tit livije istorija rima ii.pdf

8/10/2019 Tit Livije Istorija Rima II.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/tit-livije-istorija-rima-iipdf 1/349



С Р П С К А К Њ Ж Е В Н А З А Д Р У Г А

о ск о ваи а 189 2 го д и и е

К О јК Н Х Ш Ш К Њ И Г А 584

и н и ц и ја л ск; Р Т А О ЈО В А Н ЈО В А Н О В И Ћ ЗМ А Ј



Т Т Л Н В Ј К

С Т О Р Ј А Р М А

О Д О С Н В А Њ А Г Р А Д А

Д Р У Г О П Е Т О К Љ Ж Ј Е

ПРЕВОД , П РЕДГОВО Р И ОЕЈА Ш Њ ЕЊ А

М И РО С Л А В А М И РК О В И Ћ

БЕ О ГРА Д

1995



Н РЕ Д Г О В О Р



У З Д РУ ГО П Е ТО К Њ И Ж ЈЕ Л И В И ЈЕВ Е С Т О Р Ј Е

П рвобитни план да преведем само првих пет књ ига изобим ног дела Тита Л ивија с т о р и ја Р и м а о д о с н и в а њ а г р а -

д а (Ab Urbe condita) пром енила сам на подстицај С рпскекњ иж евне задруге и наставила превођењ е следећих пет по-сле објављ ивањ а прве пентаде у LXXXIV колу С КЗ. Тако ћесе са овом новом књ игом на српском појавити први пут це-лина прве декаде Тита Л ивија, знам енита по томе ш то јеједина самувана историја постанка римске држ аве, по утица-ју који је им ала на политичке теоретичаре и песнике од вре-м ена хум анизм а и ренесансе и по дискусији коју покреће у

науци о настанку Рим а и рим ске држ аве.П ревод другог дела декаде, са књ игама VI-X, носи ознаку

II, прем да ознака I недостаје на књ изи која обухвата првупентаду; ово зато ш то сам одлучила да наставим превођењ епосле изласка из ш там пе књ ига I-V. О знаком II наглаш енаје веза овога тома са претходним , са којим чини целину.

О д укупно 142 књ иге Л ивијевог дела Ab Urbe condita, по-дељ ене на 14 декада (група од десет књ ига), сачуване су,

осим прве која је преведена, трећа, четврта и половина пете,као и виш е ф рагм ената из м ногих књ ига. Д акле, остало бикао посао за будућност да се укупно преведе још 25 књ ига.

ПРВА ДЕКАДА

П рва декада Л ивијеве с т о р и је , чији је превод дат у ове

две књ иге, сматрана је за посебну целину већ у античко до-



VIII М и р о с л а в а М и р к о в и ћ

ба; и данас се издваја по свом значају међу сачуваним дека-дама. Њ ом е је обухваћена најстарија историја старог Рим а иримске држ аве, од доласка тројанског јунака Е неје на уш ће

Тибра, после дугих лутањ а морим а, до 293. пре н.е. П рвапентада у оквиру првих десет књ ига чини тематску целину,како је и Л ивије замислио. О на се заврш ава галским заузи-м ањ ем Рим а. Т о је догађај који без сум њ е означава крајједног периода рим ске историје. О н чини прекид у дота-даш њ ем развитку и заустављ а ш ирењ е рим ске дом инације уИ талији. Ш еста књ ига је нов почетак, ab secunda origine, иЛ ивије јој даје нови увод у коме укратко резим ира садрж ај

претходних пет књ ига и објаш њ ава разлику изм еђу њ их ионих које следе: „Ти догађаји [излож ени у првих пет књ ига- прим . М . М .] м ало су познати не само због своје старости,због које се у далеким временим а једва назиру, него и затош то је писменост у то време мало и ретко кориш ћена, такода је сећањ е једини поуздан извор за оно ш то се догађало.А ко је неш то и било записано у хроникама свеш теника идругим јавним и приватним документим а, то је већином

пропало у време када је град горео. О оном е ш то се догодилоу унутраш њ ој и спољ ној политици после поновног поди-зањ а града, који је из старих корена никао већи и м оћнији,излагањ е ће бити јасније и поузданије.” О најстаријој епо-хи, Л ивије слично говори и у П р е д г о в о р у : „О но ш то је прет-ходило оснивањ у Рим а познато је виш е на основу поетскихказивањ а неголи поузданих докум ената о историјским зби-вањ им а, те се не мож е ни прихватити као истинито, али ни

одбацити.”Ш еста књ ига почињ е обновом Рим а после повлачењ а Га-

ла; дакле, у њ ојЛ ивије настављ а излагањ е догађаја тамо гдесе заврш ава V књ ига. У њ ојје излож ена и кљ учна фаза уборби плебејаца за политичка права и за законе које су пред-лож или Л ициније и С екстије 367. пре н.е. О д VII књ иге,Л ивје излаж е ток ратова за покоравањ е И талије. Д екада сезаврш ава 293. годином пре н.е. С матра се да тај датум не

представљ а никакву прекретницу у рим ској историји, било



П р е д г о в о р IX

да је реч о унутраш њ ем развоју или спољ нојполитици, и дастога прва декада није ни била тематска целина: крај исто-рије борбе плебејаца за политинка права, са Х ортензијевим

законом из 278. пре н.е., био је излож ен у XI књ изи која нијесачувана, као ни остале које су улазиле у другу декаду. Упочетку друге декаде био је излож ен и последњ и рат за по-коравањ е И талије седамдесетих година III века пре н.е. М е-ђутим , то не значи да је и Л ивије није сматрао целином .Распоред догађаја у осталим књ игама - он се мож е поузданоутврдити на основу сачуваних епитома, кратких садрж ајапојединих књ ига - показује да у тако огром ној грађи није

било м огућно створити тематски сам осталне целине од де-сет књ ига С ачувана прва књ ига III декаде, XXI, почињ е Д ру-гим пунским ратом, а не, како би се очекивало, П рвим ако бидело било подељ ено тематски, па ипак садрж и посебан уводкао и књ иге VI и XXXI. Ч ини се да је једино делу историје укоме је реконструкција прош лости изврш ена у облику митаи легенде било м огућно унапред одредити обим, и стога супосле V књ иге јасно означени прекид и крај једне епохе.

Дал>а историја Рим а тече континуирано, без наглих прекидаи пром ена, те је подела историјског приказа на декаде моглабити изврш ена м еханички. И пак се I декада издваја као це-лина јер се тиче најдубљ е рим ске прош лости.

П рва декада је посвећена најстаријим догађајима рим скеисторије, оним а за које има мало докум ентарног материјалаили сачуваних дела других историчара. У томе се, по карак-теру и поузданости обавеш тењ а, у извесној мери разликују

већ прва и друга пентада. За догађаје описане у књ игамаVI-X, Л ивије чеш ће и виш е но раније, понекад и уз наво-ђењ е старијег историчара, износи и другачије миш љ ењ е,било да су у питањ у догађаји или личности. Н апротив, запо-чињ ући излагањ е рим ске историје од митских времена иЕнеје, он у П р е д г о в о р у каж е: „Д убокојпрош лости је у стваридозвољ ено да меш а бож анске и љ удске ствари да би почеткедрж ава тако учинила ш то величанственијим .” Разлику између

I и II декаде није м огућно утврдити јер је II изгубљ ена; ра-



X М и р о с л а в а М и р к о в и ћ

злика је несумњ ива између I и III декаде. У III декади суизлож ени догађаји добро познате рим ске историје, од 219.пре н.е. и почетка Д ругог пунског рата до Х анибаловог по-

раза код Заме 201. пре н.е. И у њ ој има доста анегдотског,али је реч о догађајима за које је Л ивије имао бољ е изворе.Н еки од њ их као П олибије, и данас су делом сачувани, панаука мож е проверавати како их је користио. Разлика изм еђуI декаде и осталих књ ига Л ивијеве историје је у ствари раз-лика изм еђу м итске и легендарне прош лости с једне странеи историје која се мож е проверавати и код других писаца садруге стране.

П РВ А Д ЕК А Д А И П ЕС Н И Ц И , П О Л И Т И Ч К И Т ЕО РБГИ Ч А РИ ИИ С ТО РИ Ч А РИ У П О Т О Њ И М ВЕКО ВИ М А

с т о р и ју Р и м а Т ита Л ивија су још у антици ценили исавременици и каснији рим ски историчари и рановизантиј-ски хроничари. Било је и њ ених прерада већ у познојанти-

ци. Један папиролош ки текст, откривен 1903. у О ксиринху уЕгипту, садрж и део рим ске историје сачињ ен у IV веку наоснову Л ивијевог текста

У раном средњ ем веку, у време каролинш ке ренесансе,Л ивије је утицао на образовањ е и на историчаре. О н је једанод писаца на чијем се тексту учио латински у А кадем ији уА хену, а утицао је и на А јнхарта, историчара К арла Великог.Л ивије је и касније, у италијанском хум анизму и ренесанси,

високо цењ ен код историчара и политичких м ислилаца збогсвог м оралног идеализма, патриотизм а и историографскепоузданости. П одатке су користили и песници: Бокачо јенаписао Л ивијеву биографију, П етрарка га је преводио, а заД антеа је Л ивије историчар који се никад не вара - С ош еscrive Livio che non erra. Kao једина сачувана историја најста-рије рим ске прош лости, I декада Т ита Л ивија је виш е и ра-није од осталих била предм ет дискусије; приче и легенде

које она садрж и кориш ћене су у песничким делим а, а као



П р е д г о в о р XI

прим ери љ удског понаш ањ а, добри или рђави, налазе се утрактатим а нам ењ еним политичарим а и држ авницим а

Л ивијев цил> је да пруж и прим ере добре и рђаве, оне које

треба следити и оне које треба избегавати: „О но ш то изуча-вањ е историје чини здравим и плодоносним је управо тош то ти дозвол>ава да видиш поучне прим ере узидане у поме-ник славе; ту је теби и држ ави дато да видиш какве прим еретреба подраж авати, а ш та треба избегавати јер је срамно ипо побудама и по последицама.” О вако формулисаним Л иви-јевим циљ евим а, највиш е ће се приближ ити М акијавели(1469-1527). Већ у једном малом раном трактату, Del modo di

trattare i populi della Valdichiana ribellati (O н а ч и н у п о с т у п а њ а с а п о б у њ е н и м н а р о д о м В а л д и х и ја н е ), 1503, М акијавелипрепоручује исто ш то и Х ереније код Л ивија, VI, 3, упитанза савет како поступити прем а Рим љ аним а заробљ еним уК аудијском кланцу: или опростити и стећи пријатељ ствопобеђених, или их све побити. В идан је Л ивијев утицаји узнам енитом М акијавелијевом делу В л а д а л а ц . П рвојдекадије посветио посебну расправу, Dišcorsi sopra la prima deca di Tito Livio. К ако у својојсадаш њ ости није видео прим ере којетреба подраж авати, он се окреће Л ивију и, упоређујући сво-ју стварност са Л ивијевом историјом , сматра да се лек заискварени свет мора траж ити у неисквареном делу рим скогсвета; остатак треба да служ и као илустрација случаја, алине као начин за оздрављ ењ е или облик понаш ањ а. П иш ућиком ентаре за Л ивијево дело, М акијавели запостављ а време

које га дели од ране рим ске историје. П рва лекција коју би,по њ еговом миш љ ењ у, требало научити од Рима јесте то дасу Leggi е ordine in beneficio della publica liberta, тј. „Закони иред су на добро јавне слободе”. И за М онтескјеа и њ еговеисторијско-ф илозоф ске расправе, Д у х з а к о н а и Р а з м а т р а њ ао у з р о ц и м а в е л и ч и н е Р и м а и њ е г о в е п р о п а с т и , 1748, Л иви-јево дело је важ но не због описа појединих догађаја илињ ихове истинитости, него за утврђивањ е духа народа. Рим -

ска врлина би била љ убав прем а отаџбини и законим а



XII М и р о с л а в а М и р к о в и ћ

Д ругачији су цил> и поступак у кориш ћењ у Л ивијевогдела код Георга Бартолда Н ибура, знаменитог историчарачија Р и м с к а и с т о р и ја означава почетак увођењ а н а у ч н о п Ј љ е -

тода у проучавањ у историје. За њ ега је то извор за рану рим -ску историју, и он у њ ему не траж и прим ере м оралногпонаш ањ а него историјске чињ енице. Главно питањ е је дали се Л ивију мож е веровати или не. К ритикујући Л ивијевтекст, пре свега I декаду, Н ибур постављ а темел»е научномприступу изворима. О бјављ ивањ е њ егове с т о р и је Р и м а , 1811-1812, изазвало је велику паж њ у у јавности и пред-стављ ало културну сензацију. П рем да је и сам некада заузи-

мао значајан полож ај у политици, Н ибур је Л ивијевомтексту приступио као историчар; он оцењ ује њ егову тачности поузданост обавеш тењ а О њ еговој оцени Л ивијевог делаје дискутовано у кругу пријатељ а, међу којима су били В.Х умболт, Гете, К. Ф . С авињ и и други. Гете се на овај пред-мет враћао у својим писм им а пријатељ им а током 20 година,све до своје смрти 1831. Н ибур је са скепсом узимао Л ивијевеподатке о ранојримскојисторији и био склон закљ учку да је

она пре легендарна но историјска. М еђутим , како су показа-ли каснији развитак науке и археолош ка истраж ивањ а, оваскепса је без сумњ е била претерана. В ећ је потврђен и самдатум оснивањ а Рим а 753. пре н.е. јер су археолош ка истра-ж ивањ а показала да је најстрије насељ е на територији Рим анастало средином VIII века пре н.е.

РУ КО П И СН А ГРАД ИЦ ИЈА ПРВЕ ДЕКА ДЕ

К њ иге 1-Х су сачуване у двострукојрукописнојтрадици-ји: једно је MS Veronensis који је у ствари палим псест одш ест листова (ф рагм енти III-VI књ иге), писан унцијаломIV века. Тајтекст је деш иф ровао и публиковао М ом зен 1868.Д руга „породица” рукописа је такозвана Н и к о м о х и јс к а . То јеI декада коју је по налогу К винта А урелија С им аха, конзула

у Рим у 391. пре н.е., преписао извесни Tascius Victorianus и



П р е д г о в о р хш

њ егов потпис носе све кн>иге од I—IX: Victorianus emendavitdominis Symachis. Ha књ игама VI—VIII је и потпис Н иком ахаФ лавијана, зета С им аховог, који је био градски преф ект Ри-

ма, а на књ игам а III—V је потпис њ еговог сина Н иком ахаД екстера О д овог архетипа потичу сви каснији рукописиЛ ивијеве I декаде осим пом енутог MS Veronensis. Н ајпозна-тији данас сачувани препис је MS Mediceus, м али кодекс X-XI века који садрж и првих десет књ ига П реписи су верниоригиналу до апсурдности: преузим ају се и греш ке, дито-граф ије и слично.

Editio princeps (прво издањ е) је издао А ндреас, касније

епископ А лерије; ш там пан је у Риму 1469. П рво потпуноиздањ е је издао Lusignanus у Рим у 1616. године.За превод у овом том у је као и у првом кориш ћено окс-

ф ордско издањ е, R. S. Conway i C. F. Walters, Titi Livi ab urbe condita, 1969, и критичко издањ е текста у Bibliotheca Teubne-riana, Leipzig, 1858-1859. К ом ентар je урађен на основу стан-дардних приручника за класичне науке, пом енутих у П ред-говору прве књ иге.

М и р о с л а в а М и р к о в и ћ



С Т О Р Ј А Р М А

О Д О С Н В А Њ А Г Р А Д А

I I



V I К Њ И Г А

389-367. г о д и н е п р е н .е .

1. У првих пет књ ига сам излож ио ш та се догађало у Ри-

му од њ еговог оснивањ а до галског освајањ а, који су ратовивођени и какви су били унутраш њ и немири најпре подкраљ евим а, затим под конзулим а и диктаторим а и под де-цемвирим а и војним трибуним а с конзуларном влаш ћу.1

Т и догађаји су м ало познати, не само због своје старости,па се у далеким временим а једва назиру него и због тогаш то је писменост у то време мало и ретко кориш ћена, такода је сећањ е једини поуздан извор онога ш то се догађало.

А ко је неш то и било записано у хроникама свеш теника2 идругим јавним и приватним документим а,3 то је већиномпропало у време када је град горео.'* О оном е ш то се догоди-ло у унутраш њ оји спољ нојполитици после поновног поди-зањ а града, који као да је из старих корена никао виш и им оћнији, излагањ е ће бити и јасније и поузданије.

П рво, пош то је у подизањ у града помогао М арко Ф урије,знам енити и први грађанин, нису му дозволили да абдици-

ра5 пре но ш то се година заврш и. К ако нису ж елели да секонзуларни избори за годину која долази обаве под војнимтрибуним а6 под којима је град пао у руке Гала, вратили су сена интерегнум .7Д рж ава је била заузета напорним и непре-станим радом на поновном уздизањ у града и тако је К винтФ абије лиш ен власти тек онда када га је народни трибунГнејМ арције оптуж ио зато ш то се потукао с Галима којим аје био упућен као посланик и тако повредио међународно

право. О суде га је спасла смрт, која га је задесила у тако



2 Т и т Л и в и је

погодном тренутку да су м ноги поверовали да је била до-бровољ на.

Започе интерегнум : најпре је био интерекс П ублије К ор-

нелије С ципион, а после њ ега М арко Ф урије К ам ил. П одовим последњ им су за војне трибуне са конзуларном вла-ш ћу изабрани Л уције В алерије П убликола (други пут), Л у-ције В ергиније, П ублије К орнелије, А ул М анлије, Л уцијеЕм илије и Л уције П остумије. К ад су ови ступили на ду-ж ност одмах после интерегнум а, најпречи задатак им је биода се посаветују са С енатом око религијских ствари. К аопрво су наредили да се скупе уговори и закони - већ су

постојали Закони XII таблица8 и неки краљ евски закони9-ако могу да се нађу. Н еки од њ их су били обнародовани.О но, међутим , ш то се тицало култа, свеш теници су држ алиу тајности да би религијом држ али у потчињ ености духовем нош тва Тада су донете одлуке о датум им а у религији; 18.секстил (јул) обележ ила је двострука несрећа: тог дана суизгинули Ф абији код К рем ере,10 а истог датума је вођенабитка код А лије11 и изгубљ ен је Рим . П рем а овом по-

следњ ем догађају назвали су га А лијским даном и наредилида се тога дана не обављ а никакав посао, ни јавни ни прива-тни. С тога ш то војни трибун С улпиције није дан послеЈулских ида принео праву ж ртву боговим а, тако да рим скавојска није добила сагласност богова ни трећег дана, а он јује ипак супротставио непријатељ у, одређено је да се и надан који следи И дама уздрж ава од сваког религијског риту-ала. П рича се да је тада уш ло у обичајуздрж авањ а од рели-

гијских ритуала и један дан после К аленда и И да.122. Н ије било дато Рим љ аним а да се дуж е време на м иру

баве подизањ ем своје земљ е из тако теш ке пропасти. С једнестране зграбиш е оруж је В олсци,13 стари рим ски неприја-тељ и, с намером да искорене и само римско им е, а са другестране трговци донеш е глас да су се прваци свих етрурскихнарода, у светилиш ту В олтум не,м заверили на рат противРим а Н ов страх унесе вест да су се одм етнули Л атини и

Х ерници, који се после битке код Регила,15готово 200 годи-



с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к њ и г а 3

на, никад нису поколебали у верности и пријатељ ству пре-м а рим ском народу. К ако је тако велика опасност претила сасвих страна, и како је свим а било јасно да се рим ски углед

руш ио не само због м рж њ е непријатељ а него и због презирасавезника, одлучено је да се држ ава брани под истим ауспи-цијам а16под којим а је и спасена из опасности, а за диктатораје им енован М арко Ф урије К ам ил. О вајза команданта коњ и-це им енова Гаја С ервилија А халу. Н аредио је да се обуставесви судски послови, изврш ио је регрутовањ е младића, а истарије је узео под заклетву у центурије, уколико је у њ им ајош било снаге.

Тако регрутовану и наоруж ану војску поделио је у тридела: једне је супротставио Етрурцим а код Веја, другом делује наредио да постави својлогор испред града. О вим а је биона челу војни трибун А ул М анлије, а оним а који су билиупућени против Етрураца командовао је Л уције Емилије.О н сам је повео трећи део војске против Волска и недалекоод Л авинијум а17- место се звало Ad Mecium - кренуо у нападна њ ихов логор. О ви кренуш е у борбу с ниподаш тавањ ем

јер су веровали да су римску ом ладину сатрли Гали. Н о кадсу чули да их води К ам ил, тако су се препали да су се одмахЈггврдили насипом , а преко њ ега набацали дрвеће да Рим-љ ани не би м огли продрети у утврђењ е. К ада је К ам ил ововидео наредио је да се запале барикаде које су стајале напуту. С лучајно се догодило да је ветар велике снаге дуваопрема непријатељ у, тако да је не само био пут отворен ват-ром него су и пламен који је продро у непријатељ ски логор,

пом еш ан с дим ом и паром, а уз то и пуцкетањ е запаљ еногзеленог дрвећа тако престраш или непријатељ а да су рим скивојници без икаквог напора прескакали барикаде захваћенепож аром. К ада су непријатељ и разбијени и побијени, дикта-тор је на јуриш заузео логор и препустио војницим а плен.П ош то је то дош ло од војсковође који није био дареж љ ив,донело му је код војника још већу омиљ еност. Гонећи потомбегунце опустош ио је целу територију В олска и најзад их је,

после“С едамнаест година рата, натерао да капитулирају. Н а-




кон победе над Волсцим а, К ам ил се окреиуо против Еква18који су се припремали за рат против Р им а Њ ихову војску јепотукао код Бола и не само да је напао на њ ихов логор него

је заузео и њ ихово главно утврђењ е при првом нападу.3. Д ок је у делу војске, којом је командовао К амил, ратнасрећа била на римској страни, друге две војске је снаш лавелика невољ а. Етрурци, сви под оруж јем , кренули су у оп-саду С утријум а,19савезника рим ског народа. К ада су сутриј-ски посланици стигли пред рим ски С енат с м олбом да им сепом огне у несрећи која их је снаш ла одлумено је да дикта-тор доведе помоћ ш то је могућно брж е. К ако ни ово није

м огло донети одлагањ е несреће опседнутих, м алобројни ко-ји су остали у утврђењ у, изнурени напором, страж арењ ем иранама - све је то притискивало увек исте љ уде - предадош еград непријатељ у под условом да га могу напустити без ору-ж ја, само у доњ ојодећи. Тако су у туж нојповорци напусти-ли своје пенате.20У право у том тренутку је стигао К амил сримском војском. К ада му се ова туж на маса бацила предноге и кад је говор првака, који је приказивао крајњ у опа-

сност, заглуххш о плач ж ена и деце који су пратили изгнанике,К ам ил им реме да престану да јадикују: он сада Етрурцим аноси ж алост и сузе. О стављ ајући овде терет и м алу страж узаустави С утрињ ане, а војницим а нареди да с оруж јем кре-ну за њ им . К ада је с тако спремном војском кренуо на С у-тријум а наиш ао је, како је и могао очекивати кад се стварсрећно преокрене, бедеме без икакве страж е и капије ш иромотворене. Растурени по граду, непријатељ и су износили

плен из кућа Тада С утријум би други пут освојен у токуистог дана. П обедиоце Етрурце сада су убијали нови непри-јатељ и који им нису дозволили да се скупе као јединственавојска нити да зграбе оруж је. К ада сви појуриш е према ка-пијама да би некако изаш ли напољ е, нађош е их затворенејер је тако наредио диктатор. И док су једни узимапи оруж је,други, које је узбуна случајно затекла с оруж јем, позваш есвоје да крену у битку. К ако је непријатељ био у безнаде-

ж ном полож ају дош ло би до ж естоког окрш аја да диктатор




није послао гласника кроз град да их позове да полож е ору-ж је и да објави како ће сила бити прим ењ ена једино противоних који су наоруж ани. Н ато су се Етрурци, премда спремни

на борбу на ж ивот и смрт, предали непријатељ у кад им једата нада на спас. Затим је маса била раздвојена и ставл>енапод страж у. Град је пре ноћи био враћен С утрињ аним а нео-ш тећен и спасен свих ратних невољ а, јер није био заузетнего се предао по споразуму.

4. К ам ил се вратио тријум ф ално у Рим као победник утри битке. И спред кочија је иш ла дуга колона заробљ еникаиз Етрурије. К ада их је продао „испод копљ а”21добио је то-

лико да је м огао новцем платити злато матронама, а од оно-га ш то је преостало дао је да се начине три златне вазе којесу, као ш то је познато, с урезаним њ еговим им еном стајалепре пож ара на К апитолу, у Јупитеровом светилиш ту, предногам а Јуноне.

И сте године је дато рим ско грађанско право грађаним аВ еја и К апене,22као и Ф алисцим а23који су за време рата пре-ш ли на рим ску страну, и овим новим грађаним а је до-дељ ена земљ а. П о одлуци С ената, из Веја су позвани да севрате они који су се тамо одселили да не би м орали да по-прављ ају своје куће у Рим у. У В ејама су се населили у опу-стеле куће. И спрва су одбили да се врате, презирући наредбу,али када је одређен рок и предвиђена смртна казна за онекоји се не врате у Рим , страх их подели и они се покориш е.Тако се у Рим у повећало становниш тво и град се полако

дизао из руш евина. Д рж ава је пом агала у трош ковим а, а еди-ли24су надгледали радове као да су у питањ у јавне грађеви-не. А грађани су ж урили да заврш е домове јер их јеподстицала ж ељ а да у њ им а ж иве. И тако је град у току самоједне године био поново подигнут.

К рајем године су одрж ани избори за војне трибуне сконзуларном влаш ћу. И забрани су Т ит К винкције Ц инци-нат, К винт С ервилије Ф идена (пети пут), Л уције Јулије Јул,

Л уције А квилије К орв, Л уције Л укреције Триципитан и




С ервије С улпиције Руф. Једна војска је била упућена про-тив Еква, али не ради рата - признали су, наиме, да су побе-ђени - него из мрж њ е, ради пустош ењ а њ ихове земљ е да им

не би остало снаге за нову побуну. Д руга војска је била упу-ћена на територију Т арквинијенза.25О вде су на јуриш заузе-те и разорене етрурске тврђаве К ортуоза и К онтенебра. К одК ортуозе није било никакве борбе; заузета је преко свакогочекивањ а лако и на први напад, а затим је опљ ачкана испаљ ена. К онтенебра је издрж ала неколико дана опсаде, алију је исцрпла непрестана борба која није престајала ни ноћу.К ада је рим ска колона, подељ ена у 6 одреда који су се наиз-

м енично борили по 6 сати, продрла је у град супротставилајој се група која се непрестано борила и која је већ билауморна. Н ајзад су одустали од борбе и отворили капијеРимљ аним а. В ојни трибуни су одлучили да се ратни пленпреда држ ави. А ли у издавањ у наређењ а били су спорији ноу одлуци и, док се оклевало, план се већ наш ао у рукамавојника и није могао бити враћен осим по цену великогзамерањ а.

Д а се грађевинска активност не би ограничила само наприватне куће, К апитол је подзидан великим кам еним ква-дерим а - дело које се мож е видети и усред садаш њ е величи-не наш ег града.

5. И у граду који је био заузет грађењ ем, плебејски три-буни су настојали да привуку м нош тво на своје скупш тинепомоћу аграрних закона С тавл>али су му у изглед и пом -

птинску територију24чије поседовањ е сада није долазило усумњ у јер је К ам ил победио Волске. У звикивали су да је онасада виш е у опасности од аристократије но ш то је пре билаод упада Волска. Н епријатељ је, наиме, врш ио упаде док јеим ао моћ и оруж је; нобили грабе и освајају држ авну земљ у.И ако се она не подели пре но ш то је нобили27зграбе, наро-ду неће остати ниш та. К од плебејаца, м еђутим , овим нисум ного постигли, било стога ш то су били ретко у Ф оруму јер

су били заузети грађењ ем , или стога ш то овде, исцрпљ ени



с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к н м г а 7

трош ковим а око грађењ а, нису м ислили на земљ у за чијуобраду су такође била потребна средства.

О вом граду, који је већ био веома познат као религијски

центар, а чије су вође после последњ е катастроф е постале ивеом а сујеверне, враћен је интерегнум да би се обновилеауспиције. И нтерекси су били, један за другим , М арко М ан-лије К апитолин, С ервије С улпиције К ам ерин, Л уције Вале-рије П отит. Н ајзад овај последњ и, обави изборе војнихтрибуна с конзуларном влаш ћу. Беху изабрани следећи даод интерегнум а преузму своју магистратуру: ЈТуције П апи-рије, ГајК орнелије, ГајС ергије, Л уције Е м илије други пут,Л уције М ененије и Л уције В алерије П убликола трећи пут.

О ве године је подигнут храм М арсу, на ш та су се завето-вали у галском рату. П осветио га је Тит К винкције, дуовирза врш ењ е светих обреда.28 Граду су додате четири трибекоје су сачињ авали нови грађани: С телатина, Тром ентина,С абатина и А рнијенсис.29Т им е је бројтриба повећан на 24укупно.

6. П итањ е земљ е П ом птина поставио је пред народ, којије био све м ногобројнији на скупш тини, народни трибунЛ уције С ициније. Н арод је сада било лакш е покренути нораније јер је био похлепан да добије земљ у. П итањ е ратапротив Л атина и Х ерника,30 покренуто у С енату, било јеодлож ено због претњ е једног већег рата: Етрурија је стајалапод оруж јем . В ласт и бригу око држ аве поново преузе К амил,изабран за војног трибуна с конзуларном влаш ћу. Д одата суму петорица колега: С ервије К орнелије М алугиненсис, К винтС ервилије Ф идена, који је то био ш ести пут, Л уције К вин-кције Ц инцинат, Л уције Х орације П улвил и П ублије Вале-рије. П очетком године, паж њ у љ уди је од етрурског ратаодвукао други догађај: колона бегунаца с пом птинске земљ еизненада се појавила пред градом, носећи вест да су А нтија-ти под оруж јем и да су Л атини своју омладину овим а тајно

прикљ учили, али да то јавно одричу. Говорили су да они не




могу спречити своје љ уде да буду добровољ ци у коме годхоће рату.

Рим љ ани су видели да не смеју занемарити ове ратове. И

тако С енат захвали боговим а ш то је у том тренутку био навласти К амил; но и да није био им еновали би га за диктато-ра Њ егове колеге су говориле да власт треба дати једномновеку и били су у душ и спрем ни да се потчине К ам иловојврховној команди ако би опасност од рата порасла. С матра-ли су да њ ихово достојанство неће бити окрњ ено ако уступекоманду таквом човеку. С енат је захвалио трибуним а, као исам К амил, дубоко дирнут овим. П отом рече да му је народ

наметнуо велику одговорност када га је изабрао четвртипут. И сто тако га је и С енат обавезао тако високим м иш -љ ењ ем о њ ему, као и колеге које су, прем да славне, спрем неда се њ ему потчине. С тога, ако још мож е да повећа својенастојањ е и бригу бориће се и са сам им собом да би оправ-дао тако високо миш љ ењ е целокупне држ аве о себи.

Ш то се тиче А нтијата и рата с њ им а, то је била виш епретњ а него права опасност. Н о К ам ил је сматрао ако се

нечега не треба бојати, то не треба ни потцењ ивати. Рим јеопкољ ен завиш ћу и непријатељ ством суседа С тога је сма-трао да је држ ави потребно и виш е војсковођа и виш е војске.„Ти се, П ублије В алерије”, рече, „придруж и м ени у врхов-ном вођењ у рата и у саветим а, и заједно са м ном поведилегије на антијатског непријатељ а; ти, К винте С ервилије,организуј другу војску и припреми се да држ иш логор ублизини града, спрем ан за борбу ако у међувремену Етрур-

ци крену на град, као ш то су недавно учинили, или то учинеЛ атини и Х ерници који су сада нова брига. С игуран сам даћеш ствар тако водити да буде достојна твог оца и деде итебе самог и твојих ш ест трибуната. Трећу војску нека ре-грутује Л уције К винкције међу оним а који су отпуш тени извојске због повреда и међу старијим љ удима и нека останекао заш тита граду и бедемим а. Н ека се Л уције Х орације по-брине за оруж је и копљ а, као и за ж ито и све друго ш то је

потребно када је држ ава у рату. А тебе, С ервије К орнелије,



с т о р и ја Р и ш - Ш е с т а к њ и г а 9

им енујем у им е свих колега да будеш на челу држ авног саве-та, нувар религије, скупш тине, права и закона и свих стварикоје се тичу града.” С ви су прихватили задатке који су им

одређени и обећали да ће их ревносно испуњ авати. В алери-је, изабран да дели команду с К амилом , додао је да ће М аркаФ урија см атрати диктатором и да ће му служ ити као коман-дант коњ ице. Јер какав им је став према једном вођи, такваће им бити и нада у исход рата. С енатори су с радош ћуузвикнули да се надају најбољ ем у раду и миру и у целојдрж ави, да у римскојдрж ави никад не би ни било потребе задиктатором да су им али такве магистрате, тако повезане и

слож не, спрем не да се покоравају исто толико колико и данаређују, спрем не пре да допринесу својом славом опш тојствари но да опш ту ствар искористе за своју славу.

7. П ош то су судови обуставили рад и изврш ено регруто-вањ е, Ф урије и В алерије су кренули С атрикуму код кога суА нтијати скупили не само војску регрутовану м еђу новомгенерацијом В олска него и огром ну силу Л атина и Х ерника,народа који су услед дуготрајног м ира веома ојачали. У је-

дињ ен нови непријатељ са старим поколеба храброст рим-ског војника К амилу који је већ поставио бојни ред,центуриони су јавили да војници неодлучно прихватајуоруж је, да оклевају и да се опиру изласку из утврђеног лого-ра, јер слуш ају гласине да ће у борби на једног доћи стонепријател>а; овом м нош тву теш ко могу одолети и кад јененаоруж ано, а још мањ е када је под оруж јем. К ада К ам илто чу, скочи на коњ а, изјаха испред бојних знакова и бојне

линије и узвикну: „Каква је то зловољ а, какво је то чуднооклевањ е, војници? Зар не познајете ни непријатељ а, ни ме-не, ни сам и себе? Ш та је непријатељ друго но извор ваш ехрабрости и славе? П а ви сте под м ојим вођством - да непом ињ ем заузим ањ е Ф алерија31 и В еја, или погибију гал-ских легија у отаџбини коју су они већ били освојили - пос-тигли троструку победу над овим истим В олсцима иЕквим а, као и над Етрурцим а и за то сте награђени славним

троструким тријум ф ом . Зар ме не признајете за вођу зато




ш то вам знак за почетак битке дајем као војни трибун, а некао диктатор? А ли ја нисам ж елео највиш у власт као вашкомандант, и вама не приличи да у м ени гледате ш то друго

осим мене самог. Д икатура није никад утицала на м оју хра-брост, а ни прогонство м и је није одузело. С ви см о даклеисти као ш то смо пре били и пош то у овај рат улазим о систим особинама мож емо и очекивати исти исход као и уранијим ратовим а С тога кренимо и нека свак учини онош то је увек чинио, ш то је навикао; ви ћете победити, непри-јатељ и ће побећи с бојног пољ а”

8. П ош то даде знак за почетак боја, сиђе с коњ а и згра-

бивш и бојни знак који му је најближ е стајао понесе га нанепријатељ а узвикујући: „П одигни, војниче, заставу!” К адвидеш е да сам К ам ил, човек у годинама, чија је снага већмалаксавала, креће на непријатељ а појуриш е сви уз покли-че: „С ледим о команданта!” К аж у да је на К ам илову заповестбачена застава на бојну линију непријатељ а Д а би је повра-тили, они у првим бојним редовим а м орапи су да пож уре.К ада су из првог покуш аја разбили А нтијате, паника се није

ограничила само на њ ихове прве редове него се раш ириласве до средиш та резерве. О но ш то је Волске највиш е плаш и-ло није била војна сила, коју је бодрило присуство војсково-ђе, већ застраш ујући лик К амила који се изненада појавио.К уда год би се он окренуо био је сигуран да са собом носипобеду. О во је било нарочито очигледно кад се окренуо пре-ма левом крилу које је било савим разбијено. Д ојуривш изаклоњ ен пеш ачким ш титом , он је већ својом појавом успо-

ставио бојни ред, показујући на осталу бојну линију која јеодносила победу. В ећ је и победа била сигурна Н еприја-тељ у је сметало м нош тво при бекству и да би се то м нош твопобило требало је изврш ити покољ , а војници су били умор-ни. Н о изненада уз страш ну олују пљ усну киш а и прекидене толико битку колико посве сигурну победу. Д ат је знак заповлачењ е и ноћ која је наступила донела је крај ратаРимљ аним а, а да се нису даљ е борили. Х ерници су окрену-

ли кући, остављ ајући В олске саме, ш то је био исход достојан




њ иховог подлог подухвата. К ада су В олсци видели да су ихоставили они у које су се поуздали при побуни напустилису утврђене полож аје и затворили су се у бедеме С атрикума.

Њ их је К ам ил најпре одвојио бедемом и насипом , па кренуода их опседа. Н о кад је видео да га они иза бедема не ометајуу том е никаквим нападим а одустао је од тога да дуго чека напобеду. В ојнике је подстицао да се не сатиру у дугојопсадикао под В ејима и у послу без краја кад већ имају сигурнупобеду. К ренувш и са свих страна ка бедемим а уз гласне по-вике војника, он лествама заузе тврђаву, а В олсци бациш еоруж је и предадош е се.

9. Н о дух војсковође је стремио већој ствари, освајањ уА нција.32 О н је био средиш те В олска и ту је и избио по-следњ и рат. А ли како овако утврђени град није могао заузе-ти без добре опреме, ратних м аш ина и справа за бацањ еоруж ја, он, остављ ајући колегу код војске, крену у Рим даубеди С енат да предузме разарањ е А нција Д ок је он гово-рио - верујем да је боговима било на срцу да продуж и ж ивотдрж ави А нтијата - стигли су посланици из Н епета33 и С у-

тријум а да траж е пом оћ против Етрураца, наглаш авајући даје та помоћ неопходна у ш то краћем року. Тако је судбинатим е окренула К ам илов ударац од А нција на другу страну.О ва два м еста су у ствари окренута прем а Етрурији и пред-стављ ају као неку брану и капију према римској области.Етрурци су користили сваку прилику да их поново нападну,а Рим љ ани су настојали да их сачувају и бране. С тога С енатпредлож и К ам илу да напусти А нциј и да се прихвати рата с

Е трурцим а Д одељ ене су му легије које су се налазиле уграду под К винкцијевом командом. П рем да је виш е волеоувеж бану војску која је ратовапа против В олска и била нави-кнута на њ егову команду, он ни ово није одбио. Једино јетраж ио да В алерије дели команду са њ им. К винкције и Х о-рације су били упућени као замена В алерију у рату противВ олска

К ада су Ф урије и В алерије стигли до С утријум а затекли

су Етрурце који су већ били заузели један део утврђењ а, а




грађане како из другог дела града, иза барикада, с мукомодбијају нападе напријатељ а Д олазак рим ске пом оћи и самоим е К амила, познато и непријатељ им а и савезницима, као

да су у тренутку зауставили погубни ток догађаја, оставиш евремена да се пруж и помоћ. К ам ил је поделио војску и наре-дио колеги да крене с једним делом у напад на онај деобедема који је држ ао непријател>. Н ије, наим е, м огао да зау-зме, утврђењ е поуздавајући се једино у лестве, него је насто-јао да одврати паж њ у непријатељ а на ту страну и такоолакш а оним а у утврђењ у да, ум орни од борбе, предахну.Тако би он могао да уђе у град и заузме бедеме без борбе.

К ако су једна и друга акција истовремено биле изведене икако је непријатељ био угрож ен и са једне и са друге стране,тј. како су противници нападали с великом силом на бедему,а видели су их и у бедемим а, појурили су у паници крозједну капију која је случајно остала без страж е. Н астаде ве-лики покољ непријатељ а који је беж ао, и у граду и ван беде-м а Ф уријеви војници су их убијали у граду, а В алеријеви суих убијали у бекству. Тек је ноћ прекинула убијањ е, јер се

непријатељ није виш е видео. К ада је С утријум поново биоосвојен и враћен савезницима, војска је кренула према Н епе-ту који су већ држ али Етрурци пош то се град предао.

10. Заузим ањ е овог града чинило се да ће бити веом а те-ш ко, не само стога ш то је већ био у рукама непријатељ а негои због издаје једног дела грађана који су предали градЕтрурцима. И пак је било одлучено да се упути порука њ ихо-вим вођама да напусте Етрурце и да верност коју су траж или

од Рим љ ана, сада и сам и покаж у прем а Рим љ аним а. О дгово-рили су да ниш та не могу учинити, јер Е трурци држ е гради страж у на капијама и бедемима. П рво су покуш али да ихзаплаш е тим е ш то су им опустош или пољ а Н о како им јесветија била заклетва при предаји него при савезу, рим скавојска се приближ ила бедемима носећи снопове сувог грањ акоје је покупила по пољ има. П ош то су тим е испунили јараки пош то су поставили лестве, уз узвике су кренули у напад и

утврђењ е је заузето на први јуриш . Затим је наређено ста-




новницим а да полож е оруж је и ненаоруж ани су били по-ш теђени. Етрурци су сви побијени, они са оруж јем и безњ ега. О ни становници Н епета који су били криви за издају

посечени су секирама. Н едуж ним а је враћена им овина којаим је била одузета, а у утврђењ у је оставл>ен гарнизон. Итако, пош то су оба савезничка града повраћена од неприја-тел>а, војни трибуни су уз велику славу вратили победничкувојску у Рим.

И сте године је затраж ено од Л атина и Х ерника објаш њ е-њ е заш то последњ их година нису слали војнике како је билоодређено уговором. И један и други народ, на скупш тини

којојсу сви присуствовали, одговоре да то није била ни кри-вица племена нити одлука држ аве ш то је један део омлади-не ратовао на страни Волска. О ви су пак сами били каж њ ениза својпоступак, јер се ниједан није вратио из рата. В ојникенису послали из страха од Волска, које су им али уз својбоккао велику невољ у коју у толиким ратовима нису м огли даотклоне. О вајодговор је изнет пред рим ски С енат, а сенато-ри су см атрали да виш е недостаје врем ена но разлога за рат

с њ има.11. С ледеће године, под војним трибуним а А улом М ан-

лијем , П ублијем К орнелијем , Титом и Л уцијем К винкцијемК апитолином , Л уцијем П апиријем К урсором - ова два по-следњ а су други пут бирана на ту дуж ност - и Гајем С ерги-јем , такође изабраног други пут, избио је озбил>ан рат саспољ ним непријатељ ем , а још теж и у самојдрж ави: рату сВ олсцима придруж ио се устанак Л атина и Х ерника; сукоб у

Рим у је дош ао одакле се најм ањ е очекивало, од М арка М ан-лија К апитолина, човека и чувеног рода и признате славе.О н је у душ и презирао колеге осим једног коме је завидео ина изузетним почастима и на храбрости: то је био М аркоФ урије. Теш ко је подносио ш то је овајувек или на полож ајуили је с војском. Толико је блистао да оне који су изабранипод истим ауспицијама није сматрао за колеге него за помоћ-нике. П ри свему томе, сматрао је он, ако неко право просу-

ђује, М арко Ф урије не би м огао да спасе отацбину од галске




опсаде да није М анлије пре тога самувао К апитол и тврђаву.О н је напао Гале кад су прим али злато и када им је већзакљ учени м ир успавао храброст. М анлије је био тајкоји их

је отерао кад су с оруж јем кренули да заузимају тврђаву. Д еоК амилове славе припада војницим а који су са н>им заједнооднели победу; од њ ега нико на свету нема виш е права нањ егову победу. Такве м исли су му испуњ авале душ у, а и не-ком греш ком природе био је ж естоке ћуди и склон насиљ у,па кад је видео да од сенатора не добија признањ е за својеспособности, како је веровао да заслуж ује, окренуо се пле-бејцима - био је први патрициј који је водио популарску

политику34- и почео је да сарађује с плебејским м агистрати-ма. Н ападајући сенаторе настојао је да придобије мнош тво,не управљ ајући се виш е по разуму него се заносећи лас-кањ им а плебејаца. В иш е је волео да му слава буде велика нолепа. Н езадовољ ан аграрним законима, који су увек пруж а-ли повод народним трибуним а за изазивањ е побуна, почеоје да подрива народно поверењ е: сматрао је да дугови јачеуф ож авају љ уде, јер не прете само м атеријално, нем аш ти-

ном, него и оковима и ланцим а, страш ном казном за слобод-ног човека.35У ствари, дугови и јесу били велика опасност,која је претила и богатима јер су се због грађењ а задуж ива-ли. Рат с В олсцима, теж ак сам по себи, а још виш е отеж ан иодметањ ем Л атина и Х ерника, био је изговор да се прибегнеједнојизузетној команди. Н о виш е од тога је М анлијева по-буна натерала С енат да изабере диктатора И м енован је А улК орнелије К ос који је себи за команданта коњ ице узео Тита

К винкција К апитолина.12. Д иктатор је увиђао да предстоје веће борбе у држ авино у рату с непријатељ ем , али је ипак изврш ио регрутовањ еи упутио се на територију П ом птина када је чуо да су се тускупили В олсци. Н а то се одлучио било зато ш то је рат за-хтевао да пож ури, или зато ш то се надао да ће победом итријум ф ом ојачати своју диктатуру. Н ема сум њ е да ће оним акоји читају толике књ иге о ратовим а с В олсцима, поред све

засићености тим е пасти на памет питањ е, које је и м ени




пало док сам читао писце који су ближ е догађајима, како суВ олсци, толико пута већ побеђени, још увек могли да регру-тују војнике. Н о кад стари писци ћутке прелазе преко тога,

ш то тек ја м огу учинити сем да нагађам? Ч ини м и се да јеблизу истине претпоставка да су читаве генерације које сустасале изм еђу ратова узим ане у војску као ш то се данасчини у Рим у, или да регрутовањ е мож да није увек врш ено уистом племену, прем да је увек исти народ започињ ао рат;најзад, м огућно је да је у м естим а у којима се данас једвамож е регрутовати неш то војника, а рим ски робови их спаса-вају да сасвим не опусте, некада ж ивело небројено м нош тво

слободних љ уди. У сваком случају, сви писци се слаж у утом е да је војска Волска била огром на, премда је м ало претога претрпела знатне губитке од руке и под ауспицијамаК ам ила. П ридруж или су им се Л атини и Х ерници, неки изЦ ирцеја,3* па и рим ски колонисти из В елитра.

Д иктатор је поставио својлогор и већ сутрадан је, пош тоје изврш ио ауспиције и принео боговим а ж ртвену ж иво-тињ у м олећи их да му буду наклоњ ени, приступио војници-ма који су већ зором стављ али оруж је на се и били спремни,како је наређено, за први бојни знак. „Н аш а је победа, војни-ци’\ узвикну, „ако богови и њ ихови тумачи м огу да предвидебудућност. И тако како доликује оним а који су испуњ енипоуздањ ем када се сукобљ авају с непријатељ ем који им нијераван наступим о с копљ им а спуш теним к нози, наоруж ав-ш и сам о деснице мачем. Н е бих ж елео да неко истрчи ис-

пред бојне линије; наступите чврстим кораком и дочекајтенапад непријатељ а. К ада они већ баце копљ а узалуд и када унереду налете на вас, ви останите чврсто збијени и тада не-ка севну мачеви. И м ајте на уму да богови помаж у Рим љ ани-ма, богови који су нас послали у бојдајући повољ ан знак полету птица. А ти, Тите К винкције, задрж и коњ ицу и пази назнак за почетак битке. К ада будеш видео да се бојна линијаприм иче и да човек иде на човека, коњ ицом заплаш и оне

које већ држ и један страх и налетом растури редове напада-




ча” Тако су се борили и пеш ак и коњ аник и тако ком андантније преварио легије нити је срећа издала њ ега

13. А маса непријатељ а, не поуздавајући се у друго до у

свој велики број, м ерећи само очим а један и други бојнипоредак, уђе насумице у боји исто га тако неочекивано остави.П осле поклича и бацањ а копаљ а, ш то је страш но само припрвом нападу, противник је био немоћан против м ачева усукобу прса у прса и није могао да издрж и видевш и лицапротивника на којим а су се одраж авали ж ар и храброст. К адасу први редови разбијени, страх се раш ирио на оне иза њ их.И рим ска коњ ица је дала својудео у изазивањ у страха. М но-

ги редови су разбијени; све је било пољ уљ ано и бојни реднепријател>а се разлио као вода. К ада су први редови пали икад је свак видео да му се приближ ава пропаст, окренули суу бекство. Рим љ ани су их гонили у стопу и док су још подоруж јем и у збијеним редовима беж али, био је задатак пеш а-дије да их гони, када се видело да бацају оруж је на све стра-не и да бекство преко пол>а разбија непријатељ ску колону,против њ их су упућене коњ ичке турм е са наредбом да се не

задрж авају убијајући непријатељ а појединачно и тим е дадуприлику већини да умакне: довољ но је да коњ ица унесестрах, спречи бекство и јахањ ем задрж и колону док не сти-гне пеш адија и униш ти непријател>а у правом покољ у. Т екје ноћ учинила крајбекству и гоњ ењ у. И стог дана је заузет иопљ ачкан волш ки логор. С ав плен је осим заробљ ених сло-бодних љ уди препуш тен војницима. Н ајвећи део заробљ е-ника били су Л атини и Х ерници. Н ису сви били, како би се

могло веровати, плебејци који су ратовали за награду; ту сусе наш ли и неки м ладићи високог порекла, ш то је јаснопоказивало да су се по званичној одлуци прикљ учили Вол-сцима као непријатељ и. П репознати су и неки становнициЦ ирцеја, као и неки римски колонисти из В елитра.37П ослатису у Рим и када су их сенатори испитивали објаснили су, истокао и диктатору, одметањ е од народа којима су припадали.

14. Д иктатор је држ ао војску у војним логорим а, не

сумњ ајући у то да ће С енат наредити рат са овим народим а.




М еђутим , велика невољ а у земљ и позва га назад у Рим, јер сепобуна из дана у дан све виш е ш ирила, а онај који ју јеподстакао чинио ју је још страш нијом . С војим говорима,

М анлије је придруж ио акције које су на изглед биле попу-ларне, а у ствари бунџијске с обзиром на то каква им је на-м ера била К ада је угледао како једног центуриона, који јестекао углед ратним подвизима, одводе у затвор због дуговапојурио је на Ф орум са својом бандом и узео га у заш титу.П отом , грдећи охолост патриција и суровост повериоца, ви-као је да су плебејци бедни и истицао врлине овог човека ињ егову злу судбину. Н ајзад је узвикнуо: „У залуд сам ја овом

десницом спасао К апитол и тврђаву38ако морам гледати даовог грађанина и м ог саборца воде у ропство и ланце као даје галски зapoбљ eник.,, Н ато је јавно, пред народом , испла-тио повериоцу дуг и ослободивш и дуж ника „помоћу либреи бакра”39отпустио га О вај позва богове и љ уде да захвалеМ арку М анлију, њ еговом ослободиоцу и оцу рим ског наро-да. Гом ила га одмах прихвати, док је он повећавао немирпоказујући ож иљ ке од рана задобијених у ратовим а противВ еја и Гала и других непријатељ а. Говорио је да је ратовао,да је потом поново подигао поруш ени дом, а дуг, већ стопута отплаћен, поново се појавио у виду камате. Н ајзад су гаслом иле камате. А ко поново гледа светлост дана и Ф орума илица својих суграђана, то је заслугом М арка М анлија. С вадоброчинства која би се могла очекивати од једног оца поти-чу од овог човека; стога њ ему заветује све ш то му је остало

од снаге, ж ивота и крви. Везе које га повезују са отаџбином ,са приватним и јавним пенатима, убудуће ће зависити одМ арка М анлија, само од њ ега. О вим речим а подстакнут, савнарод већ беш е на њ еговој страни. Тада М анлије, да би гајош виш е раздраж ио на побуну, додаде и другу ствар, добропрорачунату: рече да је пољ ско добро у В ејим а, главниочински посед, продао преко гласника, „да не би неко од вас,К вирити”, рече, „докле год је у м ене неке имовине, на моје

очи био осуђен и бачен у окове”. О во је тако распалило духо-




ве да су били спрем ни да га као браниоца слободе пратесвуда, у добру и у злу.

К од своје куће је, као да је у скупш тини, држ ао говоре

оптуж ујући сенаторе. П ри том е је губио сваку меру и меш аостварно и изм иш љ ено. О птуж ивао је патриције да су сакри-ли галско злато и да се нису задовољ или само тим е да посе-дују држ авну земљ у него су приграбили и држ авни новац.К ада би се наш ло ово благо, м огли би се плебејци ослободи-ти дуга О ва нада заведе народ, јер се чинило да су недостој-но преварени: злато дато ради откупа држ аве од Гала било јесакупљ ено од пореза, а кад је одузето од непријатељ а поста-

ло је плен појединаца. И тако су почели да истраж ују где јесакривено благо; говорио је да ће им у своје време открититу тајну, да ће запоставити све остало и да ће му то битипрва брига. Ч инило се да за истинито откриће неће битимала захвалност, као ни казна ако је оптуж ба лаж на.

15. С итуација је била веома опасна и стога би позвандиктатор, који остави војску и појави се у Риму. С ледећегдана је одрж ао седницу С ената и кад је сазнао ш та љ уди

хоће забранио је сенаторим а да се удаљ авају и заједно сам ногим а од њ их кренуо је у скупш тину где је било по-стављ ено њ егово седиш те. Затим је упутио гласника М аркуМ анлију. К ада је овоме стигао позив који му је упутио дик-татор, он даде знак својим а да се приближ ава час борбе ипраћен великом гомилом стиж е пред трибунал. Н а једнојстрани су били сенатори, а на другојнарод, и свак је гледаоу свог вођу као да су се спрем или за бој. К ад је настала ти-

ш ина, диктатор рече: „Н ека би се ја и патрицији рим скислож или са рим ским плебејцим а и у другим стварим а, каош то ће се слож ити у оном е ш то се тебе тиче и у ствари којућу од тебе траж ити. В идим да си код грађана пробудио надуда могу, не крњ ећи поверењ е, да врате своје дугове од златакоје су прваци С ената сакрили. Ја сам далеко од тога да теспречавам у тојствари, чак те и подрж авам, М арко М анлије,у том е да рим ски плебс ослободиш камата и да одузм еш

скривени плен од пл>ачкаш а који леж е на држ авном благу.




А ко ово не учиниш наредићу да те баце у окове и одведу узатвор под оптуж бом да си узео учеш ћа у пљ ачки, или збоглаж не оптуж бе, али нећу даљ е трпети да народ узнем ира-

ваш лаж ним надама.”Н ато М анлије одговори да му је јасно да диктатор није

изабран због В олска, који су им већ толико пута били не-пријатељ и колико је то одговарало патрицијима, нити про-тив Л атина и Х ерника који су само због лаж них оптуж бинатерани у рат, него је то умињ ено ради борбе против н>егаи рим ског народа С ада кад је прош ао рат кога у ствари нијени било, своју м оћ је диктатор окренуо против њ ега. Д икта-

тор већ позива повериоце на злочин против плебејаца; већ инаклоност масе према њ ему приписује му у кривицу да би гауниш тио. „Зар тебе, А уле К орнелије, и вас, оци сенатори,вређа то ш то је народ на мојојстрани? Заш то је сваки од васне одвоји од м ене својим доброчинством? Х ајде, ослободитесвоје суграђане окова, забраните да дуж нике осуђују и водеих у затвор; пом озите оним ш то вам претиче оне који ниш танем ају. Н о заш то вас ја подстичем да од свога дајете? Задо-вољ ите се једном одређеном сумом, одвојите од главницеинтерес који сте већ виш е пута урачунавали, и м оја пратњ аће бити исто толика као и у сваког другог. А ли, реците за-ш то се ја једини бринем о народу? Н емам ниш та друго даодговорим , него исто као и да ме питаш заш то сам управо јаспасао К апитол и тврђаву. Тада сам помогао свима; сада мојапом оћ спасава појединце. Ш то се тиче галског злата, ствар је

по себи проста, али је компликованом чини само питањ е.Заш то питаш оно ш то ви сви знате? Заш то наређујеш да сеиспита оно ш то ви носите у наборим а своје тоге, ум есто дато ви сами изнесете, уколико у том е нем а неке подвале?У колико виш е наређујете да се покаж у ваш е подвале, утоли-ко се ја виш е плаш им да ћете нас на сопствене очи превари-ти док гледам о у вас. С тога нека не будем ја тај који ћеизнети на видело ваш у пл>ачку; то сте пре ви које треба на-

вести да то покаж ете.”




16. Н ато је диктатор наредио да се мане околиш авањ а ида изнесе праве доказе, или да призна кривицу за лаж ну оп-туж бу против С ената и за то ш то га је излож ио м рж њ и због

лаж не оптуж бе. К ада је М анлије одговорио да неће да гово-ри по наређењ у својих непријатељ а, диктатор је наредио дага воде у затвор. К ад га је диктаторов гласник зграбио, он јеузвикнуо: „Јупитеру Н ајбољ и Н ајм оћнији, Јуноно краљ ице,М инерво, и сви други богови и богињ е који настањ ујете Ка-питол и тврђаву, зар дозвољ авате да ваш ег војника и заш тит-ника вуку непријатељ и? Зар да ова десница која је отералаГале од ваш ег светилиш та, сада буде ланцим а окована?” Н и-

је било никога ко је м огао да гледа нити да слуш а ово пони-ж ењ е. М еђутим , држ ава је била неумољ ива и постојана усвом настојањ у да принуди на покоравањ е законима, и такосе нису усудили ни плебејци ни народни трибуни да изустени реч против диктаторове власти, ни поглед да подигну.О двођењ е М анлија у затвор било је разлог да се м ноги пле-бејци обуку у црно, да м ноги пусте косу и браду, а маса се утузи скупљ ала у предворју затвора.

Д иктатор је тријумф овао због победе над В олсцима, алије тим е стекао виш е мрж њ е но славе. Ш апутало се да је три-јум ф стекао у Рим у, а не у рату борећи се не против неприја-тељ а, него против суграђана; да је њ еговој охолости недо-стајало једино то ш то М арко М анлије није вођен испредњ егових кола. П обуна само ш то није била избила. Д а биублаж ио незадовољ ство, С енат је изненада постао дареж љ иви, премда нико није траж ио, основао је колонију у С атрику-

му, наредивш и да се у њ у одведе 2.000 грађана С вакоме јебило додељ ено по два и по јутра земљ е. П ош то је то датомалом броју и тако мало, то се тум ачило као награда оним акоји су издали М арка М анлија О вај „лек” је само појачаонезадовољ ство. И већ су се М анлијеве присталице м оглелакш е препознати по црнојодећи и по лицу које је било каоу оних који су оптуж ени. С абдикацијом диктатора послетријум ф а нестао је страх од њ егове власти, а ослободио се и

језик љ удим а




17. Тако су се сада у јавности чули гласови оних који супрекоревали народ да своје браниоце уздиж е када је теш ко-ћа ту и даје им подрш ку, а у опасности их увек напуш та

Тако су поступили са С пуријем К асијем40 који је позиваонарод да подели земљ у, тако је прош ао и С пурије М елије41док је грађане спасавао од глади о свом трош ку; тако је иМ арко М анлије предат својим непријатељ им а док је великидео грађанства, које је пропадало због камата, извлачио насветлост и слободу: кљ ука народ своје вође да би их потомзаклао. Зар је толики грех ако неко не одговори диктаторо-вом наређењ у, и то човек који је некада био конзул? Ч ак и

ако се претпостави да је најпре лагао и да после није знаош та да одговори. Н о да ли је икада ико, чак и ако је роб, биобачен у ланце само зато ш то је лагао? А кад је М анлије упитањ у, зар је тако лако заборављ ена она ноћ која замалоније била за Рим последњ а и вечна? И ли изглед галске ко-лоне која се пењ е уз Тарпејску стену?^2 Зар се заборавилокако изгледа сам М арко М анлије - наоруж ан, обливен зно-јем и крвљ у као да сам ог Јупитера отим а из руку неприја-

тел>а? Зар на тајначин захваљ ују спасиоцу отаџбине ш то мудају пола ф унте хлеба? И зар онајкога су до неба уздизали инадим ком га изједначили с Јупитером К апитолином , садатрпи везан у затвору и проводи дане у очекивањ у одлукекрвника? И зар није тајједан човек био спремнији да помо-гне свима, но ш то су толики љ уди спрем ни да помогнуњ ему једном ? - С ада се велико м нош тво љ уди није виш е ниноћу разилазило с овог места, претећи да ће на силу отвори-

ти затвор. Н о тада им би дато оно ш то би сам и отели: сенат-ском одлуком, М анлије би ослобођен. М еђутим , овим нијеучињ ен крајпобуни: само јојје дат вођа.

Т их дана је Л атиним а и Х ерницим а, а у исто време коло-нистим а из Ц ирцеја и В елитра, који су се правдали због уче-ш ћа у последњ ем рату и траж или да им се врате заробљ е-ници да их казне по законим а, упућен неповољ ан одговор.Још строж и су Рим љ ани били прем а колонистим а који су

као рим ски грађани пристали да учествују у нападу на своју




отаџбину. Н е само да је одбијен њ ихов захтев да им се вратезаробљ еници него је С енат њ иховим посланицим а наредио- тога су били пош теђени савезници - да ш то пре оду из

града и уклоне се с онију рим ског народа, јер су се плаш илида их неће заш титити ни закон који ш тити посланства,предвиђен не за грађане него за странце.

18. М анлијева побуна се поново распламсала крајем го-дине када су изврш ени избори и изабрани војни трибуни сконзуларном влаш ћу, и то патрицији С ервије К орнелијеМ алугиненсис трећи пут, П ублије В алерије П отит другипут, М арко Ф урије К ам ил пети пут, С ервије С улпиције Руф

други пут, Гај П апирије К рас и Тит К винкције Ц инцинатдруги пут. С пољ ни мир почетком ове године био је добро-дош ао и плебејцим а и патрицијим а: плебејцим а јер их јеослободио регрутовањ а, а то им је будило наду да ће подтаквим вођом изборити обарањ е камата; патрицијим а - даим спољ на опасност неће одвући паж њ у од сређивањ а уну-траш њ их прилика. Д акле, и једна и друга страна су енерги-чно наступиле и час сукоба се приближ авао. М анлије је

ноћу позивао плебејце у кућу и држ ао је састанке с вођамапобуне, много виш е испуњ ен и огорчењ ем и ж естином нораније. Њ егову мрж њ у је распаљ ивало недавно претрпљ енопониж ењ е, јер у душ и није био навикнут да претрпи увре-ду. Х раброст му је повећавало то ш то се диктатор није усу-дио да поступи с њ им онако како је К винкције Ц инцинатпоступио са С пуријем М елијем и ш то је огорчењ е које јеизазвало њ егово хапш ењ е принудило диктатора да се пову-

че, а и С енат није м огао да му се супротстави. Тако свимовим и узохољ ен и охрабрен подстицао је плебејце који су исами већ били раздраж ени:

„Д окле ћете заборављ ати на своју снагу? П рирода јеодредила да су је и ж ивотињ е свесне. Бар избројте колико јевас, а колико непријатељ а. О нолико колико вас је било каоклијената око једног патрона, толико ће вас сада бити наједног непријатељ а. Ч ак и ако се сукобите један против је-

дног верујем да ћете се ви храбрије борити за слободу но



с т о р и ја Р и м а - IUecra к њ и г а 23

они за власт. С амо покаж ите рат - им аћете мир. А ко виде дасте спремни на отпор, и они ће вам сам и вратити ваш а пра-ва. И ли нека сви заједно покаж у одваж ност, или ће сваки

појединачно м орати да трпи. Д окле ћете гледати једино нам ене? Ја нећу преварити никога од вас; настојте да срећа непревари мене. Ја као ваш заш титник, зачас сам нестао кад јето хтео непријатељ . А ви сте гледали како ме одводе у за-твор, м ене који сам сваког од вас ш титио од затвора. Ч емуонда да се надам ако противник поново крене против мене?О чекује ли и м ене судбина К асија и М елија? Д обро је ако сетога гнуш ате. И богови су против тога, али због м ене никад

неће сићи с неба. Вама треба да дају снагу да то спречите,као ш то су мени дали снагу као грађанину и као војнику давас браним од спољ ног непријатељ а и охолих суграђана Зарје у тако великог народа тако ситан дух да сте задовољ никада вам пом оћ против патриција пруж е ваш и трибуни иникад се нисте борили против патриција осим када сте имдозволили да вама владају. П ослуш ност вам није дата одприроде, на н>у сте се навикли. Зар се не борите против

спољ ног непријатељ а тако храбро да бисте показали како јеваш е право да владате над њ им ? А ко се с њ им борите завласт, утолико пре треба да то покуш ате с патрицијим а јерје слобода у питањ у. Н о било ког вођу да сте им али и билокакви да сте ви сам и били, све оно ш то сте до сада траж илидобили сте или силом , или ш то вам је срећа била на-клоњ ена Д ош ло је време да се предузму веће ствари: иску-ш ајте своју срећу и м ене као вођу у чију сте се срећу већ

уверили. У з м али напор ћете патрицијим а нам етнути оногако ће да им заповеда, као ш то сте им наметнули оне који сеодупиру њ иховим заповестим а. П отребно је укинути дикта-туру и конзулат, па ће римски плебејци да дигну главу. С тогакрените, забраните затвор због дугова. Ја ћу бити заш ти-тник плебејаца - то сам заслуж ио бригом за народ и својомвернош ћу. А ви уколико свом вођи будете дали назив којипоказује виш е м оћи и почасти, утолико ћете пре постићи

оно ш то ж елите.” Каж у да је од тог дана почео да теж и




краљ евској власти. Н о с ким се о том е договарао и с којимциљ ем, у изворима није речено.

19. С енат је узнемиравала сецесија плебејаца,43овог пута

у приватнојкући која се уз то случајно налазила на тврђави,као и опасност која је претила слободи. М ноги су узвикива-ли да је овде потребан један С ервилије А хала,44који не бидрж авног непријатељ а затварао и тим е изазивао још већеузнемирењ е јавности, него би ж ртвујући једног човекауклонио опасност од грађанског рата. Н ајзад је донета одлу-ка која је, премда је по речим а била блаж а, им ала исту снагу:„Н ека они који управљ ају држ авом учине све да се град спа-

се од опасности која му прети због побуне М арка М анли-ја.”45Н ато су се сви војни трибуни с конзулском влаш ћу инародни трибуни - ови последњ и су схватили да с нестан-ком слободе нестаје и њ ихова власт - потчинили ауторитетупатриција и учествовали у расправљ ањ у о оном е ш та ваљ ачинити. И док ником е ниш та друго није падало на ум осимнасиљ а и проливањ а крви, пош то су см атрали да предстојистраш ан сукоб, М арко М ененије и К винт П ублије, народни

трибуни, рекош е: „Заш то поступак према једном злокобномграђанину претварамо у сукоб изм еђу патриција и плебеја-ца? Заш то нападати плебејце заједно с оним човеком кога јенајбољ е напасти помоћу плебејаца, тако да падне угрож енсопственом снагом? П редлаж ем о да се он изведе на суд. Н и-ш та није тако непопуларно као краљ евство и када народ ви-ди да се битка не бије с њ им , од бранилаца ће се претворитиу судије и плебејци туж иоци ће гледати у овоме патрицију

кривца који хоће краљ евску власт; народ, наиме, никога нестављ а изнад своје слободе.”20. О во су прихватили сви, па је заказан дан суђењ а. Т о је

изазвало велико узбуђењ е, нарочито када су видели оптуж е-ног одевеног у црно, а да уз њ ега нико, не само од сенаторанего ни од рођака или пријатељ а, па ни њ егова браћа, А ул иТ ит М ененије, није то исто учинио. То се још није догоди-ло да се у таквојопасности за оптуж еног нико, па ни њ егови

најближ и, не одене у црно: када је А пије К лаудије вођен у




затвор, у црнини су били ГајК лаудије, њ егов противник, исав клаудијевски генс.46Било је очигледно да су се сви сло-ж или у том е да треба униш тити овог пријатељ а плебејаца

као првог патриција који је преш ао на њ ихову страну.Д ан суђењ а је дош ао; м еђутим , ни у једног писца нисамнаш ао да је М анлија било ко оптуж ио да теж и краљ евскојвласти. О птуж иван је да скупљ а народ и позива на устанак,да расипа новац и лаж но оптуж ује. Н о без сумњ е, оптуж бесу биле теш ке, па ако је народ оклевао да га осуди, то нијебило због сам е ствари него због места суђењ а47С матрам датреба скренути паж њ у на једну ствар: заслуге које је имао је

њ егова ж ељ а за краљ евском влаш ћу не само учинила безвред-ним , него и ом рзнутим . К аж у да је им еновао око 400 љ удикојим а је зајм ио новац без камата, спасавајући њ ихова добраод продаје, а њ их од затвора; своје ратне заслуге не само даје набројао него је донео и доказе: оруж је скинуто са 30 уби-јених непријатељ а, 40 одликовањ а добијених од својих ко-м анданата, међу њ им а два венца за освајањ е бедема, осам заспасавањ е грађана, од којих је именовао и Гаја С ервилија,

ком андант коњ ице који овоме није присуствовао. П ош то јетако своје ратне заслуге пом енуо у говору ш то је својом ве-личанственош ћу одговарао величини дела, изједначавајућипо величини речи и подвиге, откри своја прса покривенаож иљ цим а стеченим у ратовим а и позва Јупитера и другебогове у пом оћ својојсрећи, упирући поглед у К апитол. М о-лио је да онајисти дух који су њ ему удахнули када је сачу-вао капитолску тврђаву спасавајући рим ски народ, сада

удахну рим ском народу на њ еговом суђењ у. М олио је све ипојединце да му суде гледајући на К апитол и тврђаву, као дасе окреће сам им боговима.

Н арод је био сазван на М арсово пољ е да би гласао поцентуријам а. К ако је оптуж ени, пруж ајући руке према К а-питолу, окретао своје молбе од љ уди прем а боговима, трибу-ни су схватили да уколико не окрену погледе народа одм еста које подсећа на толике М анлијеве подвиге неће никад

доћи до осуде, јер ће паж њ а љ уди бити заокупљ ена једино



26 Т и т Ј Ј и в и је

њ еговим доброчинствим а И стога на дан који је био одре-ђен за донош ењ е пресуде сазваш е народ у П етилијском гајуиза Ф лум ентанске капије,48 одакле се К апитол није видео.

О вде је кривица доказана и изречена дотад нечувена казна,страш на и за саме судије. П рема неким писцима, пресуду судонели дуовири изабрани да му суде за велеиздају. С Тар-пејске стене су га бацили војни трибуни. Тако је ово м естоза једног човека било спом еник и велике славе и најгореказне.

С м ртној казни додате су и друге одлуке од којих је једнабила јавна и тицала се њ егове куће која се налазила на м есту

где су данас храм и ковница М онете:49траж ено је да народизгласа одлуку да патрицији виш е не станују ни на К апито-лу ни у тврђави. Д руга је потекла из њ еговог клана и њ ом есе забрањ ује да се неко у њ ему убудуће зове М арко М анлије.Такав је био крајчовека који и да није био рођен у слободнојдрж ави остао би им е вредно пом ена П отом га се народ, кадаје нестала опасност од њ ега, сећао само по њ еговим заслугамаЈедну заразу која се појавила без неког посебног разлога, као

јавна несрећа, многи су сматрали казном за погубљ ењ е М аркаМ анлија С матрало се да је К апитол оскрнављ ен крвљ у свогспасиоца, да боговима није по вољ и ш то је пред њ иховимочим а изврш ена казна над оним који је њ ихове храмовеотргао из руку непријатељ а

21. П осле епидемије уследила је несташ ица хране и по-ш то се глас о оба зла раш ирио, у следећојгодини је уследи-ло виш е ратова, за време војних трибуна с конзуларном

влаш ћу Л уција Ваперија, изабраног четврти пут, А ула М ан-лија трећи пут, С ервија С улпиција трећи пут и М арка Тре-бонија О сим Волска, које као да је судбина одредила да сена њ им а веж бају рим ски војници, и колонија Ц ирцеи и В е-литре које су већ дуж е време смиш љ але отцепљ ењ е, и Л аци-ја, чија је лојалност постала сум њ ива, појавио се као новнепријатељ и Л анувијум 50који је некад био највернији град.С енатори су см атрали да је толико потцењ ивањ е Рим а до-

ш ло отуда ш то је тако дуго оставио некаж њ еним побуну




рим ских грађана у В елитрама, и стога одлучиш е да изнесупредлог пред народ да им се објави рат. Д а би придобилиплебејце за рат изабрали су ком исију од пет чланова (квин-

квевире) за дељ ењ е пом птинске земљ е и ком исију од тричлана (тријум вире) ради оснивањ а колоније Н епета. Тада јесазван народ да одлучи о рату и све су трибе за то гласале51упркос противл>ењ у народних трибуна, који су га узалуд одтога одвраћали. Рат је био припремљ ен ове године, али вој-ска није изведена из града због епидемије. О во оклевањ е да-ло је прилику колонистим а да замоле С енат за опрош тај;већ је већина била за то да се посланство са таквом молбом

упути у Рим . И до тога би дош ло да није, како се често дога-ђа, опасност за целу заједницу била повезана с опаснош ћу запојединце. П окретачи одм етањ а су, наим е, из страха да сеони сам и не би излож или рим ском гневу одвратили коло-нисте од м ировних нам ера Н е само да су спречили својсе-нат да упути посланике него су подстакли већи део народада крене у пустош ењ е рим ске земљ е. Т а нова кривица одузе-ла је сваку наду на мир. О ве године је стигао у Рим први пут

и глас о одметањ у П ренестина.52К ада су ово обелоданилиТускулани, Габини и Л абикани,53на чије су границе такођенападали, рим ски С енат је тако благо одговорио да је билојасно како није поверовао у оптуж бе зато ш то није ж елео даоне буду тачне.

22. Н ови војни трибуни с конзуларном влаш ћу, изабра-ни за следећу годину, С пурије и Л уције П апирије повели сувојску на В елитре, док су четворица њ ихових колега, С ерви-

је К орнелије М алугиненсис, изабран трећи пут, К винт С ер-вилије и ГајС улпиције и Л уције Ем илије, изабран четвртипут, остављ ени да ш тите град ако би било јављ ено о некомновом покрету из Етрурије - на овој страни све је билосумњ иво. К од В елитра је вођена битка с повољ ним исходомпротив трупа које су у пом оћ послали П ренестини и које субиле веће од снага колониста Близина града била је разлогда непријатељ брзо побегне с бојног пољ а, а то м у је давало

и једину м огућност да се спасе. К онзуларни трибуни нису




кренули на град, плаш ећи се да би исход напада био неи-звестан, а уз то су сматрали да не треба ратовати тако даколонија дође у опасност да буде разорена П исм о којим су

јављ али С енату за победу, ош трије је оптуж ивало П ренестинено колонисте из В елитра.

И тако је на предлог С ената и по одлуци народа објавл>енрат П ренестиним а, који су се ујединили с В олсцим а и сле-деће године кренули на С атрикум ,54колонију рим ских гра-ђана П ремда је она пруж ила одлучан отпор заузели су је најуриш и срам но поступили с оним а који су им се предали,користећи своју победу. О горчени, Римљ ани изабраш е М аркаФ урија К ам ила за војног трибуна ш ести пут. За колеге јеимао А ула и Л уција П остум ија Региленсиса, Л уција Ф уријазаједно с Л уцијем Л укрецијем и М арком Ф абијем А мбустом.

