TEORIJA VASPITANJA *KOMBINACIJE* I KOMBINACIJA 1. Seksualno vaspitanje u sistemu opteg vaspitanja i obrazovanja Seksualnost je nedovoljno razjanjen pojam. esto se poistoveuje sa polnim organima, nagonom ili polnim aktom. Meutim, seksualnost je daleko iri pojam, ona je prirodna potreba oveka. Nepravilnom shvatanju seksualnosti umnogome je doprinelo shvatanje hrianskih religija. Danas, seksualnost ima vanu ulogu u svakodnevnom i duevnom ivotu ljudi. Seksualno vaspitanje bi trebalo da nae svoje mesto ve u predkolskom vaspitanju dece, kao i u kolskom periodu obrazovanja. U predkolskom periodu to je zadatak predkolske ustanove i roditelja, u kolskom dobu, to je zadatak kole, nastavnika, zdravstvene i socijalne slube, uz neophodnu pomo i saradnju roditelja. Seksualno vaspitanje sadri elemente intelektualnog, moralnog, estetskog i fizikog vasp, a moe se ralaniti na dve komponente:

obrazovna

komponenta: obavetavanje, informisanje, pruanje znanja o

seksualnom ivotu

vaspitna: doprinos socijalizaciji linosti, izgradnja stavova, razvijanje korisnih navika, bogaenje emotivnog ivota...

Da bi seks vasp nalo svoje mesto u obr-vasp institucijama, potrebno je najpre izraditi program seks vasp, koji e biti u skladu sa njegovim ciljevima, izraditi prirunike, udbenike...

1

2. Radno vaspitanje kao temeljno vaspitno podruje1. Prvi argument: rad, aktivnost, delatnost i stvaralatvo su bitna ovekova odreenja. Bez

njih ne bi bilo ni oveka ni ljudskog drutva. Ove funkcije pretpostavljaju stalni razvitak i usavravanje. Tako radno vasp zadovoljava jednu od primarnih ovekovih potreba.2. Drugi argument vezan je za temeljne karakteristike vasp. Vasp ima tri zadatka: materjalni,

funkcionalni i vaspitni i tri vane komponente: racionalnu, emocionalnu i voljno-delatnu. Tako se postavlja pitanje ima li radno vasp svoj *materjalni, *funkcionalni i *vaspitni zadatak i ima li #racionalnu, #emocionalnu i #voljno-delatnu komponentu?

*MATERJALNI ZADATAK - ogleda se kroz sticanje znanja, umenja i navika. *FUNKCIONALNI ZADATAK - odnosi se na razvijanje radnih, fizikih i intelektualnih sposobnosti. *VASPITNI ZADATAK - prihvatanje radnih zadataka i pozitivan odnos prema radu. #RACIONALNA KOMPONENTA -procesi rada podrazumevaju posedovanje odreenih znanja. #EMOCIONALNA KOMPONENTA -prihvatanje radnih zadataka, odnosno emotivan, pozitivni odnos prema radu. #VOLJNO-DELATNA KOMPONENTA -proces rada pretpostavlja odreena znanja, umea i navike, kulturu rada i aktivno ukljuivanje u radni proces. Nauno-teorijski argumenti koji idu u prilog radnom vaspitanju:

- filozofski: ako je smisao ovekove egzistencije u stalnoj tenji za napretkom i usavravanjem, onda je rad i radno vasp u centru tog procesa. - etiki: ovekov moral prepoznaje se u odnosu prema dunostima i odgovornostima.2

- socioloki: rad povezuje ljude, timski rad, zajednitvo. - psiholoki: rad moe postati izvor sree i zadovoljstva. Uspeh u radu motivie. - pedagoki: rad je najmonije sredstvo vaspitanja.

3. Uzrasne osobenosti-faktor optimizacije procesa fizikog vaspitanja Da bi se pravilno orijentisao pri izboru vebi, nastavnik mora dobro da poznaje faktore od kojih zavisi njihov uticaj na organizam oveka. Prvi faktor su karakteristike linosti ili unutranji faktori (uzrasne, polne i konstitucionalne osobenosti), zatim metodiki faktori (izbor vebi, transfer, doziranje, metode i metodiki postupci, opta organizacija), trei faktor je materjalna sredina a etvrti drutvena sredina (uticaj porodice i kole i linost nastavnika). Uzrasne osobenosti: -promene koje se deavaju u toku rasta i razvitka deteta -razdoblje detinjstva i mladalatva deli se u 5 etapa: *dopredkolsko doba: od roenja do 3 god. *predkolsko doba: od 3 do 7 god. *mlae kolsko doba: od 7 do 11 god. *srednje kolsko doba: od 12 do 15 god. *starije kolsko doba 16 do 19 god. - za nastavnika fiz.vasp. znaajno je poznavanje zakonitosti razvoja svake navedene etape, kao to su: NERAVNOMERNOST TEMPA RASTA I RAZVITKA, USLOVLJENOST RASTA IRAZVITKA POLNIM OSOBENOSTIMA, BIOLOKA STABILNOST...

3

Polne osobenosti: -postoje razlike izmeu organizma mukarca i organizma ene, poev od telesne grae, miinog i masnog tkiva, razliite proporcije, emotivnost...

Konstitucionalne osobenosti: -za fiziko vaspitanje od posebnog znaaja su razlike u karakteristikama nervne delatnosti. Utvrena su 4 osnovna tipa: 1. normalno razdraljiv, jak, uravnoteen, pokretan tip (deca koja pripadaju ovom tipu su brza, uspena, ali nemaju elju za daljm usavravanjem) 2. normalno razdraljiv, jak, uravnoteen i spor tip (uspeno ovladavaju koordinacijski staloenijim kretanjima) 3. jak, povieno razdraljiv i neobuzdan tip (sposobnost za brzo usvajanje kretanja, meutim pri uenju novih kretanja troe previe energije) 4. snieno razdraljiv, slab tip (ravnoduan odnos prema kretanjima)

4. Rubintajn Rubintajn, o uenju i intelektualnom razvoju linosti navodi da: uenje treba shvatiti kao prelamanje spoljnih kroz unutranje uslove. Spoljni uticaji uvek deluju samo posredno kroz unutranje uslove. Poto je linost sredite u kome se u svakom momentu prelamaju spoljni uticaji, mora se uzeti u obzir i to da je linost izgraena uz pomo dejstva mnogih prethodnih uticaja. To znai da je psiholoki efekat svakog spoljanjeg uticaja uslovljen istorijom njenog razvitka. Pitanje razvitka on najue povezuje sa pitanjem sposobnosti. Sposobnosti se ne mogu prosto nakalemiti spolja, u individui moraju postojati preduslovi.4

