Stevan Pei

TESLA ILI PRILAGOAVANjE ANELAPosveeno Rai Popovu

Lica: Nikola Tesla Novinar Teslina majka Deak (Mali Tesla)

NOVINAR: Ako je jedno dete tako roeno, zar nisu i sva deca nebeskog porekla? TESLA: Vasiona je bila kolevka prvih ljudi. Iz nje su potom izlazili jedino oni to e neto stvoriti i uiniti za ljudski rod. NOVINAR: Koja su deca iz te kolevke? TESLA: Vili ekspir, Leonardo da Vini, onaj momak Amadeus. Naravno, ima ih jo. NOVINAR: Prvi je pesnik, drugi slikar i naunik, trei kompozitor. TESLA: Svi oni su samo razliite manifestacije istog Duha. NOVINAR: Jesu li i oni prispeli na Zemlju svemirskom letelicom? TESLA: Bilo je i takvih koje su gurnuli dole. Ali ne brinite za njih. Oni su kao make: doekaju se na noge makar ih bacili sa poslednjeg sprata Valdorf-Astorije. NOVINAR: Dok smo posmatrali kako blete munje i sluali kako tutnje gromovi, rekli ste: To je kao u 'Lui Mikrokozma', kada Lucifer na elu milionske vojske polee u Nebo! TESLA: U Lucifera su svi bili zaljubljeni. Ni onaj to je leteo umnim krilima, nije mu odoleo. NOVINAR: Je li i on iz vasionske kolevke? TESLA: Jeste. ujem da se moji Srbi neto ale. ta im nedostaje? Imaju Vladiku i mene, ono to je vrhunsko na Zemlji: Poeziju i Nauku. NOVINAR: Ko su, zapravo, Srbi? TESLA: Posredniko pleme meu narodima, trgovci sunanom energijom na Zemlji. Roba im danas slabo ide, pa su se zabrinuli. NOVINAR: Vratimo se vaem ivotu. kolovali ste se u Gracu, studirali u Pragu, slubovali u Budimpeti i Parizu. Zatim odlazite u Ameriku. TESLA: Amerika je spiritualno tlo, zbog toga sam doao i ostao ovde. Nakon revolucije Lenjin me je pozivao u Rusiju, ali ja sam zahvalio i odbio. Razlog za to nije to sam slutio ta e se tamo zbivati. Rusija je letnje podne zasieno tamnim energijama koje bi ometale moj rad. Amerika je svetlo proleno jutro. NOVINAR: Ne razumem vas, gospodine Tesla. TESLA: Na ovoj planeti postoje krajevi koji su izvor negativnih duhovnih energija, i oni koji to nisu. Amerika je kraj sa pozitivnim energijama. Ponedak, nou, vidim ete Maja i Acteka kako mariraju putevima ove zemlje, hitajui prema gradovima sa kapijama od Sunca i Meseca. Oni koji sada tu ive udiu njihov vazduh, piju vodu koju su oni pili, jedu plodove koje su oni jeli, i iste zvezde svetle nad njima. Iz tog ukrtaja e se roditi nova rasa. U Americi e nastati budunost ljudskog roda, zatim njegova privremena propast. Iza toga e nastupiti doba koje se naziva Zlatnim. I to doba e biti privremeno. NOVINAR: Molim vas da to objasnite, gospodine Tesla. TESLA: Objanjenja prepustimo itaocima Biltena Besmrtnosti, gospodine Smit, a mi nastavimo na razgovor. NOVINAR: Pretpostavlja se da imate hiljade otkria i izuma. TESLA: Mogue je, zaboravio sam im broj. NOVINAR: Futuristi kau da su Dvadeseti i Dvadeset Prvi Vek roeni iz glave Nikole Tesle. Oni slave Obrtno Magnetno Polje i pevaju himne

Indukcinom Motoru. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mreu uhvatio Svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio Vatru iz neba. Otac Naizmeninih Struja uinie da Fizika i Hemija zavladaju polovinom sveta. Industrija e ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a Bankari za najveeg dobroinitelja. Beina Telegrafija i Radar ukinue vreme i prostor na Zemlji. Raketno oruje i raketni vazduni brod su njegova dela. Bogove Rata je obradovao mnogim pronalascima i uvrstio u njihovoj nameri da nijedan dan na ovoj planeti ne bude bez krvi i smrti. U laboratoriji Nikole Tesle prvi put je Razbijen Atom. Tu je stvoreno oruje koje Vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmiki Zrak. Pet rasa molie mu se u Hramu Budunosti, jer ih je nauio velikoj tajni da se Empedoklovi Elementi napoje ivotnim silama iz Etera. TESLA: Oigledno je da u potaji piete moderne stihove...Da, to su neka od mojih vanijih otkria. Ja sam ipak poraen ovek. Ja nisam ostvario ono najvee to sam mogao. NOVINAR: ta je to, gospodine Tesla? TESLA: Hteo sam da osvetlim itavu Zemlju. U njoj je dovoljno Elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara, kao prsten oko Saturna. NOVINAR: Kakva radost nai se izvan Zemlje i to videti! TESLA: Hteo sam da stvorim Polarnu Svetlost u razliitim krajevima ove planete. To je mogue, i zato bi onda u njoj uivali jedino oni na Severnom polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog ega drugog, to bi trebalo uiniti iz estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam dinovska astronomska ogledala koja bi u naem nebu prikazivala zvezde iz drugih galaksija, tamnu stranu Meseca ili let komete koja e se pojaviti kroz sto godina. NOVINAR: Bio bi to kosmiki vaar, na koji bi pohrlili i Sveci i Aneli! TESLA: Veina mojih otkria nastala je radi dobra ljudi. Gradio sam vetrenjae koje e pokretati Sunce i mleti u njima deo svoje toplote i svetlosti; to sunano brano uvalo bi se za mesece hladnoe i tame. Pravio sam mainu koja upravlja strahotnom snagom vetra, stvara od njega bedeme vrste kao elik, i oruje iza kojeg ostaje pusto; njome se izaziva i oluja nad itavim oblastima i gospodari oblacima, kiom i snegom. Pronaao sam nain da se Elektricitetom dovode iz okeana velike koliine vode i pustinje se pretvore u zelena i plodna polja. Izmislio sam automat iz kojeg e postati Rasa Robota; oni e u miru ljudima biti od koristi, a u ratu e ratovati umesto njih. Postoji Energija Pamenja, koja uva ono to predstavljaju tri vremena. Zarobio sam njene estice kojima u snimiti svau bogova na Olimpu, bitku na Kosovu Polju, dolazak Lafajeta u Ameriku ili neki drugi dogaaj. U vasioni nema razlike izmeu onoga to postoji i onoga to je izmiljeno; i delo i misao su stvarni. NOVINAR: Gospodine Tesla, otkuda to da su sva ovekova stremljenja i napori ka veliini i dobru tek zapoeti ili napola zavreni, a ono to je zlo i tetno bez muke biva gotovo? TESLA: To je zato to ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju Elektricitetom. Isto tako je moemo napojiti i drugim energijama, kao to su pozitivne psihike energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikog pesnika. U Zemljinoj

unutranjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono to je ini ovekovim zaviajem. Ja sam proveo godine traei nain na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris rue mogu se uzimati kao lek, a sunevi zraci kao hrana. ivot ima beskonaan broj vidova, a dunost naunika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve to inim jeste traganje za njima. Znam da ih neu nai, ali neu ni odustati od njih. NOVINAR: Koje su to stvari? TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve edne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova mogue je zasititi pet hiljada, i voda moe postati vino. Znam, isto tako, a su gladni i edni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio, i da bi to opet uinili da se on pojavi...Druga stvar je: kako unititi energije zla i patnje u kojima prolazi ceo ovekov ivot? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje rairile po svemiru. Onaj kojeg nazivaju Svetlou Azije zna je odgovor na to. Njega vie nema, a zlo i patnja su od usijanja postali jedino nebo nad nama...Trea stvar jeste: postoji li u vasioni suvina svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematikim zakonima, moe nestati, a da se naizgled nita ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se moe zbiti do takve gustine da stane u kuglu manju od jabuke, a teu od Sunevog Sistema. Ona je izvor ivota koji e potei kada ivot na Zemlji poen venuti i gasiti se. Persijanac je tu kuglu nosio u ruci, ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali hramovi u kojima Vatra vie ne gori. Religija i filozofija ue da ovek moe postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za ime ja tragam lue je, vee i nemogunije. To je: ta uiniti da u vasioni e se svaki ovek roditi kao Hrist, Buda i Zaratustra. NOVINAR: Gospodine Tesla, jednom ste kazali da verujete kako je Arhimed pronaao taku oslonca iz koje je mogao podii Zemlju, ali da to nije uradio. TESLA: Bilo mu je jasno da e, pokrene li nju, morati da pokrene ostalih devet planeta, Sunce, Mleni Put i tako u Beskraj. NOVINAR: Zar bi stigao izvan Mlenog Puta? TESLA: Da je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo mogue. On je, meutim, bio razuman ovek, a takvom oveku ne prilii da se lomata po Beskraju. NOVINAR: Pretpostavljam da sve to nije ala. ta biste vi uradili na njegovom mestu, gospodine Tesla? TESLA: Ja se ne bavim polugama kao Arhimed, ve Elektricitetom i trudim se da ne zapalim Zemlju. Zapamtite, mladiu: dokle god ovek ne shvati da je Minhauzen postupio sasvim prirodno kada se izvukao iz jezera drei se za sopstveni perin, ostae na Zemlji. Logici Minhauzenovog perina dugujem mnoga svoja otkria. Gravitacija je sila koja sve dri na okupu; dokaz da to nije opti zakon jesu ptija krila. Ja znam da je Gravitacija naklonjena svemu to treba da leti i moja namera nije da napravim avion ili raketu, ve da oveku povratim svest o njegovim sopstvenim krilima...Dalje, ja pokuavam da probudim energije koje se nalaze u vakumima. Vakumi su najvei izvori energija; ono to se smatra prazninom samo je manifestacija