В ођењ е рата с Волсцим а дато је, преко уобичајеног реда,М арку Ф урију. О д осталих трибуна, за пом оћнике му јеодређен Л уције Ф урије, не толико због држ авних интересаколико да би то био разлог почасти датојК ам илу, да попра-

ви ствар коју је овај у својој површ ности пропустио као чо-век који је виш е волео да од Ф уријеве греш ке стекне за себезахвалност но славу. К амил је већ био веома стар. П ри изборује хтео, полаж ући заклетву, да се оправда лош им здрављ ем ,али га је народ у том е спречио. К репак дух је још горео уснаж ним грудим а и ум му је још увек био свеж , и прем да севиш е није бавио политиком , рат га је надахњ ивао. Регруто-вао је четири легије, сваку од по 4.000 војника па сазвавш увојску следећег дана код Есквилинске капије55 крену ка С а-трикуму. Н ападнута колонија није се преплаш ила, поузда-вајући се у свој велики број војника, и очекивала га је. К адвидеш е да се Рим љ ани приближ авају кренуш е у борбу уж ељ и да без оклевањ а окуш ају срећу у једној одлучној бици,сматрајући да код тако м алог броја непријател>а, све спосо-бности једног војсковође у кога се он једино поуздавао не

могу много користити.




23. И сти борбени ж ар био је обузео и рим ску војску иједног од њ ена два команданта. О д упуш тањ а у борбу чијиби исход зависио једино од среће спречила их је м удрост и

заповест другог ком анданта који је чекао повољ ну приликуи зато продуж авао рат да би разум но сачувао своје љ уде. Н е-пријатељ је чинио све да би изазвао сукоб: не само да је својубојну линију развио испред логора него је изаш ао до среди-не пољ а и, носећи бојне знаке, стигао све до римских опкопа,м аниф естујући охолост и самопоуздањ е. Рим ски војници суово теш ко подносили, а још теж е други командант, Л уцијеФ урије, смео и због своје младости и због своје нарави, а

подстакнут и надом коју је гајила м аса војника којој је инајнезнатнији повод подизао дух. Л уције Ф урије је још јачеподстицао војнике који су и сам и били узбуђени, им ајућипредност над колегом због своје младости - једино га је утом е и превазилазио - говорећи да је рат за младе љ уде и дадух заједно са телом и цвета и сахне. Говорио је да је К амилод енергичног војсковође постао колебљ ивац и онај који јенекад у прош лости освајао градове при првом нападу, сада

седи и траћи време заш тићен бедемима. К аквом се он на-предовањ у својих снага и повлачењ у непријатељ а мож е на-дати? К аква је то повољ на прилика, које је то време и местош то их он припрема за заседу? Вену и постају беж ивотнипланови старог човека. К ам ил је доста ж ивео и доста му јеславе; ш та могу постићи ако снага држ аве, која треба да јевечна, почне да стари заједно са смртним телом једногчовека?

Таквим речим а је Л уције Ф урије придобио на своју стра-ну сав војни логор. К ако је на све стране траж ено да се уђе убитку, он рече К ам илу: „М арко Ф урије, не мож емо издрж а-ти притисак војника, а ни непријатељ а, чија се храброст по-већава због наш ег оклевањ а и чија се надменост виш е нем ож е издрж ати. П опусти: ти си један против свих и допустии прихвати савет да ћеш пре победити ако ступиш у борбу.”Н ато му К амил одговори да је до сада све ратове водио под

сопственим ауспицијама и да се ни он ни рим ски народ ни-




су могли пож алити ни на њ егову стратегију ни на ратнусрећу. С ада знају да он има колегу који му је по ком анди иправу једнак, а да га надмаш ује снагом и младош ћу. Ш то се

тиче војске, он је навикао да ком андује војском, а не онањ име, али свог колегу не м ож е спречити у оном е ш то хоће:нека, уз пом оћ богова, учини оно ш то је добро за држ аву. Засвоју старост траж и само једну м илост: да не буде у првомбојном реду. О н неће запоставити оно ш то је дуж ност је-дног старца у рату. А бесм ртне богове м оли да се не догодида њ егов бојни план постане достојан похвале.

Н о нити су љ уди слуш али ове мудре речи, нити су бого-

ви чули њ егову побож ну м олитву. П рви бојни ред поставионајкоји је ж елео битку. К амил је учврстио резерву и поста-вио снаж ну предстраж у испред војног логора. С ам је стао наузвиш ењ е - паж љ иви посматрач туђе стратегије и њ еногисхода.

24. Ч им је при првом судару зазвекетало оруж је, непри-јатељ је окренуо у бекство, али не из страха него због лукав-ства. И змеђу бојног пољ а и непријатељ ског војног логора,

са задњ е стране били су блага падина и једно узвиш ењ е.Захваљ ујући свом великом броју, непријатељ је м огао да ос-тави у логору неколико добро увеж баних и наоруж аних ко-хорти да нападну кад започне битка и Рим љ ани се приб-лиж е бедем им а Рим љ ани су у растуреном бојном пореткуследили непријатељ а који се повлачио и тако су били наву-чени на нераван терен. Ту је створена прилика непријатељ уза напад. С ада је страх преш ао на досадаш њ ег победиоца.

Због појаве нових непријатељ ских снага, а и због падинекоја се стрм о уздизала, рим ска бојна линија се расула. Устопу су је гонили нови одреди В олска који су изјурили излогора П ридруж или су им се и они који су напустили бит-ку, претварајући се да беж е. Римски војник се није повлачиоу реду: заборављ ајући на недавну храброст и стару славу, онје окренуо да беж и траж ећи заш титу у војном логору. К а-м ил, кога је њ егова пратњ а ставила у седло, изводећи см еста

своје резервне одреде узвикну: „Зар је ово, војници, битка




коју сте траж или? К оји је то човек или бог кога за ово сметеоптуж ити? То је само ваш а непром иш љ еност и ваш а нес-премност. Д о сада сте следили једног команданта - сада

следите К амила и однећете победу, онако како сте навикликада вас ја водим . Ш та гледате на бедеме и на логор? Н икогаод вас они неће прим ити осим као победнике.”

Н ајпре су се постидели, а потом кад су видели да се заста-ве и бојна линија окрећу прем а непријатељ у и да се коман-дант, одликован толиким тријум ф им а и упркос толикимгодинам а, излаж е у првим бојним редовима, где су и најве-ћи напор и опасност, стекош е поново храброст и она се про-

ш ири на цео ф ронт, јер су једни друге храбрили и кроз целувојску се заори поклич. Т у је био и други војни трибун; њ егаје колега, који је успоставио ред у пеш адији, послао коњ ици,али не да каж њ ава Ту је он наредбу зам енио молбама: мо-лио је појединце и све заједно да га, кривца за исход овогдана, ослободе кривице. Говорио је: „Занемарујући колегу,ја сам прихватио неразум ност м ногих пре но опрезност је-дног међу нам а К акав год да је обрт ваш е среће, К ам ил ће у

том е наћи своју славу. Ја ћу, ако се битка не обнови искуси-ти заједно са свим а несрећу, а срамоту ћу сам сносити.” Чи-нило се да је најбол>е да се коњ и пусте, пош то се бојналинија још колебала, и да се напад изврш и пеш адијом. Н а-предовали су истичући се и оруж јем и храброш ћу; креталису према оном делу где су видели да су пеш адијски одрединајвиш е притиснути. С ва паж њ а и војника и команданатабила је концентрисана на битку. Буђењ е храбрости имало је

утицаја и на непријател>а: В олсци који су пре тога устукну-ли сим улирајући страх, сада су се дали у право бекство; мно-ги су били убијени у самојбици, а м ноги и у бекству, најзади у сам ом логору који је заузет при првом нападу. И пак јевиш е било заробљ ених но убијених.

25. П ри пребројавањ у заробљ еника препознати су некииз Тускулума, одвојени од осталих и одведени пред трибу-на. У испитивањ у су признали да су ратовали по наређењ у

држ аве. У плаш ен рата који је могао избити у непосредној




близини Рим а, К ам ил рече да ће заробљ енике одмах самодвести у Рим да би С енат обавестио да је Тускулум напу-стио савез. За време њ еговог одсуства, логор и војска би оста-

ли под командом њ еговог колеге. У току једног јединогдана, овајје научио да својој намери не даје предност надсаветом бољ ег од себе. Н и он нити ко други у војсци нисуверовали да ће К ам ил опростити греш ку која је довеладрж аву у тако теж ак полож ај. Н е само у војсци него и у Рим ује свак знао да је у рату с В олсцима који је вођен с про-менљ ивом срећом, кривицу за пораз и повлачењ е сносио Л у-ције Ф урије, а да сва заслуга припада М арку Ф урију. К ад су

заробљ енике извели пред С енат одлучено је да се Тускулу-му објави рат. И м енован за ком анданта у том рату, К амил језатраж ио да му се одреди један пом оћник у команди, и кадаму је дозвољ ено да сам међу колегама изабере једног, он је,супротно сваком очекивањ у, изабрао Л уција Ф урија. О вимвеликодуш ним гестом је умањ ио срамоту свог колеге, а засебе стекао велику славу.

Н о рат с Тускулумом није вођен. К ако рим ску силу нису

могли да савладају оруж јем , то су учинили м ирним држ а-њ ем. К ад су Рим љ ани стигли на њ ихову територију, они сенису повукли из места која су се налазила поред пута, нитису прекинули рад на пољ им а; кроз градске капије које субиле ш иром отворене, м ноги су у тогама и без оруж ја изла-зили рим ским војсковођама у сусрет; без срџбе су рим скојвојсци довлачили снабдевањ е у војни логор, и из града и сапољ а. П оставивш и војни логор испред капија, К ам ил је

уш ао у град ж елећи да види да ли је и у граду иста м и-рољ убивост као на пољ има. Ту је наиш ао на отворена вратана кућама, на отворене радњ е у којим а је све било излож енобез скривањ а Занатлије су биле заузете својим послом , изш коле су допирали весели гласови ђака, улице су биле пунељ уди, ж ене и деца су иш ли тамо-амо, куда је кога водиопосао. Н е само да није било страха него ни било чега ш то бисе м огло назвати чуђењ ем. К амил је гледао на све стране не

би ли угледао неки знак рата, али никаквог трага није било




ни да је неш то склоњ ено због опасности од рата или одне-то: све је било спокојно и владао је такав мир да је изгледалода овде није доспео ни глас о рату.

26. П обеђен најзад стрпљ ивош ћу непријатељ а, К ам илнареди да се сазове њ ихов сенат и онда им рече: „С ами сте,Тускулани, смислили право оруж је и наш ли праву снагу ко-јом ћете се одбранити од рим ске срџбе. И дите у Рим предС енат: сенатори ће оценити да ли ћете бити каж њ ени за онораније, или ће вам бити опрош тено због овог сада. Ја нећуприм ити ваш у захвалност пре но ш то вам јавно не будеопрош тено. Д ајем вам прилику да молите; на ваш е молбе,

С енат ће одговорити како сам одлучи.”Тако су Тускулани стигли у Рим . К ада су у Рим у виделиојађеност сената једног донедавно верног савезника како по-низно чека у предворју К урије, рим ски сенатори су се саж а-лили и наредили да их позову у С енат виш е као пријател>ено као непријател>е. Н ато диктатор Тускулум а овако прого-вори: „К ао они којима сте рат објавили и које сте напали,оци сенатори, ми сада излазим о пред вас исто онако наору-

ж ани и спрем ни, и као ш то нас сада видите у предворју ва-ш е К урије, тако смо изаш ли у сусрет ваш им заповедницим аи ваш ојвојсци. То је и наш е држ ањ е и држ ањ е наш ег наро-да било и увек ће бити осим ако се не дигнем о на оруж је поваш ем наређењ у, или бранећи ваш е интересе. Захвални смоваш им војсковођама и ваш им четама ш то су виш е поверова-ли оном е ш то су видели својим очим а но оном е ш то су чу-ли, и ш то нису наступили као непријатељ и тамо где није

ни било непријатељ ства. И сту мирољ убивост коју смо пока-зали, сада м олим о од вас. П реклињ ем о вас, окрените рат надругу страну; ако морамо да претрпим о оно ш то нам ваш еоруж је наноси, искусићемо то без оруж ја. Т о је наш став, ибогови ће дати да буде срећан онолико колико је искрен.Ш то се тиче кривице због које сте нам објавили рат, она сене мож е избрисати речим а јер је већ почињ ена. И пак, иакоје то тачно, сматрамо да м ирно мож емо признати да смо

криви после тако очигледног кајањ а. Д опустите љ удима да




вам наносе увреду докле год сте достојни да прим ите оваквусатисфакцију.” Тако рекош е Тускулани. Тада су добили мир,а ускоро затим и римско грађанско право. Рим ске легије су

повучене из Тускулума.27. К ам ил се затим повукао с дуж ности, истакавш и семудрош ћу и храброш ћу у рату против В олска, а срећом урату против Тускулума, те у једном и другом рату - посе-бним стрпљ ењ ем и умеренош ћу према свом колеги.

За следећу годину изабрани су за војне трибуне Л уцијеВ алерије пети пут, П ублије В алерије трећи пут, ГајС ергијетрећи пут, Л уције М ененије други пут, П ублије П апирије и

С ервије К орнелије М алугиненсис. Т е године су били неоп-ходни и цензори56због неких неодређених гласина о дуго-вима. Н ародни трибуни су претеривали у оцењ ивањ у овеиначе теш ке ствари, док су је чинили лакш ом они који сусм атрали да је дуг у опасности виш е због непоузданостидуж ника но због нем огућности да се плати. За цензоре суизабрани ГајС улпиције К ам ерин и С пурије П остум ије Ре-гиленсис и они су већ започели посао, али је био прекинут

П остум ијевом смрћу. Религија је забрањ ивала да се цензорупоново бира колега К ада је С улпиције абдицирао изабранису други цензори, апи како је избор изврш ен непрописно,они нису ступили на дуж ност. И збор трећих цензора нијерелигија дозвољ авала, па се чинило да богови не одобравајуцензуру у овојгодини. Н ародни трибуни су см атрали да јето изигравањ е ствари и да то не треба трпети. Говорили суда С енат настоји да сакрије јавне таблице које сведоче о

цензу сваког човека57 да се не би видело колика је висинадуга То би показало да једна половина грађана притискуједругу половину, док су задуж ени плебејци излож ени увекновим непријатељ има; рат се траж и на све стране без ика-квих обзира: од А нција се прелази на С атрикум , од С атрику-ма на В елитре, одатле се легије воде на Тускулум . В ећ сепланира да се оруж јем крене на Л атине, Х ернике и П ренес-тине, и то виш е из м рж њ е прем а грађаним а но прем а непри-

јатељ има, с нам ером да се плебејци сатру у рату како им се



с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к /ш г а 35

не би дозволило да предахну у граду и да у м иру раз-м иш љ ају о слободи, или да присуствују народним скупш ти-нама где се понекад чује и глас народних трибуна који

траж е укидањ е камата или других неправди. Н о када би пле-бејци им али способност да призову у сећањ е слободу својихпредака не би никад дозволили да се рим ски грађани одводеу затвор због дуга, нити да се изврш и регрутовањ е док се неиспита висина дуга и предлож и њ егово см ањ ењ е како бисвак знао ш та је још њ егово а ш та није, да ли му остајеслобода, или већ и своје тело предаје ланцим а

К ада је тако стављ ена у изглед награда за побуну, она је

одм ах и избила, јер м ноги су већ били осуђени због дуга, а исенатори су донели одлуку о регрутовањ у нових легија навест о рату са П ренестиним а. Н ародни трибуни су настоја-ли да спрече и једно и друго, те да својим ауторитетом узмуу заш титу плебејце: нису дозволили да дуж ници буду одве-дени, нити да се м ладићи упиш у у војску. С енатори су виш ебринули за регрутовањ е но за утеривањ е дугова, јер јејављ ено да је непријатељ већ напустио П ренесте и да је

уш ао на габинску територију. Глас о овоме није задрж аонародне трибуне, него их је и виш е надахнуо за започетуборбу но ш то их је заплаш ио. За угуш ењ е побуне у граду,рат је могао пом оћи једино ако се приближ и градскимкапијама.

28. Н аим е, кад је јављ ено П ренестиним а да у Рим у јошније регрутована никаква војска, да још нико није сигурноизабран на ком андни полож ај, да су патрицији и плебејци

окренути једни против других, њ ихове вође су одмах крену-ле са својим трупама, сматрајући да им се указала повољ наприлика; пош то су опустош или оближ њ а пољ а кренули суса својим бојним знацим а прем а К олинскојкапији. Н ато је уграду настала велика узнем иреност. У пућен је позив да сезграби оруж је и сви се сјуриш е прем а бедемима и капијамаИ најзад се окренуш е од побуне рату и изабраш е за диктато-ра Тита К винкција Ц инцината, који себи за команданта

коњ ице узе А ула С ем пронија А тратина. К ада се о овоме ра-




ш ирио глас, већ је страх и од сам ог њ еговог им ена био таковелик да су се истоврем ено и непријатељ и повукли од беде-ма, а м лађи Рим љ ани се сакупили без противљ ењ а кад их је

он сазвао.Д ок је у Рим у регрутована војска, непријатељ је поставиосвојлогор недалеко од реке А лије. О датле је на све странехарао, хвалећи се да је заузео м есто злокобно за Рим љ ане.58Задаће им исти страх и натераће их у бекство као ш то је тобило у галском рату. Јер ако се Рим љ ани плаш е и дана којије, носећи назив по овом месту, уш ао као „црни дан” у њ иховкалендар, зар се неће још виш е но А лијског дана плаш ити

саме А лије која их подсећа на овај пораз? П ред очим а ћеим ати Гале и у уш им а ће им одјекивати њ ихов глас. Бавећисе овим некорисним комбинацијам а и заваравајући се лаж -ним надама, непријатељ је тако везивао својспас за случај-ност овог м еста Рим љ ани су насупрот томе гледали уЛ атиним а, без обзира на то где су се сада налазили, оне којесу победили на Регилском језеру и држ али их у покорностиследећих сто година А место, значајно по том е ш то их је

подсећапо на пораз, пре их је подстицало на то да борећи сеизбриш у успом ену на срамоту но ш то им је изазивалострах, зар постоји нека земљ а која би спречавала њ ихову по-беду? Ч ак и када би им се сами Гали супротставили на овомместу, борили би се тако као ш то су се борили у Рим у да биповратили своју отацбину и као ш то су се борили следећегдана код Габија, да не допусте да ико од непријатељ а ко јеједном крочио у рим ске бедеме преж иви како би однео глас

о пром енљ ивости среће у своју отаџбину.29. Тако су разм иш љ али једни, а тако други кад су сти-

гли до А лије. К ада је рим ски диктатор видео непријател>а убојном поретку и спрем ног за борбу рече своме колеги: „Ви-диш ли, А уле С ем проније, да су се ови поставили на А лијирачунајући на срећу м еста? Н ека им богови бесм ртни недају ниш та сигурније у ш та би веровали и ниш та значајни-је ш то би им било од помоћи. А ти, поуздавајући се у оруж је

и сопствену присебност, пободи коњ а и нападни центар



с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к /ш г а 37

њ ихове бојне линије, а ја ћу с пеш адијом усмерити напад наоне који су испали из бојног поретка и који су престраш е-ни. П ом озите, богови, који сте сведоци полож ене заклетве и

склопљ еног уговора и очекујте да ће бити каж њ ени они којису истоврем ено згреш или и према вама, вређајући вас, ипрема нама, јер су се огреш или о ваш е свето им е издајућинас.” П ренестини нису одолели ни коњ ици ни пеш адији ипри првом нападу и бојном покличу, њ ихови бојни редовису се растурили. П отом су, како се ф ронт нигде није одрж ао,окренули у бекство у паници и страхом нош ени пројурилипоред свог логора и нису се зауставили у бекству све док

нису угледали П ренесте. Ту се зауставиш е и заузеш е уж ур-баним напором једно узвиш ењ е. Бојали су се, наим е, да небуду опседнути у граду ако се повуку у бедеме, јер ће пољ абити одм ах спаљ ена и све опустош ено. Н о када се појавиш епобедиоци Рим љ ани пош то су заузели логор на А лији, онинапустиш е и овај полож ај. И см атрајући да их и бедеми те-ш ко могу заш титити повукош е се у град П ренесте. П од вла-ш ћу П ренесте налазило се још осам утврђењ а. Борба је

пренета и на њ их. П ош то су их заузели без велике борбе,Рим љ ани одведош е војску на В елитре и оне беху заузете.Н ајзад стигош е до П ренесте, одакле је рат и започео. О наније заузета силом јер се предала. К винкције, победник уједној бици, освајач два непријатељ ска логора и деветутврђењ а, прим ио је предају П ренесте и потом се вратио уРим . У тријум ф алној поворци однео је на К апитол кип Ју-питера И м ператора који је донео из П ренесте. С вечано је

постављ ен изм еђу светилиш та Јупитера и М инерве и нањ ему је у знак сећањ а на К винкцијева дела постављ ен нат-пис с оваквим текстом : „Јупитер и сви богови су подарилиТиту К винкцију, диктатору, да освоји девет градова”.59О дре-као се диктатуре двадесет дана после свог именовањ а.

30. П отом беху одрж ани избори за војне трибуне с кон-зуларном влаш ћу, међу којим а је био подједнак бројплебе-јаца и патриција. М еђу патрицијим а су изабрани П ублије и

Гај М анлије, заједно с Л уцијем Јулијем ; плебејци су били




ГајС екстилије, М арко А лбиније и Л уције А нтистије. М ан-лији су по роду им али предност над плебејским трибуним а,а у популарности над Јулијем , па им је тако дата команда у

рату с В олсцима без одређивањ а коцком или договора с ко-легам а. Збо г тога су се и о н и сам и касн и је кајали , као и сена-тори који су им то дали. Без претходног испитивањ а терена,кохорте су послате да прикупе храну. И верујући да су оп-кол>ене, јер је стигло лаж но обавеш тењ е о томе, остали импож уриш е у пом оћ не задрж авајући ни сам ог гласника овевести - то је био непријатељ Л атин преодевен у рим скогвојника - и упадош е у клопку. И док су се овде на неравномтерену одрж авали једино захваљ ујући храбрости војника,који су обарајући друге и сами гинули, непријатељ с другестране нападе на рим ски логор који се налазио у равници.Тако су војсковође својом непром иш љ енош ћу издале стварна два места О но ш то је спасено, за то треба захвалити јединохрабрости рим ских војника којим а виш е нико није командо-вао. К ада је о овоме стигла вест у Рим , најпре одлучиш е даизаберу диктатора; потом, када је јављ ено да В олсци м ирују,

позваш е назад и војску и војсковође, јер се чинило да В ол-сци не знају ни победу да искористе на време. Тако је настаомир, бар ш то се тиче Волска. Једино је крајем године изазва-ла узнем иреност побуна П ренестина, који су на то подсти-цали и друге латинске народе. И сте године су уписиванинови колонисти за Сетију*0 пош то су се овде ж алили да не-мају довољ но љ уди. Д ок у рату није било среће, у зем љ и је,за утеху, владао мир. Томе су допринели љ убав и пош товањ е

плебејаца према својим трибуним а31. Н а самом почетку следеће године букнула је великапобуна. В ојни трибуни с конзуларном влаш ћу су били С пу-рије Ф урије и К винт С ервилије, поново изабран, Л уцијеМ ененије трећи пут, П ублије К лоелије, М арко Х орације иЛ уције Геганије. П редмет и разлог побуне били су дугови.Д а би се ствар испитала им еновани су цензори С пуријеС ервилије П риск и К винт Л елије Сикул. Рат их је м еђутим

спречио да то учине. Н ајпре су уплаш ени гласници донели



с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к п м г а 39

вест - а то је потврдило и бекство љ уди са пољ а - да сулегије В олска преш ле на римску територију и да пљ ачкајуна све стране. Н о у тако аларм антној ситуацији, страх од

спољ ног непријатељ а није спречио грађански сукоб него једеловао супротно и повећавао моћ народних трибуна којису чинили све да спрече регрутовањ е; с друге стране, патри-цији су поставили услов да нико не плаћа ратни порез доктраје рат, нити да се доносе пресуде о дуговим а. П лебејци,добивш и ту олакш ицу, пристадош е на регрутовањ е. П ош тосу сакупљ ене нове легије одлучено је да се војска подели итако одведе на територију В олска: С пурије Ф урије и М арко

Х орације су кренули десно, према А нцијум у и обали, аК винт С ервилије и Л уције Геганије лево, према планинам аи Ецетри. Н и једној ни другој војсци није непријатељ иза-ш ао у сусрет. К ада су кренули у пустош ењ е њ ихове земл>е,Рим љ ани то нису чинили у нереду, како су то обично ради-ли В олсци који су као пљ ачкаш и, поуздавајући се у неслогунепријатељ а, а плаш ећи се њ егове храбрости, дрхтећи ску-пљ али плен, него су том е приступили као војска и спрово-

дили на прави начин, и уколико је то дуж е трајало им ало јетеж е последице. В олсци су, плаш ећи се да из Рим а не изађевојска, врш или нападе у пограничним областим а Рим љ ани-ма је, напротив, био циљ да непријатељ а који је мироваоизазову на борбу. И стога су на све стране спаљ ивали кућена пољ им а и у селим а, а нису пош тедели ни дрвеће с воћем,нити било ш та од онога ш то је требало да донесе плод.О дводећи као плен све ш то се од стоке и љ уди налазило ван

бедема, обе рим ске војске се вратиш е у град.32. Д уж ницим а је било остављ ено кратко време да преда-хну: како се непријатељ држ ао м ирно, судови су поновоож ивели. Д ок је нада на брисањ е старих дугова постепеноиш чезавала, настајали су нови због увођењ а пореза који супоставили цензори за грађењ е бедема од камених квадера.О вим теретом били су слом љ ени плебејци, јер није билопотребе за регрутовањ ем које би спречили народни трибу-

ни. У тицајм оћних љ уди је био довољ но велик да сви војни



40 Т и т Л и п и је

трибуни буду изабрани међу патрицијим а: Л уције Ем илије,П ублије В алерије четврти пут, ГајВ етурије, С ервије С улпи-ције, Л уције и ГајК винкције Ц инцинат. О ви су уједињ еним

снагама постигли да се против Л атина и Волска, који су заје-дно наступали и својлогор поставили код С атрикум а, регру-тују три војске. Н ико није протестовао кад су сви м ладићиполож или заклетву. Један део војске је био остављ ен за за-ш титу града, друга је била одређена за изненадне нападеако би негде избила побуна, а трећу, неупоредиво најјачу,повели су П ублије В алерије и Л уције Е м илије на С атрикум .О ни наиђош е на непријатељ а у равници, спремног за борбу,

и одмах га нападош е. И док још није било јасно на чијојјестрани ратна срећа, пљ усак који се излио уз олују прекидебитку у тренутку кад је м ного обећавала С ледећег дана јебитка обновљ ена и извесно време су латинске легије одоле-вале, једнаке и у храбрости и у срећи рим ским од којих сум ного научиле у дуготрајном савезу. Н о онда је наступилакоњ ица која је разбила бојни поредак, а на растурене бојнередове навалила је пеш адија. И колико је рим ска бојна ли-

нија напредовала, толико је непријатељ ска узмицала. И кадаје једном настао обрт у бици, рим ски удар је био незадрж ив.Разбијени непријатељ није беж ао у свој логор, него у С а-трикум који је био удал>ен две миљ е одатле трпећи великегубитке, нарочито од коњ ице. Њ ихов војни логор је заузет иопљ ачкан. О ни су у ноћи која је следила битку напустилиС атрикум и у колони као бегунци кренули према А нцију.Римска војска их је у стопу пратила, а њ иховој брзини је

виш е доприносио страх него бес. И тако су непријатељ иуш ли у бедеме пре но ш то су Рим љ ани м огли да стигну илизадрже последњ е редове. Рим љ ани су остали овде неколикодана пустош ећи пољ а; бедемим а нису приступили јер нисубили довољ но опрем љ ени опсадним маш инам а, а неприја-тељ и се нису усудили да изађу у борбу.

33. А онда изби сукоб изм еђу А нтијата и Л атина. Д ок суА нтијати, изм учени ратним невољ ама и ратом у коме су ро-

ђени и остарели, били спрем ни да се предају, Л атине је,




ојачане у дугом м иру и свеж ег духа, ова нова побуна охра-брила да истрају у рату. К рај м еђусобне борбе је наступиоонда када су и једни и други схватили да ниједној страни

ниш та не стоји на путу да поступи онако како је наумила.Л атини су отиш ли ослобађајући себе, како су сматрали, одсавеза у једном нечасно склопљ еном миру, а А нтијати, по-ш то су се ослободили незгодног судије своје спасоносне на-мере, предали су и град и територију Рим љ аним а. У бесузбог тога ш то нису ни Рим љ аним а наш кодили ратом, нитису В олске м огли оруж јем задрж ати, Л атини спалиш е С атри-кум, град у коме су наш ли прво уточиш те после пораза у

бици. Н ије остала ниједна кућа читава, јер су бакл>ама подје-днако потпалили све приватне и јавне грађевине осим хра-м а М ајке М атуте.61К аж у да их је овде задрж ао не религијскиобзир или страхопош товањ е пред боговима, него застраш у-јући глас из светилиш та који им је претио страхотама акоплам ен не отклоне од светињ е. П ош то су овде све предалипламену, с истом ж естином су кренули прем а Тускулуму,бесни на овај град ш то је напустивш и Л атинску лигу не

само уш ао у савез са Римом него је прим ио и рим ско грађан-ско право. К апије су биле отворене јер напад није очекиван,и при првом јуриш у је цео град заузет осим тврђаве. Утврђаву су побегли грађани са ж енама и децом , а гласницису упућени у Рим да обавесте С енат о томе ш та се догодило.Без оклевањ а, рим ска војска је кренула прем а Тускулум у, ка-ко је већ доликовало верности рим ског народа. В одили су јевојни трибуни Л уције К винкције и С ервије С улпиције. К а-

пије Тускулум а нађош е затворене и Л атине који су истовре-м ено и опседали и били опседнути: на једној страни субранили бедеме, а на другој су опседали тврђаву, и самизастраш ени док су другим а изазивали страх. С трах код Тус-кулана пређе у велику радост, а код Л атина сигурно веро-вањ е да ће, пош то су заузели град, сигурно заузети итврђаву, ускоро замени слаба нада на сопствени спас. Н а по-клич Тускулана, из тврђаве још јачим одговориш е Римл>а-

ни. Л атини су били притиснути са две стране: нису могли




да издрж е напад Тускулана из тврђаве јер је долазио с ви-ш ег места, нити су могли да зауставе Рим љ ане који су одо-здо прилазили бедемим а; две су резе на капијама већ

попуш тале. О ви су најпре заузели бедеме, а потом су разби-ли браве на капијама К ако су били нападнути са две стране,за борбу нису им али снаге, а за бекство није било излаза итако су овде сви до једног поубијани. П ош то је Тускулумповраћен од непријатељ а, римска војскасе повукла

34. Д рж ава је била м ирна од спољ ног непријатељ а за-хваљ ујући успеш ним ратовим а, али је у држ ави утолико ви-ш е расла моћ патриција на једној и беда на другој страни.

Д угови су морали да се плате, али је недостајала м огућностда се то и учини. И како им овина није била довољ на за вра-ћањ е дуга, на ред су дош ли углед и личност дуж ника којису одвођени у затвор, и тако је поверењ е уступило м естоказни. Зависност је заробила душ у не само простих плебеја-ца него и њ ихових вођа, па се нису виш е надм етали не самоза војни трибунат - за то су се некада борили с м ного енер-гије - но и за плебејске м агистратуре је недостојао човек

велике снаге и храбрости. Ч инило се да су плебејци самопривремено узурпирали право на држ авне полож аје, на не-колико година, и да су их сада патрицији повратили заувек.

Н о да ипак не би сва радост била само на једној страни,због једне незнатне ствари - како се то често догађа - наста-де велика промена: М арко Ф абије А мбуст, човек који је имаовелики углед не само у сталеж у коме је припадао него и кодплебејаца, од своје две ћерке је једну удао за С ервија С улпи-

ција, а другу је дао за ж ену Гају Л ицинију С толу, изврсномчовеку премда плебејцу, јер није презирао ни овај сталеж .Како је ценио и ово сродство, то му је донело наклоностплебејаца. Једном се догодило случајно да су се сестре, какосе често догађало, дуж е задрж але у разговору у кући С ервијаС улпиција, војног трибуна К ада је овај с Ф орума стигаосвојој кући, ликтор који га је пратио је ш тапом закуцао наврата како је био обичај. К ад се млађа сетра Ф абија, која за

тај обичај није знала, преко мере уплаш ила, старија се на-




смејала чудећи се да сестра за то не зна Н о овај подсмехпоста подстрек у ж енскојдуш и, осетљ ивојна ситне ствари.В ерујем да је и м нош тво љ уди који су пратили трибуна,

м олећи га за разне ствари, допринело том е да јојсе сестринбрак чинио срећним , док се она свог стидела због лош еграсуђивањ а које доводи до тога да љ уди не ж еле да их некоод блиских у нечему надм аш и. К ад ју је отац случајно срео,снуж дену због недавног догађаја који ју је у срце погодио, иупитао да ли је добро, она најпре сакри прави разлог који бипоказао да није довољ но приврж ена сестри ни довољ но ча-сна прем а муж у; али кад је он, љ убазно се распитујући, ипак

извукао одговор, она рече да је туж на због тога ш то је удатаза човека који јој није раван и у кућу која је затворена започасти и јавну наклоност. А мбуст, теш ећи ћерку, рече јојда се разведри: ускоро ће и у својојкући видети оне почастикоје је видела код своје сестре. О нда је почео да се договараса зетом , а придруж ио им се и Л уције С екстије, млад човекком е је једино недостајао патрицијски род.

35. П рилике за пром ену чини се да су настале услед

огром ног дуга који народ није знао како би другачије зба-цио осим ако не доведе своје љ уде на највиш е полож аје.Требало се припремити за ову намеру. П окуш авајући и ра-дећи у том правцу, плебејци су већ начинили такав напредакда су, уколико би даљ е настојали, м огли доћи до врха и изје-дначити се с патрицијим а како у почастима тако и у досто-јанству. За овај тренутак одлучено је да то буду народнитрибуни који ће преко ове м агистратуре отворити себи пут

за друге почасти. За трибуне су изабрани Гај Л ициније иЛ уције С екстије, који су предлож или законе против моћипатриција: један о дуговим а, да се одузме од главнице онош то је од дуж ника као камата прекомерно узето, а оно ш то јепреостало да се у току три године у једнаким ратама отпла-ти; други о величини земљ е, да неко не би поседовао виш еод 500 југера; трећи, да не буде избор војних трибуна и даједан од конзула буде биран м еђу плебејцим а С ве је то им а-

ло огром ан значаји није се м огло постићи без велике борбе.




П ош то су све ствари за којим а смртници им ају неум ере-ну ж ељ у, земљ а, новац и власт, заједно стављ ене на одлучи-вањ е, уплаш ени патрицнји су се уж урбали и после јавних и

приватних саветовањ а нису наш ли никакав други одговордоли intercessio62(вето), прим ењ иван већ и раније у борбама,и припрем или су против трибуна њ ихове колеге. О ви, кадасу видели да Л ициније и С екстије прозивају трибе да гласа-ју, окруж ени патрицијским страж ама нису дозволили да сеобјаве rogationes (тј. да се постави ствар на гласањ е), нити дасе обаве уобичајене свечаности око плебисцита.63 И пош тосу се плебејске скупш тине виш е пута узалудно састајале,

при чему је остајало по старом , Л ициније је узвикнуо: „Н екабуде тако, када хоћете да се употреби intercessio, истим ору-ж јем ћемо ш титити народ. К рените, дакле, патрицији, зака-ж ите скупш тине ради избора војних трибуна П отрудићу седа некога не обрадује ова иста реч вето, коју сада, када јепевају неке наш е колеге, тако радо слуш ате.” То нису билеузалудне претњ е: нису држ ане друге скупш тине, осим онихради избора народних трибуна и едила Л ициније и С ексти-

је који су поново бирани за трибуне нису дозволили да сеуопш те бирају курулни м агистрати.64 О дсуство м агистратаје трајало пет година јер је народ изабрао двојицу трибунакоји су спречавали одрж авањ е избора за војне трибуне.

36. С рећом, није било великих ратова Н о колонисти Ве-литра, који су ојачали у миру, знајући да у Рим у не постојиникаква војска не само да су врш или честе упаде на рим скутериторију него су започели опсаду Т ускулум а. С твар Тус-

кулана пак, који су били стари савезници и сада нови сугра-ђани65и који су траж или помоћ, није оставила равнодуш нимне само патриције него и плебс. П ош то су народни трибунипопустили, одрж ана је скупш тина под председниш твом ин-терекса и изабрани војни трибуни Л уције Ф урије, А ул М ан-лије, С ервије С улпиције, С ервије К орнелије, П ублије и ГајВ алерије. А ли народ није ни издалека био тако спрем ан зарегрутовањ е као ш то је био за изборе. У з велики напор уно-

вачили су војску и напредовали, па су не само принудили



И с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к њ и г а 45

непријатељ а да дигне опсаду Тускулум а него су га натералиу сопствене зидине и опседали су га исто тако с великимснагама као ш то су В елитре опседале Тускулум. Н о они који

су започели опсаду нису је могли окончати пре избора новихвојних трибуна И забрани су били М арко К орнелије, К винтС ервилије, Гај В етурије, А ул К орнелије, К винт К винкцијеи М арко Ф абије. О ви трибуни нису изврш или ниш та зна-чајније под В елитрама

У нутраш њ е ствари у Рим у кретале су се опасним током.О сим Л ицинија и С екстија, који су предлагали законе и ко-ји су осм и пут били бирани за народне трибуне, за законе се

залагао и Ф абије, војни трибун и таст (Л ицинија) С тола О нје био и творац закона П ош то је од осам народних трибуна,који су у почетку стављ али својveto („забрањ ујем”), сада би-ло само пет, и како често бива код оних који напусте својустранку, заробљ еног и збуњ еног духа, само са својом интер-цесијом су понављ али оно ш то их је други научио да каж у.К од В елитра у војсци плебејаца, велики део је одсутан; скуп-ш тину треба одлагати до доласка војске да би сав плебс мо-гао да гласа о стварим а које се њ ега тичу. Л ициније иС екстије с делом колегија народних трибуна и једним вој-ним трибуном , Ф абијем , постали су већ дугим искуствомвеома веш ти у поступањ у с народом; истакнуте прваке С ена-та заокупљ али су питањ им а о појединостим а које ће поста-вити пред народ: да ли ће се усудити да док народу деле подва југера земљ е, себи дозволе виш е од пет стотина југера,

да док сам и им ају посед једнак поседу три стотине грађана,плебејцу земљ а једва да покрива онолико колико је потре-бно за кров над главом или за гроб? И ли им је по вољ и даплебс, доведен у ш крипац дуговим а, радије преда своје телоу окове и затвор но да реш и основни дуг? Д а ли су за то дасвакодневно у гом илама одводе осуђене с Ф орума и даљ удим а који су у оковима испуњ авају отм ене домове и таком еста у којима станују патрицији претварају у затворе за

друге?




37. К ада су говорећи ово, ш то је срам но и јадно нути, кодоних међу слуш аоцима који су се плаш или за себе створиливеће незадовољ ство но код самих себе тврдили су да нем а

другог начина да патрицији не заузимају земљ у и не убијајународ каматом осим да један од конзула, бранилац њ иховеслободе, буде биран м еђу плебејцим а За презирањ е су некинародни трибуни, јер сопствену моћ лом е стављ ањ ем забра-не. Н е мож е се радити с једнаким правом ако је право дазаповедају код једних, а код других само право на помоћ.Д ок не буде им ао и право да заповеда, народ неће им атиједнаку улогу у држ авној управи. Н ико не сматра да је до-

вољ но то да се плебејски предлог узме у обзир на конзулар-ним изборима; ако се не постави као обавезно да један одконзула буде плебејац, нико од плебејаца ту неће бити. Зарје већ иш чилело из сећањ а да су се у време када је реш ено дарадије бирају војне трибуне но конзуле слож или да та по-част буде отворена и за плебејце, а да за четрдесет и четиригодине није ниједан плебејац изабран за војног трибуна? К омож е веровати да би сада, кад су у питањ у само два места,

својом вољ ом уступили ту част плебејцим а они који су на-викли да сами заузимају осам места војних трибуна, и да ћепроћи на путу конзулата они који су тако дуго држ ани пострани од трибуната? Законом нека се добије оно ш то скуп-ш тина није хтела м илом и нека без изборне борбе будеиздвојено за плебс једно конзулско место, јер ако се то пре-пусти борби, награда ће увек припасти оном е који је м оћни-ји. Тако неће м оћи да се каж е, ш то су патрицији раније радо

чинили, да међу плебејцим а нем а погодног човека за курул-не магистратуре. Зар није држ авна управа и активнија послетрибуната П ублија Л ицинија Калва, који је први изабранмеђу плебејцим а, када осим патриција нико други није биовојни трибун? Ш тавиш е, неки патрицији су каж њ ени послетрибуната, од плебејаца нико. К вестори су се од пре неколи-ко година, као и народни трибуни, почели бирати м еђу пле-бејцима и народ ни у једном случају није незадовољ ан

њ им а. П лебејцим а остаје још конзулат; то је тврђава слобо-




де, то је стуб. А ко се и то постигне, рим ски народ ће м оћи дасматра да је заиста истерао краљ еве и да има чврсту слободу.С тим даном ће народ стећи све оно чим е се патрицији

одликују, врховну ком анду и част, ратну славу, чувено поре-кло и отм еност, себи на уж ивањ е и још виш е да остави деци.К ада су видели да је ова врста говора била прихваћена

предлож или су нове мере; да се уместо дуовира који надгле-дају религијске ритуале бирају децемвири, и то да један деобуде из редова плебејаца, а један део из редова патриција.С ве ове захтеве је скупш тина одлож ила док се не врати вој-ска која је опседала В елитре.

38. П ротекла је читава година док се нису вратиле легијеиз В елитра Тако прекинута ствар око закона била је пренетана нове војне трибуне. Н арод је међу народним трибуним апоново бирао ону двојицу који су предлагали законе. За војнетрибуне су изабрани Тит К винкције, С ервије К орнелије,С ервије С улпиције, С пурије С ервилије, Л уције П апирије иЛ уције Ветурије. Већ у самом почетку године дош ло је довеома ош тре борбе око закона И када су трибе биле прозванеда гласају и када није уследила ниједна интерцесија колегапрем а доносиоцим а закона, уплаш ени патрицији су прибе-гли двема крајњ им мерама: највиш ој власти и најм оћнијемграђанину; одлучили су да им енују диктатора И забран јеМ арко Ф урије К ам ил, који је себи узео за комацдантакоњ ице Л уција Е м илија Д а би се супротставили так&нм ме-рама противника, предлагачи закона су, пробудивш и унаро-

ду ентузијазам , сазвали скуп плебејаца и позвали трибе дагласају.К ада је диктатор сео, опкољ ен патрицијим а, испуњ ен

срцбом и претњ ом , ствар је започела уобичајеном борбомизм еђу трибуна који су предлагали законе и оних који су сетом е супротставл>али, стављ ајући на те предлогевето.П рем да је вето по правилу био јачи, ипак су победили пре-длагачи закона и снагом самих предлога и предлагача К ада

су се прве трибе изјасниле „за” („као ш то траж иш ”), К ам ил




рече: „К вирити, пош то се ви не покоравате закону него са-мовољ и народних трибуна, и пош то право интерцесије три-буна чините некорисним , ја ћу као диктатор, ш титећи исто

толико ваш интерес колико и интерес целе држ аве, личнозаш тићен врховном влаш ћу коју имам, узети у одбрану иподрж аћу право на стављ ањ е забране на законски предлог(„вето”), као и ваш е право на траж ењ е заш тите. С луж ићу сепри том истим средством којим сте ви ова права стекли иодвеш ћу плебејце из држ аве. А ко се ГајЛ ициније и Л уцијеС екстије повинују забрани својих колега, ја нећу нам етатипатрицијску власт плебејској скупш тини; али ако упркос

интерцесији својих колега и даљ е настоје да нам етну својезаконе римској држ ави као да је покорена земљ а, ја нећудозволити да се трибунска власт сама од себе руш и.”

Када су, упркос томе, народни трибуни, презирући њ еговеречи, наставили да воде ствар с истом енергијом , К ам ил јепослао ликторе у гом илу и додао претњ у да ће све м ладићеодмах узети под заклетву и као војску одвести из града аконаставе и даљ е истим путем. П лебс је овим веома застра-

ш ио, али је вођама плебса само још виш е распалио духове заборбу. Н о како је ствар остала нереш ена, м агистрат је абди-цирао, било зато ш то је начињ ена греш ка при њ еговомизбору,66као ш то неки пиш у, или стога ш то су трибуни пред-лож или, а народ изгласао да М . Ф урије плати казну од500.000 аса уколико било ш та предузм е против њ их у свој-ству диктатора. Радије верујем , судећи по природи човека,да је био виш е заплаш ен неповољ ним ауспицијама, него на-

чином гласањ а који је без преседана; јер њ ега је одмах заме-нио П . М анлије диктатор - заш то би овога им еновали заборбу коју је већ изгубио Ф урије? О вај исти М . Ф урије јеследеће године им енован за диктатора. О н би се без сум њ естидео да преузме врховну команду да је она била слом љ енау претходнојгодини када ју је он држ ао. У з то је у оно вре-ме, за које се прича да је изгласана казна за њ ега којом јетребало да буде лиш ен ауторитета, могао или да им а моћ да

се супротстави овом предлогу, или није могао да спречи оно




ради чега је тај предлог и поднет. У свим случајевим а, закоје се до наш ег времена зна, у којима су се спорили наро-дни трибуни и они с конзулском влаш ћу, диктатура је увек

била надм оћнија.39. У врем ену изм еђу абдицирањ а диктатора и почетканове диктатуре М анлија, народни трибуни су као у интерег-нум у одрж али скупш тину плебса и ту се показало ш та јенароду корисно, а до чега држ е предлагачи. П лебс је гласаоза предлоге о камати и о земљ и, а одбио предлог о плебеј-ском конзулату. И ствар би се тим е заврш ила да нису наро-дни трибуни захтевали да народ одлучи о сва три предлога

заједно. П отом је диктатор П . М анлије, наклоњ ен плебсу,им еновао Г. Л ицинија, плебејца који је био војни трибун, заком анданта (магистра) коњ ице. С азнао сам да су сенаторитеш ко допустили да ово прође. Д иктатор се правдао тим е даму је Л ициније близак рођак, а у исти мах је одрицао даком андант коњ ице им а већу власт од конзуларних трибуна.

К ада су Л ициније и С екстије заказали скупш тину радиизбора народних трибуна држ али су се тако као да одбијају

да остану на овом полож ају, а при том су распаљ ивали народза оно ш то су у ствари траж или, претварајући се да то неће:већ девет година стоје као у борби против оптимата, уз вели-ку опасност за себе, а без икакве јавне користи. Застарели сутим е и предлож ени закони и власт народних трибуна. Н ај-пре су се борили за своје законске предлоге уз опозицијусвојих колега, а поред слањ а ом ладине под В елитре, најзадје на њ их уперена и муњ а диктатора. С ада им не стоје на

путу ни колеге ни диктатор, јер је, поред осталог, знак пле-бејског конзулата дат ком анданту коњ ице, изабраном међуплебејцим а То сада сам народ стоји на путу својим интере-сим а. Н арод м ож е ако хоће да има град и Ф орум слободан одповерилаца, слободна пољ а од неправичног запоседањ а. Ка-ква награда и колика захвалност треба по м иш љ ењ у народада припадну оним а ш то су предлож или законе које ониусвајају ако им ускрати и наду на почасти? Н е одговара

скром ности рим ског народа да захтева да се камата укине и



И с т о р и ја Р и м а - Ш е с т а к н м г а 51

Л ициније, вечни трибуни по дозволи богова, толику слобо-ду узму за девет година, колико владају, да вама одричу мо-гућност слободног гласањ а и у изборим а и у донош ењ у

закона.,П од одређеним условима’, каж е, ,мож ете нас изабрати затрибуне десети пут\ Ш та је друго речено тим е но то ,ш тодруги траж е, ми у тојм ери презирем о да то нећемо прихва-тити без велике награде’. Н о каква је, најзад, награда то давас имам о увек као народне трибуне? ,Д а наш е предлоге’,каж е, ,било да вам се допадају или не, било да су корисниили ш тетни, све заједно изгласате’. П реклињ ем вас, о, наро-

дни трибуни тарквинијевског соја, замислите м ене као је-дног од грађана како узвикујем усред народне скупш тине:,П риличи ваш ој захвалности да од свих предлога гласатеоно ш то сматрамо да је за нас добро, а остало оставите постаром . Н е приличи теби’, каж е, ,који реш аваш о камати и озем љ и, ш то се тиче свих вас, да се не постараш да у рим скомграду буду конзули Л . С екстије и Ц . Л ициније’, они који типредлаж у оно ш то сматраш за недостојно и чега се гнуш аш .

- ,И ли све прихвати, или ниједан закон нећу донети’; то јекао кад неко оном е ко умире од глади донесе храну с отро-вом и траж и да или одустане од онога од чега ж ивот зависи,или да пом еш а см ртоносно са ж ивотним . Д а је ово била сло-бодна држ ава не би твоји пратиоци узвикивали: ,И ди са сво-јим трибунатом и са својим предлозима!’ Ш та, зар ако ти непредлож иш оно ш то је у интересу народа, нем а никога коће такве закоће донети? - А ко би неки патрициј, ако би неки

- кога см атрате веома ом раж еним - К лаудије ово рекао: ,И лисве прихватите, или ниш та нећу предлож ити’ ко би од вас,о, К вирити, то поднео? Д а ли ћете икада гледати пре насуш тину ствари него на предлагача? У место тога, увекспремно слуш ате оно ш то говоре ови м агистрати, а одбијатеоно ш то ми каж емо.

О вајговор, Х еркула ми, м огли бисте рећи да не одговарадрж ави. Ш та? Какав је предлог који сте ви с презрењ ем од-

бацили? В еома сличан овом говору, К вирити. ,Н е приличи




вама’ каж е, ,да бирате конзуле које хоћете’. Зар друго траж ионајко вам допуш та да један конзул буде плебејац, а не дајевам право да бирате два патриција? Д а су сада ратови, као

ш то је био онај када је П орсена држ ао поседнут Јаникул,или какав је био онајгалски кад је осим К апитола и тврђавебило све у рукама непријатељ а, и да овајJI. С екстије траж иконзулат с овим М арком Ф уријем , или било којим другимпатрицијем , да ли бисте м огли постићи да С екстије будесигурно изабран за конзула, а К амил да се бори да не изгу-би? Зар се то назива заједниш тво у почастима да два плебеј-ца могу да буду конзули, а да то не приличи двојици

патриција? И да је неопходно једног бирати из плебса, а дасе избегава да обојица буду патрицији? К акво је то друш тво,какво заједниш тво? Зар се једнакост ако ти, који досад нисиим ао никаквог удела у управи, сада учествујеш траж ећи део,а узим ајући све? - ,П лаш им ce’, каж еш , ,да ако буде доз-вољ ено да се бирају два патриција да ниједан плебејац нећебити изабран’. - К оје друго значењ е им а ово доли ,пош тонедостојне нећете да бирате од своје вољ е наметнућу као

нуж ност да бирате оне које нећете’. Ш та друго из овог следисем да народу не дугује захвалност ако се с двојицом патри-ција надм еће један плебејац и ако се каж е да није изабрангласањ ем него по закону?

41. Траж е начин на који би изнудили почасти, а не какоби их стекли. И тако ће највиш е добити, а да ниш та, па нинајмањ е, не дају. В иш е воле да стекну почасти законим а ко-ји су им наклоњ ени но заслугама. И ма оних којн се и плаш е

да буду испитани и оцењ ени, који см атрају да су им осигу-рани држ авни полож аји за које се други кандидати боре,који верују да су изузети од сваког ваш ег оцењ ивањ а, којигласањ е вас слободних грађана чине узалудним и ропским .О стављ ам по страни Л ицинија и С екстија чије године вечневласти већ бројите као да су краљ еви на К апитолу. И м а ли удрж ави данас икога ко је тако безначајан да му пут до конзу-лата није овим законим а учињ ен м ного лакш им но ш то је

онајза нас и наш у децу? Н еке од нас нећете моћи да бирате




и ако будете ж елели, а неке од њ их ћете бити принуђени дабирате и ако не будете хтели.

О оном е ш то је недостојно, довољ но је речено. А ли и

достојанство се тиче љ уди. Ш та да каж ем о религији и аус-пицијама чије нападањ е представљ а богохуљ ењ е? О вај градје основан под добрим знам ењ ем, сви знају да се у овом гра-ду све обављ а после посм атрањ а знам ењ а У кога је то правонаслеђено од предака? - С вакако у патриција, јер никад ни-један плебејац није изабран на неки полож ај после посма-трањ а знам ењ а Н ама припада право ауспиција не само стогаш то народ бира патрицијске м агистрате према њ им а него и

стога ш то м и сами, без гласањ а народа, бирамо интерексапош то смо обавили тај обред. М и и приватно им амо правона ауспиције, које плебејци немају ни код званичних поло-ж аја. Ш та друго, у ствари, чине они који стварају плебејскеконзуле сем ш то одузим ају из држ аве и од патриција онош то они једино могу имати. Д а ли доликује да исмевају ре-лигију они који каж у: ,Ш та значи ако кокош и не кљ уцају,ако из кавеза касније изађу, ако птица злослутно запева?’68

О во су све ситне ствари; али не презирући мале ствари, ва-ш и преци су учинили ову држ аву великом. С ада смо ми,пош то богови у м иру не играју никакву улогу, све обредеоскрнавили. Н ека се међу руљ ом бирају свеш теници, аугу-ри, као ,краљ еви’ ж ртвовањ а69Било коме стављ амо на главутијару ф ламена Д иалиса70само ако је љ удско биће, допуш та-мо да се служ е светим стварим а и да улазе у света места,препуш там о и богове и бригу за богове оним а којим а их је

грех препустити. Н ека не доносе законе посматрајући зна-мењ а, нека не бирају магистрате, нека не буду сенаторииницијатори центуријатских и куријатских скупш тина! Л и-циније и С екстије владају у Рим у као Ром ул и Тације,71јерони одлучују о дуговима и они додељ ују земљ у на поклон.Зар толико уж ивају у пљ ачкањ у туђег им ањ а да им не падана памет да ће једним од ових закона настати пространепустињ е на пољ им а терањ ем земљ опоседника, а по другом

да ће се униш тити поверењ е којим се цело љ удско друш тво




одрж ава? Због свега тога сматрам да треба одбацити ове пред-логе. А ко ово учините, богове ћете усрећити.”

42. А пијев говор је утицао само толико да се време доно-

ш ењ а одлуке одгоди. И забрани десети пут за трибуне, С ек-стије и Л ициније су донели закон да се један део децемвиракоји се брину о светим стварим а бира међу плебејцим а Би-рано је пет патриција и пет плебејаца; чинило се да је овимвећ учињ ен један корак на путу ка конзулату. О вом победомзадовољ ан, плебс је учинио уступак пвтрицијим а и, изо-ставл>ајући им ена конзула у том тренутку, изабрао војнетрибуне. И забрани су А . и М . К орнелије други пут, М . Гега-

није, П . М анлије, Л . В етурије и П . В алерије ш ести пут.Д ок је рим ска спољ на политика мировала, осим опсаде

В елитра чији је исход виш е каснио но ш то је долазио усумњ у, изненадна вест о поновном рату с Галим а стиж е инатера држ аву да им енује М арка Ф урија за диктатора че-тврти пут. О вај им енова за команданта коњ ице Т ита К вин-кција П ена Током ове године ратовало се с Галим а на рециА нијену, како обавеш тава К лаудије (К вадригарије), и ту намосту се одиграла чувена битка у којојје Тит М анлије убиоГала који га је изазвао на двобој и у присуству двеју војскиодузео му оф лицу (torques). Н о следећи већину другихаутора, пре верујем да се ово догодило десет година касније,а у овојгодини да се одиграла битка с Галим а под диктато-ром М арком Ф уријем на А лбанском пољ у.72Битка није билани теш ка нити је исход долазио у сумњ у, прем да су Гапи

задавали страх због сећањ а на раније поразе. Х иљ аде варва-ра је убијено у бици, а м ноги су настрадали када им је логорзаузет. Расути, једни су се, највиш е се упутивш и према А пу-лији, спасли од непријатељ а, док су их растурили како бек-ство у удаљ ене крајеве тако истовремено и страх и лутањ е.Д иктатору је додељ ен тријум ф уз сагласност сенатора иплебса

Једва да је овајрат био окончан, кад је избио још опасни-

ји устанак у земљ и, па су диктатор и С енат у теш кој борби




претрпели пораз, а предлози трибуна су прихваћени. О држ анаје скупш тина за избор конзула уз противљ ењ е нобилитета ина н>ојсу плебејци изабрали као свог првог конзула Л уција

С екстија. Н о и то није био крајборбе. П ош то су патрицијиодбили да санкциониш у будуће изборе дош ло је до сецесијеплебса, до страш них ствари и других претњ и грађанскимратом , док диктатор није см ирио нереде компромисом. П а-трицији су дозволили народу плебејског конзула, а плебс јенобилитету учинио уступак да један од претора, задуж ен засудство у граду, буде биран међу патрицијима. И тако су сесталеж и пом ирили после дуготрајне свађе. Тако је С енат

сматрао да ова ствар заслуж ује, ако је икад неш то заслуж ива-ло, да се славе бесм ртни богови, да се прославе В еликеигре73и да се на дотадаш њ а три дана дода још један. П ош тосу плебејски едили одбили ову дуж ност, м лади патрицијису узвикнули да ће они то добровољ но обавити у почаст бе-см ртним боговим а К ада је ово обављ ено уз захвалност свих,С енат је одлучио да диктатор пита народ за избор два едилакоји се бирају м еђу патрицијим а, а да С енат ратиф икује све

изборе у тојгодини.



VIIК Њ Г А 366-342. г о д и н е п р е н .е .

1. О ву годину су обележ иле две ствари: један homo no-

vus1је дош ао на највиш и полож ај, а уведене су и две новем агистратуре, претура2 и курулни едилитет.3О ве полож ајесу траж или патрицији за себе, а заузврат су били спрем нида уступе плебејцим а полож ајједног од конзула П лебејцису конзулску власт поверили Л уцију С екстију, човеку чијомзаслугом им је овај полож ај и постао доступан. П атрицијису добили претуру за С пурија Ф урија К амила, М арковог сина,а едилитет за Гнеја К винкција К апитолина и П ублија К ор-

нелија С ципиона, љ уде из свог сталежа, захваљ ујући утицајукоји су им али на М арсовом пољ у.4Л уцију С екстију је додатколега патрицијског порекла, Л уције Ем илије М амерк.

П очетком године се раш ирио глас да се Гали, који сунајпре лутали по А пулији, сада скупљ ају, а говорило се и оодм етањ у Х ерника. П атрицији су нам ерно одлагали све ак-ције да не би плебејски конзул неш то предузео. У свемунаступи ћутањ е и прекид, па и у судским пословима. Н о

народни трибуни нису м ирно преш ли преко тога ш то супатрицији као замену за једног плебејског конзула заузелитри курулна полож аја и ш то седе на курулним седиш тим акао да су конзули, улазећи тако у рим ски нобилитет.5 П ре-тор је добио право да суди и тако постао колега конзулима,изабран под истим ауспицијим а. С енат се постидео ш то јенаредио да се курулни едити бирају међу патрицијим а, па јенајпре одлучио да се тај полож ај уступи плебејцим а сваке

друге године, а потом је та служ ба постала заједничка




С ледеће године, конзули су били Л уције Генуције иК винт С ервилије. Н аступио је предах и од побуна и од рато-ва, али да не би било сасвим без страха и брига изби стра-

ш на епидемија. У току епидемије изгубиш е ж ивот једанцензор, један курулни едил и три народна трибуна, док је иу народу помро сразм ерно велики бројљ уди. А ко ни по че-му другом , ова епидемија је остала у сећањ у по см рти М аркаФ урија П рем да је била очекивана, см рт је ипак била туж наБио је човек јединствен у сваком погледу, првак у рату им иру пре свог прогонства, потом још истакнутији у прогон-ству, када се има на уму како је недостајао отацбини која је,

заузета од непријатељ а, вапила за њ еговом снагом , или кадаје, поново враћен, он сам вратио слободу својојотаџбини. Заследећих 25 година, колико је потом ж ивео, задрж ао је угледславног човека толико да се сматрало како је достојан да сеназове другим оснивачем Рим а после Ром ула

2. Епидем ија је трајала и ове и следеће године, за врем еконзула Гаја С улпиција П етика и Гаја Л ицинија С толонаТе године се није догодило ниш та значајно осим ш то је

приређен банкет за богове6 - трећи од оснивањ а Рим а - даби се изм олила милост од богова И како снага болести нијеумањ ила ни љ удску предузим љ ивост ни моћ богова, попу-стило се сујеверју. П рича се да су уведене, поред осталог, ипозориш не игре да би се ублаж ио гнев неба Т о је била но-вина код овог ратничког народа, који је дотад знао једино зациркуске представе. О ви почеци су, као и сваки други, билискром ни, а и то је било донето са стране. Без икаквог певањ а

или покрета који би подраж авали певањ е, играчи доведенииз Е трурије скакали су по ритм у који је давала ф рула, крећу-ћи се на допадљ ив начин по етрурском обичају. Њ их је по-том почела да подраж ава ом ладина која је своје м еђусобнеш але казивала у невеш тим стиховим а, доводећи то у изве-стан склад с покретим а С твар је потом била прихваћена ичестим извођењ ем је почела да ж иви. К ако се на етрурскомиграч зове ister, дом аћи ум етници су називани histriones. Н и-

су виш е као раније, изм ењ ивали грубе стихове без ритм а,



И с т о р и ја Р и м а - С е д м а к њ и г а 59

као Ф есценини,7 него су изводили представе у с а т у р и * пу-ној м елодије, у стиховим а усаглаш еним са звуком и ритм омф лауте.

Л ивије А ндроник9 је био први који је неколико годинакасније напустио сатуре и који се усудио да у комад унесепричу. К ао ш то је тада био обичај, каж у да је сам играо усвојим комадим а, па како је, често позиван, губио глас тра-ж ио је и добио дечака који је стојећи испред ф лаутисте пе-вао м онодију. Тако је он могао да води комад ж ивљ имритм ом , јер му није сметало истовремено певањ е. О д тада суглум ци почели да се служ е певачима, а њ иховом гласу су

били остављ ени само дијалози. П отчињ ене том правилу,представе су се ослобађале ш ала и смеха, а игра је постепенопостајала ум етност. А м ладићи су, препуш тајући позори-ш ну представу глумцим а, поново почели да на старинскиначин добацују ш але у стиховим а и тако је рођено оно ш тоје касније названо exodium (заврш етак) и ш то је сачувано укомадима званим а т е л а н а .10А теланском је названа посебнаврста комедија преузета од О ска.11Њ у су м ладићи задрж али

за себе и нису дозволили да је глум ци искваре. С тога је иостала традиција да они који су учествовали у ателани нисубили искљ учени из триба,12и служ или су војску као да нисуучествовали у овој врсти игре. Ч ини се да је добро истаћипорекло игре, као и осталих ствари које су им але скром непочетке, да би се видело како је ствар из здравих корена до-стигла ову лудост наш их дана коју и богатство краљ ева једвамож е да издрж и.

3. И пак игре, први пут уведене из религијских разлога,нису ослободиле ни дух љ уди страха од богова, ни тело одболести. У ствари, кад се усред игре излио Тибар и преко-м ерна вода преплавила Ц иркус, то је изазвало велики страхкод љ уди, јер се чинило као да су се богови окренули одњ их, презирући средство којим су ови настојали да ублаж ењ ихову срџбу. И тако за време другог конзулата Гнеја Гену-ција и Л уција Ем илија М амерка, пош то су ж ртве помирењ а

виш е узнемириле духове љ уди но болест тело, прича се да




су се старији љ уди сетили да је епидем ија некад била сти-ш ана кад је диктатор закуцао клин. П одстакнут овим веро-вањ ем, С енат нареди да се одреди диктатор ради забијањ а

клина И забран је Л уције М анлије И м периозус који је себиза команданта коњ ице узео Л уција П инарија.П остоји закон из давних времена, записан старинским

писмом и старинским језиком , о том е да велики претор за-бија клин на С ептембарске иде (13. септембар). О н је биопричврш ћен десно од храма Јупитера Н ајбољ ег Н ајм оћни-јег, с оне стране где је М инервин храм. К аж у да је служ ио заобележ авањ е броја година у оно време кад се једва знало за

писменост. С тога је и овајзакон био посвећен М инерви јерје она изм ислила број. У В олсинијим а се године такођеозначавају помоћу клинова који су фиксирани у храму Н ор-тије, етрурске богињ е. Т о потврђује и Ц инције13 који јебриж љ иво бележ ио таква сећањ а. П рем а овом закону, конзулМ арко Х орације је био тај који је посветио храм ЈупитеруН ајбол>ем Н ајм оћнијим у години у којој су изгнани кра-љ еви.14 К асније су конзули пренели на диктатора свечано

забијањ е клинова јер је њ егова власт виш а од њ ихове. К акоје обичај пао у заборав чинило се да је већ само ради тогавредно изабрати диктатора. Тако изабраш е Л уција М анлија,а овајкао да је изабран да ратује, а не из религијских разло-га, објави рат Х ерницим а и енергично крену у регрутовањ еомладине. Н ајзад се против тога дигош е сви народни трибу-ни и диктатор се одрече диктатуре, побеђен или силом илистидом .

4. И пак је следеће године, за време конзула К винта С ер-вилија А хале и Л уција Генуција, народни трибун М аркоП ом поније извео М анлија пред суд. С трогост коју је показаопри регрутовањ у била је нечувена: грађане је каж њ авао несамо глобом него и телесним казнама, оне који се нису ода-звали регрутовањ у тукао је ш ибама, а неке је дао да се одве-ду у затвор. Н ајвиш е је била ом рзнута суровост њ еговогдуха и њ егов надимак Imperiosus.15О н је био теж ак слобо-

дној држ ави, а стекао га је по том е ш то је поседовао суро-




вост коју је показивао и према другим а и према својим рођа-цима. Трибун га је, поред осталог, оптуж ивао и зато ш то јесвог сина, који је био м ладић, без икакве кривице искљ учио

из куће и из града, одвојивш и га од пената, од Ф орум а и одсветлости, од друж ењ а и од врш њ ака. Н атерао га је да радиробовске послове, држ ећи га у затвору или робовскојради-оници. Ту је овај м ладић, рођен у највиш ем сталеж у и синдиктатора, научио у свакодневној беди да га је родио отац„који наређује”. А због какве кривице? С амо стога ш то јебио неспретан на речим а Д а ли отац, ако је у њ ега иолехум аности, греш ку природе треба да настоји да излечи, или

да је казном и мучењ ем учини још упадљ ивијом? Ч ак и не-м уш те ж ивотињ е ниш та мањ е не гаје и не хране пород којије слаб. „Х еркула ми”, говорио је народни трибун, „Л уцијеМ анлије још и увећава злом несрећу свог сина, а споростњ еговог ума исувиш е притиш ће, па ако и има неке малеснаге, она се у њ ему гаси јер ж иви на селу где га отац држ и,бавећи се сељ ачким пословима, м еђу ж ивотињ ам а”

5. А ли ове оптуж бе су виш е огорчиле остале но сам ог

м ладића Њ ему је теш ко падало то ш то је против своје вољ епостао предмет оптуж бе против оца и разлог огорчењ а нањ ега И да би сви љ уди и богови знали да он пруж а подрш куоцу донео је једну одлуку у својој припростоји некултиви-санојдуш и која је, премда није прим ер цивилизованог пос-тупка, за сваку похвалу јер је била надахнута оданош ћу. Н еобавеш тавајући никога, само с великим нож ем за појасом,упутио се ујутру у град и кренуо право на врата народног

трибуна М арка П ом понија В ратару рече да им а неодлож ногпосла с њ еговим господарем и да га мора одмах видети; некаму јави да је ту Тит М анлије, Л уцијев син. У скоро је уведен.О чекивало се да га је подстакло огорчењ е на оца, или да им анеки нови план како да се поступи са њ им . П ош то суизм ењ али поздраве рече да ж ели с њ им разговарати, алипош то се уклоне сведоци. К ада се сви удаљ иш е, он потегнунож и стојећи над трибуном на леж ају с упереним оруж јем

запрети му да ће га сместа пробости ако се не закуне, по-




нављ ајући речи заклетве за њ им , да никад неће одрж атискупш тину да би оптуж ио њ еговог оца А трибун, блед одстраха, гледајући како му сечиво блиста пред очим а, док је

сам ненаоруж ан, и снаж ног младића, уз то и лудо храброгзбог своје снаге - тога се такође требало плаш ити - закунесе оним речим а како је то од њ ега траж ено. П отом је у јав-ности говорио да је силом био натеран да одустане од оногаш то је био започео. А плебс, као ш то је пре тога ж елео дасуди кривцу због суровости, сада то није замерао сину јер сеусудио да то учини за оца. О вај поступак су утолико виш есм атрали вредним похвале ш то ни суровост оца није м огла

да одврати дух сина од оданоста И тако, не само да су одуста-ли од оптуж бе против оца него су и сину дали почасти: овегодине је први пут одлучено да се војни трибуни легијабирају, док су раније, као и данас, оне који се називају руф у-ли16бирали ком анданти - и он је изабран као други изм еђуш есторице. А ли ни у рату ни у м иру није им ао заслуга да бипостао омиљ ен. То се и м огло очекивати од човека који јемладост провео на селу и дапеко од сваког контакта с љ удим а

6. Те године, било због земљ отреса или дејства неке дру-ге силе, Ф орум се распукао готово по средини и указала се,каж у, пукотина велике дубине. О вајамбис се није могао по-пунити набацивањ ем земљ е коју су сви доносили. Н ајзад,опом енути од богова, почели су да траж е оно ш то пред-стављ а главну снагу рим ског народа; јер, како су прорицалигатари, то је требало ж ртвовати на овом месту ако су ж елелида Рим ска држ ава буде вечна К аж у да је М арко К урције,

м ладић изврстан у рату, презирао оне који су сум њ али у тода римско добро мож е бити неш то друго доли оруж је и хра-брост. К ада су сви заћутали, он је гледајући на храмове бе-см ртних богова, који су блистали на Ф оруму, и на К апитоли пруж ајући руке најпре према небу, а потом прем а пукоти-ни која је зјапила и подземним боговима, заветовао сам огсебе. У зјахавш и коњ а који је био прекрасно опремљ ен, а исам под оруж јем, спустио се у овајбездан. М ноги љ уди су га

засипали даровима и плодовим а Језерце на овом м есту на-




звано је К урцијевим по н>ему, а не по оном старинском К ур-цију М етију, војнику Тита Т ација17Ја не бих ж алио трудаако би постојао било какав пут који би водио до истине. Н о

данас треба остати на сећањ у у свим стварима где старост недозвољ ава да се истина утврди. С тога треба веровати да имејезерца потиче од ове новије, бољ е познате личности.

П ош то је проблем овог знамењ а реш ен на тајначин, истегодине се С енат позабавио Х ерницим а. К ако је узалуд слаоф ецијале18да траж е назад оно ш то је узето сматрао је дам ож е већ следећег дана изнети пред народ предлог о обја-вљ ивањ у рата Х ерницим а. У скупш тини у пуном саставу,

народ се одлучио за рат. К оцком би одлучено да се ова ко-м анда повери Л уцију Генуцију. Ц ела држ ава је била у оче-кивањ у јер је он био први плебејски конзул који ће подсопственим ауспицијама водити рат и на основу тога, какоствар буде изведена, судиће се о том е да ли је таква почастдата на добро држ ави или на зло. С лучај је хтео да јеГенуције, кренувш и с великим полетом на непријатељ а, на-летео на заседу и пош то су се легије преплаш ене изнена-

дним нападом разбеж але, конзул је изгубио ж ивот од онихкоји нису ни знали кога су убили. К ада је о том е стигла весту Рим , патрицији су, не толико ож алош ћени због јавне не-среће колико бесни због држ ањ а несрећног плебејског кон-зула, показивали свуда своје незадовољ ство: нека само идаљ е бирају плебејског конзула, нека преносе ауспиције наоне на које је грех преносити их; м огли би одлуком плебеја-ца да и патриције лиш е почасти које им по праву припадају.

Зар тај закон донет против ауспиција није и против бе-см ртних богова? О светили су богови своје им е и своје аус-пиције. К ада их је први пут дотакао онај ко на то нем а ниправо ни одобрењ е богова, војска је заједно с војсковођомуниш тена, а то је опом ена и скупш тини која не води рачунао праву генсова. Такви гласови су одјекивали у К урији и наФ оруму. А пије К лаудије, који је био против таквог закона,сада је с још већим ауторитетом осуђивао догађај који се

одиграо против њ егове вољ е. У з сагласност сенатора, конзул




С ервилије га је имеиовао за диктатора. О н је предузео ре-грутовањ е и обуставио рад судова.

7. П ре но ш то је диктатор с новим легијам а стигао до

Х ерника, легат ГајС улпиције је водио рат с м ного успехаРим ска војска је напала на Х ернике који су после конзуловесмрти наступали нехајно, надајући се да ће без отпора заузе-ти логор. Била је испуњ ена срџбом због пониж ењ а, а под-стицао ју је легат. Тако је Х ерницим а измакла нада да ће сеприближ ити палисадама и м орали су да се повуку у нереду.С доласком диктатора, старојвојсци се прикљ учила нова, пасу се тако рим ске снаге удвостручиле. Д иктатор је пред са-

купљ еним војницим а похвалио и легата и војску, чијом јехраброш ћу спасен логор. Тим е је подигао дух оним а којим асу похвале биле упућене, а у исто време је подстакао осталеда следе њ ихов прим ер. С ада је и непријатељ схватио ратисто тако озбиљ но: сећајући се ранијег рим ског успеха изнајући да су Рим љ ани повећали своје снаге, а непријатељје појачао своју војску. Били су позвани да ступе у војску свиприпадници плем ена, они који су били за војну служ бу. Ре-грутовано је 8 кохорти од по 400 љ уди који су били изабра-ни. О вај цвет омладине придобили су и тим е ш то су имобећали двоструку плату. О бећали су им и то да ће битиослобођени уобичајених војничких послова и да ће бити чу-вани само за велике битке. Знали су да треба да се истакнувиш е но ш то је то у м оћи обичног човека П остављ ени суван бојне линије да би се бољ е видела њ ихова храброст.

Рим ски и хернички табор раздвајала је равница ш ирокадве миљ е. Битка настаде усред тога пољ а, на једнаком расто-јањ у од једног и другог логора Битка је у почетку била не-извесна; узалуд је рим ска коњ ица покуш авала да разбијенепријатељ ски поредак. К ако је коњ ичка битка по резултатубила још мањ е успеш на но први покуш аји, коњ аници су,пош то су се посаветовали с диктатором , по њ еговом одо-брењ у оставили коњ е. П отом су кренули уз гром огласне по-

кличе испред застава и обновили битку, и нико им не би




могао одолети да им се нису супротставиле специјалне ко-хорте, подједнако снаж не и телом и духом.