On kritikuje Galjperina. Umesto jednostranog prenaglaavanja uloge jednih ili drugih faktora treba ih posmatrati u dijalektikoj vezi, jer, nita se ne razvija samo od sebe. Osnovni zadatak psihologije je da otkrije i objasni ulogu unutranjih uslova u odnosu sa spoljnim. Razvoj miljenja uenika se ne moe ni zamisliti ako ga ne osposobljavamo za samostalno rasuivanje, za vrenje analize, sinteze, primenjivanja pojedinih operacija... Mogunost sticanja i korienja znanja koja se pruaju u nastavi zavisi od toga koliko su u procesu uenikovog sopstvenog miljenja stvoreni unutranji uslovi za njihovo sticanje i korienje. Zakljuci Rubintajna: -efekat spoljanjih uticaja zavisi od unutranjih uslova -za sticanje znanja uslov je sopstvena misaona aktivnost, a ne gotove eme -osposobljavati uenike za samostalan rad, miljenje... -usvajanje znanja je proizvod miljenja. Rubintajn: reavanje problema je proces uzajamnog dejstva izmeu subjekta i spoljnih nadraaja, ili je to nalaenje nepoznatog na osnovu poznatog. Psiholoka odredba ovog uenja naglaava da je to najvii oblik ljudskog uenja sa izrazitom stvaralakom crtom. U didaktikoj odredbi ovog uenja istiu se sledece crte: doprinos intenziviranju misaone aktivnosti uenika, poveanje efikasnosti nastave. Samostalna stvaralaka aktivnost u usvajaju novih znanja povezuje se sa uenjem, miljenjem i stvaralatvom. 5. Estetsko procenjivanje Podrazumeva posmatranje i razgovor o umetnikim delima i estetskim pojavama. Estetsko procenjivanje se deli na procenjivanje umetnikih dela, predmeta svakodnevne upotrebe i dejih crtea. Stvaralaka linost umetnika je subjekat koji nosi opteljudske kvalitete koji se manifestuju preko intelektualnih, voljnih radnji, ijim se delovanjem javlja umetniki doivljaj. Umetnika forma je sredstvo meusobnog kontaktiranja izmeu umetnika i sredine.5

U analizi umetnikog dela treba ii od pobuda koje je umetnik dobijao iz stvarnosti i od sugestivnosti umetnikog dela Razgovor podrazumeva negovanje govornih sposobnosti kod uenika u vezi onoga to je kod njih umetniko delo izazvalo. Kod odabira umetnikih dela za posmatranje, mora se voditi rauna o doivljajnim mogunostima odreenog uzrasta dece. Reakcije deteta ne mogu da budu onakve kakve je umetnik hteo da izazove. Deca se najvie interesuju za pejzae, a manje za portrete. Svakako treba da preovladavaju boje i to je ono to im okupira panju.

II KOMBINACIJA 1. Predmet, znaaj i zadaci fizikog vaspitanja Kao i svaka druga disciplina i teorija fizikog vaspitanja ima svoj predmet, metodologiju, to je bitna pretpostavka opstanka jedne nauke. Ona utvruje opte zakonitosti koje utiu na sadraj fizikog vaspitanja. Iako je pedagoka disciplina, ono to je razlikuje od ostalih pedagokih disciplina jeste upravo to to je njen predmet usmeren na fiziki razvitak. U svoj predmet ona ukljuuje i zakonitosti, veze i odnose i sa drugim vidovima vaspitanja. Teorija fizikog vaspitanja odreuje opte norme i principe delovanja i na taj nain usmerava praksu. Izvorita teorije mogu biti: a) opta pedagogija b) istorijsko naslee c) praksa fizikog vaspitanja Osnovni zadatak teorije fizikog vaspitanja je da slui praksi i da je dalje usavrava, da je neprekidno obogauje i modifikuje, da razvija i proiruje saznanja. Pri formulaciji cilja fizikog vaspitanja, ne moe se izuzeti to da je on deo optevaspitnog cilja, kao ni to da se neprekidno menja zavisnosti od drutvenog kretanja.6

Iako cilj izvire iz date drutvene stvarnosti, on se nikad ne poklapa sa njom, ve uvek ide korak ispred nje. Cilj je prema tome: formiranje svestrano i harmonino razvijene linosti. Fiziko vaspitanje je okrenuto sledeim komponentama linosti: zdravlje, telesni rast i razvitak, motorna umenost, motorika svojstva i sposobnosti. Broj zadataka fizikog vaspitanja je govoto neogranien. Oni se dela na: zadaci fizikog vaspitanja u uem smislu (tiu se svestranog razvitka fizikih svojstava), specijalni obrazovni zadaci (formiranje neophodnog stepena savrenstva umenja i navika) i opti zadaci za formiranje linosti (moralni kvaliteti, svest, ponaanje...). Veina naih autora, zadatke fiz.vasp. deli u dve grupe: bioloki i pedagoki.

2. Teorijske osnove uenja putem otkria Krklju: relativno samostalno upoznavanje sa novim injenicama, usvajanje novih principa, koji nisu ranije saopteni ueniku. Otkrivanje u nastavnom procesu ostvaruje idealnu sintezu intelektualnih, motivacionih i didaktikih komponenata uenja. On teorijske osnove ovog uenja izvodi iz medijacione teorije uenja (uvek sadri elemente novog, povezivanje steenog i novog). Raki: najvea motivaciona vrednost je u tome to podstie uenika, budi panju i stimulie na razmiljanje. Didaktiki dometi ovog uenja po Rakiu: - bolje razumevanje gradiva - udnja za novim informacijama - vea znatielja - bolje pamenje novih sadraja. Sve je to ostvarljivo samo ako uenik otkriva za sebe. Kvaev: uenje putem otkria je oblik uenja gde uenici uz pomo voenja i instrukcija samostalno stiu nova znanja. Odvija se u tri etape: 1. sticanje znanja7

2. 3.

transformacija znanja evaluacija znanja i ima etiri prednosti: 1. pojaava intelektualne potencijale 2. pojaava unutranju motivaciju 3. uenici stiu tehnike otkrivanja u nstavi 4. postie se bolja retencija.

Komponenete ovog uenja su:1. OPERACIJE:

kognicija (shvatanje i razumevanje injenica) memorija (zadravanje naunih injenica) konvergentno miljenje (pronalaenje novog naina reavanja problema) divergentno miljenje (proizvoenje novih ideja) evaluacija (kritiko preispitivanje).2. TEORIJA INSTRUKCIJE (prua pomo uenicima, podstie istraivaku delatnost...)

3.

