati da je spolja$nji svet nu"an uslov unutra$njeg opa"anja. To je ideja transcedentalnog argumenta, a ovo je kauzalni argument. Transcedentalni funkcioni$e po$to ne mo"ete da se varate povodom unutra$njeg opa"anja, mo"ete da sagledavate stanje sopstvenog duha, a onda se pitamo $ta su nu"ni uslovi toga da to postoji, pa ako utvrdimo da je spolja$nji svet ne$to $to je nu"an uslov toga, onda spolja$nji svet mora da postoji, jer postoje objekti unutra$njeg opa"anja. Kod kauzalnog dokazujete da postoji uzro#na veza i na neki na#in ovo je bli"i argument zdravom razumu, od apriorizma i transcedentalne filozofije. Lok smatra da postoji nekoliko va"nih, klasifikuje ih u 4 grupe argumenata, mada se #esto prepli%u. Prvo skre%e pa"nju na #injenicu da mi mo"emo da recimo opazimo neku vizuelno opazimo neku stvar jedino ako posedujemo #ulo vida, da auditivno opazimo jedino ako posedujemo #ulo sluha itd. Ali kada bi nam nedostajalo neko #ulo mi ne bismo mogli formirati odre!ene ideje. Pa on ka"e ako ne odete u Indiju, ne%ete mo%i imati ideju ukusa ananasa. U vezi sa ovim mora%u da napravim jednu digresiju koja %e biti veoma bitna, a to je ne$to $to se zove Molinoov problem. (molineaux) Moliono je bio francuski lekar koji je dosta pisao o vizuelnom opa"anju, on je na neki na#in formulisao slede%e pitanje $ta %e se desiti sa #ovekom koji je slep i odjednom progleda. On je svoj ose%aj za daljinu formirao taktilno, kada progleda da li %e on odmah biti sposoban da uo#ava i prepoznaje udaljenost i oblik nekog predmeta. Ono $to je i Loku i Molinou bilo bitno to je postojanje transmodalnosti problem je u tome da li je ideja recimo udaljenosti ne$to $to se prote"e kroz razna #ula, da li je to ideja koja je ista i za taktilne osete i za vizuelne da li ideje mogu da se prenose kroz razne #ulne modalnosti. Barklijev odgovor je bio ne mo"e. Lok naravno nije imao neki odgovor na ovo pitanje, ali bi mu bilo bitno da transmodalnost postoji, to bi zna#ilo da i vi kada progledate kao slepa osoba mo"ete da prepoznate razliku izme!u kocke i kugle. Neka evidencija nas navodi da je Barkli bio u pravu i da slepe osobe zaista nisu sposobne da razlikuju oblike i da prepoznaju udaljenost dok to ne nau#e. Dana$nja istra"ivanja ovog #ak postoji neurofiziolo$ko obja$njenje za$to bi to bilo tako. Ne postoji neka vrsta asocijacije sposobnosti, transfera taktilnog na vizuelno. Ovaj problem ostaje dosta va"an, ali za Loka na nekom trivijalnom nivou ako nemate neko #ulo ne mo"ete da imate ideju. Ako nemate #ulo vida, ne mo"ete da imate ideju udaljenosti.



Druga stvar na koju Lok skre%e pa"nju jeste razlika izme!u aktuelnih ideja oseta i onih koje su ideje pam%enja. Kad uperite pogled ka suncu vi ne mo"ete izbe%i da se u vama javi ideja sunca aktuelno, ne mo"e se kontrolisati nije voljna. A ideja koju prizovem u pam%enju %e se javiti po intenzitetu itd. Drugi koji se poziva na voljnu kontrolu, u pam%enju po svojoj volji mo"emo prizivati. A kad su aktuelne ideje nisu pod na$om kontrolom.Postoji jedan najinteresantniji argument koji se odnosi na razliku izme!u aktuelnih i ideja pam%enja razlika u zadovoljstvu i bolu koji proishodi iz njih. To je vrlo va"no zato $to kada se ope#ete taj intenzivni, neotklonjivi bol ne mo"ete nikako da rekonstrui$ete u svom pam%enju. Onaj bol koji prati nekakvu povredu ne mo"ete prizvati u pam%enje. To je po njemu vrlo va"na razlika. Dakle, postoji o#igledna razlika izme!u ideja koje aktuelno posedujemo i koje prizivamo u pam%enje, razlika je u "ivosti i zadovoljstvu.