neprobuene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u vasioni. U crnim rupama, o kojima govore astronomi, najmonije su energije i izvori ivota. NOVINAR: U mladosti ste hteli da stvorite Perpetum Mobile. TESLA: Otkada postoji Nauka, a postoji otkada i ljudski rod, nita drugo nije ni inila, ve pravila Perpetum Mobile. Sve to je izmiljeno i stvoreno samo su tokovi, poluge, zamajci, spojnice i ostali delovi, te maine. Ubeen sam da je bila stvorena od mnogih genija i potom unitena. NOVINAR: Ne shvatam zato bi je unitavali ako je san celokupne Nauke? TESLA: Zato to je ona savrenstvo, a u savrenstvu je uvek kraj. Ja je stvaram itavog ivota, ali se trudim da je ne napravim. NOVINAR: ta to znai? TESLA: To da je imam gotovu u glavi, ali je ne ostvarujem kao druga svoja otkria. Perptum Mobile je spiritualna maina, i ako se prenese u fiziku realnost ona prestaje da radi. Da smo u nekom svetu izvan Zemlje, to bi bilo u redu: radila bi i bila vidljiva. A moda e to ipak biti mogue u asu odlaska odavde? Prirediemo sjajnu pozorinu predstavu, pozvati na nju elitu grada Njujorka, novinare i fotografe. Bilo bi zabavno! NOVINAR: Gospodin Tesla je veliki ljubitelj pozorita. On je pisac komada, reditelj i glavni glumac. TESLA: Ne preterujemo. Ja sam samo maioniar na trgu zvanom planeta Zemlja. NOVINAR: Gospoda Edison, Markoni i jo mnogi besneli su i pravili vam grdne tete zbog toga. TESLA: Bile su to ale koje su oni shvatili kao neto protiv njih. Glavne predstave su one na ikakom Sajmu i na Pariskoj Izlobi. Izvodio sam smejurije sa metalnim jajetom koje se obre na moju komandu, oglede sa plamenim maevima, proputanje velikih struja kroz telo, topljenje eline ive sopstvenom telesnom strujom. Bilo je i nepredvienih predstava, kao ona sa zemljotresom izazvanim vibracijama. Viespratnice u kvartu su se ljuljale, pogotovo zgrada policijske stanice. Seate se biblijske prie o Isusu Navinu? NOVINAR: Onome koji je, obilazei oko Jerusalima zaposednutog neprijateljem, trubama poruio bedeme i kule toga grada? TESLA: On je iste vibracije pretvorio u zvuk. To je ipak lepe...Pozorite su i moje uvene veere; ljudi su smatrali za izuzetnu ast da budu pozvani na njih. Imali su kraljevsku trpezu i mogli da vide Teslina uda. Pravio sam mala sunca i drao ih u ruci, pleo venac vatrenih munja oko svoje glave, ili raznobojnim svetlostima koje su isticale iz mojih prstiju ukraavao odaju. Nikada nisam ponovio neki ogled, te je goste uvek ekalo iznenaenje. Uivao sam da prireujem takve veere, a uivao sam i kada su ih drugi meni prireivali. Posebno mi je draga ona u Londonu; posadili su me u Faradejevu naslonjau i astili viskijem iz zaostavtine tog najveeg meu fiziarima. NOVINAR: Je li bilo u mladosti pozorita, gospodine Tesla? TESLA: Jeste, ali drugaijeg. Kakva je slavna tua izbila na brodu kojim sam putovao u Ameriku! Pre toga je bila ona jo slavnija prevara austrougarske carsko-kraljevske vojske. Postao sam vojni begunac i godinu dana se krio u likim planinama. NOVINAR: ta ste radili onde itave godine?

TESLA: Izmeu ostalog, zapoeo konstrukciju Perpetum Mobila. NOVINAR: U te mladalake komedije spada i kocka. Jedno vreme, kau, toliko vas je obuzela kockarska strast da ste troili sav novac iz roditeljske kue. TESLA: To, gospodine, nije bila komedija. Kocka je kosmikog porekla, provera naklonosti izvesnih sila prema nama i otkrivanje tih sila. U njoj postoji zakon da uvek dobijate. Na alost, nisam ga otkrio. NOVINAR: Bilo je svakako i godina daleko od igre. TESLA: Pogotovo ovde u Americi, kada sam se uhvatio sa gospodom naunicima i profesorima. Gospodin Edison je tu prednjaio. Sa njime sam vodio Rat Struja, koji je predugo trajao. Sa jednim drugim Talijanom vodio sam rat zbog Radija. Bilo je kraa izuma i iezlih patenata. Tu je i onaj strani poar 1894, u kojem su nestali svi moji spisi, planovi i maine. Gospodin Adams mi je ponudio pomo, ali ja sam mu zahvalio i nakon pet godina stvorio sam sve iznova i podigao novu laboratoriju. Gore od toga bile su este besparice koje su me spreavale da radim, i ostvarim ono to sam nameravao. Najgora je ipak bila ona godina kada sam, ubrzo po dolasku u Ameriku, kopao jarkove za kanalizaciju. Nije manje grozna bila ni sirotinja u Parizu pre toga. Toliko o tome! NOVINAR: Gospodine Tesla, zaprepastili ste Njujork time to ste vratili ek Vestinghausu na tantijeme jednog vaeg pronalaska. Izgubili ste milione dolara, a u to vreme niste imali centa u depu. TESLA: Gospodin Vestinghaus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imao razumevanja za moj rad i koji me je pomagao. On se tada nalazio u novanim neprilikama, te nisam mogao da uzmem taj ek. NOVINAR: Dogaalo se da ste bili bogati, a niste stekli ni kuu ovde. TESLA: Novac mi je bio potreban kako bih radio na novim pronalascima. Osim toga, kad god sam mogao pomagao sam prijateljima i ljudima iz mog zaviaja. NOVINAR: Gospodine Tesla, u poslednjim danima neete nita imati! iveete od sitnih pozajmica i poklona koje e vam davati dobri ljudi. TESLA: Tako i treba da bude. ovek se vraa svojoj kui, gde ga sve eka. NOVINAR: Na prozor vae sobe u hotelu Valdorf-Astorija, na trideset treem spratu, svakog jutra sleu golubovi. TESLA: ovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva! NOVINAR: Niste prestali da letite jo od onih davnih dana u Smiljanu! TESLA: eleo sam da poletim sa krova i pao sam: pogreni deji prorauni. Ne zaboravite, mladiu: krila su sve u ivotu! NOVINAR: Arhangel sa est pari plamenih krila i likom Nikole Tesle naslikan je u crkvi Uranove Brae u San Dijegu, u Kaliforniji. Svakako ste bili onde? TESLA: Nisam stigao, ali jednom u otii. Premda, priznajem, posete crkvama izbegavam jo iz detinjstva. Otac mi je bio svetenik, pa je i mene hteo da poalje u bogosloviju. Uinio sam sve da ne doe do toga. NOVINAR: Crkva vam je, izgleda, suena. TESLA: Bez moje krivice!