POSLEDICE

ove vrste uenja su SPOSOBNOSTI I OSOBINE LINOSTI (int., unutranja

motivacija, bolje pamenje, ovladavanje razliitim tehnikama...). Kvaev je pokuao da nauno zasnuje kolsko uenje i to pre svega sledee komponente: *razvijanje razliitih naina upravljanja procesom uenja *individualizacija procesa uenja *razvijanje unutranje motivacije za uenjem *zasnivanje kolskog uenja tako da utie na razvijanje razliitih sposobnosti uenika. Ovakvo zasnivanje kolskog uenja omoguava individualizaciju u odnosu na:8

*nivo razvoja sposobnosti *njihovo predznanje *osobenosti metoda uenja *razvijenosti radnih navika *strukturu linosti 3. Pravilan odnos prema radu

4. Klasifikacija deijih crtea po Ridu Istie da je umetnost osnov vaspitanja, a u odreivanju cilja vasp postoje sve uzajamno nepomirljive mogunosti: -vaspitavati oveka da postane ono to jeste-individualizam (razvijati uroene dispozicije linosti) -vaspitavati oveka pa postane ono to nije-uniformisanost (bez obzira na uroene dispozicije, vaspitavati tako da se postigne drutveni ideal) Vaspitanje shvata kao negovanje naina izraavanja. Svakom umetnikom delu svojstveni su zajedniki principi: forme, boje, ravnotee, simetrije, ritma. Prema Ridu jedan od prvih i osnovnih zadataka estetskog vasp jeste vaspitanje zasnovano na bogaenju mate i vizuelnih predstava. On vri psiholoku analizu dejih crtea, za koje smatra da su vid estetskog slobodnog izraavanja. Tako se razvijanje dara za crtanje stavlja u sam centar vaspitnog procesa. Drugi zadatak odnosi se na razvijanje jezika oseanja i proirivanje sredstava komunikacije meu ljudima. Rid gradi sopstvenu koncepciju moralnosti, gde tvrdi da je dete amoralno i jedino se putem opaajnog iskustva moe nauiti sistemu nagrada i kazni i moarlnim zakonima. Trei zadatak ini vaspitavanje moralnosti putem grupnog rada, zasnovano na estetskom principu. Nasuprot metodi prisilne discipline i pokoravanja, on istie metod imitacije modela vrline koje omladina neposredno usvaja i imitira.

9

Herbart Rid je izuavao povezanost izmeu psiholokih tipova i naina umetnikog izraavanja, oslanjajuu se na Jungovu tipologiju. Jungovi tipovi odreeni su u zavisnosti od dominacije jedne od etiri osnovne funkcije: oseanje, miljenje, senzacija i intuicija, pri emu ovi tipovi mogu biti introvertni ili ekstravertni. Na osnovu ovoga, Rid je grupisao umetnike stilove u etiri kategorije: 1. realizam (imitativni stav prema spoljanjem svetu i prirodi)=Jungov misaoni tip 2. nadrealizam (reakcija prema duhovnim vrednostima, iz spoljanjeg sveta)=oseajni tip 3. ekspresionizam (izraavanje linih senzacija umetnika)=ulni tip 4. konstruktivizam (apstraktne forme)=intuitivni tip. Rid tvrdi da deji crtei imaju specifine karakteristike odreene unutranjim, subjektivnim oseanjima ili ulnim doivljajem. Poto je prouio nekoliko hiljada dejih crtea, on je izvrio njihovu klasifikaciju: a) Organski crtei-direktan vizuelni odnos sa spoljnim objektima, percepcija prirodnih proporcija b) Lirski-preferencija za statine predmete, karakteristine za devojice c) Impresionistiki d) Ritmiki-ponavljanje motiva u celom prostoru za slikanje e) Strukturalni f) Shematski g) Haptiki h) Ekspresionistiki i) Enumerativni j) Dekorativni k) Romantini 5. Psihiki i socijalni razvoj mladih U vreme intenzivnog rasta i razvoja (od 11 do 18 god) dominiraju vii oblici uenja, razvija se logiko pamenje, oseajni ivot je veoma intenzivan, konfuzan i raznolik. U dosta kratkim vremenskim periodima javlja se radost, alost, ljubav, ljubomora, strah, zadovoljstvo,10

nezadovoljstvo... Razlog za ovo je injenica da mladi ovek nije u potpunosti formiran. Za punu psihiku i socijalnu zrelost, veoma je znaajna uloga izgradnje stavova. Lini stavovi se formiraju veoma rano u sferi odnosa sa roditeljima, prijateljima, a odreuju kako e ovek reagovati na ponaanje osobe ili na situaciju u kojoj se nalazi. Socijalni stavovi se formiraju i manifestuju u odnosu prema drutveno znaajnim pojavama, odnos prema drutvenom sistemu koji vlada. Stavovi mladih i odraslih se razlikuju i to dovodi do sukoba. U formiranju linosti veliki znaaj ima interesovanje za sport, literarno stvaralatvo, muziku, film... Kolektiv, grupa ili organizacija u kojoj vladaju odnosi meusobnog razumevanja privlae njihovu panju. Proces sazrevanja nosi i niz negativnh pojava: pesimizam, prkos, opozicionarstvo, pobuna, lenjost, hvalisanje, preterana osetljivost, izraena sujeta, cinizam, hirovitost, emocionalna praznina. Forme ponaanja koje nastaju iz unutranje elje da se bude odrastao su: puenje, konzumiranje alkohola, psovanje, agresivni ispadi, nepromiljene seksualne avanture...

III KOMBINACIJA 1. Rubintajn 2. Estetsko vaspitanje i vaspitanje umetnou Ova dva pojma su u uskoj vezi ali nisu identina. Estetsko vasp je obuhvatnije i nadreeno je pojmu umetniko vaspitanje. Umetniko vasp obuhvata vasp pojedine vrste umetnosti ili umetnosti uopte. Estetsko vasp odnosi se na vaspitanje smisla za estetske vrednosti u prirodi, ivotu i radu. Ono ima ire zadatke koji se ne mogu ostvariti samo umetnikim vaspitanjem. Umetniko vasp ima dva znaenja: opteobrazovno i struno. 3. Osnovi jednog novog pristupa

4. Pojam teorije fizikog vaspitanja

5. Ergologija11

Pojam ergologija nastao je od grkih rei: ergon-rad, logos-pojam, misao, razum. Kao nauka o ljudskom radu, ergologija je grana etnologije. To je nauka o pojavnim oblicima ljudskog rada, koja se obazire na zajednitvo u radu, na uslove u kojima se obavlja ovekov rad, brine o posledicama rada. Predmet ergologije je prouavanje oveka u radu. Cilj ergologije je oblikovati ljudski rad polazei od naela o uzajamnom procesu prilagoavanja izmeu ljudi i rada. Pri oblikovanju ljudskog rada nastoje se ostvariti etiri cilja:

individualna zdravstvena zatita tehnike mere zatite ekonomsko-tehnika socijalizacija ekoloka zatita

Razvoj ergologije vezuje se za ime Hamurabija. On je uveo mere za planiranje rada i nadzor proizvodnje, voenje knjiga sa priznanicama, proraunavanje potrebnog broja radnika i radnih dana. Ergologija je povezana sa: prirodnim naukama, sa naukama o kulturi, kibernetikom, futurologijom.

