tirso de molina - seviljski zavodnik i kameni gost

7/25/2019 TIRSO de MOLINA - Seviljski Zavodnik i Kameni Gost

1/8

TIRSO de MOLINA:Seviljski zavodnik i kameni gost

Seviljski zavodnik i kameni gost(p.El burlador de Sevilla y convidado de piedra) je pozorinikomad jednog od najpoznatijih pisacaZlatnog veka panske knjievnosti,Tirsa de Moline. Ovajkomad, kao i celokupno stvaralatvo ovog poznatog dramaturga pipadaju epohi aroka, koja se!ormira u "paniji u #$%% veku, dou politi&ke dekadencije i verskih sukoa.

Tirso de Molina je tipi&an dramski pisac Zlatnog veka panske knjievnosti. 'ao i svi ostali dramaturzi#$%% veka, i Tirso je sledio principe nove komedije opea de $ege izloene delu Nova umetnostpisanja komedija(p.Arte nuevo de hacer comedias), ojavljene *+. godine. -eviljski zavodnik ikameni gost smatra se vrhuncem njegovog stvaralatva i njegova !ilozo!ija se veoma razlikuje odkasnijih dela koja su za glavni lik imala on /uana. Tirso de Molina je u ovom pozorinom komadu presvega izloio teoloke teze vezane za veliki prolem koji je mu&io "paniju Zlatnoga doa 0 prolem&ovekove sloodne volje i 1oije lagodati. 2okuavaju3i da u jednom smelom liku personalizujesuko moralnih i drutvenih na&ela, Tirso de Molina je u ovom komadu stvorio i uoli&io mit o don/uanu, ili don 4uanu, kako 3e kasnije ovaj lik postati poznat zahvaljuju3i Molijeru i njegovom Donuanu.

-ie

5 'arakterizacija likova (s osvrtom na didakti&ku !unkciju dela)

6 -truktura dela

7 Teme, motivi, simolika, klju&ne re&i i teoloke implikacije

8 %stina o poreklu mita o don 4uanu

* 9azlike izme:u Molininog i -oriljinog on /uana

; Zna&enje u savremenom jeziku

Sie

Prvi in

2rva scena ovog dramskog dela nas vodi u , &ime nam pisac odmah otkriva da je posredi prevara. on /uan jojapu3e najsla:e re&i sve do trenutka kada %zaela eli da osvetli lampom njegovo lice. On joj priznajeda nije vojvoda Oktavio i da ju je prevario. %zaela, skrhkana, po&e da zove u pomo3, svesna da jeoe&a3ena. /uan je vrlo hladan i spokojan u trenutku kada dolazi straa, a sa straom i njegov stric

on 2edro, da ga uhapsi.on /uan ostaje sam u prostoriji sa on 2edrom i skida masku, otkrivi mu da je zapravo njegovratanac i da je prevario %zaelu predstavivi se kao vojvoda Oktavio. on 2edro, uplaen za svojpoloaj u kraljevim o&ima, pomae /uanu da poegne, a kralju plasira kao krivca vojvodu Oktavia.Zahvaljuju3i on 2edrovom monologu saznajemo vie o on /uanovoj prolosti? da je io proteran iz"panije jer je i tamo na isti na&in varao ene, kao to je u&inio sa %zaelom. -tric ga proklinjere&enicom?


2/8


3/8

2o&etkom tre3eg &ina moe se videti intenzivnost 1atrisiove ljuomore kroz njegov monolog, kadaiskazuje al za svojom nevestom koju je ve3 smatrao izguljenom. 2rekinu3e ga on /uankazivanjem gnusne lai. Mladi zavodnik tvrdi 1atrisiju da je ve3 uivao Amintinu &ast i da ga ona i daljeeli za ljuavnika, premda to jo uvek nije ila istina. 'ako je neostvareni mladoenja odacio Amintukao svoju udu3u suprugu, Aminta pati i povla&i se u svoje odaje. 'asnije te no3i, on /uan Tenoriodolazi do Amintinog kreveta i svojom slatkore&ivosti i pustim oe3anjima je navodi da ne odoli

iskuenju. 'ao i do sada, /uan, sa odanim 'atalinonom ei u cik zore ne osvr3u3i se.


4/8

Don Huan.'arakterni sklop glavnog lika je uskla:en sa didakti&kim !unkcijama dela. J moralnimnormama karakteristi&nim za sedamnaesti vek, lik on /uana je pou&an kako za one sli&ne njemu,tako i one sli&ne likovima koji zog njega stradaju. -tavljen u te okvire, on /uan je za savremenapoimanja okarakterisan isuvie devijantno, pa samim tim i jednoli&no i oskudno, premda datakarakterizacija vri predodre:enu !unkciju dela. -vi ostali likovi, jo oskudnije okarakterisani, stvorenisu da i do izraaja dole on /uanove osoine.