NOVINAR: Vratimo se, ako dozvolite, na poetak, a to je pitanje: ko ste vi, gospodine Tesla? Jedan va prijatelj je rekao: kosmika pojava. Jedan naunik: najvie ostvarena ovekova mogunost. Pesnici vas nazivaju Anelom, koji je siao na Zemlju da obavi neke poslove oko Svetlosti. TESLA: Urednici vaeg lista gospoici Dikinson verovatno bi vie odgovarao Aneo? NOVINAR: Ne samo njoj, gospodine Tesla. Aneo je svima potreban! TESLA: Onda neka bude Aneo. Nastavite sa pitanjima, gospodine Smit. NOVINAR: Imao bih jedno vrlo lino pitanje. TESLA: Crvenite kao devica na prvom ljubavnom sastanku. Pretpostavljam ta je to. NOVINAR: Nikada se niste enili! Nije poznata nijedna vaa ljubav prema nekoj eni. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lepog oveka. U ezdesetoj ete izgledati kao etrdesetogodinjak, a snaga i hitrina e vam biti nadljudski. Jedan znanac videe kako ste se jednog decembarskog dana okliznuli na poledici, okrenuli u vazduhu i doekali na noge. Tako neto ini samo maka. TESLA: Po Elektricitetu, ja sam u bliskom srodstvu sa tom ivotinjom. Ponekad pomislim: cela priroda je maka koju Bog miluje po leima i eto munja i gromova. NOVINAR: Rast vam je znatno vie nego u ostalih ljudi, te vas i po tome odmah prepoznaju. Prve lepotice uvek su se vrzmale oko privlanog i slavnog naunika, ali on je celog ivota ostao samac. TESLA: Mnogi su me enili, ali najsmenija enidba bila je ona kojoj je provodadisao doktor Laza Kosti, inae sjajan poeta. Poto je sam bio odbijen od Lenke Dunerske, pisao mi je da ja treba njome da se oenim. Hteo je da vena najvei srpski um i najveu srpsku lepoticu. Potsealo je to na njegovu filozofiju ukrtaja, po kojoj je lepota osnovno naelo u ustrojstvu sveta. Zahvalio sam mu i objasnio zato je to nemogue. NOVINAR: Zato, gospodine Tesla? TESLA: On je eleo da stvori nebeski par na Zemlji, a vreme za to nije. Rei u vam ta mislim o seksu. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina slui za obnavljanje ljuskog roda. Previe seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snai vitalnost i duh. Uzdravanje od seksa to isto ini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put. NOVINAR: I jo jedno lino pitanje. Kada je 1917. trebalo da sa Edisonom podelite Nobelovu nagradu, vi ste je odbili. TESLA: Gospodin Edison je veliki naunik, ali se odve petljao u moj ivot. Ne, nisam mogao da uestvujem u toj talijanskoj operi. NOVINAR: Glavna otkria uinili ste ve ranije, a niste dobili tu nagradu. ta je posredi: zavist, intrige, nerazumevanje? TESLA: Toga je neosporno bilo. Neto drugo je, meutim, odbijalo ljude od mojih otkria. NOVINAR: ta je to? TESLA: Ja mislim da je to ljudski strah od onoga to predstavlja veina tih otkria. Ljudi su nasluivali da e ona, pored velikog dobra, doneti i veliko zlo. Zato su ih previali i esto zaboravljali.

NOVINAR: Vi ste bili svesni da e ona doneti zlo, ali ste i dalje radili na njima, gospodine Tesla? TESLA: Moje je da radim, a ne da brinem ta e ljudi uiniti sa time. NOVINAR: To su rei Leonarda da Vinija, kada su ga pitali zato pravi ratne maine. TESLA: Seam se! Prebacivali su mu zbog onih smenih katapultova za vojvodu od Milana. Bio je u pravu: dunost naunika je da stvara i da ne misli o posledicama stvaranja. NOVINAR: To je amoralnost Nauke! TESLA: U vasioni i u prirodi postoji vii moral; naunik treba njega da sledi. to se tie ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dve rei: Krv i Zlato. I samo krv tee i zlato sja! To su stihovi Endre Adija. Tako e biti dokle god meu ljudima ne zavlada moral zvezda. NOVINAR: Moral zvezda? ta je to, gospodine Tesla? TESLA: Najstarije filozofsko uenje o kosmikim zakonima i upravljanju po njima. Ti zakoni su narueni; moraju se ponovo uspostaviti. NOVINAR: Vai potovaoci veoma ale to napadate Alberta Ajntajna i njegovu Teoriju Relaviteta. udna je vaa tvrdnja da materija nema energiju. Sve je proeto energijom; odakle ona? TESLA: Najpre je bila energija, potom materija. NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada biste kazali da ste vi rodili svog oca, a ne on vas. TESLA: Upravo tako stoji stvar sa roenjem vasione. Materija je stvorena iz prvobitne i vene energije koju znamo kao Svetlost. Zasjala je i pojavile su se zvezde, planete, ovek i sve to je na Zemlji i u univerzumu. Materija je izraz beskonanih vidova Svetlosti; zato je energija starija od nje. Postoje etiri zakona Stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj estici koju um ne moe zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu esticu stane cela vasiona. Drugi zakon je irenje tame, koja je prava priroda Svetlosti, iz Nepojamnog i njen preobraaj u svetlo. Trei zakon je potreba Svetlosti da postane materija. etvrti zakon glasi: nema poetka ni kraja; tri prethodna zakona oduvek traju i Stvaranje je veno. NOVINAR: U neprijateljstvu prema Teoriji Relativiteta idete dotle, da o proslavama svojih roendana drite predavanja protiv njenog tvorca. TESLA: Upamtite nije zakrivljen Prostor, ve ovekov um koji ne moe da shvati Beskraj i Venost! Da je tvorcu Relativnosti to jasno, stekao bi besmrtnost, ak i fiziku ako mu je to po volji. Dokaz njegove naopake teorije jeste i njegovo sviranje na violini. Njemu je to razonoda i uteha; on svira na kunim sedeljkama sa neznalcima kao to je i sam! NOVINAR: Zaista ste nepravedni prema njemu, gospodine Tesla! Zar vi nemate poeziju kao razonodu i utehu! U Ameriku ste prispeli sa prtljagom pod mikom u kojem je, po vaem sopstvenom priznanju, najdragocenija bila sveska sa stihovima. TESLA: Stihovi su rei, a gospodin Ajntajn se usudio da takne u muziku. To je ravno zloinu. Da je njegova teorija tana, on bi postao veliki muziar kao to je Hendl ili barem Gluk. NOVINAR: Izvinite, to niste ni vi, a tvrdite da je vaa teorija ispravna.