IV KOMBINACIJA 1. Srednjokolski period u estetskom vaspitanju *srednjokolski period Poto su mladi u ovom periodu veoma osetljivi, umetnost se preporuuje kao terapeutsko sredstvo. 2. Cilj i zadaci seksualnog vaspitanja Ciljevi:12

da mladima omogui pravilan psihoseksualni razvoj i formiranje linosti dobri i humani odnosi meu polovima formiranje stabilne i harmonine porodice

Pored ovih ciljeva, seks vasp treba da doprinese i boljem razumevanju izmeu dece i roditelja. Meutim, na tom putu postoje zablude, a jedna od najveih je da je dete aseksualno bie. Dete vrlo rano pokazuje zainteresovanost za svoj opstanak, kako se raaju bebe, za svoje polne organe... Ukoliko se smatra da je to neto sramotno dete tada dobija pogrene odgovore. Kada od vranjaka sazna da njegova ubeenja (koja je preuzeo od roditelja) nisu tana, dete e biti oaloeno i oseae se iznevereno zbog potpunog poverenja koje je imalo u svoje roditelje. Odgovore na naredna pitanja potraie na nekom drugom mestu, a ne od roditelja i naravno izvan kontrole roditelja. Dete oko tree godine poinje da se interesuje za svoje polne organe. To je vreme kada poinje da formira i prve pojmove. Zato je jako bitno da dobije pravilne odgovore na pitanja, kako ne bi fomiralo pogrene pojmove o seksualnosti. Odgovori koje e dati roditelji treba da budu razumljivi za njega, odnosno u skladu za njegovim uzrastom. Dete ne shvata drutvene norme, a pitanja postavlja iz uroene radoznalosti. Neposrednost je takoe odlika predkolskog razvoja, tako da e i pitanja koje dete postavlja imati te karakteristike. Za dobre odnose izmeu polova veoma je znaajan i lini primer roditelja, jer oni daju obrasce ponaanja. Pravilno vaspitanje podrazumeva uvaavanje bar sledeih pet zahteva: ljubav i uzajamno poverenje stalno hrabrenje potovanje individualnosti deteta doslednost lini primer roditelja

13

3. Francuska buroaska revolucija Progresivne ideje Rusoa postale su materjalna snaga francuske buroaske revolucije. Istorijski znaaj francuske revolucije je u tome to je doprinela da se praktino nametne pitanje odnosa obrazovanja i rada, kole i proizvodnje, kole i drutva. Meutim, predstavnici nove graanske klase odbacuju ideju radnog vasp za sve uenike. Talejran: radno vasp nije potrebno za sve uenike, ali se veina njih mora uputiti u isto praktina znanja. Kondorse: uvesti neke elemente radnog vasp u O: 1. stepen jednostavna merenja zemlje, opisivanje... 2. stepen znanja o zanatima

Predstavnici radnih masa, Jakobinci, predviaju radno vasp kao sastavni deo opteg vasp i proizvodni rad uenika kao vaan element tog vaspitanja. Cilj je saoptavanje znanja o svim profesijama, a zadacima radnog vasp se daje centralno mesto. Lepeltje prihvata ideju povezivanja obrazovanja i proizvodnog runog rada. Runi rad je sastavni deo ivota u vaspitnim zavodima jer uenici njime plaaju deo trokova kolovanja. Osnovni cilj radnog vasp je opta prirema uenika za ukljuivanje u industrijski i poljoprivredni rad.

4. Pojmovno odreenje fizikog vaspitanja Razlike u tumaenju pojma fiziko vaspitanje nastaju usled zahteva koje pred njega postavlja drutvo. One se mogu predstaviti u odnosu na barem 6 aspekata.AMERIKA ASOCIJACIJA: Fiziko vaspitanje se definie kao nain vaspitanja kroz

fiziku aktivnost. elton: forma vaspitanja koja je usmerena na opti razvitak oveka kroz uee u raznim vidovima fizike aktivnosti, kako bi mu ivot bio zdraviji. Opta 14

tendencija je ipak, da se fiz. vasp. vee za socijalne ciljeve, tj. socijalnu adaptaciju prema amerikom drutvu. AUSTRIJSKI AUTOR GROL: fizikim vaspitanjem se ne postie podizanje fizikih osobina kao to su snaga miia, sposobnost koordinacije, ve upravo hrabrost, volja, sveina, radost. SSSR, EHOSLOVAKA; MAARSKA: fiziko vaspitanje je deo opteg vaspitanja, iji je cilj formiranje svestrano i harmonino razvijene linosti. U novijoj SOVJETSKOJ LITERATURI, definie se kao pedagoki proces fizikog usavravanja oveka. U NAOJ PEDAGOKOJ LITERATURI, fiziko vaspitanje se definie kao deo opteg vaspitanja, meutim, neki autori naglaavaju njegove bioloke funkcije. Teodosi: svestrano razvijanje mladi generacija, fiziki i moralno snanih, za rad i odbranu zemlje. Krneta: fiz.vasp. je sastavni deo celokupnog vaspitanja mlade generacije, tako da potpomae telesni razvitak uenika. U NOVIJOJ pedagokoj ENCIKLOPEDIJI (Pataki) odreuje se kao proces stvaralakog korienja fizikih vebi i svesno nastojanje da se pomou njih pokreu sveukupne snage i sposobnosti oveka.

5. Uenje i unutranja motivacija Unutranja motivacija se obino definie kao spremnost subjekta da se bavi jednom aktivnou u odsustvu bilo kakve spoljanje prinude ili kontrole. Korel: govori o primarnoj (unutranja-aktivnost radi same aktivnosti) i sekundarnoj motivaciji (spoljanja).

15

Uenici su esto upravo sekundarno motivisani, zbog spoljanjih nagrada. Zbog toga nastaje pitanje da li se spoljanja motivacija moe preoblikovati u unutranju, to je kljuni psiholoki problem u nastavi. Paleki: do ovog preobraanja dolazi u onom trenutku kada odreene aktivnosti omoguavaju osobi da manifestuje odreene sposobnosti, doivi uspeh, pokae znanje... Razmatrajui rezultate do kojih je doao prouavanjem odnosa spoljanjih podsticaja i

razvijenosti unutranje motivacije za uenjem-zakljuuje da su oni u slaboj meusobnoj vezi, jer je slab kvalitet nastavnog rada. Istie da spoljanji podsticaj u koli treba da bude unapreujui uticaj-koji podstie napredovanje, razvijanje i obogaivanje linosti. Spoljanja motivacija je vie rezultat nametnute aktivnosti i zbog toga donosi pre olakanje negoli stvarno zadovoljstvo koje donosi unutranja motivacija. Ona je vie rezultat vlastitih inicijativa. U razmatranju odnosa izmeu spoljanjih podsticaja i unutranje motivacije treba imati na umu nekoliko momenata: - u kolskom uenju je re o procesu, interesuju nas trajnije promene u linosti, nasuprot trenutnim ishodima - potrebno je obratiti veu panju na uticaje kojima se unapreuju neka svojstva linosti - unapreujua funkcija spoljanjih podsticaja je osnova od koje treba polaziti - u vaspitno-obrazovnom radu treba sagledati mogunost izgraivanja sistema uticaja i kojem e sveki metod i oblik rada ispunjavati odreenu funkciju Postavlja se pitanje kako se razliitim postupcima moe razvijati unutranja motivacija, kako da podsticanje kratkorone motivacije bude u funkciji razvijanja dugorone. Paleki: je doao do rezultata: -

osposobiti nastavnike da budu uspeni u podsticanju najveeg broja uenika adekvatno strukturisanje nastavnog gradiva da nastavni sadraji predstavljaju izazov za uenike, da ih podstaknu na saznavanje, vii nivoi zahteva ine sadraje privlanijim sadraji treba da budu funkcionalno povezani izmeu nastavnih oblasti i predmeta16

-

miljenje, rad...