8. О вде је битку реш авао сукоб најбољ их у оба народа И

када је ратни бог М арс однео на једнојили другојстрани понеког, губитак је био м ного већи него ш то је то бројпалихпоказивао. О стала гом ила војника је, као да је битку пренелана прваке, своју будућност поверила храбрости других.М ноги су пали и на једној и на другој страни, м ноги субили рањ ени. Н ајзад су се коњ аници, упућујући једни дру-гим а прекоре, питали ш та им преостаје ако нису неприја-тељ а разбили док су били на коњ има, а као пеш аци нису

виш е постигли; да ли очекују трећу битку? Заш то су такохрабро излетели испред бојног реда да се боре на туђем мес-ту? Тако су, подстрекујући једни друге тим речим а, поновојурнули напред уз поклич. Н ајпре су потиснули неприја-тељ а, потом га разбили и најзад коначно одбацили. Теш ко јерећи ш та је претегло на рим ску страну при тако једнакимснагама осим ако није била реч о ратнојсрећи једног и дру-гог народа; она је м огла или да подигне м орал или да обес-

храбри. Рим љ ани су следили Х ернике у бекству све доњ иховог логора. О дустали су од напада на логор јер се већсмркавало. Битка у ствари није почела пре средине дана, кадје диктатор дао знак за напад. Д о тада је чекао на повољ анисход ж ртвовањ а. С тога се и битка протегла све до ноћи.С ледећег дана су Х ерници побегли, остављ ајући логорпуст; остављ ени су били једино рањ еници. К олону бегунацасу разбили они из С игније угледавш и је с бедема кад је

пролазила поред града с м алобројним бојним знацим а П о-том су се разбеж али на све стране.9. К онзули следеће године ГајС улпиције и ГајЛ ицини-

је К алв, поново су повели војску против Х ерника и како не-пријатељ е нису наш ли у пољ у, силом су заузели њ ихов градФ ерентин.19 Н о када су се враћали, Тибур20 им је затвориокапије. О во је била последњ а кап: и пре тога су м ноге туж беиш ле и тамо и овамо, и како је преко фецијала узалуд траж е-

но да се узето врати, би објављ ен рат тибуртинском народу.




Како је познато, те године је био диктатор Т ит К винкцијеП ен, а командант коњ ице С ервије К орнелије М алугиненсис.Л ициније М ацер21пиш е да је им еновањ е диктатора изврш е-

но ради одрж авањ а избора и да је то учинио конзул Л ици-није да би се супротставио рђавој намери свог колеге, којије ж урио да одрж и изборе пре почетка рата како би себипродуж ио конзулат. М еђутим , Л ицинијево сведочанствоим а малу теж ину јер је овим траж ио славу за свој генс. Отоме нисам у старим хроникама наш ао никакав помен, пасам стога склон да верујем како је им еновањ е диктатораизврш ено због рата с Галим а. П оуздано се зна да су Гали те

године поставили својлогор на трећојм иљ и „С ланог пута”(Via Salaria),22после моста преко реке А нијенаД иктатор је због галске опасности обуставио рад судова и

пош то је узео под заклетву све м лађе љ уде извео је из градаогром ну војску. С војлогор је поставио на левојобали А ни-јена. И змеђу њ их се налазио мост, који ни једна ни другастрана није поруш ила да то не би било протум ачено каознак страха. Било је виш е сукоба при покуш ајима да се м ост

заузме и није се могло предвидети ко ће га се дочепати. Н оонда ступи на мост Гал изузетног раста и гром огласно узви-кну: „Н ека изађе да се са м ном бори човек који је најјачи уРиму, а исход наш е борбе нека покаж е који је од два народабољ и у рату.”

К од м ладих рим ских првака настаде тајац; бојали су се даодбију борбу, а нису хтели ни да изазивају судбину хрлећи уопасност. Н о тада се Тит М анлије, Л уцијев син, који је изба-

вио оца од оптуж би трибуна, са свог места упутио диктаторуи рекао: „Без твог наређењ а се, им ператоре, не бих борио чаки ако бих видео сигурну победу. А ли с твојом дозволом биххтео да покаж ем овој звери, која тако дивљ е искаче испредбојног реда, да потичем из породице оног човека који је гал-ску колону бацио с Тарпејске стене.” Н ато ће диктатор: „Н е-ка ти је на срећу и храброст и оданост, како према оцу тако ипрема отацбини - пођи и уз помоћ богова сачувајнепобеди-

вост римског им ена” П отом су га њ егови врш њ аци наору-




су склопили савез и пош то су их Тибурти снабдели, добро-вољ но су преш ли у Кампанију. О во је био разлог ш то јеконзул следеће године, Гај П етелије Балб, када је њ еговом

колеги М арку Ф абију А мбусту припала команда у рату про-тив Х ерника, по одлуци народа повео војску против Т ибураА кад су овом граду стигли у пом оћ Гали из К ам панијеизврш ено је страш но пустош ењ е земљ е Л абикана,23 Туску-лума и А лбана, без сум њ е под вођством Т ибурта И док једрж ави за вођењ е рата против Тибура био довољ ан конзул,због галске опасности је била принуђена да им енује дикта-тора, К винта С ервилија А халу, који је за команданта коњ ице

изабрао Тита К винкција и заветовао се, по одобрењ у С ената,да ће приредити В елике игре ако се рат повољ но заврш и.Д иктатор је одлучио да војска остане конзулу да би даљ еводио рат против Тибура, а сам је прим ио под заклетву свуом ладину, не дозвољ авајући никакав изговор да би се избе-гла војна служ ба Битка је вођена недалеко од К олинскихврата, тако да су рим ски војници из целог града били предочим а родитељ а, ж ена и деце. То им је било велико охра-брењ е и онда кад су се борили далеко, а сада кад су се бори-ли ту, испуњ авало их је све и стидом и саосећањ ем . Губицису били велики и на једној и на другој страни, али ипакпрви попусти галски ф р о н т . Беж ећи, Гали потраж иш е Ти-бур који им је био као ратни логор. Д ок су лутали сусрео ихје недалеко од Тибура конзул П етелије и кад су им из Тибу-ра изаш ли у помоћ морапи су заједно да потраж е уточиш те

иза капија града И конзул и диктатор су изврсно водилират. С а своје стране је и други конзул, после неких м ањ ихуспеха против Х ерника, победио у јединој, пам ћењ а вреднојбици пош то га је непријатељ напао са свим снагам а Д икта-тор је и једног и другог конзула високо уздигао својим по-хвалама, додајући њ иховој почасти и неке своје заслуге, па сепотом одрекао диктатуре. П етелије је славио двоструки три-јумф ; за победу над Галим а и над Тибуром . За Ф абија је

одлучено да је довољ но да овенчан уђе у град.



И с т о р и ја Р и м а - С е д м а к н м г а 69

Тибурти су исм евали П етелијев тријумф : „Где се то он сњ им а сукобио у бици? У ствари, неколицина посм атрача јеизаш ла испред капије и посматрала бекство и панику Гала, а

када су видели да се напад окреће и против н>их и даРим љ ани убијају све без разлике повукли су се у град. О восу Рим љ ани см атрали достојним тријум ф а Зар се чуде ш тосу изазвали панику пред туђим вратим а, кад су још већу са-м и видели под сопственим бедемима?”

12. Тако су следеће године, за време конзула М арка П о-пилија Л ената и Гнеја М анлија, кренули из Тибура својувојску када је наступила ноћ и стигли под Рим . Н еочекиван

догађаји ноћни страх изазвали су панику међу љ удима којису се пробудили из сна. В ећина при том није знала ни ко јенепријатељ ни откуда долази. У брзо су, међутим , позванипод одруж је, на капијама су постављ ене страж е, а бедеми сузаш тићени. А када се при првој светлости дана показало даје под бедем им а само омањ а група и да непријатељ није ни-ко други до Тибурти, конзули су изаш ли кроз две капије икренули против непријатељ а који је у две колоне већ биостигао до бедема П оказало се, међутим , да су дош ли користе-ћи пре прилику но ш то су се поуздавали у своју храброст,тако да су једва издрж али први рим ски напад. Њ ихов дола-зак се Рим љ аним а ипак показао као добродош ао јер је сукобизм еђу плебејаца и патриција, који се већ осећао у ваздуху,потиснут из страха од непријатељ а који је тако близу.

Д руги упад непријатељ а био је још теж и за рим ска пољ а

Тарквинијензи, ж ељ ни пљ ачке, упали су на рим ску терито-рију и то на оном делу који се граничи са Етруријом .24К адасу одбили да врате оно ш то су узели, конзули ГајФ абије иГајП лауције, су им објавили рат по одобрењ у народа Ф аби-ју је пао у део рат против њ их, а П лауције је добио командуза рат против Х ерника.

Ш ирио се глас и о упаду Гала. Н о код толиких опасности,утеха је била то ш то су с Л атиним а, на њ ихово траж ењ е,

склопили уговор. П рема старом уговору, који је током мно-




13. Т улије је већ седм и пут био први центурион, и у вој-сци, међу оним а који су служ или у пеш адији, није билоистакнутијег човека од њ ега. Н а челу групе војника упутио

се према трибуналу и обратио диктатору, који се није толи-ко зачудио када је видео групу колико њ еном вођи Тулијукоји је као војник био најревноснији у испуњ авањ у наредби.„Д иктатору”, рече он, „ако је допуш тено да ти каж ем, целавојска см атра да си је казнио због кукавичлука и да је ради теказне држ иш овде ненаоруж ану. М олила ме је да о тојства-ри с тобом разговарам . Д акле, и ако би нам се пребацило дасмо напустили полож аје, да смо окренули у бекство, да смо

срам но изгубили заставе, сматрам да би и у том случају мо-гао дозволити да своју греш ку искупимо храброш ћу и дановом славом избриш ем о сећањ е на греш ку. И легије којесу на А лији због страха изгубиле отаџбину, касније су јеповратиле наступајући из Веја. Н ама ће остати неокрњ енаслава и читава дом овина бож јом пом оћи, твојом срећом исрећом рим ског народа. Једва се усуђујем да говорим о сла-ви кад нам се и непријатељ смеје да смо се као ж ене сакрили

иза палисада од сваке опасности, док ти, наш заповедник -то нам још теж е пада - сматраш да је твоја војска без јунач-ког срца и без оруж ја и без руку, и пре но ш то си нас иску-ш ао презиреш нас као да си вођа богаљ а и слабића. Ш тадруго мож ем о м ислити да је разлог томе да као искусан вој-сковођа, изузетне храбрости у рату, седиш , како каж у,скрш тених руку. Било како да ствар стоји чини се да ти пресум њ аш у наш у храброст него м и у твоју. А ли ако ово није

твојстав и ако ово није рат против Гала, но нека завера па-триција да нас држ е далеко од града и наш их пената, онда тем олим да сматраш да ово није говор војника упућен заповед-нику, него су речи плебејаца патрицијим а. А ко ви водитесвоју политику, они ће им ати своју. И ко на крају мож е да сељ ути на то ш то смо ми војници, а не робови? П ослати смо урат, а не у прогонство. А ко буде дат знак поведи нас у биткуи м и ћемо се борити како доликује љ удим а и рим ским гра-

ђаним а. А ако нема посла за оруж је, зар не бисмо радије




проводили време у Риму но у војном логору? О во је оно ш тобисмо рекли патрицијима. А тебе као заповедника м олим окао војници да нам пруж иш прилику за борбу. А ко ж елим о

победу, ж елим о је под твојим вођством; теби ћемо донетиловоров венац, с тобом ћемо у тријум ф у ући у Рим и упратњ и твоје тријум ф алне кочије ући ћемо у храм ЈупитераН ајбољ ег Н ајм оћнијег, овенчани славом и захвални.” Тули-јев говор подрж аш е војници својим молбама. С а свих странасу се чули повици да даде знак за борбу и изда наредбу да сезграби оруж је.

14. П ремда је сматрао да ова ствар, добра по побудама,

неће бити добар прим ер по начину извиђањ а, диктатор јепредузео да учини онако како су сви војници ж елели. Аипак је Тулија одвео на страну и запитао га о чему је заправореч и како је до овога дош ло. Т улије је искрено м олио дик-татора да му верује да није заборавио на војничку дисциплину,да им а на уму и своје диктаторово достојанство. У знем иренамаса иде увек за оним а који су је покренули; он није одбиода им буде вођа да не би побуњ ена маса, како се обично дога-

ђа, изабрала другог. О н сам неће ниш та учинити противвољ е свог команданта. И пак му се чини да је веома теш козадрж ати војнике; ствар се не м ож е одлагати ако су духовитако узнемирени: сами ће изабрати и врем е и место за биткуако то заповедник не учини. Д ок су они разговарали догодисе да је један Гал покуш ао да одведе стоку која се случајнонапасала у близини палисада. Д ва римска војника су гаспречила у томе, па су их Гали гађали камењ ем . Н ато се

дигош е повици на рим ским полож ајим а, те са једне и садруге стране појуриш е љ уди. Д ош ло би до праве битке да ихцентуриони нису раздвојили. О вајдогађајје показао С улпи-цију колико је Тулије у праву. С итуација није дозвољ аваланикакво одлагањ е и диктатор најави да ће сутрадан ступитиу битку.

П ош то се одлучио за битку, поуздавајући се виш е у хра-брост но у снагу своје војске, диктатор је гледао и размиш љ ао

како би и на који начин изазвао страх код непријатељ а




Бриж љ иво је разм иш љ ао о једном начину, који су потом инаш и и страни команданти користили све до наш их дана:наредио је да се мулама скину сам ари и оставе само покри-

вачи, а коњ уш аре је наоруж ао оруж јем које је припадало не-пријатељ у или војницим а који су били болесни. О вих јебило око 1.000, а додао им је и 100 коњ аника и наредио да сеноћу повуку у брда изнад логора и да се сакрију у ш уму, теда одатле не крећу док им он не буде дао знак. А сам је усвитањ е у поднож ју брда нам ерно развукао своју бојну ли-нију како би непријатељ а натерао да се постави према брду.Ту је изврш ио припреме да их престраш и, знајући да се пра-

зним страхом постиж е виш е но правом снагом. Галске вођесу м ислиле да Рим љ ани неће сићи у равицу; затим кад су ихвидели како ипак силазе, ж ељ ни битке грунуш е у напад итако борба започе пре но ш то су вође дале знак.

15. Гали су ош тро напали на десно крило и оно не бим огло издрж ати напад да се ту случајно није наш ао сам дик-татор. П озвао је С екста Тулија по им ену и запитао га зар јеобећао да ће се војници тако борити? Где су сада они узвици

којим а су траж или оруж је, где су претњ е да ће и без наредбедиктатора ући у борбу? С ада их сам заповедник позива дакрену напред. У суђују ли се сада да крену за њ им они којису били спремни и да воде, они који су храбри у логору, акукавице у бици? Тако им је говорио истину и они су јечули. С тид их је покренуо и они су јурнули у сусрет непри-јатељ у, заборављ ајући на опасност. О вај напад, готово безу-ман, збуни непријатељ а, а онда тако збуњ ен крену да беж и

пред рим ском коњ ицом . А диктатор, видевш и да бојни поре-дак на другој страни попуш та, пренесе бојне знакове на ле-во крило где су непријатељ и збијали своје редове, па ондададе знак оним а у брдима да крену. К ад се оданде заори новбојни поклич и када Гали видеш е да ови крећу према њ ихо-вом логору, напустиш е битку из страха да не буду одсечении у нереду кренуш е ка логору. К ада им се ту супротставиоМ арко В алерије, командант коњ ице, који је гонећи десно

крило непријатељ а стигао до њ иховог утврђењ а, они окре-




нуш е према брдима и ш уми. О вде су, пош то се битка већсм ирила, лаж ни коњ аници и коњ уш ари хватали оне који субеж али у ш уму; настаде страш но убијањ е. О д врем ена М ар-

ка Ф урија није било заслуж енијег тријум ф а над Галим а одонога који је прославио ГајС улпиције. Злато које је запле-нио од Гала у великој количини посветио је на К апитолу,оградивш и га зидом од тесаног камена.

О ве године су и конзули водили ратове, али је исход биоразличит. Гај П лауције је победио и покорио Х ернике, доксе против Тарквинијенза борио њ егов колега Ф абије, нео-презно и лаком ислено. Н ије било толико губитака у бици

колико је Рим љ ане погодило то ш то су Т арквинијензи при-нели на ж ртву 307 заробљ ених рим ских војника. О ва срамнаказна била је још упадљ ивија опом ена рим ском народу. Н атај пораз се надовезало и пустош ењ е рим ске територије накоју су упали најпре П ривернати, потом В елитрани. И стегодине су основане још две рим ске опш тине (трибе), П ом -птина и П ублилија О држ ане су и свечане игре на које сезаветовао М арко Ф урије као диктатор. Закон против подм и-

ћивањ а, први пут је предлож ио у скупш тини народни три-бун П етелије по одобрењ у С ената. В еровало се да ће се овимзаконом сузбити обичајпридобијањ а гласача, пре свега кодскоројевића који су ради тога обилазили ваш аре и другескупове.

16. Законски предлог М арка Д уилија и Л уција М ененија,народних трибуна, о камати од 1 унције,26 поднет следећегодине за време конзула Гаја М арција и Гнеја М анлија, није

био по вољ и патрицијим а, али су га плебејци изгласали свећим одуш евљ ењ ем но било који други закон. П оред рато-ва, на које су се одлучили претходне године, Рим љ аним а сусе појавили и Ф алисци као нов непријатељ . Њ ихова кривицаје била двострука: прво, њ ихови м ладићи су ратовали про-тив Рим а заједно с Тарквинијензим а; друго, оне Рим љ анекоји су после пораза побегли у Ф алеријнису вратили кад суих ф ецијали затраж или назад. К оманда против њ их припала

је Гнеју М анлију, док је М арције одвео војску на територију




17. Н ови конзули, М арко Ф абије А мбуст и М арко П опи-лије Л енат, обојица изабрана други пут, водили су два рата;један од н>их, који је Л енат водио против Тибуртина, био је

лак: непријатељ а је отерао у град и опустош ио му пољ а.Д ругог конзула су поразили Ф алисци и Тарквинијензи упрвом сукобу. П анику су изазвали њ ихови свеш теници којису наступали као махнити, са запаљ еним бакљ ама и носећизмије; преплаш ени страш ним призором , рим ски војници селуди од страха и запрепаш ћењ а повукош е у својлогор у не-реду. Н о потом, када су их конзул и легати и трибуни исме-јали зато ш то се као деца плаш е празних утвара и кад су их

изгрдили, н>их обузе стид и као слепи се устрем иш е на онеод којих су побегли. П ош то су тако разбили најпре утварекод непријатељ а, удариш е на оне који су носили оруж је инатераш е у бекство читав бојни ред. И стог дана су се доко-пали и њ иховог логора и, задобивш и велики плен, вратилисе као победници. У војничким ш алам а су се подсм евали ипојави непријатељ а и свом страху. Н о потом се диж е сваЕтрурија и под вођством Тарквинијенза и Ф алиска стиж е до

С алина. О војопасности се супротстави Гај М арције Рутул,први диктатор плебејац. За ком анданта коњ ице имао је ГајаП лауција, такође плебејца. П атрицијим а се чинило недо-стојним да чак и диктатуру деле с плебејцим а и стога суправили све м огуће см етњ е диктаторовим одлукама и при-премама за овајрат. У толико је народ спремније прихватаосве оно ш то је диктатор предлагао. О н изађе из града и спла-вовима превезе војску с једне обале Тибра на другу да би

отерао оне који су се растурили по пољ им а ради пљ ачке.Н еочекивано се појавивш и, заузе им и војни логор. Заробиоје 8.000 непријатељ а, док је остале или побио или натерао даоставе рим ску земљ у. Тријумф овао је по одлуци народа ибез одобрењ а С ената.

Како патрицији нису ж елели да конзуларне избореодрж и плебејски диктатор или конзул, а другог конзула језадрж авао рат, држ ава се одлучила на интерегнум . И нтерек-

си су били, један за другим , К винт С ервилије А хала, М арко



И с т о р и ја Р и - С е д м а к њ и г а 77

Ф абије, Гнеј М анлије, Гај Ф абије, Гај С улпиције, Л уцијеЕм илије, К винт С ервилије и М арко Ф абије А мбуст. За вре-ме другог интерекса настала је расправа око тога ш то су оба

кандидата за конзуле били патрицији. Н ародни трибуни суна то ставили вето, на ш та је интерекс Ф абије објавио дапрема једном од Закона XII таблица, оно ш то народ одлучиим а снагу закона и пош то је народ гласао, то је и важ ећаодлука С војом интервенцијом , трибуни нису ниш та другопостигли осим то да се скупш тина одлож и. За конзула суизабрани ГајС улпиције П етик (трећи пут) и М акро В алери-је П убликола, обојица патрицији. И стог дана су ступили на

дуж ност.18. То је било четири стотине година после оснивањ аграда Рима, а 35 година после ослобађањ а од галске опсаде.К онзулат је одузет од плебејаца пош то су га држ али 11 го-дина О ве године је Ем пулум одузет од Тибурта, а да притом није вођена битка која би била вредна пом ена В ођен јерат под ауспицијама двојице конзула, како неки писци каж у,или је С улпиције пустош ио пољ а Тарквинијенза, док је у

исто време В аперије водио легије против ТибуртаУ Рим у је вођена теш ка борба с плебејцим а које су пре-дводили народни трибуни. К онзули су см атрали да је пи-тањ е не само части него и храбрости да конзулат који судобили као патрицији предају следеће године патрицијим аС м атрали су да га или у целини треба напустити, тако дабуде плебејска магистратура, или га у целини задрж ати бу-дући да су га као таквог прим или од предака П лебејци уста-

дош е против тога: заш то ж иве и рачунају се као деограђанства ако не м огу да добију све оно ш то је већ остваре-но храброш ћу двојице љ уди, Л уција С екстија и Гаја Л ици-нија? Радије ће трпети краљ еве или децемвире, или некујош гору власт, но ш то ће м ирно гледати да оба конзулабуду патрицији. Н е см ењ ују се они који командују и оникоји слуш ају да би један део грађанства вечно био на власти,а плебејци одређени да робују. Ту су били и народни трибу-

ни као иницијатори, али како су уз побуну сви пристали,




вође су се једва истицале. П ош то је народ виш е пута узалудсилазио на М арсово пољ е и м ноге скупш тине прош ле у по-бунама, најзад победи упорност конзула Н ато у народу изби

такво незадовољ ство да су трибуни узвикивали да је слободаизгубљ ена и да треба напустити не само скупш тину него иград, сада освојен и притиснут краљ евском влаш ћу патри-ција. К онзули су заврш или изборе врло енергично без обзи-ра на то ш то их је део народа напустио и упркос маломброју гласача. За конзуле су били изабрани патрцији М аркоФ абије А мбуст трећи пут и Тит К винкције. У неким хрони-кама, као конзула нађох М арка П опилија уместо Т ита К ви-

нкција19. О ве године су с успехом вођена два рата: против Тар-квинијенза и Тибурта; сТибуртим а се ратовало све док нисупринуђени на коначну предају. О д н>их је одузет и град С а-сула И остали градови на њ иховојтериторији им али би ис-ту судбину да се цело племе није предало на веру конзулу.За победу над Тибуртим а прослављ ен је тријум ф , прем дапобеда није била сурова П рема Т арквинијензим а није пока-

зана никаква милост: м ноги см ртници изгубиш е ж ивот уовом рату, а из огром ног броја заробљ еника изабрано је 358најбољ их по пореклу и послато у Рим , док су остали побије-ни. Н о народ није блаж е поступио ни према оним а који сустигли у Рим : насред Ф орума су најпре претучени батина-ма, а затим посечени секирам а О во је била одм азда заРим љ ане који су били ж ртвовани на Ф оруму у Т арквинији-м а У спеш но вођени ратови су натерали и С ам ните да траж е

римско пријатељ ство. С енат је њ иховим посланицим а даоповољ ан одговор, па је склопљ ен уговор о пријатељ ству.Н о римски плебс није имао толико среће код куће као

ш то је им ао у рату. П ремда је увођењ е камате од 1 постоолакш авало враћањ е дугова, сиром аш не је и сам а главницауниш тавала и они су доспевали у дуж ничко ропство. Такоим ни околност да су оба конзула изабрана м еђу патрицији-ма, ни брига за комиције нису могле одвојити паж њ у од

њ ихових приватних проблема А конзулат је остао код па-



И с т о р и ја Р и - С е д м а к њ и г а 79

триција. За конзуле су изабрани Гај С улпиције П етик -њ ему је ово био четврти избор - и М арко В алерије П ублико-ла други пут.

Д рж ава је сада била окупирана бригом због рата с Етру-ријом . Говорило се да су се Ц ере30 и из саж аљ ењ а и збогсродства прикљ училе Тарквинијензим а. У исто време су ла-тински посланици јављ али да В олсци врш е регрутовањ е инаоруж авају војску, да већ прете њ иховим границама; ода-тле ће ускоро стићи и на рим ска пољ а. С енат је одлучио дане занемари ни једну ни другу вест и наредио да се изврш ирегрутовањ е за оба рата, а да конзули преузму команду.

И пак је паж њ а била виш е окренута рату с Етрурцим а пош тосе из писм а конзула С улпиција, коме је припадала командаза рат против Тарквинијенза, сазнало да је опустош ена те-риторија око рим ских солана и да је део плена одвучен уземљ у Ц ера јер се међу оним а који су пљ ачкали налазила иом ладина овог града И тако је С енат наредио да се конзулВ алерије, који је кренуо у сусрет В олсцима и поставио логоркод Тускулума, врати и да им енује диктатора О н им енова

Т ита М анлија, Л уцијевог сина О вај се, пош то је за коман-данта коњ ице узео А ула К орнелија К оса, задовољ ио конзул-ском војском и по одобрењ у С ената и одлуци народа објавиорат Ц еританим а

20. Н ато Ц еритане обузе прави страх од рата, као да је уречим а непријатељ а било виш е снаге да се изазове рат но уњ иховим поступцим а и пљ ачкањ у, које је и изазвало Рим -љ ане да им објаве рат. Како су јасно видели да својим снагама

нису дорасли овоме рату изразили су кајањ е због пљ ачкањ аи проклињ али Т арквинијензе који су их наговорили да сеодм етну. Н ису се наоруж авали и нису се спремали за рат;свак је траж ио да се упуте посланици да траж е опрош тајзагреш ку коју су починили. К ада су посланици стигли у С е-нат, овај их је упутио на народ. О вде су призивали богове,чије су свете предм ете култа прим или у време галске наје-зде и о њ им а се бринули како то култ налаж е, да сада кад су

Римл>ани поново срећни покаж у према њ им а ону сам илост




и плебејци. И збори су одлож ени док диктатор није отиш аос власти, а онда се држ ава вратила интерегнум у; како су ин-терекси сматрали да су плебејци опасни за патриције, све до

једанаестог интерегнум а32су се борили против трибуна ко-ји су се разм етали да ш тите Л ицинијеве законе. П лебејцим асу, м еђутим , дугови били већа брига јер су се све виш е пове-ћавали, па је тако приватни проблем избио у први план ујавним сукобим а. К ада му је ово додијало, С енат је налож иоЛ уцију К орнелију С ципиону, једном интерексу, да ради оп-ш те слоге при изборим а пош тује Л ицинијеве законе. И такоје П ублије В алерије П убликола добио за колегу плебејца Га-

ја М арција Рутула. П ош то су тим е м ноги духови били сми-рени, нови конзули су покуш али и да ублаж е терет каматапош то се чинило да то раздваја љ уде. Реш авањ е дугова супренели на држ аву, изабравш и комисију од пет чланова(квинквевире) који су називани mensarii (банкари)33јер суделили новац. И забрани су Гај Д уилије, П ублије Д ецијеМ ур, М арко П апирије, К винт П ублилије и Тиберије Ем или-је. О вај посао није био лак пош то су често и једна и друга

страна биле незадовољ не, а једна увек. О ни су га успеш нообавили јер су им али умерен став и нису расипали држ авниновац. П лаћањ а која су каснила пре због спорости дуж никано због недостатака средстава реш или су тако ш то су наФ орум у поставили столове, па су дугове или плаћали издрж авне касе пош то би прим или гаранцију, или су дуж никеослобађали након ш то би правично проценили њ ихову имо-вину. Тако је реш ена огром на маса дугова и без неправде и

без иједног спора међу странкама. П отом како је настао нео-снован страх од Е трураца јер је стигао глас да су заверили12 етрурских народа,34 био је им енован диктатор. И мено-вањ е је изрш ено у војном логору пош то је сенатска одлукатамо упућена конзулим а За диктатора је изабран ГајЈулијекоме је као командант коњ ице дат Л уције Ем илије. М еђу-тим , на свим границам а је владао мир.

22. П окуш ајдиктатора у Рим у да за конзуле доведе дво-

јицу патриција вратио је држ аву на интерегнум . Д ва инте-




рекса, Гај С улпиције и М арко Ф абије, спровели су оно ш тоје диктатор узалуд покуш авао. О ба конзула су изабрана м еђупатрицијим а јер је народ постао пом ирљ ивији због недавне

пом оћи око изм иривањ а дугова. Били су изабрани сам ГајС улпиције, који је први напустио полож ајинтерекса, и Т итК винкције П ен. Н еки К винкцију додају преном ен Ц езон,други - Гај. О бојица кренуш е у рат, К винкције против Ф а-лиска, С улпиције против Тарквинијенза К ако им неприја-тељ нигде није изаш ао у сусрет, рат су водили виш е такош то су спаљ ивали и пустош или пољ а но ш то су се борили сљ удима. П ош то је отпор оба народа био савладан, на исти

начин као ш то дуга болест савлада старост, затраж или сунајпре прим ирје од конзула, а затим , по дозволи конзула одС ената. Било је закљ учено на 40 година.

Тако је отклоњ ена брига око два рата која су претили ивојска је најзад м огла да предахне. П ош то је наступио пери-од релативног мира одлучено је да се изврш и попис станов-ниш тва и процена имовине, пош то је реш авањ е питањ адугова довело до тога да су многе ствари пром ениле власнике.

А ли кад су заказани избори за цензоре и кад је Гај М арцијеРутул, први диктатор изабран м еђу плебејцим а, објавио даће се надм етати за цензуру, то је наруш ило слогу м еђу ста-леж им а. Ч ини се да је својзахтев поставио у незгодно вре-ме, када су оба конзула били патрицији који су изјавили данеће гласати за њ ега. Н о он се држ ао онога ш то је започео ипостигао је циљ и својом упорнош ћу и уз пом оћ народнихтрибуна, који су улагали напор да плебејци поново стекну

конзулат који су изгубили на последњ им изборим а Њ еговодостојанство је отворило пут плебејцим а до диктатуре, па јепомоћу истог дела народа настојао да дође и до цензуре. Итако није било м ного противљ ењ а кад је М арције изабран зацензора заједно с М анлијем Н евијем .

О ве године је изабран за диктатора М арко Ф абије, не збогратне опасности него стога да би на конзуларним изборим аспречио да се прим ени Л ицинијев закон. К омандант коњ ице

му је био К винт С ервилије. И пак ни избор диктатора није



И с т о р и ја Р и м а - С е д м а к н >и га 83

помогао; њ егова власт је м ало утицала јер су патрицији би-ли исто тако немоћни као и при избору цензора.

23. О д плебејаца је био изабран за конзула М арко П опи-

лије Л енат, а патрицији су дали Л уција К орнелија С ципионаЗахваљ ујући срећи, већа слава је припала плебејском кон-зулу. К ада је јављ ено да се огром на галска војска утаборилана латинскојтериторији, команда за рат против Гала је пре-ко реда додељ ена П опилију јер је С ципиона напала теш каболест. П опилије је хитно приступио регрутовањ у војске инаредио да сви м лађи љ уди под оруж јем дођу код М арсовогсветилиш та, с оне стране К апенске капије,35 а да квестори

изнесу бојне знаке из ераријум а.36П ош то је од сакупљ енихпопунио м етири легије, остале је предао претору П ублијуВ алерију П убликоли. О д С ената је затраж ио да се регрутујејош једна војска која би ш титила држ аву у случају да дођедо непредвиђеног обрта у рату. П ош то је све ваљ ано про-учио и припремио, сам је кренуо на непријатељ а. Д а би сво-је снаге испробао пре но ш то дође до праве опасности заузеоје један бреж уљ ак који је леж ао веома близу галског табора

и започео да га утврђује палисадама. К ада је ово дивљ е пле-ме, у душ и ж ељ но окрш аја с Рим љ аним а, угледало рим скезаставе, поставило се тако као да ће см еста ући у битку. П о-том када су видели да Рим љ ани не силазе у равницу и да сусе утврдили, како природним полож ајем узвиш ењ а тако ибедемом , поверовали су да су се преплаш или. С матрајући даје то повољ на прилика за напад, јер су Рим љ ани заузетисвојим утврђивањ ем , наступиш е уз страш ну буку. Рим љ ани,

м еђутим , нису одустајали од свог посла: тријарији су ради-ли на утврђивањ у, а хастати и принципији37су стајали ис-пред њ их под оруж јем и опрезно се супротставили нападу.О сим храбрости помогла је и околност да је м есто било наузвиш ици тако да копљ а нису бацали узалуд, као ш то се чес-то догађа у равници, него су сва, као да су ослобођена соп-ствене теж ине, погађала циљ . А Гали, приближ авајући се утрку, застали су неодлучно јер су их сада копљ а оптерећива-

ла било да су се забијала у њ ихове ш титове или их пробада-




ла С опствено колебањ е им је смањ ивапо храброст, а у истимах повећавало смелост непријатељ а, те они грунуш е назад,једни преко других. С ударајући се међусобно, још виш е су

сами доприносили својојпогибији: тако су се стрм оглавилиниз падину да их је виш е погаж ено у гуж ви него ш то сустрадали од м ача

24. Н о рим ска победа још није била коначна К ада су си-ш ли у пол>е наиш ли су на другу м асу непријатељ а, јерогром но галско мнош тво није ни осетило претходне губит-ке и успостављ ало је нову бојну линију, довлачећи увек новевојнике против победоносног непријател>а Рим љ анин се за-

устави у свом јуриш у; био је ум оран да би се поново изло-ж ио нападу. О сим тога је и конзул, док је подстицао оне упрвим редовима, неопрезно себе излож ио и како му је левораме било готово одсечено, он се закратко повуче из борбе.И кад је изгледало да је победа изгубљ ена због оклевањ а,конзул се, пош то му је рана била превијена, врати до заставаи узвикну: „Ш то стојиш , војниче? Н ије реч о непријатељ укао ш то су Л атини или С абини, које ћеш после победе пре-

творити од непријател>а у савезника; оруж је смо подигли назвери; или ћемо туђу крв пролити, или ћемо сам и изгинути.О терали сте их од логора, одбацили сте их у долину; сталисте ногом на леш еве побијених непријатељ а, а ви сте још наногам а П окријте пољ е њ иховим м ртвим а као ш то сте испу-нили брда Н е надајте се да ће непријатељ узм аћи ако вистојите: подигните заставе и крените напред.” О храбрениовим речима, поново су кренули и отерали прве м анипуле

Гала Затим су као клин продрли међу непријатељ ске редове.Ту су варвари почели да се растурају и, немајући ни дисци-плине ни вође, окренуш е напад на своје савезнике. Расту-ривш и се по пољ у и мим оиш авш и сопствено утврђењ етраж или су највиш и међу бреговима који су их опкољ авалии дохватили се А лбанских планина К онзул их није следиодаљ е од логора, прво стога ш то му се рана погорш авала, адруго зато ш то није хтео да води војску испод брегова које

су заузели непријатељ и. П ош то је сав плен из неприја-




треба се ослонити на војску грађана. К аж у да је регрутовањ еврш ено и међу градском ом ладином и у селим а и да је ство-рена војска од 10 легија, свака од 4.200 пеш ака и 300 коњ ани-

ка. А ко би данас грунуо неки спољ ни непријател>, овај бројби теш ко м огла да достигне свеукупна снага рим ског наро-да, премда је свет једва издрж ава: у тој м ери је јасно да смоувећали наш е снаге једино за наш у пропаст, за богатство илуксуз.

М еђу остале туж не догађаје из ове године спада и см ртједног од конзула, А пија К лаудија, који је ум ро усред при-према за рат. С ва власт је дата К ам илу као једином конзулу

јер је С енат одбио да им енује диктатора, било стога ш тоК ам ил због свог угледа не би могао да му се потчини, илистога ш то је њ егово име било срећан omenMу рату с Галима.К онзул је две легије оставио у граду, а осталих осам је поде-лио с претором Л уцијем П инаријем . С ећајући се очеве сла-ве узео је ком анду за рат против Гала, а не препуш тајућиизбор коцки, а претору је наредио да обезбеди обалу и дагрчке бродове држ и дал>е од копна. К ада је сиш ао у П ом -

птинска пољ а изабрао је погодно м есто за утврђени логор.Ж елео је да избегне битку на отвореном пољ у уколико тобуде могућно. С матрао је да ће савладати непријатељ а ако гаспречи да пљ ачка, јер је навикао да ж иви од тога.

26. Д ок је тако пролазило време испуњ ено м ировањ ем истраж арењ ем , напред иступи Гал, упадљ ив и по својојвели-чини и по оруж ју. У дарајући копљ ем по ш титу изазвао јетиш ину и онда је затраж ио неког од Рим љ ана ко ће се с њ им

огледати у оруж ју. Беш е неки млад трибун по им ену М аркоВ алерије који је себе сматрао достојним оне исте части којује стекао М анлије и, затраж ивш и дозволу од конзула, појависе под оруж јем насред пољ а. Н о интервенција богова у овојбици је унеколико ум ањ ила славу учесника. Рим љ анин севећ био ангаж овао у борби, кад му изненада на ш лем слетегавран, окренут према непријатељ у. О н то с радош ћу прим икао срећан предзнак послат с неба, а затим се пом оли да му,

било да је у питањ у бог или богињ а, у борби буде наклоњ ен.




Ч удно је да је птица не само остала тамо где је слетела негоје кљ уном и канџама нападала непријатељ а кад год јеРим љ анин кренуо у напад. Н ајзад је В алерије посекао Гала,

престрављ еног ш то је и видео и схватио такво чудо, а натосе гавран изгубио из вида и нестао према истоку. Д о тогтренутка су обе војске остале м ирне, али кад је В алеријепочео да скида плен са убијеног непријатељ а, Гали се нисувиш е држ али својих полож аја; Рим љ ани беху још брж и одњ их и стигош е до победника О вде настаде борба око палогнепријатељ а, и то доведе до праве битке. С твар нису виш еводиле м анипуле које су најближ е стајале, него и легије на

једној и другој страни. А К ам ил, срећан због победе трибу-на и због наклоности богова, нареди војницим а да крену убитку. П оказујући на трибуна који је на се ставио оруж јенепријатељ а рекао је: „О вога подраж авајте; оборите и галскехорде поред вође простртог на земљ и.” У овојбици су узелиучеш ћа и богови и љ уди и борили се до краја. У исход биткеније постојала виш е никаква сумњ а: двобојдвају војника јеутицао на дух војника и на једној и на другојстрани. О ста-

так Гала, пре но ш то су им се Рим љ ани прим акли надомаккопљ а, окрену у бекство. Н ајпре су се растурили по земљ иВ олска и на територији Ф алерна, а одатле се упутили премаА пулији и прем а доњ ем мору.40

К онзул је сазвао збор војника и похваливш и трибуна об-дарио га с десет волова и златним венцем . С енат је налож иоконзулу да се и сам побрине за рат на мору и да ујединиснаге с претором . А ли видевш и да ће се рат отегнути због

тром ости Грка који се нису упуш тали у борбу, конзул поодобрењ у С ената им енова за диктатора Тита М анлија Тор-квата ради одрж авањ а избора Д иктатор, узевш и за коман-данта коњ ице А ула К орнелија К оса, одрж а конзуларнеизборе. П од њ еговим председниш твом би изабран за конзулањ егов такмац у слави, М арко В алерије К орв - отад је носиоовајнадим ак - м ладић од 23 године, уз велико одуш евљ ењ енарода. К орв је за колегу добио М арка П опилија Л ената који

је изабран међу плебејцим а и који је већ четврти пут био




икаквог оклевањ а пођош е у сусрет непријатељ у, испуњ еним рж њ ом која се накупила за време дугог мира. А ли В олсци,храбрији у побуни но у бици, били су побеђени и повлачећи

се у нереду ж урили су прем а бедемима С атрикум а Како имни бедеми нису виш е пруж али праву наду за спас, јер сурим ски војници већ били опколили град и готово га освоји-ли помоћу лестви, предало се око 4.000 војника и м нош твооних који се нису ни борили. Град је разорен и запаљ ен; одпож ара је сачуван једино храм богињ е М ајке М атуте.43Вој-ницим а је раздел>ен огром ан плен. О д оних који су се преда-ли на милост изабрано је 4.000 љ уди. Њ их је конзул везане

водио испред кочија у свом тријум ф у. К ада су продати, ве-лики новац је враћен у држ авну касу. И ма писаца који каж уда су то у ствари били робови, али је ипак много вероватни-је да је реч о заробљ еним грађанима.

28. П отом су уследили конзули М арко Ф абије Д орсон иС ервије С улпиције К америн. П редузет је рат против А урун-ка44 који су у својим изненадним нападим а пљ ачкали туђетериторије, а из страха да њ ихов прим ер не следе сви Л ати-ни изабран је диктатор који ће се оруж јем супротставитиЛ ацију. И збор је пао на Л уција Ф урија, а он је за командантакоњ ице узео Гнеја М анлија К апитолина. П ош то су обуста-вљ ени сви судски процеси, ш то се догађало кад би наступи-ла велика опасност, узим ани су у војску сви без изузетка илегије су ш то је м огућно брж е одведене против А урунка. Н опоказало се да су они пре пл>ачкаш и него прави неприја-

тељ и, тако да су у првој бици били пораж ени. А ли како суони изазвали рат и како су и битку прихватили без окле-вањ а, диктатор је сматрао да треба да обезбеди и бож анскупом оћ и стога је у току саме битке заветовао храм ЈунониМ онети. О бавезан овим заветом, он победи и кад се врати уРим одрече се диктатуре. Ради грађењ а овог храма, по налогуС ената беху изабрани дуовири. Х рам је требало да одговаравеличини римског народа. За то је одређено место на тврђави,

тамо где је стајала кућа М арка М анлија К апитолина Војску




ви, Рим љ ани, зар не бисте радије својим доброчинством за-узели овај град него дозволили да га они својим злоделомдобију? Говорим пред народом који не одбија да уђе у пра-

вичан рат. Н о ако само покаж ете своју спрем ност да нампом огнете неће ни бити потребно да сам и ратујете. П резирС ам нита је стигао до нас, али се даљ е неће пењ ати. И такобисм о се под сенком ваш е помоћи бранили, а све ш то потомбудемо им али, све ш то будемо постигли, сматраћемо да јето и ваш е. За вас ће се обрађивати кампанско пољ е, за вас ћесе К апуа испунити љ удима. Ви ћете бити сврстани међуосниваче, међу прародитељ е, међу богове бесмртне; неће

бити ниједне ваш е колоније која ће нас превазићи у одано-сти и верности прем а вам а П одарите, оци сенатори, ваш ум илост и ваш у непобедиву помоћ К ам панцим а и дозволитеда се надамо да ће К апуа преж ивети. Теш ко мож ете зами-слити колика нас је гом ила сваковрсног народа испратилакад смо вама кренули; како смо оставили све у сузама и заве-тим а; м ож ете ли замислити у каквом су иш чекивањ у саданаш С енат и народ кампански, и наш е ж ене и наш а деца?

С игурни смо да свеукупан народ сада стоји на капији и гле-да на пут који овамо води. К акву вест наређујете, оци сенато-ри, да однесемо тамо оним а чији се дух колеба и стрепи?Један одговор би значио спас и победу, светлост и слободу;уж асавамо се и да зам ислим о ш та би други донео. С тогаодлучите о нама или као о будућим пријатељ има и савезни-цима, или као о оним а којих у будућности виш е неће бити.”

31. П осланици су се потом повукли, а С енат је одлучи-

вао. П ош то је град био најбогатији и највећи у И талији, сплодном територијом и у близини м ора, м ноги су сматралида би могао бити ж итница која би хранила рим ски народ.И пак је и над таквом кориш ћу дата предност верности иконзул је по овлаш ћењ у С ената овако одговорио:

„С енат см атра да сте ви К ам панци достојни наш е помо-ћи, али да с вама мож емо успоставити пријатељ ске односесам о тако да тим е не повредимо неко раније пријатељ ство и

савез. С а С амнитим а смо везани уговором и стога одбијамо




снаге и без потцењ иван>а непријатељ а. С ам нитим а је пове-ћало храброст оно ш то се недавно догодило, као и двострукапобеда неколико дана раније. Рим љ ане је пак храбрило 400

година непрекидне славе и победа од сам ог оснивањ а града.А ли и једне и друге је узнем иравало то ш то су пред собомим али новог непријатељ а Битка је показала дух који је во-дио једне и друге, јер ниједна страна није имала превласт.Тада конзул, пош то силом није могао да потисне неприја-тел>а, одучи да унесе неред код њ ега и посла коњ ицу да муразбије прве редове. К ад је видео да коњ ичке турм е узалудм аневриш у на уском простору и да не могу себи отворити

пут ка непријатељ у одјурио је првим редовим а пеш адије и,скочивш и с коњ а, узвикнуо: „Н а нама пеш ацима је сада зада-так, војници. К рените чим ме видите да крећем према не-пријатељ ском ф ронту и мачем пробијам пут. Н ека сваки одвас посече оне на које наиђе. П ростор испред вас, на коме сесада блистају усправљ ена непријатељ ска копљ а, ускоро ћетевидети покривен палим непријатељ им а.” К ада ово рече на-реди коњ аницим а да се повуку на крила и да тако отворе пут

легијама у средини своје бојне линије. И спред свих је у на-паду иш ао конзул, па како би наиш ао на непријател>а посе-као би га. О вим прим ером подстакнути, војници су и деснои лево ступали у борбу испред себе, у борбу која ће се пам-тити. С ам нити су, међутим, чврсто стајали пруж ајући от-пор, прем да су виш е рана задобили но ш то су их задали.Борба је трајала већ неко време и око самнитских застава јенастао велики покољ , али ни једна ни друга страна није

одступила јер су биле одлучиле да само см рћу буду побеђе-не. К ада су прим етили да им снага као да отиче од умора икао да им понестаје, Рим љ ани се бациш е још једном на не-пријател>а, испуњ ени мрж њ ом. И онда су први пут прим е-тили да С амнити крећу у бекство: тада су их убијали илизаробљ авали, и не би их м ного претекло да ноћ није преки-нула пре би се рекло победу него битку. Рим љ ани су гово-рили да се никад нису сукобили са упорнијим непријатељ ом,

а С ам нити су, када су их питали ш та их је најзад нагнало у




стрелам а, нити су м огли да поведу бојну колону на узви-ш ењ е изнад свога логора јер га је Д еције већ био заузео. Бесих је, м еђутим , подстицао против оних који су им одузели

прилику да однесу победу, чији је број уз то био мали, ам есто на коме су се налазили било у њ иховој непосреднојблизини. Ч ас су хтели да опколе брег са свих страна да биД еција одсекли од конзула, час да му оставе отворен путкако би га изазвали да крене у долину и да га онда нападну.Д ок су они тако неодлучно чекали пала је ноћ.

Д еције се најпре надао да ће се борити с виш ег местакада они крену према брегу; затим нада уступи место чу-

ђењ у кад они не кренуш е у битку, а нису се ни осигуралибедем ом или утврђењ ем пош то их је њ егов план довео унеповољ нији полож ај. С тога сазва центурионе и рече им:„К акво је ово непознавањ е ратне веш тине, каква је ово непо-кретност? Н а какав начин су ови стекли победу над С идици-ним а и над К ам панцим а? Гледајте како померају заставетамо-амо, како их скупљ ају и поново извлаче. Н ико не запо-чињ е да ради, прем да смо већ м огли бити затворени палиса-

дам а И м и ћемо бити слични њ им а ако дуж е останемо овдегде нам је сигурно. П окрените се, пођите са мном да испи-тамо док је још светлости дана где су им постављ ене страж еи где се отвара пролаз одавде.” С ве је потом обиш ао одевен уобично војничко одело и праћен центурионим а, који су та-кође били одевени као остали како непријатељ не би приме-тио да је и командант с њ има.

35. П ош то је разм естио страж е наредио је да свим а оста-

лим дају наредбу: када за друге страж е буде дат знак нека,сви наоруж ани и у тиш ини дођу к њ ему. К ада су учиниликако је наређено и у тиш ини дош ли, он им рече: „Будитетихи, војници, јер треба да чујете оно ш то ћу вам рећи, неизраж авајући гласно своју сагласност. К ад вам будем изло-ж ио свој план, они који се слаж у нека у тиш ини пређу надесну страну. Н а којојстрани буде већина, тојодлуци ћемосе приклонити. А сада чујте ш та намеравам: непријатељ вас

је опколио овде где вас није довело бекство нити задрж ала




инертност. С војом храброш ћу сте доспели на ово место ихраброш ћу треба из њ ега да се извучете. Д оспевш и овде са-чували сте једну изврсну војску рим ском народу. В аш а је

заслуга ш то сте, премда малобројни, донели спас м ногим а,а при том вама сам им а није потребна ничија помоћ. П редвама је непријатељ који је у јучераш њ ем дану пропустиоприлику да униш ти сву наш у војску, и то због своје немар-ности, јер није прим етио изнад своје главе ово узвиш ењ епре но ш то смо га м и заузели. О сим тога није нама, којихима тако мало, с толико хиљ ада љ уди затворио пут овомузвиш ењ у, нити нас је опколио када смо га заузели, премда

је још доста било остало од дневне светлости. К ада сте успе-ли да га преварите док се још видело и док је страж ариоморате га преварити и сада када је опхрван сном . Н аш а ситу-ација је таква да вам ја указујем на то ш та треба у овом тре-нутку чинити, а не говорим као неко ко је већ створио план.Н е мож е се одлучивати да ли ћете остати или отићи акознате да вам срећа није оставила друго сем оруж ја и хра-брости духа; умрећемо од глади и ж еђи ако се будете пла-ш или оруж ја виш е но ш то доликује љ удим а и ш то доликујеРим љ анима. С тога је једини спас у томе да се пробијем о иодемо. О во се мора учинити било дањ у или ноћу. О во по-следњ е је сигурније, јер ако очекујемо дан, како се мож емонадати да нас непријатељ неће опколити јарком и непреки-дним бедемом кад је већ сада направио обруч око брега свимсвојим снагама? П а ако је ова ноћ погодна за напад, као ш то

јесте, онда је сада наступио час који нам највиш е одговара.С акупили сте се на знак за време друге страж е, онда кадсм ртнике притиш ће најдубљ и сан. И ћи ћете преко поспа-них тела беш ум но да не бисте пробудили оне који су нео-презно заспали, или ако вас прим ете, онда уз вику да бистеих уплаш или изненадним повицима. Ви само следите м енекао ш то сте и досад чинили, а ја ћу ићи за срећом која ме јеовамо довела. Ви који сматрате да нам ово м ож е донети спас

крените и пређите на десну страну.”



102 Т и т Ј Т и в и је

утврђењ им а око брега. В ероватно су неки који су били по-слати да гоне Рим љ ане, још лутали по ш уми. Н аређено јелегијама да зграбе оруж је и да крену из логора, јер је ш ум а

постала позната преко извидника и пут се отварао прем а не-пријатељ у. К ренувш и изненада наш ли су га неспремног:сам нитски војници су још били растурени на све стране,м ноги и без оруж ја С ада нису м огли ни да се сакупе и даузму оруж је, а ни да се повуку иза бедема. Н ајпре су их сате-рали у логор, а потом су логор заузели пош то су савладалипредстраж е. У звици су се чули свуда око брега и свак је на-пуш тао свој полож ај. И тако се повукао већи део неприја-

тел>а који је био ван логора, а сви они које је страх одвео уутврђењ е - било их је око 30.000 - били су побијени, док јелогор опљ ачкан.

37. П ош то се то тако окончало, конзул је поново сазваоскупш тину и изнео похвале Д ецију, не само оне које је запо-чео него је овим а додао и нове за храброст коју је још једномпоказао. П оред војничких награда подарио му је златан ве-нац и сто волова, м еђу њ им а и једног изузетног, белог, пре-

дивног, с позлаћеним роговим а. В ојнике који су иш ли сњ им у извидницу обдарио је двоструким следовањ ем и забудућност, а у садаш њ ости - сваког по једним биком и дветунике. С ледећи конзула, легије су обдариле Д еција и узопш те одобравањ е ставиле му на главу венац од биљ а каопризнањ е за опсаду. Д ругим венцем га је овенчала њ еговапратњ а у знак признањ а за исте заслуге. У краш ен овим ин-сигнијама ж ртвовао је белог бика М арсу, а сто волова је раз-

делио војницим а који су са њ им иш ли у експедицију. О вимвојницим а су и легионари донели по либру53браш на и сек-стариј5'1вина. И све се ово одиграло уз бучне повике и ве-сељ е војника у знак одобравањ а.

Трећа битка се одиграла код С уесуле.55С амнитска војскакоја је умакла М арку В алерију позвала је под оруж је сву ом-ладину у својој земљ и и реш ила да окуш а ратну срећу утрећојбици. Гласници њ ихових суседа стигош е уж урбано у

К апуу, а одатле брзи коњ аници беху упућени В алерију да




Једна кохорта која се налазила недалеко од А нксура билаје послата да заузме полож ајнедалеко од Л аутула,57у ускомкланцу између мора и планине, и да сакупи оне које је кон-

зул под разним изговорим а послао на разне стране, као ш тоје напред речено. О ни су већ представл>али доста бројанодред, а да би били једна права војска није им недостајалониш та друго осим вође. Тако растурени стигош е пл>ачкају-ћи на А лбанска пољ а и под гребеном А лба Л онге се утабо-риш е и подигош е бедем. П ош то су обавили тај посао,остатак дана су провели у расправљ ањ у о команданту. Н исусе поуздавали ни у једног од присутних. К ога би м огли из

Рим а да извуку? Ко би, било да је патрициј или плебејац,знајући каква је опасност, себе понудио? И ли коме би ониповерили војску, а да је не издају због њ еног неправичноглудила? С ледећег дана, док су још о томе расправљ али, некоод оних који су пљ ачкајући лутали около обавести их како јесазнао да Т ит К винкције ж иви недалеко од Тускулума, обра-ђујући своју земљ у и не м ислећи виш е ни на град ни напочасти. О н је био човек патрицијског рода чија је војна

каријера, испуњ ена славом, била прекинута зато ш то је биорањ ен у ногу и постао хром. Због тога је ж ивео на селу дале-ко до политике и Ф орум а Ч им су чули то им е схватиш е окоме је реч и наредиш е да га доведу, надајући се добромобрту ствари. К ако је била мала нада да ће неш то постићим илом одлучиш е се да прим ене силу и застраш ивањ е. Итако, у тиш ини и ноћи, увукош е се под кров виле они којису њ ему били послати. К винкција, још буновног од сна,

притиснуш е рекавш и му да нем а избора: или ће прихватитивојну команду и почасти, или ће га убити ако пруж и отпор.И тако га одвукош е у својлогор. Ч им је стигао, одм ах су гапрогласили за војног заповедника и док је још био престра-ш ен изненадним и чудним догађајем навукош е му инси-гније овог почасног полож аја и наредиш е да крене на Рим .А потом, вођени пре својом ж естином но њ еговом коман-дом, успоставиш е бојни поредак и стигош е на осму м иљ у од

Града, на путу који се сада назива А пијевим .58 К ренули би




на дуг. Д ругом одлуком народа је забрањ ено да се иста ма-гистратура поново држ и пре но ш то прођу две године. И стотако је дозвољ ено да и оба конзула могу бити плебејци. А ко

су сви ови уступци учињ ени плебејцима, онда снага ове по-буне није била мала У других писаца сам наш ао и податакда В алерије није био им енован за конзула, него да су целуствар водили конзули и да завереници нису зграбили ору-ж је пре но ш то су стигли до Рим а; да завереници нисуизврш или напад ноћу на вилу Тита К винкција, него на кућуГаја М анлија и да су њ ега натерали да им буде вођа; да супотом дош ли на четврту миљ у од Рим а и да су се ту утврди-

ли; да слогу нису успоставиле вође, него да су се две војскепоздравиле када су се приближ иле једна другој наоруж ане,да су војници плачући пруж или једни другим а руку и да суконзули, када су видели да су војници одустали од битке,били принуђени да обавесте С енат о успостављ еној слози.Тако се стари писци не слаж у ни у чему другом осим у том еда је било побуне.

Глас о овојпобуни и вест о том е да је у С амнију предузет

теж ак рат одбио је неке народе од савеза с Рим ом и осимневерних Л атина, и П ривернати су изненада напали рим скеколоније Н орбу*2 и С етију и опустош или их.43



VIIIК Њ Г А 341-322. г о д и н а п р е н .е .

1. В ећ су били ступили на дуж ност конзули ГајП лауци-

је, изабран други пут, и Л уције Ем илије М амерк, када у Римстигош е колонисти из С етије и Н орбе као гласници одме-тањ а П риверната, ж алећи се на невољ е које су од њ их пре-трпели. Јављ ено је такође да је војска В олска под вођствомА нтијата опсела С атрикум . И један и други рат био је коц-ком додељ ен П лауцију. Н ајпре је кренуо против П риверна-та и одм ах их напао. Н епријатељ је побеђен без муке,утврђењ е је заузето и враћено П ривернатим а, али је ос-

тављ ена јака рим ска посада. О дузете су им и две трећинетериторије. О датле је победнинка војска одведена под Са-трикум против А нтијата. О вде се одиграла страш на битка,уз велике губитке и са једне и са друге стране. Рим љ анинису посустали кад их је олуја раздвојила пре но ш то јепобеда претегла на једну или другу страну, те и поред нео-дређеног исхода припрем али су се да наставе борбу следе-ћег дана; но В олсци, кад су проценили колико су љ уди

изгубили у бици, нису били располож ени да је наставе. С то-га су у току ноћи кренули убрзаним м арш ем у А нцијум каода су побеђени, остављ ајући рањ енике и један део опреме.Рим љ ани су наш ли м ного оруж ја међу телим а побијенихнепријатељ а, а исто тако и у логору. К онзул је наредио да сеоно посвети богињ и Л уа М атер,1а затим је опустош ио не-пријатељ ску земљ у све до м ора Д руги конзул, Емилије, нијенаш ао у земљ и С ам нита ни војни логор ни непријатељ ске

легије. К ада је огњ ем и мачем опустош ио њ ихова пољ а сти-




гли су посланици С ам нита да га м оле за мир. О н их је упу-тио С енату и када им је дозвољ ено да говоре, они су, забо-рављ ајући на своју гордост, затраж или м ир за себе и право

да могу ратовати против С идицина. С м атрали су да им ајуправо да ово траж е, јер су ступили у пријатељ ски савез сРимом у време свог просперитета, а не притиснути не-вољ ом као К ампанци. О кренуће оруж је на С идицине, својевековне непријател>е, с којим а Рим љ ани нису никад били упријатељ ству. О ни нису траж или римско пријател>ство умиру као С ам нити, а ни пом оћ у рату као К ам панци. Н ајзад,они нису ни под заш титом ни под влаш ћу рим ског народа.

2. К ада је претор Тит Ем илије реферисао у С енату о за-хтевима С ам нита и кад су сенатори одлучили да с њ им аобнове мир, он им је рекао да не постоје никакве см етњ е дасе са њ им а обнови пријатељ ство. С тално пријатељ ство нисупрекинули Рим љ ани. О сим тога, кривицу за рат преузим ајуна себе. Ш то се тиче С идицина, сам нитски народ ниш та неспречава да слободно одлучује о рату и миру. Тако су сеС ам нити по закљ учењ у м ира вратили назад, а рим ска војска

је повучена из њ ихове земљ е пош то је од њ их прим ила пла-ту за годину дана и снабдевањ е за три месеца, како је захте-вао конзул при закљ учењ у прим ирја док се посланици неврате из Рим а.

Тако су С ам нити с истим снагама које су употребили зарат против Рим а кренули на С идицине, у чврстојнади да ћебрзо заузети непријатељ ски град. М еђутим , догодило се дасу С идицини започели преговоре с Рим љ аним а о сопстве-

ној предаји. И пош то је С енат одбио њ ихов предлог, јер јестигао сувиш е касно и био изазван крајњ ом невољ ом у којојсу се наш ли, они се окретош е Л атиним а, који су већ својомвољ ом дограбили оруж је. Н и К ам панци се нису уздрж алиод рата јер су се ж ивљ е сећали неправде коју су им нанелиС ам нити него доброчинства које су им учинили Рим љ ани.О гром на војска, састављ ена од свих ових народа, напала јепод вођством Л атина сам нитску земљ у и нанела јој виш е

зла пљ ачкањ ем но биткама. Л атини који су у борбама увек



И с т о р и ја Р и м а - О с м а к њ и г а 113

излазили као победници, ипак су радије пљ ачкали земљ унепријатељ а да не би м орали да иду из битке у битку. О во једало врем ена С ам нитим а да упуте посланике у Рим . К ада су

ови изаш ли пред С енат пож алили су се да сада као рим скисавезници трпе исто као да су им непријатељ и; понизно сум олили Рим љ ане да не дозволе да их сада, пош то су им оду-зели победу над К ам панцим а и С идициним а, победе такослаби народи. А ко су Л атини и К ам панци под рим ском вла-ш ћу нека им се забрани да пустош е сам нитску територију.А ко они одбију да се покоре нека се оруж јем на то присиле.Д обили су неодређен одговор пош то је Рим љ аним а било

неугодно да признају како Л атини нису виш е у њ иховојвласти, а плаш или су се да ће их сасвим одбити ако то ипокаж у. К ам панци, рекош е, имају други статус: они нисууговором дош ли под рим ску власт, него предајом по соп-ственојодлуци. С тога ће, било да то ж еле или не, полож итиоруж је. У уговору с Л атиним а, м еђутим , нем а одредбе којаби им забрањ ивала да ратују са ким ж еле.

3. Д ок је овај одговор оставио С амните у неизвесностиш та ће Рим љ ани предузети, он је код К ампанаца изазваострах и они су се повукли; м еђутим , Л атине је уверио данема ствари у којој им Рим љ ани не би попустили, и то ихучини још дрскијим . Тако су, под изговором да се спремајуна рат са С амнитим а, често заказивали скупове, а прваци суна тајним разговорим а припрем али рат против Рим љ ана. Утоме су узим али учеш ћа и К ампанци против својих спасилаца

Н о прем да су све ово радили у великојтајности, јер су хтелида се ослободе С ам нита иза леђа пре него ш то нападну наРим , ипак су неки Л атини, који су били повезани с Рим омличним пријатељ ством или сродством, обелоданили ову за-веру. К онзули су позвани натраг да би се изабрали новикоји ће се супротставити толикој опасности. И скрсла је, ме-ђутим , једна религијска теш коћа: изборе нису м огли даодрж е они чија је власт већ била престала. Тако је уведен

интерегнум . С м енила су се два интерекса, М арко В алерије и




М арко Ф абије, и овајпоследњ и је спровео изборе. И забранису Т ит М анлије Торкват трећи пут и П ублије Д еције М ус.

П ознато је да је исте ове године ф лота А лександра, епир-

ског краљ а, пристала уз обалу И талије. И да је при првомпокуш ају успео, рат би се прош ирио до Рима. То је биловреме подвига А лександра В еликог који је био сестрић овогкраљ а. О н је у другом делу света, непобедив у рату, уни-ш тен болеш ћу као млад човек.

А Рим љ ани су, прем да није било никакве сум њ е да ће сесавезници и сви Л атини побунити, као да су виш е бринулио С ам нитим а но о себи, позвали десеторицу латинских пр-

вака у Рим и излож или им ш та Рим ж ели. Л атини су им алидва претора, Л уција А нија из С етије и Л уција Н ум изија изЦ ирцеја О бојица су потицала од рим ских колониста и онису подстакли рим ске колоније С игнију и В елитре да се по-буне, а увукли су у рат и В олске. О длучено је да се они по-им енице позову. П ош то су знали заш то су позвани сазвалису скупш тину пре но ш то су пош ли и обавестили да их јерим ски С енат позвао, рекли ш та претпостављ ају да ће битиу питањ у и запитали ш та треба да одговоре.

4. М иш љ ењ а су била подељ ена. Н ато А није рече: „П рем-да сам ја питао С авет ш та треба одговорити см атрам да занас има м ного већи значајто ш та треба предузети него ш татреба рећи. Л ако ће се наћи речи за дела кад се наумљ еноизврш и. А ко сада мож емо у сенци равноправног савеза датрпим о ропство, зар ћемо оклевати да се, издавш и С идицине,

привидно потчиним о не само ономе ш то нареде Рим љ анинего и С ам нити, те одговорим о Рим љ аним а да ћемо поло-ж ити оруж је онда када они дају за то знак? Н о ако најзад инама ж ељ а за слободом раздире душ у, ако је и савез и удру-ж ивањ е и изједначавањ е у правима, ако смо м и исте крви каои Римл>ани - тога смо се некад стидели, а сада се тим е поно-сим о - ако је наш а војска таква да уколико се с њ ом удруж е,они удвостручују своје снаге, ако на њ у гледају као на део

својих планова вођењ а и окончавањ а сопствених ратова, за-



И с т о р и ја Р и м а - О с к н м г а 115

ш то се онда у свему не изједначим о? Заш то онда једног кон-зула не дају Л атини? Тамо где је део снага, тамо нека буде идео команде. О во само по себи и не би представљ ало велику

ствар за нас, јер смо Риму дозволили да буде центар Л ацију-ма. Н о сада се чини да м ного захтевамо зато ш то смо дугодопуш тали да тако буде. А ли ако сте икада пож елели да дођевреме да с њ им а заједно учествујете у власти, оно је сада ту.П рилику ће вам дати ваш а храброст и бож ја помоћ. И скуш а-ли сте њ ихово стрпљ ењ е када сте одбили да им дате војнике.Зар је ико сумњ ао у то да ће се они разбеснети кад ми преки-нем о обичај стар виш е од двеста година? П а ипак су они

поднели ово разочарањ е. М и смо водили рат у своје им епротив П елигна, а они се ипак нису успротивили, премданам раније нису дозвољ авали да сами водим о бригу о својимграницама. Ч ули су да смо С идицине узели под заш титу, дасу се К апуанци одм етнули против њ их и да војску спремамопротив С ам нита, а да се нису ни пом ерили из града. О ткудби им али ту уздрж аност да нису свесни и својих и наш ихснага? И мам поузданог сведока који ме је обавестио да су се

С ам нити ж алили на нас и да је рим ски С енат тако одгово-рио да се лако м огло разум ети како виш е и не траж е да Л а-циј буде под њ иховом влаш ћу. К рените, дакле, и траж итеоно ш то вам је прећутно већ дато. А ко вас страх задрж ава дато каж ете, ја вам обећавам да ћу ја рећи док слуш ају рим скинарод и С енат, док слуш а и сам Јупитер, који обитава наК апитолу, да Рим љ ани треба да траж е од нас једног конзулаи пола С ената ако ж еле да су са нама и даљ е у савезу и прија-

тељ ству.” Д ок је ово пркосно не само саветовао него и обећа-вао, сви су м у узвицим а одобравали да говори и чини све онош то је у интересу свих Л атина и ш то одговара њ еговојчасти.

5. К ада су стигли у Рим, С енат их је прим ио на К апито-лу. О вде је с њ им а у им е С ената водио разговор конзул ТитМ анлије и саветовао им да не воде рат против С ам нита којису рим ски савезници. Н ато је А није, као да је као победникзаузео К апитол, а не као посланик заш тићен м еђународним

правом, узео реч и рекао: „Већ је дош ло време, Тите М анлије



116 Т и т Л и т је

и оци сенатори и дописани, да с нам а не поступате као оникоји имају врховну власт, јер сте видели да је Л ацијум , узбож ју помоћ, у процвату и по војној м оћи и по броју љ уди.

С ам ните је у рату победио, С идицини и К ам панци су мупостали савезници, а недавно су му се прикљ учили и В ол-сци. Чак су и неке ваш е колоније претпоставиле латинскувласт рим ској. Н о како се ви нисте одлучили да сам и окон-чате своју власт која је остала без моћи, ми, прем да и ору-ж јем мож емо вратити Л ацијуму слободу, предлаж ем о м ирпод истим условим а за обе стране. Јер пош то боговим а годида смо једнаки по снази треба бирати једног конзула из Ри-

ма, а другог из Л ацијума, док С енат треба да чини подједнакбројљ уди из оба племена. И да би се створили један народ иједна држ ава која би им ала једно средиш те, и како једнастрана увек мора да попусти да би свим а било добро, некаовај град буде заједничка отацбина и нека се сви зовемоРимљ ани.”

С лучајно је било да је и рим ски конзул Т ит М анлијеим ао исту необузданост природе као и А није. Њ ега обузе

такав бес да је јавно изјавио како ће, ако би часне оце сенато-ре и дописане чланове обузело такво безумљ е да од човека изС етије прим ају законе, он сам доћи у С енат опасан м ачем исам ће сваког Л атина кога буде наш ао у К урији посећи сво-јом руком. И окренувш и се прем а Јупитеровом храму узви-кну: „Ч уј, Јупитере, ове безбож не речи, чујте, правдо изакони - странац конзул и странци у С енату! В идећеш исам ог себе у свом посвећаном храму заробљ еног и савлада-

ног, о Јупитере. Зар је то уговор, Л атини, који је рим скикраљ Тул склопио с ваш им прецима А лбаним а? И ли онајкоји је потом с вама склопио Л уције Тарквиније? Зар вам непада на ум битка код Регилског језера? Зар сте заборавили исвојпораз и наш у доброту прем а вама?”2

6. К онзуловом говору је уследило опш те незадовољ ствосенатора. У старих писаца сам наш ао како се насупрот м оли-твама конзула, који су призивали виш њ е богове за сведоке

савеза, чуо глас А нија који је презирао светлост рим ског




Јупитера. К ада је покренут гневом изјурио из предворја хра-ма пао је преко степеника и теш ко повредио главу. У ствари,тако је ударио у камен да је остао без свести. У писаца нисам

наш ао податак да је и издахнуо, као ни поуздано сведочан-ство о том е да се због призивањ а богова за сведоке да секрш и уговор, уз страш ну грмљ авину с неба сручила олујаН о било да је истина или изм иш љ ено, добро мож е да пред-стави гнев богова. А Торкват, када је послат да отпусти по-сланике, видевш и А нија да леж и узвикну тако да су гам огли чути и народ и С енат: „Д обро је овако; правични бо-гови покрећу рат и ово је знак с неба. Ту си, велики Јупитере.

Н исм о ти узалуд, оче богова и љ уди, посветили ово седиш те.Заш то оклевате, К вирити, и ви оци сенатори? Заш то не згра-бите оруж је, предвођени боговима? Н а исти начин како леж ињ ихов посланик биће оборене и њ ихове легије.” К онзуловглас је имао такав одјек код народа и тако је запалио ж ар удуховим а да су посланици, који су одлазили по наређењ уконзула, м орали бити заш тићени од гнева и напада, преауторитетом м агистрата но међународним правом.

И С енат се сагласио да рат започне, па су конзули, пош тосу ратовале две војске, кренули преко земљ е М арса3и П ели-гна и пош то су ујединили снаге са С ам нитим а поставили сулогор код Капуе. Ту су већ били стигли Л атини и њ иховисавезници. О вде су, како се прича, оба конзула истовременовидела у глувој ноћи прилику човека, већу и горостаснијуно ш то је љ удска, која им је рекла да се из једне војске мораподзем ним боговима и М ајци земљ и ж ртвовати војсковођа, а

из друге војници. П обеда ће бити на страни оног народачији војсковођа пре принесе на ж ртву непријатељ ске легијеи сам ог себе. К онзули су међусобно разговарали о поноћнојутвари и одлучили да принесу ж ртву да би ум ирили срџбубогова, али истовремено да виде да ли и утроба ж ртвенихж ивотињ а показује исто ш то се њ им а ноћу показало. У томслучају треба да један или други конзул испуне оно ш то јесудбина одредила. Х аруспицини су потврдили оно побож но

уверењ е које им је већ обузело душ у, те они сазваш е све




легате и трибуне и јавно их обавестиш е о оном е ш то боговиналажу. Д а не би добровољ на конзулова смрт у бици престра-ш ила војску договориш е се међусобно да се конзул ж ртвује

за римски народ и К вирите на оном делу ф ронта где почнеримска војска да се повлачи. У овом саветовањ у је такођеодлучено да се у војску врати сва строгост старе дисципли-не, јер сада је прилика за то виш е но икада. Бригу је повећа-вала околност да се требало борити против Л атина од којихсе нису разликовали ни по језику ни по обичајима; сличноим је било и наоруж ањ е, а пре свега су им биле исте и војнеинституције: војници су одговарали њ иховим војницим а,

центуриони центурионим а и трибуни трибуним а Браћа пооруж ју, често су делили исти војни логор, а често и истеманипуле. Д а би се, кад је већ то тако било, избегле забуненаређено је војницим а да се нико не бори против неприја-тељ а ван свог строја

7. С лучајно се догодило да се међу ком андантим а рим -ских турми, које су биле послате на све стране у извидницу,налазио и Т ит М анлије, конзулов син. О н је одјахао на узви-

ш ицу изнад непријатељ ског логора тако да је од њ ега биоудаљ ен једва на дом ет копљ а. Т у се налазио коњ ички одредиз Тускулума. К омандовао му је Гем ин М еције, славан међусвојим а и по роду и по делима. К ада овајпрепознаде рим скекоњ анике и њ иховог команданта, конзуловог сина - они сусе међусобно знали као љ уди високог рода - он узвикну:„Римљ ани, зар ћете се с једном турм ом супротставити Л ати-ним а и њ иховим савезницим а? Ч им е се у међуврем ену баве

два конзула и две конзулске војске?” - „С тићи ће они навреме”, одговори М анлије, „а са њ им а ће стићи и сам Јупи-тер, сведок ваш ег крш ењ а уговора, он који је и м оћнији исилнији од нас. А ко смо се код Регилског језера борилипротив вас колико смо хтели, овде ћемо то исто учинититако да вам виш е не падне на памет да дигнете оруж је нанас.” Н ато ће Гемин, који је изјахао мало напред, испредсвојих: „Х оћеш ли у међувремену, док не дође тајдан када

ћете у великом замаху да покренете своју војску, да се сам са




м ном огледаш , да се већ из сукоба нас двојице види коликолатински коњ аник надмаш ује рим ског?” М ладићево храбросрце покрену срџба или стид да не одбије борбу, или пак

неум ољ ива снага судбине. О н заборави, дакле, очеву запо-вест и оно ш то су оба конзула наредила и похрли у ову бор-бу, не бринући о томе да ли ће бити победник или побеђен.П ош то су се други коњ аници повукли, као за неку представуна дну пољ а, они кренуш е ка средини подбадајући коњ е је-дан на другога И тада појуриш е с упереним копљ има. М ан-лијево копљ е пролете изнад ш лема, а М ецијево поред вратакоњ а. О кренуш е коњ е и како се М анлије пре усправио и

спремио за нов ударац, он забоде врх копл>а између уш ијукоњ а. К ада коњ осети ударац пропе се на предњ е ноге и ве-ликом снагом , затресавш и гривом , збаци коњ аника са себе.К ада се овај, дочекавш и се на копљ е и ш тит, подиж е послеовог страш ног пада, М анлије га обори поново на земљ устраш ним ударцем копљ а, које је прош ло кроз грло и иза-ш ло изм еђу ребара П ош то је узео оруж је са њ ега вратио сесвојим а и уз тријум ф ално клицањ е своје турм е кренуо ка

логору и командантском ш атору свога оца, не слутећи никаква му је судбина ни каква будућност, и да ли га чекапохвала или казна.

„С ада сви могу”, рече, „оче, с правом да каж у да сам твојекрви: изазван на двобој доносим ти овај коњ ички плен саубијеног непријатељ а.” К ада је конзул ово чуо окренуо јеглаву од свог сина и наредио да се трубом сазове збор. К адсу се сви сакупили, он рече: „П ош то си се ти, Тите М анлије,

не пош тујући ни заповест конзула ни достојанство својеотаџбине, упркос наш ем наређењ у ван бојног поретка бориос непријатељ ем и својом кривицом прекрш ио војну дисци-плину, на којојримска држ ава почива све до данаш њ ег дана,довео си ме у теж ак полож ај да или заборавим на држ авуили на сам ог себе. П ре ћу казнити твоју греш ку но ш то ћудозволити да држ ава претрпи ш тету због наш е кривице.П руж ићем о потоњ им поколењ им а ж алостан, али поучан

пример.