on /uan je u vlasti erosa,to se ispoljava kao neutoljiva glad za telesnim zadovoljstvom ( Sevilja menazva glasno zavodnikom, nema meni nikakve vee slasti, neg zavesti, upropastit ast i lijepostkakvoj !eni), od &ega ga, kako se vidi, ne odvra3a ni svest o teini sopstvenih postupaka. Opsednutosterosom ponitava sve moralne vrednosti i ljudske ozire (kada nepozvan do:e na 1atrisijevu svadu,seda na njegovo mesto pored mlade, ismeva ga i povrh svega esramno mu trai njeno telo lau3i gada su zaljuljeni) i podgreva hedonizam. On do poslednjeg trenutka uzima od ivota ono to eli i tomu se =daje>, uiva u trenutku i ivot mu se svodi na =sada> i =ovde>? "vezde, #to mi sad svetlite, uvarci mi dajte sree, ako smrt naplatit sve e, jo# dugo je zadr!ite(8).

rzak je, lukav i promiljat, rzo reaguje u nepovoljnim situacijama? na samom po&etku, uhva3en nadelu, kae da 3e se predati samo panskom poklisaru, on 2edru, da i mu se otkrio kao sinovac.-tricu se pravda podilaze3i mu re&ima? Strie, gospodaru, mlad sam, mladi bio ti si, i kratio ljubavnisi, pa oprosti mome !aru$ %$$$% &udu da to !eli# uti, istinu ti re' u celu( varkom godih )zabelu

vojvotkinju(*8). 2romiljeno, tooe predaje svoj ivot u njegove ruke svestan da 3e ga takosmekati? Opravdanje neu tra!it, jer vrijedilo ni#ta ne bi, pa krv svoju nudim tebi, prolij je i grijehubla!i* Do nogu vam nice padam i svoju vam sablju nudim (++). 2rvi koji mu ukazuje na kaznu koja3e ga sna3i za nedela je sluga 'atalinon, na ta on /uan podrugljivo pita? ='ad 3e pak me tozate3iD>. moli kralja da ne dopusti Oktavijudvooj sa on /uanom, to mu ovaj odorava i samo ga proteruje iz grada, ali je opet svestan da je tomala kazna u odnosu na po&injena nedela njegovog sina. Osu:uje ga za izdaju prijatelja (/oracija) inajotrije ga upozorava na kaznu N to stvara klimaks upozorenja upu3enih /uanu ('atalinon PTisea P otac? -riinja se tebi, pazi, da &og eka, odobrava. ka#tig njegov sve/ je spravan i navreme on dolazi 0$$$1 on na smrti strogo sudi), koji se zavrava kletvom (Nek te kazni Svemogui*) isuzama (odlazi uplakan).


5/8

Oktavio.Zaljuljen je u %zaelu (isprva je vezuje za devi&ansku &istotu, &ast) i duoko povre:enpri&om da ga je %zaela okrivila pred kraljem. Ose3a se izdatim, titi ga raskorak izme:u velike ljuavikoju ose3a i njene izdaje koja sve to ponitava (2akav ste mi otrov dali, #to ak vrsto srce zgodi, itako mi rije vodi da lasicu opona#am. "ar me tako obmanula, u ruglo mi ljubav svela3 , 668). 'aokontrast njegovom olu navodi se pri&a o riarici Tisei, koja svoju duu nije dala na milost i nemilostljuavi, dok na ljuav gleda kao na ranjivost (Slobodu du#a godi, budu me ljubav zmija, ujedom ne

otrova(7++).Tizbea.-topljena je sa prirodom, &asna, uiva potovanje me:u riarima, gorda je i gluva za njihoveljuavne mole i oe3anja. on /uan je prvi koji u njoj udi ar i ona mu se predaje u neverici gapodse3a (zaklinje) da 3e mu do3i kazna s nea ako ne ispuni oe3anje. -amokriti&na je i svojunasre3u vidi kao kaznu za loe opho:enje prema riarima (S mu#karcima neprestance ja se rugahhola, gorda. svako ko se drugom ruga sam ispadne predmet rugla , +8). % za nju je vezanmotivkarme,koji se protee kroz celo delo, da i se najupe&atljivije potvrdio u on /uanovoj kazni.

Batrisio.Jznemiren on /uanovim dolaskom, pokuava da zatiti ono to je njegovo, ljuomoran je iintrospektivan pored svega preispituje zasnovanost svoje ljuomore i gneva ( "ar je pravo, dok smojeli, #to uz moju !enu sjede , Q+).


6/8

'o god &eka da uivaR dokle &eka, o&aj skriva.

'ad &ene poveruju, teko njima.

Ton

Ton je jasan. elo zra&i humorom uz dozu ironije. %roniju vidimo u 'atalinonovom govoru. (,


7/8

maskom &asti. Zato je jo jedna tema ovog Tirsovog dela kritika i sveukupnog drutva onog vremena,okovanog nemoralom.