-

motivacioni efekti zavise od naina organizacije nastavnog rada.

Rezultati prikazuju da se i putem frontalnog rada uenici mogu motivisati, ali to zavisi od naina izlaganja nastavnika. Poznato je da sloeniji nivoi nastavnog gradiva, ukljuuju veu aktivnost, vie podstiu buenje unutranje motivacije. Ipak nastavnici u praksi, s najboljim namerama, nastoje da uenicima sve objasne, i saoptavaju nove informacije u gotovom vidu i na taj nain ih pasiviziraju, bez podsticanja unutranje motivacije. Intelektualna stimulacija od strane nastavnika doprinosi razvijanju unutranje motivacije za uenjem. Ona se podstie i kada se u nastavnom procesu insistira na viim nivoima znanja, ako se objektivno ocenjuje znanje, ako se koriste razliiti naini ispitivanja, ako merilo vrednosti odgovora predstavlja ne samo fond znanja nego i razvijen kritiki i stvaralaki odnos prema nauenom, ako ocene mere napredovanje i uloene napore, kvalitet truda. Veliku ulogu u svemu tome ima nastavnik, od njega zavisi da li e nastava biti stereotipna ili inventivna, kao i kvalitet odnosa prema uenicima i izmeu njih samih. Zakljuak je sledei: podizanjem kvaliteta nastavnog rada poveava se mogunost za podsticanje unutranje motivacije. Neophodni uslovi za to su: aktiviranje kognitivnih kapaciteta linosti deluje motivaciono unapreivanje slike o sebi, self koncepta stvaranje, odravanje i podsticanje socijalne klime i meuljudskih odnosa u odelenju. doivljavanje uspeha poveava motivaciju brza povratna informacija o postignutim rezultatima.

V KOMBINACIJA 1. Slinosti i razlike u izvoenju zadataka intelektualnog vaspitanja izmeu Vukasovia i orevia17

Zadaci su podloni promenama, jer zavise od drutvenih uslova: upoznavanje sa injenicama (informacije, podaci...) i generalizacijama (naela, zakoni...), razvoj apstraktnog miljenja (14, 15 god.): analiza, sinteza, uporeivanje, uoptavanje, klasifikacija, razvoj kritinosti miljenja, stvaralatva... Primer toga (da su zadaci int.vasp. podloni promenama) je period posle drugog sv. rata kada u dokumentima pie da mladi treba da steknu iroko opte obrazovanje, nauni pogled na svet ... Posle rata u naim udbenicima razliito se govori o zadacima intelektualnog vaspitanja. Neki autori formuliu zadatke ue neki ire:VUKASOVI:

*usvajanje sistema znanja *formiranje vetina i navika *razvijanje intelektualnih snaga i sposobnosti *ovladavanje kulturom intelektualnog rada *oblikovanje pozitivnih osobina linostiOREVI:

*usvajanje znanja i formiranje naunog pogleda na svet * razvijanje intelektualnih sposobnosti *osposobljavanje uenika za samostalno sticanje znanja, uenje da se ui, samoobrazovanje.

2. Seksualno vaspitanju u sistemu opteg vaspitanja i obrazovanja

3. Povezanost fizikog sa intelektualnim i estetskim vaspitanjem

18

Svestrano i harmonino razvijena linost ne moe se ostvariti preko jednog vida vaspitanja. Meutim, panju treba obratiti na to da: nisu svi ljudi jednaki i u tom smislu ne mogu biti jednako svestrani apsurdno je oekivati da ovek bude savren i svestran u svim sportovima svestranost je protivrena razvijanju specijalnih sposobnosti i vetina nije jo utvrena mera svestranosti. POLI: svestranu linost shvatamo kao bie koje se igra i bavi sportom, koje radi, bavi se naukom i umetnou, koje obavlja drutvene funkcije i koje se zabavlja. Fiziko i intelektualno Pozitivne veze izmeu fizikog i inetelektualnog vaspitanja zasnivaju se na prirodnoj povezanosti fizikog i intelektualnog razvitka oveka. Miina aktivnost, preko nervnih impulsa ima ogroman uticaj na delatnost mozga. Na svim etapama razvitka govorne funkcije, motorna funkcija kod dece ima odluujuu ulogu: impulsi iz prstiju ruku izazivaju aktivizaciju asocijativnih zona kore velikog mozga, to pozitivno utie na razvitak govorne funkcije. Fiziko i estetsko Estetske vrednosti ne svode se samo na spoljanje ispoljavanje fizike lepote i lepote kretanja, ve se nuno proiruju i na estetsko ponaanje. Grubost, egoizam i sujeta obino zamrauju estetske vrednosti i zbog toga nastavnik ne sme da se ogranii na opte zadatke fizikog vaspitanja, ve se mora orijentisati i na posebne zadatke, kako bi se kod dece izgradio zdrav estetski ukus. 4. Raki o ulozi igre u umetnosti -Utvruje postojanje dve osnovne funkcije ivota: sposobnost za ponavljanje pravilnih reakcija i sposobnost za menjanje pomenutih reakcija. Ove dve sposobnosti su tesno povezane. Svaka od njih se odrava i razvija vebanjem, ali ne zavise samo od vebanja ve i jedna od druge. Ako19

jedna od njih nije dovoljno razvijena, uvek e u razvitku spreavati onu drugu. Prema Rakiu funkcija teorije igre i umetnosti je da razviju snagu za promenu. Umetnost i igra pomau oveku da ouva slobodan pogled na sve to se oko njega zbiva, da istie zdrav razum protiv slepih predrasuda. Vaspitno dejstvo igre i umetnosti sastoji se u podizanju i usavravanju delatnosti snage za promenu. Na taj nain se poveava jaina i otpornost, duhovna i telesna elastinost. Kod svake promene ivotne delatnosti razlikujemo tri vrste procesa: 1. funkcionalni procesi-postanak novih nijansi ivotne delatnosti 2. formativni-aktivno uvrivanje ili uguivanje unutranjih uslova nijansi 3. nutritivni-osiguravaju trajnu izmenu materije. Raki daje podelu igara na: a) borake igre u kojima se ponaamo aktivno i gde se javlja aktivno utvrivanje ili potiskivanje nijansi delatnosti. b) imitativne igre: iekivanje novih nijansi kao takvih. I imitativne igre se mogu po svom dejstvu pribliiti borakim, kada prikazuju borbu, konflikt, radnju. c) igre sa uivljavanjem: iekivanje novih nijansi kao takvih. Ako se uzme u obzir da su borake igre aktivne, onda druge dve vrste igara moemo svrstati pod pasivne. Vaspitni znaaj borakih igara je u tome to one razvijaju sposobnost za aktivno utvrivanje unutranjih uslova ivotne delatnosti. Time se razvija samopouzdanje, odlunost Vaspitno dejstvo pasivnih igara umetnosti istie se u finoi i bogatstvu novih nijansi. One razvijaju ulnu i duhovnu otrinu. Raki je smatrao da je kolsko vaspitanje i obrazovanje njegovog vremena zanemarivalo znaaj igre i umetnosti. Igrom i umetnou mogu se prevazii nedostaci kolstva jedino ako se one odvoje od procesa uenja. Muzika, crtanje, knjievnost, zastupljeni su u nastavnom procesu kao predmeti uenja a ne kao sredstvo duhovnog buenja. Raki igru i umetnost ugrauje u kolski sistem kao popodne za igru i umetnost. Njegova teorija je ograniena jer se svesni ivot ne moe tumaiti samo dejstvom snaga za ponavljanjem i snaga za promenu.