Д убоко сам дирнут како због урођене склоности оца пре-ма сину тако и због прим ера храбрости коју је обм анулапогреш на представа о слави. А ко те казним см рћу, тим е ће

бити оснаж ена врховна власт конзула, али ако то не учиним ,она ће заувек остати у н и ш т е н а . С матрам да нећеш одбитида се повинујеш војничкој дисциплини која је пољ уљ анатвојом кривицом. Д опринећеш да се она поново успоставиако у теби им а иоле наш е крви. И ди, ликторе, веж и га застуб.”

С ви беху запањ ени тако суровом заповеш ћу и свак се осе-ћао као да је на њ ега подигнута секира. С ви су остали непо-

м ични из страха, а не због послуш ности. С тајали су каоприковани и у тиш ини, као да им је дах стао од чуђењ аЗатим , кад се из посеченог врата разли крв, изненада сеослободи ж алост и подигош е гласови којим а су подједнакогрдили наређењ е и проклињ али. Тело младиђа беш е покри-вено стеченим пленом и, подигавш и лом ачу изван бедема,спалиш е га уз почасти војничког погреба. М анлијево наре-ђењ е је тада не само све застраш ило него је и у потом ству

важ ило за суров прим ер.8. И пак, ма како сурова, ова казна је допринела да војска

буде послуш нија према војсковођама О ва строгост је допри-нела не само томе да се посвети већа брига страж ама и редуу предстраж ам а него и у самојбици, када су трупе сиш ле дасе боре. Битка је у ствари веома личила на сукоб м еђу грађа-ним а О сим по духу, Л атини се ни по чему нису разликова-

ли од Римл>анаРим љ ани су раније употребљ авали мале округле ш тито-ве. П отом кад су почели да служ е за плату, ове су зам енилиовалним . Раније су улазили у битку у бојном поретку фа-ланге која је била слична м акедонској, а касније су се пос-тављ али у бој по м анипулам а, док су се они иза њ ихпостављ али у виш е редова: прва линија су били хастати4ко-јих је било 15 манипула,5а оне су биле постављ ене на малом

м еђусобном растојањ у. М анипулу је чинило 20 лако наору-




ж аних војника, остали су им али округле ш титове. Л ако на-оруж аним а су см атрани они који су носили само дуго копл>еи копљ е за бацањ е. О ву прву линију ф ронта у бици чинио је

цвет ом ладине која је тек стасала за борбу. И за н>их су сле-дили они у зрелим годинам а, распоређени у исто толиком анипула. Н азивани су принципијим а, носили су ш титовеи истицали се по оруж ју. О вих 30 м анипула називане су ан-типиланим а.6 И за застава је било постројено још 15 редова,од којих је сваки имао три дела и сваки од њ их се називао primipilum,7сваки је им ао три заставе, испод сваке су иш ли60 војника, два центуриона и један заставник, док је цела

група бројала 186 љ уди. П од првом заставом м арш ирали сутријарији,8стари војници проверене храбрости; под другомсу били рорарији,9м лађи и м ањ ег искуства; трећи су билиакцензи10и представљ али су снаге у које се најм ањ е моглопоуздати. С тога су и били поставл>ени као последњ а линија

К ад је војска била тако постројена, у битку су најпре ула-зили хастати. А ко они не би успели да потисну неприја-тељ а, лаганим кораком би се повукли назад и били би

прим љ ени у редове принципија, који су сада преузим алибитку, док би их хастати следили. Т ријарији су седели подзаставама, с испруж еном левом ногом , са ш титом насло-њ еним на рам е и усправљ еним копл>ем чији је врх био побо-ден у земљ у. О ни су се држ али тако као да је битка, која јебеснела, била од њ их одвојена бедемом. А ко не би био сре-ћан ни исход борбе принципија, и они би се из првог бојногреда неприм етно повукли међу тријарије. О туда пословица

када ствар не иде како треба да се „ствар враћа тријаријим а”.К ада м еђу своје редове прим е и хастате и принципије, три-јарији се диж у и одмах збијају своје редове као да затварајупут, па у непрекидној линији нападају на непријател>& П о-ш то иза њ их не остаје никаква нада, непријатељ у је њ иховнапад најстраш нији. Н аиме, када крену да гоне Рим љ ане,испред њ их се изненада подиж е нова бојна линија с м ноговећим бројем љ уди. Римл>ани обично регрутују по четири

легије, сваку од по 5.000 пеш ака и 300 коњ аника.




Раније су водили са собом исто толику војску Л атинаО вог пута су им Л атини били непријатељ и и своју борбенулинију су уређивали на исти начин. Знали су да ће се, ако

редови не буду порем ећени, сукобити хастати с хастатим а ипринципији с принципијим а, а исто тако центуриони с цен-турионим а. М еђу тријаријим а је и на једној и на другојстрани био по један прим ипил (први центурион). О нај наримскојстрани није био снаж ан телом, али је у свему оста-лом био врстан човек и искусан борац. Знали су се међусо-бно јер су дотад увек водили исте одреде. П ош то се рим скиприм ипил није поуздавао у своју снагу, конзули су му још у

Рим у дозволили да себи изабере подоф ицира кога ж ели даби га ш титио од оног човека који му је био одређен каонепријатељ . М ладић кога је овај изабрао супротставио се убици латинском центуриону и однео је победу над њ им .Борба је вођена недалеко до планине В езувија,11на м есту гдеје пролазио пут за В езерис.12

9. Рим ски конзули су принели ж ртве пре но ш то су кре-нули у битку. К аж у да је врач показао Д ецију како је врх

јетре ош тећен на пријатељ скојстрани,13али да су богови усвему осталом благонаклоно прим или ж ртву и да је М анли-јева ж ртва веома повољ на. „Д обро је”, рече Д еције, „ако јемој колега прим ио добре знаке.” П ош то су уредили војскукако је напред речено кренули су у бој. М анлије је командо-вао на десном , а Д еције на левом крилу. У почетку су и једани други командовали с подједнаким снагама и са истим ж а-ром у душ и. П отом су се рим ски хастати на левом крилу, не

м огавш и да одоле притиску Л атина, повукли м еђу принци-пије. И усред нереда који због тога настаде, конзул Д ецијегласно позва М арка В алерија: „П отребна нам је”, рече, „по-моћ богова, М арко В алерије; хајде, врховни свеш теничерим ског народа, изговори речи с којим а ћу себе принети каож ртву за своје легије.” С веш теник му нареди да обуче тогупретексту14и да покривене главе, с руком испод тога поди-гнутом до браде, са обореним копљ ем под својим ногам а

изговори ове речи: „Јане, Јупитере, М арсу, К вирине, Бело-




на, лари, богови Н овенсили, богови И ндигети,15сви боговикоји им ате моћ над нама и непријатељ ем , и ви, богови М а-ни, вас м олим и вама одајем пош ту и вама се м олим да рим -

ском народу К вирита подарите милост, да му дате снагу дасрећно победи и да на непријатељ е рим ског народа Квиританавучете страх, грозу и смрт. И као ш то то речим а израж а-вам, тако да се за спас држ аве рим ског народа К вирита, завојску легија и пом оћних одреда рим ског народа К виритаж ртвујем боговим а М анима и Земљ и заједно с легијам а ипом оћним одредим а непријатељ а.”

П ом оливиш и се тако нареди ликторим а да оду Титу

М анлију и да му ш то пре јаве да се њ егов колега заветовао заспас војске. А сам се опасавш и на габијски начин16и с ору-ж јем скочи на коњ а и јурну усред непријател>а, излож енпогледим а једне и друге војске. И згледао је неш то виш и одобичног човека, као да је послан са неба да испаш та срџбубогова и да окрене пропаст од своје војске на непријатељ а. Сњ им сав страх и трепет биш е пренети на непријатељ а; првоје напао на бојне знаке Л атина, а страх се затим раш ири на

све бојне редове иза њ их. О во се најбољ е видело када биокренуо коњ а: тамо су непријатељ и падали као да су погођенизлослутном звездом. К ада се најзад сруш ио погођен м ногимкопљ им а, све латинске кохорте су већ биле престраш ене иразбеж але се на све стране. И стовремено су Римљ ани, осло-бођени религијског страхагкренули и као да је тек тада датзнак за борбу, поново су започели битку. И рорарији су сепробили изм еђу антепилана и тако повећали снагу хастата и

принципија, а тријарији, клекнувш и на десно колено, оче-кивали су наређењ е конзула да се усправе.10. Битка је настављ ена, а на другим тачкама надвладали

су Л атини којих је било м ного. К онзул М анлије, чувш и засудбину свог колеге, најпре је, како је био ред и како је побо-ж ност налагала, сузама и похвалама обележ ио смрт такодостојну сећањ а; затим је мало оклевао, м ислећи да ли јевреме да се тријарији усправе. П отом , сматрајући да је ипак

бољ е да их сачува за крајњ у невољ у, нареди акцензим а да




регрутован у легију. П а ако тајмовек погине сматра се да једобро учињ ено, а ако не, онда се њ егов кип, висок седамстопа или виш е, сахрани у земљ у и на гробу се приреди

ж ртва за изм ирењ е. Н а место где је кип покопан забрањ еноје рим ском м агистрату да ступи ногом. А ко, м еђутим , вој-сковођа хоће себе да заветује, као ш то је то учинио Д еције,те ако не погине не см е виш е врш ити никакав религијскичин, држ авни ни приватни, нити сме приносити ж ртве ни-ти било ш та друго ш то науми. О нај ко себе ж ртвује им аправо да своје оруж је посвети В улкану,18или коме другомбогу кога изабере. Грехом се сматрало ако се непријатељ до-

копа копљ а на које се конзул ослањ ао док се молио. А ко сето догоди, ж ртва покајница су били свињ а, бик и овца при-несени М арсу.19

11. П рем да су сви ови љ удски и бож ански обичаји иш че-зли из сећањ а, јер су нови и страни однели предност надњ им а као старим и наслеђеним од предака, ипак сам сматраода нећу одвући паж њ у од предм ета ако ово поновим речим акако је нама пренето.

Битка се већ одиграла када су С ам нити дош ли у помоћ,пош то су најпре сачекали какав ће бити исход, како сам на-ш ао у неких писаца. С друге стране, Л авинијум је послаоснаге у пом оћ Л атиним а након ш то је м ного времена изгу-био у расправљ ањ у о томе. К ада су кроз капије већ изаш лезаставе и део војске стигао је гласник који је јавио о поразуЛ атина. Н ато су окренули заставе и вратили се у град. П ри-

ча се да је њ ихов претор М илионије рекао да ће за овајм алипређени пут м орати Рим љ аним а м ного да плате.Л атини који су преж ивели битку растурили су се у раз-

ним правцима. К ад су се поново сакупили, уточиш те им јебио град Весција.20 О вде на скупш тини која је одрж ана,њ ихов војсковођа Н ум изије је тврдио да је ратна срећа билаиста и једним а и другима, те да је победа само ф орм алноостала на рим скојстрани, а у свему осталом су исто прош ли

као да су побеђени. К ом андни ш атор и једног и другог кон-




зула је крвљ у попрскан, један убиством сопственог сина,други крвљ у конзула који је себе ж ртвовао. Ч итава војска имје униш тена, побијени су им и хастати и принципији, по-

кољ је изврш ен и испред застава и иза н>их; тријарији су текна крају спасли ствар. П ремда су и латинске снаге настрада-ле, ипак се оне могу пре надокнадити но код Рим љ ана, и торегрутовањ ем било у Л ацију или међу В олсцим а И стога,ако се они слаж у, он ће брзо дићи нову војску међу ом лади-ном Л атина и волш ких племена и вратиће се у К апуу саснагам а спрем ним за борбу. Римљ ани који омекују све другопре но битку биће разбијени при овом неочекиваном напа-

ду. П исма пуна преваре била су разаслата по Л ацију и уземљ у Волска и они који нису учествовали у бици, лако суим поверовали. И тако је са свих страна стигла у нереду набрзину скупљ ена војска. О вој војсци изађе у сусрет конзулТоркват код Триф анум а.21То м есто се налази изм еђу С ину-есе и М интурни. П ре но ш то је изабрано место за војнилогор, и једни и други су сакупили пртљ аг на гом илу; суко-биш е се и битка би одмах окончана. С наге Л атина су биле

тако ослабљ ене да су се, видевш и да конзул победник крећеда пустош и њ ихова пољ а, одмах предали, а у том е су их сле-дили и К ам панци. За казну, Л атиним а и К апуи је одузетаземљ а. Л атинска територија којој је додато и оно ш то јеприпадало П ривернатим а и Ф алерну - ово су кампански на-роди све до реке В олтурна - подељ ена је рим ским плебејци-ма. С ваки је добио по два југера латинске земл>е, ш то једопуњ ено са по три четвртине југера на земљ и П риверната,

или по три југера у области Ф алерна, а уз то још по једномчетвртином због удаљ ености ове области. О д казне која јестигла Л атине пош теђени су само Л ауренти22 и коњ анициК ампанаца јер се нису прикљ учили побуни. О длучено је дасе поново склопи уговор и са Л аурентим а, и он је потомсваке године обнављ ан десетог дана после С велатинскогпразника. К ам панским коњ аницима је дато рим ско грађан-ско право и одлучено је да сведочанство о том е буде бронзана

табла постааљ ена у К асторовом храму23у Риму. К ам панском




народу је наређено да сваком од њ их а њ их је било 1.600,плаћа годиш њ е 450 денара24

12. Рат је тако заврш ен и пош то је према сваком поступио

по заслузи, конзул М анлије се вратио у Рим . П ознато је дасу му при доласку изаш ли у сусрет само старији љ уди. О м-ладина га се и тада и касније, све до краја њ егова живота,клонила јер је сматрала да је проклет.

А нтијати су врш или упаде на територију О стије, А рдејеи С олонијум а25К онзул М анлије није могао командовати уовом рату због лош ег здрављ а С тога је именовао за диктато-ра Л уција П апирија К раса, који је тада био претор. О вајузе

себи за команданта коњ ице Л уција П апирија К урсора У ра-ту против А нтијата, диктатор није изврш ио ниш та ш то бибило вредно помена, премда је неколико месеци табороваона њ иховој територији. У години која је следила ову, која јебила тако значајна због победе над толиким и тако моћнимнепријатељ ем, као и по конзулима од којих је један славнопогинуо, а други остао у сећањ у како по страш ном тако и пославном вођству, ступили су на дуж ност конзули Тиберије

Е м илије М амерк и К винт П ублилије Ф илон. О ни нису за-пам ћени по сличним подвизим а Бринули су се виш е за сво-је и страначке интересе но за држ авне. Л атине који су сепоново побунили, огорчени због одузим ањ а земљ е, разбилису на Ф енектанским пољ им а и истерали их из логора Д оксу се Л атини, чија је ом ладина овде изгинула, предали П у-блилију, под чијом је командом и ауспицијама рат и вођен,Е м илије је одвео војску на П едум. П еданим а су помагали

народи Тибура, П ренесте и В елитра; стигла им је и помоћод Л анувијум а и А нција П рем да су Рим љ ани унеколио би-ли надм оћнији у борби, овде је ипак предстојао напор окозаузим ањ а самог града П едума као и логора њ егових савез-ника који су м у се прикљ учили. Н о конзул је изненада на-пустио рат на вест да је њ еговом колеги додељ ен тријум ф ,вратио се у Рим и захтевао тријум ф за себе пре победе. П о-ш то су сенатори, озлојеђени овим поступком, одбили да му

доделе тријум ф док се П едум не заузме или не преда, Еми-




лије је, удаљ ивш и се од С ената, даљ е водио свој конзулатслично бунтовном трибунату. П рем да је био конзул, не-престано је пред народом нападао патриције, а њ егов колега

се није том е супротстављ ао јер је и сам био плебејац. П оводза оптуж бе пруж ило му је то ш то је земљ а у Л ацијум у иФ алерну тако ш ркто била подељ ена плебејцим а. Н ајзад, ка-да је С енат одлучио да скрати време власти конзула и наре-дио да се им енује диктатор ради борбе с Л атиним а, Е м илијекоји је тада држ ао fasces26именовао је свог колегу за диктато-ра. О н узе за ком анданта коњ ице Јунија Брута. О вајдикта-тор је служ ио интересим а плебејаца и у говорим а је нападао

С енат. Д онео је три закона који су били веома повољ ни заплебејце, а против интереса нобилитета: прво, да одлуке до-нете на скуповима плебејаца, тзв. plebiscita, обавезују и свеК вирите;27друго, да законе које доносе центуријатске коми-ције мора одобрити С енат пре но ш то буду изнети на гла-сањ е; треће, да један од цензора мора бити биран м еђуплебејцим а - стигло се већ дотле да се могло догодити даобојица буду плебејци.

13. С ледеће године за време конзула Л уција Ф урија К а-м ила и Гаја М енија, С енат је бучно захтевао да се П едумзаузме оруж јем, нападом и сваком силом , да би то још јачеистакло пропуст Ем илија, конзула из претходне године, ко-ји то није учинио. К онзули су били принуђени да запоставесве остало и да се посвете само овоме. Л уцијум се налазио утаквом стањ у да није могао да издрж и ни рат ни мир. За ратнису Л атини им али снаге, а м ир су презирали увређени

због одузимањ а земл>е. Ч инило им се да се треба држ атисредњ ег пута и затворити се у градове да Рим љ аним а не бидали повода за рат, а ако би било јављ ено да је неки градопседнут, да се опседнутим а доведе пом оћ са свих страна.И пак је П еданим а упутио помоћ само м али бројплем ена. Д оП едума су стигли Т ибурти и П ренестини, који су им тери-торијално били најближ и. А рицине, Л анувине и В елитра-не, којим а су се прикљ учили и А нтијати и В олсци, разбио је

у изненадном нападу конзул М еније на реци А стури.2®К а-




м ил се код П едума сукобио с Тибуртим а и њ иховом веомам оћном војском у теш кој, али и успеш нојбици. Н ајвећи не-ред је изазвала изненадна провала оних из града за време

борбе. К амил, који је део војске окренуо против ових, несам о да их је вратио међу бедеме него је истог дана, пош тоје савладао и њ их и њ ихове савезнике, помоћу лестава заузеоград. О длучено је сада, уз повећану храброст и нам ере, да сеод заузим ањ а једног града крене с победничком војском изаузме цео Л ацијум . И конзули се нису зауставили док нисупокорили целу ову област, неке градове заузимајући, а другеприм ајући на предају. П ош то су оставили гарнизоне у осво-

јеним градовим а, конзули су отиш ли у Рим да би прослави-ли тријум ф који им је био додел>ен уз опш те одобравањ е.О сим тријумф ом награђени су и тим е ш то су им на Ф орумуподигнуте статуе на коњ у - ш то је била ретка почаст за оновреме.

П ре но ш то је на скупш тини постављ ено питањ е избораконзула за следећу годину, К ам ил је реф ерисао у С енату олатинским народим а следеће: „О ци сенатори и дописани,

рат који смо м орали оруж јем да водим о против Л атина, узбож ју пом оћ и љ удску храброст је окончан. Разбијена је не-пријатељ ска војска код П едум а и код А стуре. Заузети су илису се предали сви латински градови, а од волш ких А нцијум ,док су у неким а остали ваш и гарнизони да их држ е силом упокорности. П ош то нас често узнем иравају побунама оста-ло је да се одлучи на који начин ћемо постићи трајан м ир.Бесм ртни богови су нас учинили тако моћним а и предали

су вама да одлучите да ли ће Л ацијум а још .бити или не.Тако ви м ож ете обезбедити вечни м ир било прим ењ ујућисилу или праш тањ е. Д а ли ћете се одлучити за сурове мерепрема оним а који су се предали и који су побеђени? А кодонесете такву одлуку, онда треб» униш тити Л ациј и пре-творити га у пространу пустињ у, ту где сте често сакупљ алиизврсну војску за многе, честе и велике ратове. Х оћете ли да,следећи прим ер предака, повећате држ аву прим ајући у њ у

побеђене, онда овде им ате прилику за то која ће вам донети




славу. Без сум њ е је најчврш ћа власт она којој се љ уди до-бровољ но потчињ авају. Н о било ш та да одлучите, то требабрзо да учините, јер толике народе држ ите у неизвесности

изм еђу страха и наде. Треба у исто време да се и ви ослобо-дите бриге за њ их и у страху који их још увек држ и да испу-ните њ ихова срца или свеш ћу о казни или о доброчинству.М и смо постигли то да ви сада м ож ете одлучивати о свему;на вама је сада да одлучите оно ш то је најбољ е и за вас и задрж аву.”

14. С енатори су похвалили извеш тај конзула о опш тојситуацији, али су см атрали да код свих народа није реч о

истом; стога су м ислили да би било бољ е да се о свакомнароду посебно обавесте како би се одлучило по заслузи.Тако је о сваком посебно поднет изеш тај и донета одлука:становницим а Л анувијум а је дато римско грађанско право ивраћене су им светињ е под условом да свети гајЈуноне С ос-пите буде заједнички грађаним а Л анувијум а и Рим љ аним а.А риција, Н ом ентум и П едум добили су исти правни статускао и Л анувијум . С тановници Тускулума су задрж али гра-

ђанско право које су им али. О ни су кривицу за побуну пре-бацили на м алобројне коловође. П рема В елитрама, у којим асу ж ивели стари рим ски грађани, поступили су веома стро-го: бедеме су м орали да поруш е, сенат им је укинут и наре-ђено им је да се преселе на другу страну Тибра. А ко неко одњ их буде ухваћен с ове стране реке биће каж њ ен с 1.000ф унити у бронзи, а онај ко га ухвати не см е му скинутиокове пре но ш то казна буде плаћена. Н а земљ у њ ихових

сенатора насељ ени су нови колонисти и када су ови стигли,В елитре су поново добиле изглед густо насељ еног града. Иу А нцијим су упућени нови колонисти, уз услов да се м еђуњ их мож е уписати и неко од А нтијата ако ж ели. Граду суодузети бродови, а народу А нтијата је забрањ ен излаз наморе, али м у је дато грађанско право. Тибурти и П ренести-ни су изгубили своју територију, не толико стога ш то су сесада придруж или осталим Л атиним а у побуни, него зато

ш то су, м рзећи рим ску моћ, некада ујединили оруж је с Га-




лим а који су суров народ. О сталим Л атиним а су забрањ еним еђусобно склапањ е брака, трговањ е и заједнички скупови.29К ам панцим а је дато грађанско право, али без права гласа,30

из почасти према њ иховим коњ аницим а који нису учество-вали у побуни. И сто су добили и грађани Ф ундија и Ф орми-ја зато ш то је пролазак преко њ ихове територије увек биослободан и сигуран. О длучено је да се и грађаним а К уме иС уесуле дају иста права и исти статус као оним а у К апуи.Бродови А нтијата су делом спроведени у рим ску луку, де-лом спаљ ени. Д онета је одлука да се њ иховим кљ уновим аукраси трибунал који је изграђен на Ф оруму. О во освећено

м есто је добило назив Ростра или К љ унови.3115. За време конзула Гаја С улпиција Л онга и П ублијаЕ лија П аета, док је солидан мир одрж аван не само због рим-ске моћи него и због захвалности оних којима је учињ енодоброчинство, избио је рат између С идицина и А урунка.А урунци, које је покорио конзул Тит М анлије, нису се до-тад бунили и стога су с виш е права траж или сада пом оћ одРим љ ана А ли пре но ш то су конзули одвели војску из Рим а

- С енат је наим е одлучио да се бране А урунци - стигао јеглас да су ови напустили своје утврђењ е из страха, да суизбегли са ж енам а и децом и да су се утврдили у С уеси, којасе данас назива А урунка Њ ихове бедеме и град разорили суС идицини.32 Љ ут због овога на конзуле, чије је оклевањ едовело до тога да се издају савезници, С енат нареди да сеизабере диктатор. И забран је ГајК лаудије Региленсис којиза команданта коњ ице узе Гаја К лаудија Х ортатора А ли он-

да се појави религијска теш коћа око избора диктатора, јер суаугури изјавили да је учињ ена греш ка при њ еговом им ено-вањ у. Тако су диктатор и њ егов командант коњ ице м оралида се повуку с полож аја И сте године је весталка М инуцијабила оптуж ена, најпре стога ш то је себи посвећивала виш епаж њ е него ш то је било прописано, потом је оптуж ена кодврховног свеш теника јер ју је роб потказао. К ао прво јојјебило наређено да се одрекне свог религијског полож аја и да

држ и под контролом своје робове,33а затим је осуђена и ж и-




ва закопана у близинн К олинске капије,34десно од поплоча-ног пута који води у „Пол>е злодела”, тако названо, верујем,због њ еног прекрш аја

О ве године је изабран К винт П ублилије Ф илон за прето-ра и био је први плебејац на том полож ају, премда се том епротивио конзул С улпиције који је одбио да га призна. С е-нат који се толико противио доласку плебејаца на највиш еполож аје, при избору претора се показао пом ирљ ивим .

16. С ледећу годину у којој су конзули били Л уције П а-пирије К рас и К езон Д улије обележ ио је нов, али не и вели-ки рат против А узона О вај народ је ж ивео у граду К алес.35

У јединио се с оруж јем са суседним С идициним а С ам о уједној бици, која није била вредна да се запам ти, војска обаова народа била је разбијена. Близина њ иховог града, којаих је подстакла на бекство, пруж ила им је и спас. Н о бригаС ената због овог рата није овим престала: С идицини су већтолико пута или сам и кретали у рат, или су пруж али пом оћоним а који су ратовали против Рима, или су били узрок ра-та. И стога се потруди да за конзула четврти пут буде иза-

бран, највећи војсковођа тог времена, М арко В алерије Корв.За колегу је добио М арка А тилија Регула И да не би случај-но дош ло до забуне траж ено је да се област С идицина дадекао пољ е акције К орву, без одлучивањ а коцком. П ош то јеприм ио победничку војску од претходних конзула, К орв јекренуо на К алесу, где је рат и започео. К ада је непријатељ а,који се сећао и ранијих ратова, разбио у првом нападу, кре-нуо је у напад на сам е бедеме. В ојска је у свом борбеном

ж ару хтела одмах да крене с лествам а на бедеме с намеромда их поруш и. Т о је био теж ак задатак и К орв је ж елео да овош то је започето заврш и тако да пре излож и војнике напорунего опасности. С тога је подигао насип, довукао заш титнекровове и прим акао куле бедем им а А ли није их искористиојер се указала повољ нија прилика: један рим ски заробљ е-ник, М арко Ф абије, искористио је немарност аузонске стра-ж е за време неког празника и, ослободивш и се окова, пом оћу

конопца прикаченог на врх бедема пребацио се преко зида




на рим ске опсадне справе. Рим ског војсковођу је наговориода нападне непријатељ е, м ам урне од вина и гозбе. И тако суА узони заробљ ени заједно са својим градом, уз исто тако

м ало напора као ш то су побеђени у бици.Ратни плен је био огроман. Један гарнизон је остављ ен уграду, а легије су враћене у Рим . К онзул је по одлуци С ена-та прославио тријум ф , а да не би други конзул остао безславе одлучено је да оба конзула крену у рат против С иди-цина. П ре тога су, по одлуци С ената, им еновали за диктато-ра Л уција Е м илија М амерка ради одрж авањ а избора. О вајузе себи за ком анданта коњ ице К винта П ублилија Ф илона

Н а изборим а, којим а је председавао диктатор, изабрани су законзуле Т ит В етурије и С пурије П остумије. Д а би изаш ли усусрет ж ељ и плебејаца, они су поднели законски предлог дасе у К алес упуте колонисти, прем да рат са С идициним а јошније био окончан. С енат је одобрио да се за то упиш у 2.500љ уди и одредио је као тријумвире, који ће водити колонисте,К езона Д уилија, Т ита К винкција и М арка Ф абија.

17. П отом су нови конзули преузели војску од старих и

уш ли на територију непријател>а П устош ећи је доспели судо сам их градских бедем а К ако се чинило да ће се С идици-ни борити до последњ ег даха, јер су припремили огром нувојску, а уз то је стигао и глас да се и С амниј наоруж ава,конзули су по одлуци С ената им еновали диктатора П ублијаК орнелија Руф ина, коме је командант коњ ице био М аркоА нтоније. Н о како је избор био изврш ен уз религијски про-пуст м орапи су да се одрекну своје магистратуре. О воме сууследиле болеш тине, као да су овом греш ком и ауспициједоведене у питањ е, па је држ ава враћена на интерегнум .

Тек за петог интерекса, М арка В алерија К орва, изабранису конзули А ул К орнелије други пут и ГнејД омиције. П ри-лике су се тако см ириле, али на глас о галском рату настадеузбуна због које је одлучено да се изабере диктатор. И забранје М арко П апирије К рас, а за команданта коњ ице П ублије

В алерије П убликола Д ок су они врш или регрутовањ е у ве-



134 Т т Л и в и је

ћем обиму но када су у питањ у ратови против суседа, изви-ђачи послати код Гала јавили су да је тамо све м ирно. В еро-вало се, м еђутим , да С ам нијприпрем а побуну јер су нем ири

код н>их трајали већ две године. Римске војне снаге још ни-су биле повучене из земљ е С идицина. Н о рат против А лек-сандра из Епира одвео је С ам ните у Л уканију. О ва дванарода су кренула у бој против А лександра који је у овомрату био јачи. С клопио је споразум с Рим љ аним а, мада јебило неизвесно да ли ће га се верно придрж авати ако и даљ ебуде им ао успеха

О ве године је у Рим у изврш ен ценз36и пописани су нови

грађани. Због њ их су додате две нове трибе (опш тине) М е-циа и С каптија Д одали су их цензори К винт П ублилијеФ илон и С пурије П остумије. П о закону који је предлож иопретор Л уције П апирије, становници А цере су посталирим ски грађани, али без права гласа37То би било све ш то сете године догађало у рату и миру.

18. С ледећа година је била теш ка, било због ћуди небаили љ удског зла К онзули су били М арко К лаудије М арцел

и Гај В алерије. За овог последњ ег наш ао сам различит ко-гном ен у разним изворима; Ф лак и П отит. У осталом, у овомслучају то и није важ но. В иш е бих волео да је нетачно - а утом е се не слаж у сви писци - да су били отровани и да јењ ихова см рт учинила ову годину по злу чувеном. И пак, дасе не би учинила неправда ниједном писцу треба изнетикако се у њ их о томе говори: пош то су држ авни прваци уми-рали од те исте болести и готово сви на исти начин, једна

робињ а се пријавила код курулног едила К винта Ф абијаМ аксим а и изјавила да ће открити разлог за овајопш ти по-мор. Ф абије је о томе одмах, обавестио конзуле, а конзулиС енат и сви у С енату су једнодуш но поверовали сведоку.Тада се открило да држ ава трпи због ж енске преваре и да суу ствари м атроне припрем иле отров. А ко би одмах кренулида истраж ују, рече робињ а, м огли би их ухватити на делу.С ледећи робињ у наш ли су неке ж ене како кувају отрове и

друге тајне напитке. С ве је то донето на Ф орум , а гласник је




довео и 20 м атрона које су у том е учествовале. Д ве од н>их,К орнелија и С ергија, обе патрицијског рода, тврдиле су дасу ови напици лековити. Н ато их она која их је потказала

позва да их попију како би пред свима показале да је њ еносведочењ е лаж но. О не затраж иш е да им се остави врем енада се договоре. К ада се народ повукао, оне саопш тиш е оста-лим м атронам а и све се слож иш е да попију отровни напи-так. Тако су и саме биле ж ртве свог злочинства Њ иховеследбенице су одмах ухваћене и оне су одале велики бројдругих м атрона, па их је виш е од 170 осуђено. То је билопрво суђењ е у Рим у због тровањ а Њ ихово дело је см атрано

за чудовиш но, и на то се гледало пре као на лудило него каона злочин. И како се из старих анала сазнало да је диктаторпри сецесији плебејаца причврстио клин и тим чином вра-тио себи неслогом отуђени љ удски ум одлучено је да се иовом приликом изабере диктатор да би то исто урадио. И за-бран је ГнејК винтилије који себи узе за команданта коњ ицеЛ уција В алерија П ош то је причврстио клин одрекао седикататуре.

19. За конзуле су потом изабрани Л уције П апирије К раси Л уције П лауције Венокс. П очетком те године стигли су уРим посланици В олска из Ф абратерије и посланици Л укана-ца38 и зам олили да буду прим љ ени под заш титу: ако их Риморуж јем одбрани од С ам нита, они ће остати под рим скомвлаш ћу верно и покорно. Н ато је С енат упутио посланикеС ам нитим а и поручио им да не врш е насиљ а на територијиових народа П осланство је им ало успеха не толико стога

ш то су С ам нити ж елели м ир, него зато ш то нису билиспрем ни за рат. И сте године је започео и рат против П ри-вернум а39

Њ ихови савезници су били Ф ундани/° а и вођа им је биоФ ундан, В итрувије Вак, познат не само у својојзем љ и него иу Рим у. И м ао је кућу на П апатину, на месту које је каснијеназвано В акова пољ ана кад је кућа разруш ена и земљ а кон-ф искована К ада је овајкренуо у пл>ачку на територију С ети-

је, Н орбе и К оре, против њ ега је кренуо Л уције П апирије и




зауставио се недалеко од њ еговог логора. В итрувије нијеимао довољ но нврстине духа и опрезности да се држ и беде-ма пред надм оћнијим непријатељ ем , а ни довољ но храбро-

сти да би се борио ван свог логора Једва да је цела колонаизаш ла кроз капије, а већ је виш е м ислила на бекство негона непријатељ а и битку. Без храбрости и плана уђош е у бит-ку; пораз је био брз и сигуран, али се он, користећи малорастојањ е од логора, повуче назад и тако спасе војску те-ш ких губитака. У бици није погинуо готово нико, али сунеки страдали када су у гом или нагрнули назад у логор. В ећу први сумрак кренуш е према П ривернум у уж урбаним мар-

ш ем и тако нађош е уточиш те међу бедемима, који су сигур-нији заклон од палисада логора Д руги конзул, П лауције,напусти П ривернум и пустош ећи пољ а доведе војску на те-риторију Ф ундија К ада је ступио на њ ихову земљ у, ф ундиј-ски сенат му изађе у сусрет. Рекош е да нису дош ли да м олеза В итрувија и оне који су пош ли за њ им , него за народФ ундија И сам В итрувије је јасно показао да они нису учес-твовали у рату тим е ш то је уточиш е у бекству наш ао у П ри-вернуму, а не у својој отаџбини. П ривернум стога треба дабуде каж њ ен као непријатељ рим ског народа; одм етнуо сеистовремено и од Рим а и од Ф ундија, заборављ ајући и наједну и на други отаџбину. У Ф ундијим а је мир, становни-ци су свом душ ом за Рим и захвални су му ш то им је до-дељ ено римско грађанско право.41М оле конзула да одустанеод рата против невиног народа У власти рим ског народа су

и њ ихов град и њ ихова пољ а, њ ихове ж ене и деца, као и онисами, и ту ће и остати. П ош то је похвалио Ф ундане, конзулје упутио писмо у Рим у коме је јавио да су се они потчини-ли, а затим је окренуо према П ривернум у. К лаудије42пиш еда је конзул пре тога казнио оне који су били на челу побу-не и да је 350 завереника везане упутио у Рим , али да овупредају С енат није прихватио, јер је сматрао да Ф унданиж еле да сачувају цео народ на рачун ових бедних и јадних

грађана




20. Д ок су две конзулске војске опседале П ривернум , је-дан конзул је позван у Рим ради одрж авањ а избора О ве го-дине су први пут у Ц иркусу саграђене преграде за старт

коњ а (carceres).43Д ок Рим љ ани још беху заузети око П ривернум а стиж естраш ан глас о покрету Гала. Такву опасност није С енат ни-кад потцењ ивао. О дм ах су оба новоизабрана конзула, Л уцијеЕ м илије М ам ерцин и ГајП лауције, већ оног истог дана кадасу ступили на дуж ност, на Јулске календе,41добили наре-ђењ е да међусобно поделе команду за области у којим а ћератовати. М ам ерцину је допао рат с Галим а и наређено му је

да врш и регрутовањ е свих способних за војску, без икаквогизузетка К аж у да су у војску узете и занатлије, љ уди који суседећи обављ али својпосао и стога најмањ е погодни за војнуслуж бу. О гром на војска је била сакупљ ена у В ејим а да биодатле кренула у сусрет Галим а. О длучено је да се не идедаљ е да не би непријатељ , наступајући другим путем, стигаодо Града. П осле неколико дана, када су се уверили да се Галидрж е м ирно, окренули су сву ту војску према П ривернум у.

О даљ ем току догађаја постоје две приче: једни писцикаж у да је град заузет на јуриш , а В итрувије ж ив заробљ ен;по другим а, предао се сам на милост и нем илост конзулуносећи гласнички ш тап;45пре но ш то је дош ло до одлучују-ћег напада, В итрувија су предали сам и грађани. К ада је Се-нат расправљ ао о П ривернум у и В итрувију позвао је конзу-ла П лауција да поруш и бедеме града, да остави јак гарнизону њ ем у и да се врати у Рим да би славио тријумф . Н аредио је

да се В итрувије чува у затвору док се конзул не врати, затимје иш ибан и убијен. Н аређено је да се њ егова кућа на П апа-тину поруш и и да се тај простор посвети С ем ону С анку.4*О д новца који је од њ их добијен искована су два бронзанадиска која су постављ ена у светилиш ту С анка, насупрот хра-м а К вириновог. Ш то се тиче сената у П ривернум у одлученоје да се сви сенатори, који су остали у граду после њ еговогодм етањ а од Рима, м орају преселити с оне стране Тибра,

каж њ ени на исти начин као они из В елитра О П ривернати-




ма се није расправљ ало све до П лауцијевог тријум ф а. П ослетријумф а, пош то је погубио В итрувија и њ е г о в е пристали-це, см атрајући да је правда задовољ ена каж њ авањ ем оних

који су криви и да сада мож е слободно говорити о П ривер-натима, конзул је рекао: „О ци сенатори, сада када су покре-тачи побуне добили заслуж ену казну и од бесм ртних боговаи од вас, ш та треба по ваш ем м иш љ ењ у учинити са народомкоји је недуж ан? Ш то се мене тиче, ја знам да треба пре дапитам друге за м иш љ ењ е но сам да га дајем , али ипак м и-слим да околност да су П ривернати суседи С ам нитим а, скојим а нам је сада веома несигуран мир, треба да остане

ш то м ањ е разлога за њ ихово огорчењ е на нас.”21. С твар је и сама по себи била спорна, а уз то је и свакипојединац, већ према својој природи, био спрем ан на ош -трије или блаж е мере од оних које су предлагане. С твар јеучинио још компликованијом један од посланика из П ри-вернума. О н је им ао на уму виш е услове у којим а је рођеннего нуж ност тренутка К ада га је један од оних који субили за строж е м ере упитао какву казну, по њ еговом

миш љ ењ у, заслуж ују П ривернати, он је одговорио: „О ну ко-ју заслуж ују љ уди достојни слободе.” К ад је конзул видео даовајхрабри одговор појачава непријатељ ство и оних који субили за блаж е мере постави добронам ерно питањ е да би до-био блаж и одговор: „А ако се одрекнемо свога права да васказнимо, каквом се м иру с вама мож емо надати у будућно-сти?” - „А ко нам дате добре услове за мир, м и ћем о их седрж ати верно и вечно, а ако буду рђави - м ир неће бити

дуготрајан.” Д ок су нато неки повикали да им овај П ривер-нат прети и да нем а сумњ е у то да оваквим говором подсти-че на побуну покорене народе, на ум ереније чланове С енатаје овај одговор учинио добар утисак и рекош е да су чулиодговор човека који је слободан; но да ли се мож е вероватииједном народу или човеку да ће остати дуж е него ш то морау полож ају у коме није задовољ ан? М ир је поуздан онда кадасе добровољ но склапа и не треба се надати верности тамо

где се успостављ а ропство. К онзул је највиш е допринео то-



И с т о р и ја Р и м а - О с м а к н м г а 139

м е да се прихвати благо реш ењ е и обраћајући се конзулари-ма, који су први гласали, рекао је тако гласно да су га иостали м огли чути: „О ни који не разм иш љ ају о другом до о

својојслободи достојни су да постану рим ски грађани.” Та-ко је придобио С енат, а по овлаш ћењ у сенатора предлож еноје народнојскупш тини да се П ривернатим а да слобода

И сте године је упућено 300 колониста у А нксур; сваки одњ их је добио по два југера земљ е.

22. У следила је година у којој се није догодило ниш тазначајно ни у спољ нојни у унутраш њ ојполитици. К онзулису били П ублије П лауције П рокул и П ублије К орнелије

С капула Једино је значајно то да су упућени колонисти уФ регеле. О во је била територија народа С игније која је по-том припала В олсцим а О сим тога, М арко Ф лавије је народуподелио месо поводом погреба своје мајке. Н еки су то тума-чили тако да је под привидом почасти преминулој мајциплатио народу оно ш то му је дуговао јер га је ослободиокада је изведен на суд по оптуж би едила да је обеш частиоудату ж ену. П одела меса као награда за суђењ е које је про-ш ло донела му је и нов полож ај: на следећим изборим а занародне трибуне дата му је предност над другим кандида-тим а, премда је био одсутан.

Н екада се недалеко од м еста где је сада Н еаполис налазиоП алеполис. О ба града су им ала исто становниш тво које јепотицало из К им е, а ови су водили порекло из еубејске Х ал-киде.47Бродови који су их донели из отацбине били су им

главна снага на обали где су се населили. С тигли су најпрена острва Е нарију и П итекусу,48а онда су се одваж или дапређу на обалу. Т а заједница, ослањ ајући се на своје снаге ина савез са С ам нитим а који су изневерили Рим , почела је дасе понаш а непријатељ ски према Рим љ аним а насељ еним натериторији К ам панаца и Ф алерна кад је чула да у Рим у вла-да епидем ија С тога су под конзулим а Л уцијем К орнелијемЛ ентулом и К винтом П ублилијем Ф илоном упућени феци-

јали у П алеполис да траж е назад оно ш то је опљ ачкано. К а-




да су Грци, плем е које је храбрије на речим а него на делу,дрско одговорили на ово траж ењ е, народна скупш тина је поодобрењ у С ената објавила рат грађаним а П алеполиса. К он-

зули су у међуврем ену поделили команду, па је команда зарат против Грка допала П ублилију. К орнелије је с другомвојском кренуо против С ам нита да их спречи уколико биони неш то предузели. С тигао је, наиме, глас да ће они по-дићи својлогор ако се К ам панци повуку и стога се К орнели-ју чинило најбољ е да својлогор постави ту.

23. О ба конзула су уверавала С енат да је слаба нада дамож е бити м ира са С ам нитим а. П ублилије је известио да су

2.000 војника из Н оле и 4.000 из С ам нија прим љ ени у П але-полис, пре на инсистирањ е Н олана но стога ш то су то Грцихтели, а К орнелије је рекао да су магистрати у С амнију про-гласили опш ту м обилизацију, да је дигнута на ноге не самоцела земљ а него су и суседни народи у П ривернум у, Ф унди-јим а и Ф ормијама подстакнути, нема никакве сумњ е, да имсе придруж е. О длучено је да се пре но ш то објаве рат С ам -нитим а упуте посланици. О ни су, м еђутим , донели пркосан

одговор; оптуж ивали су Рим љ ане за неправде, а себе нисунастојали да оправдају за оно ш то им се замерало: они непомаж у Грке званично, а Ф ундане и Ф ормијце не подстичуна побуну, јер ако би дош ло до рата, они се довољ но уздају усвоје снаге. У осталом , не могу сакрити да је самнитска заје-дница озлојеђена тим е ш то Ф регеле,49које су они одузелиод Волска и разорили, сада рим ски народ обнављ а за себе иш аљ е колонисте на сам нитску територију, а колонију нази-

ва Ф регеле. О ни ће ову увреду и неправду отклонити свимсвојим снагама ако је не отклоне они који су је учинили.К ада их је рим ски посланик позвао да о овоме расправљ ајукао савезници и пријатељ и, сам нитски представник је одго-ворио: „Заш то тако увијено разговарамо? Н ису потребни нипреговори посланика ни појединаца; реч је о К ам панскомпољ у око кога се треба борити. О том е нека одлуче оруж је ибог М арс који је заједнички и нама и вама. С тога поставим о

логоре једни насупрот другима, између К апуе и С уесуле, и




одлучим о о том е да ли ће у И талији бити успостављ ена сам-нитска или рим ска власт.” Рим ски посланици одговориш еда ће ићи тамо куда их буду водили њ ихови команданти, а

не где их непријатељ позива...50Заузевш и повољ ан полож ајизм еђу П алеполиса и Н еопо-лиса, П ублилије је већ одузео непријатељ у м огућност да сеудруж и и узајам но пом аж е ш то је увек чинио ако би једноили друго м есто било угрож ено. Н о приближ авао се данизбора нових конзула, а држ ава није м огла да званично по-зове натраг П ублилија који је запретио бедемим а неприја-тељ а и сваког часа могао да заузме град. С тога је преко

трибуна постигнуто да се предлож и народу да К винт П у-блилије Ф илон, и кад буде отиш ао с дуж ности конзула водират и даљ е као проконзул све док Грци не буду покорени.51К ако не би м орали да позову назад ни К орнелија, који је већуш ао у С ам нијум , па би морао да прекине напад, упућено мује писмо да им енује диктатора који ће да спроведе изборе.О вајна то им енова М арка К лаудија М арцела, који за коман-данта коњ ице узе С пурија П остумија. И зборе ипак није

одрж ао овајдиктатор, јер није био изабран по свим прави-лим а, тако да је избор требало испитати. К ада су аугури упи-тани, они објавиш е да је процедура избора била непрописнаА ли ту одлуку учиниш е сумњ ивом трибуни својим напади-м а Говорили су да се греш ка теш ко м ож е открити већ истога ш то је конзул, уставш и ноћу, у тиш ини им еновао дик-татора, да конзул о том е није писао ником е, ни јавно ниприватно, и да нем а човека који је видео или чуо ш та је при

том е рекао и какве су ауспиције које није изврш ио. Н ису ниаугури, седећи у Рим у, м огли погодити ш та је учињ ено увојном логору конзула Н ису ли аугури видели греш ку утом е ш то је диктатор плебејац? У залуд су трибуни ове исличне ствари износили: држ ава се најзад окренула интере-гнум у и избори су поново одлагани под разним изговорим аН ајзад је четрнаести интерекс, Л уције Ем илије, изабрао законзуле Гаја П етелија и Л уција П апирија М угилана (у не-

ким аналим а сам наш ао да се звао К урсор).




24. Забележ ено је да је ове године основана А лександри-ја у Египту52и да је А лександра, епирског краљ а, убио једанпрогнаник из Л уканије. То је догађај који је предвидело

пророчиш те Јупитера у Д одони. К ада су га Т арентинци по-звали у И талију у помоћ, било је пророковано да треба да сечува реке А херонта и града П андозије,53јер ће му ту судбинадонети крај ж ивота Због тога је и пож урио да пређе у И та-лију како би био ш то даљ е од града П андозије у Е пиру иреке А херонта која је текла из земљ е М олоса прем а Д оњ иммочварама, м еш ајући своју воду с Теспротским заливом .54А ли како се често догађа када се беж и од судбине, управо је

у њ у упао. К ако је доста пута побеђивао легије Брута и Л ука-наца, од ових последњ их је одузео Х ераклеју, колонију Та-рентинаца и С ипонт од А пулаца,55 а осим тога брутскеградове К онсентију и Т ерину и неке градове М есапа56и Л у-канаца У Епир је послао као таоце 300 угледних породицаН едалеко од града П андозије, који се уздизао на границиЛ уканије и Брутије,57заузео је три узвиш ењ а koja су се нала-зила на м алом м еђусобном растојањ у и одатле је врш ио упа-

де на све стране у непријатељ ска пољ а К од себе је држ ао200 луканских изгнаника којима је веровао. Н о како је ћуд утаквих љ уди превртљ ива, они су м ењ али своју веру заједно спром еном среће.

Н епрестане киш е су поплавиле сва пољ а, тако да су сетри дела војске на узвиш ењ им а наш ла изолована, без могу-ћности да један другом е помогне. Д ва гарнизона је прити-снуо неочекиван напад непријатељ а П ош то су их потукли,

непријатељ и су се окренули оном е с којим је био крал>. Н атосу лаконски бегунци упутили гласника својим а и поручилиим да ако им омогуће повратак, они ће им предати краљ аж ивог или мртвог. М еђутим , краљ се с одабраном групомодваж ио на изванредно дело и упавш и усред непријатељ аубио је вођу Л уканаца који му је кренуо у сусрет. С акупив-ш и своје љ уде који су се у бекству растурили стигао је дореке. П ут су означавали остаци моста који је вода однела

Д ок су прелазили реку преко несигурног плићака, један вој-




ник, изнурен од страха и напора, грдећи реку довикну њ енозастраш ујуће име: „С правом те зову А херонт.” К ада краљово чу сети се пророчанства и застаде, колебајући се да ли да

је пређе. Н ато га С отим , један од дечака у њ еговој пратњ и,запита заш то оклева у тако опаснојситуацији и показа му даЛ уканци траж е место за заседу. К ад их краљ угледа како до-лазе из далека, ф орм ирајући групу, извуче мач и натера свогкоњ а усред реке. И када је већ излазио у плићак, један лукан-ски изгнаник баци копљ е и прободе га. О н паде, а њ еговобеж ивотно тело прободено копљ ем донесе река до неприја-тељ ске страж е. О вде је дош ло до варварског растрзањ а тела:

пресекли су га напола и једну половину послали у К онсен-тију, а другу задрж али ради поруге. Д ок су га гађали ка-м ењ ем и копљ има, једна ж ена се умеш ала у гомилу, која јебеснела виш е но ш то се мож е веровати да љ уди чак и у вели-кој м рж њ и могу да чине, и зам олила их да престану начас;рече да су јој муж и деца заробљ ени код непријатељ а, па сенада да би телом краљ а, ма како да је осакаћено, м огла даоткупи своје. О во је учинило крајзлостављ ањ у, а у К онсен-

цији је оно ш то је остало било спаљ ено и то настојањ емједне ж ене, и послато непријатељ у у М етапонт.58О датле јебродом пренето у Е пир и предато краљ евојж ени К леопатрии сестри О лим пијади, од којих је прва била сестра, а другамајка А лександра В еликог. П рича о ж алосном крају А лек-сандра из Епира мож е се на овом месту правдати тим е ш тоје он, премда му судбина није доделила рат против Рим -љ ана, ипак водио рат у И талији.

25. О ве године је одрж ан лектистерниј у Рим у, пети одоснивањ а града, и то ради ублаж авањ а богова као и раније.П отом су нови конзули по одлуци народа упутили љ уде ко-ји ће С ам нитим а објавити рат. У м еђуврем ену су се припре-м али за рат м ного тем ељ итије него ш то су то чинили за ратс Грцим а. Н еочекивано су преш ли на њ ихову страну Л укан-ци и А пулци, с којим а до тог тренутка нису им али никаквогдодира, и ставили су се под њ ихову заш титу уз обећањ е да

ће дати оруж је и љ уде за рат. С њ им а је склопљ ен уговор и




лу м ора него и саму околину града, док се римска војсканалази и око П алеполиса и у С ам нију. А ли да не би билиоткривени требало је ноћу кренути и одмах превести лађе.

Д а би ово било ш то пре изврш ено, на обалу је била упућенасва сам нитска ом ладина осим оних који су остали на страж иу граду. И док је Н им ф ије овде чекао у тами дапрође време идок је масу која је сама себе ометала још виш е збуњ иваопротивречним наредбама, Х арилаја су по договору прим илењ егове присталице у град и када су највиш и део града испу-нили рим ски војници, он је наредио да се узвикне бојнипоклич. Грци су нато, тајно опом енути од свог вође, остали

м ирни, док су Н олани кренули на капију на супротнојстра-ни и побегли путем који је водио у Н олу. С ам нити су, одсе-чени од града, кренули у бекство и у почетку им се чинилолако, а затим и срамно пош то су избегли опасност; осталису без оруж ја јер су све ш то су им али оставили непријатељ у,па су се излож или подсмеху и својих и странаца. О пљ ачкании бедни вратили су се својим кућама. Знам и за другу причу,прем а којојсу издају изврш или С ам нити, али сам предност

ипак дао писцим а који су достојнији поверењ а. О сим тогапостоји и уговор с Н еаполитаним а (тамо су се, наиме, пресе-лили Грци), и то показује да је пре с Грцим а обновљ енопријатељ ство. П ублију је додељ ен тријум ф , јер се см атралода је непријатељ поново покорен пош то је био опседнут.О вај човек је први м еђу Рим љ аним а уж ивао две посебнепривилегије: продуж ењ е врховне команде, које пре тога ни-је ником било дозвољ ено, и тријум ф пош то је већ био завр-

ш ио конзулат.27. О вом рату је одмах уследио други с Тарентинцим а,59Грцим а на супротној обали. О ви су, пош то су неко времепотхрањ ивали лаж ну наду П апеполитаним а да ће им пру-ж ити пом оћ, на вест да су Рим љ ани заузели град почели дагрде П алеполитане као да су их напустили, а не они њ их.Били су огорчени и на Рим љ ане и из беса и из зависти,утолико виш е када су сазнали да су се Л уканци и А пулци

ставили под њ ихову заш титу. С авез и са једним а и са други-




ма датира из те године. Како су Рим љ ани били готово сти-гли и до н>их, то су см атрали да ће м орати да их прихватеили као непријатељ е или као господаре. Њ ихова судбина ће

зависити од сам нитског рата и њ еговог исхода Једино јеостало ово племе, али и оно виш е није било довољ но м оћнопош то су га Л уканци изневерили. С м атрали су да их м огуповратити у својтабор и да их м огу навести на то да одбацесавез с Рим љ аним а ако употребе веш тину сејањ а раздора.

О ве намере Тарентинаца наиш ле су на одзив код онихкоји су ж елели преврат. Тако су неки м лади Л уканци, при-добијени новцем и виш е познати међу суграђаним а но слав-

ни, иш ибали једни друге, а затим су сакупл>еним суграђа-ним а показали своја нага тела, узвикујући да су Рим љ ани улогору наредили да буду иш ибани и да су их готово погуби-ли секирама када су се усудили да уђу у логор. С твар је самапо себи изгледала руж но, а кад се том е дода и привид не-правде, маса је узбуђено узвикивала и траж ила од магистратада сазову сенат. Н еки од оних који су опколили скупш тинутраж или су рат против Рим љ ана, а други су одјурили да

позову сељ аке на оруж је. Како је немир обузео и трезвенедухове, то и они одлучиш е да обнове савез са С ам нитим а иупутиш е посланике да то и учине. О ва изненадна одлуканије им ала прави разлог, па према том е ни убедљ ивост, икад су С ам нити затраж или да дају таоце и прим е њ иховегарнизоне у утврђена места, они, заслепљ ени преваром игневом , ниш та нису одбили. У скоро је, међутим , превараизаш ла на видело кад су учесници овог злодела отиш ли у

Тарент. Н о како су изгубили своју моћ није им остало другосем да се узалуд кају.28. О ве године се рим ски народ тако рећи поново родио

јер је било укинуто ропство за дуг.60Д о пром ене закона једовела изузетна суровост једног повериоца, који је показао ивелику грамзивост. Т о је био Л уције П апирије, коме се збогочевог дуга продао у ропство Гај П ублилије. Њ егова мла-дост и лепота, које би код сваког изазвале саж аљ ењ е, пробу-

диле су у срцу повериоца срам ну пож уду. С м атрајући да је




њ егова м ладост у цвету додатак дугу, најпре је покуш ао даприм ам и м ладића греш ним наговарањ ем , а потом, како јеовај то с презиром слуш ао, почео је да га застраш ује прет-

њ ам а и истовремено да га подсећа на њ егов полож ај. Н ајзадкад је видео да овајцени своје слободно порекло и не м ислина својтренутни полож ај наредио је да га свуку и иш ибају.С ав изранављ ен, м ладић истрча на улицу ж алећи се на суро-вост повериоца. Н ато се огром на маса љ уди, подстакнута исаж аљ ењ ем прем а њ еговој младости и недостојном неправ-дом , а исто тако мислећи и на својполож ај и на своју децу,сакупи на Ф оруму, а одатле се упути у К урију. И када су

конзули под притиском непрестаних нем ира сазвали С енат,сакупљ ени народ је показивао сенаторима, који су улазили уК урију, иш ибана леђа младића, падајући пред ноге поједи-наца И тога дана је због неправде коју је учинио један моћ-ник раскинут страш ан ропски ланац поверилаца К онзулису позвани да народу предлож е закон да се нико осим кри-м иналаца не држ и у ланцим а или оковима док издрж ава ка-зну. За неплаћене дугове, дуж ник треба да одговара повери-

оцу својом им овином , а не својим телом. Тако су ослобођениони који су били поробљ ени, а забрањ ено је да се то чини убудућности.61

29. И сте године, премда су већ сам нитски рат сам по се-би, побуна Л уканаца, заједно с Тарентинцим а као подстрека-чим а побуне, значили догађаје који су били довољ ни дадрж е сенаторе у напетости додата је и побуна В естина62којису се придруж или С ам нитим а И док се о овоме виш е рас-

прављ ало у разговорим а него на јавним местим а, следећегодине је скупш тина под конзулим а Л уцијем Ф уријем К а-м илом , који је на том полож ају био други пут, и ЈунијемБрутом С цевом одлучила да С енат о овоме треба да донесеодлуку као о најхитнијој и најваж нијој ствари. И премданије била реч о нечему ш то је дотад било непознато, сенато-ри су били у бризи и подједнако се плаш или да се тим про-блемом баве као и да га запоставе да не би В естини, ако би

остали некаж њ ени, побунили друге суседне народе, а ако би




били каж њ ени ратом, да би то изазвало револт и срџбу сусе-да. О нда би то био рат једнак сам нитском: ако неш то преду-зму против В естина им аће за непријатеш е М арсе, П елигне и

М аруцине.63Н ајзад победи она струја за коју се у том тре-нутку нинило да им а виш е храбрости него м удрости. Н одогађаји показаш е да храбрим а и срећа помаж е. П о одо-брењ у С ената, народна скупш тина је објавила рат В естиним аБруту је коцком допала команда против В естина, а К ам илупротив С ам нија О бојица су повели војску док је непријатељбио спречен да уједини снаге, јер је морао да чува сопственегранице. Н о један од конзула, Л уције Ф урије, на коме је био

већи терет рата, морао је да напусти бојиш те због теш кеболести. Било му је стога налож ено да им енује диктаторакоји ће наставити рат и он је изабрао Л уција П апирија К ур-сора, највећег војсковођу тог врем ена О н узе за ком андантакоњ ице К винта Ф абија М аксим а Рулијана64Били су обојицаподједнако славни по делим а која су изврш или док су билина полож ају, а још познатији по свађи у којојсу, борећи се,иш ли до крајности.

Д руги конзул је водио рат против В естина на много стра-на, али свуда с подједнаким успехом. П устош ио им је пољ аи односио са њ их све ш то су посејали. П алећи куће неприја-тељ а натерао га је да прихвати борбу и онда када није ж елео.Тако је само у једној бици нанео такав ударац В естиним а, неш тедећи при том е ни крв својих војника, да су најпре побе-гли у свој логор, а потом су се, не уздајући се у насипе ијарак, растурили по утврђењ им а Н ајзад конзул сам крену да

осваја њ ихове градове, на велико огорчењ е својих војниказбог рана које су задобили, јер готово нико није нерањ енизаш ао из битке. Н ајпре заузе К утину помоћу лествица, по-том Ц ингилију. П лен из оба града предаде војницим а, јерих нису зауставили ни бедеми ни капије.

30. Н а С ам нијум се кренуло уз неизвесне ауспиције. О восе ипак није одразило на рат који је срећно вођен, али сепоказало као бес и срџба ком анданата Н аиме, када је П апи-

рије, кога су опом енули чувари светих пилића,65 кренуо у




Рим да поново изврш и ауспиције позвао је командантакоњ ице да га замењ ује, али да ниш та не предузим а противнепријатељ а док је он одсутан. М еђутим , кад је К винт Ф аби-

је после диктаторовог одласка сазнао преко извидника да јенепријатељ посве безбриж ан као да се виш е ниједан Римљ а-нин не налази у С ам нију, овај м лади човек, било стога ш тоје см атрао да је пониж ен тим е ш то је, како му се чинило, свам оћ у рукам а диктатора, или стога ш то је м ислио да му сепруж ила добра прилика за подвиг, окупи војску и крену нам есто које се звало И м бринијум и сукоби се са С амнитим аБитка је вођена тако срећно да није било ничега ш то и сам

диктатор не би учинио да је био ту. Н ити је војнику недо-стајао прави ком андант, ни команданту војник. К оњ ица јебила под командом војног трибуна Л уција К ом инија П рем-да је виш е пута предузим ала напад није могла да пробијелинију непријатељ а Н ајзад коњ аници попустиш е дизгинекоњ им а и тако их подбодош е мамузама да их виш е никаквасила није могла задрж ати. П ред њ им а се простреш е на свестране и љ уди и оруж је. П еш адија је следила напад коњ ице

и навалила на непријатељ а који је био у расулу. П рича се даје тог дана погинуло 20.000 непријатељ ских војника У некихписаца сам наш ао да су била два сукоба с непријатељ ем докје диктатор био одсутан и да је ствар оба пута била изврсновођена А ли се код најстаријих писаца пом ињ е само једнабитка, а у неких аналиста66је изостављ ен читав догађај.

К ако је после таквог покољ а стекао огром ан плен, коман-дант коњ ице је сакупио оруж је непријатељ а на огром ну го-

м илу и у огњ у га сагорео. То је учинио као испуњ ењ е заветанеком богу или, ако се некоме допада да верује, Ф абију67дане би диктатор уграбио плод њ егове славе и на оруж ју испи-сао своје име, или га као плен носио у свом тријумф у.

П исм о о том е да је битка срећно окончана упућено јеС енату а не диктатору, ш то такође показује да ни најм ањ еније ж елео да са њ им дели похвале. Д иктатор је тако и разу-мео ствар и док су се остали радовали победи, он је покази-

вао само срџбу и незадовољ ство. Распустивш и напречац




С енат изјурио је из К урије, узвикујући да је ком анданткоњ ице победио легије непријатељ а исто толико колико идостојанство врховног заповедника. И војна дисциплина ће

бити побеђена и униш тена ако њ егово презирањ е врховнекоманде остане некаж њ ено. И тако испуњ ен бесом, претећије кренуо у војни логор. И премда је прелазио пут у најве-ћим дневним етапама није успео да спречи да глас о њ его-вом доласку стигне пре њ ега. Н аим е, пре њ ега су кренули изграда они који су јављ али да диктатор долази ж ељ ан осветеи непрестано хвалили поступак Тита М анлија.68

31. Н а глас о том е, Ф абије је хитно сазвао војнике у скуп-

ш тину и заклињ ао их да га с оном истом храброш ћу с којомсу бранили држ аву од најопаснијег непријатељ а под њ его-вим вођством и ауспицијама, сада заш тите од необуздане су-ровости дикататора. О вај стиж е избезум љ ен од зависти,побеснео због туђе храбрости и среће; бесни због тога ш то је уњ еговом одсуству стечена изврсна победа Д а мож е изм ени-ти срећу, виш е би волео да је победа на страни С ам нита ноРим љ ана. Говори о том е да је презрена врховна команда, као

да није забранио да се води борба из истог оног разлога изкога сада ж али ш то је дош ло до битке. С ада га завист спре-чава да цени туђу храброст, а војницим а који највиш е ж еледа се боре одузео би оруж је да не би кренули у борбу док јеон одсутан. И сада њ егова теш ка патњ а и потиче отуда ш товојници у одсуству Л уција П апирија нису били ни без ору-ж ја ни сакати и ш то се К винт Ф абије држ ао као ком анданткоњ ице, а не као слуга диктатора. Ш та би тек учинио да су

М арс и ратна срећа донели несрећан исход битке кад сада,пош то је непријатељ побеђен, држ авни посао изврсно вођентако да га ниједан други војсковођа не би могао водити, пре-ти победиоцу, команданту коњ ице? О н је исто толико опа-сан и за војне трибуне и центурионе, па и за војнике, коликоза команданта коњ ице. А ко буде могао, својбес ће искалитина свима, а ако не буде могао окренуће се против једног.Завист, као и огањ , уперени су према врху: најпре ће напас-

ти главу целог подухвата и вођу. А ко му пође за руком да




њ ега, Ф абија, униш ти заједно са славом овог догађаја окре-нуће се као победилац према војсци као да је побеђена иусудиће се да и над војском спроведе исто ш то и над коман-

дантом коњ ице. С тога бранећи њ ега бране слободу свих.А ко види да је слога у војсци, која је в л а д а л а и у бици, осталаиста и када треба бранити слободу, те да за спас једног свибрину заједно приклониће се блаж ем реш ењ у. Н ајзад, онсвојж ивот и срећу поверава њ иховојверности и храбрости.

32. У целој скупш тини се подиж е ж амор да се храбродрж и: нико му не сме нанети зло док је рим ских легија.

У скоро је стигао диктатор и одмах је трубом дат знак да

се сви скупе на збор. П ош то је настала тиш ина, гласник јепозвао К винта Ф абија, команданта коњ ице. О вајједва да јестигао до трибунала, кад диктатор започе: „Будући да посто-ји врховна власт диктатора којој се покоравају и конзули,премда су наследници краљ евске моћи, а исто тако и прето-ри, изабрани под истим ауспицијама као и конзули, питамте, К винте Ф абије, см атраш ли да њ егове наредбе треба даслуш а и ком андант коњ ице или не? Знајући да сам кренуо

из Рим а у поход под ауспицијам а које нису биле јасне питамте исто тако да ли је требало да доведем држ аву у опасност собзиром на религијску неправилност, или да поновимобред ауспиција како не бих учинио неш то ш то није повољ и боговим а? И ли командант коњ ице мисли да је ослобо-ђен религијских обзира ако диктатор сматра да постоји ре-лигијска см етњ а за вођењ е рата? А ли заш то ја ово питамкада си ти, и да сам ћутећи отиш ао, морао у својим поступ-

цим а да се држ иш онога ш то ја ж елим. Х ајде одговори да лисам ти наредио или нисам да било ш та предузм еш док самја одсутан, да ли сам ти наредио или не да кренеш на не-пријатељ а? У ствари, ти си се презирући моја наређењ а, поднејасним ауспицијама, противно религијским правилим а,војничком обичају и дисциплини наслеђеној од предака ипротив бож анске вољ е усудио да сукобиш с непријатељ ем .О дговори на м оја питањ а, пази да томе не додаш ниједну

реч. П риступи, ликтору!”




Н ије било лако одговорити на постављ ена п и т а њ а и Ф а-бије се час ж алио на то да је онај који га оптуж ује, у истимах и судија који одлучује о њ еговом ж ивоту и смрти, час је

узвикивао да га пре мож е лиш ити слободе него славе заизврш ена дела И док је наизм енично правдао себе и напа-дао диктатора, П апирије у поновном наступу беса нареди дасе скине одело са команданта коњ ице и да се припреме ш и-бе и секире. Ф абије је плачући призивао верност војника идок су ликтори цепали одећу са њ ега повукао се међу трија-рије, који су већ уносили неред у скупш тину. Н ато настадевика на све стране: на једној страни су се чуле м олбе, на

другојпретњ е. О ни који су стајали ближ е трибуналу и билиизлож ени погледу диктатора те м огли бити препознати мо-лили су да се пош теди командант коњ ице и да се заједно сњ им не каж њ ава и војска; они који су стајали на крају скуп-ш тине и гомила око Ф абија немилосрдно су нападали дик-татора, па је побуна била на помолу. Н и сам трибунал сеније мирно држ ао. Л егати који су стајали око седиш та дик-татора молили су га да се ствар одлож и до следећег дана, да

се срџба тако стиш а и да се разм исли; говорили су да јем лади Ф абије довољ но каж њ ен и да је довољ но компроми-тована њ егова победа; не треба казну спровести докраја, ни-ти наносити срамоту овом јединственом м ладићу, њ еговомвеома славном оцу и генсу Ф абија К ако су м ало постиглимолбама и разлозим а скренуш е му паж њ у на скупш тину ко-ја је изгледала претећи: не одговара ни њ еговим годинам ани њ еговојм удрости да потпаљ ује ватру код већ разгневлл-

них војника, нити да даје повод побуни. За то нико нећеокривити Ф абија, који је само м олио да га не казни, негодиктатора који је заслепљ ен гневом покренуо разјареном нош тво против себе у једнојопаснојборби. Н ајзад рекош е,заклињ ући се, да све ово не чине због К винта Ф абија негостога ш то њ егово каж њ авањ е не одговара интересим а држ а-ве у овом тренутку.

33. О вим речим а су легати у ствари виш е подстакли дик-

татора против себе но ш то су ублаж или њ егову срџбу про-




тив ком анданта коњ ице. Н аредио им је да сиђу с трибунала.П реко гласника је захтевао тиш ину, али услед буке и нереданије се чуо ни глас диктатора ни њ егових служ беника Н ај-

зад, као у некојбици, ноћ учини крајсукобу.С ледећег дана је диктатор наредио ком анданту коњ ицеда се појави. Н о како су сви говорили да ће П апирије поста-ти још раздраж енији зато ш то је наиш ао на отпор, овајкри-ш ом побеж е из логора у Рим . Н а захтев њ еговог оца М аркаФ абија, који је већ три пута био конзул и диктатор, одмах јесазван С енат. У право док се ж алио сенаторим а на насиљ е инеправду диктатора, изненада се пред К уријом зачула бука

ликтора који су правили пролаз, а затим се појавио и самП апирије, спреман за борбу. П ош то је сазнао да је Ф абијеотиш ао следио га је с малим одредом коњ ице. О бновљ ена јерасправа П апирије је наредио да зграбе Ф абија И када јеупркос молбама првака С ената остао упоран у ономе ш то језапочео и без м илости, К винтов отац М арко Ф абије му рече:„П ош то за тебе нису важ ни ни ауторитет С ената ни мојастарост, у коју си спрем ан да унесеш пустош , ни храброст и

племенито порекло ком анданта коњ ице кога си сам имено-вао, а ни м олбе које би и непријатељ а смекш але, које исрџбу богова ублаж авају, ја позивам народне трибуне да апе-лују на народ. Н арод позивам да ти буде судија, теби који сипрезрео суд своје војске и суд С ената; њ егова моћ је јединовећа од м оћи твоје диктатуре и м ож е виш е од њ е. В идећу дали ћеш устукнути пред ауторитетом пред којим се повукаои рим ски краљ Т ул Х остилије.”да

И з К урије кренуш е у скупш тину. К ада су се тамо попели- диктатор са неколицином око себе, ком андант коњ ице пра-ћен читавом четом угледних љ уди - диктатор нареди да Ф а-бија одведу са трибунала на Рострама на неко ниж е место.О тац који га је пратио, нато примети: „Д обро чиниш ”, рече,„ш то наређујеш да нас одведу на место одакле мож емо гово-рити и као приватна лица” И спрва се није чуо ни једанцеловит говор, него су сви између себе изм ењ ивали љ утите

речи. Н ајзад буку и тутњ аву надјачаш е глас и огорчењ е ста-




рог Ф абија. Н ападао је П апиријеву охолост и суровост. И онсам је, рече, био диктатор у Риму, а није никога повредио,чак ни плебејце, ни центуриона, ни обичног војника; П апи-

рије траж и победу и тријум ф над рим ским војсковођом каода је у питањ у непријатељ ски. К аква разлика изм еђу умере-ности предака и садаш њ е охолости и суровости! К ада једиктатор К винкције Ц инцинат избавио конзула ЈТуција М и-нуција из непријатељ ске опсаде, своју љ утњ у је изразио је-дино на тај начин ш то га је см енио са полож аја конзула ипоставио га за свог легата у војсци; М арко Ф урије К ам ил је усвојој срџби на Л уција Ф урија који се, презревш и њ егову

старост и ауторитет, упустио у борбу веома срам ног исхода,показао не само ум ереност у том тренутку, те није ниш танаписао ни рим ском С енату ни народу о свом колеги, негоје и по повратку, кад му је С енат дозволио слободан изборколеге у власти, изабрао њ ега међу свим конзуларним три-буним а А народ који има сву власт није никад оне који суиз незнањ а или због немарности изгубили војску казниодрукчије осим новчаном казном. С м ртну казну није нико доданас затраж ио ни за онога ко је рђаво водио рат, а сада севојсковођама рим ског народа који су као победници заслу-ж или тријумф прети ш ибама и секирама, ш то није до-звољ ено ни према оним а који су у рату побеђени. Ш та би сетек догодило њ еговом сину да је изгубио војску, да је биоразбијен, да је побегао, да је био избачен из свог војног лого-ра? Ш та је то ш то је изазвало толику срџбу и насилниш тво

П апирија да га ш иба и да га погуби? К ако се то м ож е поми-рити једно с другим , да грађани због победе К винта Ф абијарадосно прослављ ају у молитвам а захвалницам а боговим а, апобедника, због кога се отварају врата бож анских светили-ш та, са ж ртвеницим а препуним дарова и испуњ еним дим омод принетих ж ртава, без одеће ш ибама рањ авају наочигледрим ског народа, док гледа на К апитол и тврђаву и боговекоје није узалуд призивао у помоћ у двема биткама? К ако ће

ово прим ити војска која је под њ еговим вођством и ауспици-




јам а победила? Каква ће ж алост иаступити у римском табо-ру, каква радост код непријатељ а!

О вако грдећи и ж алећи се истовремено позивао је за све-

доке богове и љ уде, грлећи сина, обливен сузам а34. И мао је уза се достојанство С ената и наклоност наро-да, уз њ ега је и пом оћ народних трибуна; и војска која нијебила ту, у м ислим а је била на њ еговој страни. Томе насу-прот, противник је истицао непобедив ауторитет рим скогнарода, војну дисциплину и команду дикататора која је увексматрана као неш то ш то је добијено од богова: позивао их једа се сете М анлијеве строгости - он је љ убав прем а сину

ж ртвовао опш тем добру; тако је некада поступио Л уцијеБрут, творац рим ске слободе, према својим синовим а „А са-да”, наставио је диктатор, „сенатори су старци, испуњ еним илосрђем , који олако узим ају крш ењ е диктаторовог наре-ђењ а, као да је у питањ у нека незнатна ствар, и праш тајум ладим а када се оглуш е о војну дисциплину!” Н о упркостом е, он ће истрајати у оном ш то је започео и неће одустатиод траж ењ а правичне казне за свакога ко се супротстави

њ еговом наређењ у и презревш и религијске обзире ступи уборбу, премда ауспиције нису биле јасне. Д а ли је достојан-ство рим ске врховне власти важ но или није, то није у њ его-војм оћи да одлучује. Л уције П апирије неће учинити ниш таш то би је умањ ило. О н ж ели да трибунска власт, сама не-повредива, не повреди својом интерцесијом врховну власт уРим у и да народ, нападајући њ ега као диктатора, не угуш иснагу и право диктатуре. А ко то учине, потомство неће оп-

туж ити Л уција П апирија него народне трибуне и рђаву на-родну одлуку, јер ако војна дисциплина буде једномнаруш ена неће се виш е покоравати ни војник центуриону,ни центурион трибуну, ни трибун легату, ни легат конзулу,па ни командант коњ ице врховној власти диктатора Н иковиш е неће им ати пош товањ а ни за човека ни за богове, нећесе обазирати ни на наређењ а војсковођа, ни на ауспиције;војници ће без допуста лутати растурени по савезничкој и

по непријателлкојтериторији и, заборављ ајући на заклетву,




по сопственојодлуци и где сами хоће напуш тати војну слу-ж бу; заставе ће пустити да падну и љ уди се неће сакупљ атипод заставу на наредбу; бориће се не разликујући дан и ноћ,

повољ но и неповољ но м есто, без обзира на то да ли је ко-мандант то наредио или није, неће се виш е држ ати ни сво-јих бојних знакова ни свог ранга; биће само слепа ислучајно сакупљ ена гом ила пљ ачкаш а, ум есто часне и светевојске. „За тајзлочин, ви ћете бити криви кроз сва времена,ви, народни трибуни; пруж ите своје откривене главе за за-дово лјС тво К винта Ф абија.”