&etvrta bi bila da se na$a #ula me!usobno ispoma"u. Postoji ne$to $to je nezavisan argument koji ubacuje u ovu pri#u $ta bi bilo recimo kada bih ja sad uzeo papir i krenuo da pi$em, zna#i ja imam neku nameru i mogu da zamislim budu%e vizuelne osete moje ruke kako se kre%e po papiru, i kako to zami$ljam na papiru se zaista pojavljuju one linije koje zami$ljam i mogu nekome dati da pro#ita i vidi to $to sam napisao. Postoji neka veza izme!u mojih mentalnih stanja, volje, namere i onoga $to ja vidim na tom papiru. Sve to naravno zvu#i veoma lepo i Lok na osnovu toga "eli da zaklju#i da ovi argumenti kad se uzmu kumulativno nam daju neku najve%u mogu%u izvesnost da fizi#ki objekti postoje. Treba da imaju takvu ube!iva#ku mo% da ve%a ne mo"e da postoji. On smatra da je dao neke kauzalne argumente za postojanje spolja$njih stvari od kojih bolje ne mo"emo da smislimo. On priznaje da %e uvek postojati mogu%nost da skeptici smatraju da je ovo sve mogu%e da sanjamo itd. Tu se naravno postavlja pitanje da li nas Lok zadovoljava, mi mo"emo konstruisati skepti#ke scenarije itd. Eksperimenti u neurohirurgiji kvalitet i intenzitet iskustva takav da nema razlike u prise%anju i stvarnom doga!aju. Mi mo"emo pokretati pri#e koliko daleko virtuelna realnost mo"e da ide itd ali to bi u filozofskom smislu bila proma$ena tema, ovde je zanimljiv taj problem koji se sastoji u nemogu%nosti da nezavisno identifikujemo uzrok i posledicu, problem koji po#iva na tome da smo neposredno upoznati samo sa posledicama, ono $to Lok radi i na#in na koji dokazuje upu%uje na to da kada posmatrate samo ideje isklju#ivo iz samih ideja mo"ete da zaklju#ite da su uzrokovane ne#im spolja. Kada bi ovi argumenti bili dobri, oni bi pokazali to da iz samog sadr"aja ideja da ih ne$to spolja mora uzrokovati. Ako je to tako, onda mo"emo zaobi%i prigovor o nezavisnoj identifikaciji, tako $to %emo re%i da na osnovu samih ideja, njihovog sadr"aja da zaklju#imo da ih uzrokuje ne$to spolja.Naravno, na slede%em #asu %emo se suo#iti sa problemima druge vrste, kao $to su problemi koji su u vezi sa uzro#no-posledi#nim vezama, ali za sada o tome toliko.Ovaj problem koji se ti#e nezavisne identifikacije bilo je ne$to $to je motivisalo fenomenalizam. Ova reprezentativna teorija poku$ava da re$i problem, a fenomenalizam da razre$i problem o fizi#kim objektima. Kada vi govorite o #ulnim datostima mo"ete na neki na#in izlo"iti sadr"aj va$ih verovanja o



spolja$njem svetu tako da se ne izgubi ni$ta od zna#enja. To nije isto kao barklijevski fenomenalizam, koji je idealizam. Barklijevski fenomenalizam je ne$to $to se de$ava na ontolo$kom planu, to zna#i da vi na nivou ontologije identifikujete spolja$nje objekte sa sklopovima ideja, u doslovnom smislu fizi#ki objekat bi se sastojao od ideja, redukcionisti#ki manevar bi bio sa fizi#kih objekta na ideje. Kod Rasela je izra"eno kao teza o logi#koj konstrukciji #ulnih objekata.Kod Ejera je analiti#ki fenomenalizam. Kako bi to moglo da izgleda? Vi pretpostavljate da su #ulne datosti ne$to privatno, $to nije javno dostupno, za razliku od fizi#kog objekta ima kvalitete koji su prisutni samo u ljudskoj svesti. U istom smislu u kom su Lokove ideje ne$to #ega smo neposredno svesni. Ne bi trebalo da postoji neki podrednik izme!u vas i #ulnih datosti, kada posmatram neki sto ono #ega sam neposredno svestan je pravougana sme!a mrlja. Kada posmatram svoju zgradu izdaleka svestan sam bele ta#ke neposredno, ne zgrade. Proizvod su teorijske obrade onoga $to je neposredno dato na fenomenalnom planu, a opis #ulnih datosti bi bio takav opis koji ne bi imao nikakve obrade. Ono $to ja vidim kada posmatram ovaj sto to su zapravo nekakve povr$i a to da ja vidim sto je posledica nekakve teorijske obrade. i kad odete recimo u neku nau#nu instituciju i vidite #udnu skalameriju vi %ete re%i u pa ovo je neki valjak ima tu neke nogice #udni instrumenti su naka#eni na njega itd. Onaj koji ima odre!eno teorijsko znanje re%i %e vam da je to akcelerator. Poku$ajte na isti na#in da posmatrate razliku izme!u neposredne svesti o #ulnim datostima od onoga $to vi teorijski u#itavate u sam objekat. Za nekoga to logi#ka konstrukcija to zna#i da je proizvod zaklju#ivanja, na$a verovanja o fizi#kim objektima su proizvodi