20

5. Nova kola i reformski pravci Pokuaji kolskih reformi bili su stalna pojava zbog neprekidnog drutvenog razvoja, to je dovelo do pokreta za novu kolu ( kao zamena Herbartove stare kole) na principu ivota i rada. Postojala su dva shvatanja: tenja da se stvori nova kola reformom tradicionalne i drugo da se stvori nova. Svaki pokret u novoj koli predstavlja reakciju na neku karakteristiku stare kole, a meusobno se razlikuju. Reformni pokuaji u novoj koli, koji su otili znatno dalje i postali ire poznati su: KOMPLEKSNA NASTAVA: predstavlja sistem organizacije nastave. Ona polazi od veih celina, kompleksa koji predstavljaju sintezu vanih pojava iz svih oblasti. Predmeti se ne realizuju putem lekcija, ve putem odreenih kompleksa koji su sredstvo nastave. Izbor glavnih kompleksa vri prosvetna vlast, tako da svaki bude od socijalnog znaaja. Osnovu kompleksa ini socijalno koristan rad. Obrada kompleksa je na principu decije samoradnje, van skole, u realnom ivotu, u skoli se procenjuju rezultati. Kompleks moe biti: ui (jedna konkretna pojava) i proireni (proireni ranije obraeni kompleksi ili sasvim nove teme). Tei se da se u obradu kompleksa ukljui to vei broj predmeta. Nastavnici biraju teme i komplekse. Oblik rada kolektivni. MANHAJMSKI SISTEM: Sikinger, po uzoru na Klapareda (kola po meri), grad Manhajm. Njegov glavni cilj je bio da svako dete bude obuhvaeno adekvatnim nastavnim radom, prema svojim sposobnostima i potrebama. Podelio je decu prema sposobnostima i tako osnovao paralelna odeljenja:1. glavni razredi- 8 stupnjeva za decu sa redovnim radnim sposobnostima

21

2. razredi za potpomaganje- 7 stupnjeva, za decu koja su slabije napredovala u redovnoj

nastavi3. pomoni razredi- 4 stupnja, za decu koja nisu bila sposobna za redovnu nastavu.

Za nadarenu decu osnovani su razredi za strane jezike i pripremni razredi za vie kole. Ovim kolskim sistemom obuhvaena su i deca sa smetnjama u razvoju, odeljenja za nagluvu decu, deiji vrt za odraslu decu... PROJEKT METODA: Kilpatrik, po uzoru na Dona Djuia. Nastava po projektnim grupama uenika. Ovom metodom se eli probuditi interesovanje kod uenika koje bi ga podstaklo na aktivnosti. Uenici biraju problem iz ivota i prouavaju ga po grupama, svaka grupa dobija zadatak i tei da ga obavi na razliite naine. Realizacija svakog projekta prolazi kroz etape: 1. 2. 3. 4. 5. izbor projekta izrada plana izbor sredstava realizacija vrednovanje

U odnosu na vrstu aktivnosti Kilpatrik navodi etiri tipa projekta: 1. konstruktivnog tipa (urediti kolsko dvorite...) 2. usvajanja i procenjivanja (sluati predavanje, gledati predstavu....) 3. problemskog tipa (angaovanje intelektualnih sposobnosti pri reavanju problema) 4. tipa uenja (nauiti odreena pravila...) U odnosu na oblik rada i nain dolaenja do cilja: 1. individualni (pojedinac sam dolazi do cilja) 2. socijalni (putem saradnje...) U koli je postojao program projekata koji je obuhvatao sve vanije probleme. Ovaj oblik rada zahtevao je reorganizaciju kole, kao i osposobljavanje nastavnika za saradniku ulogu.22

DALTON PLAN: Helen Parkerst Jedan od radikalnijih oblika individualizacije nastave. Primenjivao se od treeg razreda osnovne kole. Frontalni rad zamenio je individualni bez utvrenog rasporeda asova. Postojao je plan i program koji je u osnovi bio isti za svu decu, osim u obimu gradiva. Uenici su mogli da biraju minimalni, srednji ili maksimalni program, i svaki je napredovao svojim tempom. Novi zadatak bi dobijali tek kada zavre prethodni. Bilo je mogue i bre napredovanje uenicima koji bi mesene zadatke zavrili pre roka. Postojali su meseni i nedeljni zadaci. Uenik je dobijao pismeni radni zadatak (radnu doznaku, radni ugovor grupe) sa uputstvom za rad. Umesto uionica postojale su laboratorije za svaki predmet. Nastavnici su kontrolisali rad, a napredovanje uenika trostruko je praeno, putem kartica. Jednu karticu je vodio uenik, drugu nastavnik, a treu upravnik kole. JENA PLAN: Petar Peterzen Osnovao je eksperimentalnu kolu sa namerom da ostvari svoj ideal kole kao zajednice ivota i rada. Bio je protivnik razrednoasovnog sistema . Po uzoru na porodicu u kojoj se deca ne vaspitavaju u grupama vrnjaka, u svojoj koli umesto razreda, formira grupe razliitog uzrasta, sposobnosti, pola i znanja (kao porodica). Roditelji su aktivno uestvovali u organizaciji. Svako dete je na polasku u kolu dobijalo dva mentora (stariji uenici) koji su ih uvodili u kolski ivot, a nastavnici su bili savetnici. kola nije imala vrsto odreene programe, nastava se realizovala prema temama koje su predlagale grupe uenika, a nastavnik je usmeravao izbor tema. Uenici su radili slobodno, prema svojim mogunostima. Veliki znaaj se pridavao ulozi kruga. Nije bilo dnevnog rasporeda ve samo planovi rada tokom nedelje, a subotom slobodne i druge aktivnosti. VINETKA PLAN: Berk, a kasnije ga je usavrio njegov uenik Vobern. Nastao u tenji da se nastava prilagodi individualnim sposobnostima uenika. Nastavnim planom predviene su dve grupe predmeta:23

1.