35. Н ародни трибуни беху запрепаш ћени и сада забри-

нути виш е за своју судбину но за онога за кога је траж енањ ихова помоћ. О слободи их страха рим ски народ који сеслож но окрете диктатору с молбама и преклињ ањ им а даопрости команданту коњ ице. И народни трибуни су следи-ли ток којим је ствар кренула и усрдно м олили диктатора дазаборави љ удску погреш ку и да опрости м ладости К винтаФ абија О н је већ довољ но каж њ ен. С ада су и сам м ладић ињ егов отац М арко Ф абије, заборавивш и на огорчењ е, пали

на колена и настојали да молбама ублаж е диктаторовусрџбу. Н ајзад, када је наступила тиш ина, диктатор рече:„Д обро је, К вирити, победила је војна дисциплина, победи-ло је достојанство врховне власти која је била у опасности, иовај дан нека учини крај томе. Н ије ослобођен кривицеК винт Ф абије који је ступио у борбу не слуш ајући наредбуком анданта, него је каж њ ен за својпрекрш ај; он за својспасдугује римском народу и дугује трибунскојвласти која му је

помогла не по праву но из саж аљ ењ а Ж иви, К винте Ф абије,и буди срећнији због опш те сагласности народа да те спасенего због победе због које си се донедавно тако охоло пона-ш ао; ж иви, премда си се усудио на зло дело које ти не биопростио ни отац да је Л уције П апирије. С а мном ако ж е-лиш м ож еш и даљ е бити у пријатељ ству, а рим ском народукоме дугујеш ж ивот, најбољ е ћеш се одуж ити ако те је овајдан научио да се и у рату и у миру покораваш законској

власти.” К ада је диктатор најзад изјавио да команданта




коњ ице ниш та не задрж ава да оде, овајје сиш ао са трибуна-ла на задовољ ство Сената, а још веће код народа. О пколилису га и пратили, честитајући на једној страни команданту

коњ ице, на другој диктатору. Ч ини се да је највиш у властојачала опасност у којој се наш ао К винт Ф абије, ниш там ањ е него некад трагична казна младог М анлија.

С лучајно се и сада догодило оно ш то се често догађалокад диктатор остави војску: непријатељ у С ам нијум у се по-кренуо. А ли прим ер К винта Ф абија предочио је легату М ар-ку В алерију, који је командовао војском, да се пре требаплаш ити страш ног диктаторовог гнева но непријатељ ске

силе. И тако кад су они који су снабдевали војску били уби-јени из заседе, јер нису м огли да се боре на неповољ номтерену, завладало је опш те уверењ е да им је легат могаодоћи у пом оћ да није био заплаш ен строгим диктаторовимнаређењ ем . С рџба због овога удаљ и војнике од диктатораО ни су већ пре тога били увређени зато ш то је био не-умољ ив прем а К винту Ф абију и ш то је рим ском народу до-зволио оно ш то није дозволио на њ ихове молбе.

36. Д иктатор се вратио у логор пош то је у граду као запо-ведника оставио Л уција П апирија К раса К винту Ф абију, ко-м анданту коњ ице, забранио је да на било који начинодлучује као м агистрат. Њ егов долазак у логор није обрадо-вао војнике, нити је задао страх непријатељ им а О ни су сле-дећег дана, било стога ш то нису знали да се диктаторвратио, или ш то нису сматрали да је важ но је ли он ту илиније, успоставили бојни поредак и кренули према рим ском

логору. И пак је утицајЛ уција П апирија, једног човека, биотако велик да је ван сваке сумњ е да би се успеш но сукобилиса С ам нитим а истог дана да је савест вође пратила оданоствојника И он постави војску у бојни поредак тако ш то га јеобезбедио и добрим полож ајем и резервама и сваком војномвеш тином . П обеда је, м еђутим , одлож ена и због оклевањ авојника и због настојањ а да се онемогући слава војсковођи.М ного је С ам нита пало, а још виш е Рим љ ана рањ ено. И

искусни рим ски ком андант је осетио ш та је стајало на путу




рим ској победи. М орао је да укроти своју нарав и да љ уба-знош ћу ублаж и строгост. С тога је у пратњ и легата сам оби-лазио рањ ене војнике. П ром оливш и главу у ш аторе питао је

појединце како им је, препуш тајући бригу о њ има, им енују-ћи их, легатим а, трибуним а и преф ектим а. О вај поступак,сам по себи популаран, извео је тако веш то да је пре залечиодуш у војника него тело, и ниш та није тако повољ но утица-ло на њ ихов опоравак као захвалност с којом су прим али овубригу. Са" опорављ еном војском сукобио се с непријатељ ем,те како ни он ни војници нису сум њ али у успех, тако јеразбио и растурио С ам ните да се после овог дана нису виш е

усудили да нападну диктатора. П обедничка војска је затимкренула тамо куда ју је водила нада на плен. П реш ли супреко непријатељ ских пољ а а да нису наиш ли ни на какавотпор, нити су били излож ени нападу, ни отвореном ни иззаседе. С прем ности војника да се боре допринело је и тош то је војсковођа предао војницим а целокупан плен. Тако суприватна добит и јавни интерес појачали м рж њ у на непри-јатељ а О бесхрабрени поразом, С ам нити су затраж или м ир

од диктатора. С њ им су склопили споразум да сваком војни-ку дају по једно одело и годиш њ у плату. У пућени пред Се-нат изјавили су да ће следити диктатора и да своју судбинупредају њ ему уздајући се у њ егову веру и част. Н ато је војсканапустила С ам ниј.

37. Д иктатор је у тријумф у уш ао у Рим . П ре но ш то јеабдицирао, С енат му је налож ио да им енује конзуле. И за-брани су ГајС улпиције Л онг, други пут на овом полож ају, и

К винт Ем илије Ц еретан. К ако је још било двоумљ ењ а окоуслова м ира са С ам нитим а, он није коначно склопљ ен негоим је дато прим ирје на годину дана А ли они нису пош това-ли ни то и чим је П апирије отиш ао с власти јављ ено је да сеприпрем ају за рат.

За време конзулата Гаја С улпиција и К винта Ем илија(прем а неким аналим а звао се А улије), одм етањ е С ам нита једовело до рата у А пулији. Тамо су биле упућене обе војске.

К оцком је рат против С ам нита додељ ен С улпицију, а про-




тив А пулаца Ем илију. Н еки историчари пиш у да са А пул-цим а није вођен рат, него да су ш тићени савезници овогнарода од насиљ а и неправди С амнита. Н о како су С ам нити

у то време били тако слаби да су једва били у м огућности дасе бране, чини се м ало вероватним да су они напали А пул-це. П ре ће бити да су Рим љ ани водили рат истоврем ено саоба плем ена У осталом, није било ничег вредног сећањ а.О пустош ене су и земљ а А пулаца и земљ а С ам нита, а да сепри том е није наиш ло на непријатељ а ни у једној ни удругој.

А у Рим у, изненада ноћу пробуди страх грађане који су

се тако уж урбали као да су К апитол и тврђава, бедеми и ка-пија пуни непријатељ а. С ви стрчаш е са свих страна и усвим деловим а града беху позвани на оруж је, али све до првесветлости се не појавиш е ни онајко је изазвао страх ни онош то га је проузроковало.

И сте године се на предлог Ф лавија судило грађаним аТ ускулум а Н аим е, народни трибун М арко Ф лавије је пред-лож ио народу да казни становнике Тускулума зато ш то суна њ ихов подстрек и уз њ ихову помоћ В елитрани и П ривер-нати заратили против рим ског народа. Грађани Тускулумадођош е у Рим са ж енам а и децом . О во мнош тво љ уди у оде-ћи за ж алост и са изгледом криваца обилазило је трибе ипадало на колена пред свим а И тако је милосрђе допринелоблагости казне виш е но ш то је вредео разлог да се разјасникривица С ве трибе су гласале да се ниш та не предузме осим

трибе П олије која је траж ила да се одрасли м уш карци иш и-бају и погубе, а деца и ж ене да се продају по ратном праву(sub corona). С ећањ е на предлагаче тако окрутне казне оста-ло је све до генерације наш их отаца, па кандидат из трибеП олије није никад м огао добити гласове у триби П апири-ја70

38. С ледеће године, за време конзула К винта Ф абија иЛ уција Ф улвија, диктатор А ул К орнелије А рвина и коман-

дант коњ ице М арко Ф абије А мбуст, плаш ећи се рата са С ам-




нирима, изврш или су велико регрутовањ е и повели туизврсну војску против С а м н и т а . Говорило се, наим е, да суС ам нити сакупили н а ј а м н и ч к у војску код суседних народа

Римски војни логор је био постављ ен на непријатељ скојте-риторији тако немарно као да је непријатељ далеко. С ам -нитске легије су се појавиле изненада и неустраш ивопоставиле својопкоп све до рим ских предстраж а С ам о их јеноћ која се приближ авала спречила да крену на рим скоутврђењ е. М еђутим , нису прикривали да ће то учинити чимсване.

К ада је диктатор видео да ће доћи до битке пре него ш то

се надао изв^о је легије на неповољ ан полож ај да не биумањ ио храброст војника, а на виш е места је оставио за-паљ ене ватре како би заварао непријатељ а То му, м еђутим ,није пош ло за руком због м але удаљ ености изм еђу оба табо-ра С амнитска коњ ица која је одм ах одвојена стајала је узасаму колону, али се није усуђивала да нападне пре него ш тосване, а њ ихова пеш адија није ни изаш ла из логора пре сва-нућа Н ајзад, у сам освит, сам нитска коњ ица се одваж и да

нападне, и то узнемиравајући задњ е редове и на теш кимпрелазим а Тако је задрж ала колону. У м еђуврем ену је и пе-ш адија следила коњ ицу, па су све снаге С ам нита кренуле унапад. Н ато диктатор нареди да се улогоре на м есту на комесу се налазили пош то се није м огло напред. Н о како их јенепријатељ ска коњ ица опкољ авала са свих страна, то нисум огли да поставе палисаде ни да започну утврђивањ е. К адаје диктатор видео да њ егове снаге не могу ићи даљ е нити

остати ту где су постави их у бојни поредак, претходноуклонивш и комору. И непријатељ се постави за битку, је-днак по снагама и храбрости. Н ајвиш е их је храбрило топгго су м ислили да се непријатељ повукао због њ их, а незбог неповољ ног терена В еровали су да гоне Рим љ ане којибеж е у страху. Т о је извесно време одрж авало равнотеж у убици, јер су С ам нити већ дуж е били одвикнути да слуш ајупоклич рим ске војске. И Х еркула ми, како каж у, битка је

тога дана остала неодлучна од трећег до осмог дневног сата



И с г о р и ја Р и м а - О с м а к њ и г а i6 i

Н ити се војни поклич чуо при првом јуриш у, нити су заста-ве пом ерене напред ни враћене назад, а није устукла ни је-дна ни друга страна. Борили су се чврсто стојећи, надирали

су са ш титовим а без предаха и нису се освртапи. Ч инило седа ће уједначена бука и тутњ ава битке трајати до последњ егдаха, или док не наступи ноћ. Већ је љ удима понестајалоснаге и оруж ју м оћи, кад изненада сам нитска коњ ица, пред-вођена једним сквадроном , откри да се рим ска комора нала-зи далеко од војних снага и незаш тићена. Ж ељ ни плена,С ам нити нападош е на њ у. К ад гласник сав уплаш ен јави оводиктатору, он одговори: „О ставимо их да се оптерете пле-

ном .” А С ам нити су позивали једни друге да грабе и носе,да пљ ачкају војничко благо. Тада диктатор позва ком андантакоњ ице и рече му: „Д а ли ти видиш , М арко Ф абије, да јенепријатељ ска коњ ица напустила битку? С ада су се оптере-тили оним ш то је нас оптерећивало. К рени на њ их док су,као свака војска која пљ ачка, растурени у нереду. М ало их јеу седлу, м ало их је с оруж јем у руци. Д ок товаре коњ е пле-ном убијај их ненаоруж ане, учини им плен крвавим. Ја ћу

се у бици побринути за легије и пеш адију; теби остављ амкоњ ицу да се прославиш .”39. К оњ ички одред у саврш еном поретку крену у напад

на растурене и натоварене непријатељ е и све их посече. П а-дали су изм еђу напуш теног плена на који су се саплиталиони који су беж али између престраш ених коњ а. Н ису м оглида беж е ни да се боре. И када је непријатељ ска коњ ица билаготово униш тена, М арко Ф абије окрену једно крило своје

коњ ице и крену на сам нитску пеш адију с леђа Зачу се новбојни поклич који престраш и С ам ните. Д иктатор угледа ка-ко се први редови непријатељ а окрећу назад, виде заставекоје се у нереду колебају, као и читав бојни поредак С амни-та, па је час позивао војнике, час их храбрио, а трибуне иком анданте одреда је позивао по им ену да са њ им поновокрену у битку. С војим покличом су подигли заставе и уко-лико су виш е напредовали, утолико је непријатељ био у све

већем расулу. В ећ су први редови м огли да препознају рим-




ску коњ ицу у даљ ини, а К орнелије, окренувш и се својимманипулама, показивао је колико је могао и рукама и викомда препознаје и бојне знаке и округле ш титове својих. К ада

су рим ски војници ово чули, а истовремено и видели, са-свим су заборавили на напор који су подносили целог дана,на ране које су задобили и навалили су на непријатељ а каода су тог тренутка одм орно кренули заставе из утврђењ а. АС ам нити нису виш е м огли да издрж е ни страх од коњ ице,ни снагу пеш адије. Један део је на месту изгинуо, други сусе дали у бекство. К оњ ица је направила покољ међу бегун-цима. М еђу погинулим а налазио се и сам нитски командант.

О ва последњ а битка је слом ила снагу С ам нита Н а свим ску-повим а су бучно гунђали да није чудо пгго нису им али успе-ха у једном безбож ном рату, који је предузет пош то је билапрезрена заклетва уговора; тако су се виш е зам ерили богови-м а но љ удим а За то треба да испаш тају дајући велику ратнуодш тету и великим кајањ ем. П итањ е је било једино то да лиову велику цену треба да плате крвљ у неколицина или неви-на већина Већ су се чула им ена покретача рата Н ајчеш ће је

пом ињ ано им е Брутула П апија, па је и у хору узвикивано.О н је био веома моћан човек аристократског порекла и безсумњ е онајкоји је прекрш ио уговор с Рим ом. П ринуђени дао њ ему известе, сам нитски претори одлучиш е да га предајуРим љ аним а Д онета је и одлука да се с њ им врате и сав ра-тни плен у Рим , сви заробљ еници и све оно ш то су феција-ли траж или, како је право и како треба П осле тога кренулису њ ихови ф ецијали у Рим , али с м ртвим телом Брутула О н

се, наим е, добровољ ном см рћу спасао пониж ењ а и казне.О длучено је да се заједно с њ еговим телом врате Рим љ ани-ма и њ ихова добра Н о од свега тога су Рим љ ани прихватилисамо повраћај заробљ еника и онога ш то је признато каоплен. П редаја осталога је одбијена Д иктатор је по одлуциС ената прославио тријумф .

40. Н еки писци каж у да су овајрат водили конзули и дасу они тријум ф овали за успех у рату против С ам нита П ре-

ма Ф абију, Рим љ ани су напредовали и прем а А пулији и




отуда донели велики плен. А ли сви се слаж у у томе да једиктатор био А ул К орнелије. Н еизвесно је, међутим , да лије био изабран да би водио рат, или да би дао знак рим ским

квадригама и тако отворио рим ске игре71јер се претор Л уци-је П лауције изненада теш ко разболео. К ад је то обавио абди-цирао је пош то није било ничега другог важ ног да се уради.Н ије лако изабрати изм еђу ових двеју ствари, или дати пре-дност једном писцу над другим . С матрам да је ствар ис-кривљ ена преко похвалних посм ртних беседа и лаж нихнатписа на портретим а покојника,72 јер је свака породицанастојала да себи лаж но присвоји славу магистратуре и по-

беде. О туда и настају забуне у историји подвига појединацаи о догађајим а на јавним спом еницим а. А не постоји није-дан писац који би био савремен догађајима на кога би сем огло поуздано ослонити.



1Х К Њ Г А 321-304. г о д и н а п р е н .е .

1. У следила је година позната по томе ш то је у њ ојдо-

ш ло до К аудијског м ира који је био последица чувеног ри-м ског пораза за време конзула Тита Ветурија К алвина иС пурија П остум ија. Те године је С ам ните предводио ГајП онтије, син Х еренија О тац м у је био познат као мударчовек, док је он сам био први као ратник и в о ј с к о в о ђ а . К адасу се вратили посланици који су били упућени у Рим дапредају оно ш то је траж ено, не постигавш и м ир, он им јерекао: „Н ем ојте м ислити да је ово посланство било узалуд-

но; њ еговом м исијом је са нас скинута м рж њ а богова збогкрш ењ а уговора П оуздано знам да боговима, м а колико дасу ж елели да се покоримо и признамо оно ш то је од насуговором траж ено, ипак није по вољ и то ш то су Рим љ анитако охоло презрели наш е испаш тањ е стога ш то смо пре-крш или уговор. Ш та би се виш е м огло учинити за умирењ ебогова и за ублаж авањ е љ уди од онога ш то м и чиним о? В ра-тили смо им све оно ш то смо као плен задобили и ш то се

чини да нам припада по ратном праву; виновнике рата смопредали м ртве пош то нисмо м огли ж иве; и њ ихову имови-ну смо послали у Рим да ниш та од тог зла не би остало коднас. О , Рим љ ани, ш та вам још дугујем о по уговору или повољ и богова, који су чувари уговора? К ога бих још могао дапризовем као судије ваш е срџбе и наш ег испаш тањ а? П ритом е не бих изоставио ниједан народ и ниједног појединцаА ли ако слабијем не остаје никаква м огућност да се позива

на љ удска права у односу на моћног, ја траж им заш титу од




богова; они каж њ авају прекомерну охолост оних којим а ни-је довољ но ни оно ш то им се враћа, нити оно ш то су туђепокупили; оних чију срџбу не могу ублаж ити ни см рт оних

који су криви, ни тела криваца који су прем инули, онихкоји се неће см ирити док им не дозволим о да наш у крв про-лију и наш у утробу раздеру. П равичан рат је, С ам нити, онајкоји је нуж ан, а свето је оруж је у оних којима оно пруж аједини спас. С тога, пош то је најваж није у љ удским ствари-ма то да ли се неш то чини по одобрењ у богова или противњ ихове вољ е, знајте да су ваш и ранији ратови вођени препротив богова него против љ уди, а овај који вам предстоји

водићете предвођени сам им боговим а.”2. П редсказујући ово, колико срећно толико и истинито,извео је војску и поставио свој логор у близини К аудијскогкланца.1 О датле је у К алатију,2 јер је чуо да се ту налазерим ски конзули и рим ски логор, послао десет војника пре-одевених у пастире и наредио им дасе претварају да напасајустадо, растурено на све стране, у близини рим ских пред-страж а И сто тако им је налож ио да сви причају исто: да су

легије С ам нита у А пулији, да са свим снагам а опседају Л у-церију3и како мало недостаје да је силом заузму. О ве гласи-не, већ и раније нам ерно ш ирене, допрле су и до Рим љ анаЗаробљ еници су, међутим , највиш е допринели да се у њ их иверује пош то су сви тврдили исто. Н ије било никакве сум њ еу то да ће Рим љ ани поћи у помоћ Л уцерији, добром и вер-ном савезнику. Т им е би спречили и отцепл>ен>е А пулијепред садаш њ ом опаснош ћу. Једино о чему се још распра-

вљ апо било је то којим путем да крену.Д о Л уцерије су водила два пута: један дуж обале „Гор-

њ ег” (Јадранског) мора, отворен и сигуран, али колико јебио сигурнији толико је био и дуж и. Д руги, краћи, водио јекроз К аудијски теснац, место које је изгледало овако: дведубоке клисуре, уске и ш умовите, а повезане непрекиднимпланинским ланцем . И змеђу њ их се налазила доста прост-рана затворена раван, са довољ но траве и воде. Њ еном сре-

дином је водио пут. А ли пре но ш то до њ е стигнеш , пред-



И с т о р и ја Р и м а - Д е в е т а к њ и г а 167

стоји ти улазак у први теснац. М ож еш се вратити истимстопама, али ако хоћеш даљ е м ораш ући у другу клисурукоја је још уж а и теж а за пролазак. Рим љ ани су стигли на

ову раван првим пролазом у колони, укопавајући пут у сте-ни. К ада су се упутили прем а другом теснацу наиш ли су напрепреку коју су створили оборено дрвеће и обруш ено ка-мењ е. Тек ту су открили непријатељ еву превару, а у истим ах су угледали непријатељ а који је стајао на врху клисуре.П ож урили су назад у нам ери да се дочепају пута којим судош ли, али је и он био затворен непријатељ ским барикада-м а и оруж јем. Зауставили су се без ичије команде; запрепа-

ш ћењ е је захватило све духове и нека обамрлост им јеукочила све удове. Загледали су се међусобно, при чему јесвак веровао да онај други виш е господари разумом и ми-ш љ у него он сам, и дуго су остали непом ични без иједнеречи. Затим , кад су видели да се подиж е ш атор за конзула ида неки од љ уди износе оруђе за утврђивањ е, сви су се безичије наредбе или подстрека окренули утврђивањ у да не бинесрећи додали и греш ку, прем да су знали да је бесм ислено

да се утврђују у полож ају који је безнадеж ан, кад је свеизгубљ ено. Jlorop су поставили поред воде. Д ок их је непри-јатељ са свих страна нападао, сами су својпосао и узалуданнапор исмевали уз саж аљ ењ е. Л егати и трибуни су личнодош ли конзулим а, који у очајањ у нису никог сазивали у са-вет, јер није било ни места саветовањ у нити спаса, док сувојници, окренути конзулским ш аторима, од војсковођа тра-ж или спас, који једва да су м огли и бесм ртни богови да им

донесу.3. Н оћ их затече виш е у јадиковањ у но у саветовањ у.

С вак је мрмљ ао, већ прем а својој нарави: „К реним о прекопрепреке на путу”, говорили су једни. „К реним о преко пла-нине, куд год м ож емо носити оруж је, само да стигнем о донепријатељ а кога побеђујемо већ 30 година. С вако пољ е је заРим љ ане равно кад се боре против неверних С ам нита.” Н а-то ће други: „К уда и којим путем да идемо? Зар се спремамо

да пом ерам о планине из њ ихових леж иш та? Д ок се ови пла-



168 Т и т Л и в и ј е

нински ланци уздиж у, којим ћеш кренути на непријатељ а?Н аоруж ани или без оруж ја, храбри или кукавице, сви см озаједно заробљ ени и пораж ени; непријатељ не мора ни да

потегне оруж је на нас да би нас достојно погубио - седећимож е да оконча рат.” Н оћ су провели у таквим разговорим а,не мислећи ни на храну ни на сан.

Н и код С ам нита, чак и у тако повољ ним околностим а,није било чврсте одлуке. Н ајзад су се сви слож или у томе даписмом затраж е савет од Х еренија П онтија, оца свог коман-данта, ш та треба радити. В ећ у дубокојстарости, он се пову-као не само из ратова него и из цивилних послова. А ли у већ

оронулом телу, још се одрж авала снага духа и ума. К ад јесазнао да је рим ска војска затворена у К аудијском кланцу,изм еђу две ш ум овите клисуре, и када га је гласник њ еговогсина упитао за савет одговорио је најпре да см атра да их светреба пустити да прођу без напада К ад је овајсавет одбијен,он је гласнику, који је поново дош ао да га пита за савет,рекао да треба све Рим љ ане побити. П ош то су у логор сти-гла два тако међусобно различита одговора, као у неком дво-

см исленом пророчанству, син је м еђу првима посумњ ао даје дух њ еговог оца у ослабљ еном телу остарио, али је послу-ш ао савет свих и позвао га да лично дође на саветовањ е.С тари човек се није бунио и, како каж у, био је довезен коли-ма у савет. Д ао је исти одговор и није ниш та пром енио усвом миш љ ењ у, али је додао разлоге: ако послуш ају првисавет, који он см атра за најбољ и, овим добрим делом биучврстили вечни м ир и пријатељ ство с најм оћнијим наро-

дом на свету; послуш авш и други савет одлож или би рат зам ноге генерације, јер се Рим љ ани не би лако опоравилиизгубивш и две војске. Т рећег савета нема.

К ада га је на то њ егов син, заједно с другим првацима,упитао ш та би се догодило ако би изабрали средњ и пут: дапусте Рим љ ане здраве и читаве и да им потом нам етну законпобеђених, он рече: „Тај пут нити ствара пријатељ а, нитислаби непријатељ а П остићи ћете једино то да их таквим

пониж ењ ем разјарите: рим ски народ је такав да ни побеђен




не зна да м ирује. У њ иховим срцнм а им а нечега ш то трену-тна невољ а само распаљ ује; не очекујте да ће мировати прено ш то вам виш еструко врате казну коју су претрпели.” П о-

ш то ни први ни други њ егов предлог није прихваћен, Х ере-није је враћен из логора кући.4. А у рим ском логору је после м ногих неуспеш них по-

куш аја да се пробију настала несташ ица хране. П обеђениневољ ом упутили су посланике који су најпре затраж илим ир под једнаким условим а за обе стране. А ко им то не пођеза руком налож ено им је да изазову непријатељ а на битку.П онтије им је одговорио да је рат заврш ен и да су они побе-

ђени и заробљ ени. П ош то нису свесни свог полож аја посла-ће их да прођу „испод јарм а”4 разоруж ани и само у доњ ојодећи. О стали услови за м ир биће равноправни за победни-ке и побеђене; ако се повуку са сам нитске територије и одве-ду рим ске колонисте, Рим љ ани и С ам нити ће ж ивети уравноправном савезу, сваки по својим законима. П од тимусловим а је спрем ан да склопи м ир с конзулима. А ко билош та од овог не прихвате, он забрањ ује посланицим а да му

поново дођу. К ада посланици ово јавиш е, са свих страна сеподиж е таква бука и настаде толика ж алост код свих да сечинило да теж е не би прим или ни вест да сви м орају изги-нути на овом месту.

Н ајзад, после дуж ег ћутањ а - конзули нису м огли ниш тада каж у ни за тако сраман споразум, нити против тако ну-ж ног уговора - проговори Л уције Л ентул, који је због заслу-га и почасти био први међу легатима: „Ч есто сам, конзули,

слуш ао свог оца како се у сећањ им а враћа на то да је јединизаговарао да С енат златом откупи држ аву од Гала, и то уситуацији када нису били опкољ ени ни јарком ни палисада-ма, од непријатељ а који није познавао никакву веш тину оп-седањ а, када су м огли и да се пробију, па ако не без великеопасности, а оно ипак без сигурне погибије. А ко су Рим љ а-ни тада м огли с К апитола да бацају оруж је на непријатељ а,као ш то често чине они који су опсађени против оних који

их опседају, онда ми мож емо само да се сукобимо с неприја-




тељ ем на повољ ном или неповољ ном терену. С тога ја нећуизневерити дух свога оца у давањ у савета. П ризнајем , пре-дивно је ум рети за отаџбину и ја сам спреман да се ж ртвујем

за рим ски народ и за рим ске легије и да се бацим усреднепријатељ аА ли ја отаџбину видим овде, овде су и рим ске легије, па

ако оне неће да крену у см рт за саме себе коме ће онда ко-ристити њ ихова смрт? Н еко ће рећи 'дом овини и Граду’ и'бедемим а и становницим а који у њ ему ж иве’. Н о, Х еркулами, ако ова војска пропадне, то ће их предати непријатељ у инеће их спасити. К о ће их онда чувати? Н арод не ратује, он

није наоруж ан. К ако се тада, богови, бранило од Гала? Зарнису из Веја траж ени војска и К амил за вођу? О вде су и сваснага и сва нада; ако их чувамо, ми служ им о отаџбини, а акоих предамо см рти предајемо и отаџбину и напуш там о је.Н еко ће на то рећи да је предаја срамна и нечасна. А лиљ убав према отаџбини је тако велика да ћемо јој служ ити ипо цену срамоте, па и смрти ако је то потребно. П одвргним осе овом пониж ењ у, м а какво да је, и будимо спрем ни на ну-

ж ност од које ни сам и богови нису м оћнији. К рените, кон-зули, и предајући оруж је откупите држ аву као ш то су јеваш и преци откупили златом .”

5. К ренуш е П онтију на разговор. К ада победилац пред-лож и уговор, они изјавиш е да он не мож е бити склопљ енбез одобрењ а народа, без ф ецијала и уобичајеног церемони-јала. И тако није, како народ обично м исли, а К лаудије5 ипиш е, К аудијски м ир склопљ ен као уговор, него је само био

договор.4 Н е би били потребни јемци и таоци да је уговорбио склопљ ен, гарантован на религијски начин: „Н ека је на-род одговоран за свако одступањ е од договорених услова,нека падне под ударцим а Јупитера као ж ртвена свињ а подударцима ф ецијала.”7Јем ци су били конзули, легати, квес-тори и војни трибуни. П остоје и им ена свих оних који сугарантовали мир. Д а је у питањ у уговор, ниједно друго им ене би било познато осим им ена двојице ф ецијала Због неоп-

ходног одлагањ а да се склопи уговор траж ено је да 600




коњ аника буду таоци који ће бити погубљ ени ако се не будедрж ало онога ш то је било договорено. О дређено је и времеза предају талаца и за распуш тањ е и разоруж авањ е војске.

Ж алост је поново настала кад су се конзули вратили улогор. В ојници су се једва уздрж авали од напада на оне чи-јом су несм отренош ћу доведени на ово место, на оне збогчијег ће кукавичлука изаћи одавде још срам није него ш то сууш ли. Н ису им али ни водича ни извидника, упали су уклопку као слепе дивљ е звери наведене у замку. Гледали суједни у друге, загледали оруж је које ће ускоро м орати дапредају, своје деснице које ће ускоро остати без оруж ја, сво-

ја тела која ће предати на м илост непријатељ у. П ред очим аим је био непријатељ ски, јарам ”, слуш али су поруге непри-јатељ а и видели надм ена лица; већ су видели и пролазакненаоруж аних кроз кордон наоруж аних непријатељ а и себекако у срам ној колони следе својбедни пут преко савезнич-ких градова на повратку родитељ има, пут којим су се и онисами, као и њ ихови преци, враћали у тријумф у. С ада су онибили побеђени без рана, без оруж ја, без борбе. Н ије им до-звољ ено да извуку мачеве, нити да се сукобе с непријатељ ем.У залуд им је било дато оруж је, узалуд снага, узалуд хра-брост.

У з овакве јадиковке дочекаш е час пониж ењ а који ћестварност учинити још ж алоснијом него ш то су је они себиу душ и представљ али. Н ајпре им је било наређено да само уједној одећи и без оруж ја изађу из логора; предати су таоци

и одведени под страж ом. П отом је наређено ликторим а даоставе конзуле, а овима су скинути огртачи. Т о изазва са-ж аљ ењ е и м еђу оним а који су мало пре тога см атрали даконзуле треба проклети, предати и растргнути. С ви су забо-равили на сопствени полож аји од тако страш не деградацијесу окретали очи као од неког греш ног призора

6. Н ајпре су конзули, готово наги, послати под „јарам”, азатим је сваки од њ их, већ прем а свом рангу, био излож ен

том пониж ењ у; најзад су кроз то прош ле једна по једна ле-




гија О коло су стајали непријатељ и под оруж јем , грдећи ихи исмевајући их. М ноги су потезали и мачеве, неке су иранили, а неке и погубили кад би им на лицим а прочитали

презир према победиоцу за овако недостојан поступак. И та-ко су сви прош ли испод „јарма” и, ш то је још горе, предочим а непријатељ а. К ада су најзад изаш ли из клисуре личи-ли су на љ уде који су се вратили из пакла и први пут угледа-ли светлост дана. А ли је светлост показала до које мере јестањ е војске било пониж авајуће, па им је била непод-нош љ ивија од саме см рти. И тако, прем да су пре ноћи мо-гли да стигну у К апуу, зауставили су се не због тога ш то се

нису поуздавали у верност савезника, него зато ш то их јестид спречавао да иду даљ е, те су своја ум орна тела прос-трли поред пута који је водио у град. К ада је ово јављ ено уК апуу, саж аљ ењ е према савезницим а је победило урођенуохолост К ампанаца и они су одмах послали конзулим а својеинсигније власти, а војницим а оруж је, одећу, коњ е и нам ир-нице. А кад су Рим љ ани уш ли у Капуу, у сусрет су им иза-ш ли цео сенат и народ и пруж или им свако гостоприм ство,

и јавно и приватно. П а ипак, ни предусретљ ивост ни љ уба-зна лица ни било ш та друго није м огло да изм ам и ниједнуреч; нису м огли да их наведу да подигну очи и погледајупријател>е који су их теш или. П оред ж алости, и стид их јетерао да беж е од разговора и скупова

С ледећег дана дош ли су м ладићи из аристократских ку-ћа да их испрате до граница К ампаније. К ада су се ови вра-тили у К апуу и били позвани у сенат, они су на питањ а

старијих како су се држ али одговорили да су били још ту-ж нији и још м алодуш нији. К олона је корачала у ћутањ у,као да је нема; слом љ ен је познати рим ски дух, као да су соруж јем изгубили и сваку срчаност: нису одговарали на по-здрав оним а који су их поздрављ али, нису одговарали напитањ а. О д стида није нико могао да изусти ниједну реч,као да су на свом врату још носили јарам кроз који су м ора-ли да прођу; држ али су се као да С ам нити им ају не само

славну него и вечну победу; као да су заузели не Рим , као




некад Гали, но рим ску врлину и храброст, за ш та је билапотребна м ного већа ратна веш тина

7. Д ок су ово причали, а други слуш али, и док је рим ско

им е готово оплакано на скупу верних савезника, каж у да јеА ул К алавије, О вијев син, славан и по пореклу и по делим а,а тада већ у годинама које су заслуж ивале пош товањ е, изја-вио да он гледа на ствар сасвим другачије: „О во упорно ћу-тањ е, очи оборене зем љ и и уш и глуве за сваку утеху, као истид да се гледа светлост - све је то израз само дубоке срџбе,из дубине душ е. И ли он не познаје добро рим ску нарав, илиће ово ћутањ е ускоро донети С ам нитим а ж алосне јауке и

уздисаје; сећањ е на К аудијски м ир ће остати у ж алоснијемсећањ у С ам нитим а него Римљ аним а. С вак носи својкарак-тер свуда где се нађе, а С амнити неће свуда наћи К аудијскикланац.”

У Рим је већ био стигао глас о срам ном поразу. Н ајпре сечуло да су опкољ ени, затим је јављ ено о срам ном миру, ш тоје било туж није од вести о опасности. К ад је стигла вест дасу опкољ ени започело је регрутовањ е, али су припрем е за

слањ е пом оћи напуш тене јер се сазнало да је изврш ена такосрам на предаја. О дмах је, без икакве званичне одлуке, наста-ла опш та ж алост. Радњ е око Ф орума су биле затворене, асудски послови и делатност на Ф оруму су обустављ ени прено ш то је то било наређено. Љ уди су скинули тунике сцрвеним порубом и златно прстењ е:8 готово да је држ авабила туж нија од војске. П резирали су не само војсковођекоје су склопиле овај срам ни м ир него и невине војнике и

см атрали да их не треба прим ити ни у град ни у кућу. А лидолазак војске у стањ у које је изазивало саж аљ ењ е ублаж илоје то огорчењ е. В ојници су уш ли у град не као они који су севратили у отаџбину, неочекивано спасени из опасности, не-го са изразом и изгледом заробљ еника. С тигли су позно уноћи и одмах нестали у својим кућама. Н и следећих дананије нико од њ их пож елео да се појави на Ф оруму или дру-гим јавним местим а. К онзули су се повукли и нису обављ а-

ли никакве званичне послове осим ш то су хитно затраж или




сенатску одлуку да се им енује диктатор који ће спровестиизборе. И менован је К винт Ф абије А мбуст, а за командантакоњ ице П ублије Елије П ает. А ли пош то нису били изабра-

ни на прописан начин зам енили су их М арко Ем илије П апкао диктатор и Л уције В алерије Ф лак као ком андант ко-њ ице. М еђутим , ни они нису одрж али изборну скупш тину,na како је народ био незадовољ ан свим м агистратим а те го-дине, држ ава се вратила на интерегнум . И нтерекси су билиК винт Ф абије М аксим и М арко В алерије К орв. О вај по-следњ и је изабрао за конзуле К винта П ублилија Ф илона,који је био на том полож ају трећи пут, и Л уција П апирија

К урсора, конзула други пут, без сумњ е уз одобравањ е наро-да јер у то време није било славнијих војсковођа од њ их.8. И стог дана кад су изабрани - тако одлучиш е оци сена-

тори - конзули ступиш е на дуж ност. П ош то је изврш енасенатска одлука о свечаном ритуалу, одмах је постављ енопитањ е о К аудијском миру. П ублије, у кога су били fasces,9рече: „Говори, С пурије П остум ије.” О вај се диж е са истимизразем лица с којим је био послан под јарам и започе:

„Знам, конзули, да сам позван и да ми је наређено да гово-рим као први не због почасти, но због кривице, делом занесрећно вођен рат, делом за сраман мир. А ли пош то нистепоставили питањ е ни наш е кривице ни наш е казне, ја ћу,запостављ ајући одбрану која не би била теш ка пред оним акојим а љ удска несрећа и њ ена нем иновност нису непозна-ти, укратко излож ити оно ш то сте траж или. О вај говор ћепоказати да ли сам ш тедео себе или ваш е легије кад сам се

обавезао срам ним , али нуж ним уговором. П ош то је закљ у-чен без одобрењ а рим ског народа, он и не обавезује народ ипо њ ему ниш та не дугујемо С ам нитим а осим наш их ли-чности. Н ека нас стога ф ецијали њ им а врате, наге и везане.Н а тајначин ћемо народ ослободити религијске обавезе, акосмо га уопш те на неш то и обавезали, тако да на путу нестоји ниш та, ни љ удско нити бож анско, да се поново запо-чне правичан и свети рат. У међуврем ену нека конзули ре-

грутују војску, нека је наоруж ају и нека је поведу, али нека




не ступе ногом на непријатељ ску територију док све не бу-де заврш ено како треба за наш у предају. А ви, богови бе-см ртни, м олим вас и преклињ ем , пош то вам већ није било

на срцу да конзули С пурије П остум ије и Т ит В етурије водеуспеш ан рат са С ам нитим а, ако вам је довољ но ш то сте ви-дели како су нас послали под „јарам” и како смо се обавезалина сраман уговор, како се предајемо непријатељ у наги и по-раж ени, прим ајући сав бес непријатељ а на своју главу, дајтеда нови конзули и рим ске легије воде рат са С ам нитим атако како су то чинили сви конзули пре нас.”

О вим говором је изазвао такво дивљ ењ е код љ уди и са-

жал>ењ е прем а себи да се једва могло веровати да је то онајисти С пурије П остум ије који је био творац тако срам ногуговора Једино су сви ж алили ш то је један тако изузетанчовек претрпео такву казну од непријатељ а који је био уто-лико разјаренији ш то је видео наруш авањ е м ира Д ок су свисам о хвалили овог човека и у својим говорим а се придруж и-вали њ еговом м иш љ ењ у, народни трибуни Л уције Л ивије иК винт М елије су покуш али да се умеш ају, благо опонирају-

ћи.10 Рекош е да не мож е бити ослобођен обавезе предајомконзула ако С ам нитим а не врате све оно ш то су пре К ауди-јум а постигли. К онзули не заслуж ују никакву казну због тогаш то су склопили м ир служ ећи интересим а рим ског народа,нити м огу бити предати непријатељ у и каж њ ени, будући дасу у религијском см ислу неповредиви.

9. Н ато П остум ије одговори: „С ада предајте нас који ни-смо посвећени јер то м ож ете а да не повредите религијска

правила, па после тога мож ете предати љ уде у религијскомпогледу неповредиве чим се повуку с полож аја А ли ако ме-не слуш ате иш ибајте их пре него ш то их предате, и то ускупш тини, тако да већ овде буду унапред каж њ ени. К о јетај ко толико не познаје фецијално право да не би видеокако они који одричу да се наш ом предајом народ не мож еослободити обавезе чини то стога да сам не би био предан, ане стога ш то је то стварно тако? Н ећу ни ја одрицати, оци

сенатори, да споразум није тако свет као уговор код љ уди




који поред религије негују и част. Н о одричем да се безодобрењ а народа мож е закљ учити било ш та ш то би народобавезивало. Д а су нас С ам нити са истом оном суровош ћу с

којом су нас принудили на капитулацију натерали да изго-ворим о форм улу предвиђену за побеђене да предају градове,зар бисте ви, трибуни, одлучили да се рим ски народ и овајград, с храмовима и светим местим а, својим границама иводама, преда С ам нитим а? А ли оставимо по страни капиту-лацију, јер је сада реч о споразуму. Ш та би било да смо сеспоразум ели да рим ски народ напусти овај град? Д а будеспаљ ен? Да у будућности нем а ни м агистрате, ни С енат, ни

законе? Д а се покорава краљ евима? Рећи ћете да то боговине би дозволили. М еђутим , недостојни услови не негирајуваж ност споразум а А ко народ мож е да се обавеж е у једнојствари, онда мож е у свему. Н ије важ но, како неки м исле, дали се обавезао конзул, или диктатор, или претор. И С ам ни-ти су показали да м исле тако, па су, см атрајући да није до-вољ но ш то су споразум гарантовали конзули, натерали илегате, квесторе и војне трибуне да се такође обавеж у.

Зар ме нико неће питати заш то сам гарантовао за тајм иркад конзул нем а такво право? К ада им нисам могао гаранто-вати м ир, јер то не спада у моја овлаш ћењ а, а нисам то могаода учиним ни у ваш е им е кад ми ви то нисте налож или? К одК аудија, оци сенатори, није се ниш та одиграло по одлуцичовека; бесм ртни богови су лиш или разума и ваш е и непри-јатељ ске војсковође. М и у рату нисм о били довољ но опре-зни, а они су победу стечену злом изгубили рђавим држ а-

њ ем. К ако се нису довољ но поуздавали у м есто које им једонело победу пож урили су да одузму оруж је љ удим а којису рођени с оруж јем . Д а су били при здравојпам ети, зар биим било теш ко да пош аљ у посланике у Рим , док су себипозвали старца на саветовањ е? Д а овде разговарају са С ена-том и с народом о миру; да су пож урили м огли су стићи затри дана У међувремену би владало прим ирје док послани-ци не би из Рим а донели или сигурну победу или м ир. Н ај-

зад, сигуран је само онај уговор на који се обавеж емо по




вољ и народа А ли нити сте ви донели ту одлуку, нити смосе ми на н>у обавезали. Н ије било суђено да се ствар друга-чије заврш и но као да су се поиграли у неком сну, срећни-

јем него ш то је њ ихов ум могао да схвати. Н аш у војску јеослободила она иста срећа која их је заробила, а њ ихову уза-лудну победу учинио је неваж ећом још узалуднији мир.П остигнут је споразум који никога не обавезује осим онекоји су гарантовали за њ ега И ма ли ичега у њ ему ш то би сетицало вас, оци сенатори, или рим ског народа? К о се на васм ож е позвати, ко мож е рећи да сте га преварили? Н еприја-тељ ? Грађани? Н епријатељ у нисте обећали ниш та, а нисте

наредили ни неком од грађана да закљ учи споразум. Ви, да-кле, нем ате о чем у да расправљ ате ни са нама јер нам нистениш та налож или, а ни са С ам нитим а с којим а нисте прего-варали. С ам нитим а смо ми јем ци, довољ но поуздани у оно-ме чим е мож емо гарантовати, а то су наш а тела и наш дух, ито ћем о излож ити њ иховој срцби и њ иховим мачевима, натом е нека искале свој бес. А ш то се тиче трибуна, ви одлу-чите да ли предаја треба да буде изврш ена сада или је треба

одлож ити. А ми, Т ите В етурије и остали, принесим о наш епрезрене главе као откуп за споразум и том казном ослобо-дим о рим ско оруж је.”

10. Д ирнуш е сенаторе како ове речи тако и говорник. П о-ред свих осталих, и народни трибуни рекош е да ће се поко-равати С енату. К онзули су одмах разреш ени дуж ности ипредани ф ецијалим а да би са осталим а били одведени у Ка-удијум . К ад је С енат донео ову одлуку видело се како нека-

ква светлост обасјава град. С ви су говорили о П остум ију,хвалили га и уздизали у небо, упоређивали њ егово држ ањ еса ж ртвовањ ем П ублија Д еција11и са другим славним дели-ма; говорило се да ће држ ава изронити из пониж авајућегполож аја због м ира захваљ ујући њ еговом савету и делу, да јесебе разапео на крст и предао бесу непријатељ а, да испаш таза рим ски народ. С ви су сада м ислили једино на рат и наоруж је; питали су се да ли ће још икад им ати прилику да се

сукобе са С ам нитим а




Д ок су сви у држ ави плам тели од срџбе и м рж њ е изврш е-но је регрутовањ е и готово су се сви добровољ но пријавили.И сти војници су регрутовани за нове легије и војска је одве-

дена прем а К аудијуму. Ф ецијали су иш ли напред и кад сустигли до капија непријатељ евог логора наредили су твор-цим а м ира да скину одећу, а онда су им везали руке на леђа.К ада је један од потчињ ених који је то изрш авао, лабавовезао П остумија, устручавајуђи се пред м агистратом , овајјеузвикнуо: „Затегни ремен, нека буде права предаја.” П ош тосу изаш ли пред скупш тину С ам нита и пред трибунал П он-тија, ф ецијал А ул К орнелије А рвина је овако проговорио:

„П ош то су ови љ уди без наредбе рим ског народа и К виритагарантовали да ће бити склопљ ен споразум и тим е почини-ли греш ку предајемо вам ове љ уде зато да би рим ски народбио ослобођен те греш не кривице.” Д ок је ф ецијал ово изго-варао, П остум ије га удари коленом у бутину ш то је могаојаче и јасним гласом изјави да је он сада самнитски грађа-нин, а овајје посланик кога је он повредио, противно свакомм еђународном праву, па ће Рим љ ани им ати разлог да пове-

ду правичан рат.11. Н ато ће П онтије: „Н ити ја прим ам ову предају, нитиће је С ам нити см атрати важ ећом. А ти, С пурије П остум ије,ако верујеш да им а богова, заш то ово чиниш неваж ећим изаш то се не држ иш оног ш то је договорено? С ам нитскомнароду су дуж ни да се предају сви који су у њ еговојвласти,или м ир уместо њ их. А ли заш то се ја обраћам теби који седрж иш задате речи враћајући се као заробл>еник победиоцу?

Ја позивам рим ски народ да врати легије у теснац где субиле опкољ ене ако се стиди уговора који је договорен кодК аудијског кланца. Н ека нико никог не превари; нека свебуде као да ниш та није окончано. Н ека поново узму својеоруж је које су оставили при предаји, нека се врате у својлогор; све оно ш то су им али пре преговора нека поврате.Н ека се тада енергично одлуче на рат, нека се одбаци и дого-вор и м ир. В одићемо рат са оном ратном срећом и на оним

м естим а која смо држ али пре него ш то се преговарало о




м иру, па нити ће рим ски народ оптуж ивати конзуле за спо-разум, нити ћем о ми см атрати Рим љ ане неверним а. Д а ливам је икад недостајао изговор за то ш то се и као побеђени

не држ ите договореног? П орсени сте дали таоце - преваромсте их довели назад; златом сте откупили држ аву од Гала -убијени су док су прим али злато; м ир сте договорили с намада бисмо вам вратили заробљ ене легије - тајм ир сте учини-ли неваж ећим . И увек некој превари дајете изглед права.Рим ски народ не одобрава то ш то су легије спасене неча-сним м иром ? Н ека онда себи задрж и мир, а заробљ ене леги-је врати победнику. Т о би било часно и достојно савеза и

церем онијала фецијала. Зар ти, А уле К орнелије, зар ви, фе-цијали, називате правом да ти оно ш то траж иш добијешспоразум ом - толике грађане који су остали неповређени - ада ја не добијем м ир који сам стекао пуш тајући их?

Ја сматрам да не треба прим ити оне за које се претваратеда предајете, нити их см атрати за предате, и нећу се проти-вити да се врате у држ аву као они који су се обавезали наизврш ењ е споразум а, па нека изазову срџбу богова чију су

вољ у изиграли. П оведите рат пош то је С пурије П остумијеуправо сада ударио коленом посланика, тако да ће боговиповеровати како је П остум ије сам нитски грађанин а не рим -ски, и да је прем а том е сам нитски грађанин повредио рим-ског посланика. Н а тај начин ћете повести правичан ратпротив нас. Н е стидите се да покаж ете на светлости дана овои с м е в а њ е религије и под изговором који једва да доликуједетету; стари човек и бивш и конзул настоји да изврш и пре-

вару. К рени, ликтору, скини окове Рим љ аним а; нико нећебити задрж ан да не оде куда хоће.” И тако се ови, ослобође-ни онога ш то је требало лично да учине, а мож да и рим скинарод, вратиш е од К аудија неповређени у рим ски логор.

12. К ада су се С ам нити одлучили да уместо мира, у комеби они дом инирали, им ају поново рат, све оно ш то ће сезбити нису виш е им али у маш ти, него су то видели предочима: касно и узалуд су хвалили оба савета старог П онтија.

О ни су изабрали средњ и пут и м ењ али победу коју су већ




им али за иесигуран мир. У з то, пош то су пропустили при-лику и за доброчинство и за зло, бориће се са оним а које сум огли да као непријатељ е уклоне за вечна времена, или да

их учине пријатељ има. И без икакве битке која би дала пред-ност снагам а једне или друге стране после К аудијског ми-ра, располож ењ е се толико изм енило да је П остум ије постаославнији у Рим у због предаје но ш то је П онтије био кодС ам нита после победе која није кош тала њ егове војнике никапи крви; и док су Рим љ ани веровали да могу водити рат ипобедити, код С ам нита је завладало уверењ е да су Рим љ ани,чим је почело непријатељ ство, већ и победили.

У међувремену су С атрикани преш ли на страну С ам ни-та К олонија Ф регеле коју су С ам нити неочекивано напали- знало се да су и С атрикани са њ им а - заузета је у токуноћи. П отом је узајам ни страх држ ао м ирне и једне и другесве до зоре. К ада се појавила светлост дана започела је биткакоја је извесно време била неодлучна. К ако се борило заж ртвенике и огњ иш та и како је мнош тво оних који нисубили борци храбрило своје са кровова, Ф регеле су одолева-

ле. А ли је подвала потом донела преокрет; чуо се глас гла-сника да ће сваког ко полож и оруж је пустити да оденеповређен. Н ада одврати паж њ у од битке и на све странепочеш е да бацају оруж је. О ни који су били одлучнији про-валили су кроз капију на супротнојстрани, и ту се показалода је била сигурнија храброст ових но неоправдан страхоних који су поверовали непријатељ у. О не који су се преда-ли, С ам нити су опколили у кућама те их запалили и тако су

изгорели, узалуд призивајући богове и позивајући се назадату веру.К онзули су у међувремену поделили провинције:12 П а-

пирије је кренуо ка Л уцерији у А пулију где су се под стра-ж ом налазили рим ски коњ аници дати као таоци послеК аудија, а П ублилије се зауставио у С ам нијум у, окренутпрем а легијам а у К аудију. О ва тактика је учинила С амнитенеодлучним , јер се нису усуђивали да иду прем а Л уцерији

да им непријатељ не би ударио с леђа, нити да остану, па да




Л уцерију у м еђувремену изгубе. Ч инило им се најбол>е да сествар препусти срећи и да се сукобе с П ублилијем. И такоповедош е своје снаге у бој.

13. П ре но ш то ће се сукобити са њ им а, П ублилије јесматрао за потребно да говори војницима, те нареди да сесазове збор. А ли како су дотрчали пред преториј командан-та13уз велику буку, јер су траж или да се уђе у битку, то нисучули охрабрењ е команданта. С вак је себе храбрио, осећајућијош увек пониж ењ е у душ и. Тако кренуш е у борбу пож уру-јући заставнике. Д а се у јуриш у не би задрж авали бацањ емкопљ а пре но ш то потегну мачеве бациш е копљ а, као да је за

то био дат знак, и са исуканим мачевима кренуш е на непри-јател>а. Тако распоред по војним правилим а и постављ енерезерве нису ниш та значиле: све је одлучио бес војника уједном готово лудом нападу. Н епријатељ и су били не саморазбијени него се нису усудили ни да се задрж е у свом логору.У нереду су се растурили и упутили ка А пулији. Д о Л уце-рије су ипак стигли у поретку који је поново успостављ ен. АРим л>ане је она иста срџба која их је бацила усред неприја-

тел>а довела и у њ ихов војни логор. О вде је проливено виш екрви и изврш ен је већи масакр но у борби, а велики деоплена је у бесу униш тен.

Д руга војска, под командом конзула П апирија, м орскомобалом је стигла до А рпа,14кроз област која се држ ала мир-но, виш е из м рж њ е прем а С ам нитим а и неправди које су импричинили, него због неког доброчинства које су им учини-ли Рим љ ани. С ам нити су, наиме, боравећи тада у планинама

и по селим а пустош или места у равници и прим орју, прези-рући као дивљ и горш таци благу природу становника овихкрајева, сличну, како често бива, м естим а на којима су ж иве-ли. Д а је ова област била на страни С амнита не би дозволи-ла римској војсци пролазак до А рпа него би је униш тилалиш авајући је неопходних нам ирница пош то је била одсе-чена од снабдевањ а К ада су стигли до Л уцерије, несташ ицаје подједнако погађала и опсађене и оне који су опседали.

А рпи су снабдевали Римл>ане, али у малим количинама.




В ојници су били на страж и или у станицама, или пак заузе-ти радовим а на утврђивањ у, а храну су у логор доносиликоњ аници у малим кож ним торбама које су при нападим а

непријатељ а бацали с коњ а да би се борили. О ни који субили опкољ ени добијали су снабдевањ е и пом оћ из сам нит-ских планина пре но ш то је стигао други конзул с побед-ничком војском. Д оласком П ублилија, ово се см ањ ило јер јеон бригу око опседањ а оставио колеги, а сам је слободнокрстарио по пољ им а и угрож авао снабдевањ е непријатељ аИ када су нестали сви изгледи да ће опсађени м оћи дуж е даиздрж е оскудицу, С ам нити, који су им али логор код Л уце-

рије, сакупили су своје снаге и кренули на П апирија.14. И када су и једни и други били спремни да се сукобе,ум еш али су се посланици из Тарента позивајући и С ам нитеи Рим љ ане да одустану од борбе. П ретили су и једним а идругим а да ће се против онога ко се покаж е мањ е спреман даодустане од боја борити на страни оног другог. К ада је П а-пирије саслуш ао ово посланство, претварајући се да је дир-нут оним ш то је чуо, одговорио је да ће се посаветовати с

колегом. П ослао је по њ ега, а у међуврем ену је врш ио при-преме за битку; после разговора са њ им о ствари око којеније било никаквог колебањ а дао је знак за битку. Д ок суконзули обављ али религијски церем онијал и врш или при-прем е неопходне за битку приш ли су им тарентински по-сланици очекујући одговор. П апирије им рече: „А успицијесу повољ не, Тарентинци, како јављ а чувар светих пилића.15О сим тога, и богови су веома повољ но прим или ж ртве. К ао

ш то видите, с боговима као вођама кренућемо у борбу.” Н атоје наредио да се подигну бојни знаци и извео војне снаге,ругајући се Тарентинцим а као најлуђем народу који, нем о-ћан у сопственојкући због неслоге и побуна, см атра да тре-ба одлучивати ш та да чине други у рату и миру.

Н а другој страни су С ам нити потпуно престали да себрину о рату, било стога ш то су искрено ж елели м ир, илису сматрали корисним да се претварају како га ж еле да би

придобили Т арентинце. К ада изненада угледаш е Рим љ ане




спрем не за бојузвикнуш е да се држ е одлуке Тарентинаца ида неће изаћи Рим љ аним а у сурет, нити ће изнети оруж јеван утврђењ а, да ће радије прим ити оно ш то случајдонесе

но ш то ће презрети мировну м исију Тарентинаца. Рим љ аниодговориш е да су прим или знам ењ е од богова, па их м оле дане бране непријатељ а и бедеме. С ам и су, међутим , подели-ли снаге и приш ли непријатељ ском утврђењ у. К ренули суистовремено из два правца и док је један део војске насипаојарак, други су разваљ ивали палисаде и бацали их у јарак.П одстрек да заузму и непријатељ ски логор давала им је несамо необична храброст него и срџба и огорчењ е духова

рањ ених пониж ењ ем . И свак је себе подсећао да ово није никланац ни К аудиј, нити беспутна ш ум а где је лукавост има-ла надм оћну победу над заблудом, него да је то рим ска хра-брост коју не м огу зауставити ни бедеми ни јарак. У бијалису подједнако оне који су пруж али отпор и оне који су беж а-ли, подједнако ненаоруж ане и оне с оруж јем , робове и сло-бодне, одрасле и децу, љ уде и стоку. Ч ак не би осгаланиједна ж ивотињ а да коњ ици није био дат знак за повла-

чењ е, а војници ж едни крви истерани из непријатељ скоглогора и наредбом и претњ ама. П ош то су се љ утили ш то имје одузето задовољ ство да искале свој гнев, конзули су имодрж али говор да би их убедили да ни они не заостају изабило ког војника у мрж њ и прем а непријатељ у, и као ш то суих повели у битку, тако би то учинили и у изврш ењ у неми-лосрдне казне кад их у томе не би спречавао обзир прем а 600коњ аника које као таоце држ е у Л уцерији и страх да их не-

пријатељ , прем а коме нема м илости, не би побио пре негош то и сам пропадне. В ојници су то радо прихватили и билисрећни да се стало на пут њ иховој превеликој срџби. Гово-рили су како су спрем ни да све поднесу само да би спасилитолике прваке рим ске омладине.

15. П ош то је распуш тена скупш тина војника одрж ан јесавет да би одлучили да ли да крену у опсаду Л уцерије сасвим снагам а, или да један конзул с једном војском настоји

да придобије А пуле у околини - плем е чије располож ењ е у




овом случају није било извесно. К онзул П ублилије крену уобилаж ењ е А пулије и народа који су у њ ој ж ивели да их уједном походу или силом покори, или их придобије за са-

везнике дајући им повољ не услове. А П апирију који је остаода опседа Л уцерију, ускоро се указала прилика којој се на-дао. К ако је био запосео све путеве којим а је непријатељ ум огло стићи снабдевањ е из С ам нија, С ам нити који су им а-ли гарнизон у Л уцерији побеђени су глађу, па су упутилипосланике римском конзулу с предлогом да дигне опсаду, аони ће пустити коњ анике које су узели као таоце у рату.П апирије им одговори нека питају П онтија, Х еранијевог

сина, који је Рим љ ане послао под „јарам”, за м иш љ ењ е отоме ш та побеђени морају да поднесу. А ли како виш е воледа непријатељ одлучи о правичној казни за њ их него да тосами предлож е, он им наређује да јаве у Л уцерију да у беде-мима оставе оруж је, комору, стоку и оне који нису способниза борбу, а војнике да пош аљ у под „јарам” само у једној оде-ћи. Тим е им Рим љ ани неће нанети ново пониж ењ е негосамо осветити старо. С ам нити ниш та нису одбили: 7.000

њ ихових војника је послано под „јарам”, а Рим љ ани су уЛ уцерији стекли огром ан плен. В раћени су им све заставе ибојни знаци које су изгубили код К аудија и, ш то је изазвалонајвећу радост, добили су и коњ анике које су као таоце замир предали С ам нитима у Л уцерији на чувањ е. Теш ко би сем огла наћи славнија победа Рим љ ана од ове, особито ако јетачно оно ш то сам наш ао код неких аналиста, наим е да јеП онтије, Х еренијев син, самнитски војсковођа, заједно са

осталим а послан под „јарам”. У осталом не чудим се ш то јеостало непознато да ли се непријатељ ски заповедник пре-дао, а затим прош ао кроз ово пониж ењ е; чуднија ми је неиз-весност око тога да ли је ову ствар код К аудија водио Л уцијеК орнелије као диктатор, с Л уцијем П апиријем К урсоромкао командантом коњ ице, а затим и код Л уцерије био јединиосветник рим ског пониж ењ а; не знам да ли је због тога три-јумф овао као најзаслуж нији војсковођа од врем ена Ф урија

К ам ила до тада, или је та почаст припала конзулим а, пре




свих П апирију. Тојнеизвесности следи још једна: не зна седа ли је П апирије К урсор био тајкоји је на следећим избо-рим а биран поново за конзула, због победе код Л уцерије (ко-

лега му је био К винт А ул Ц еретан), и тако заузео овајполож ајтрећи пут, или је то био Л уције П апирије М угилан,а греш ка је у когномену.

16. М еђутим , сви се слаж у у том е да су све остало у овомрату изврш или конзули. А ул је у једној срећној бици побе-дио Ф ерентане, прим ио предају града у који се склониларазбијена војска и захтевао таоце. П одједнако срећан био јеи други конзул у сукобу са С атриканим а који су, премда

рим ски грађани, после К аудија преш ли на страну С ам нитаи прим или њ ихов гарнизон у град. К ад је град упутио по-сланике да изм оле мир, конзул им је строго одговорио да мусе не враћају ако не побију сам нитски гарнизон или га непредају. Таквом поруком је изазвао већи страх код колонистано ш то би то м огао учинити оруж јем . П ош то су посланициупорно траж или од конзула да одговори на који би начинони, тако м алобројни и немоћни, м огли на то да принуде

тако м оћан гарнизон, он им је налож ио да траж е савет одонога по чијем су налогу прим или страну посаду у град.К ренуш е назад пош то су теш ком муком постигли дозволуда се о том е посаветују са сенатом и да га потом обавесте.Тако се вратиш е својим а. Њ ихов сенат се подели у двестранке: једну коју су предводили они који су били кривциза побуну против рим ског народа, и другу у којој су билиграђани верни Риму. А ли и једни и други су били сагласни

да се придобије рим ски конзул за то да се успостави мир.К ако се сам нитска посада спремала да ум акне следеће ноћи,пош то није било ниш та припрем љ ено да се издрж и опсада,једна странка је сматрала да је довољ но да се јави конзулу укоји ће ноћни час, на коју капију и којим путем кренутинепријатељ ; други, који су се и раније противили да сеокрену С ам нитим а, исте ноћи су отворили капију конзулуи, не обавеш тавајући никога, криш ом од С ам нита прим или

наоруж ане војнике у град. Т ако је сам нитски гарнизон био




неочекивано притиснут овом двоструком издајом. О ни којису се сакрили по ш умовитим м естим а напали су на С ам ни-те, а истоврем ено се и из града, пуног непријатељ а, нуо ра-

тни поклич. У току једног сата побијени су С ам нити, аС атрикани заробљ ени и све је дош ло под власт конзула. К адим је поставио питањ е ко их је наговорио да се побуне ипош то је сазнао ко су кривци наредио је да их иш ибају ипогубе секирама. П отом је оставио јачу посаду, а С атрикани-ма је одузео оруж је.

О ни историчари који пиш у да је под вођством П апиријаК урсора поново заузета Л уцерија, а С ам нити послани под

„јарам”, каж у да се потом вратио у Рим да би славио три-јумф . А он је био човек достојан сваке похвале као војник,изврстан не само снагом духа него и телесном снагом . П осе-бно је имао хитре ноге, по чему је и стекао надим ак.16К аж уда је био победник у свим тркама свог времена, колико за-хваљ ујући снази својих ногу толико и сталним веж бамаМ огао је м ного и да попије и да поједе. К ако м у је телоодолевало сваком напору, у војсци није било никог ош три-

јег од њ ега и прем а пеш ацима и прем а коњ аницима. К ада сусе коњ аници једном усудили да затраж е да их због доброгдрж ањ а ослободи неког посла, он је одговорио: „Д а не бистерекли да никад ниш та не дозвољ авам допуш там вам да неистим арите леђа коњ им а када сиђете са њ их.” И мао је спо-собност да заповеда и грађаним а и савезницима. К ада је пре-нестински претор био из страха неш то спорији у довођењ усвојих снага као потпору првом бојном реду, П апирије је

прош етао испред њ еговог ш атора и захтевао да га позову, аликтору наредио да припреми секиру. Ч увш и ово, П ренес-тинац претрну од страха, а П апирије рече ликтору: „Х ајдепресеци овајпањ , смета оним а који се ш етају.” П ош то м у јеизрекао новчану казну отпустио га је испуњ еног страхом однајгоре казне. У то време, које је као ниједно друго билобогато у прим ерим а врлине, без сумњ е није било човека укога би се рим ска држ ава могла виш е поуздати. П о спосо-

бностим а вође см атрали су да би се могао м ерити с А лек-




сандром В еликим да се овајпосле покоравањ а А зије окренуоЕвропи.

17. М ож е се видети да сам од почетка овог дела избегавао

да се удаљ авам од главног тока догађаја и да разним дигре-сијам а настојим да читаоцу пруж им угодно одвајањ е од ма-терије, а свом духу предах. И пак, помињ ањ е тако великогкраљ а и војсковође, о коме сам често ћутећи размиш љ ао усеби, водило ме је до питањ а ш та би било да је рим ска држ а-ва м орала да се бори с А лександром .

Ч ини м и се да у рату м огу м ного да постигну великибројвојника и њ ихова храброст, способност војсковође и ра-

тна срећа, важ на у свим љ удским стварим а, а највиш е у рату.С ве ове ствари посм атране и свака за себе и све заједно, лакодају да се закљ учи како рим ска држ ава не би била ниш там ањ е непобедива за А лександра као и за друге краљ еве инароде. П рво, да почнем од војсковођа: не поричем да јеА лександар био изврстан војсковођа; али још славнијим гаје учинило то ш то је он једини војсковођа који је ум ро м лад,на врхунцу славе, док још није био искусио и другу страну

среће. Н о да оставим по страни друге славне војсковође икраљ еве као прим ере пром енљ ивости среће и да се подсети-мо К ира, кога Грци славе м ногим похвалама: ш та га је другодоли дуг ж ивот излож ило тако променљ ивој срећи, као уновије врем е П ом пеја великог? П ређим о на рим ске војско-вође, и то не на све и из свих епоха, него само на оне конзу-ле и диктаторе са којим а се А лександар могао сукобити да јебило прилике: М арка В алерија К орва, Гаја М арција Рутула,

Гаја С улпиција, Т ита М анлија Торквата, К винта П ублијаФ илона, Л уција П апирија К урсора, К винта Ф абија М аксима,двојицу Д еција, Л уција В олумнија, М арка К урција Било бии других изврсних љ уди да се окренуо најпре рату с К арта-гином пре но ш то би заратио против Рим а, будући да би већбио у зрелијим годинама када би преш ао у И талију. С вакиод ових које сам спом енуо био је подједнако обдарен и ду-хом и храброш ћу као А лександар. И сто тако је и војна ве-

ш тина, предавана с колена на колено од почетка града Рим а,




прерастала у праву ум етност, уређену по одређеним наче-лим а То су начела по којим а су ратове водили краљ еви, за-тим и они који су протерали краљ еве, Јунији и В алерији,

потом Ф абији, К винкцији, К орнелији, а исто тако и Ф уријеК ам ил кога би м ладићи који би се борили с А лександромвидели као старца. А ли ако би се А лександру супротставилавеш тина војника - она је А лександра учинила такође слав-ним - устукнуо би кад би м у у сусрет изаш ли М анлије Тор-кват и В алерије К орв који су се најпре истакли као војници,а тек потом као војсковође, устукнуо би и пред двојицомД еција, који су се обруш авали на непријатељ а не ш тедећи

ни себе, као и пред П апиријем К урсором , човеком онаквеснаге тела и духа. Зар би пам ећу једног м ладића био побе-ђен овај С енат - да не говорим о појединцим а у њ ему - закоји је у праву био онај ко га је назвао скупом краљ ева?П ретпостављ ам да нема опасности да би м удрије од билокога од ових које сам именовао изабрао погодно м есто залогор, обезбедио снабдевањ е, осигурао се од изненађењ а,изабрао погодно време за битку, поставио бојну линију и

ојачао је резервама. Било би му речено да то није Д аријекоји је са собом водио ж ене и евнухе, утонуо у пурпур, опте-рећен златом и својим богатством и прем а том е био виш еплен него противник. Њ ега је победио без проливањ а крвистога ш то се усудио да презре такво ш епурењ е. П осве друга-чије од И ндије, преко које је весело тумарао у пијаној коло-ни, учинила би му се И талија кад би угледао бреговеА пулије и планине Л уканије, као и свеж е трагове погибије

својих рођака, место где је њ егов ујак А лександар из Епираизгубио својж ивот.18. Говорили смо о А лександру усред срећних околности

у којим а се нико није горе понаш ао од њ ега А ако бисмо гапосм атрали у светлу нове среће и, да тако каж ем, у новомрасполож ењ у које су створиле нове победе дош ао би у И та-лију виш е сличан Д арију но А лександру. Д овео би војскукоја је заборавила М акедонију и већ била изопачена по пер-

сијским обичајим а Н епријатно се осећам пиш ући о таквом




краљ у како је пром енио начин одевањ а и како је траж ио даму ласкају, простревш и се по земљ и - то би М акедонцимабило теш ко и да су побеђени, а камоли као победиоцим а - о

суровим казнама, о убиству пријатељ а услед пијанке и гозбе,о разм етањ у лаж ним пореклом. Ш та би било ако би љ убавпрема вину постајала сваког дана све јача? И ли дивљ а и сил-на срцба? Говорим о оном е ш то писци сматрају за сигурно.Д а ли мож емо тврдити да то не би нанело никакве ш тетеврлинам а војсковође? О пасност је у том е да неки од грчкихписаца, који нису м ного значајни, имају обичајда каж у, ис-тичући персијску славу насупрот римској, како римски народ

не би био способан да разуме величину им ена А лександро-вог, премда см атрам да осим им ена једва неш то знају оњ ему, и да се нико од рим ских аристократа не би усудио даслободно подигне глас против овог човека, против кога су сеА тињ ани усудили да слободно говоре у скупш тини, у држ а-ви која је слом љ ена м акедонским оруж јем, док су гледаликако се диж е дим из руш евина оближ њ е Тебе.

М а како да нам се А лександар чини великим , то је ипак

величина једног човека створена за неш то виш е од десетгодина среће. А они који каж у да је рим ски народ, премданепобедив у свим ратовим а, ипак био пораж ен у неким бит-кама, док А лександар није био лош е среће ни у једној, забо-рављ ају да упоређују дела једног човека, и то младића, сделим а једног целог народа који ратује већ 400 година Зарје чудно ако видим о да је у једној држ ави која има виш егенерација но друга година, срећа пром енљ ивија у тако ду-

гом врем енском периоду него у једном ж ивоту од 30 годи-на? Заш то се не упоређују човек с човеком и војсковођа својсковођом у срећи? К олико сам навео рим ских војсковођакоје ратна срећа није никад изневерила! Треба листатистранице у аналим а и списковим а магистрата и свуда виде-ти конзуле и диктаторе чије се храбрости и ратне среће нестиди рим ски народ. О но у чему су достојнији дивљ ењ а ви-ш е но А лександар или који други крал>, то је чињ еница да

су неки диктатори били на власти само десет или двадесет




дана, док ниједан од конзула није био на полож ају дуж е одгодину дана. Регрутовањ е су место спречавали народни три-буни, касно се одлазило у рат, рано су позивани назад да би

изврш или изборе за следећу годину. С амо ш то би присту-пили послу, година би већ прош ла. И сто тако, ефикасностисметају час брзоплетост, час злоба колеге; наслеђујући по-слове које су други рђаво водили; често преузим ају ком андуу војсци коју чине тек регрутовани или недисциплинованивојници. А краљ еви, тако ми Х еркула, не само да су ослобо-ђени свих ових теш коћа него су господари и прилика и свогвремена; све воде како сам и хоће и у одлукама не морају да

следе другог. А лександар је, дакле, као непобедив војсковођаводио ратове протих непобедивих војсковођа и исти залогсреће је уносио и у опасне ситуације. В ећојопасности би сеизлагао но они, јер су М акедонци им али само једног А лек-сандра. О н се не само налазио у опасним ситуацијама негоим се и сам излагао. К од Рим љ ана би се м ноги м огли мери-ти са А лександром и у слави и у величини подвига, али јесваки од њ их ум ирао како му је судбина одредила, не дово-

дећи држ аву у опасност својом смрћу.19. О стаје да се упореди војска с војском, по броју и поврсти војника или по величини пом оћних трупа. У ово вре-ме је становниш тво Рим а процењ ено на 250.000 глава. У вре-ме опш тег отпадниш тва савезника, када је регрутовањ е билоограничено само на град, м огло се регрутовати десет легијаУ тим годинам а се догађало да су по четири и по пет војскибиле истовремено ангаж оване у ратовима у Етрурији и У м-

брији, где су се као непријатељ и појавили Гали, у С амнију-му и против Л уканаца Ц ео Л ациј, са С абиним а и В олсцим а,Еквима и делом К ам паније, делом У м брије и Етрурије, сП иценима, М арсима и П елигним а, с В естиним а и А пулци-ма, са целом обалом „доњ ег” м ора које држ е Грци од Туријасве до Н еаполиса, а одатле све до О стије и А нција - све овосу м огли бити или м оћни пријатељ и Римљ ана, или непри-јатељ и побеђени у рату. А А лександар је м огао прећи преко

мора сам с македонским ветераним а, не виш е од 30.000 пе-




ш ака и 4.000 коњ аника који су већим делом били Тесалци.То му је била главнина снага. А ко би томе прикљ учио П ер-сијанце и И ндусе и друга племена, то би га виш е оптерећи-

вало но ш то би м у помогло. Д одај томе да су Рим љ ани усвојојзем љ и м огли лако да попуне губитке, а А лександру бисе догодило исто ш то и касније Х анибалу; да му се војскаисцрпљ ује и смањ ује ратујући у туђојземљ и. О руж је њ его-вим војницим а чине дугуљ аст овалан ш тит и сарисе,17 аРимл>анима четвороугли ш тит, који је довољ но велик да по-крива читаво тело, и копл>е за бацањ е за које је потребнадругачија веш тина но за кратко копл>е; оно јаче удара и лак-

ш е је за бацањ е од кратког. И једна и друга војска се боре учврстој ф орм ацији у којој се сваки војник држ и свог реда.А ли на оној страни је ф аланга18непокретна и јединствена,док је рим ски војни поредак отворенији и састоји се из ви-ш е делова, који се лакш е одвајају ако је неопходно и лакш есе поново спајају. А у утврђивањ у ко се мож е м ерити с рим -ским војником, ко је у издрж љ ивости бољ и од њ ега? А ко бибио побеђен у једној бици, А лександар би био пораж ен у

рату, а која је то битка која мож е униш тити рим ског војникаако га није слом ио пораз код К аудија или код К ана?19Н ијели се он често, прем да је испрва све иш ло добро, ж алио наП ерсијанце и И ндусе и на нератоборну А зију, говорећи даје водио рат са ж енама, како каж у да је рекао епирски краљА лександар, смртно рањ ен, када је упоређивао своју судби-ну са оном с којом је ратовао овајм ладић у А зији.20

К ада се сетим да смо с К артагином ратовали 44 године на

м ору м ислим да за то не би био довољ ан цео А лександровж ивот. А да се догодило да се римска и картагинска држ авауједине у рату, пош то су биле везане старинским угово-ром ,21и да је страх од заједничког непријател>а учинио да седве најм оћније држ аве наоруж ају и опрем е љ уде, А лексан-дар би био сломл>ен у истовременом рату и против Рим а ипротив К артагине. И стина, Римл>ани нису били у рату с М а-кедонијом док им је краљ био А лександар и док им је држ ава

била м оћна, али су искусили М акедонију као непријатељ а за




време А нтиоха, Ф илипа и П ерсеја,22и то не само без иједногпораза него и без икакве опасности по себе. Говорећи беззависти и изостављ ајући грађанске ратове: никада нас није

потукла ни пеш адија, никад нисм о побеђени у отворенојбици, никад били у ситуацији да су обе стране им але пово-љ ан полож ај, или на терену повољ ном само за нас; коњ ица истрелци, неопходни пролази, области у којим а нем а путевакојим се војска снабдева могу застраш ити и теш ко наоруж анувојску. Х иљ аде битака, теж их од оних које су водили А ле-ксандар и М акедонци, Рим љ ани су водили или ће их водитиако само потраје љ убав према миру и брига за грађанску

слогу.20. С ледеће године за конзуле су били изабрани М аркоФ олије Ф лацина и Л уције П лауције Венокс. Т е године супредставници м ногих сам нитских народа дош ли да траж ем ир од С ената. П ростревш и се по земљ и дирнули су некесенаторе, али кад су се појавили пред народном скупш ти-ном нису наиш ли на одзив на своју молбу и њ ихов м ировнипредлог је одбачен. М еђутим , пош то су неколико дана сале-

тали појединце својим молбама постигли су двогодиш њ епримирје. И сто тако су Теаненси и К анузини у А пулији,исцрпљ ени тим е ш то су им Рим љ ани пљ ачкали земљ у, далитаоце конзулу Л уцију П лауцију и предали се. О ве године супрви пут изабрани префекти за К апуу пош то им је преторЛ уције Ф урије дао законе. И једно и друго су траж или сам иК апуанци као лек за унутраш њ е сукобе. Рим у су додате двенове трибе, У ф ентина и Ф алерна.23

П ош то су ствари у А пулији једном кренуле тим током,апулски Теати су такође дош ли новим конзулим а Гају Јуни-ју Бубулку и К винту Е м илију Барбули да траж е савез каопокретачи мира с рим ским народом у целој А пулији. С и-гурност с којом су ово обећали учинила је да им се одобрисавез, али не као с једнаким партнером него под условом дапризнају власт рим ског народа. П ош то је А пулија тако по-корена - Јуније је покорио и јаку тврђаву Ф орентум 24 -

Рим љ ани су кренули на Л уканце. О вде заузет Н ерулум




изненадним нападом конзула Е м илија А како је успос-тављ ањ е м ира у К апуи допринело ш ирењ е гласа код рим-ских савезника о рим скојдисциплини, С енат је А нтијатим а

који су се ж алили да ж иве без мврстих закона и без магис-трата одредио патроне колоније да им дају законе. И тако јене само рим ско оруж је него и римско право постало моћно.