TESLA: Ja sam deo Svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih est ula: ja je vidim, ujem, oseam, miriem, dotiem i mislim. Misliti je kod mene esto ulo. estice Svetlosti su ispisane note. Jedna munja moe biti itava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se uju na ledenim vrhovima Himalaja. NOVINAR: Ne razumem ipak zato ste toliko protiv Ajntajna. TESLA: On se ogreio o Pitagoru i matematiku, a naunik se o to dvoje ne moe i ne sme ogreiti. Brojevi i jednaine su znaci kojima se obeleava Muzika Sfera. Da je Ajntajn uo njene zvuke, ne bi stvarao Teoriju Relativnosti. Ti zvuci us poruka umu da ivot ima smisla, da u savasioni postoji savren sklad, i da je lepota uzrok i posledica Stvaranja. Ta Muzika je veno kruenje zvezdanih nebesa. Najmanja zvezda je zavrena kompozicija i, ujendo, deo nebeske simfonije. Otkucaji ovekovog srca su delovi te simfonije na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u svemiru. Zakrivljeni Prostor je haos; haos nije Muzika. Albert Ajntajn je glasnik vremena Buke i Besa. NOVINAR: Gospodine Tesla, da li vi ujete tu Muziku? TESLA: Uvek je ujem. Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Svoje fiziko uho uveao sam Radarom. Po Teoriji Relativnosit dve paralelne linije sastae se u Beskraju. Time e i Ajntajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje veito. Za oveka on moe da iezne, ali nastavlja da traje u tiini koja je njegova najvea mo. Ne, nemam nita protiv gospodina Ajntajna. On je ljubazan ovek i uinio je izvesne dobre stvari; od toga e neto postati deo Muzike. Ja u mu pisati i pokuati da objasnim da Etar postoji, i da su njegove estice ono to dri vasionu u harmoniji i ivot u venosti. NOVINAR: Na list namerava da otvori Dopisnu kolu Besmrtnosti. Za nastavnike su izabrani Platon, Homer, Kalidasa, Valmiki, Li Taj Po, ekspir, Milton, Mikelanelo, Rafael, Servantes, Gete, Dostojevski, Bah, Betoven, Mocart i drugi. Svakome od njih bie posveen praznini broj Biltena, u kojem e se tumaiti njegovo delo i ispriati njegov ivot. Srena okolnost je to to ste vi meu ivima, pa emo zapoeti sa vama. Ovaj intervju moemo nazvati i prvim asom te kole. TESLA: Varate se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti jo uvek su meu ivima ta vie, ivlji su od mnogih onih koji sada hodaju Zemljom. NOVINAR: Bez sumnje, ona se zbog njih i dalje vrti. Mislio sam na njihovo fiziko prisustvo. TESLA: Ima vremena, susreete neke od njih i skinuti eir da ih pozdravite. Sada iskoristimo srenu okolnost mog fizikog prisustva ovde. NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagoavanja jednog Anela na Zemlji? TESLA: Ja ih imam deset. Beleite paljivo. NOVINAR: Zapisau svaku vau re, potovani gospodine Tesla. TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvriti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lano skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao

deak od dvanaest godina bio sam siguran da u doi na Nijagarine Vodopade. Za veinu svojih otkria znao sam jo u detinjstvu da u ih ostvariti, premda ne sasvim jasno...Drugi uslov prilagoavanja je istrajnost. Sve to sam preduzimao, zavravao sam. Bio sam devetnaestogodinjak kada sam, po savetu jednog prijatelja, odluio da proitam celokupnog Voltera. Taj knjievni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga. Proitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to uinio i onaj koji mi ga je preporuio. Sa istom istrajnou odnosio sam se prema svemu to sam radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraao i nakon trideset godina kako bih ga usavrio. NOVINAR: Koji je trei uslov prilagoavanja, gospodine Tesla? TESLA: Usmeravanje svoh vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i oienje od mnogih stvari i potreba koje ima ovek. Ja time nita nisam izgubio, ve samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noi. Zapiite: Nikola Tesla je bio srean ovek...etvrti uslov jeste prilagoavanje telesnog sklopa delu. NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla? TESLA: Najpre, to je odravanje tog sklopa. ovekovo telo je savrena maina. Ja poznajem svoj sklop i ta je dobro za njega. Hrana veine ljudi meni je tetna i opasna. Zbog toga katkad umiljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene...Dotaknite moju ruku. NOVINAR: Ona je hladna. TESLA: Da. Krvotokom se moe upravljati, kao i mnogim procesima u nama i oko nas. Zato st prebledeli, mladiu? NOVINAR: Setio sam se jedne prie. Ali pustimo to, molim vas, gospodine Tesla. TESLA: Neemo nastaviti razgovor dok ne ujem ta je to. NOVINAR: To je pria da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca, onu divnu knjiicu o Satani, insirisan vama. TESLA: Re Lucifer mi je draa. Gospodin Tven voli da se naali. U detinjstvu sam jednom ozdravio itajui njegove knjige. Kada smo se ovde upoznali i to mu ispriao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i esto je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatraio da mu pokaem mainu koja je vibracijama izazivala oseanje blaenstva. Bio je to jedna od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me posluao i ostao je due. Zavrilo se time to je, poput rakete, drei se za pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to avolski smeno, ali ja sam sauvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagoavanje telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo vaan je i san. Od dugog i iscrpljujueg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se posle jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u as koji sam sebi odredio. Ako mi neto u onome to radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj nain nalazim reenje. NOVINAR: Bekon kae da Genije ponekad utekne od pisaeg stola i iz laboratorije u san. TESLA: Peti uslov prilagoavanja jeste pamenje. Moda je kod veine ljudi mozak uvar spoznaja o svetu i znanja koja stiu u ivotu. Moj mozak se