Osnovni (aritmetika, ortografija, pismenost, itanje, istorija, geografija, graansko i

drutveno vaspitanje) Program svakog predmeta je bio podeljen na jedinice rada, kada bi uenik smatrao da je usvojio odreeno gradivo javljao se nastavniku za proveru znanja putem testa. Ukoliko je pozitivno reio testove, rezultati su registrovani na njegovom individualnom kartonu posle ega je mogao da pristupi obradi naredne jedinice rada. 2. Fakultativni (literatura, umetnost, muzika, runi rad...) Nije se proveravalo testovima, cilj je bio da se naue izraavanju.Ponaanje i disciplina su organizovani na principu uenikog samoupravljanja.

VI KOMBINACIJA1. Drutvena sredina kao faktor obezbeenja i optimizacije procesa fizikog vaspitanja

1. FAKTOR: DRUTVENA SREDINAUTICAJ PORODICE -dete u porodici stie prva znanja, predstave i iskustva. Bitno je da roditelji ne zanemare znaaj fizikog vaspitanja ni rezultata njihove dece u tom vaspitnom podruju. UTICAJ KOLE -kola je najorganizovanija vaspitna institucija koja raspolae kompletnim kadrovskim, materjalnim i drugim mogunostima. Meutim, kolsko fiziko vaspitanje ne moe se zatvoriti samo u okvire kole, ve se tu ukljuuje i porodica i drutvena sredina. LINOST NASTAVNIKA -poznavalac svog predmeta, dobar pedagog, vaspita. Potrebno je da izgradi autoritet, jer uenici se uenici ne uvaavaju zvanje ili poloaj ve linost.

2. enevska psiholoka kola enevska psiholoka kola24

Razvoj se odvija po sopstvenim zakonitostima. On ima vodeu ulogu, a efikasnost uenja zavisi od dosegnutog razvojnog stupnja. Dete pribliavajui se int. zrelosti prolazi niz stadijuma. U svakom, struktura miljenja deteta izvesno vreme ima stabilan oblik.o

Pijae- razvoj je prelaz od jednih psihikih formi ka drugim:

1. senzomotorni stadijum (do 2 godine, ponaanje je uglavnom motorno, jo ne misli pojmovno) 2. preoperativni (2-7 godine, brz pojmovni razvoj i razvoj govora) 3. konkretne operacije (7-11godine, logiko miljenje usmereno na konkretne probleme) 4. formalne operacije (11-15godine, dete primenjuje logiku na sve vrste problema). On smatra da dete mora prei sve etape istim redosledom, i da je razlika jedino u brzini. Osnovni faktor kognitivnog razvoja je ekvilibracija (uravnoteenje koja se uspostavlja kada se dosegne intelektualna zrelost. Unutranja logika psihikog razvoja tee kroz: asimilaciju, akomodaciju i adaptaciju. Ravnotea postignuta izmeu asimilacije i akomodacije stalno biva naruavana ukljuivanjem novih sadraja, ime ekvilibracija postaje dominantan faktor. Sistem formalnih operacija je maksimalno uravnoteen, tako da je u stanju da uklopi u sebe sve sadraje, a da ne narui strukturu. Pijae smatra da govor ne igra kauzalnu ulogu (za razliku od Vigotskog). Dete u poetku govori za sebe-egocentrini govor sa sledeim podvrstama: eholalija, monolog i kolektivni monolog. Oko 7 godine egocentrini govor prerasta u socijalizovani.o

Jovii- razvoj miljenja, ima dve karakteristike: miljenje deteta bitno se razlikuje od miljenja odraslih stupnjevi koji se smenjuju odgovaraju tano odreenim uzrasnim granicama

-

Po Joviiu postoje dva osnovna oblika objanjenja fizikih pojava: -prekauzalitet (posledica egocentrizma) -kauzalitet.25

Kritike Pijaeove teorije: Bert i Ajzeks- problemi za mlau decu se moraju uiniti dovoljno jasnim i jednostavnim kao bi ih ona sa uspehom reila, u tome glavnu ulogu treba da odigra nastava. Deca iz poslednjih godina zabavita sposobna su da, pod odreenim uslovima reavaju probleme. Konstam- uenje u shvatanju Pijaea podrazumava pasivnost deteta. Ojeman- Pijae zanemaruje razlike u iskustvu, a naglaava da se intelektualni razvoj odvija pod odreenim uslovima sticanja iskustva. Vigotski-Pijae suprotstavlja nastavu i razvoj. Rubintajn- navodi da uenje treba shvatiti kao prelamanje spoljnih kroz unutranje uslove. Stevanovi- kritikovao Pijaeov preteno logiki i epistemoloki pristup problemu deijeg psihikog razvitka i njegovu strogu stupnjevitost. Nikovi -suvie su krute faze -njegovi eksperimentalni zadaci prejudiciraju rezultate -deca takoe mogu da reavaju logike probleme -stvorio je diskontinuitet dejeg miljenja i miljenja odraslih -Pijae ne daje odgovor na pitanje da li se pojmovni razvoj moe ubrzati.

3. Znanje u postindustrijskom drutvu U informatikom drutvu, ljudi se bave prikupljanjem i obradom podataka pri emu se slue raunarima. Drutvo koje ui traie ljude sa znanjem, koji su prihvatili filozofiju doivotnog obrazovanja. U postindustrijskom drutvu, obrazovanje ima sledee karakteristike: individualizacija obr procesa, globalizacija, decentralizacija ustanova. Ekspanzija posrednih socijalnih veza u modernom informatikom drutvu stvara novu vrstu zajednice-virtuelnu zajednicu.

26

4. Teorija estetskog vaspitanja Tomasa Manroa Svoje ideje o estetskom vaspitanju, Manro je izloio u delu Umetniko vaspitanje. U centru njegove terorije je umetnost shvaena u funkciji vasp. Umetnost obuhvata sve aspekte ljudskog ivota. Estetsko vasp predstavlja proces proirivanja ljudskog iskustva, a umetnost se u tom procesu javlja kao sredstvo koje prua oveku nova iskustva. Umetnost je instrument kojim se moe snano delovati na individualni i drutveni ivot u cilju progresa. Opti cilj vaspitanja je da doprinese razvoju svih individualnih sposobnosti. Cilj estetskog vaspitanja je da doprinese da svaki ovek bude graanin sveta. To je za ovog autora ideal, a on se moe ostvariti preko umetnosti. Ciljevi se mogu ostvariti metodama koje poivaju na dva principa: 1. progresivna diferencijacija u odnosu na uzrast i 2. proirivanje ciljeva uporedo sa sistematskom kontrolom. U mlaem uzrastu estetske aktivnosti treba da budu u sastavu drugih aktivnosti i da budu raznovrsne. Dominantna metoda na ovom uzrastu je slobodno izraavanje, s tim da vaspita mora da vri blag uticaj. Manro zanemaruje afektivnu stranu a znaaj pridaje formiranju estetskog ukusa. Jedan od najpouzdanijih naina za razvijanje estetskih sposobnosti kod omladine je dovoenje u neposredni kontakt sa najvrednijim umetnikim delima. Razvijati estetske i umetnike sklonosti putem aktivne vebe i primene u posmatranju, predstavljanju i diskusiji o umetnikim radovima, za Manroa znai razvijati opte sposobnosti, ili stvaralake sposobnosti neophodne za svaku delatnost. Navodi pedagoku funkciju muzeja: oni nemaju ulogu da sakupljaju, obrauju i izlau umetnika dela ve i da organizuju predavanja, seminare, i potpomau estetko vaspitanje. Umetnost je namenjena oveku, ona je kreacija oveka, ali da bi se razumela, da bi mogao da uiva u njoj, potrebno je estetsko vasp. Umetnou se moe obezbediti ljudska srea, uiniti ivot lepim i humanijim i poboljati se meuljudski odnosi. Manroova teorija je utopistika jer da bi ovek postao graanin sveta potrebni su odgovarajui drutveni uslovi.