21. К онзули ГајЈуније Бабулко и К винт Ем илије Барбу-ла нису предали легије на крају године новоизабраним кон-зулим а С пурију Н ауцију и М арку П опилију, него диктаторуЛ уцију Ем илију. О н је с командантом коњ ице Л уцијем Ф ул-вијем кренуо у опсаду С атикуле, ш то је С ам нитим а дало

повода за побуну. О во донесе Рим љ аним а претњ у с две стра-не: на једној су С ам нити, скупивш и велику војску да би са-везнике ослободили опсаде, поставили својлогор недалекоод рим ског, на другој су С атикулани, отворивш и изненадакапије, у великој маси напали непријатељ еве предстраж е.П отом и једна и друга непријатељ ска војска, поуздавајући севиш е у пом оћ другог но у сопствене снаге, започеш е правубитку у којојсу Рим љ ани били притиснути. И премда је био

нападнут на две стране, диктатор је ипак задрж ао својф ронтна обе јер је изабрао полож ај који је било теш ко опколити ираспоредио бојну линију лицем према једној и другој стра-ни. И пак је имао виш е успеха против оних који су наваљ ива-ли из града, па их је без великог напора натерао да се врате убедеме. Затим је целокупну војску окренуо против С амнита.О вде је било виш е борбе, те је победа постигнута тек касноувече, али је била сигурна и потпуна. С ам нити се повукош е

назад у свој логор и погасивш и ватре ноћу напустиш е га.П ош то су напустили наду да ће спасити С атикулу опсели суП листику која је била рим ски савезник да би непријатељ увратили истом мером.

22. П ош то је година протекла, вођењ е рата је поновопреш ло у руке диктатора К винта Ф абија. Н ови конзули, каош то је то било и с претходним , остадош е у Риму. Ф абијестиж е до С атикуле с новим снагама да би преузео војску од

Ем илија. С ам нити нису остали код П листике, него су до-




бивш и нове трупе из своје земљ е поставили логор на истомместу као и раније и, поуздавајући се у своју м ногобројност,нам еравали су да Рим љ ане натерају да дигну опсаду, узне-

м иравајући их сталном борбом. Н ато се диктатор с још ве-ћом енергијом окренуо непријатељ ским бедемим а, водећиовајрат само зато да би заузео град. С ам ните је запоставиоосим ш то им је супротставио страж е да не би напали њ еговлогор. У толико су С ам нити см елије долазили до бедема недајући му мира. И када су већ били на капијам а логора, ко-м андант коњ ице К винт А улије Ц ератан, не питајући дикта-тора, у великом нападу са свим коњ ичким одредим а отера

непријатељ а И тада у сукобу, који није вођен с великомупорнош ћу, срећа је показапа своју м оћ тим е ш то је донелавелике губитке обема странама и погреб вођама једне и дру-ге стране. Н ајпре је ком андант С ам нита, ком е је теш ко палото ш то су отерани с позиције до које су тако храбро дојаха-ли, ступио у битку молећи и храбрећи своје коњ анике. Н атоје рим ски командант коњ ице, који се међу својима истицаонестрпљ ењ ем , са упереним копљ ем натерао коњ а на њ егатаквом брзином да га је једним ударцем оборио с коњ а Н опад војсковође, као ш то се често догађа, виш е је разјарионего уплаш ио оне који су иш ли за њ им . О ни из њ еговепратњ е бациш е стреле на А ула који је насум ице дојахао унепријатељ ски сквадрон. Богови дадош е брату сам нитскогвојсковође да га освети. О н је рим ског ком анданта коњ ицеоборио с коњ а и убио, а мало је недостајало да се С ам нити

докопају и њ еговог тела пош то је пао изм еђу неприја-тељ ских турми. Н о Рим љ ани су одмах сјахали, па су и С ам-нити били принуђени да учине исто. И тако започепеш адијска битка и борба око тела војсковође. Рим љ аниоднеш е несумњ иву победу и дограбиш е А улово тело врати-ш е се као победници у логор, м еш ајући радост с тугом . АС ам нити, пош то изгубиш е вођу и учиниш е ш то се м огло укоњ ичкој бици, изгубиш е С атикулу увидевш и да је узалуд

бране и вратиш е се опсади П листике. П осле неколико дана,




и С атикула се предала Рим љ аним а, а С ам нити су се на ју-риш докопали П листике.

23. Н акон тога је пом ерено место ратних догађаја Л егије

су биле пребачене из С ам нија и А пулије у С ору25 која је,побивш и рим ске колонисте, преш ла на страну С ам нитаРим ска војска је после дугог марш а стигла најпре ту да биосветила убиство својих грађана и повратила колонију.И звидници који су били послани на све путеве да прате кре-тањ е самнитских легија, један за другим су јављ али да не-пријатељ није далеко. Рим љ ани су кренули на непријатељ аи једна неодлучена битка је вођена код Л аутуле. Н ије била

ни униш тена ни натерана у бекство ни једна ни друга вој-ска Н оћ је прекинула битку а да се није знало ко је побе-дник, ко побеђен. К од неких историчара сам наш ао да је овабитка била неповољ на за Рим љ ане и да је у њ ој погинуоК винт А улије, командант коњ ице. Н а њ егово место је из Ри-м а дош ао с новом војском као зам ена за команданта коњ ицеГај Ф абије. О н је преко гласника питао диктатора где да сезаустави, у које време и са које стране да нападне неприја-

тел>а П ош то је диктатор добио подробна обавеш тењ а оњ еговом плану задрж ао се на месту где је могао да сакријесвоју војску. А диктатор је после битке задрж ао неколикодана своју војску иза палисада као да је он опкољ ен, а не онајкоји опкољ ава Затим је дао знак за борбу и, сматрајући да јебољ е за подстицањ е храбрости љ уди да се не поуздају ни укакву другу пом оћ него у саме себе, сакрио је од својих вој-ника долазак команданта коњ ице с новом војском. К ао да им

једини спас беш е у пробијањ у, он рече војницима: „У хваће-ни смо у теснацу, војници, и нећемо им ати излаза ако гапобедом не отворим о. Н аш логор је сигуран јер је утврђен,али га оскудица чини несигурним пош то су се одм етнуласва околна места одакле би м огло да се довезе снабдевањ е.Н о и када би љ уди били на наш ојстрани, природа места јепротив нас. И тако, нећу вас заваравати, треба да напуститеовајлогор у који сте се вратили претходног дана кад је побе-

да изостала У тврђењ е треба чувати оруж јем , а не оруж је




утврђењ ем. Jlorop држ е и поново се враћају у њ ега они којиим ају циљ да продуж е рат. А ми гледајм о да се лиш им освега осим изгледа на победу. К рените на непријатељ а. К ад

колона буде ван бедема, нека они којима то буде наређеноспале логор. О но ш то тим е изгубите надокнадићете пленомкод народа који су се одм етнули.” И војници, подстакнутиговором диктатора који им је указао на нуж ност, кренуш ена непријатељ а П ризор логора који је горео није их ни нај-мањ е узнемиравао, иако су плам ену били предати најближ иш атори како је диктатор наредио. И тако, као нош ени бесом,већ при првом нападу изазваш е панику код непријател>а. У

том тренутку и командант коњ ице, угледавш и у близинилогор који је горео - а то је био уговорени знак - нападе слеђа. Н а тај нанин опкољ ени, С ам нити су се разбеж али насве стране, куд је ко могао. О гром ан бројоних које је страхсабио у гом илу и које је њ ихово м нош тво оптерећивало,стварајући хаос, био је побијен на месту. Н епријатељ ев ло-гор је заузет и опљ ачкан, а диктатор је вратио војнике у ло-гор оптерећене пленом. Били су срећни не толико због

победе колико због тога ш то су логор наш ли готово неош те-ћен, јер је ватра захватила само м али део.24. Рим љ ани су се потом вратили у С ору. А нови конзу-

ли, М арко П етелије и ГајС улпиције, прим или су од дикта-тора војску. И з њ е су отпустили велики бројстарих војника,а на њ ихово место су довођене нове кохорте. И док су стајалипред градом јер нису знали како да га заузму пош то је леж аона неприступачном месту, па је победа м огла бити или по-

сле дуж ег времена, или брза и опасна, потајно је стигао пре-бегар из С оре. К ада је доспео до рим ских страж а затраж ио једа га одмах одведу пред конзуле П ош то је изведен пред њ ихобећао је да ће им предати град. Н а питањ е како ће то извес-ти показао је да је изводљ иво оно ш то је см ислио. У бедио ихје да рим ски логор, који се налазио уза саме бедеме, пом ерена ш ест мил>а од града тако да смањ е будност и дневних иноћних страж а које чувају град. С ледеће ноћи, док је неким

кохортама заповеђено да буду у заседи на ш ум овитим мес-




тим а испод града, сам је преко стрм их и готово непрохо-дних м еста довео десет изабраних војника у тврђаву. О ни супонели виш е копаљ а за бацањ е но ш то је било љ уди. О вде је

било доста камењ а које се ту случајно налазило, као ш то јето честа појава на каменитом терену, али и оног које су саку-пили становници града да би утврдили ово место.

К ада је Рим љ ане довео на то м есто, пребегар им је пока-зао уску и стрм у стазу која се пењ ала из града у тврђаву. „Н аовом пролазу”, рече, „тројица наоруж аних љ уди м огу спре-чити м нош тво, м а како велико, да прође. А вас су десеторицаи, ш то је још важ није, Римл>ани сте и то најхрабрији међу

њ им а. В и им ате и повољ ан полож ај, а наступиће и ноћ, па ћеоним а који су уплаш ени све изгледати у мраку веће негош то је. Ја ћу се већ постарати да их уплаш им , а ви паж љ ивом отрите на тврђаву.” Затим је одјурио доле узвикујући: „Н аоруж је! За својспас, грађани! Тврђаву је заузео непријатељ ,крените да је браните!” О во је узвикивао ударајући на вратавођама, као и свима које је срео, или оним а који су бледи одстраха истрчали на улице. У плаш ени преко једног човека,

м ноги су даљ е ш ирили панику по целом граду. У великомстраху, прваци послаш е извиднике на тврђаву; а кад су чулида је држ е наоруж ани љ уди, чији је број преувеличан, на-пустила их је свака нада да је м огу повратити. Н астаде бе-ж ањ е на све стране и капије попустиш е пред полусањ ивими већим делом ненаоруж аним љ удима. К роз једну од капијаупаде рим ска предстраж а привучена буком и поби м ноге ко-ји су престраш ени јурили улицама. У освит, када су стигли

конзули, С ора је већ била заузета П рим или су оне које јесрећа спасила и од ноћног покол>а и од бекства О д ових суиздвојени њ их 225, на које су сви указивали као на кривце иза страш ан покољ колониста и за побуну, те су их везанепослали у Рим . О стале су разоруж али и оставили у С ори,која је м орала да прим и и римску посаду. С ви они који субили одведени у Рим , ш ибама су јавно претучени на Ф ору-му, а затим посечени секирама, уз велико одобравањ е народа

који је ж елео да они који одлазе у колонију буду безбедни.




25. К онзули су напустили С ору и пренели рат на тери-торију и градове А узона.26С ве је, наим е, било порем ећенодоласком С амнита кад је вођена битка код Л аутуле, а завере

су стваране свуда по К ампанији. И К апуа није била без кри-вице. И страга је стигла и до Рим а и вођена је против некихпрвака Н о А узони су покорени пом оћу издаје у градовима,као ш то је било и у С ори. И з А узоне, М интурне и В есциједош ла су конзулим а дванаесторица м ладића који су припа-дали аристократији. О ни су се договорили да издају својеградове. О ткрили су Рим љ аним а да су њ ихови суграђанивећ раније ж елели долазак С ам нита, а чувш и за битку код

Л аутуле м ислили су да су Рим љ ани побеђени, па су помо-гли С ам ните и оруж јем и љ удим а П ош то су се С ам нитиповукли ж ивели су у несигурном миру, не затварајући својекапије пред Римљ аним а, бојећи се да их не изазову да ихнападну, али су ипак одлучили да их затворе ако се рим скавојска приближ и. И док се овако колебају могу бити изнена-ђени и савладани. Н а њ ихов предлог, рим ски логор је поме-рен напред, а војници су непрестано слати да обилазе око

ова три града. Н еки од њ их су били наоруж ани и скривени узаседи у близини бедема; други који су били у тогама, такода су одећом скривали оруж је, уш ли су у градове у освитдана кад су капије отворене, а оним а који су били наоруж а-ни дат је знак да искоче из заседе. П отом су заузете капије исва три града су пала у исто време и по истом плану. И какоје напад изврш ен док су војсковође још биле одсутне, тоније било м ере у убијањ у, па је аузонско племе зато ш то се

одм етнуло било тако искорењ ено као да се борило у рату иизгубило тајрат.26. И сте године је Л уцерија преш ла у руке С ам нита и

предала им рим ску посаду. Н о ови издајници нису осталидуго некаж њ ени: римска војска се налазила недалеко ода-тле, те је град који се налазио у равници пао при првомјуриш у. Л уцерини и С ам нити су побијени до последњ ег.М рж њ а је стигла и до Рима, па кад је у С енату расправљ ано

о слањ у колониста у Л уцерију, м ноги су гласали за то да се




град разори. О сим м рж њ е која је била велика прем а градукоји су двапут освајали, таквом ставу је допринело и то ш тоје град био удаљ ен и ш то је постојала бојазан да се грађани

ш аљ у тако далеко од отаџбине, опкољ ене таквим опаснимплем еном . И пак је победило м иш љ ењ е да се колонисти по-ш аљ у, па је у колонију упућено 2.500 колониста

К ако су у овојгодини сви били неверни Рим у, и у К апуије била скована завера првака К ад је о томе јављ ено С енату,ствар није никако била занемарена: одређен је суд и одлуче-но да се изабере диктатор који ће водити истрагу. И менованје Гај М еније, а за команданта коњ ице М арко Ф олије. О ва

м агистратура је изазвала велики страх. Било да их је на тонатерао страх или гриж а савести, К алавији, О вије и Н овијекоји су стајали на челу завере спасли су се од суда својомсмрћу коју су без сумњ е сам и изазвали.

П осле тога, пош то је ствар у К апуи била реш ена, пренетаје у Рим да би добила своје тумачењ е јер је С енат наредиоистрагу, али не против појединаца у Капуи него противсвих који су заједно ковали заверу против рим ске држ аве.С астанци су одрж авани ради стицањ а политичких полож ајаи стога су антидрж авни. И спитивањ е је добило ш ироке раз-м ере ш то се тиче кривице и личности, док је диктатор тра-ж ио да њ еговим овлаш ћењ им а не буду постављ ене никаквегранице. И зведени су на суд м ноги угледни љ уди, а кад сусе обратили народним трибуним а за помоћ нису наиш лини на какав одзив и ови нису спречили да се њ ихова им ена

унесу на листу. Н ато су аристократи, не само они који субили окривљ ени него сви, одрицали да су криви јер је њ им ау сваком случају, уколико се том е не испречи превара, пут канајвиш им полож ајим а отворен. О кривљ ивали су скоројеви-ће за све то. О птуж ивали су и диктатора и командантакоњ ице, сматрајући да су у том е пре они које треба оптуж и-ти но туж итељ и и да ће то схватити када оду с власти.

Н ато је М еније, који је био познатији по репутацији него

по ауторитету, иступио у скупш тини и рекао ово: „Ви сте,




К вирити, сведоци м ог протеклог ж ивота, а сама дуж ност ко-ја м и је поверена је сведочанство м оје невиности. Јер и удругим временима, када је то ситуација захтевала, за судију

је биран диктатор, али не онајкоји је у рату био најславнијинего онајкоји се држ ао далеко од оваквих завера. А нобили -из ког разлога, бол>е је да ви процените но ја као магистратда каж ем неш то ш то није проверено - најпре су свом снагомнастојали да избегну ова испитивањ а, а потом, како за тонису били довољ но м оћни, ставили су се под заш титу про-тивника, и премда су патрицији затраж или су заш титу однародних трибуна Н ајзад, пош то су одбијени и пош то су

сматрали да је све сигурније сем да докаж у своју невиност,оком или су се на нас и нису се стидели да као приватналица оптуж е диктатора као кривца. Д а бих свим љ удим а ибоговим а показао да ће ови све покуш ати радије него да по-лож е рачун о свом ж ивоту, ја ћу се излож ити њ иховојопту-ж би и понудићу себе као кривца својим непријатељ им аС тога се одричем диктатуре. А вас, конзули, м олим да уко-лико вам С енат буде поверио ту дуж ност, испитивањ е нај-

пре прим ените на м ени, а затим на ком анданта коњ ицеМ арка Ф олија како би наш а невиност јасно показала да насполож ај није ш титио од таквих оптуж би.” Н ато се одрекаодиктатуре, а то је учинио и М арко Ф олије, команданткоњ ице. Н ајпре су изаш ли пред конзуле којим а је била пове-рена истрага и били ослобођени упркос неповољ ном сведо-чењ у нобила. И сто тако је био оптуж ен и П ублилије Ф илон,који се истакао м ногим подвизим а у рату и м иру и м ного

пута био на највиш им полож ајим а, али је ослобођен. Н о ис-трага је, како се то често догађа, била строга у почетку и доксе тицала славних им ена Затим је преш ла на мањ е вреднеглаве, док је најзад нису угуш иле тајне групације и тајнаудруж ењ а против којих је и била организована

27. Глас о овим догађајим а, а још виш е нада да ће се по-бунити К ампанија, због које је завера и била склопљ ена,изазвали су С ам ните и А пулце да се поново окупе у К аудију

да би Рим љ аним а одузели К апуу ако им овајпокрет пруж и




прилику. Т амо стигош е и конзули с јаким војним снагама.И спрва су и један и други оклевали пред клисуром јер јепут који је водио непријатељ у био несигуран. С ам нити су у

м еђуврем ену преко отвореног простора, пош то су направи-ли м али заокрет, одвели војску у равницу, у К ам панскапољ а, где су Рим љ ани први пут угледали њ ихове логоре. Улаким окрш ајим а, чеш ће коњ ице но пеш адије, огледали сусе и једни и други. А ли Рим љ ани нису били узнем иренини њ иховим доласком ни задрж авањ ем које је продуж авалорат. М еђутим , сам нитске војсковође су увиделе како слабесвакодневним губицим а и како им снага јењ ава због одугов-

лачењ а рата Рим љ ани кренуш е у битку с коњ ицом на је-дном и другом крилу; налож или су јој да пази виш е налогор, да га ш тити од сваког напада, него на битку: она ћецела бити на пеш адији. К онзул С улпиције је стао на челодесног крила, П етелије левог. Д есна страна је била расте-гнута јер су јој насупрот стајали С амнити у разређеним ре-довима, било стога да би опколили непријатељ а, или да неби сам и били опкољ ени. Редови на левом крилу су били

гуш ћи, а осим тога су им додане нове снаге на изненаднузаповест конзула П етелија. Н аиме, он је резервне трупе, којесу чуване за случајда се битка продуж и, упутио у прве редо-ве и са свим снагам а потиснуо непријатељ а већ при првомнападу. К ад се повукла пеш адијска линија С ам нита насту-пила је коњ ица М еђутим , када је кренула напред и наш ла сеизм еђу две војске, рим ска коњ ица је подбола коњ е, напала тупопречну колону и тако пом еш ала редове коњ ице и пеш ади-

је да им је на тојстрани потпуно пореметила бојну линију.Н а овом крилу је био присутан не само П етелије него јестигао и С улпиције да би охрабрио војнике. О н је оставиосвоје љ уде који још нису стигли да се сукобе с неприја-тељ ем , а дош ао је на лево крило јер се борбени поклич тупре заорио. К ад је видео да је овде победа сигурна кренуо јена крило које је било под њ еговом командом са 1.200 љ уди иту затекао другачију ситуацију: Рим љ ани су били потисну-

ти са својих позиција, а непријатељ је као победник нападао




на њ ихове разбијене редове. Н о долазак конзула је све изме-нио. П ред погледом војсковође, војник поврати храброст, аљ уди који су дош ли са њ им били су већа помоћ него ш то би

се од њ иховог броја очекивало. К ада су чули да је на другомкрилу постигнута победа, коју су већ гледали и код себе,поново су уш ли у битку. И ускоро су Рим љ ани побеђивалина целом ф ронту, док су С ам нити, предајући битку, билиубијани и заробљ авани. М али број је побегао у М алевент,који се сада зове Беневент.27А прича се да је убијено илизаробљ ено 30.000 С амнита

28. П осле ове сјајне победе, конзули поведош е легије на-

пред ка Бовијанум у28да би га опсели. О вде су и зим овали сведок нови конзули, Л уције П апирије К урсор, биран пети пут,и ГајЈуније Бубулко, биран други пут, нису им еновали дик-татора Гаја П етелија с командантом коњ ице М арком Ф оли-јем. О вај преузе војску. К ад сазнаде да су тврђаву Ф регелезаузели С ам нити, он остави Бовијанум и крену прем а Ф ре-гелам а П ош то су С ам нити побегли у току ноћи, овде је за-узео Ф регеле без борбе и ту оставио посаду. П отом је кренуоназад у К ампанију, највиш е стога да би оруж јем повратиоН олу.29Н а вест о доласку диктатора, овде су сви С ам нити им нош тво ноланских сељ ака потраж или уточиш те међу бе-дем им а града О см отривш и полож ајграда, диктатор је запа-лио куће оних који су густо збијени ж ивели уз бедеме да биприступ граду учинио лакш им . У скоро је Н ола заузета -или ју је заузео диктатор П етелије или конзул ГајЈуније: у

традицији се пом ињ у и један и други. О ни који тврде да јечаст да заузме Н олу припала конзулу наводе да је исти човекзаузео и А тину и К алатију,30а да је П етелије изабран за дик-татора да би закуцао клин31јер је избила епидем ија

И сте године су основане колоније С уеса и П онтија32 С у-еса је припадала А урунцима, а П онтију, која је била острво,насељ авали су В олсци којим а је припадало и копно насу-прот њ ој. С енат је такође донео одлуку да се пош аљ у коло-

нисти и у И нтерам ну С укасину,33 али су конзули М арко




В алерије и П ублије Д еције тек следеће године изабралитријум вире и послали 4.000 колониста.

29. Рат са С ам нитим а се ближ ио крају, али пре него ш то

је С енат био ослобођен ове бриге стигао је глас о рату саЕтрурцим а. У ово време није било плем ена - ако се оставипо страни покрет Гала - које би за Рим представљ ало већуопасност, не само зато ш то м у је земљ а била тако близу рим -ске него и због м ногобројног становниш тва И тако док јеједан конзул заврш авао рат у С ам нијуму, а други, П ублијеД еције, који је био теш ко болестан, остао у Рим у, на пред-лог С ената им енован је диктатор ГајС улпиције Л онг, који

је за ком анданта коњ ице узео Гаја Јунија Бубулка. С обзи-ром на величину опасности, С улпиције је узео под заклетвусве м лађе љ уде и све је, прем а приликама, изврш ио с најве-ћом бриж љ ивош ћу. А ли и уз тако велике припрем е нијесмерао да крене у оф анзивни рат, него је намеравао да оста-не м ирно ако Етрурци с оне стране не буду кренули. Н оисте нам ере су им али и Етрурци, те премда су били спрем-ни уздрж авали су се од напада. И тако ни једни ни други

нису преш ли границу.О ва година је била славна и по цензури А пија К лаудија и

Гаја П лауција. И м е А пија К лаудија је им ало виш е среће даостане у сећањ у потомства јер је изградио пут и довео воду уград.34То је све сам изврш ио зато ш то му је колега поднеооставку јер није м огао да с њ им дели срамоту због пристра-сног начина на који је ревидирао списак сенатора А пије,који је поседовао тврдоглавост, од старине познату у тојпо-

родици, наставио је да сам обављ а ову дуж ност. Н а предлоговог А пија, генс П отитија, који су им али наследну свеш те-ничку дуж ност Х еркуловог култа код В еликог ж ртвеника,35научили су држ авне робове да обављ ају те свечаности да биим предали ову дуж ност. П рича се да се онда догодило не-ш то чудно, ш то је довело до тога да се обесхрабре новаториу култним и ритуалним стварим а: генс П отитија који је у тодоба им ао 12 породица и 30 муш караца у младим годинама,

потпуно је изум ро и род им се затро. Н е само да се име




П отитија угасило него је и цензор ослепео36да би се трајносећао срџбе богова

30. Тако су се конзули следеће године, ГајЈуније Бубул-

ко (трећи пут) и К винт Е м илије Барбула (други пут), ж али-ли народу почетком године да је сенаторски ред деградиранизбором сенатора, при чему су м им оиђени неки бољ и одоних који су изабрани. О дбили су да признају овај избор укоме није прављ ена разлика између добрих и рђавих, него јеизврш ен по наклоности и омиљ ености. О бновили су листусенатора који су на њ ојбили пре цензуре А пија К лаудија иГаја П лауција. О ве године је народ почео да додељ ује и две

војне команде: прво, предлож ено је да 60 војних трибунараспоређених у четири легије бира народ - њ ихов избор јераније била награда коју су одређивали диктатор и конзули,а народу је био остављ ен м али бројполож аја на које је м огаода бира своје љ уде; овајпредлог су поднели народни трибу-ни Л уције А тилије и ГајМ арције; друго, народ је исто такомогао да бира два пом орска оф ицира задуж ена за опрем у иоправку бродова П редлагач ове одлуке народа био је трибун

М арко Д еције.И м а једна ствар у овој години која једва да је вредна по-м ена и ја бих је изоставио када се не би тицала религије.Ф рулаш и којим а су последњ и цензори забранили да обедујуу храму Јупитера, озбиљ но су се наљ утили и сви заједноотиш ли у Тибур. К ако у граду није било виш е никога ко бисвирао при ж ртвовањ у, а узнем ирен због религијске странеове ствари, С енат је послао посланике у Тибур с м олбом да

наговоре ове љ уде да се врате у Рим. Т ибуртини су се радотога прихватили и најпре су позвали те љ уде у курију ихрабрили их да се врате у Рим. П ош то нису успели да ихнаговоре прибегли су плану који одговара љ удскојприроди.О дређеног дана су сваког од њ их позивали на гозбу подизговором да прослављ ају уз музику, па кад су ови отеж алиуслед попијеног вина - на то је ова врста љ уди увек билапохлепна - успаване и побеђене сном стрпали су их у кола и

одвезли у Рим. О свестили су се када их је светлост онако




м амурне изненадила у колим а која су била остављ ена наФ оруму. Тада се народ окупио око н»их и наговорио их даостану. Д озвољ ено им је да сваке године у току три дана

пролазе градом у свечанојодећи, уз песму и распуш тено, урасполож ењ у које је сада постало свечано. В раћено је и пра-во обеда у светилиш ту оним а који су свирали при ж ртво-вањ у.37С ве се ово догодило док су врш ене припреме за двавелика рата

31. К онзули су поделили команду међу собом. К оцком јеЈуније добио рат са С ам нитим а, а Ем илије рат са Етрурци-ма. У С ам нијум у је рим ска посада у К лувијим а,38пош то ни-

је м огла бити побеђена, била принуђена глађу и опсадом дасе преда С ам нитим а С ам нити су оне који су се предалипогубили, а пре тога су их свирепо претукли ш ибама. Разја-рен овом суровош ћу, см атрајући да ниш та није прече одзаузим ањ а К лувија, конзул Јуније их је заузео истог данакада је стигао, а све м ладиће је побио. О датле је као побе-дник одвео војску на Бовијанум . То је био центар П ентриј-ских С амнита који су били најбогатији и најм оћнији како у

оруж ју тако и у љ удима. К ако су војници овамо кренулиподстакнути не сам о срџбом него и надом на плен, град јебио заузет. П рема непријатељ у није показана велика ош три-на, али је из С ам нијум а однето виш е плена него икада и свеје предато војницим а

П ош то нису могли да одоле надмоћном рим ском оруж јуни у једној бици, а логори и градови су се предавали једниза другим а, сам нитске вође су сву паж њ у усредсредиле на то

да нађу погодно м есто за заседу да би тако опколиле илизаробиле рим ску војску, расуту на све стране ради пљ ачке.Н еке избеглице са пољ а и заробљ еници, доспевш и у рукеРим љ ана било случајно или намерно, су сви исто изјавиликонзулу зато ш то је то и било истинито: огром но стадо јенатерано у беспутну ш уму. Н аговарапи су конзула да поведелегије да би га одвео као плен. У ш ум и је била скривенаогром на непријатељ ска војска која је запосела и путеве. К ада

су видели да су Рим љ ани уш ли у ш уму, изненада су крену-




ли и уз повике и буку напали неопрезног противника. О во јенајпре изазвало страх и неред, а онда су зграбили оруж је итовар донели у средину. П ош то се свак растеретио и опасао

оруж је окупили су се сви око застава. Д угом веж бом је свакнаучио где му је место и без упутства су сам и ф орм иралибојни поредак. К онзул дојаха тамо где је битка била неизве-сна, сјаха с коњ а и позва Јупитера, М арса и остале богове засведоке да је стигао на ово м есто не траж ећи славу за себенего плен за војнике. Њ егова кривица је највиш е у том е ш тоје хтео богат плен за војнике. А из ове срамоте га мож е спа-сити једино храброст војника С тога нека војници напрегну

све своје снаге и нека нападну на непријатељ а, који је убици већ пораж ен, избачен из свог логора и лиш ен градова.Још последњ у наду полаж е у превару и заседе, поуздавајућисе у повољ ан полож ај, а не у оруж је. А ли које је то м естокоје је неосвојиво за римско оруж је? Н ека се сете и ф реге-ланске тврђаве и соранске и свих других до којих је прилазбио неприступачан.

О вим говором охрабрени, војници су заборавили на све

теш коће и кренули на непријатељ ску бојну линију која јебила остављ ена изнад њ их. О вде је било неш то теж е за бор-бу јер је колона морала да се пењ е стрм ом падином . А лизатим , пош то су се први редови докопали заравњ еног врха икад је остатак колоне схватио да већ стоји на равном терену,страх је преш ао на оне који су били у заседи. У паници субеж али, бацајући оруж је и траж ећи она иста места у којим асу се мало пре тога скривали. Н о места која је непријатељ

могао теш ко да открије, сада су и саме С амните због соп-ствене преваре ухватила у замку. И само је м али бројоткриосклониш та. У бијено је око 20.000 љ уди, а Рим љ ани су сесјурили прем а стадима која им је сам непријатељ понудио.

32. Д ок се ово догађало у С ам нију, У Е трурији се свиосим А ретињ ана39 дигош е на оруж је да би опсели С утри-јум .40 О вај град је као савезник Рим а представљ ао капијупрем а Етрурији. Тако започе велики рат. Т амо стиж е с вој-

ском други конзул Е м илије да би савезнике ослободио опса-




де. К ада су Рим љ ани стигли до С утријума, њ егови грађанису добровољ но донели снабдевањ е у њ ихов логор. П рви дансу Е трурци провели у већањ у о томе да ли ће рат водити

брзо или ће га одуговлачити. П ош то је вођама виш е одгова-рао брз него спор рат, следећег дана чим је грануло сунцедат је знак за борбу и Етрурци су под пуним оруж јем крену-ли напред. К ад је то јављ ено конзулу, он је одмах заповедиода се војницим а изда храна, а затим кад су тим е ојачанинаредио да узму оруж је. Н аређењ е би изврш ено. К ад конзулвиде да су спрем ни и наоруж ани, он нареди да се заставеизнесу ван бедема логора и постави своју бојну линију неда-

леко од непријатељ а И звесно време су и једни и други на-прегнуто стајали, очекујући да непријатељ узвикне покличи крене у битку. Н о већ је и подне било ту, а ни на једнојстрани није било бачено копљ е. Н ајзад Етрурци, да не биотиш ли не учинивш и ниш та, пустиш е бојни поклич, затру-биш е трубе и кренуш е у напад. А ли и Рим љ ани спрем ноодговориш е. Н епријатељ је Рим љ ане надм аш ивао бројем,Рим љ ани непријатељ а храброш ћу. Битка је била неодлучна,

однела је м ноге са једне и друге стране, м еђу њ им а и оненајхрабрије, и ствар није претегла ни на једну страну сведок друга борбена линија Рим љ ана није дош ла у прве редо-ве и заменила уморне борце. А како код Етрураца није првередове појачала резерва пали су погођени испред застава иоко њ их. И ни у једној бици не би било ни веће погибијенити већег бекства да ноћ није покрила Етрурце који су би-ли спрем ни да умру. Тако су победници пре одустали од

даљ е борбе него побеђени. П о заласку сунца је дат знак заповлачењ е и тако су се и једна и друга војска вратила у својлогор.

П осле тога се није виш е ниш та догодило код С утријум ау овојгодини, јер је непријатељ ски први бојни ред био пот-пуно униш тен у овојбици, а претекле су само резервне тру-пе, ш то је било једва довољ но за посаду у логорима, док јекод Рим љ ана било толико рањ ених да их је виш е умрло од

задобијених рана но ш то је погинуло у бици.




33. К винт Ф абије, конзул следеће године, добио је да во-ди рат код С утријум а. За колегу је имао Гаја М арција Руту-ла Ф абије је довео замену војсци из Рим а, а Е трурцим а је

нова војска стигла од куће.В ећ је прош ло м ного година а да изм еђу патрицијскихмагистрата и плебејских трибуна није било никакве борбе,кад је сукоб изазвала породица којој као да је судбина одре-дила да се увек сукобљ ава с трибуним а и плебејцим а. А пијеК лаудије је био цензор већ 18 месеци, ш то је био рок на којије ограничена та служ ба по Ем илијевом закону.41Њ егов ко-лега се већ био одрекао власти, али он није могао бити нате-

ран никаквом силом да се повуче са те функције.42П ублијеС ем проније је био народни трибун који је започео акцију дасе цензура заврш и у предвиђеном року. О ва акција је билаисто толико правична колико и популарна, а није била ни-ш та мањ е драга маси него неком од аристократа. Н епреста-но читајући Ем илијев закон и хвалећи аутора, диктатораЕм илија М амерка, ш то је цензуру, која је пре тога трајалапет година и због своје дуж ине постала деспотска, ограни-

чио на годину дана и 6 месеци, рекао је: „К аж и нам , А пијеК лаудије, ш та би ти радио да си био цензор у врем е кад суцензори били ГајФ урије и М арко Геганије?” А пије одгово-ри да питањ е трибуна нем а посебног значаја за њ егов слу-чај, јер се Ем илијев закон односио на оне цензоре за чијег јеслуж бовањ а донет, а народ је изгласао закон пош то су цен-зори већ били изабрани. А оно ш то је последњ е изгласано,то има снагу закона. М еђутим , ни он ни они који су изабра-

ни после овог закона нису обавезни да поступе по њ ему.4334. О ви А пијеви соф изми не наиђош е ни код кога на одо-

бравањ е, па С ем проније рече: „Н ије ли, К вирити, овајА пијепотомак оног који је био изабран за децемвира на једну го-дину, а сам је себе изабрао за још једну, док треће годиненити је био изабран нити је сам себе изабрао, него је каоприватно лице задрж ао и fasces и врховну власт и није оду-стао од тако продуж ене магистратуре пре но ш то га је сру-

ш ила сама моћ, из зла рођена, рђаво вођена и незаконито




држ ана?44То је она иста породица, К вирити, чије су вас моћи неправда принудиле да напустите држ аву и да се пресели-те на С вето брдо да би сте јој се супротставили, њ ој сте

насупрот изабрали као заш титу народне трибуне;45она је тазбог које су две ваш е војске логоровале на А вентину;46то јепородица која је нападала законе о дугу; која се увек супрот-ставл>ала аграрним законим а; она је укинула и брак изм еђупатриција и плебејаца, као ш то је препречила и пут плебеј-цим а ка највиш им м агистратурам а И ме А пија је опасније заваш у слободу и од сам их Тарквинија. Тако, дакле, А пијеК лаудије, већ је сто година како је Е м илије М амерко био

диктатор и од толиких цензора који су сви били плем енитии сјајни л>уди, зар нико није читао Законе XII таблица? Зарнико није знао да је важ ећи закон оно ш то народ последњ еизгласа? С ви су они то знали, али су се радије покоравалиЕм илијевом закону но оном старинском по коме су билиизабрани први цензори, јер је овајпоследњ и изгласао народ, акада су у питањ у два закона, увек се стари замењ ује новим .

И ли хоћеш да каж еш , А пије, да се народ не држ и Е м или-

јевог закона? И ли да га се народ држ и, али да си ти изузетод закона? Ем илијев закон је обавезивао и оне силовите цен-зоре Гаја Ф урија и М арка Геганија који су показали каквозло м ож е ова м агистратура нанети држ ави кад су у бесу ш тоим је м агистратура скраћена, Ем илија М амерка, првака тогаврем ена у рату и миру, сврстали у најниж у категорију гра-ђана, оних који плаћају порез. Тога закона су се потом држ а-ли сви цензори током врем ена од сто година; држ ао га се и

Гај П лауције, твој колега који је изабран под истим ауспи-цијама и по истом закону као и ти. Зар њ ега није изабраонарод да с пуним правом буде цензор? Зар си ти једини закога важ и нека изузетна и посебна привилегија? Зар ће„ж ртвени краљ ”47 кога ћеш ти бирати, заиста и бити краљјер носи ту титулу и биран је по свим правилим а изборакраљ а? К ојег диктатора см атраш задовољ ним са ш ест месе-ци власти, кога интерекса са пет дана? С матраш ли за

дрскост да неко буде изабран за диктатора само зато да би




„забио клин”, или да би одрж ао свечане игре? К ако се тебичине будаласти и слабоум ни они који су изврш ивш и великезадатке за 20 дана вратили диктаторска овлаш ћењ а, или они

који су изабрани на непропнсан начин, па напустили поло-ж ај. Заш то да наводим прим ере из старине? Н ије ли се не-давно диктатор Гај М еније, када је строж е поступио негош то су неки м оћни љ уди сматрали да је добро за држ аву икад су га неки злонам ерни љ уди оптуж или да је он крив заоно за ш та је друге оптуж ивао, сам одрекао диктатуре да бикао приватно лице изаш ао на суд? Н ећу од тебе траж ититакву скром ност да не би био изрод у тако властољ убивој и

тако охолој породици, и не траж им да одеш с власти ниједан дан, ни један час раније но ш то је неопходно, негоједино да не пређеш временску границу која је одређенаЦ ензури је довољ но додати један дан или један месец, а онкаж е да је на том полож ају три године и ш ест месеци виш ено ш то одређује Ем илијев закон, и то сам без колеге. То јевећ слично м онархији.

Зар ћеш предлож ити да ти се поново бира колега - не-

ш то ш то религија забрањ ује чак и у случају см рти једног одцензора? Н иси задовољ ан тим е ш то је служ ба најстаријојсветињ и преш ла твојом заслугом из руку најугледнијих по-родица у руке робова, као и култ који је установио сам бог,није било довољ но ш то је породица, старија и до сам ог по-четка Града, света већ и по том е ш то је пруж ила гостоприм -ство бесм ртним боговима, искорењ ена захваљ ујући твојојцензури у току једне године? Н е, теби је потребно да целу

држ аву бациш у грех чији и знак већ изазива језу у душ и.Град је био заробљ ен у таквом lustrumu48(светом обреду) кадје Л уције П апирије К урсор да не би напустио полож ај по-ш то му је колега ГајЈулије умро затраж ио на њ егово м естоза колегу М арка К орнелија М алугиненсиса А колико је оваж ељ а за влаш ћу била скром нија од твоје! Јер Л уције П апи-рије није сам држ ао м агистратуру, нити преко временскогрока одређеног законом. А ли ни у томе није било никога ко

би следио њ егов прим ер. С ви каснији цензори су абдицира-




ли у случају смрти колеге. Т ебе не обуздава ни то ш то су тидани цензуре протекли, нити то ш то ти је колега отиш ао сполож аја, а ни закон ни стид. В рлина ти је у охолости, у

дрскости, у презиру богова и љ уди.А ја, о, А пије К лаудије, не бих хтео због сам ог достојан-ства ове м агистратуре коју држ иш и због страхопош товањ апрем а њ ој да те не само физички повредим него и да тенеком грубом речју назовем. А и ово ш то сам до сада рекао,на то м е је натерала твоја тврдоглавост. А ли ако се не поко-риш Ем илијевом закону наредићу да те одведу у затвор. К а-ко су наш и преци одредили да ако у избору цензора било

који од двојице не би добио бројгласова предвиђен законом,ни други не би могао бити проглаш ен, то ја нећу трпети дати дуж е останеш цензор пош то не мож е бити изабран самоједан.”

Н акон ш то је то и друго слично томе рекао наредио је дазграбе цензора и да га воде у затвор. Д ок су ш есторица три-буна одобравала ово ш то је чинио, тројица су стала на стра-ну А пија који их је позивао у помоћ. И тако је, премда су свисталеж и тим е били незадовољ ни, сам наставио да водицензуру.

35. Д ок се ово догађало у Риму, Етрурци су већ били оп-сели С утријум , а конзулу Ф абију, који је водио своју војскуобронцим а планина да би пом огао савезницима, нападајућиуспутно непријатељ ска утврђењ а где год је то могао, изаш лаје у сусрет непријатељ ска војска. К ад је равница која се пру-

ж ала испод њ ега показала њ ихов огром ан број, конзул јем ало савио своју линију да би тако, користећи повољ ан те-рен, сакрио м али бројсвојих војника при успону на плани-ну - пут је био стрм и каменит. Затим окрену оруж је нанепријатељ а А Етрурци су, не видећи ниш та друго осимсвог м нош тва у које су се и поуздавали, уш ли у борбу також урно и ж ељ но да су бацили копљ а у ж ељ и да се ш то пресукобе и, потегнувш и мачеве, јурнули према непријатељ у.

Н асупрот томе, Рим љ ани су бацали на њ их час копљ а час




камењ е којим их је ово место довољ но наоруж авало. П рем дасу тако погађали ш титове и кациге и прем да нико није биорањ ен, ипак је то изазвало неред код Етрураца, тако да нису

м огли лако прићи да се боре изблиза, а виш е нису им аликопљ а за борбу издалека И тако су стајали и излагали сеударцима пош то их ниш та виш е није покривало, па су некивећ окренули да беж е. Н а њ ихову бојну линију, која се итако већ колебала и постала несигурна, напали су рим скипрви и други бојни ред са упереним мачевима, уз поновл>енбојни поклич. О вај напад нису Етрурци издрж али и, окре-нувш и бојне знаке, кренули су разбијени назад у својвојни

логор. А ли кад су се рим ски коњ аници, који су дојахалипреко пољ а, супротставили бегунцима, они су са пута ка ло-гору кренули према планинама. О вде су у готово ненаору-ж аној колони, оптерећенојрањ еницим а, стигли у Ц им инскуш уму. П ош то су побили многе хиљ аде Етрураца и пош тоим је пало у руке 38 етрурских бојних знакова, Римл>ани сузаузели и непријатељ ев логор и ту стекли огром ан плен. Ионда су почели да разматрају могућност да гоне непријатељ а.

36. Ц им инска ш ума је била још непроходнија и још ви-ш е је застраш ивала но ш то нас је недавно застраш ивао гер-мански кланац.49 С ве до овог врем ена није у њ у заш ао нислучајни путник. У њ у се ни сада није нико усуђивао да уђеосим сам ог војсковође. О сталим а је још у ж ивом сећањ у биопораз у К аудијском кланцу. О д осталих који су се ту задеси-ли, конзулов брат, за кога неки писци каж у да се звао Ц езонФ абије, а неки да је то био Гај К лаудије и да га је родила

иста мајка као и Ц езона, понудио се да оде у извиђањ е и дасе ујутру врати с поузданим обавеш тењ има. О н је стекаообразовањ е у Ц ерама, у кући пријатељ а, и отуд је знао етрур-ско писмо, а знао је добро и етрурски језик. К од неких писа-ца сам наш ао да је тада било уобичајено да м лади љ уди учеетрурско писмо као ш то сада уче грчко. А ли је вероватниједа је у њ ему било нечег посебног ш то га је навело да сеумеш а међу непријатељ е, тако храбро се претварајући. К аж у

да му је један роб био једини пратилац. О н је одрастао са




н>им и знао је етрурски језик као и њ егов господар. К ренулису не знајући ниш та друго сем неких сум арних представа оприроди области у коју је требало продрети и им ена оних

који су били на челу појединих народа, тако да не би билиоткривени ако би оклевали у разговору о опш тепознатимстварима. К ренули су одевени као пастири и носили оруђесел>ака, српове и по два копљ а А ли ни познавањ е језика ниначин на који су били наоруж ани нису их ш титили толикоколико опш те уверењ е да се нико од странаца не би усудиода уђе у Ц им ински кланац. К аж у да су продрли све до Каме-ринум а50 у У м брији. О вде су се усудили да каж у да су

Рим љ ани. И зведени пред сенат водили су разговоре у им еконзула о савезу и пријатељ ству. Били су пријатељ ски при-хваћени и било им је налож ено да јаве Рим љ аним а да ће имбити доставл>ено снабдевањ е за војску за 30 дана ако зађу уове области и да ће се м ладићи камерташ ких У мбра ставитипод њ ихову команду.

К ада је то јављ ено конзулу, он је увече код првих страж апослао комору напред, а затим је наредио легијама да крену

после коморе. О н лично их је следио с коњ ицом . К ад је сле-дећег дана свануло пројахао је поред непријатељ евих пред-страж а које су биле поставл>ене испред кланца. П ош то јетако држ ао непријатељ а довољ но дуго у напетости повукаосе у логор, а затим је изаш ао на другу капију логора и преноћи стигао колону.

И дућег дана у освит су већ држ али планински ланац Ц и-м инија. О датле је конзул, гледајући на плодна пол>а Етру-

рије, послао на њ их војнике. И већ су се Римл>ани с пленомвраћали кад их је пресрела чета сељ ака, коју су њ ихове вођена брзину сакупиле. Н о ови осветници плена били су таконеобучени да су замало и сам и постали плен. П ош то су ихпобили или разјурили, Рим љ ани су се као победници, пус-тош ећи пољ а на све стране, вратили у логор натоварениогром ним пленом . И управо тада стигош е петорица легата сдвојицом народних трибуна носећи Ф абију одлуку С ената

да не прелази Ц им ински кланац. П ош то су срећом стигли




сувиш е касно да би спречили рат вратили су се у Рим каовесници победе.

37. О вом експедицијом конзула, рат у ствари није био

окончан него прош ирен, јер је пустош ењ е земљ е у подно-ж ју Ц им инских планина изазвало незадовољ ство не самокод Етрураца него и код У мбра који су се граничили сањ им а И тако под С утријум стиж е војска бројнија него икаддотле; и не само да су своје логоре пом ерили напред, испредш уме, него су из ж ељ е да се ш то пре сукобе с Рим љ аним апоставили своју бојну линију у пољ у. П ош то су то учинилиостали су на свом месту, препуш тајући непријатељ у прос-

тор насупрот себи. П отом кад су видели да Рим љ ани неприхватају борбу стигли су до бедем а П ош то су овде виде-ли да су и неке предстраж е повучене у утврђени просторпочели су да довикују војсковођама да им се храна за тајдандонесе из логора: они ће остати под оруж јем и кренуће нанепријатељ ски логор или у току ноћи или кад сване. А рим -ску војску, која није била ниш та м ирнија, задрж авао је вој-сковођа В ећ је било око десет часова пре подне кад је

наредио да војници узму следовањ е, да буду под оруж јем испремни да одговоре на бојни знак у било које доба данаили ноћи. В ојницим а је упутио м апо речи, величајући успе-хе у рату са С амнитим а и потцењ ујући Етрурце: један не-пријатељ се не мож е поредити с другим , а ни њ ихов број.М еђутим , има једно тајно оруж је и за њ ега ће сазнати кадаза то дође време. Д отле треба ћутати. О вим загонетним ре-чим а хтео је да пробуди код војника уверењ е да је неприја-

тељ издан како би им подигао дух јер су били престраш енивеликим бројем непријатељ а А како су Етрурци стајали безутврђењ а изгледапо је близу истине оно ш то је он измислио.

П ош то су узели храну предали су се сну. О ко четвртестраж е били су пробуђени без буке и ставили оруж је на се-бе. К оњ уш арим а су дате мотке да би разорили бедем и испу-нили јарак. Бојну линију су поставили испред бедема, аодабране кохорте су стајале на изласку из капије. Н а дати

знак мало пре освита, који је у летњ им ноћим а тренутак



И с т о р и ја Р и м а - Д е в е т а к н м г а 215

највеће поспаности, колона изађе кроз разруш ени бедем инападе непријатељ а растуреног по целом пол>у. Једне суубијали док су леж али у сну, друге полупоспане на њ ихо-

вим леж ајим а, а највиш е оне који су пож урили ка оруж ју.Будући да су остали и без бојног знака и без вођа које биследили, Рим љ ани их разбиш е и кренуш е да их гоне. Једнипођош е ка логору, други прем а ш уми; ш ума им је пруж илауточиш те, док је логор, постављ ен усред пољ а, био заузетјош истог дана. Н аређено је да се заплењ ено злато и среброоднесе конзулу, а остало је предато војницим а Тог дана јеубијено или заробљ ено 60.000 непријатељ ских војника.

Н еки историчари каж у да је ова славна победа с оне стра-не Ц им инске ш ум е стечена код П ерузије51 и да је стога урим ској држ ави завладао велики страх да би војска м оглабити затворена у тако великом кланцу и опкољ ена Етрурци-м а и У м брим а који су м огли доћи са свих страна. А ли безобзира на то где је битка вођена, Рим љ ани су били победни-ци. И тако се појавиш е посланици из градова који су м оглибити центри етрурског народа у то време, из П ерузије, А ре-ција и К ортоне, те затраж иш е од Рим љ ана мир. П остиглису да се склопи прим ирје на тридесет година.

38. Д ок се ово догађало у Етрурији, други конзул, ГајМ арције Рутул, одузео је на јуриш А лиф е од С амнита. М но-ге друге тврђаве и села били су или разорени, или су нео-ш тећени пали под римску власт.

У исто врем е је рим ска ф лота под командом П ублија

К орнелија, кога је С енат одредио да надгледа обалу, отпло-вила у К ам панију и стигла у П омпеје. П оморски савезници52кренуш е да пљ ачкају пољ а Н уцерије. П ош то су брзо опусто-ш или она која су била близу, па је и повратак на бродове биосигуран, кренули су даљ е из ж ељ е за пленом , како се то чес-то догађа, изазивајући непријател>ство. Д ок су били растуре-ни по пољ им а није им нико изаш ао у сусрет, прем да сум огли бити униш тени. К ада су се неопрезно враћали у ко-

лони, сељ аци који су их пратили напали су их недалеко од




бродова, одузели им плен, а неке и убили. О ни који су ума-кли погибији били су у нереду натерани назад у бродове.

Д ок је прелазак К винта Ф абија преко Ц им инског кланца

изазивао страховањ а у Рим у, код С ам нита је прим л>ен каорадосна вест, као да је рим ска војска и кланцу затворена иопкољ ена С ећали су се К аудијског кланца и говорили да јеовајнарод са истом неопрезнош ћу из ж ељ е да види ш та је саоне стране, заведен у беспутан кланац и одсечен не толикозбог непријатељ а колико теш ким тереном . Већ су с радош ћум еш али и завист ш то је срећа у рату с Римл>аним а пренетаса С ам нита на Етрурце. С тога су ж урили да сакупе све своје

снаге да би слом или Гаја М арција, другог конзула. П ож ури-ли су да нађу пут преко земљ е М арса и С абина у Етруријууколико би М арције избегао сукоб. В ођена је сурова битка,погубна за обе стране и с неизвесним исходом. А како јебила нереш ена пронео се глас да су Рим љ ани побеђени, дасу изгубили неке љ уде коњ ичког сталеж а и неколико трибу-на, па и једног легата, а оно ш то је било најваж није да је исам конзул рањ ен.

К ако се обично догађа, глас о том е је преувеличаван исенатори су обузети страхом одлучили да им енују диктато-ра. Н ико није сумњ ао у то да треба изабрати П апирија К ур-сора, за кога се веровало да је био човек највећег војногискуства А ли нити је гласник могао сигурно стићи у С ам -нијум , где су сви били непријатељ ски располож ени премаРиму, нити су били сигурни да је конзул још у ж ивоту.Д руги конзул, Ф абије, био је у свађи с П апиријем . С м атрају-

ћи да приватна свађа не би требало да стоји на путу јавниминтересим а, С енат је одучио да овоме упути посланике, иза-бране међу бивш им конзулима, који ће га не само држ авнимнего и личним ауторитетом натерати да заборави на непри-јатељ ство ради добра отаџбине. К ад су посланици стиглиФ абију и предали му сенатску одлуку, уз речи које су одго-варале ономе ш то је налож ено, конзул се оборивш и очиземљ и повукао, оставл>ајући посланике у неизвесности ш та

ће учинити. Затим је у тиш ини ноћи која је наступила име-



И с т о р и ја Р и м а - Д с в е т а к њ и г а 217

новао за диктатора Л уција П апирија, као ш то је то био оби-чај. К ада су м у посланици захвалили ш то је тако сјајно сав-ладао своја осећањ а наиш ли су на упорно ћутањ е. О тпустио

је посланике без одговора или објаш њ ењ а за својпоступак, ачини се да је јаком вољ ом савладао велики бол.П апирије је за ком анданта коњ ице именовао Гаја Јунија

Бубулка. К ада је од куријатске скупш тине затраж ио да по-тврди њ егов избор,53то је било прекинуто лош им предзна-ком јер је курија Faucia била прва при гласањ у,54а била јепозната по два пораза: заузимањ у Града55и К аудијском ми-ру. О ба су се догодила у годинама када је ова курија им ала

право да се прва изјасни. А Л ициније М ацер још једномучини ову курију злосрећном : поразом који је претрпео кодК рем ере.56

39. С ледећег дана је диктатор поновио ауспиције и спро-вео закон. И под утицајем страха за војску преведену прекоЦ им инске ш ум е крену с легијам а које су недавно биле ре-грутоване и стиж е до Л онгуле. П ош то је од М арција при-м ио старе војнике повео је војску у бој. Ч инило се да и

непријатељ радо прихвата борбу. И једни и други су се пос-тројили под оруж јем , али је и ноћ наступила, а они нисузапочели битку. П оуздавајући се сваки у своју снагу, не пот-цењ ујући непријатељ а, поставили су војне логоре на малојудаљ ености једни од других. П рим ењ ујући 1ех sacrata,57Е трурци су сакупили војску тако да је сваки војник бираојош једног, и борили су се с толиком храброш ћу и толикимснагама као никад дотле ни у једнојбици. Борба је вођена с

толико ж ара да ни са једне ни са друге стране није билобачено ниједно копљ е; битка је вођена од сам ог почетка са-мо м ачевим а и веома ourrpo, а како победа извесно временије претегла ни на једну страну, то је бивала све суровијаЧ инило се да се боре не са већ побеђеним Етрурцим а негоса сасвим новим племеном . Н ико ни на једној страни нијекренуо у бекство. П адош е први редови, они који су иш лииспред застава, а да заставници не би били откривени, од

друпзг бојног реда постаде први. Затим су доведени војници




из последњ их резерви. Н апор и опасност су били тако вели-ки да су рим ски коњ аници сјахали с коњ а и кренули на првенепријатељ ске редове, супротстављ ајући им и оруж је и сво-

ја тела О во као да је успоставило нову бојну линију кодоних који су већ попуш тали. Т о поколеба етрурске заставе.О ни иза коњ аника, премда су били посустали, следили суих у нападу и тако су непријатељ ски редови били разбијени.Тим е се започела слам ати етрурска упорност и неке мани-пуле су се поколебале; када су ови једном окренули леђа,код осталих је настало бекство. Тога дана је ратна срећапрви пут слом ила моћ Етрураца, који су дотле све виш е ж и-

вели у изобиљ у. С ва њ ихова снага била је слом љ ена у бици;у истом нападу им је заузет логор и опљ ачкан.40. И рат у С ам нијум у се ускоро изједначио са овим и по

опасности и по славном заврш етку. П оред других ратнихприпрема, непријатељ је заблистао својим бојним поретком ,с новим и сјајним оруж јем . Б иле су две војске, од којих јеједна им ала ш титове украш ене сребром, а друга златом . Аш титови су им али овалан облик: горе су били ш ири да би

покрили груди и рамена, с равном горњ ом ивицом , а доле сусе заврш авали као клин да би се њ им а лако руковало. П ан-цири су им били постављ ени сунђером и ш титили су имгруди, а лева нога је била покривена. Н а глави су им аликацигу с перјаницом , која им је и стас чинила виш им . Т уни-ке „златних” војника су биле разнобојне, а „сребрни” су но-сили беле ланене. У ових беху и корице за мач сребрне као ипојасеви, а у првих златни; покривачи за коњ е беху златом

извезени. Д есно крило беш е овима одређено, а другим а ле-во. Рим љ аним а су већ били познати и ова опрема и сјајнооруж је; њ ихов војсковођа их је м еђутим учио да војник морабити храбар, а не покривен златом и сребром; гвож ђем ихраброш ћу треба да тутњ и. Јер ово је био пре ратни плен нооруж је, сијало је пре битке, а губило је сјају крви и ранама.Н аучили су да је храброст украс војника, а све остало следипосле победе; богат непријатељ је награда победиоцу, мако-

лико да је сам сиром аш ан.




Тако је К урсор повео војнике у борбу пош то их је охра-брио речим а. С ам је био на десном крилу, а левим је коман-довао командант коњ ице. Већ при првом судару разви се

велика битка с непријатељ ем , али и борба, ниш та блаж а,изм еђу диктатора и команданта коњ ице око тога на чијој ћестрани бити победа С лучајно се догодило да је Јуније првипотиснуо непријатељ а. С левим рим ским крилом супрот-ставио се десном сам нитском , где су се по обичају С ам нитаналазили они који су сами себе ж ртвовали, па стога били убелојодећи и носили бело оруж је. Говорећи да ће их ж ртво-вати О рку,58Јуније крете на њ их, поремети им редове и не-

сум њ иво им разби бојни поредак. К ада диктатор то виде, онузвикну: „Зар ће победа бити на левом крилу? Зар ће оно надесној страни, којим ком андује диктатор, следити друге унападу? Зар неће однети највећи део победе?” О храбри вој-нике тако да нити је пеш адија препуш тала вођство коњ ици,нити су легати заостајали у ревности за војсковођом. М аркоВ алерије на десном крилу, П ублије Д еције на левом , обоји-ца бивш и конзули, одјахаш е коњ ици која је била постављ ена

на крилим а, храбрећи је да с њ им а узме део славе и даизврш и јуриш на непријатељ еве бочне стране које су имстајале насупрот. О ва нова опасност са обе стране опколилаје непријатељ ску линију, па кад су рим ске легије на уж аснепријатељ а грунуле диж ући бојни знак настаде беж ањ енепријатељ а П ољ е ускоро прекриш е пали војници и сјајнооруж је С амнити су се прво докопали свог војног логора, алини ту нису м огли да се задрже. П ош то је заузет и опљ ачкан

пре ноћи предат је огњ у.П о одлуци С ената, диктатор је славио тријум ф коме је

највећи сјај дало заплењ ено оруж је. О но је изгледало таковеличанствено да је било раздељ ено власницим а радњ и сре-бром да њ им е украсе Ф орум.59К аж у да је тада настао обичајда едили украш авају Ф орум кад преко њ ега прелазе tensae(покривена кола са статуама богова).60И неки Рим љ ани суупотребљ авали ово изузетно оруж је у част богова, док су

К ам панци, из презира и м рж њ е према С ам нитим а, тим




украсним оруж јем наоруж авали гладијаторе који су их за-бављ али за време гозбе и које су називали „С амнитим а”.61

И сте године је са остацим а Етрураца водио борбу конзул

Ф абије код П ерузије, а победа је била сигурна и лака. Заузеоби и сам град - као победник је, наим е, стигао до бедема - данису изаш ли посланици и предали град. П ош то је оставиопосаду у П ерузији, а посланике из Етрурије који су траж илирим ско пријателлтво послао испред себе у Рим , уш ао је уград у тријум ф у, славећи још сјајнију победу него диктатор.С лава за победу над С амнитим а припадала је великим де-лом легатим а П ублију Д ецију и М арку Валерију. Н арод их

је на следећим изборима једногласно изабрао, једног за кон-зула, другог за претора.

41. Због славне победе над Етрурцим а, Ф абију је проду-ж ен конзулат, а Валерије је четврти пут био биран за претораК онзули су поделили команду и Д ецију је допала Етрурија,а Ф абију С ам нијум. О вај последњ и крену против Н уцеријеА лфатерне.62П ош то су опсађени одбили оно ш то им је по-нуђено кад су затраж или мир, он је нападом присилио градда се преда С а С ам нитим а је вођена борба и они су побеђе-ни у безначајном окрш ају. О ва борба не би била ни запамће-на да се тада М арси нису први пут сукобили с Рим љ аним аИ П елигни, који су следили М арсе у побуни, им али су истусудбину.

И други конзул, Д еције, је исто тако имао среће у рату.Тарквинијензе је застраш ивањ ем натерао да дају ж ито за

војску и да траж е прим ирје на 40 година Н ека утврђењ анарода В олсинија је заузео на јуриш и разорио их да не бислуж ила као склониш та непријатељ у. П ош то се рат прош и-рио на све стране настао је такав страх да су сви они који сусе см атрали Етрурцим а затраж или м ир од конзула М еђу-тим , то нису постигли, али им је дато прим ирје на годинудана О д непријатељ а је затраж ено да даде рим ској војсциплату за годину дана и по две тунике - то је била цена

прим ирја




М ир у Етрурији је наруш ила изненадна побуна У мбра,плем ена која су била пош теђена од невољ а рата. Једино суњ ихова пол>а осетила пролазак војске. О ни покренуш е своју

ом ладину, а уз то и м ноге Етрурце да се побуне. О рганизова-ли су толику војску да су се хвалили, уздиж ући себе и пре-зирући Римљ ане, како ће конзуле оставити иза себе уЕ трурији, а да ће сам и кренути у напад на Рим . К ад су кон-зула Д еција обавестили о том е ш та су ови наум или, он јекренуо из Етрурије ка Рим у убрзаним м арш ем и зауставиосе у пољ им а која су припадала П упинији,63 паж љ иво ослу-ш кујући вести о непријатељ у. Н и у Рим у нису потценили

опасност од рата са У мбрим а. И саме претњ е су изазивалестрах код оних који су у галском рату видели како је град укоме ж иве незаш тићен. С тога су упутили посланике конзу-лу Ф абију да хитно води војску у Етрурију ако им а предахаод рата са С ам нитим а. К онзул се покори наредби и убрза-ним м арш ем крену ка М еванији64 где су се тада налазилеетрурске снаге.

И зненадна појава другог конзула, за кога се веровало да

је заузет ратом у С ам нијум у, далеко од У мбрије, тако јепрестраш ила У м бре да су једни см атрали како се треба по-вући у утврђене градове, а други да би требало прекинутират. А ли љ уди из једног њ иховог округа, који се називаоМ атерина, не само да су остале држ али под оруж јем него суих одм ах повели у борбу. Н апали су Ф абија док је утврђиваосвој логор. К ада је конзул видео како без чврстог поретканападају на утврђењ е позвао је војнике да напусте посао и

поставио их за битку онако како се могло с обзиром на местои време. Х рабрио их је истинском похвалом за славу коју сустекли у рату против Етрураца и у С ам нијум у и позивао даовајбезначајан додатак рата с Етрурцим а успеш но заврш е иказне их за безбож ну претњ у да ће напасти Рим . О во су вој-ници прим или с таквим одуш евљ ењ ем да су спонтаним бој-ним покличем прекинули војсковођин говор и пре но ш тоје пала команда кренули у ш ироком ф ронту на непријатељ а,

уз једногласне звуке трубе и рогова. Јуриш али су као да




пред њ има нису били љ уди и оруж је. Ч удесно је то рећи,али су најпре отели заставе заставницима, а заставнике одву-кли до конзула; затим су наоруж ане љ уде гурали из једног

бојног реда у други. Где су наиш ли на отпор, виш е су себорили ш титовим а но мачевим а, ударајући непријатељ а иобарајући га на земљ у. В иш е љ уди је заробљ ено него поби-јено, а дуж бојне линије чуо се само један глас, онајкоји јенаређивао да се полож и оруж је. И тако је усред битке врш е-на предаја, и то оних који су рат започели. Тога и следећегдана предали су се и остали ум бријски народи. С тановнициО крикулум а65су прим љ ени за савезнике уз гаранцију.

42. Ф абије, победник на бојном пољ у које је коцком билододељ ено другом , врати потом војску у своју област. И каош то му је народ у претходној години продуж ио конзулат,тако му је сада С енат због успеш но вођеног рата продуж иовојну ком анду и за следећу годину, у којојсу конзули билиА пије К лаудије и Л уције В олумније, уз велики отпор првог.У неким аналим а сам наш ао да је цензор А пије К лаудијетраж ио конзулат, а да је њ егов избор оспоравао народни

трибун Л уције Ф урије, траж ећи да се најпре одрекне цензу-ре. П осле избора, њ егов колега је одређен да води нови ратса С алентиним а,'*’а А пије је остао у Граду да у цивилнимпословим а јача своју моћ пош то је стицањ е ратне славе пре-пуш тено другим а.

В олум није је оправдао својизбор. В одио је м ноге битке инеке непријатељ ске градове је заузео на јуриш . Био је изда-

ш ан при подели плена, а своју доброћудност, која је сам а посеби пријатна, повећао је љ убазнош ћу. Н а тај начин је вој-ска постала спремна да се излаж е опасности и напору.

К винт Ф абије се као проконзул сукобио са сам нитскомвојском код А лиф а И сход је био сигуран: непријатељ и субили разбијени и сатерани у своје логоре. Н е би задрж алини логор да је дан потрајао дуж е. И пак су опкол>ени премрака, а постављ ене су и страж е да нико не би умакао. С ле-

дећег дана, већ при појави прве светлости, почели су да се




предају. П редаја оних који су били С ам нити прим ана је подусловом да оду у само једној туници; сви су били посланипод „јарам ”. С ам нитски савезници нису били заш тићени

никаквом гаранцијом и 7.000 их је предано у ропство. О никоји су рекли да су Х ерници држ ани су посебно под стра-ж ом, а Ф абије их је све послао у Рим пред С енат. П ош то суим поставили питањ е да ли су били насилно регрутовани,или су се добровољ но борили на сам нитскојстрани противРим љ ана, предани су Л атиним а да их чувају, а новим конзу-лим а П ублију К орнелију А рвини и К винту М арцију Трему-лу - они су у м еђуврем ену били изабрани - налож ено је да о

овојствари поново исцрпно рефериш у С енату. О во су Х ер-ници узели за зло. Н арод А нагније67је сазвао скуп свих на-рода у циркусу који се називао П оморски циркус и у њ емусу сви Х ерници осим оних из А латријума, Ф ерентинум а иВ еруле68 објавили рат Римљ аним а.

43. У С ам нијум у је Ф абијев одлазак изазвао нове немире.К алатија и С ора су заједно с рим ском посадом која је ос-тављ ена у њ им а биле заузете, а са заробљ еним војницим а се

срам но поступало. С тога је тамо упућен с војском П ублијеК орнелије. М арцију је пао у део рат с новим непријатељ ем -рат је био објављ ен А нагнији и осталим Х ерницим а. И спрвасу сва важ на места између логора двојице конзула заузелинепријатељ и, тако да ни гласници нису м огли да се проби-ју. С тога су неколико дана били у потпуној неизвесности освему ш то се догађало и сваки конзул је поступао самостал-но не знајући ниш та о оном другом. И у Рим у је завладао

страх за њ ихову судбину, па су регрутовани и узети под за-клетву сви одрасли муш карци, а припрем љ ене су и две новевојске за случајизненадне опасности. О волики страх, међу-тим , није одговарао правој опасности од садаш њ ег рата, ани старојслави овог плем ена Н ису се усудили на било ш таваж но и за неколико дана су изгубили три логора на овомпростору. С клопили су прим ирје на 30 дана и упутили по-сланике у Рим . П ристали су да војницим а дају плату за два

месеца, да им обезбеде снабдевањ е и да сваком војнику даду




по тунику. С енат је вратио посланике М арцију, коме је до-зволио да поступи с Х ерницим а како сам нађе за сходно. Ион прим и предају овог племена.

И у С ам нијум у је други конзул по снази био надм оћнијиод непријатељ а, али је био у неповољ нијем полож ају збогтерена С ве путеве је држ ао непријатељ , а заузео је и приро-дни пролаз кроз кланац, у којем није било пута, тако да нијем огло бити допрем ано снабдевањ е. А конзулу није пош лоза руком да их изазове на битку, премда је сваког дана пру-ж ао прилику за то. Било је јасно да С ам нитим а није одгова-рала битка, а Рим љ аним а одлагањ е рата Д олазак М арција,

који је после покоравањ а Х ерника пож урио колеги у помоћ,на крају је одузео непријатељ у м огућност да одпаж е битку.П ош то су см атрали да нису били једнаки по снази ни вој-сци једног конзула схватили су да им неће остати никакванада за спас ако дозволе да се споје две конзулске војске.С тога у хаотичном м арш у кренуш е у сусрет М арцију. О вајсместа сакупи сав терет на средину и, колико м у је то врем едозвољ авало, уреди војску за борбу. Н ајпре бојни поклич, а

затим и облак праш ине који се у даљ ини видео изазваш еузбуну у логору другог конзула, те он одм ах нареди војни-цима да зграбе оруж је и да тог часа крену у битку. Н апао јебок непријатељ ске колоне, заузете у другом окрш ају, узви-кујући да ће бити невиђена срам ота ако дозволе да другавојска уж ива обе победе и ако не потраж е славу у рату којисами воде. Т у где је напао разбио је непријатељ ску колонуна два дела и кроз средину кренуо на непријатељ ски логор.

К ако је био без љ уди заузео га је и спалио. К ада га М арције-ви војници угледаш е у плам ену, а и непријатељ ски војницито исто видеш е, настаде бекство С ам нита на све стране. А лисмрт је на све стране затварала пут бекству и није виш ебило м еста где би се могло наћи уточиш те.

В ећ је око 30.000 непријателлких војника било пало, кадје конзул дао знак да се повуку. И док су сакупљ али снаге имеђусобно једни другим а честитали, изненада су у даљ ини

угледали нове непријатељ ске кохорте које су регрутоване




као помоћ. О не изазваш е нов сукоб. П обедници кренуш е нањ их и не чекајући наређењ е конзула нити бојни знак за по-четак борбе, уз узвике да ће научити С ам ните да су ово ре-

грутовањ е изврш или себи на зло. К онзули су попустилипред борбеним ж аром легије, јер су добро знали да новинепријатељ ски војници неће ни покуш ати да се боре када сенађу м еђу старим а који су у расулу и бекству. И нису сепреварили у очекивањ у: све сам нитске снаге, старе и нове,окренуш е у бекство и дограбиш е се оближ њ их планина. Та-мо се упути и рим ска колона, па виш е нигде није било си-гурног м еста за побеђене. О терани с планинских ланаца

којих су се докопали, сви су углас траж или мир. П ош то суобећали да ће дати ж ито за три месеца, плату војницим а загодину и по једну тунику за сваког војника, ови м олиоци зам ир су упућени С енату.

К орнелије је био остављ ен у С ам нијуму, док се М арцијевратио у Рим у тријум ф у који м у је био додељ ен за победунад Х ерницим а. О длучено је да му се постави статуа накоњ у и она се налазила испред К асторовог храм а Х ернич-

ким народим а из А латријум а, В ерула и Ф еретинум а враће-ни су њ ихови закони, јер су виш е волели то него да стекнурим ско грађанско право. Д ато им је и право да међусобносклапају бракове. То је привилегија коју су извесно времесамо они уж ивали међу Х ерницим а Н ароду А нагније и не-ким другим а који су се дигли на оруж је против Рим љ анадато је грађанско право, али без права гласа О дузето им јеправо на скупове и право брака са другим народима, а за-

брањ ено им је и да бирају м агистрате осим оних који су себринули о религији.О ве године је цензор ГајЈуније Бубулко започео грађењ е

храма Спасу.69 Н а то се био заветовао као конзул за времесам нитског рата О н и њ егов колега М арко В алерије М аксимсаградили су путеве кроз земљ у о држ авном трош ку. О вегодине је био обновљ ен и уговор с К артагином трећи пут, ањ ихови посланици који су ради тога дош ли у Рим били су

богато обдарени.




44. И сте ове године, диктатуру је држ ао П ублије К орне-лије С ципион, с ком андантом коњ ице П ублијем Д ецијемМ уром. О ни су одрж али скупш тину ради избора конзула

пош то ниједан конзул није могао да остави рат. За конзуласу изабрани Л уције П остум ије и Т иберије М инуције. П и-зон70стављ а ове конзуле после К винта Ф абија и П ублија Д е-ција, изостављ ајући две године у којима су, као ш то смо већизнели, конзули били К лаудије и В олумније, те К орнелијес М арцијем . Н е зна се да ли је то заборављ ено при редакцијиА н а л а ,п или су намерно изостављ ена два пара конзула

О ве године су С ам нити врш или упаде на С телатско пољ е

у К ам панији. С тога су оба конзула упућена у С ам нијум , алиу различите области. П остум ије се упутио у Тиф ернум ,72аМ инуције у Бовијанум . Борба је започела у Т иф ернум у гдеје командовао П остумије. Једни каж у да су С ам нити безсумњ е били побеђени и да је заробљ ено 20.000 љ уди, докдруги тврде да је битка била нереш ена и да је П остум ије,претварајући се да је уплаш ен, ноћу тајно повукао своје тру-пе у планине. Н епријатељ га је следио и утаборио се на две

м иљ е удаљ ености од њ ега. Д а би изгледало да траж и и сигу-ран полож ај и полож ај који је лако снабдевати - а то је уствари био - конзул је утврдио логор и опремио га у свему, аонда је, остављ ајући поуздану посаду у њ ему, с треће странедиректним путем повео легије свом колеги, који је такођебио у војном логору, према другом непријатељ у. О вде јеМ инуције на П остум ијев предлог кренуо у бој на неприја-тељ а К ако се неодлучна битка протегла на виш е дана, П о-

стум ије је с новим легијама изненада напао већ изнуренунепријателлку бојну линију. П ош то су их ум ор и ране спре-чавале да беж е, непријатељ и су просто били униш тени, азаплењ ен је и 21 бојни знак. Затим су Рим љ ани кренулипрема П остум ијевом логору. О вде су обе победничке војскекренуле на непријатељ а, који је већ био престраш ен чувш иза претходну битку, разбиле га и расуле. Рим љ аним а је палоу руке 26 бојних знакова, заробљ ени су и сам нитски запо-

вендик С татије Гелије и м ноги други, а заузета су и оба




непријатељ ска логора. С ледећег дана је започела опсада гра-да Бовијанум а. За кратко време је и он заузет, и конзули судобили тријум ф за ова славно изврш ена дела И ма писаца

који каж у да је М инуције с теш ком раном пренет у логор уком е је и умро. О ни додају да је на њ егово место изабран законзула М арко Ф улвије и да је он, упућен да преузм е М ину-цијеву војску, заузео Бовијанум .