zaklju#ivanja onoga $to je neposredno dato na planu #ulnih datosti.Kao da opa"am pravougaonu sme!u mrlju. Mo"da tamo nema ni#ega pravougaonog i sme!eg ali nije va"no meni izgleda, #ini mi se, to #ini mi se ima va"nu ogradu, vi opisujete kako vam se ne$to #ini, ne tvrdite ni$ta $to je neki uzrok ili prisutno u spolja$njoj stvari, nego opisujete samo sadr"aj svog iskustva. Prvi problem koji pada na pamet, $ta je sa fizi#kim objektima kada ih ne opa"amo. Odgovor na to zavisi od toga kakvu vrstu fenomenalizma zastupate. Radi se o analiti#kom manevru $to nema realisti#ne posledice, vi prevedete $ta je fizi#ki objekt pa to je stalna mogu%nost javljanja odre!enih #ulnih utisaka. Ja mogu da iza!em iz prostorije i ne opa"am vi$e katedru, ali je katedra stalna mogu%nost da je ja opa"am kada se vratim u prostoriju. Najve%i problem za fenomenalizam je u stvari, argument protiv privatnog jezika. Me!utim najve%i problem u na$im okvirima je kako %ete opisati jezikom #ulnih datosti fizi#ke objekte. Da li va$ jezik poseduje resurse da sam opis #ulnog iskustva bude verodostojan? Ejeru je bilo stalo do toga da bude opis verodostojan. Morao bih u%i u minuciozan opis ne#eg $to je te$ko opisati. Zato je Ejer govorio o vizuelnom sklopu stola #ini mi se da opa"am ne$to $to odgovara vizuelnom sklopu stola. Pozivate se isklju#ivo na sadr"aj #ulnih datosti, #ak i ako uspete u tome suo#avate se sa slede%im problemom teorija #ulnih datosti podrazumeva da jezik fizi#kih objekata parazitira na jeziku #ulnih datosti, da je izveden iz toga. Da vi na neki na#in govor o fizi#kim objektima mo"ete opisati jezikom na nivou #ulnih datosti. Veliko je pitanje da li je to zaista tako. Autori koji su kritikovali ovu teoriju,



ideja je bila ta da je sasvim obrnuto da va$ opis #ulnih datosti mora parazitirati na opisu fizi#kih objekata. Kako god okrenete, na lingvisti#kom planu ne mo"ete izvesti fenomenalisti#ki manevar redukcije, zato $to ono $to bi trebalo da bude fundamentalno parazitira na va$im opisima fizi#kih objekata. Ono $to je tako!e problem kod Prajsa i Stros, ono #ega ste vi zaista svesni kad ste svesni stola da li samo pravougane sme!e mrlje ili ste neposredno svesni dubine ovog stola njegovog oblika, na neki na#in ja sam neposredno svestan i one njegove druge strane, ona nije nekako izvedena iz onoga $to ja opa"am kada govorim o tome, ona je uvek tu u mom opa"anju, bez obzira $to je ja ne mogu opisati, nema nikakve sme!e mrlje ali ona je tu, sto je kao neka prizma #ak i na nivou #ulne datosti ako uop$te mo"emo izolovati taj nivo. Problem je kako uop$te izolovati nivo #ulne datosti. Za$to je ova redukcija va"na ovim ljudima? Zato $to ona na neki na#in omogu%uje realizaciju onog kartezijanskog opravdanja na$ih verovanja, fundamentizam. Vi biste imali klasu iskaza u koju ne mo"ete sumnjati. Imali biste ono $to zovemo bazi#ne sudove koji bi mogli da vam pomognu u opravdanju va$ih verovanja. Fenomenalizam koji je bio sastavni deo i logi#kog pozitivizma itd, tu je veoma va"an verifikacionizam. Onda mo"ete istinosne uslove da formuli$ete poput ovakvih fenomenalisti#kih re#enica. Kod Barklija postoji redukcionisti#ka motivacija, mada sasvim druga#ije, da se fizi#ki objekti mogu redukovati na ideje. Dolazi do radikalne promene u aristotelovskom shvatanju supstancije. Ali kako je Barkli uspeo da to izvede za razliku od fenomenalista? Barkli po#inje kritikom apstrakcije, na$ih razumskih mo%i da apstrakcijom dolazimo do pojmova. Pojam materije je za njega ne samo najve%i neprijatelj teizma nego i najve%i neprijatelj filozofije u smislu da proizvodi skepticizam. Barkli do ove veze dolazi na taj na#in $to prvo, na primer, zamislite neku ideju primarnog kvaliteta koja bi bila nezavisna od sekundarnih, poku$ajte u svom duhu da formirate ideju rasprostrosti, da li mo"ete da je imate nezavisno od bilo kakve boje, da li mo"ete da zamislite bilo $ta $to je