5. Principi seksualnog vaspitanja

27

Seks vasp je deo opteg vaspitanja pa se zato u osnovi i ne razlikuje od opteg vaspitanja. S obzirom na neke specifinosti, panju je potrebno obratiti na: -uzrast deteta i njegove saznajne mogunosti-potrebno je pruiti istinit odgovor -prirodnost u izlaganju koje treba da je sistematino i da se zasniva na nauno dokazanim injenicama-ne treba pruati proizvoljna tumaenja -postupnost u objanjenima-nuno je da dete najpre ovlada osnovnim pojmovima, da bi moglo da shvati sutinu stvari. VII KOMBINACIJA 1. Uticaj unutranje motivacije na postignue u uenju i znaaj njenog podsticanja Istraivanja ukazuju na znaajnu vezu izmeu motivacije, optih sposobnosti i uspeha u kolskom uenju. Unutranja motivacija ne deluje izolovano ve u sadejstvu sa drugim faktorima i ne deluje na postignue direktno, ve indirektno, preko pojaanog napora, pojaane panje i spremnosti za uenje. Motivacija je jedan od uslova za aktiviranje sposobnost. Od nje zavisi efekat ostalih znaajnih uslova kvalitetnijeg uenja. U osnovi unutranje motivacije lee gupe motiva: motiv radoznalosti potreba za postizanjem kompetenntnosti tenja za istraivanjem motiv postignua tenja za smopotvrivanjem pozitivan stav prema koli i spremnost za uenje motivisanje uenika putem kontinuiranih zadataka.

elja za istraivanjem i znanjem je jedan od najznaajnijih motiva za kolsko uenje. U koli je, meutim, jo uvek ea spoljanja motivacija. Poeljno je spoljanje podsticaje preoblikovati u unutranju motivaciju, razvijati njihovu elju za saznanjem, radoznalost...28

Posebno treba istai motiv postignua koji predstavlja tendenciju da se ulae napor i ostvare neki ciljevi koji se ocenjuju kao vani, koji omoguavaju pojedincu da se istakne pred drugima. Ovaj motiv se stie i razvija kroz proces socijalizacije deteta. Uenici sa visokim motivom postignua esto imaju sledee stavove prema koli i uenju: samopouzdani su odgovorni potuju znanje i uspeh koji ostvaruju imaju visoke ocene esto su iz porodica koje neguju ambiciju i tenju za postignuem.

Ovaj motiv je u pozitivnoj korelaciji sa inteligencijom i sa kolskim uspehom. Dakle motivacija utie na postizanje boljih rezultata, to povratno deluje na buenje i jaanje unutranje motivacije za uenjem. Unutranja motivacija utie i na formiranje odreenih kvaliteta linosti. Istraivanje je pokazalo da uenici koji imaju slab uspeh u koli istovremeno imaju i probleme u ponaanju. To su uenici koji pokazuju nizak stepen unutranje motivacije za uenjem, to oteava vaspitni rad sa njim. Funkcija unutranje motivacije u formiranju linosti je ogromna. Ona utie na sticanje adekvatnih stavova prema radu i uenju, na usvajanje poeljnih ideala i vrednosnih orijentacija. 2. Naini proveravanja dranja tela Jedan od osnovnih zadataka u nastavi fizikog vaspitanja jeste formiranje pravilnog dranja tela. Postii to da uenici imaju pravilno dranje, nije samo zadatak fiz vasp, ve kole i porodice u celini. Dranje tela je od velikog znaaja za zdravlje svakog oveka, jer je u tesnoj vezi sa cirkulacijom krvi, disanjem i varenjem. Smatra se da je potrebno povesti odlunu borbu protiv loeg dranja tela i to naroito posle 16 godine ivota, jer je tada mogu aktivan uticaj na pravilno dranje tela, za razliku od kasnijih godina. Vebe za

29

razvoj pojedinih grupa miia naroito su znaajne za pravilno dranje tela: trbunih, lenih pa i miia stopala. Polaskom deteta u kolu, igra prestaje da bude vodea aktivnost, pa se smanjuje fiziki napor, i upravo zbog toga fiz vasp mora da bude vaan faktor u kompenzaciji igre. Tehnika proveravanja pravilnog dranja tela: uenik stane na etiri-pet koraka od nastavnika, okrenut bokom. Na osnovu dranja glave, ramena, lopatica, pravilnosti krivina na kimi, poloaja ruku, karlice i nogu, sud o dranju tela donosi nastavnik. Uenik se potom okree i licem i leima i posmatranje se nastavlja. Postoji veliki broj uzroka koji dovode do poremeaja u dranju tela, a mogu se podeliti u dve osnovne grupe: a) unutranji: konsitucionalne anomalije, poremeaji sistema lezda, oboljenja unutranjih organa b) spoljanji Takoe postoje i uroeni i steeni deformiteti. Najei deformiteti kimenog stuba su:1. 2. 3. 4. LORDOZA KIFOZA RAVNA LEA SKOLIOZA.

3. Humanistiki pristup radu dece u XVII veku *Engleska, XVII vek, Belers Engleske humaniste povezuje stav da se pobolja poloaj sirotinje, a kao reenje vide osnivanje malih radnji, kolonija, optina, koleda. U tim bi zajednicama sirotinja sama popravljala svoj poloaj preko proizvodnog rada.30

Polazei od rada kao ekonomske kategorije, humanisti dolaze do nunosti povezivanja vaspitanja i rada. Shvatajui vasp kao priremu za ivot, radno vasp i proizvodni rad, stavljaju se u centar itave vaspitne koncepcije. Belers je izgradio nejcelovitiju koncepciju radnog vasp u projektu Predlozi za osnivanje radnog koleda. Radni koled ostvaruje se preko nekoliko ciljeva: zapoljavanje, stalni rad, vaspitavanje sirotinje, ostvarivanje profita. Smisao vasp Belers vidi u priremi omladine za rad, a kao cilj vasp odreuje razvoj marljivosti.

4. U celosti izloite opte zakljuke o neophodnosti drugaijeg tretiranja faza polnog razvoja kao i pedagoke mere koje iz njega proizilaze 5. Marksistika misao o prirodi umetnosti

31