И сте године су од С ам нита повраћени С ора, А рпинум иЦ есенија, а Х еркулу је постављ ена и посвећена велика ста-туа на К апитолу.

45. За врем е конзула П ублија С улпиција С аверија и П у-

блија С ем пронија Софа, С ам нити су упутили посланике уРим да траж е или крај или одлагањ е рата Н а њ ихове пони-зне м олбе, Рим љ ани су одговорили да С ам нити нису честотраж или м ир док су припрем али рат, и да м ир м ож е битисклопљ ен убрзо после обављ ених разговора Н о пош то речим огу бити празне, Рим љ ани ће остати код чињ еница и кон-зул С ем проније ће с војском остати извесно време у С ам ни-јуму. Њ ега не могу преварити у томе да ли располож ењ е уС ам нијум у нагињ е рату или миру. К ада лично о томе сте-кне уверењ е известиће С енат. П осланици м огу сачекатињ егов повратак из С амнијум а П ош то је рим ска војска тегодине, после победе у С ам нијуму, добровољ но снабдевана,са С амнитим а је обновљ ен стари савез.

П отом су Рим љ ани окренули оруж је против Еква,73ста-рих непријатељ а који су се м ного година држ али мирно,

привидно пош тујући споразум коме у ствари нису били вер-ни. Д ок су Х ерници били независни, они су заједно са њ им аслали пом оћ С ам нитим а, а после покоравањ а Х ерника, целоплем е је преш ло на страну непријатељ а, не скривајући сво-ју политику. К ада су им били упућени ф ецијапи да траж еназад оно ш то су запленили, пош то је са С ам нитим асклопљ ен м ир у Риму, они су одговорили како Рим љ анипокуш авају уз претњ у ратом да их натерају да постану рим-

ски грађани. А колико је то ствар коју не треба ж елети пока-




зује прим ер Х ериика, јер су сви они којима је то било до-звољ ено виш е волели да задрж е своје законе него да добијуримско грађанство. А они којим а није било остављ ено да

бирају оно ш то ж еле гледали су на давањ е рим ског грађан-ства као на казну. П ош то су ово изнели јавно на својојскуп-ш тини, рим ски народ је одлучио да зарати против Е ква

О ба конзула кренуш е у овај нови рат и утврдиш е се начетвртојм иљ и од непријатељ а.

Војска Еква, који м ного година нису самостално водилиниједан рат, била је у паничном страху, без добрих војсково-ђа и праве команде. Једни су см атрали да треба прихватити

борбу, други - да треба чувати логор. О но ш то их је покрета-ло било је то да су им пољ а м огла бити излож ена пљ ачкањ уи да су м огли бити разорени градови у којим а су оставилималу посаду. И тако, кад се међу многим м иш љ ењ им а чулои то да треба напустити опш ту ствар и да се свак окренесеби, да код првих страж а напусте војни логор да би све сапољ а пренели у градове, јер градове ш тите бедеми, сви суприхватили тај предлог уз опш те одобравањ е. И док је не-пријатељ већ у зору био растурен по пољ има, Рим љ ани сукренули у бој. К ако им се нико није супротставио, они суубрзаним м арш ом кренули према непријатељ ском логору.А ли кад овде нису видели ни страж е на улазим а нити билокога на опкопу, а није било ни уобичајеног ж амора у логору,узнемирени овом необичном тиш ином зауставили су се изстраха од заседе. П реш авш и затим преко бедема нађош е све

напуш тено и кренуш е стопама непријатељ а да га гоне. Н отрагови су водили на све стране, као да се војска свуда расту-рила, и то их испрва збуни. П отом кад су преко извидникасазнали за нам ере непријатељ а кренули су да им опседајуградове. За педесет дана заузели су 31 град, и то све на ју-риш . В ећину су разорили и спалили, а народ Еква су готовоискоренили. За победу над Еквим а се тријумф овало. О пом е-нути овим примером , плем ена М аруцина, М арса, П елигна и

Ф ерентана упутиш е посланике у Рим да траж е мир и прија-




тељ ство. С а овим народим а је склопљ ен савез који су тра-жили.

46. О ве године је Гнеј Ф лавије, син Гнеја, држ авни пи-

сар који је потицао од оца ослобођеника и био сиром аш ан,али мудар и речит човек, постао курулни едил. У неким ана-лим а сам наш ао да је с обзиром на то да је служ ио код едиласхватио да би га трибе подрж але као едила, али да је њ еговоим е скинуто са листе јер је служ ио као записничар, па јеодлож ио таблице за писањ е и заклео се да неће даљ е записи-вати.74Л ициније М ацер тврди да је он неш то раније престаода служ и као писар и да је већ био трибун и два пута члан

ком исије од три члана, једном за ноћне страж е, други пут занасељ авањ е колониста М еђутим , оно у чему се писци слаж ујесте њ егова упорна борба против аристократије која га јепрезирала због ниског порекла О н је објавио грађанске зако-не, скривене у архивама свеш теника, и учинио их доступни-м а народу, а календар је излож ио на Ф оруму на набељ енимтаблицама да би се знало кад мож е да се суди. П осветио јехрам С лози на простору који је био посвећен В улкану, уз

велики протест аристократије. А К орнелије Барбат је каоврховни свеш теник морао, јер је народ тако једногласноодлучио, да изговара свету ф орм улу пре њ ега, премда јетврдио да по обичају предака нико осим конзула или оногако им а врховну команду не мож е посветити храм. П о одлуциС ената је тако предлож ено у народној скупш тини да никоне мож е посветити ни храм ни ж ртвеник без одлуке С енатаили већине народних трибуна.

С ада ћу испричати догађај који сам по себи не би биовредан паж њ е кад не би представљ ао сведочанство о томекако је народ бранио своју слободу од охолости аристокра-тије. К ада је Ф лавије дош ао да обиђе болесног колегу, никоод м ладих нобила који су ту седели није, по договору, устао;он је нато наредио да се донесе курулна столица и са тогзваничног седиш та је гледао на своје непријатељ е, пуне за-висти на њ егов почасни полож ај. Ф лавија је у ствари иза-

брала за едила странка с Ф орума, она која је стекла моћ за



Х К Њ Г А 303-292. г о д и н а п р е н .е .

1. За врем е конзула Л уција Генуција и С ервија К орнели-

ја, готово да није било спољ них ратова У С ору и А лбу суупућени колонисти. За А лбу која се налазила на територијиЕква било је уписано 6.000 колониста.1С ора је била на тери-торији В олска, али су је држ али С ам нити; тамо је било по-слато 4.000 љ уди. О ве исте година дато је рим ско грађанскоправо А рпинатим а и Т ребуланим а2Ф русинати3су каж њ енитако ш то им је одузета једна трећина земљ е јер се сазнало дасу подбунили Х ернике. К онзули су испитали ову ствар по

одлуци С ената, а коловође завере су потом биле иш ибане исекирама погубљ ене. Д а година ипак не би прош ла сасвимбез рата, конзули су повели мањ у експедицију на У мбре јерје било јављ ено да су неки наоруж ани љ уди, сакривени упећини, врш или препаде на пољ а У ову пећину су продрлиса заставама, али су у м раку задобили м ноге ране, и то најви-ш е од баченог камењ а, све док нису пронаш ли други излаз -пећина је, наим е, била пролазна П отом су на оба излаза

набацали дрвеће и запалили га, па су тако дим ом и паромугуш или 2.000 наоруж аних љ уди који су се у настојањ у дасе избаве бацали у пламен.

П од конзулим а М арком Л ивијем Д ентером и М аркомЕ м илијем обновљ ен је рат са Еквим а Н езадовољ ни осни-вањ ем колоније која је била постављ ена на њ иховојграницикао тврђава кренули су у напад на њ у с великим огорчењ ем ,али су их сам и колонисти отерали. М еђутим , у Рим у је овај

догађајизазвао велики страх, јер се теш ко могло поверовати




да су се Екви одваж или на раг ослањ ајући се једино на својеснаге. Због ове узбуне изабран је диктатор ГајЈуније Бубул-ко. Заједно с командантом коњ ице М арком Т итинијем , он

крену у рат и у првом окрш ају разби Екве. К ада се осмогдана од почетка рата тријум ф ално вратио у Рим изврш ио јеосвећењ е храма Спаса, који је подигао као цензор испуњ ава-јући завет који је дао као конзул.

2. О ве године је грчка ф лота под командом К леоним а4Л акедем оњ анина пристала на обалу И талије и заузела Тури-је, град који се налазио у области С алентина.5П ротив овогнепријатељ а је упућен конзул Ем илије, који је постигао то

да Грци беж ећи потраж е своје бродове. Т урије су враћенеоним а који су ту ж ивели, а на салентинској територији јеуспостављ ен мир. У неким аналим а сам наш ао да је на са-лентинску територију упућен диктатор Јуније Бубулко и даје К леоним напустио И талију пре сукоба с Рим љ аним аП ловећи одатле око рта код Брундизија био је захваћен олу-јом која га је бацила насред Јадранског мора, тако да је слеве стране имао италску обалу без лука, а са десне И лире,

Л ибурне и Х истре, дивљ а плем ена и већином позната каопиратска6 Тако у страху доплови дубоко до обале В енета7ипосла неколико љ уди да испитају ту област. П реко њ их јесазнао да је обала пред њ им а уска и кад се она пређе остајуиза леђа баруш тине и лагуне којима пролазе морске струје,а у близини су пољ а с бреговима који се диж у изнад њ их; тује и уш ће једне предубоке реке - им е јојје било М едуакус® -

у коју њ ихове лађе могу упловити као у сигурну луку. К ле-оним нареди да бродови уплове и крену уз реку. А ли речнокорито није било довољ но дубоко да прим и и најтеж е лађе,па стога м нош тво наоруж аних љ уди пређе у лакш е бродове.Тако стигош е у густо насељ ена пољ а трију патавинскихплемена која су ж ивела на обали реке. И скрцавш и се остави-ли су на бродовим а само малобројну страж у и напали села,палећи куће и пленећи стоку. В ођени похлепом да пљ ачкају,

све су се виш е удаљ авали од бродова%



И с т о р и ја Р и м а - Д е с е т а к њ и г а 233

К ада је о том е јављ ено у П атавијум* где су становнициувек били под оруж јем због близине Гала, они поделиш еснаге на два дела: једни су кренули у област за коју је

јављ ено да су се по њ ојрастурили пљ ачкаш и, а други су, даих пљ ачкаш и не би пресрели, кренули другим путем ка ме-сту где су остали бродови. О но је било удаљ ено од утврђењ а14 миљ а. О ви су напали на бродове и побили страж аре којинису ни слутили ш та се догађа, а уплаш ене морнаре су на-терали да пребаце бродове на другу обалу реке. И на копнује исто тако вођена успеш на борба против растурених пљ ач-каш а, док су се Грцим а који су побегли у пристаниш те су-

протставили В енети. Тако су се наш ли у средини измеђудве војске и били побијени. О ни који су били заробљ ениоткрили су да се краљ К елоним с бродовим а налази удаљ ентри м иљ е одатле. П осле тога, пош то су заробљ еници датина чувањ е у оближ њ е село, један део ненаоруж аних љ уди јеуш ао у речне бродове који су грађени с равним дном и при-лагођени за плићаке лагуне, а други су запосели заробљ енебродове и заједно се упутили прем а ф лоти, те опколили

бродове чија се посада виш е плаш ила непознатог места нонепријатељ а У м есто да пруж е отпор, они се упутиш е удубл>е воде. Н епријатељ их је следио све до уш ћа реке ипош то је неке бродове заробио, а неке спалио јер су забуномдоспели у плићаке, вратио се као победник. А К леоним , којије једва успео да сачува петину бродова, отпловио је немају-ћи среће ни у једном делу Јадранског мора. И ма још ж ивихљ уди који су у П атавијуму видели кљ унове бродова и плен

одузет од Л аконаца, излож ене у старом храму Јуноне. К аосећањ е на ову битку, на дан када се одиграла, сваке годинесе на реци која тече кроз град приређује као представа сукоббродова.

3. О ве године је с В естиним а10 који су траж или прија-тељ ство Рим а склопљ ен савез. А затим догађаји на разнимм естим а изазваш е страх: јавиш е да се Етрурија побунила,изазвана покретом у А рецију, где су из зависти покуш али да

оруж јем отерају богати род Ц илнија.11 И стовремено су и




М арси пруж или оруж ани отпор при заузимањ у зем љ е радиосноване колоније К арсеоли,12за коју је било већ уписано4.000 љ уди. И тако је због ових узбуна био им енован за дик-

татора М арко В алерије М аксим који је себи узео за коман-данта коњ ице М арка Ем илија П аула. Ја пре верујем у тонего да је К винт Ф абије у овим годинама и на овом полож а-ју био потчињ ен В алерију. А ли не одричем м огућност да једо греш ке дош ло због надим ка М аксим .13К ренувш и с вој-ском, диктатор разби М арсе у првојборби. П ош то их је оте-рао у утврђене градове заузео је М илионију, П лестину иФ ресилију у току кратког врем ена и казнивш и М арсе одузи-

мањ ем дела територије обновио је савез са њ им а. Затим суснаге окренуте против Етрураца. И кад је диктатор отиш ао уРим ради обнављ ањ а ритуала ауспиција, ком андант коњ ицеје кренуо у набавку хране и био опкол»ен из заседе. И згубиоје виш е застава и после срам не погибије и бекства војниканатеран је назад у логор. О вајпораз се никако не мож е при-писати Ф абију не само зато ш то је својнадим ак стекао збогвојне славе него и стога ш то се, сећајући се П апиријеве

строгости, не би усудио да изађе у битку без наређењ адиктатора.144. К ада је о том поразу стигла вест у Рим , она је изазвала

већи страх него ш то је ствар сама по себи заслуж ивала. С у-дови су обуставили рад, као да је војска била униш тена, поулицама су постављ ене ноћне страж е, а оруж је и остало ш тосе бацало на непријатељ а било је сакупљ ено на бедем им аК ад је диктатор узео под заклетву све младиће и стигао у

логор наш ао је све м ирније но ш то се надао, јер је све билодоведено у ред настојањ ем команданта коњ ице: логор је биопом ерен на сигурније место, кохорте које су биле изгубилебојне знаке затекао је ван бедема и без ш атора,15а војска јебила спремна за бојда би се ш то пре ослободила кривице.С тога он без оклевањ а крену на територију Русела.16С ве доовог места пратили су га непријатељ и и премда су се надалида ће победити и у отвореном сукобу после успеха који су

постигли, ипак су нападали из заседе, у чем у су и пре тога




успевали. Н едалеко од рим ског логора налазиле су се полу-сруш ене куће села које је било спаљ ено приликом пусто-ш ењ а пољ а С акривш и овде наоруж ане љ уде истерали су

стоку тако да је виде рим ске предстраж е којима је командо-вао легат Гнеј Ф улвије. К ако се на овајмамац није нико нипом ерио с рим ског полож аја, један од пастира, приш авш идо сам ог утврђењ а, позва остале који су оклевали да потерајустада из руш евина села, питајући их заш то оклевају кадам огу слободно да прођу преко рим ског логора К ад су тума-чи из града Ц ера превели ово легату настало је велико неза-довољ ство војника у свим манипулама, али се ипак нису

усудили да крену без наредбе. К ом андант налож и оним а ко-ји су знали језик да обрате паж њ у на то да ли је тајјезиконај који се говори на селу, или онај из града К ада га овиобавестиш е да су и језик и изглед љ уди, као и извесна угла-ђеност, ф инији него ш то се мож е очекивати код пастира, оним рече: „И дите и реците им да открију узалуд постављ енузаседу. Рим љ ани све знају, па нити се могу ухватити у зам-ку, нити се могу победити оруж јем .” П ош то су ово чули и

пренели оним а који су били у заседи, ови су се одмах поди-гли из склониш та и изнели заставе на отворено пољ е, такода су се м огли одасвуд видети. Л егату се учинило да је вој-ска непријатељ а сувиш е велика да би јој се могао супротста-вити са својим снагама и стога је хитно упутио позивдиктатору траж ећи помоћ; чекајући на њ у, сам се супротста-вио непријатељ у.

5. Ч им је прим ио вест, диктатор је наредио да се дигну

заставе и да их војска под оруж јем следи. Н о све је теклобрж е од њ егове команде. О дмах су зграбили и заставе и ору-ж је, па је војнике било теш ко задрж ати од напада и јуриш аН ије то била једина срџба која их је покретала због недавнопретрпл>еног пораза колико повици који су до њ их допира-ли јаче уколико је битка била ближ а Једни друге су пож у-ривали и заставнике подстрекивали да иду брже. А диктаторих је утолико виш е задрж авао уколико је видео да виш е жу-

ре и наређивао им да иду спорије. С упротно томе, Етрурци




су већ на почетку ж урно кренули у битку, наступајући сасвим својим снагам а Једна вест је стизала другу да су свеетрурске легије ступиле у борбу и он виш е није могао за-

држ авати своје снаге, а са узвиш ице на којојје стајао видеоје у каквојсе опасности налази рим ска предстраж а У здају-ћи се да ће легат издрж ати у борби и да се сам као спасилацнапази у близини у опасности хтео је да замори неприја-тељ а ш то виш е, а потом кад буде посустао да га нападне сасвим својим снагама П рем да су Рим љ ани споро напредова-ли делило их је мало растојањ е и остало је м ало м еста занапад, нарочито коњ ици. Н апред је иш ла пеш адија са заста-

вама да непријатељ не би открио да је у питањ у заседа илинеш то скривено, али је изм еђу пеш адијских редова оставиодовољ но простора да би коњ и м огли да уђу. И стоврем ено сулегије пустиле бојни поклич и коњ и у слободном трку на-летели на непријатељ а Н еприпремљ еног за коњ ички напад,непријатељ а захвати паника П ош то је тако стигла пом оћ,која ум ало није закаснила, они који су били готово оп-кол>ени предахнуш е. А затим су, повративш и се, поново

прихватили борбу која није била ни дуга ни неизвесна Раз-бијени непријатељ и потраж иш е спас у утврђеном логору, акада су се рим ске заставе и ту појавиле, они устукнуш е искупиш е се у најудаљ енији део логора Беж ећи, заглавилису се у уским капијама логора В елики део војника се попеона насипе и бедеме да би се бранили с виш ег места, или даби их прескочили и тако се спасили. И зненада се бедем, рђа-во испуњ ен на једном месту, сруш и у јарак под теж ином

оних који су стајали на њ ему. П реко овог насипа, који као дасу им сам и богови послали, м ноги ум акош е, али виш е безоруж ја но са њ им .

К ако су етрурске снаге разбијене други пут у овој бицидоговорено је да рим ским војницим а дају годиш њ у плату иснабдевањ е за два м есеца Д иктатор им је дозволио да упутепосланике у Рим ради разговора о миру. Њ ихов м ировнипредлог је одбијен, али им је дато прим ирје на две године.

Д иктатор се у тријум ф у вратио у Рим . К од неких историча-




ра сам наш ао да је диктатор ум ирио Етрурију без иједнеборбе вредне помена, да је устанак био једино код А ретинаи да је диктатор пом ирио род Ц илнија с плебејцим а М арко

В алерије се одрекао диктатуре и био изабран за конзула. Н е-ки каж у да он то није траж ио и да је био изабран у одсуству,а да је избор одрж ао интерекс. Једино је несум њ иво то да јебио конзул са А пулејем П ансом.

6. За време конзулата М арка В алерија и К винта А пулеја,односи с другим држ авама били су доста сређени. Етруријасе држ ала м ирно због неуспеш ног рата и због прим ирјаС ам нити су били покорени, трпећи поразе током м ногих

година, и били задовољ ни недавно склопљ еним савезом. И уРим у се мнош тво држ ало м ирно јер је град био растерећенслањ ем великог броја љ уди у колоније. И пак да не би владаом ир дош ло је до сукоба који су започели народни трибуниК винт и ГнејО гулније с првацима држ аве, било патрицији-м а било плебејцим а О ни су траж или сваку прилику да кодплебејаца окриве патриције, а како им то није пош ло за ру-ком предузели су акцију која је била у интересу не ниж их

слојева плебејаца него њ ихових врхова, оних који су биликонзули и који су им апи право на тријумф . Њ им а није не-достајало ниш та друго осим почасти највиш их свеш тенич-ких полож аја, који још нису били отворени за све. К ако су уто врем е била четворица аугура и четворица понтиф ика,17они су предлож или закон да се повећа број свеш теничкихполож аја и да се додају још четворица понтиф ика и петори-ца аугура које би требало изабрати међу плебејцим а Н исам

могао да откријем како је тајколегијум сведен на четворицуаугура осим ако до тога није дош ло см рћу двојице. Јер каош то је познато, бројаугура би требало да буде непаран, по-ш то је свако од три старинска племена, Рам ни, Т ицијензи иЛ уцери, требало да има свог аугура; ако је био потребан већибројсвеш теника, њ ихов бројсе повећавао пропорционално.Тако се број повећао као да су на ту четворицу додата јошпеторица, па да их буду деветорица, на свако плем е тројица

Н о како је колегијум у требало додати плебејце, патрицији




су били незадовољ ни, као онда кад су видели да се конзулатотвара за све. П ретварали су се да је ово ствар која се не тичењ их него богова и да ће се сам и богови побринути за то да се

служ ба посвећена њ им а не скрнави; они се само брину данека несрећа не снађе државу. И пак се неће сувиш е боритипротив тога, јер су навикли да у борби те врсте буду пораж е-ни. А своје противнике неће спречавати да и то постигнупош то су борбом стекли полож аје којима су се једва могли инадати, а сада их имају, као ш то су полож ај конзулата накоји су могли доћи виш е пута, цензура и право на тријум ф .

7. К аж у да је највиш е сукоба око тога да ли треба овај

закон прихватити или одбацити било између А пија К лауди-ја и П ублија Д еција М ура. П ош то су изнели готово истеаргум енте о правим а патриција и плебејаца који су изнетиза и против Л ицинијевог закона, кад су плебејци траж иликонзулат, каж у да је Д еције евоцирао лик свога оца, као ш тосу га памтили и м ноги који су још седели у скупш тини,како опасује своју тогу по габинијевском светом обичају истоји изнад свог оруж ја, заветујући себе за рим ски народ и

рим ске легије:18тада је П ублије Д еције изгледао бесм ртнимбоговим а исто тако чист и побож ан као и њ егов колега Т итМ анлије кад се заветовао. Зар овај П ублије Д еције, запитаих, не би по закону м огао обавити свети ритуал рим скогнарода? Зар постоји опасност да би богови м ањ е спремноуслиш или њ егове молитве него оне које би им упутио А пи-је К лаудије? Зар А пије К лаудије искреније врш и светеобреде у својој кући и одаје пош ту боговима спрем није од

њ ега? И ма ли икога ко се каје ш то су се толики плебејскиконзули јавно заветовали за спас држ аве, или толики дикта-тори преузим ајући војску или у току рата? Н ека изброје вој-сковође у оним годинам а које су прош ле откако су подплебејским вођством и ауспицијама започети ратови; некасе изброје тријумф и; чак и у нобилским врховим а нем ајуплебејци за чим да заж але. С асвим је сигурно да рим скинарод и С енат неће ни у случају новог рата полагати виш е

наде у патрицијске но у плебејске војсковође.




„К ада тако ствари стоје, коме се од богова или од љ удим ож е учинити недостојним ”, узвикну, „да они љ уди који сус правом добили почаст на курулна седиш та, право на тогу с

црвеним рубом, тогу украш ену папм ама и ш арену тогу, натријум ф алну круну и ловоров венац,19они чије сте домовевидели да се истичу међу другим а тим е ш то је на њ их обе-ш ен ратни плен узет од непријатељ а, да они том е додају иинсигније достојанства понтиф ика и аугура? Зар онај којисе одевен као Јупитер Н ајбољ и Н ајм оћнији попне на Капи-тол, прош авш и кроз град у позлаћенојкочији, не мож е да сепокаж е с посудама за ж ртвовањ е како покривене главе и са

свеш теничким ш тапом приноси ж ртву или прим а аугуријум сК апитола? Зар ће оним а који на натписим а на посм ртниммаскама20таквих љ уди читају о њ иховом конзулату, цензурии тријум ф у бити неподнош љ иво да прочитају и о њ иховомпонтиф икату и аугурату? С тога - нека м и богови опростеш то ово говорим - см атрам да ћемо ми захваљ ујући римскомнароду бити они који ће додати части свеш теничког поло-ж аја својим достојанством исто толико колико смо и прим и-

ли и очекујемо, виш е због богова него због себе, да оним акојим а смо приватно одавали пош ту, то исто учиним о и уим е држ аве.

8. А ли заш то ја о овоме расправљ ам као да је то у потпу-ности остала привилегија патриција и као да ми већ немамониједан од врховних свеш теничких полож аја? В ећ видим оплебејце као чланове тела од десет чланова задуж еног заобред ж ртвовањ а,21као интерпретаторе С ибилинских књ ига

и судбине целокупног народа,22као оне који су надзорнициу ритуалу А полону и другим светим обредим а Н ије учи-њ ена никава неправда патрицијим а када је бројдуовира којису се бринули за свечане ж ртве повећан због плебејаца; уствари, сада овај храбри човек, одваж ни трибун, предлаж едодавањ е пет аугурских м еста и четири понтиф ика да би сена њ их им еновали плебејци. Т о се не чини, А пије, зато даби вас патриције отерали с ваш их места, него да би вам по-

м огли љ уди плебејског сталеж а у управљ ањ у религијским




пословима, као ш то вам помаж у и у проф аним стварим а,сразм ерно својој снази. Н емој се стидети, А пије, да као ко-легу у свеш теничком колегијуму им аш онога који ти м ож е

бити колега у цензури и колонату; м огућно је да он будедиктатор, а ти кам андир коњ ице. С абинског дош љ ака, првогу ваш ем роду који је припадао нобилитету - м ож еш га зватиА тије К лаус или А пије К лаудије23- прим или су у свој ста-леж стари патрицији. С тога немојодбијати да нас прим ишмеђу свеш тенике. С а собом ћемо донети и славу којом сепоносим о; Л уције С екстије је био први плебејац који је иза-бран за конзула, ГајЛ ициније С толо је постао први плебеј-

ски командант коњ ице, Гај М арције Рутул је био првидиктатор и цензор, а К винт П ублије Ф илон је био први пре-тор. О д вас смо увек слуш али исто; да ауспиције припадајуједино вама, да сте ви једини плем енитог рода, да је само увас права врховна власт и право на ауспиције у рату и м иру.Н о потом су и врховна власт и консултовањ е небеских зна-кова, заједнички и патрицијим а и плебејцима, били подје-днако срећни, а тако ће бити и у будућности. Зар сте икад

чули да су пали с неба они који су први били патрицији? Тосу били они који су могли им еновати свога оца, дакле оникоји су рођени као слободни љ уди. А ли већ ја м огу да наве-дем конзула као свога оца, а мој син ће им ати конзула задеду. Н ије у питањ у ниш та друго, К вирити, него да стекне-мо оно ш то нам је до сада било ускраћено. А патрицији сути који траж е сукоб, а не брину за то какав ће им ати исход. Аја сматрам да овај закон, који ће бити на добро и срећу и

вама и држ ави, треба да усвојите онако како је предлож ен.”9. Н арод одлучи да се трибе одмах позову да гласају ичинило се да се закон прихвата. А ли истог дана је ипак ски-нут са дневног реда, јер је један од народних трибуна ста-вио вето. С ледећег дана, м еђутим , трибуни су се уплаш илии закон је једногласно прихваћен. За понтиф ике су изабра-ни прво предлагачи закона; П ублије Д еције М ур с П ублијемС ем пронијем Софом, ГајМ арције Рутул, М арко Л ивије Д ен-

тер; била су и петорица плебејаца међу аугурима; ГајГену-



И с т о р и ја Р и м а - Д е с е т а к н м г а 241

ције, П ублије Е лије П етус, М арко М инуције Ф емус, ГајМ арције и Т ит П ублилије. Тако је сада било осам понтиф и-ката и девет аугура.

И сте године је конзул М арко В алерије после бриж љ ивеприпрем е предлож ио закон о призиву на народ.24О во је би-ло треће предлагањ е после истеривањ а краљ ева, и увек су гапредлагали љ уди из исте породице. С м атрам да разлог заобнављ ањ е овог закона не мож е бити друго осим да је м оћпојединаца била јача од слободе народа П орцијев закон једонет, како м и се чини, зато да би се грађани заш титили одтелесних казни, јер је предвиђао теш ку казну за онога ко

претуче или убије рим ског грађанина.25В алеријевом закону,којим је забрањ ено да се онај ко се позове на народ претучебатинам а и погуби секиром, није ниш та друго било додатоосим да је „рђаво поступио” онајкоји то ипак учини. О во јетада, кад је у љ уди још постојао стид, верујем била довољ нагаранција да ће закон бити пош тован; теш ко да би данаснеко овакву претњ у озбиљ но узео.

О ве године је против побуњ ених Еква вођен рат који је-два да је вредан паж њ е, јер њ им а осим нем ирног духа нијеостало ниш та друго од старе среће. Д руги конзул, А пулеј,опсео је утврђењ е Н еквинум у У мбрији. М есто је билокрш евито, а са једне стране се стрм о спуш тало, ту где јесада Н арнија, па се није могло заузети ни на јуриш ни опса-дним справам а И тако су опсаду као незаврш ен посао пре-узели нови конзули М арко Ф улвије П етус и Тит М анлије

Торкват.Л ициније М ацер и Т уберо26каж у да су се у овојгодинисве центурије изјасниле за К винта Ф абија који није траж иоконзулат, него је захтевао да му се та служ ба пом ери на го-дину у којој ће бити виш е ратова С матрао је да би билокорисније за држ аву ако би у овојгодини врш ио неку град-ску магистратуру. И тако, не кријући ш та им а на уму, али ине траж ећи, био је изабран за курулног едила заједно с П а-

пиријем К урсором. О во ипак не наводим као сигурно зато




ш то П изон,27који је као писац А н а л а старији, наводи да суове године били курулни едили ГнејД ом иције К алвин, синГнејев, и С пурије К арвилије М аксим , К винтов син. В ерујем

да је збрку у листу едила унео когном ен и да је прича потомусаглаш ена с греш ком која је настала због тога ш то су поме-ш ани избори за едиле са оним а за конзуле. О ве године језаврш ен и lustrum под цензорим а П ублијем С ем пронијемС офосом и П ублијем С улпицијем С аверијем и додате су дветрибе, А нијензис и Терентина. То је оно ш то се догодило уРиму.

10. К ако се опсада града Н еквинум а отегла, у међувреме-

ну су два човека из утврђењ а, чије су се куће налазиле узбедем, прокопала тунел и овим тајним путем стигла до рим -ских страж а. И зведени потом пред конзула потврдили су дасу спремни да прим е у бедеме утврђењ а чету наоруж анихвојника. Ч инило се да овајпредлог не треба презрети, али ида га не треба неопрезно прихватити. Д ок је један од оведвојице задрж ан као талац, са другим су упућена два извид-ника да прођу кроз тунел. П ош то су испитивањ а показала да

је све поуздано упућено је 300 љ уди под вођством пребегарада заузму најближ у капију. К ад је она насилно отворена,рим ска војска је предвођена конзулом заузела град без бор-бе. Тако је Н еквинум потпао под рим ску власт. У град суупућени рим ски колонисти да надгледају У мбре. Рим скаколонија је по реци Н ар названа Н арнија. В ојска се вратилау Рим с великим пленом.

И сте године су Етрурци припремали рат против Рим а,

крш ећи прим ирје. А ли док су они били тим е забављ ени,њ ихове границе је напала огром на галска војска, па их је тоодвратило од наумљ еног. П отом су, поуздавајући се у снагуновца којим су м огли м ного да постигну, нам еравали да Га-ле од непријатељ а преобрате у савезнике и да, ујединивш иснаге са њ им а, зарате против Рим а. В арвари нису одбилисавез са Етрурцима; у питањ у је била једино цена за то. К адаје све било уговорено и кад је новац прим љ ен, а све остало

припремљ ено за рат, Етрурци су наредили Галим а да их




следе. М еђутим , Гали, то одбиш е, говорећи да прим љ ениновац није награда за рат с Рим љ аним а; они су га прим илиза то да не пустош е етрурска пољ а и да оруж јем не нападају

сељ аке. И пак су спрем ни и да ратују за њ их ако то Етрурциж еле, али ни за какву другу награду осим да добију деоетрурске територије како би се најзад зауставили на одређе-ним седиш тим а. О држ ано је неколико скупш тина етрур-ских народа на којима се расправл>ало о томе, али нисум огли ниш та да одлуче, и то не из страха да би тим есм ањ или своју територију, него стога ш то су се бојали да уземљ у прим е љ уде тако дивл>ег племена. И тако су Гали пу-

ш тени да оду и однесу огром ан новац који су стекли безнапора М еђутим , глас о покрету Гала изазвао је великистрах у Риму зато ш то је био у вези с ратом против ЕтрурацаС тога се пож урило да се склопи савез с пиценским народом.

11. К ом анда за рат у Етрурији била је коцком додељ енаконзулу Т иту М анлију. О н једва да је преш ао границу не-пријател>ске земљ е, кад је збачен с коњ а у брзом трку док јеувеж бавао коњ ицу и умало није на месту издахнуо - преми-

нуо је трећег дана после удеса. У зим ајући овај догађај каопредзнак с неба, Етрурци су см атрали да богови започињ урат у њ ихову корист и то им подиж е храброст. У Рим стиж евест о конзуловојсм рти у тако неповољ ном тренутку. С ена-тори би им еновали диктатора да нису одрж ани избори зазам ену конзула по одлуци држ авних првака; на њ им а су сесве центурије изјасниле за М арка В алерија, кога је С енатхтео да им енује за диктатора Н апож ено му је да одмах с

легијам а крене у Етрурију. Њ егов долазак је тако потиснуоЕтрурце да се нико није усуђивао да напусти утврђењ а, доким је сопствени страх стварао осећањ е да су опсађени. Н овиконзул није успео да их нам ам и у битку, иако им је пусто-ш ио пол>а и спаљ ивао куће, иако се дим подизао са спаљ енихвила и м ногих села. И тако, док се рат овде одвијао споријено ш то је било зам иш љ ено, посредством П ицена,28 новихсавезника, стигао је глас о другом , за који није без разлога

см атрано да би могао бити страш ан пош то је до тада у суко-




бима и иа једној и на другој страни било м ного губитакаП ицени су, наиме, обавестили да С ам нити настоје да се на-оруж ају у намери да дигну устанак, те да су и њ их на то

подстицали. П иценим а је израж ена захвалност, а С енат сеод Етрураца окренуо С ам нитим аО скудица у храни је такође изазивала забринутост држ а-

ве и, како пиш у они којим а је било по вољ и ш то је ове годи-не био едил Ф абије М аксим , дош ло би до велике невољ е даније било настојањ а овог човека који је у миру, бринући сеза ж ито, за набавку и довоз хране, показао исту способносткоју је им ао и у м ногим ратним олујам а

О ве године се преш ло на интерегнум - разлог за то се ненаводи. И нтерекси су били А пије К лаудије, потом Ф абијеС улпиције. О вај последњ и је одрж ао изборе за конзуле, накојим а су изабрани Л уције К орнелије С ципион и ГнејФ ул-вије. П очетком године су стигли лукански посланици да сеновим конзулим а ж але на С ам ните који су почели да пусто-ш е њ ихову територију, пош то нису успели да их придобијуда ступе са њ им а у савез, да би их ратом натерали на рат.О бавестили су их такође да лукански народ, који је већ ра-није напустио пут који води дуж ностим а, сада одлучан испреман да радије претрпи све друго него да поново увредирим ско име; они м оле сенаторе да Л уканце прим е подокриљ е и да их заш тите од насиљ а и неправди које им нано-се С ам нити; и премда су већ сам им тим ш то су започели ратса С амнитим а дали неопходан залог верности, сада су спре-

м ни да дају и таоце.12. С аветовањ е у С енату је било кратко: сви сенатори сусе слож или да се склопи савез с Л уканцим а и да се траж исатисфакција од С ам нита Тако је Л уканцим а дат повољ анодговор и са њ им а склопљ ен савез. С ам нитим а су упућениф ецијали да од њ их захтевају да напусте територију рим -ских савезника и одведу војску с територије Л уканаца Ф е-цијалим а су изаш ли у сусрет они који су носили поруку

С амнита да неће изаћи неповређени ако дођу у сам нитску




скупш тину. К ада је Рим о томе обавеш тен, С енат је предло-ж ио да се С ам нитим а објави рат, а народ се слож ио са тим .

К онзули су међусобно поделили команду тако да је Сци-

пиону припала Етрурија, а Ф улвију С ам нити, па су обојицакренула у рат који им је одређен. П ремда је очекивао споррат, сличан оном е из претходне године, С ципиону је ипакизаш ао у сусрет непријатељ код Волатера29у бојном порет-ку. Борили су се већи део дана, уз велике губитке на обестране. И ноћ је наступила, а није се још знало на чијојјестрани победа. Тек прва светлост дана показа ко је победник,а ко побеђен, јер су се Етрурци повукли и ноћу напустилилогор. Рим љ ани кренуш е у бој, а онда видеш е да им је не-пријатељ , отиш авш и, препустио победу. К ренуш е ка етрур-ском логору и заузеш е га, али га нађош е празног, но с м ногоратног плена јер је то био стални логор који је војска напу-стила. С ципион је потом одвео војску на територију Ф алис-ка и док је комору оставио у Ф алеријим а с малом страж ом ,брзим м арш ом је кренуо на територију непријатељ а да би је

опустош ио. Н е само да су је оставили опустош ену него суогњ ем спалили и утврђењ а и села К онзул се уздрж ао однапада на градове у које је страх отерао Етрурце.

Д руги конзул, Гнеј Ф улвије, извојевао је славну биткукод Бовијанум а у С ам нијум у и стекао несумњ иву победу.Затим је напао и сам Бовијанум и заузео га на јуриш , а уско-ро затим и А уфидену.30

13. И сте године је основана колонија К арсеоли на тери-торији Еквикола.31К онзул Ф улвије је прославио тријум ф запобеду над С ам нитим а. К ада су се већ ближ или избори законзуле стигао је глас да Етрурци и С ам нити регрутујуогром ну војску. П ричало се да су се њ ихови прваци на свимскуповим а Етрураца ж алили ш то нису на било који начинувукли Гале у рат; сам нитске вође су нападали ш то су војскуприпремл>ену за рат против Л уканаца супротставили Рим -

љ аним а, док је непријатељ кренуо у рат са сопственим сна-




гама и снагама својих савезника, па су се тако сукобили поднеједнаким условима.

П рем да су се за конзулат надм етали и други славни

љ уди, страх од ових ратова је учинио да се све очи окренуК винту Ф абију М аксим у који се, прво, није ни кандидовао, адруго, кад је видео ш та народ хоће, то је и одбио. „Заш то бисе”, питао је, „као стар човек који је већ одслуж ио своје узне-миравао и ратним напорим а и наградама за напоре?” Н ијему ни у душ и ни у телу остало м ного од раније снаге, аплаш и се и превртљ ивости среће, да се неком од богова неучини да је јачи него ш то они ж еле кад су у питањ у љ удска

бића. О н је већ допринео слави својих предака, а радовао бисе да се и други подигну до њ егове среће. Јер у Рим у им а иприлика за почасти најм оћнијих, а исто тако им а и храбрихљ уди.

О вом скром нош ћу је само појачао настојањ а својих при-јател>а, која је и заслуж ивао. А Ф абије, који је сматрао датреба подсетити на пош товањ е закона, нареди да се прочитазакон по коме није било дозвољ ено да се исти човек бира

други пут за конзула пре но ш то прође десет година32Н атонастаде таква галама да се читањ е закона једва чуло, а наро-дни трибуни рекош е да то у будућности неће представљ атисметњ у пош то ће они предлож ити народу да се он изузм еод дејства овог закона. А ли Ф абије је истрајао у одбијањ у.„О д какве је важ ности”, питао је, „доносити законе ако ихкрш е они који их доносе? Закони не владају, него се поњ има влада.” Без обзира на све то, народ је приступио гла-

сањ у, па како је која центурија прозивана, без оклевањ а сеодлучивала за Ф абија. Н ајзад је био побеђен сагласнош ћуцеле држ аве. „Н ека су богови сагласни са оним ш то радите,К вирити. А ли пош то ћу ја поступати по ваш им ж ељ ама, тотраж им од вас да захвалност покаж ете при избору м ог коле-ге. М олим вас да за конзула који ће бити на власти заједноса мном изаберете П ублија Д еција, чију сам способност упо-знао кад смо заједно врш или ову дуж ност; достојан је и вас

и свог оцаЛ’ С м атрали су да је предлог добар и све остале




центурије су гласале за конзуле К вннта Ф абија и П ублијаД еција.

О ве године су едили извели м ноге на суд под оптуж бом

да су им али виш е земљ е но ш то је било дозвољ ено.33С лабису изгледи да се било ко од н>их оправдао и тако је заузданапретерана грамзивост.

14. Д ок су нови конзули, К винт Ф абије, који је биранчетврти пут, и П ублије Д еције М ур, биран трећи пут, већа-ли м еђу собом да један узме рат против Етрураца, а другипротив С амнита и колике су снаге потребне за оба ф ронта,као и о том е ко је погоднији за који рат, стигли су послани-

ци из С утријум а, Н епета и Ф алерија с веш ћу да су Етрурцина скупш тини закљ учили да се траж и мир, па се рат свомтеж ином окренуо против С амнита. Д а би лакш е снабдеваливојску и да би непријатељ а држ али у неизвесности одаклеће војска наићи, конзул Ф абије је кренуо преко територијеС оре, а Д еције преко земљ е С идицина и тако су повели ле-гије на С ам нијум .

К ада су стигли до непријатељ ске територије, конзули сураш ирили своју ф ронталну линију, пустош ећи све пред со-бом. П ри том су ипак виш е испитивали терен но ш то супљ ачкали. Тако су избегли да их непријатељ изненади иззаседе коју је поставио у скривеној долини код Тиф ерна,спрем ан да са узвиш ице крене на њ их. П ош то је повукаоком ору на сигурно место и оставио мале војне снаге да јечувају, Ф абије је, упозоривш и војнике да предстоји битка,

кренуо у квадратном војном поретку ка месту где су се скри-вали непријатељ и. В идевш и да изненађењ е виш е није могу-ћно и да мора доћи до отвореног сукоба, С ам нити су и самиизабрали прави бојни поредак. И тако су сиш ли у равницу ипредали се ратнојсрећи, с виш е храбрости него наде. И би-ло стога ш то су сакупили снаге колико год их је било кодсвих самнитских народа, или стога ш то им је опасност укојој су се наш ли појачавала храброст, они су изазвали

страх код Рим љ ана.




К ада је Ф абије видео да иепријатељ е не мож е пом еритини с једног полож аја наредио је свом сину М аксим у и М ар-ку В алерију, војним трибуним а с којима је дојурио до прве

бојне линије, да најхитније оду до коњ аника и да их охра-бре, па ако се сећају да је коњ ица икад пом огла држ ави неказаблистају тога дана и тако сачувају славу овог рода војске. Упеш адијскојбици, непријатељ и су остали на својим позици-јама; сву наду су, дакле, полагали у напад кФ ш це. О браћалису се м ладићим а по имену, подједнако љ убазни и један идруги, и обасипали их час похвалама, час обећањ им а. А лисхватајући да ће им ати слабу корист од тога одлуче да се

прибегне лукавству када се снагом не м ож е постићи циљ .С тога нареде свом легату С ципиону да хастате прве легијеповуче из борбе и да их у ш то већој тајности одведе окол-ним путем на брегове у близини, да их овде на прилазускривеном од погледа постави у бојни поредак и да се изне-нада појаве непријатељ у иза леђа.

А коњ аници су под вођством трибуна, кад су се изненадапојавили испред застава, изазвали не мањ у забуну код сво-

јих но код непријатељ а С ам нитска линија је остала непо-м ична пред сквадроним а у галопу и није се дала ни отератини пробити ни на једном делу. К ако је овајнапад био узалу-дан, коњ аници су се повукли иза застава и напустили битку.О во охрабри непријатељ е, те они у првом реду не бииздрж али дуж у борбу и појачану снагу непријатељ а, у когасе повратило поверењ е у сопствене снаге, да конзул нијенаредио другојбојнојлинији да ступи напред. С веж е снаге

спречиш е продор непријатељ а напред. А ли знак који се утом тренутку појавио на бреговим а и поклич који га је сле-дио нису били једино ш то је испунило С ам ните страхом .Ф абије је узвикнуо да се њ егов колега Д еције приближ ава,па су и војници у радости и узбуђењ у кликтали да је ту идруги конзул, ту су и легије. И та превара, добродош лаРим љ аним а у том тренутку, испуни С ам ните страхом и на-гна их у бекство. Н ајвиш е их је плаш ило то да их тако ум ор-

не не савлада одм орна и свеж а војска. И пош то су се




разбеж али на све стране било их је убијено ман>е него ш тоби се очекивало код такве победе: м ртвих је било 3.500, за-робљ ених 830, а изгубили су и 23 бојна знака.

15. С ам нитим а би се прикљ учили и А пулци пре битке даим конзул Д еције није супротставио свој логор код М але-вентум а и да их није натерао у битку и победио. И овде јебило виш е бекства но погибије: убијено је 2.000 А пулаца.Тако је Д еције, презревш и таквог непријател>а, одвео легијеу С амнијум . О вде су две конзулске војске, кренувш и у ра-зним правцим а, пет месеци пустош иле сву земљ у. Д еције јелогоровао на 45 места, а други конзул на 86; за собом нису

оставили само трагове бедема и јаркова него м ного видљ и-вија сведочанства у опустош еним и опл>ачканим областим а.Ф абије је заузео и утврђењ е Ким етра. О вде је заробљ ено2.900 ратника, а од оних који су се борили било је убијено930 љ уди.

К онзул је после тога кренуо у Рим ради одрж авањ а избо-ра, а ж урио је да то обави ш то пре. П ош то су центурије којесу прве биле прозване, све гласале за К винта Ф абија, то је

А пије К лаудије, који је био кандидат за тај полож ај, човекпродоран и амбициозан, кренуо свом својом снагом и сна-гом нобилитета коме је припадао да буде им енован за конзу-ла заједно с Ф абијем , не само због свог частољ убл>а него изато да патрицији поврате оба конзулска места. Ф абије је тоодбио за себе, наводећи исте разлоге као и претходне годи-не. Н ато је цео рим ски нобилитет опколио њ егово седиш те;сви су га м олили да извуче конзулат из плебејског блата и

да му врати некадаш њ е достојанство, и то не само овом по-лож ају но и патрицијским родовима. К ад су најзад заћутали,Ф абије је својим ум ереним говором стиш ао узбуђењ е: речеда ће им пом оћи да добију два патрицијска им ена као конзу-ле ако се потруде да нађу неког другог кандидата уместоњ ега О н неће ставити своје им е на избор, јер би то билонезаконито и служ ило би као лош прим ер. И тако се догоди-ло да је плебејац Л уције В олум није изабран за конзула заје-

дно са А пијем К лаудијем , с којим је већ једном држ ао




конзулат. Н обили су зам ерали Ф абију да је нам ерно избегаоА пија као колегу пош то је и као говорник и као политичарбио без сум њ е истакнутији од њ ега

16. Н акон ш то су избори обављ ени и старим конзулим абило налож ено да наставе да воде рат у С ам нијум у продуж е-на им је и власт на још ш ест месеци. И тако је у следећојгодини, за време конзула Л уција В олум нија и А пија К ла-удија, сада П ублије Д еције, којег су као конзула оставилеколеге у С ам нијуму, као проконзул наставио да пустош иземљ у све док сам нитску војску, коју никада није срео у боју,најзад није истерао из земљ е.

И стерани из своје земљ е, они су кренули у Етрурију,см атрајући да ће оно ш то су често и узалуд покуш авали пре-ко посланика, сада постићи када се појаве с толиким бројемратника Д одајући м олбама претњ е затраж или су скупетрурских првака Када се ови скупиш е излож иш е им коли-ко се дуго боре с Рим љ аним а за слободу. С ве су покуш али,рекош е, не би ли сопственим снагама поднели толики теретрата; покуш али су и да добију помоћ суседних народа, алибез успеха; пош то нису м огли даљ е издрж ати рат траж илису и м ир с Рим љ аним а. Н о потом су се побунили, јер им јебило теж е у миру као поробљ енима него у рату као слобод-ним а Етрурци су им још једини остали као последњ а надаЗнају да су они племе које је у И талији најбогатије у оруж ју,у љ удима и у новцу; имају уза се и Гале, народ који се рађауз звекет оруж ја, им ајући не само ратничку способност него

и осећањ е непријатељ ства прем а Рим љ аним а, хвалећи се, небез разлога, како су их победили, а затим им допустили да сеоткупе златом. А ко је у Етрураца остало неш то од духа П ор-сене34 и њ ихових предака, ниш та им не стоји на путу даотерају Рим љ ане из свих земаљ а северно до Т ибра и да ихнатерају да се боре, не за власт у И талији која је посталанеподнош љ ива, него за својспас. С амнитска војска је за тоспремна: наоруж ана, плаћена и одлучна да их одмах следи

ако би их повели да опседају и сам Рим .




17. Д ок су се они у Е трурији овако хвалили и то предла-гали, у њ иховојземљ и је плам тео рат с Рим љ аним а. Јер кадаје Д еције преко извидника сазнао да је сам нитска војска оти-

ш ла сазвао је ратни савет и рекао: „Заш то лутамо пољ им а иводим о рат около по селим а? Заш то не кренемо да заузимамоградове и бедеме? У С ам нијуму не страж ари виш е никаквавојска; она се повукла ван границе и тако је сама себе осуди-ла на прогонство.” У з опш те одобравањ е повео је војску унапад на М ургантију која је била моћан град. О душ евљ ењ евојника је било велико не само због ом иљ ености вође него избог наде да ће плен бити већи од онога који су стекли

пљ ачкајући пољ а, и тако су за један дан силом и оруж јемзаузели град. Ту је све опкољ ено и заробљ ено 2.100 Самнита,а стечен је и огром ан плен. Д а не би овим сувиш е оптерети-ли војску која је у м арш у, Д еције је наредио да се сакупевојници и рекао им ово: „Д а ли ћете овом једном победом иовим ратним пленом бити задовољ ни и у будућности? Зарнеће ваш а храброст бити једнака ваш им надама? С ви сам-нитски градови и сва добра у њ им а препуш тени су вама сада

кад сте њ ихове легије, разбијене у толиким биткама, најзадистерали из сопствене земљ е. П родајте ово и тако наведитетрговце да због користи прате војску, а ја ћу се потом побри-нути да вам пруж им прилику да стекнете оно ш то ћете про-дати. С ада креним о на град Ром улеа35 где вас очекујуневелик напор и огроман плен.

П ош то су продали плен, подстицали су заповедника даих води на Ром улеу. И овде су без напора и без справа за

бацањ е, подигавш и заставе, без страха да ће их неко с бедемаграда заплаш ити, поставили м ердевине уз бедеме који субили најближ и и попели се на зидине. У тврђењ е је заузетои опљ ачкано. П ри том је убијено 2.300 љ уди и заробљ ено6.000, а војници су стекли огром ан плен и били принуђени,као и пре, да га продају. О датле су одведени на Ф ерентин ипремда им није дозвољ ено да предахну иш ли су са оду-ш евљ ењ ем . А ли овде је било виш е и напора и опасности:

бедем и су снаж но брањ ени, а и м есто је било обезбеђено и




природним полож ајем и утврђењ ем. Н о све су то војницисавладали, већ навикнути на плен. О ко бедема је било убије-но 3.000 љ уди, а плен је припао војницим а

К од неких историчара се слава за освајањ е ових традоваприписује највећим делом М аксиму. Н аводи се да је Д ецијезаузео М ургантију, а Ф абије М аксим узео Ф ерентин и Ром у-леу. И ма и писаца који сву славу приписују новим конзули-ма, али не обојици него само старијем од њ их, Л уцијуВ олумнију, јер је њ ему припала команда у С ам нијум у.

18. Д ок се ово одигравало у С ам нијум у - без обзира на токо је им ао команду и ауспиције - против Рим љ ана је при-преман велики рат у Етрурији и то од многих племена којеје подстрекивао Гелије Егнације из С ам нијум а Готово свиЕтрурци су се определили за рат; за то су били придобијении суседни ум бријски народи, а добијена је и галска пом оћ зановац. Ц ело ово м нош тво стиж е у сам нитски табор. К ада је отим неочекиваним немирим а било јављ ено у Рим одлученоје да А пије К лаудије крене ш то пре у Етрурију, јер је кон-

зул Л уције В олумније већ био отиш ао у С ам нијум с другоми трећом легијом и са 15.000 савезничких војника С а А пи-јем су кренули и две легије, прва и четврта, и 12.000 савез-ничких војника У таборили су се недалеко од непријатељ а

Ту је виш е постигнуто тим е ш то се кренуло на време,због чега су неки етрурски народи, који су већ били спрем-ни на рат, м орали да одустану плаш ећи се виш е Рим љ ананего А пијевог вођењ а рата, које није одликовала ни способ-ност ни ратна срећа В ођене су м ноге борбе на неповољ номтерену и у неповољ но време, тако да је непријатељ свакимданом стицао све виш е поуздањ а и постајао све опаснији.Н ајзад је војсковођа изгубио поверењ е у војнике и војници увојсковођу. К од три историчара сам наш ао податак да је упу-тио писмо колеги и траж ио да дође из С ам нијум а И пак ни-сам ову ствар могао тачно утврдити, јер се у томе не слаж у

конзули који су на овом полож ају били други пут заједно:




А пије је порицао да је писмо послао, а В олум није је тврдиода га је прим ио.

В олум није је већ био заузео три утврђењ а у С ам нијум у и

у њ им а побио око 3.000 војника, а око половину тог броја језаробио; устанак у Л уканији који су подигле вође плебејацаи сиром аш них угуш ио је уз опш те одобравањ е оптим ата,*упутивш и тамо К винта Ф абија као проконзула са старом вој-ском. О стављ ајући Д еција да пустош и непријатељ ева пољ а,В олум није се упутио у Е трурију да се придруж и свом коле-ги. П рим или су га с великом радош ћу. А пије се, међутим ,држ ао прем а том е каква му је била савест: ако није писао

љ утио се с правом, а незахвално и нехум ано ако м у је билапотребна пом оћ; сада се претварао да је није траж ио. И за-ш ао м у је у сусрет и једва да су се поздравили, кад му рече:„Д а ли си добро, Л уције В олумније? К ако стоје ствари уС ам нијум у? Ш та те је натерало да напустиш област која тије коцком додељ ена да у њ ојратујеш ?” В олум није одговорида се рат у С ам нијум у срећно одвија и да је дош ао зато ш тога је он писмом позвао. А ко је оно било лаж но, а њ егов дола-

зак у Е трурију некористан, он ће одмах окренути заставе иотићи. А пије нато рече: „Ти свакако иди и нико те неће за-држ авати; ни најм ањ е ти не приличи ш то се, једва излазећинакрајса својим ратом, дичиш тим е да си другом довео по-м оћ.” В олум није му одговори да м оли Х еркула да се овоокрене на добро: виш е би волео и да је учинио узалуданнапор него да се догоди неш то због чега у Етрурији не бибила довољ на једна конзулска војска.

19. К онзули су се већ разилазили, кад се легати и трибу-ни из А пијеве војске окупиш е око њ их. Н еки су м олили свогком анданта да пом оћ колеге, коју је и требало траж ити, непрезире сада кад је добровољ но стигла, други су настојалида спрече В олум нија да оде. П реклињ али су га да не издаоно ш то је добро за отаџбину због безначајног сукоба с коле-гом. А ко настане нека невољ а, виш е ће ш тете бити нанетооном е ко одлази него оном е ко је остављ ен. Д ош ло је дотле

да су Л уцију В олум нију приписивали све ш то ће се одигра-




ти у Е трурији, добро и зло: нико се неће питати ш то је А пи-је рекао, него каква је била судбина војске; њ ега је А пијеотпустио, држ ава и војска га задрж авају; нека се повинује

вољ и војске.О вако их опом ињ ући и супротстављ ајући им се, конзулекоји су се опирали одвукли су у скупш тину. О вде су држ анидуги говори, али се у суш тини рекло исто оно ш то је преднеколицином већ пре тога речено. И док је В олум није ибранио јачу ствар и показао да није мањ е речит од свог изу-зетно обдареног колеге, А пије подругљ иво прим ети дањ ему треба приписати у заслугу ш то ум есто м ртвог и нем ог

имају сада речитог конзула За време ранијег конзулата, бару првим месецима, није знао ни речи да изусти, а сада већсеје популарске говоре. Н ато В олум није одговори: „К акобих волео да ти од мене научиш да одваж но поступаш каош то сам ја од тебе научио да ум еш но говорим .” Н ајзадпостави услов да се одлучи не ко је бољ и говорник - наим е,то није ствар коју држ ава траж и - него ко је од њ их двојицебољ и командант. О бласти у којима се ратује су Е трурија иС амнијум ; нека изабере ону коју сам ж ели; он ће се са сво-јом војском или повући у С ам нијум , или остати у Етрурији.

Н ато се подиж е граја међу војницим а који су траж или даобојица заједно поведу етрурски рат. К ад виде ову једноду-ш ност, В олум није рече: „П ош то сам се преварио у тумачењ увољ е м ог колеге, то нећу направити још једну греш ку и ос-тавити као несигурно оно ш то ви ж елите: узвицим а покаж и-

те да ли ж елите да одем или да останем.” Н ато су такогласно узвикивали да су извукли непријатељ а из логораА пије је, каж у, оклевао јер је видео да ће победа припастињ еговом колеги било да се бори било да остане по страни.Н ајзад, бојећи се да и њ егове легије не пођу за В олум није-вим, и сам даде знак својим а који су постали нестрпљ иви уж ељ и да крену.

Н и једна ни друга страна нису биле добро постављ ене за

борбу. С ам нитски командант Гелије Егнације је са неколи-




ко кохорти отиш ао да обезбеди снабдевањ е, па су војници посопственом осећањ у уш ли у борбу, а не под нечијом коман-дом; код Рим љ ана нису ни једна ни друга војска вођене на

исти начин, а није било ни довољ но времена да се поставе убојни поредак. Н ајпре је кренуо В олум није и стигао до не-пријатељ а, тако да је линија напада била неравна И као дасу коцком пром енили непријатељ е на које су навикли, такоЕ трурци кренуш е против В олумнија, док су С ам нити, м алооклевајући јер им је вођа био одсутан, кренули на А пијаК аж у да је А пије у одлучујућем тренутку битке, подигавш ируке према небу и стојећи испред првих редова тако да су га

сви видели, овако замолио: „Белона,37ако нам данас даш по-беду заветујем ти храм.” И зговарајући ову молитву, сам сеизједначио у храбрости с колегом као да га је богињ а обда-рила, а војска га је следила с једнаком храброш ћу. С ада су секом анданти понаш али као прави заповедници, а војска је па-зила да победа не почне најпре на другој страни. Тако суразбили и растерали непријатељ а који није могао издрж атинапад веће силе од оне с којом је био навикао да се бори.

Н аваљ ујући на оне који су пали и гонећи оне који су серазбеж али стигли су до њ иховог логора. О вде је опет ож иве-ла борба јер се умеш ао Гелије са сабелским кохортам а А лису и ови били брзо разбијени и победници су већ нападаливојни логор. И док је В олум није сам прош ао кроз капију сазаставом, А пије је, славећи Белону која доноси победу, под-стицао дух војника да продру преко јарка и бедем а Jloropнепријатељ а је заузет и опљ ачкан; стечен је огром ан ратни

плен и уступљ ен војницим а У бијено је 7.800 неприја-тељ ских војника, а 2.120 је заробљ ено.20. Д ок су оба конзула и сва рим ска сила били готово

потпуно заузети ратом у Етрурији, у С ам нијум у је подигну-та нова војска с нам ером да се пустош и рим ска територијаИ преш авш и преко земљ е В есцина у К ам панију и на терито-рију Ф алерна стекли су огром ан плен и док се В олумниједугим м арш ем враћао у С ам нијум - наиме, већ се ближ ио

крајпродуж енојвласти Ф абија и Д еција - глас о самнитској




војсци и пустош ењ у кампанских пољ а окрену га с пута и онпође да ш тити савезнике. К ад је стигао до К аленум а, и самје видео трагове скораш њ ег пустош ењ а, а и К алењ ани су

причали да је непријатељ одвукао толики плен да се једвамогао кретати у војном поретку; већ су и сам нитске вођеговориле да би се требало упутити одмах прем а С ам нијум уда се тамо остави ратни плен, а да се потом врате у експеди-цију; говорили су отворено да тако натоварена колона нетреба да улази у борбу. П ремда је ово м огло да се прим и каоистинито, ипак је сматрао да је сигурније да се ствар испитаи стога је послао коњ анике који су похватали ш м чкаш е рас-

турене по пољ им а И спитујући их сазнао је да се неприја-тељ зауставио на реци В олтурнус и да ће одатле кренути затреће страж е- правац је био С ам нијум .

П ош то је ово тем ељ но испитао кренуо је и зауставио сена толиком растојањ у од непријатељ а да њ егов долазак нијемогао бити прим ећен ако би се приближ ио, а могао је садруге стране изненадити непријатељ а ако би кренуо из ло-гора Н еш то пре зоре се приближ ио непријатељ ском логору

и неке који су познавали осачки језик38послао је у извидни-цу. О ви су се пом еш али с непријатељ ем , ш то није било те-ш ко у ноћној уж урбаности, и сазнали да су заставе кренулепраћене м алим бројем наоруж аних љ уди, да су плен и њ его-ви чувари изаш ли, али да се колона теш ко креће јер је свакичовек био заузет својим послом, да нема никаквог договорамеђу њ им а, нити довољ но чврсте команде. С тога се чинилода је повољ ан тренутак да се крене, а већ се и светлост дана

појављ ивала И тако конзул нареди да се даде знак за нападна непријатељ ску колону. О птерећени пленом С ам нити, суим али м али број наоруж аних љ уди. Један део убрза корак,терајући плен испред себе, а други су неодлучно стајали, незнајући да ли да крену даљ е или да се врате у логор. Д ок суони тако оклевали, Рим љ ани су их напали и већ су прелази-ли преко бедема, кад у логору настаде покољ и хаос. С ам-нитска војска је била у расулу не само због непријателлког

напада него и због бекства заробљ еника Н еки од њ их који




су успели да се ослободе ослобађали су оне који су биливезани, а неки су грабили оруж је које се налазило у товару итако стварали неред, гори од саме битке. П ош то су се уме-

ш али у колону изврш или су дело достојно пам ћењ а напав-ш и сам нитског вођу С таја М инуција док је обилазио својевојнике храбрећи их. П ош то су се коњ аници у њ еговојпратњ и били растурили, ови су га опколили и заробили доксе налазио у седлу на коњ у, а потом га одвели рим ском кон-зулу. У гуж ви која је настала, сам нитске заставе су потисну-те назад, а борба која је била замрла ож ивела је поново.С ам нити нису могли да издрж е дуго. У бијено је 6.000, а за-

робљ ено 2.500 љ уди, м еђу којим а и четири војна трибуна, узто је задобијено 30 бојних знакова и оно ш то је победиоцим абило најдраж е: повратили су 7.400 војника свО јих савезникакоји су били заробљ ени и огром ан ратни плен који им јеприпадао. Једним прогласом су позвани власници овихствари да дођу одређеног дана да их препознају и узму. О нествари за које се није наш ао господар предане су војницима,а они су натерани да продају плен како не би м ислили набило ш та друго осим на оруж је.

21. О во пљ ачкањ е К ам паније изазвало је у Рим у великинемир. С лучајно се догодило да је истог дана стигао и гласиз Етрурије да су Е трурци после В олум нијевог одласка по-ново дигли оруж је, да је сам нитски вођа Гелије Е гнацијепозвао и У м бре на устанак, на ш та је подстрекивао и Галенудећи им велики новац. У плаш ен овим вестима, С енат је

наредио да судови обуставе рад и да се регрутују љ уди свихсталеж а П од заклетву су позвани не само слободни љ уди им ладићи него су створене и кохорте старијих љ уди, а осло-бођеници су сврставани у центурије. О држ авана су савето-вањ а о одбрани града, а врховна ком анда је дата преторуП ублију С ем пронију. А ли писмо конзула В олум нија којимје јављ ао да је побио и растерао пљ ачкаш е К ампаније осло-бодило је С енат једне бриге. О н одреди да се одрж е „захвал-

нице боговима” за конзулове успехе и да се судови који су




били затворени 18 дана поново отворе. „Захвалнице” су про-текле у великом весељ у.

П отом су започела саветовањ а о том е како да се заш тите

области које су пустош или С ам нити. Д онета је одлука да сеоснују две колоније, код В есцина и на територији Ф алерна,прва која је названа М интурне, на уш ћу реке Л ирис, а другау В есцинскојш ум и која допире до територије Ф алерна, наместу где је, како каж у била, грчка колонија С инопе коју сурим ски колонисти назвали С инуеуса39Н ародним трибуни-ма је дато у задатак да се плебисцитом одреди да преторП ублије С ем проније оснује комисију од три члана која ће

одвести колонисте. Н ије било лако наћи оне који ће се при-јавити, јер се см атрало да се колонија оснива у нем ирнојобласти као страж а, а не као насељ е на земљ и.

О д ових брига је паж њ а С ената била одвраћена због тогаш то се опасност од рата у Е трурији повећавала, као и затош то је А пије у честим писмим а опом ињ ао да се не запоставенем ири у области под њ еговом командом , четири плем ена:Етрурци, С ам нити, У мбри и Гали ујединили су оруж је; већсу и свој логор м орали да поделе на два пош то један нијемогао да прим и толико м нош тво. Због тога, као и због избо-ра који су се приближ авали, позван је у Рим конзул Л уцијеВ олумније. П ре но ш то је позвао центурије на гласањ е, онје народу сакупљ еном у скупш тини говорио много и дуго овеличини рата у Етрурији. Још док је он био тамо и заједнос колегом водио ствар, рат је био тако велик да га један вој-

сковођа није могао водити с једном војском; потом су, кажу,уз то дош ли и У м бри и оф ом на војска Гала; нека им ају науму да овог дана треба да изаберу ком анданте који ће себорити против четири народа; а кад не би био убеђен да ћерим ски народ једнодуш но изабрати конзуле који су не-сумњ иво први међу војсковођама, он би одм ах им еноваодиктатора

22. Н ико није сумњ ао у то да ће Ф абије уз опш ту сагла-

сност бити пети пут изабран за конзула. А њ ега ćy и изабра-




ле, заједно с Л уцијем В олумнијем , и прерогативне центури-је40и све оне које су прве гласале. Ф абије је држ ао говор каои пре две године; затим је, пош то је попустио пред једноду-

ш нош ћу свих, заврш ио тим е ш то је за колегу затраж ио Л у-ција Д еција: нека он буде потпора њ еговојстарости. В рш ећиса њ им заједно дуж ност цензора и два пута конзулат увериосе да је слога м еђу колегама оно ш то највиш е користи држ а-ви. Њ егов стари дух се теш ко мож е навикнути на новог ко-легу - са оним чији карактер познаје биће му лакш е да делидуж ности. Њ егов говор је подрж ао и конзул, хвалећи Д ецијакако је и заслуж ио, подсећајући на то како од слоге конзула

долази добро у управљ ањ у војним стварим а, а од неслогесамо зло, како је недавно замало дош ло до катастроф е збогњ еговог сукоба с колегом; Д еције и Ф абије ће ж ивети каоједна душ а и један ум. О бојица су рођена да буду војници,велики су на делим а, неспретни на речим а и у вербалнимсукобим а А и природно су обдарени за конзуле: про-м иш љ ени су и веш ти, у праву и говорим а мудри, као ш то јебио А пије К лаудије, било да председавају у граду и на Ф о-

рум у, или као претори изабрани да управљ ају судством. Та-ко је у овоме протекао дан. С ледећег дана, по наређењ уконзула, изврш ени су избори конзула и претора За конзулесу изабрани К винт Ф абије и П ублије Д еције, а А пије Кла-удије за претора - сви у одсуству.41Л уцију В олумнију је посенатској одлуци и гласањ у народа продуж ена команда зајош једну годину.

23. У тојгодини су била многа знамењ а и да би отклонио

несрећу, С енат је наредио дводневне молите. Д рж ава је зато дала вино и там јан, а у молитвам а су учествовали м ногиљ уди и ж ене. М олитве су остапе у сећањ у по томе ш то једош ло до сукоба међу матронам а у светилиш у „П атрицијскечедности”, које се налазило на С точном тргу поред Х ерку-лове ротонде.42А улову кћерку В ергинију искљ училе су ма-троне из церем оније зато ш то се као патрицијка удала заплебејца, конзула Л уција В олум нија С вађа изби из кратке

расправе и ж енске срџбе, те се распламса у ж естоку распра-




ву. В ергинија се с правом дичила да је у храм уш ла и каопатрицијка и као чедна ж ена, будући да се удала за човекакоме је била дата као девица, да се не стиди ни човека ни

њ еговог полож аја, а ни њ егових подвига. Затим је својимречим а додала и поступак вредан сваке похвале: у насељ уД уго село, где је ж ивела, у делу своје простране куће одвоји-ла је капелу и ту поставила ж ртвеник. С азвала је потом пле-бејске ж ене и пож аливш и се на неправду патрицијскихж ена рекла им: „О вај ж ртвеник посвећујем ’П лебејскојчед-ности’ да вас храбри у чедности, да се надм ећете у њ ој каош то се муш карци у овој држ ави надмећу у храбрости. Н а-

стојмо да овај ж ртвеник буде светији, ако је то м огућно, одонога и нека га негују чедније ж ене.” О вом ж ртвенику суслуж или у истом ритуалу као и у оном који је био старији, аправо да на њ ему приносе ж ртве им але су једино ж ене про-верене чедности и оне које су се само једном удавале. К а-сније је дато право и нечистим а да учествују у култу, и то несамо матронам а него ж енама свих полож аја, док најзад нијепао у заборав.

И сте године су Гнеји К винт О гулније као курулни еди-ли извели на суд оне који су давали новац на зајам уз камату.К азнили су их тим е ш то су им продали имањ а, а од оногаш то је приспело у држ авну касу поставили су бронзане пра-гове на К апитолу, сребрно посуђе на три стола у Јупитеро-вом светилиш ту и статуу Јупитера с четворопрегом накрову, а код смокве Рум иналис статуу деце, оснивача Града,под вучицом која их доји.43У з то су и пут од К апенске капије

до М арсовог храма појачали квадратним плочам а А плебејскиедили Л уције Елије П ает и Гај Ф улвије К урв, новцем којису узели од сточара44приредили су јавне игре и Ц ерери по-светили златне посуде које се употребљ авају при ж ртвовањ у.

24. П отом је К винт Ф абије започео својпети конзулат, аП ублије Д еције свој четврти. К олеге у три конзулата и уцензури били су славни колико по великим подвизим а то-лико и по својој слози. То ш то она није вечно трајала сма-

трам да је виш е била последица сукоба сталеж а него њ ихове




м еђусобне борбе. П атрицијн су настојали да Ф абије добијеком анду у Етрурији, не пош тујући правило да се командадодељ ује коцком , а плебејци су захтевали од Д еција да тра-

ж и да се одлука коцком пош тује. О том е је расправљ ано и уС енату, а како је Ф абије ту био м оћнији, ствар је изнетапред народ. Говори у скупш тини су били кратки, како доли-кује војницим а и љ удим а који су виш е ценили дела од речи:Ф абије је рекао да није право да други скупљ ају плодове сдрвета које је он посадио; он је отворио пут кроз Ц им инскуш уму, продирући с рим ским оруж јем кроз непроходну пла-нину; заш то се он, стар какав је, излож ио напору због тога

ако ће се рат сада водити под другим командантом? П риго-варао је да је себи изабрао противника, а не сараднике уком анди, да је Д еције покварио слогу која је владала у тризаједнички обављ ане дуж ности; најзад, он не траж и другоосим да м у дају ову команду уколико га сматрају достојнимн>е; покорио се одлуци С ената, а покориће се и одлуцинарода.

П ублије Д еције се ж алио на неправду Сената: докле год

су м огли, сенатори су спречавали долазак плебејаца на висо-ке полож аје. А пош то су сопственом снагом победили иучинили да права буду призната сваком сталеж у, они садатраж е начин на који би обезвредили не само одлуку народанего и суд среће да би власт сачували за м али број љ уди.С ви конзули су коцком међусобно одређивали ко ће добитикоју ком анду; сада без коцке, С енат даје команду Ф абију. К а-да би он то чинио да би указао почаст Ф абију, он би рекао да

је заслуга и држ аве, али и њ егова ш то је истакнута славаФ абија, али само дотле док је он не користи како би н>емунанео ш тету. Зар им а икога ко не би поверовао у то да ако сеједан теж ак и суров рат поверава без коцке једном конзулу,да се други см атра за сувиш ног и непотребног. С лави сеФ абије за подвиге у Етрурији: и П ублија Д еција треба тако-ђе да славе, јер ће он угасити ватру коју је овај оставио за-претену тако да је неочекивано поново букнуо пож ар.

Н ајзад, он ће колеги уступити и почасти и награде из по-




ш товањ а према њ еговим годииам а и угледу, али када су упитањ у опасност и борба, он нити је досад од своје вољ еустукнуо нити ће устукнути. Н о ако ниш та друго, овим су-

кобом је добио то да оно ш то припада народу, он то користикао право, а не захваљ ује С енату за то. О н м оли ЈупитераН ајбољ ег Н ајм оћнијег и остале бесм ртне богове да њ ем у ињ еговом колеги дају исту срећу с коцком уколико су спрем -ни да им дају и исту храброст и исти успех у вођењ у рата Асигурно је и по природи ствари право, а као прим ер кори-сно, ш то доприноси и угледу рим ског народа, да су оба кон-зула такви да било који од њ их буде изабран за рат мож е га

добро водити против Е трураца Ф абије је једино м олио рим -ски народ да пре но ш то трибе буду позване да гласају чујуписмо претора А пија К лаудија које је стигло из Етрурије.Затим оде из скупш тине. Н арод је исто тако једнодуш но каои С енат био за то да се команда за рат у Е трурији доделиФ абију без бацањ а коцке.