bavi vanijim stvarima od pamenja; kod mene on lovi ono to mu je u odreenom trenutkiu neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve to smo jednom videli, uli, proitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih estica. Meni su te estice poslune i verne. Geteovog Fausta, moju najmiliju knjigu, nauio sam napamet na nemakom kao student, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio u glavi, a tek potom ih ostvarivao. NOVINAR: esto pominjete mo vizuelizacije. TESLA: Njoj moda imam da zahvalim za sve to sam stvorio. Dogaaji iz mog ivota i moja otkria su pred mojim oima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plaio, ne znajui ta je to zapravo, ali kasnije sam tu mo primio kao izuzetan dar i preimustvo. Negovao sam ga i ljubomorno uvao. Vizuelizacijom sam na veini izuma vrio i ispravke, onda ih, tako zavrene, pravio. Njome reavam i komplikovane matematike jednaine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio in visokog lame. NOVINAR: Mocart bi ispravio tek dve ili tri note na nekoj partituri. Kompozicija je pre toga bila gotova u njegovoj glavi. TESLA: Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savreni i, smem to slobodno rei, jai nego u ostalih ljudi. Ja ujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uveanje vida i sluha imao sam i kao dete. Docnije sam to svesno razvijao. NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teko bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagoavanja? TESLA: Jeste. Ona je esto posledica nedostatka ili iscrpljenosti ivotnih sila, ali esto je i oienje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da ovek boluje s vremena na vreme. Izvor veine bolesti je u duhu. Zato duh i moe da izlei veinu bolesti. Kao ak razboleo sam se od kolere koja je harala u Lici. Izleio sam se time to je otac dozvolio da upiem studije tehnike, to je predstavljalo moj ivot. Privienja za mene nisu bolest, ve sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih itavog ivota, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, etao sam sa ujakom pored reke i kazao: Iz vode e se pojaviti pastrmka, ja u baciti kamen i njime je presei. To se i dogodilo. Uplaen i zaprepaen, ujak je povikao: Vade retro Satanas! Bio je uen ovek i govorio je latinski...Nalazio sam se u Parizu kada sam video Majinu smrt. U nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo Majin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Poto je vizija iezla, znao sam da je moja Majka umrla. NOVINAR: ta je sedmo prilagoavanje, gospodine Tesla? TESLA: Znanje kako da se psihike i vitalne energije pretvore u ono to elimo, i postignemo vlast nad svim oseanjima. Indusi to nazivaju Jogom Kundalini. Ova znanja se mogu nauiti, za ta su potrebne mnoge godine, ili se stiu roenjem. Ja sam ih veinu stekao roenjem. Ona su u najblioj vezi sa polnom energijom, koja je posle Svetlosti najrasprostranjenija u vasioni. ena je najvei kradljivac te energije, a time i duhovnih moi. Ja sam to oduvek znao i uvao se. Od sebe sam stvorio ono to sam hteo: misaonu i duhovnu mainu.

NOVINAR: A deveto prilagoavanje, gospodine Tesla? TESLA: Sve uiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to mogue ne zaboravi ko smo i zato smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u ivotu mue boleu, oskudicom ili ih drutvo previe ranjava svojom glupou, nerazumevanjem, progonom i ostalim nedaama kojima Zemlja vrvi kao movara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anela na Zemlji. Ekerman je pitao Getea: ta bi se dogodilo da je njegov ivot, koji je protekao u skladnim i ak srenim okolnostima, bio drugaiji? Gde mu je odgovorio: Meni se ne bi desilo da ne izvuem glavni zgoditak. NOVINAR: ta je deseto prilagoavanje? TESLA: Ono je najvanije. Napiite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se itavog svog ivota i uivao u tome. NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaa otkria i vae delo? Je li i to bila igra? TESLA: Jeste, dragi mladiu. Ja sam tako voleo da se igram Elektricitetom! Uvek se najeim kada sluam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna pria o okivanju i orlovima koji mu kljuju digericu. Zar Zevs nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oteen za jedan ugarak? Tu je neki nesporazum...Munje su najlepe igrake koje se mogu nai. Ne zaboravite da u vaem napisu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi ovek koji je stvorio munju. NOVINAR: Gospodine Tesla, maloas ste govorili o Anelima i njihovom prilagoavanju na Zemlji. TESLA: Jesam li? To je isto. Moete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zevsa i Peruna. Zamislite nekkog od tih bogova kako u crnom veernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama njujorkoj eliti prireuje grmljavine, poare i zemljotrese! NOVINAR: itaoci naeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaa otkria, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi e se namrtiti na to. TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i jeste u tome to su ljudi odve ozbiljni. Da to nisu, bili bi sreniji i znatno due bi iveli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skrauje vek. Li Taj Pe je posetu krmi pretpostavljo poseti carskom dvoru. Ali da se itaoci novina ne bi mrtili, vratimo se stvarima koje oni smatraju vanim. NOVINAR: Oni bi rado da uju u emu je vaa filozofija. TESLA: ivot je ritam koji se mora spoznati. Ja oseam taj ritam i upravljam se po njemu i preputam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve to ivi povezano je dubokim i divnim vezama: ovek i zvezde, ameba i Sunce, nae srce i kruenje beskonanog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da ovek i sam pone da stvara nove i drugaije odnose u svetu, a da stare ne narui. Znanje dolazi iz vasione; na vid je njegov najsavreniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jendo oko. Univerzum je iv u svim svojim manifestacijama, poput kakve mislee ivotinje. Kamen je misaono i oseajno bie, kao to su to biljke, zver i ovek. Zvezda koja sija trai da je gledamo, i da nismo ove obuzeti sobom razumeli

bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oi i ui ovek mora uskladiti sa disanjem, oima i uima univerzuma. NOVINAR: Dok govorite, ini mi se da sluam budistiki tekst, besedu taoiste ili traktat Parazulzusa. TESLA: Dobro vam se ini! Znai da postoji opte znanje i istine koje je ovek oduvek posedovao. Po mom oseanju i iskustvu, u vasioni ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonanim brojem manifestacija ivota. Divotnije od svega je to to otkriem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno veemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je traio upravo onu jabuku koja je pala pred njega. NOVINAR: Pitanje koje je moda trebalo postaviti u poetku ovog razgovora. ta je za vas Elektricitet, potovani gospodine Tesla? TESLA: Sve je Elektricitet. Najpre je Svetlost, beskrajni izvor iz kojeg istie materija i rasporeuje se u svim oblicima koji predstavljaju vasionu i Zemlju sa svim njenim vidovima ivota. Crno je pravo lice Svetlosti; to je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema oveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena estica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku, mehaniku i zasad nepoznate energije. Ona ima mo koja moe pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga. NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste odve pristrasni prema Elektricitetu. TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoete, Elektricitet u ljudskom obliju. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni. NOVINAR: Je li otuda vaa sposobnsot da kroz telo proputate elektrinu struju od milion volti? TESLA: Zamislite batovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. ovekovo telo i mozak sainjeni su od mnogih energija; u mene je najvie Elektriciteta. Energija koja je razliita u svakoga jeste ono to ini ovekovo ja ili duu. Kod drugih stvorenja to je njihova sutina; dua biljke nije dua minerala i ivotinje. Rad mozga i smrt se manifestuju svetlou. Moje oi su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi i naprezanje mozga biva jae, one su blie belini. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jendog jutra je sleteo golub, kojeg sam hranio. Hteo je da mi javi da umire. Iz njegovih oiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u oima nekog stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao u tog goluba. NOVINAR: Radnici u vaoj laboratoriji priaju o bleskovima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom opasnou. TESLA: To su psihika pranjenja ili opomene dea se uvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio Obrtno Magnetno Polje i Indukcioni Motor, to me je proslavilo u dvadeset estoj godini? Jedne letnje veeri, u Budimpeti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatara okretalo se plamtei hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magnovenju, video sam kako se obre Magnetno Polje i radi Indukcioni Motor. Video sam ih u Suncu! NOVINAR: Hotelska posluga pria da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom. TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.

NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla? TESLA: Najee na mom maternjem jeziku? U njemu ima rei i zvukova, naroito u poeziji, koji su pogodni za to. NOVINAR: itaoci naeg lista bili bi vam veoma zahvalni da to protumaite. TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, ve i u munji; kod nje je on pretvoren u sjaj i boej, a boej se mogu sluati. Jezik je od rei, to znai da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su razliiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u ivotu, ili po onima kojima se divim. U nebu sevaju i grme moja Majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i linosti iz srpske istorije. Imena kao pto su Isaija, Jezekilj, Leonardo, Betoven, Goja, Faradij, Pukin i sve neugasle vatre oznauju jata i spletove munja i gromova koji ne prestaju svu no, i zemlji donose blagordnu kiu ili pale ume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i najmoniji, koji ne iezavaju. Oni se vraaju i ja ih prepoznam meu hiljadama. NOVINAR: Po vama, Nuka i Poezija su isto? TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijem Blejk je uio da je ceo univerzum roen iz Mate, da ga ona odrava i da e on postojati dokle god na Zemlji bude postojao i jedan ovek. Sa njome je kao Takom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralaka energija ravna svetlosnoj. NOVINAR: Mata je za vas stvarnija od ivota? TESLA: Ona raa ivot. Ja sam se hranio svojim mislima, nauio sam da upravljam oseanjima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao to sam negovao i svoj zanos. Ceo svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sree. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet ivota. Najbolje raditi nou, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi. NOVINAR: Kazali ste da sam i ja, kao svaki stvor, Svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno. TESLA: Zato bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan ovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne estice povrate u prvobitno stanje. NOVINAR: To je vaskrsenje! TESLA: Ja to rdije nazivam: Vraanje u neku od prethodnih energija. Hrist i jo neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se ouva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, ve radi dobra svih. Verujem da e moja otkria uiniti ljudima ivot lakim i snoljivim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost. NOVINAR: Smatrate li da se vreme moe ukinuti? TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije jeste da se preobraava. Ona je u veitim preobraajima, kao oblaci taoista. ali mogue je uticati u tome da ovek ouva svest i posle zemaljskog ivota. U svakom kutku vasione