prote"no a $to nema boju. Barkli pripisuje Loku teoriju apstrakcije, $to nije ta#no, ali u principu to je ne$to $to mnogi ljudi smatraju, ja u geometriji baratam trouglom, Barkli ka"e u tome i jeste problem, ako posmatramo ideju trougla ona ne mo"e postojati bez ideje nekog konkretnog trougla. &ak i kad izvodimo matemati#ki dokaz uvek imamo u vidu konkretan trougao. Nikada u svojoj svesti ne mo"ete posedovati ne$to $to je trougao uop$te nego neki konkretan trougao. Ako posmatramo ideje primarnih kvaliteta one bi na neki na#in zavisile od ideja sekundarnih kvaliteta. Svi kvaliteti bi bili sekundarni, primarni ne postoje, ne bismo mogli da ka"emo da primarni uzrokuju sekundarne, ve% da na$a sposobnost da uop$te govorimo o primarnim kvalitetima zavise od sekundarnih kvaliteta prisutnih u na$oj svesti. Kod Barklija to ima ja#u tezu da je apstrakcija kao takva nemogu%a. Analizira kako prepoznajemo udaljenost i kartezijanska teorija koju su razvijali neki autori je pogre$na, prepoznavanje razdaljenosti je neka vrsta triangulacije, odvija se neka vrsta geometrijske transformacije u va$em oku... Barkli formuli$e jednu teoriju koja se danas u kognitivnoj filozofiji slavi kao odli#na anticipacija, video je da ne$to sa ovom teorijom nije u redu. Metoda poku$aja i pogre$ki u taktilnom op$tenju sa stvarima je na#in na koji mi u#imo vizuelnu daljinu i jo$ ne$to on uvodi neke druge faktore, napor na$eg oka da fokusira, zatim recimo pri promeni



polo"aja o#iju ta razlika u udaljenosti va$ mozak u#i da prepoznaje razliku udaljenosti objekata itd. Barkli ima nekoliko dobrih ideja koji poku$avaju da objasne na koji na#in mi dolazimo, #ak i kad imamo taktilne osete, kako mi nemamo vizuelnu sposobnost rasopznavanja ona nastaje kroz proces u#enja. Barkli poku$ava ne samo da tvrdi da primarni kvaliteti kao takvi ne postoje da oni zavise od sekundarnih nego i da nema transmodalnosti u ovom smislu. Ono $to je kod Barklija vrlo va"no to je da on smatra i to je osnova njegove teorije to je da ideje ne mogu da li#e na fizi#ke objekte, ideje mogu da li#e samo na ideje, ako je cilj da kauzalnim argumentima poka"ete da spolja$nji objekti uzrokuju ideje i da su sli#ne, ta sli#nost se ne mo"e iskazati ako nema sli#nosti u idejama, one mogu da li#e samo na ideje ne na ne$to $to se razlikuje od njih. I pojam materije kao ne#ega spolja$njeg, taj pojam je korisna iluzija, ali u ontolo$kom smislu je iluzija, zato $to pre svega mi ne posedujemo sposobnost apstrakcije kojom bismo do$li do materije. Ne mo"emo materiji da pripi$emo status supstrata koji bi bio nosilac kvaliteta, jer svi kvaliteti koji postoje su sekundarni, kvaliteti koji se mogu pripisati samo na$oj svesti. Barklijevski idealizam podrazumeva postojanje samo ideja. On je idealisti#ki monista. Sve $to postoji se sastoji od ideja. I $ta je onda jedina supstancija koja postoji, pa to je duh. Postoje supstancije ljudski duhovi. I on smatra da je ova slika sveta dokaz postojanja bo"anskog duha. Za Barklija samo supstancija mo"e da bude nosilac promene, nosilac aktivnosti. Materija kao takva je neka inertna stvar u kojoj ne mo"e da se de$ava nikakav proces, materija ne mo"e ni$ta sama da promeni. Ideje postoje u bo"anskoj svesti, aktivan princip. Ako postoje i kad ih ne opa"amo one moraju postojati u nekoj svesti jer objekti mogu postojati samo u svesti jer poseduju samo sekundarne kvalitete zato $to se sastoje od ideja. Ovde na sceni imamo redukcionisti#ku strategiju koja ka"e postojati zna#i biti opa"en, sve $to postoji je objekat opa"anja i onda se redefini$e pojam spolja$njeg sveta, zapravo ta granica izme!u spolja$njeg i unutra$njeg sveta nije razlika izme!u materije i duha, nego sve postaje duh, spolja$nje stvari postaju od ideja. Fizi#ki objekti #ije postojanje nastojimo da doka"emo postaju sklopovi mentalnih entiteta kao $to su ideje itd.



teorija saznanja i - beleske

Documents