J ovom delu se uo&ava i vie razli&itih primera vizuelnog i auditivnog simolizma kojima se Tirsooilato koristi. -cene u kojima su kralj i on ijego, li&nosti kojima je on /uan podre:en, svetle su itako u kontrastu sa prizorima gde je protagonista on /uan, koji je uvek oavijen mra&nim, misti&nim inemirom. Tako i, u odre:enim scenama, muzika oji doivljaj &italaca i &ini ga potpunijim grade3i

ironi&an ton (kada markiz od la Mote peva pesmu Ani dok je on /uan zavodi), ili upotpunjuju3iseosku atmos!eru (Aminta i 1atrisio koji pripremaju ven&anje).

Istina o 'orekl! mita o don !an!

Poreklo

ik don /uana, kao to je ve3 spomenuto, stvorio je Tirso de Molina (Tirso de Molina) u #$%% veku(*6+) u poznatom delu >-eviljski zavodnik i kameni gostB (Fl urlador de -evilla G convidado depiedra). 2onovo je uveden u knjievnost u #%# veku kao glavni junak -oriljinog dela (IosV Zorilla) >on/uan TenorioB (on Iuan Tenorio). 2o miljenju nekih kriti&ara, ovaj lik je, zapravo, ve3 postojao uknjievnosti ranije, i to u delu 2an largo me lo 4i5iskoje se pripisuje Andresu de 'laramonteu (AndrVsde @laramonte).

J svakom slu&aju, samo stvaranje ovog lika veoma je uticalo na celokupnu evropsku kulturu, jer jemnogim evropskim umetnicima don /uan posluio kao inspirativni model za stvaranje novih dela.Tako je, na primer, nastala Mocartova poznata opera Fl don Kiovanni ili "trausova sin!oni&ka poema,kao i Molijerov ili ord 1ajronov don /uan. Ovaj autenti&an panski junak uspeo je da na:e svojemesto u moru likova evropskog kulturnog stvaralatva i ostavi snaan uticaj koji je trajao vekovima.

-a sigurno3u moemo tvrditi da je don /uan, zavodnik, postojao u svesti panskog naroda mnogopre nego to je stvoren kao junak u knjievnom delu. ik don /uana predstavlja meta!oru za krenjesvih ustaljenih normi, kako moralnih, tako i socijalnih. Za njega &ast i pravednost kao ljudske vrline nepostoje, ivot shvata olako, kao igru, zaavu i uivanje. 'ada govorimo o oa dela, vano jenapomenuti da postoje pojedine razlike u osoinama likova, strukturi dela i na&inu na koji su delapisana i zavrena.

Razlike izme)! Molininog i Soriljinog *on +!ana'ao to je ve3 napomenuto, razlike postoje, a one imaju posenu vanost zog same zavrnice kakojednog, tako i drugog dela.


8/8

shvatiti da je jedna od njegovih glavnih okupacija zavo:enje ena koje padaju ni&ice pred njihovim>vetinamaB.

"ta je dananjem &oveku ostalo od don /uana ili, vie poznatog don 4uanaD 2ar stihova poznatihirom sveta i ta osnovna ideja o &oveku koji je sposoan da zavede svaku zenu, uklju&uju3i ikalu:ericu. "ta je dovelo do toga da se jedan tako kompleksan knjievni lik pun kontradikcija tolikouprosti i ostane upam3en samo kao oi&an !razem? iti don 4uanDH

%Z$O9? https?RRsr.Yikipedia.orgRYikiR-eviljskizavodnikikamenigost

Mit o on /uanu ima narodno evropsko poreklo i razne varijante romansi sa likovima sli&nim on /uanukruile su %erijskim poluostrvom. Me:utim, preko podataka o seviljskoj porodici Tenorio moglo i sepretpostaviti Tirsovo nadahnu3e stvarnim likom. Tirsov on /uan, [1urlador[, istovremeno je i onaj koji seruga, i prevarant, i lupe, i razvratnik, i zavodnik, zato to koristi sve pomalo kako i ostvario svoj cilj. on/uan se ruga svim drutvenim normama ponaanja. a je u ovoj komediji re& o kritici drutva govori&injenica da je on /uan samo na re&ima religiozan plemi3, vitez koji, isto tako na re&ima, potuje &ast iviteku hrarost.

Tirso de Molina je pseudonim fra Gabrijela Teljesa, koji je iveo na prelazu 16. i 17. veka.iveo je lutalakim

ivotom, a 1625. njegove komedije osuuju se zbog loeg uticaja na moral.Dva najvea Tirsova dela su "Proklet

zbog nevere" i "Seviljski zavodnik". Oba ova komada odgovaraju na jednu duboku brigu panije Zlatnog doba:

problem slobodne volje i Boje blagodati, i poivaju na vrstim filozofsko-teolokim temeljima. U "Seviljskom

zavodniku" prvi put je uoblien i dramatizovan mit o don Huanu.

8
https://sr.wikipedia.org/wiki/Seviljski_zavodnik_i_kameni_gosthttps://sr.wikipedia.org/wiki/Seviljski_zavodnik_i_kameni_gost

tirso de molina - seviljski zavodnik i kameni gost

Documents