postoje energije ivota; jedna od njih je i besmrtnost ije poreklo je izvan oveka i eka ga. Vasiona je duhovna; mi smo tek napola takvi. Vasiona je moralnija od nas; zato moramo spoznati njenu prirodu i svoj ivot uskladiti sa njome. Ja nisam naunik; Nauka je moda najpogodniji nain da naem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noi pretvorilo u vatru. NOVINAR: Koje je to pitanje? TESLA: Kako su vam oi zasjale!... Ono to sam hteo da saznam jeste: ta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao praina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u nae misli, u ivote mnogih stvorenja, u ono to e se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je uraunato u ustrojstvo vasione. Stvar je, meutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i oni najmanji, sauvaju. NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uraunato u ustrojstvo sveta! TESLA: Kada oveku postane jasno da je njegov najvii cilj da tri za zvezdom padalicom i pokua da je uhvati, razumee da mu je ivot dat upravo zbog toga i bie spaen. Zvezdu e na kraju uhvatiti! NOVINAR: I ta e se onda desiti? TESLA: Tvorac e se nasmejati i rei: Padala je samo da bi ti potrao za njome i uhvatio je. NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmikim bolom, koji tako esto pominjete u svojim spisima? I ta je to kosmiki bol? TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji...To je bolest o ijem postojanju ogromna veina njudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog ega je ljudski ivot apsurdna i strana pojava. Ta bolest se ne moe sasvim izleiti, ali svest o njoj e uiniti da bude manje teka i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povreen, ja sam oseao fiziki bol. To je zato to su naa tela od sline grae, a due vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znai da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit ovek. Cela vasiona je u izvesnim periodima bolesna, od same sebe iloi od nas. Ieznue neke zvezde iloi pojava komete utiu na nas vie nego to mi to slutimo. Veze meu stvorenjima na Zemlji su jo jae; zbog naih oseanja i misli cvet e divniji zamirisati ili uutati. Te istine iznova moramo uiti da bismo se izleili. Lek je u naem srcu i, isto tako, u srcu ivotinje koju nazivamo vasionom. NOVINAR: Gospodine Tesla, govorili ste da ete doiveti sto etrdeset godina. TESLA: Prevario sam se. U osamdeset estoj e nastati ono to se zove kratki spoj. NOVINAR: Osmog januara 1943, kada sobarica hotela Njujorker ue u sobu Nikole Tesle... TESLA: Nai e ga sklopljenih oiju, sa osmehom na licu. I to e biti istina. NOVINAR: Toga dana zapoee duga potraga za tajnim orujem koje je on stvorio. Slubenici tajanstvenog Biroa za istraivanje zapeatie i odeneti

vie sanduka sa njegovim rukopisima. Za sadrinom tih sanduka tragae Amerikanci, Rusi, Nemci, Arapi i Kinezi. Dvadeset pet tona kovega, buradi i zaveljaja sa spisima, planovima, mainama i linim stvarima naunika bie preneto u Beograd u Muzej Nikole Tesle. Posle jednog veka naunikova zaostavtina bie objavljena i protumaena, ukoliko u meuvremenu bogovi Nauke i bogovi Rata ne odlue da Zemlja treba da skrene sa svoje putanje. Sijae zlato i krv e tei vie nego ikad, zatim e sa neba poeti da veje pepeo. Vejae sve jae i poslednje to e ljudi videti bie visoki Kameni ovek koji e hodati kroz tu crnu vejavicu. TESLA: Kakva mran pria!...Molim vas, gospodine Smit, otvorite prozor. NOVINAR: Tu je jedna bela golubica! TESLA: Daemo joj semenje od konoplje; ona to voli. Kako se raduje...Evo, ve nestaje u plavetnilu! NOVINAR: Gospodine Tesla, ta je to Rat Zvezda? Kau da e se voditi po vaim otkriima. TESLA: Ta otkria se odnose na Gornje Stanje. Grekom su dospela do onih koji su ih naopako razumeli i zloupotrebili. To su planovi i spisi o pomeranju zvezdanih i planetarnih putanja u cilju postizanja ovekove besmrtnosti. NOVINAR: Gospodine Tesla, opet se alite sa mnom! TESLA: Mladiu, zar ne radite za Bilten Besmrtnosti? Gospoica Dikinson i gospodin Vitmen to ne bi smatrali alom. NOVINAR: Oprostite, to je od moje zbunjenosti. Pria se da ste ovde u Kolorado Springsu sagradili Radio-stanicu kojom ste uspostavili vezu sa Vanzemaljcima. TESLA: To je razgovor matematikom ili Enohovim jezikom. NOVINAR: Proroka Enoha? TESLA: proroka i Bojeg ljubimca. Dok sam se bavio matematikom, prebacivao sam se u stanje i mesto koje se moe opisati kao Raj. Ozdravljao sam reavajui matematike i astronomske jednaine. Moja Radio-stanica je, na alost, nesavrena i ja sam uspeo jedino da primim brojeve 1, 2 i 3. Oni dolaze sa Marsa. NOVINAR: ta znae ti brojevi, gospodine Tesla? Da li ono veito trojstvo svih religija i filozofija? TESLA: Odve ste radoznali, gospodine novinaru! Neu vam kazati. Bie pametnije da pogledamo ta je sa munjama i gromovima. Nema nita zanimljivije od bure i grmljavina. Moji asistenti su, izgleda, napravili neku greku. Trebalo je da se munje tako rasporede da krue oko planinskog vrha kao oluje svih boja i svetlosti. NOVINAR: Ima ih na desetine hiljada! Planina tutnji od njih! TESLA: Eto vam slike Rata Zvezda! Oruje je pogreno upotrebljeno. Ali ispraviemo to! Pourimo samo! NOVINAR: Gospodine Tesla! Saekajte!...Jujri poput zraka!...Gospodine Tesla!...Gde li se sakrio taj vraki ovek?...Nikoga tu nema osim pobesnelih munja koje seku nebo, i gromova koji udaraju u planinu. Prava Valpurgijska no iz Fausta. GLAS ENE IZ NEBA: Nikola! Opet je pobegao! Odmah kui, Nikola!

NOVINAR: Glas dolazi iz Neba...Ko to govori?...Gospodine Tesla, kuda ste nestali? Treba da zavrimo na razgovor...Da li ga i vi traite, Gospoo? GLAS ENE IZ NEBA: Traim Nikolu, moga deaka. ta je opet napravio? Uvek brige sa njime! NOVINAR: Gospoo, ja sam razgovarao sa naunikom Nikolom Teslom. Nikakav deak ovde nije bio. GLAS ENE IZ NEBA: Zaspali ste, mladi gospodine, i to sanjali. Ukoliko vidite moga Nikolu, poaljite ga, molim vas, Gore. Recite da ga trai Majka!