25. С ва ом ладина се потом окупила око конзула и свак сеуписивао у војнике; толико је била јака ж ељ а да се врш и

војна служ ба под овим командантом. О пкољ ен великиммнош твом , он рече: „Н амеравам да регрутујем 4.000 пеш акаи 600 коњ аника; оне које попиш ем у току данаш њ ег и су-траш њ ег дана водићу са собом. В иш е ћу водити рачуна отоме да оне које будем водио вратим неповређене него да урат водим велики бројвојника” С а спремном војском која јебила испуњ ена поверењ ем и надом, јер није била м ного-бројна, кренуо је потом према утврђењ у А харна45које се на-

лазило недалеко од непријатељ а и прем а логору претораА пија Н а неколико м иљ а од логора срели су дрвосече којесу иш ле са оруж аном пратњ ом. К ад су видели да напред идуликтори и схватили да је то конзул Ф абије, весели и срећнису захвалили боговим а и римском народу ш то су им посла-ли њ ега за ком анданта Д ок су га окруж ивали и поздрављ аликао конзула, Ф абије их је упитао куда су се упутили. К адодговориш е да иду по дрва, он узвикну: „Зар нем ате логор

ограђен паписадама?” П ош то м у одговориш е да је логор




утврђен двоструким палисадама и јарком и да су сада у са-м ртном страху, он им рече: „Д акле, имате доста дрва; врати-те се и иш чупајте палисаде.” В ратиш е се у логор и чупајући

палисаде изазваш е велики страх и код војника који су оста-ли у логору и код сам ог А пија Н ато су ови обавестили другеда то чине по наређењ у конзула Ф абија. С ледећег дана јелогор био уклоњ ен, а А пије послан у Рим . О тад Рим љ анинису виш е им али сталне логоре, јер се сматрало да ниједобро да војска остаје на једном месту: м арш ирањ ем и про-м еном места, војска је и покретнија и здравија. М арш је биоонакав како је време дозвољ авало пош то зим а још није била

прош лаУ рано пролеће, остављ ајући другу легију у К лузију којисе некад звао К ам арс46и Л уција С ципиона као зам еника пре-тора да ком андује у логору, Ф абије се вратио у Рим да би сепосаветовао о вођењ у рата То је учинио или зато ш то је тосам одлучио пош то је у изгледу био већи рат него ш то је оночекивао, или стога ш то га је С енат позвао. И један и другиразлог се пом ињ у код писаца Н еки сматрају да га је претор

А пије К лаудије натерао да се врати зато ш то се и у С енату иу скупш тини појачао страх од Етрураца О н је то у писмим аувек истицао, тврдећи да за рат неће бити довољ ан једанвојсковођа с једном војском против четири народа Били суопасни без обзира на то да ли сви заједно притисну једногвојсковођу или да раздвојени воде рат, тако да један коман-дант не м ож е да се нађе свуда; он је у Етрурији оставио двелегије, а са Ф абијем је стигло мањ е од 5.000 пеш ака и

коњ аника; њ ему се чини како би било добро да и конзулД еције ш то хитније крене у Етрурију, а да се Л уцију В олум-нију повери С ам нијум ; а ако би конзул виш е волео да иде уобласт која му је додељ ена, онда да В олумније крене конзу-лу у Е трурију с правом конзулском војском. П ретор је сво-јим говором утицао на многе, док је П ублије Д еције, какокаж у, см атрао да све ово треба препустити слободнојодлуциК винта Ф абија да лично, уколико због других држ авних по-

слова буде долазио у Рим , или преко легата које би послао




С енат обавести какав је рат у Етрурији, колике су војне сна-ге и колико војсковођа је за то потребно.

26. К ада се Ф абије вратио у Рим одрж ао је пред С енатом ,

као и у скупш тини, ум ерен говор: гласове о рату не треба нипреувеличавати ни потцењ ивати; прихватајући још једногвојсковођу, то ће учинити пре да би ум ирио страх другихнего због опасности за себе или за држ аву. У осталом, аконамеравају да му дају некога ко ће му пом оћи и са ким ћеделити команду, онда не могу заборавити конзула П ублијаД еција с којим је стекао искуства кроз толике заједничкеслуж бе. Н и с ким не би толико ж елео да подели команду као

са њ им . К ада је заједно с Д ецијем неће му никад бити суви-ш е ни војске ни непријатељ а. А ли ако њ егов колега неш тодруго ж ели, нека му као пом оћника дају Л уција В олумнија.О длуку су С енат и народ, као и њ егов колега, препустилиФ абију. И када је и сам П ублије Д еције показао спремностда крене или у С ам нијум или Етрурију настало је великовесељ е уз честитањ е као да се у м ислим а већ видела победа ичинило се да је конзулим а додељ ен тријумф , а не рат.

К од неких писаца сам наш ао да су и Д еције и Ф абијеодмах по пријем у конзулске дуж ности кренули у Етрурију.О ни не помињ у ни одређивањ е команде коцком ни сукобмеђу колегама који сам излож ио. А им а их који не само дапиш у о тим сукобима него додају и А пијеве оптуж бе коднарода у Ф абијевом одсуству, преторову тврдоглавост уњ еговом присуству, као и другу свађу међу колегама изазва-

ну тим е ш то је Д еције траж ио да сваки преузм е командукоја му је коцком одређена. С ви извори се, м еђутим , слаж у уприказу догађаја од тренутка кад су оба конзула кренула урат.

А ли пре но ш то су конзули стигли у Етрурију, галскиС енони47су у огромном броју продрли до К лузија и напалирим ске легије и рим ски логор. С ципион, који је им ао ко-манду у логору, оценивш и да повољ ним полож ајем м ож е

надокнадити м алобројност своје војске, постави бојни ред




на брегу који се налазио изм еђу града и логора. Н о како сето често догађа у случају изненадне опасности, он није до-бро испитао пут и стога је доспео на планински ланац који

су непријатељ и већ били заузели, приспевш и тамо са другестране. И тако је легија била нападнута и са леђа и спреда,те притиснута непријатељ ем са свих страна. П рема некимписцим а, легија је овде била униш тена тако да није прете-као нико, чак ни гласник који би о том е јавио, па конзуликоји се нису виш е налазили далеко до К лузија нису ниш тазнали у вези са тим док се пред њ им а нису појавили галскикоњ аници који су на сапима коњ а или на копљ има носили

главе побијених, славећи то песмом по свом обичају. И маписаца који каж у да то нису били Гали него У м бри, да поразније био тако теж ак и да је нанесен оним а који су под лега-том Л уцијем М анлијем Торкватом лутали и били опкољ ени.С ципион им је као пропретор дош ао у помоћ из логора, на-нео пораз победиоцим а У м брим а у обновљ еној бици и оду-зео им и заробљ енике и плен. И пак ће пре бити да су овајпораз дож ивели од Гала, не од У мбра, јер као ш то се често

догађало и раније, покрет Гала у овој години је изазвао ве-лики страх у римскојдрж ави. И стога је осим два конзула сачетири легије и великим одредом рим ске коњ ице, у рат кре-нуло и 1.000 изабраних кампанских коњ аника, датих за овајпоход, те војска савезника и Л атина, још већа од римске. Јошдве војске су изаш ле против Етрурије недалеко од Града: једнана Ф алиш ком пољ у, а друга на В атиканском. Гнеју Ф улвијуи Л уцију П остум ију М егелу, који су били пропретори,48на-

ређено је да поставе сталне логоре на овим местим а.27. К ренувш и на непријатељ а, конзули су преш ли А пе-

нине, стигли на територију С ентина49и ту поставили логорена растојањ у од четири миљ е. К од непријатељ а је одрж аносаветовањ е и одлучено да не логорују сви заједно и да неступе сви заједно у борбу. С ам нити су се спојили с Галим а,а Етрурци са У мбрим а. О дређен је и дан за битку; одлученоје да С ам нити и Гали започну борбу, а Етрурцим а и У мбри-

м а је наређено да нападну на рим ски логор. А ли ове плано-




28. А ли ма како да је ратна срећа била једнака на обестране и премда Ф ортуна није показивала где ће се окрену-ти, борба ипак није била иста на левом и десном крилу. К од

Ф абија су се Рим љ ани виш е бранили него ш то су нападалии он је битку отезао докле год је трајала светлост дана. То јебило стога ш то је Рим љ аним а саветовао њ ихов војсковођа датако раде и да се С ам нитим а и Галим а само супротстављ ају,јер су они страш ни једино при првом нападу. П ри дуж ојборби, дух С ам нита малаксава мало-помало, а и Гали теш коподносе ф изичке напоре и сплаш њ ава им борбени ж ар, па суим тако снаге у почетку веће но у обичних м уш караца, а на

крају мањ е него у ж ена С тога снаге војника треба чувати затренутак кад се непријатељ мож е победити. А Д еције, комесу године и снага духа давале одваж ност, ангаж овао је свесвоје снаге већ у првом сукобу. И кад се чинило да пеш адијапосустаје, он је подстакао коњ ицу да уђе у битку, а сам сеум еш ао у сквадрон најхрабријих м ладића Бодрио је омла-динске прваке да са њ им крену у напад на непријатељ а: сла-ва ће им бити двострука ако победа крене од левог крила и

од коњ ице. Д ва пута су потисли галску коњ ицу; други путих је борба одвукла даљ е и већ су се наш ли усред пеш адиј-ске линије, када их престраш и нов начин борбе; стојећи убојним и товарним колима под пуним наоруж ањ ем , непри-јатељ је кренуо уз огром ну буку коју су стварали и галопкоњ а и точкови кола, плаш ећи тим е коњ е Рим љ ана И такокоњ анике победиоце растури паничан страх и неочекиваноих натера у бекство. П околебаш е се и заставе пеш адије и

м ноги у првим редовим а беху прегаж ени у налету неприја-тељ ских коњ а и кола А галска пеш адија која их је следилавидела је како је непријатељ престраш ен и није му допуси-тла ни да одахне ни да се поврати.

В икао је Д еције питајући их заш то беж е и какву наду по-лаж у у бекство, спрачавао их да нападају и позивао назад онекоји су беж али. И кад никаквим напором није могао да ихзаустави призвао је по им ену свог оца П ублија Д еција и ре-

као: „Заш то даљ е да кочим ход судбине наш е породице? Н а-




ш ем роду је суђено да буде ж ртвован ради одвраћањ а опш теопасности и ја приносим себе заједно с непријатељ ским ле-гијам а на ж ртву земљ и и подзем ним боговима.”

О во говорећи и наредивш и свеш тенику М арку Л ивију дага не остављ а сиђе на бојно пољ е. Затим му рече да изговараречи према којим а он себе и непријатељ ске легије заветујеза спас рим ског народа и К вирита П отом се заветова уз истум олитву и истим поступком као некад њ егов отац П ублијеД еције код Весериса на Л атинском пољ у. С вечаним м оли-твама је додао да испред себе стављ а страх и бекство, про-паст и крв, срџбу небеских и подзем них богова, да ће

см ртоносним знамењ ем погодити заставе, оруж је и копљ анепријатељ а, да ће на истом месту снаћи пропаст и њ ега инепријатељ а, Гале и С ам ните. О вако изричући проклетствона себе и непријатељ а потера коњ а тамо где су неприја-тељ ски редови били најгуш ћи и погибе излаж ући се смрто-носном оруж ју.

29. Ч инило се да је битка после тога изм акла свакојљ уд-скојконтроли. П ош то изгубиш е вођу - догађајкоји би тре-

бало да је изазвао страх - Рим љ ани зауставиш е повлачењ еж елећи да поново успоставе бојни ред. Гали, сакупивш и сеготово сви око конзуловог тела, као да су били лиш ени сва-ког разум а бацали су копљ а у празно. С тајали су као укопа-ни, не одлучујући се ни да нападну ни да се повуку. А надругој страни је свеш теник Л ивије, коме је Д еције оставиоликторе и именовао га за пропретора, узвикивао да је победарим ска и да су конзуловом см рћу ослобођени опасности, да

Гали и С ам нити већ припадају М ајци земљ и и подзем нимбоговима, да Д еције призива себи и граби бојне редове којеје заједно са собом заветовао и да сада непријатељ а гоне фу-рије и страх. И док су Рим љ ани поново започињ али борбустигли су им у помоћ Л уције К орнелије С ципион и ГајМ арције, доводећи своје војнике који су по наређењ у конзу-ла Ф абија били упућени Д ецију у помоћ. К ада ови чуш е засудбину П ублија Д еција, то их охрабри да све учине за

отаџбину. И док су Гали, истуривш и ш титове испред себе,




стајали у збијеним редовим а тако да се чинило да битка не-ће бити лака изблиза, легати заповедиш е да се сакупе копљ акоја су леж ала на земљ и између две бојне линије и да се

баце на „корњ аче”52 непријатељ а О на су најпре падала наш титове, а понекад би погодила и тело војника, па је непри-јатељ ска ф аланга била разбијена. М ноги су падали јер суовим били изненађени, тако да је ратна срећа на левом кри-лу почела да се мењ а.

Ф абије је на десној страни, као ш то је напред излож ено,најпре оклевао и развлачио време. П отом кад је видео да ниузвици непријатељ а, ни њ ихов напад, а ни копљ а која су

бацали немају виш е исту снагу издао је заповест пеш адијида полако крене, пош то је претходно наредио командантим акоњ ице да поведу своје трупе око сам нитског крила да би гана дати знак напали с бока великом снагом и тако потиснулинепријатељ а К ад су видели да они не дају отпор и да су безсумњ е ум орни, он прикупи и одреде које је држ ао у резерви,покрену легије и даде знак коњ ици за напад на непријатељ аС ам нити нису издрж апи напад, а Гали, остављ ајући саве-

зника у борби, кренуш е у разбијеним редовим а према логору.Ту су се сврстали у збијене редове и начинили „корњ ачу”.К ада је Ф абију стигла вест да му је колега погинуо, он јенаредио кампанском одреду, од готово 500 коњ аника, да иза-ђе из бојног реда, да заобиђе бојну линију Гала и да их напа-дне с леђа, а принципијим а треће легије заповедио да ихследе. П ош то опази да је бојни поредак непријатељ а поре-м ећен нападом коњ ице крену да их убија тако престраш ене.

О н сам, пош то је заветовао Јупитеру храм и spolia opima,53крену на логор С ам нита куда се упутило престраш ено мно-ш тво. К ако кроз капију није могао да прође толики бројљ уди покуш али су да се боре под сам им бедемима, али субили ом етани гомилом оних који су иш ли за њ им а О вдепаде сам нитски командант Гелије Егнације. Затим су Сам-нити натерани у бедеме логора, који је заузет уз малу борбу,а Гали били опкољ ени с леђа У овом боју је убијено 25.000

непријател>ских војника, а 8.000 је заробљ ено. И за Рим љ ане




је ово била крвава битка јер је убијеио 7.000 Д ецијевих вој-ника и 1.700 Ф абијевих. П ош то је послао љ уде да траж е телоњ еговог колеге, Ф абије је покупио оруж је с непријатељ а на

гом илу и спалио га у славу Јупитера П обедника Т ог дананису успели да пронађу тело другог конзула јер је било за-трпано гом илом Гала који су на њ ему леж али. Тек следећегдана је пронађено и донето, а оплакало га је м нош тво војни-ка. П отом су одлож или све и Ф абије је приредио погребколеге уз све почасти и заслуж ене похвале.

30. У Е трурији је у исто време водио успеш ан рат про-претор ГнејФ улвије. П оред тога ш то је опустош ио неприја-

тељ еву земљ у, успеш но се и борио против њ ега У бијено јевиш е од 3.000 П ерузина и Л узина и одузето од непријатељ а20 бојних знакова К ако је сам нитска војска беж ала прекотериторије П елигна, ови су их опколили и од 5.000 убилиоко 1.000 војника

С лаван је био дан када је вођена битка код С ентина уко-лико се то прим и за истинито. Јер да би то учинили ш тоуверљ ивијим, неки писци наводе да је у непријатељ ској вој-сци било 600.000 пеш ака, 56.000 коњ аника и 1.000 борних колаП рем да ту укљ учују и У мбре и Е трурце који су учествовалиу бици, ипак претерују. Д а би и рим ске снаге преувеличали,они додају и проконзула Л уција В олум нија као ком андантазаједно с конзулима, а њ егову војску и легије додају конзул-ској. У неким аналим а се говори да је ова победа била заје-дничка двојици конзула, да је В олум није у исто врем е водио

рат у С ам нијум у, да је сам нитску војску потиснуо у планинеТиф ерна и, не плаш ећи се теш ког терена, разбио је и расту-рио.

О стављ ајући Д ецијеву војску као посаду у Етрурији,К винт Ф абије је своје легије одвео у Рим и ту је прославиотријумф за победу над Галима, Етрурцим а и С ам нитим а Утријум ф у га је пратила њ егова војска У грубим војничкимпесмама слављ ена је исто толико Ф абијева победа колико и

славна Д ецијева смрт; у похвалама сину ож ивљ ено је сећањ е



И с т о р и ја Р и - Д е с е т а к њ и г а 271

на оца с којим се он изједначио у приватном и јавном ж иво-ту. В ојницим а су после тога подељ ени по 82 бронзана аса изплена, по ограч и туника - војничка награда која у то време

ипак није презирана.31. П ремда су постигнуте ове победе није било м ира ниу С ам нијум у ни у Етрурији. Н аим е, када је конзул повукаовојску избила је побуна коју су изазвали П ерузини, а С амни-ти су стигли на територију В есцина и на пољ а Ф ормија, тена другој страни и на територију А серије и у области узреку В олтурнус, пљ ачкајући све уз пут. П ротив њ их је упу-ћен претор А пије К лаудије с Д ецијевом војском. Ф абије је у

побуњ еној Е трурији поново побио 4.500 П ерузина и око1.750 заробио; ови последњ и су откупљ ени по 310 аса сваки.О стали плен је препуш тен војницима. А С ам нити, чији јеједан део пратио А пије К лаудије, а други Л уције Волумни-је, стигли су на територију С телате где су се спојили. О нисе утврдиш е код К ајатије,54а А пије и В олум није такође ује-диниш е своје снаге. Борба је била огорчена Н а једној стра-ни је изазвало срџбу то ш то се боре против оних који су сетолико пута бунили, а на другојје на храброст подстицалапоследњ а нада коју су полагали у исход. У бијено је 13.600С амнита, а заробл>ено 2.700; код Рим љ ана је погинуло 2.700војника.

С рећна у ратовим а, година је била теш ка услед болести иузнем ирујућа због знамењ а која су се указивала. С тигла суобавеш тењ а с м ногих страна да је у виду киш е падала земљ а

с неба и да су у војсци А пија К лаудија м ноги погођенимуњ ом. Због тога се окренуш е С ибилинским књ игама за са-вет. О ве године је и К винт Ф абије Гургес, конзулов син,новчано казнио неке матроне због прељ убе. О д новца који јеплаћен као казна дао је да се сагради храм В енере, онајкојије близу Ц иркуса

П редстојали су даљ и ратови са С ам нитим а, они о којим аговорим о већ у четири књ иге и који трају већ 46 година, још

од времена конзула М арка В алерија и А ула К орнелија који



272 Т и т Ј Т и в и је

су први ратовали против њ их. И да сада не улазим у то коли-ки су губици били на једној и другој страни и колико јенапора улож ено у то да се слом и њ ихов ратнички дух; само

у години која је прош ла, С ам ните су на територији С ентина,у земљ и П елигна код Тиф ерна и на С телатинским пољ има,било саме са њ иховим легијама или заједно са другима, туклечетири рим ске војске и против њ их су ратовала четворицаримских војсковођа; изгубили су најчувенијег војсковођусвог племена и гледали како њ ихови савезници Етрурци,У мбри и Гали дож ивљ авају исту судбину као и они; виделису да се не могу одрж ати ни сопственим снагам а нити помо-

гнути туђим - а ипак нису престајали да ратују. Н ије ихзаморила ни неуспеш на одбрана слободе; виш е су волели дапоново покуш ају да победе и да буду побеђени него да непокуш ају. К ога онда мож е зам орити да пиш е о овим ратовмаили да чита о њ им а ако то није уморило оне који су ихводили?

32. П осле К винта Ф абија и П ублија Д еција уследили суконзули Л уције П остум ије М егел и М арко А тилије Регул.

О бојици је додељ ен С амнијум као област у којојће ратоватипош то је стигао глас да је непријатељ регрутовао три војске:с једном је кренуо у Етрурију, са другом у К ампанију, атрећу је оставио да чува границе. П остум ија задрж а лош ездрављ е у Риму. А тилије одмах крену у С ам нијум - тако јеодлучо С енат - да би поразио непријатељ а пре но ш то изађеван граница Н епријатељ а је срео, као да је намерно такопланирао, на м есту где Рим љ аним а није било дозвољ ено да

пустош е сам нитску територију, док су сам и спречили С ам-ните да пређу на територију која је умирена, или је припа-дала рим ским савезницим а К ада су поставили логоре једанпрема другом, С ам нити су се усудили да учине оно ш то бисе теш ко усудили чак и Рим љ ани који су м ного пута билипобедиоци: напали су рим ски логор, ш то се м ож е објаснитиједино тим е да их је безнадеж ан полож ај натерао да учинекрајњ у лудост. И премда тако смео подухват није довео до

крајњ ег успеха, ипак није био ни сасвим узалудан. М агла је




целог дана била тако густа да се није ниш та видело; не самован бедема логора него ни у самом логору нису љ уди нам алом растојањ у видели једни друге. У здали су се у маглу

као у заклон за заседу и док се светлост кроз њ у једва проби-јала, и то веома оскудна, стигли су до рим ске страж е на ка-пији која није била добро чувана. П ри изненадном нападунедостајали су и срчаност и снага за отпор. Н апад јеизврш ен са задњ е стране логора, на декум анску капију.55П о-том је заузет квесторијум 56 и ту је убијен квестор Л уцијеО пим ије П анса. Н ато је дат опш ти позив на оруж је.

33. П робуђен виком, конзул нареди двема кохортама са-

везника, оној из Л уканије и онојиз С уесе које су се налази-ле у близини, да чувају преторијум .57Л егијске манипуле јеповео кроз логор главном комуникацијом , via principalis.Ч им су зграбили оруж је, војници су се одмах постројили.Н епријатељ е су открили по буци пре него ш то су их видели,па нису м огли да оцене колико их има. Н ајпре су се пову-кли, не знајући да ли им је срећа наклоњ ена, али кад јеконзул почео да узвикује питајући их да ли ће дозволити да

их непријатељ избаци из логора и да их нападне у сопстве-ном логору, они су се уз бојни поклич најпре одупрли исупротставили, а затим кренули у напад и потиснули не-пријателл К ако је страх који је до тада држ ао њ их, садапреш ао на непријатељ а, они га истераш е из бедема кроз ка-пију. Д аљ е се нису усудили да крену и да их следе, плаш ећисе заседе којојје наруку иш ла оскудна светлост ш то се про-бијала кроз маглу. Задовољ ни тим е ш то су ослободили свој

логор, вратили су се убивш и око 300 непријатељ ских војни-ка. Н а рим скојстрани су изгинули они који су се налазилина предстраж и и они који су били изненађени око квестуре,укупно око 730 љ уди.

О вајхрабар покуш ај, који је делом и срећно изведен, по-диж е дух С ам нитим а тако да Рим љ аним а не само нису до-зволили да изађу из логора него су их спречавали даснабдевају своју војску са околних пољ а М орали су се вра-

ћати на пољ а С оре која су била умирена да би се снабдевали.




Глас који се о овоме ш ирио изазвао је већу узнем иреностнего догађајсам по себи. К ада стиж е до Рим а натера конзу-ла Л уција П остум ија, који једва да беш е прездравио, да кре-

не из Рим а П ре но ш то је напустио град наредио је да севојници сакупе у С ори, док је он посветио храм П обеди58који је саградио курулни едил од новца наплаћеног као ка-зна. П отом крену тамо где се налазила војска; од С оре одедаљ е према логору свог колеге. П ош то су С ам нити увиделида не м огу одолети двема војскама, они су се повукли, а кон-зули су се раздвојили да би пустош или пољ а и нападалиградове.

34. П остум ије је кренуо у напад на М илионију. П ош то јејуриш ом мало постигао окренуо се веш тини и ратним спра-вама: прим акао је заш титни кров бедемим а и заузео град. Узаузетом граду је настављ ена борба од четвртог до осмог са-та у готово свим њ еговим деловима, уз сву неизвесност упогледу успеха Н ајзад Рим љ ани постадош е господари гра-да П ри томе је убијено 3.200 С ам нита, заробљ ено 4.700 истечен идруги плен.

О датле одведош е легије под Ф еретриј. С тановници овогграда су ноћу изм акли на задњ а врата, односећи све оно ш тосу м огли да понесу или одвезу. К онзул је стигао тек ондакад је то м огао учинити у пуном бојном поретку, очекујућиисти отпор као и код М илионије. М еђутим , кад га је дочека-ла мукла тиш ина у граду и када никога није видео ни накулама ни на бедемима задрж ао је војску, која је хтела дазаузме опустеле зидине, да не би неопрезно улетела у скри-

вену замку. Н аредио је као прво да две турм е савезника Л а-тина обиђу бедеме и да их испитају. К оњ аници су испиталиобе капије које су се налазиле на истој страни утврђењ а намалом растојањ у једна од друге, а на путевима који су води-ли од њ их наиш ли су на трагове ноћног бекства П отомопрезно ујахаш е кроз капије и видевш и да је град сигуран усвим правцима којима воде улице јавиш е конзулу да је свенапуш тено. Н ије било никакве сум њ е да је град опустео,

ш то се видело по траговим а бекства и по разбацаним ствари-




један пут за то и он је водио поред непријатељ а. К ада сукренули њ им е изгледало је као да намеравају напасти ло-гор. С тога конзул нареди војницим а да зграбе оруж је и да са

њ им изађу ван бедем а И здао је наређењ а легатим а, трибу-ним а и заповедницима савезничких одреда ш та ко од њ ихтреба да ради. И док су ови сви потврдили да ће учинитионо ш то се од њ их захтева, војници су остали утучени. Ц еленоћи су бдели због рана и ропца сам ртника. Д а је неприја-тељ случајно стигао до логора пре зоре, бојни знаци би би-ли остављ ени услед страха који је захватио оне у њ ему.С амо их је стид задрж авао од бекства, а у свему осталом су се

држ али као да су већ побеђени.К ад је конзул то видео закљ учио је да ће бити најбољ е дасам обиђе војнике и да разговара са њ им а. С тигавш и дооних који су оклевали храбрио их је да узму оруж је; заш тосе повлаче и окрећу леђа? Н епријатељ ће доћи у логор уко-лико они не изађу ван бедема и не буду се борили за својеш аторе, ако већ неће за палисаде; ако буду узели оруж је иборили се не зна се чија ће бити победа; а ако ненаоруж ани

и беспом оћни чекају непријатељ а, савим је извесно, да нећеизбећи или см рт или ропство. Н а ове прекоре и храбрењ еодговарали су да су исцрпљ ени битком претходног дана ида немају виш е ни снаге ни крви, а непријатељ ће се појави-ти са још већим снагам а но претходног дана

У м еђуврем ену се колона приближ авала и растојањ е јевећ било тако мапо да су м огли да их виде. Говорили су даС ам нити са собом носе кочеве и да без сумњ е им ају нам еру

да логор опколе палисадам а Н ато је конзул нестрпљ ивоузвикнуо да је недостојно да се тако понизно прим и поразод тако кукавног непријатељ а „Зар ћете дозволити да будетеопкољ ени у свом логору и бити спрем ни да пре недостојнопом рете од глади него од оруж ја, ако то буде потребно, хра-бро се борећи?” Богови нека им пом огну. С вак м ора да пос-тупи онако како сматра да је њ ега самог достојно, а он,конзул М арко А тилије, сам ће кренути на непријатељ а ако

нико не пође за њ им и пре ће пасти изм еђу непријатељ ских




застава, но ш то ће гледати како палисадама опкољ авају рим -ски логор. К онзулов говор прим иш е са одобравањ ем и лега-ти и трибуни и сви сквадрони коњ ице, као и центуриони

највиш ег ранга.Н ато су војници, побеђени стидом , почели полако да сенаоруж авају и да излазе из логора, у дугој испрекиданојко-лони. Ж алосни и готово побеђени кренули су против не-пријатељ а који ни сам није у душ и био бољ и, нити се надаобољ ем. Ч им су угледали рим ске заставе, С ам нити су поми-слили да су Рим љ ани, као ш то су се и бојали, изаш ли да импрепрече пут; раш ирио се ж амор да им није остављ ен пут

ни за бекство, да ће на овом м есту изгинути или ће, разбив-ш и непријатељ а, умаћи преко њ ихових тела.

36. С амнити су сакупили пртљ аг на средину; свак је подоруж јем заузео своје место и тако су се сви поставилиспрем ни за борбу. Растојањ е између једне и друге бојне ли-није се смањ ивало. С тајали су очекујући да ли ће неприја-тељ први узвикнути бојни поклич. Н и једни ни други нисубили орни за борбу и разиш ли би се здрави и читави наразне стране да се нису бојали да ће они други наступитиако они одступе. Тако сама од себе започе борба између дванепријатељ а, од којих је ниједан није ж елео, оба спремна даокрену назад; уз несигурне и усам љ ене повике, нико се нијем ицао с места.

Н ато конзул, да би некако ож ивео борбу, одвоји неколикосквадрона коњ аника и упути их ван бојног поретка да се

ум еш ају у сукоб. К ако је већина ових сјахала с коњ а, а осталистајали збуњ ени, С ам нити су притрчали из своје колоне даби потисли оне који су пали с рим ске стране и да би заш ти-тили своје. Тако је борба мало ж ивнула. А ли су С ам нитибили брж и на оруж ју и дојурили у већем броју, а збуњ енирим ски коњ аници су са уплаш еним коњ им а газили сопстве-не саборце. Ту започе повлачењ е и то порем ети римску бој-ну линију. С ам нити су већ били за петама бегунцима, кад

дојаха конзул на капију логора и ту постави страж у од



278 Т и т Л и в и ј е

коњ аника којим а је наредио да свакога ко стигне до бедема,било да је Рим љ анин или С ам нит, см атрају за непријатељ а.О н сам се претећи постави прем а својим а који су беж али у

логор. „К уда си кренуо, војниче?” - узвикивао је. „Ту су ивојници и оруж је, па док сам ја као конзул ж ив нећеш ући улогор осим као победник. И забери, дакле, да ли ћеш се бори-ти са својим суграђаним а или с непријатељ ем.”

Д ок је конзул то говорио, коњ аници су обилазили окопеш адије са упереним копљ има и наређивали пеш ацим а дасе врате у битку. Н ајзад је пом огла конзулова храброст, а узто и случајда С ам нити нису искористили предност коју су

стекли и тако дали Рим љ аним а врем ена да окрену бојне зна-ке. П отом се бојна линија окрену од логора према неприја-тељ у. Борци су храбрили једни друге да поново започнубитку. Ц ентуриони су зграбили бојне знаке од заставника ипонели их напред, показујући војницим а како непријатељдолази и у малом броју и у растуреном поретку. У м еђувре-м ену је конзул дигао руке ка небу и јасним гласом да га свичују заветовао храм Јупитеру С татору ако рим ску војску за-устави у повлачењ у. У обновљ еној борби је потпуно уни-ш тио сам нитске легије. С ада су сви на све стране настојалида обнове битку, како војсковође тако и војници, коњ ичкеснаге исто као и пеш адијске. Ч инило се да су сада и боговина рим ској страни пош то је тако лако настао преокрет инепријатељ одбијен од логора. У брзо је враћен тамо где јебитка започела О вде су се зауставили јер им је на путу ста-

јала гом ила од пртл>ага који су претходно сакупили на сре-дину. К ад су је опколили да не би била опљ ачкана, с једнестране их притисну пеш адија, а са друге коњ ица. И такоухваћени у средину били су или поубијани или заробљ ени.Заробљ ено је 7.800 војника и сви су без одеће послати под„јарам”. Број побијених је достигао 4.800 љ уди. А ли победаније била весела ни за Рим љ ане. К ад је конзул израчунаоколико је изгубљ ено у дводневној борби, број се попео на

7.800 љ уди.




Д ок се ово догађало у А пулији, С ам нити су с другом вој-ском намеравали да заузму И нтерармну, рим ску колонијукоја се налазила на Л атинском путу, али им то није пош ло

за руком. П ољ а су опљ ачкали, но док су одводили плен, заје-дно са стоком и заробљ еним сељ ацим а, налетели су на кон-зула који се као победник враћао из Л уцерије. П лен нисуиспуш тали, а како су се кретали у дугојколони без реда, свису изгинули. К онзул је стигао у И нтерам ну и пош то је по-звао грађане да препознају своје ствари и да их преузму ос-тавио је овде војску и отиш ао у Рим да би одрж ао изборе.Т раж ио је тријум ф , али га није добио; прво зато ш то је изгу-

био толико војника, друго ш то је непријатељ а послао под„јарам” не постављ ајући му никакве услове.37. Д руги конзул, П остум ије, преместио је војску у Етру-

рију пош то у С ам нијум у није виш е било рата, па је најпреопустош ио територију В олсинија,59а затим се недалеко одбедема града сукобио са оним а који су изаш ли да би их утом е спречили. Ту је убијено 2.800 Етрураца, а остале је спа-сло то ш то је град био у близини. Војска је затим одведена

на територију Русела. Ту није опустош ена само земл>а негоје и град заузет. Заробл>ено је 2.000 љ уди, а неш то м ањ е од2.000 је убијено под бедемима града О ве године је у Етрури-ји успостављ ен м ир који је био и славнији и већи од ратакоји је вођен. Т ри најм оћнија града Етрурије, В олсинији,П ерузија и А рецијум, траж или су мир. С конзулом су седоговорили да дају одећу и ж ито војницим а а у замену им једозвол>ено да пош аљ у у Рим посланике, који су потом доби-

ли прим ирје на 40 година; као казну, градови су одмах мора-ли да плате по 500.000 асаЗбог ових подвига, конзул је од С ената затраж ио три-

јум ф , виш е по обичају но ш то се надао да ће га добити, аликада је видео да су једни против тога зато ш то је касно на-пустио Рим , а други стога ш то је без наређењ а С ената преш аоиз С ам нијум а у Е трурију, једни као њ егови непријатељ и,други као пријатељ и њ еговог колеге, кога су теш или тим е

да је и П остум ије одбијен, рекао је: „Ја ценим ваш у узвиш е-




38. С ледећа година је донела Рим у конзула Л уција П а-пирија К урсора, чувеног и по очевоји по личнојслави збогвеликог рата са С амнитим а и победи какву нико није стекао

осим њ еговог оца Л уција П апирија. С лучај је хтео да суС ам нити на исти начин кренули у рат, са истом војномспремом и сјајним оруж јем , да су на исти начин призивалибогове, заклевш и војнике по истом ритуалу и истом старин-ском заклетвом . Регрутовањ е је изврш ено у целом С ам нију-м у по новом обичају: ако се млади човек не одазове наредбиком анданта или напусти војску без њ еговог одобрењ а, главаму се посвећује Јупитеру. К ада је све то обављ ено одређено

је да се сва војска сазове у А квилонији.63Ту се сакупила це-локупна снага С ам нијум а, укупно 40.000 војника.Н егде у средини логора је ограђено једно место, покри-

вено прућем , грањ ем и платном , око 200 стопа у дуж ину иш ирину. О вде су према правилим а која су читали из старих„платнених књ ига”64принели ж ртву. С веш теник при обре-ду био је О вије П акције, веома стар човек који је тврдио да јеовајритуал пронаш ао у старојсам нитскојрелигији; прим е-

нили су га некад њ егови преци када су држ али тајни саветкако да од Етрураца одузму Капуу. П ош то је принесенаж ртва, ком андант је наредио да се преко гласника позовусви они који су познати било по пореклу било по својимделим а. Д оведени су један по један. П оред осталих припре-ма, које су м огле да испуне душ у религијским страхом , ту јебио и ограђен простор са ж ртвеником у средини око кога сусе налазиле ж ртвоване ж ивотињ е. О коло су стајали центу-

риони са исуканим мачевима. Ту су ови приведени, виш екао ж ртве него као учесници у ритуалу, и натерани да сезакуну да о оном е ш то ће чути и видети на овом месту нећеником причати. П отом су м орали да се закуну неким суро-вим стиховим а у којима се призива зло на њ ихову главу,њ ихову породицу и род ако не оду у битку куда их будеповео војсковођа, или ако сам и побегну или не убију оногакога виде да беж и. О ни који би одбили да се закуну били су

одмах поклани крајж ртвеника и леж али су поред ж ртвених




ж ивотињ а као опом ена другим а да не одбију заклетву. П о-ш то су прваци С ам нита били тако обавезани овом закле-твом, командант је именовао десеторицу којим а је наређено

да сваки изабере по једног човека, а сваки изабрани даљ е поједног док се не дође до броја од 16.000 љ уди. О ви су названи„П латнена легија” по платну које је покривало простор накоме је изврш ено заклињ ањ е аристократије. Д ати су им сјај-но оруж је и ш лем ови с перјаницом да би се истицали међудругим а. О стала војска је бројала неш то виш е од 20.000љ уди; она није била гора ни по опрем и ни по вредностиљ уди од „П латнене легије”. О ва нова војска је у пуном броју

таборовала у А квилонији.39. К онзули су кренули из Града, најпре С пурије К арви-лије коме су биле додељ ене старе легије, оне које је М аркоА тилије, конзул претходне године, оставио на територијиИ нтерам не. С а овом војском је кренуо прем а С ам нијум у идок је непријатељ био заузет безбож ничким ритуалом идрж ао тајни савет, он је на јуриш заузео самнитско утвр-ђењ е А м итернум .65О вде је убијено 2.800 и заробљ ено 4.270

љ уди. П апирије је регрутовао нову војску - тако је, наим е,било одлучено - и заузео на јуриш Д уронију. Заробио јем ањ и бројнепријатељ а него њ егов колега, али је неш то ви-ш е побио. И један и други конзул стекли су велики плен.П отом су конзули прокрстарили кроз С ам нијум и највиш еопустош или пољ а А тине. Затим је К арвилије стигао у Ко-м инијум , а П апирије у А квилонију где се налазила главнаснага С амнита. О вде извесно време нису ни м ировали нити

су се ж естоко борили. Време су проводили изазивајући не-пријатељ а кад је мировао и повлачећи се ако би пруж ио отпор,виш е претећи него нападајући. Било ш та да су предузим а-ли, нападали или се повлачили, јављ али су одмах у другирим ски логор без обзира на то о колико је ситним стварим абила реч. Тако је други конзул К арвилије учествовао у све-му, прем да није био ту, и био упућен у оно ш то се догађалокод А квилоније, где је опасност била већа него у К ом инију-

му који је он опседао.




В ећ довољ но спреман за борбу, Л уције П апирије упутигласника колеги с веш ћу да намерава ако ситуација дозволида се следећег дана сукоби с непријатељ ем . Било би стога

потребно да и он ш то јаче навали на К ом инијум како не биС ам нитим а дозволили никакав предах и могућност да по-ш аљ у пом оћ у А квилонију. Гласнику је био потребан једандан да би стигао. В ратио се ноћу и потврдио да К арвилијеодобрава колегину намеру. Ч им је послао гласника, П апи-рије је сазвао војнике у скупш тину. Говорио је много о овојврсти рата и о опреми непријатељ а која је пре празно пока-зивањ е него права опасност. Рече им да перјанице не ствара-

ју ране, да рим ско копљ е пробија и позлаћене ш титове, аодреди који се сјаје у белим туникам а постаће крвави када сем ачеви укрсте. Једном је њ егов отац потпуно униш тио по-злаћену и посребрену бојну линију С ам нита, а да сребро излато као ратни плен виш е почасти доносе победиоцу нош то служ е њ им а као оруж је. С уђено је, рече, њ еговом им енуи њ еговој породици да се као војсковође супротставе најве-ћем нападу С ам нита и да кући донесу ратни плен који као

обележ је служ и за украш авањ е јавних места; бесм ртни бого-ви су ту да суде због уговора који је толико пута траж ен, апотом прекрш ен. А ко је уопш те могућно тумачити м исаобогова, онда се чини да ниједној војсци нису били мањ енаклоњ ени него овојкоја, м еш ајући светогрђе са убиствима,попрскана крвљ у и љ уди и ж ивотињ а, те двоструким завето-вањ ем , с једне стране има богове као сведоке^а закљ учивањ есавеза с Римом , а са друге, плаш ећи се проклетства због по-

лож ене заклетве против тог истог савеза, м рзи и заклетву иистоврем ено се плаш и и богова и својих грађана и непри-јатељ а

40. О овоме страху је П апирије сазнао преко пребегара. Икада је о том е говорио својим војницима, који су већ билиогорчени, они су слож ним повицим а траж или борбу, ис-пуњ ени надом у богове и љ уде. Били су незадовољ ни поме-рањ ем битке за следећи дан, а чекањ е целу ноћ и цео дан

изазивало је њ ихову м рзовољ у. К ада је за треће ноћне стра-




ж е прим ио писм о од колеге, П апирије је устао усред ноћнетиш ине и послао чувара светих пилића да изврш и ауспици-је. С ви у логору су горели од ж ељ е да започну бој- то су

подједнако ж елели сви, од највиш их команданата до оби-чних војника. В ојсковођа је могао видети борбени ж ар кодвојника, а војници код војсковође. О н се прош ирио и на онекоји су врш или ауспиције. Како пилићи нису кљ уцали,њ ихов чувар се усудио на превару и јавио конзулу да је до-био повољ ан знак. С рећан због повољ них ауспиција, конзулобјави да ће рат водити онако како то богови хоће. В ећ јекретао кад м у један пребегар случајно јави да је готово 20

кохорти С ам нита, свака од по 400 љ уди, кренула према К о-м инију. Д а њ егов колега не би остао необавеш тен о томе,одмах му је упутио гласника П отом је наредио да брж е по-крену заставе. О дредио је резерве која ће држ ати свој поло-ж ај и дао им команданта. Н аредио је Л уцију В олум нију дакомандује десним крилом , а лево је поверио Л уцију С ципи-ону; коњ анике је ставио под другу команду и поверио ихлегатим а Гају Ц едицију и Титу Требонију; наредио је С пу-

рију Н ауцију да са три коњ аничке кохорте обилазним путемодведе мазге, којима су скинути самари, на брдо које се на-лазило у близини и да се ту покаж е у току битке, диж ућипраш ину ш то виш е мож е.

Д ок је ком андант био заузет овим настала је свађа изм еђучувара пилића о асупицијама тога дана. Њ у су чули рим скикоњ аници, па дм атрајући да то није ствар коју треба зата-ш кати обавестили су о том е С пурија П апирија, конзуловог

нећака М ладић који је био рођен пре но ш то је насталоучењ е о презирањ у богова, најпре је испитао да ли је реч олаж ној вести, а затим је о том е обавестио конзула Н ато ћеконзул: „Ти буди срећан због свог држ ањ а и своје ревности.У осталом, онај ко је присуствовао ауспицијам а и лаж нообјавио њ ихов исход, сам је на себе навукао проклетство.М ени је јављ ено да су повољ не и то је био сјајан знак зарим ски народ и рим ску војску. Затим је наредио центури-

оним а да чуваре пилића ставе у први борбени ред.




К ренуш е и С ам нити у бој. Н аилазила је војска, накићенаи наоруж ана тако да је и за непријатељ а представљ ала вели-чанствен призор. И већ пре него ш то се заорио бојни по-

клич и две војске јурнуле једна на другу, једно случајнобачено копљ е погоди чувара пилића и он погибе. К ада овојавиш е конзулу, он рече: „Богови присуствују бици; онај које крив каж њ ен је.” Д ок је конзул ово говорио, испред њ егасе појавио гавран и заграктао јасним гласом . С рећан збоговог предзнака, конзул нареди да се затруби и пусти бојнипоклич, говорећи да богови нису никад као сада били прису-тни, учествујући у љ удским стварима.

41. В ођена је ош тра битка. П о духу су се, међутим , овевојске међусобно веома разликовале. Римљ ане, ж едне не-пријатељ ске крви, у битку су водиле срџба, нада и ж ељ а дасе боре; С амните, који су нерадо улазили у борбу, терале суи нуж да и религијска обавеза; били су спрем ни пре да себране него да нападају и не би одолели ни првом нападуРим љ ана, јер су већ годинам а били навикли да трпе поразе,да их од бекства није задрж ао други страх који се скривао у

срцим а. Н аим е, пред очим а им је лебдео призор тајног риту-ала с наоруж аним свеш теницим а и побијеним љ удим а иж ивотињ ам а, који су заједно леж али попрскани крвљ у, као исурове клетве израж ене у страш ним стиховим а који нагове-ш тавају пропаст и рода и породице. П риковани овим ланци-ма страха стајали су плаш ећи се виш е својих суграђана негонепријатељ а Рим љ ани су навалили са оба крила и на цен-тар, те их обарали укочене од страха од богова и љ уди. Д ава-

ли су отпор, али слаб, као они које само страх задрж ава одбекстваП ораз се већ ближ ио и сам им заставама, кад се на брду

појавио облак праш ине као да га диж е огром на војска То јебио С пурије Н ауције, или како неки писци каж у О ктавијеМ еције, с пом оћним одредим а П одигли су већу праш инуно ш то је одговарало броју љ уди тако ш то су коњ уш ари којису јахали на мазгама вукли по земљ и лиснате гране. Н ајпре

се у м утнојсветлости појавило оруж је, затим заставе. П отом




већа и гуш ћа праш ина иза њ их као да је потицала одкоњ аника који су ш титили колону, и то превари не самоС ам ните него и Римљ ане. И конзул је допринео забуни јер

је узвикивао у првим редовим а, тако да су га и непријатељ ичули, да је К ом инијум заузет и да стиж е њ егов колега каопобедник; нека стога настоје да победе док не стигне другавојска да им одузме славу. О во је говорио из седла, наређују-ћи и центурионим а и трибуним а да отворе пут коњ аницим а.П ри том је упозорио Требонија и Ц едиција да усм ере коњ ена непријатељ а пуном снагом тамо где буду видели и њ его-во усправљ ено копљ е како се њ иш е. С ве се догодило како је

он ж елео пош то је тако раније планирано. П ролази изм еђуредова су били остављ ени и кроз њ их је пролетела коњ ицаса упереним копљ им а и ударила у средиш те непријатељ -ског ф ронта, разбијајући му борбене редове куда год би сеокренула. О дмах потом наступиш е В олум није и С ципионруш ећи разбијене непријатељ е.

Н ајзад су биле побеђене и растурене и „П латнене кохор-те”, како бож анском пом оћи тако и љ удском снагом . С ада су

беж али и они који су се заклели и они који нису, не плаш ећисе виш е ничега осим непријатељ а О но ш то је од пеш адијепреж ивело било је потиснуто у логор или у А квилонију.А ристократија и коњ аници су побегли у Бовијанум . К оњ а-нике су прогонили коњ аници, а пеш адију пеш аци. К риларим ске војске су кренула у разним правцим а; десно прем асам нитском логору, лево према граду. В олум није је неш тораније заузео логор; код града је С ципион наиш ао на мало

јачи отпор, не зато ш то је ту непријатељ имао виш е хра-брости, него стога ш то су бедеми града бољ е одбијали не-пријатељ ски напад но насип код војног логора С м атрајућида ће напад на утврђени град бити теж и ако се ствар незаврш и ш то пре, то јест пре но ш то се непријатељ повратиод страха, гласно је упитао војнике да ли ће м ирно гледатикако друго крило заузима логор, док они, премда су победи-оци, буду отерани од градских капија П ош то су углас одго-

ворили да не би, он први са ш титом над главом крену према




капији. С ледили су га остали и начинивш и „корњ ачу” уш лису у град, а бедеме су заузели тек пош то су разбили С ам нитекоји су стајали на капијама. Н ису се усудили да уђу дубљ е у

град јер су били м алобројни.42. К онзул није знао ниш та о том е и стога је имао наме-ру да повуче војску. С унце се већ клонило западу и прибли-ж авала се ноћ пуна опасности, па је и победиоцу све изгле-дало претеће и сумњ иво. К рећући даљ е видео је на деснојстрани заузет сам нитски војни логор, док су се на левојстрани м еш али узвици оних који се боре са узвицима пре-плаш ених противника. С лучајно се управо тада одвијала

борба код капије. Д ојахавш и ближ е и видевш и своје љ уде набедемим а, он схвати да је непром иш љ еност овог м алог бро-ја љ уди створила праву прилику за њ ега С тога нареди да сепозову сви они који су се повукли из града и да се поновокрене. У ш ли су у град са стране која им је била најближ а. Икако је наилазила ноћ, они се прим ириш е. У току ноћи, не-пријатељ је напустио град.

Т ога дана је код А квилоније убијено 20.340 С амнита, за-робљ ено 3.870 и стечено 97 бојних знакова П рича се да нијебило ком анданта који би био веселији у бици, да ли затош то м у је била таква нарав, или ш то је веровао да ће се ствардобро заврш ити. О вом јачином духа би се м огло објаснитиш то га од битке нису м огли одвратити ни неповољ не ауспи-ције. У часовима невољ е, кад је требало заветовати бесмрт-ним боговима, он се заветовао Јупитеру П обеднику да ће му

ако разбије непријатељ ске легије поклонити м едовину пренего ш то сам попије чаш у вина О вајзавет се допаде богови-ма и они окренуш е ауспиције на добро.66

43. Д обра срећа је послуж ила и другог конзула у зби-вањ им а око К ом инијум а П риступивш и граду са свим снага-м а у освит дана, он га опколи и постави ојачањ а премакапијам а да непријатељ не би кроз њ их изврш ио напад. К а-да је већ дао знак за напад стигао му је гласник од колеге са

узнем ирујућом веш ћу о доласку 20 непријатељ ских кохор-




ти. О во је одлож ило напад и принудило конзула да опозоведео снага које већ беху распоређене и спрем не за напад.С вом легату Д ецим у Бруту С цеву нареди да с првом леги-

јом , са десет пом оћних кохорти и с коњ ицом крене противпојачањ а које је стизало непријатељ у, да му се супротставима на ком месту да га сретне, да га задрж и, а ако ситуација тобуде захтевала нека се и сукоби само да онемогући да овеснаге стигну до К оминијума. О сталим а је наредио да мерде-вине принесу бедемима на свим странама града, а сам је с„корњ ачом” кренуо прем а капијама. И стоврем ено је он раз-валио капију и војска напала на бедеме на свим странама

града. С ам нити који су им али довољ но храбрости да спреченепријатељ ев приступ граду пре него ш то су на бедем им авидели војску, сада кад битка није виш е вођена на растојањ уи бацањ ем копљ а него прса у прса, и кад су они којим а је биотеж ак приступ из равнице на бедеме савладали оно чега сусе највиш е бојали, те се сада с лакоћом борили с неприја-тељ ем на равном, напустиш е куле и бедеме. Н атерани нафорум учинили су последњ и покуш ајда се боре, а затим су

полож или оруж је и предали се конзулу, укупно 11.400 љ уди.У бијено је 4.880 војника.Тако се ратовало код К ом инијум а и А квилоније. Н а прос-

тору изм еђу два града, где је очекивана трећа битка, није сенаиш ло на непријатељ а. К ада су се удаљ или седам м иљ а одК ом инијум а позвали су их назад њ ихови команданти, такода нису учествовали ни у једној борби. К ад су у сумрак угле-дали својлогор и А квилонију задрж али су их повици који

су стизали са обе стране. П отом се са м еста где се налазиологор подигао плам ен од пож ара јер су га Рим љ ани запали-ли; то је био сигуран знак пораза који их је зауставио удал>ем кретањ у, па су се на месту где су се случајно затекли,на све стране прострли на земљ у заједно с оруж јем . Т у супровели немирну ноћ, очекујући светлост дана које су сеистовремено плаш или. У зору, не знајући куда да крену,били су изненада натерани у бекство јер их је угледала рим -

ска коњ ица; она је гонила С ам ните који су ноћу побегли из




града. К оњ аници су видели масу коју нису ш титили ни бе-дем и ни страж а Њ их су са бедема А квилоније угледале илегијске кохорте и кренуле против њ их. А ли док пеш адија

није успела да их гони, коњ аници су у њ иховим последњ имредовим а побили готово 280 љ уди. У страху су оставилим ного оруж ја и 18 застава. О статак колоне је ум акао без гу-битака и безбедно стигао у Бовијанум .

44. Радост рим ске војске повећало је и то ш то је рат сре-ћно заврш ен и на другом месту. О ба конзула су се слож илада се заузети град преда војницим а да га опллчкају. И пош тосу куће опљ ачкали предали су их пламену. И стог дана суК ом инијум и А квилонија горели у пламену, конзули су је-дан другом честитали, а исто тако и легије које су спојилесвоје логоре у један. У присуству обеју војски, К арвилије јесваког војника по заслузи похвалио и одликовао. А П апири-је, који је водио виш е битака и око логора и око града, одпи-ковао је С пурија Н ауција и свог синовца С пурија П апирија,четворицу центуриона и м анипулу хастата наруквицама (ar-

milae) и златним венцем , и то Н ауција зато ш то је изврш иопродор и застраш ио непријатељ а као да је са собом имаовелике војне снаге, м ладог П апирија због изванредног пос-тупка с коњ ицом и у борби и у ноћи кад је спречио бекствоС ам нита који су потајно изаш ли из А квилоније, а центури-оне и војнике зато ш то су први заузели капије и попели сена бедеме А квилоније. С ве коњ анике је одликовао сребрнимроговим а и наруквицама због тога ш то су се истакли на мно-гим м естим а.67

П отом је одрж ан савет на коме је расправљ ано да ли јевећ време да се војске одведу из С ам нијум а, или обе илисам о једна Ч инило се да је ипак најбољ е да уколико су већуш тету нанели С ам нијуму и уколико су виш е разбили С ам-ните, утолико упорније и суровије треба ствар даљ е водитии настојати на том е да се конзулим а који их наследе преда

ум ирени С ам нијум .




К ада виш е није било никакве непријател>ске војске за ко-ју би се могло рећи да је способна да им се отворено супрот-стави, још једино је остало да се освоје градови. В ојску је

нада на богат плен м огла подстаћи да се бори за њ иховоуниш тењ е, а непријатељ а теж њ а да сачува своје светињ е иогњ иш та. И тако су конзули, пош то су писм им а обавестилиС енат и рим ски народ о својим подвизим а, повели легије уразним правцима: П апирије на С епинум , К арвилије на Ве-лију.68

45. П исма конзула су прочитана у С енату и то је изазваловелику радост и ту и у скупш тини. Радост је наш ла израза у

томе ш то се четири дана у молитвама приватно захваљ ива-ло. О во је за рим ски народ била не само велика победа негои догађај који је дош ао у прави час, јер је управо у то времејављ ено да су се Етрурци побунили. П итали су се како бим огли да се одупру Етрурцим у да ćy ствари у С ам нијум услучајно кренуле наопако. Јер завера против Рим а у С амни-јум у и ангаж овањ е оба конзула са целокупном војском у овојземљ и охрабрила је друге непријател>е, па су искористили

прилику да се побуне док су Римл>ани били заузети на дру-гојстрани.П осланства савезника прим ио је у С енату претор М арко

А тилије. О ни су се ж алили да су пограничне области прем аЕтрурији попаљ ене и опустош ене зато ш то они нису хтелида прекину везе са рим ским народом . П реклињ али су сена-торе да их заш тите од насиљ а и неправде коју им наносизаједнички непријатељ . С енат им је одговорио да ће се по-

бринути да се рим ски савезници не кају у будућности засвоју верност и да ће ускоро и Етрурце задесити истћ судби-на као и С ам ните. Н о проблем са Етрурцим а не би ипак биотако брзо разм атран да није јавл>ено да су Ф алисци,69који сутоком м ногих година били у пријател>ским односим а са Ри-мом, сада ујединили оруж је са Етрурцима. О колност да сеовај народ налазио близу појачала је бригу сенатора, па суодлучили да упуте ф ецијале да траж е оно ш то је опл>ачкано.

К ако они то нису учинили, народ по одобрењ у С ената одлу-




чи да објави рат Ф алисцима, а конзулим а нареди да један одн»их напусти С ам нијум и пређе с војском у Етрурију.

К арвилије је од С ам нита већ био одузео Велију, П алум-

бинум , и Х еркуланеум . В елија је пала за неколико дана, аП алум бинум истог дана кад се конзул приближ ио њ еговимбедемим а К ада је окренуо оруж је према Х еркуланеуму до-ш ло је до битке у којојсу губици на страни Рим љ ана биливећи него непријатељ еви. Н ато је поставио логор и затворионепријатељ а у њ егове бедеме; тако је град нападнут и заузет.У та три града је заробљ ено или побијено 10.000 љ уди. Бројзаробљ еника је био неш то већи од броја погинулих. П отом

када је коцком одређивана ком анда у Етрурији, она је до-дељ ена К арвилију. То је одговарало војницим а који су те-ш ко подносили ош тру зим у у С ам нијуму. За то време сеП апирију код С епинум а супротставила велика сила непри-јатељ а С укобили су се виш е пута, у бици или при нападу наколону, а често се борило и око града против оних који сујуриш али. Т о није била опсада него сукоб једнаких по сна-зи. П отом су Рим љ ани непрестаном борбом натерали не-

пријатељ а у град и приступили опсади и опкољ авањ у.Н ајзад заузеш е град опсадним справама. Расрђени тим е по-били су м ноге када је град заузет: убијено је 7.400, а заро-бл>ено 3.000 љ уди. П лен који је био огром ан, јер су С ам нитиставили све богатство у м али број градова, био је предатвојницим а

46. С нег је већ био покрио све и није се м огло издрж атина отвореном простору, па је конзул одвео војску из С ам ни-

јум а К ада је стигао у Рим додељ ен му је био тријум ф узопш ту сагласност. Тријумф овао је док је још био на дуж но-ости, а тријум ф ална поворка је била сјајна према приликамаоног врем ена П ролазили су пеш аци и пројахали коњ анициокићени одликовањ им а В иђени су м ноги златни венци ко-ји су добијени за освајањ е градова, бедема и капија;70загле-дано је оруж је скинуто са С амнита и упоређивано са сјајеми лепотом онога које је стекао њ егов отац. О но им је било

добро познато јер је красило јавне грађевине. У тријум ф у су




вођени неки славни заробљ еници, знам енити по својим де-лим а или делим а својих предака. Д онето је „теш ког бакра”2.533.000 либри.71К аж у да је овајбакар добијен продајом за-

робљ еника. Било је и 1.830 либри сребра које је узето изградова. С ав бакар и сребро су стављ ени у држ авни трезор,па војницим а није дато ниш та од плена. О во је изазвало не-задовољ ство код плебса јер је био сакупљ ан ратни порез заисплату војника, ако је слава презрена и новац стављ ен укасу, плен је требало дати војницим а као дар, а такође им сем огла дати и плата. П апирије је посветио храм К вирину.Н исам наш ао ни код једног писца податак да га је заветовао

у току рата, а не верујем ни да је могао бити саграђен за такократко време. Њ егов отац се у ствари на то заветовао каодиктатор, а син га је као конзул посветио и украсио пленомскинутим са непријатељ а. П лена је било толико да је њ им еукрасио не само храм и Ф орум него је остатак поделио саве-зницим а и оближ њ им колонијам а да њ им е украсе храмове ијавна места. П осле тријум ф а је одвео војску у земљ у В есцинана зимовањ е пош то су њ ихову земљ у угрож авали С ам нити.

У м еђувремену је конзул К арвилије у Етрурији кренуо унапад на Троилум и договорио се са 470 најбогатијих ста-новника града да их за велику суму новца пусти да оду кудахоће. О стало м нош тво је заједно с градом покорио. П отом језаузео пет утврђењ а која су се налазила на неприступачнимполож ајим а. О вде је убијено 2.400 љ уди, а неш то м ањ е од2.000 заробљ ено. Ф алисцим а који су траж или м ир одобреноје једногодиш њ е прим ирје. Д оговорено је да плате 10.000

„теш ких аса” и да дају плату војницим а за ту годину. П ош тоје то заврш ио, конзул се вратио ради тријум ф а, па прем да јебио м ањ е славан од свога колеге изједначио се са њ им збограта са Етрурцима. О д стечених „теш ких аса” унео је удрж авну благајну 380.000 либри. О д остатка ратног плена једао да се сагради храм М оћне С реће,72поред храма ове бо-гињ е који је некада саградио С ервије Тулије. И з ратног пле-на је поделио сваком војнику по 102 аса, а два пута толико је

дао центурионим а и коњ аницима. Т им е је изазвао захвал-



И с т о р и ја Р и м а -Д е с е т а к њ и г а 293

ност, која је била утолико већа ш то је њ егов колега биош крт. О м иљ еност конзула је донела заш титу њ еговом лега-ту Л уцију П остум ију. Н аим е, он је избегао казну кад га је

оптуж ио народни трибун М арко С кантије, како се прича, натајначин ш то је био им енован за легата Тако је било лакш епретити му казном него је и остварити.

47. П ош то је година била на измаку, на дуж ност су сту-пили нови народни трибуни. О ни су после пет дана замењ е-ни другим а јер при избору нису била пош тована правилаО ве године је изврш ен и попис грађана за време цензораП ублија К орнелија А рвина и Гаја М арција Рутула73П опи-

сан је 262.321 човек. О вајцензорски пар је био двадесет ш ес-ти од увођењ а те служ бе, а попис је био деветнаести по реду.О ве године су први пут присуствовали Рим ским играм а свенцем на глави и они који су успеш но водили рат, а побе-диоцим а су први пут додељ ене палме по обичају који је пре-нет из Грчке. И сте године је од казне коју су курулни едиликао приређивачи ове игре наплатили сточарим а био попло-чан пут од М арсовог храма до Бовила74

К онзуларне изборе одрж ао је Л уције П апирије. И забра-ни су К винт Ф абије Гургес, син М аксимов, и Д ецим ЈунијеБрут С цева, а сам П апирије је изабран за претора

С ви успеси који су се догодили у овојгодини, једва могубити утеха за велику несрећу, за болест која је најпре опу-стош ила град, а затим и околину. О во је већ слутило на злои стога су питане К њ иге75када ће му доћи краји који ће мулек дати богови. П ронађено је у К њ игам а да Ексулап74треба

да буде пренет из Епидаура у Рим . А ли у овој години нијениш та учињ ено да се то и оствари, јер су конзули били за-узети ратом . Једино је одрж ана једноставна молитва за Ес-кулапа



ОБЈАШЊЕЊА



VIК Њ И ГА

1. Н а п о ч е т к у VI к њ и г е , Л и в и ј е д а ј е к р а ћ и у в о д у к о м е р е з и м и р а с а д р ж а ј п р е т х о д н и х к њ и г а . Т о п о т в р ђ у је т е о р и ј у д а је Л и в и ј е п и с а о с в о ј е о г р о -

м н о д е л о у п е н т а д а м а , п о п е т к њ и г а .2. С в е ш т е н и ц и у Р и м у с у б е л е ж и л и и з г о д и н е у г о д и н у , п о и м е н и м а к о н -

з у л а н а в л а с т и , г л а в н е д о г а ђ а ј е з н а ч а јн е з а з а ј е д н и ц у и д р ж а в у . О в е х р о н и к е с у н а з и в а н е Л л /ш /е ? (Г о д и њ а ц и и л и Л е т о п и с и ).

3. У п р и в а т н е д о к у м е н т е с п а д а ј у п р е с в е г а tituli, н а т п и с и н а б и с т а м а з н а - м е н и т и х л и ч н о с т и к о је с у ч у в а н е у а т р и ј у м у к у ћ а љ у д и и з с л а в н и х р о д о в а .

4. М и с л и с е н а п о ж а р у в р е м е к а д а с у Г а л и д р ж а л и Р и м , 387. п р е н .е .

5. М а р к о Ф у р и ј е К а м и л , п о б е д н и к н а д В е ји м а . Д и к т а т о р ј е б и р а н н а ш е с т м е с е ц и , а л и ј е м о г а о д а а б д и ц и р а - ш т о с е о д њ е г а и о ч е к и в а л о - а к о б и

п р е и с т е к а т о г в р е м е н а о б а в и о з а д а т а к з б о г к о г а ј е б и о и з а б р а н .6. В о ј н и т р и б у н и с а к о н з у л с к о м в л а ш ћ у б и р а н и с у о д 444. п р е н .е . у м е с т о

к о н з у л а . Ha т а ј п о л о ж а ј с у м о г л и б и т и б и р а н и и п л е б е ј ц и .

7. У с л у ч а ј у с м р т и о б а к о н з у л а , д о и з б о р а н о в и х б и р а н ј е с в а к и х п е т д а н а ј е д а н interrex м е ђ у с е н а т о р и м а .

8. З а к о н и Х Ј Ј т а б л и ц а п р е д с т а в л >а ју п р в о з а п и с и в а њ е р и м с к о г о б и ч а ј н о г п р а в а ; т а ј п о с а о ј е з а в р ш е н 449. п р е н .е .

9. Leges regiae ј е з б и р к а з а к о н а к о ј а је п р и п и с и в а н а р и м с к и м к р а љ е в и м а

10. Б и т к а к о д К р е м е р е с е о д и г р а л а 477. п р е н .е . и у њ о ј с е г е н с Ф а б и ј а б о р и о п р о т и в Beja; с в и х 306 ч л а н о в а р о д а ј е и з г и н у л о . Д а н б и т к е , п о

т р а д и ц и ј и 18. ј у л , у ш а о ј е у р и м с к и к а л е н д а р к а о dies ater (ц р н и д а н ).11. Н а р е ч и ц и А л и ј и с е о д и г р а о с у д б о н о с а н с у к о б и з м е ђ у Р и м љ а н а и Г а л а

387. п р е н .е .; п о с л е т о г а с у Г а л и з а у з е л и Р и м . В и д . Л и в и ј е , V, 35 и д а љ е .

12. Idae с у 15. д а н у м а р т у , м а ј у , ј у н у и о к т о б р у , и 13. у о с т а л и м м е с е ц и м а . Calendae с у п р в и д а н у м е с е ц у .

13. В о л с ц и с у н а р о д у с р е д њ о ј т а л и ј и , и з м е ђ у Л а ц и ј а и К а м п а н и је , у д о - л и н а м а р е к а Л и р и с , М е л п и с , Т о л к р у с и У ф е у с . П р е м а т р а д и ц и ј и , Р и м - љ а н и с у р а т о в а л и п р о т и в њ и х ј о ш у в р е м е к р а љ е в а .

14. С в е т и л и ш т е В о л т у м н е - Ad Fanum Voltumnae - м е с т о н а к о м е с у с е с а к у п љ а л и с в и Е т р у р ц и р а д и з а је д н и ч к о г к у л т а б о г о в и м а . Н а л а з и л о с е

н а т е р и т о р и ј и г р а д а В о л с и н и ј и . В о л т у м н а ј е б и л а е т р у р с к а б о г и њ а .



298 М и р о с л а в а М и р к о в и ћ

15. Б и т к а к о д Р е г и л с к о г ј е з е р а с е о д и г р а л а 496. п р е н .е . и з м е ђ у Р и м љ а н а и Л а т и н а ; и с х о д ј е б и о н е р е ш е н . М и р ј е з а к љ у ч е н 486. п р е н .е . к а о foedus aequum (м и р п о д п о д ј е д н а к и м у с л о в и м а з а о б е с т р а н е ).

16. Au&picia с у о б р е д р и т у а л н о г п о с м а т р а њ а п о в о љ н и х и н е п о в о љ н и х з н а -

к о в а п р е д б и т к у и л и н е к и з н а ч а ј а н п о д у х в а т . У к о л и к о б и з н а ц и (omina) б и л и н е п о в о љ н и , в о јс к о в о ђ а с е н и ј е у с у ђ и в а о д а з а п о ч н е п о х о д и л и у ђ е у б и т к у , ј е р с у б о г о в и п р о т и в т о г а ,

17. Lavinium ј е г р а д л а т и н с к о г н а р о д а Л а у р е н а т а ; н а л а з и о с е н а о б а л и Т и - р е н с к о г м о р а , и з м е ђ у у ш ћ а Т и б р а и Н у м и к а . П о т р а д и ц и ј и о с н о в а о г а ј е Е н е ја п о д о л а с к у у т а л и ј у и н а з в а о и м е н о м с в о ј е ж е н е , ћ е р к е к р а љ а Л а т и н а .

18. Е к в и (Aequi) с у н а р о д у с р е д њ о ј т а л и ј и . С п у с т и л и с у с е с а г о р њ е г т о к а р е к е А н и о д о Т у с к у л а у Л а ц и ј у и д о р е к е А л г и д у с .

19. Sutrium ј е б и о г р а д н а Via Cassia, н а 33 м и љ е (о к о 50 к м ) о д Р и м а .

20. П е н а т и с у б и л и б о г о в и д о м а ћ е г о г њ и ш т а у Р и м у . П о т р а д и ц и ј и , Е н е ја и х ј е д о н е о у Л а в и н и ј у м .

21. П р и б е з у с л о в н о ј п р е д а ји , з а р о б љ е н и ц и с у м о р а л и д а п р о ђ у и с п о д „ја р - а м а ” к о ј и с у ч и н и л а т р и к о п љ а , д в а п о б о д е н а у з е м љ у и т р е ћ е в о д о р а в - н о п р е к о њ и х .

22. Capena ј е б и л а е т р у р с к и г р а д ; п о т р а д и ц и ј и о с н о в а л и с у г а В е ји .

23. Ф а л и с ц и с у б и л и с т а н о в н и ц и г р а д а Ф а л е р и ј и у ј у ж н о ј Е т р у р и ј и , н а у ш ћ у р е к е Т р е р у с у Т и б а р . Ј е з и ч к и о с т а ц и п о к а з у ју д а Ф а л и с ц и н и с у б и л и Е т р у р ц и н е г о т а л и ц и .

24. Е д и л и (aediles) с у в и с о к и ч и н о в н и ц и у р и м с к о ј д р ж а в и , п р в о б и т н о ч у - в а р и х р а м а б о г и њ е Ц е р е р е ; к а с н и ј е с у с е б р и н у л и о у р е ђ е њ у г р а д а , о ј а в н о м р е д у , с н а б д е в а њ у г р а д а и п р и р е ђ и в а њ у с в е ч а н и х и г а р а . Б и р а н и с у н а г о д и н у д а н а к а о и о с т а л е м а г и с т р а т у р е . У п о ч е т к у с у б и л и п л е - б е ј с к а м а г и с т р а т у р а , а о д 360. п р е н .е . с у и к у р у л н и е д и л и б и р а н и м е ђ у п а т р и ц и ј и м а . З а ј е д н о с а п л е б е ј с к и м ч и н и л и с у к о л е г и ј у м .

25. Т а р к в и н и ј е н з и с у б и л и с т а н о в н и ц и е т р у р с к о г г р а д а Т а р к в и ј и , ј е д н о г о д н а јм о ћ н и ј и х г р а д о в а у ј у ж н о ј Е т р у р и ј и .

26. П о м п т и н с к а т е р и т о р и ј а ј е т е р и т о р и ј а г р а д а Pometia ч и ј и с е п о л о ж а ј н е м о ж е т а ч н о у т в р д и т и .

27. Л и в и ј е о в д е , к а о и н а д р у г и м м е с т и м а , у п о т р е б љ а в а т е р м и н н о б и л и (nobilitas) к а д м и с л и н а а р и с т о к р а т и ј у и л и с е н а т о р с к и с т а л е ж . У п о з н о ј р е п у б л и ц и , т е р м и н о з н а ч а в а н а ј в и ш и с о ц и ј а л н и с л о ј у р и м с к о ј д р ж а - в и . П р и п а д а л и с у м у с а м о о н и ч и ј и с у п р е ц и д о с п е л и б а р д о п р е т у р е , а к о н е д о к о н з у л а т а .

28. Duoviri sacris faciundis с у б и л и к о л е г и ј у м о д д в а ч л а н а к о ј и ј е п о н а л о г у С е н а т а м о г а о д а ч и т а С и б и л и н с к е к њ и г е и д а с е б р и н е о и з в р ш а в а њ у о н о г а ш т о о н е н а л а ж у .

29. Т р и б е и л и о п ш т и н е у Р и м у с у т е р и т о р и ј а л н е а д м и н и с т р а т и в н е ј е д и н и - ц е у к о ји м а с у в о ђ е н и с п и с к о в и г р а ђ а н а . Н е к е с у н а з и в а н е п о ч у в е н и м р о д о в и м а , н е к е п о т о п о н и м и м а . У п о ч е т к у с у б и л е с а м о ч е т и р и г р а д с к е т р и б е , з а т и м 16; б р о ј с е п о в е ћ а в а о д о 35. П о с л е д њ а ј е д о д а т а 241. п р е

н .е .



О б ја њ е њ а 299

30. Х е р н и ц и с у б и л и н а р о д у с р е д њ е м Л а ц и ј у . Н а њ и х о в о ј т е р и т о р и ј и с у б и л и г р а д о в и А л а т р и ј у м , Ф е р е н т и н у м , В е р у л е , А н а г н и ј а и д р у г и .

31. Falerii с у г р а д у ј у ж н о ј Е т р у р и ј и ; п о т р а д и ц и ј и о с н о в а о г а ј е А р г и в а ц Х а л е с у с .

32. Г р а д А н ц и ј у м (Antium) н а р е ц и Л и р и с у Л а ц и ју ; с т а н о в н и ц и с у б и л и А н т и ј а т и к о ји с е ч е с т о п о м и њ у у и с т о р и ј и р и м с к и х р а т о в а с а Л а - т и н и м а

33. Н е п е т у м ј е б и о е т р у р с к и г р а д и с т о ч н о о д С у т р и ј у м а .

34. Г о в о р е ћ и о п о п у л а р с к о ј п о л и т и ц и , Л и в и ј е у п р о ш л о с т п р е н о с и п о л и - т и ч к и т е р м и н с в о г в р е м е н а , к а д а с у п о п у л а р и п р е д с т а в љ а л и п о л и т и ч к у г р у п а ц и ј у к о ја ј е с в о ј у п о л и т и к у с п р о в о д и л а п р е к о н а р о д н е с к у п ш т и - н е , з а р а з л и к у о д о п т и м а т а к о ји с у с е о с л а њ а л и н а С е н а т . О в д е Л и в и ј е м и с л и н а п о л и т и ч а р е к о ј и с у с е о с л а њ а л и н а п л е б е ј ц е .

35. У р а н о м Р и м у с е з б о г д у г о в а м о г л а и з г у б и т и с л о б о д а ; д у ж н и к ј е м о г а о б и т и з а т в о р е н , п а и п р о д а н „п р е к о Т и б р а ”, т ј. в а н Р и м а .

36. Ц и р ц е и с у г р а д у Л а ц и ј у , н а о б а л и , н а в о д н о т а к о н а з в а н п о К и р к и . С а Л а т и н и м а с е 498. п р е н .е . б о р и о п р о т и в Р и м а , к о ј и ј е 393. п р е н .е . п о с л а о у Ц и р ц е и с в о ј е к о л о н и с т е .

37. В е л и т р е с у б и л е г р а д н а ј у ж н и м о б р о н ц и м а А л б а н с к и х п л а н и н а . Ј е з и к ј е ј о ш у V в е к у п р е н .е . б и о в о л ш к и , а н е л а т и н с к и .

38. М . М а н л и ј е К а п и т о л и н ј е п о з н а т и б р а н и л а ц К а п и т о л а у в р е м е г а л с к е о п с а д е Р и м а , 387. п р е н .е .

39. П р о д а ј а п о м о ћ у ses и libra ј е в р ш е н а н а т а ј н а ч и н ш т о б и д р ж а в н и ч и н о в н и к д р ж а о в а г у у п р и с у с т в у п е т с в е д о к а , п у н о п р а в н и х р и м с к и х г р а ђ а н а , а к у п а ц и з г о в а р а о о д р е ђ е н у ф о р м у л у д р ж е ћ и б а к а р н и н о в а ц .

40. С п у р и ј е К а с и ј е , к о н з у л у Р и м у , о п т у ж е н д а ж е л и к р а љ е в с к у в л а с т ; у п о р . Л и в и ј е II, 41 и д а л >е .

41. С п у р и ј е М е л и ј е , б о г а т и п л е б е ј а ц к о ј и ј е з а в р е м е г л а д и 440-439. п р е н .е . и з с в о ј и х с р е д с т а в а п о м о г а о н а р о д ж и т о м ; к а с н и ј е ј е о п т у ж е н д а т е ж и т и р а н и ј и , б и о з а т в о р е н и п о г у б љ е н .

42. Т а р п е ј с к а с т е н а (Tarpeium saxum и л и rupes) ј е н а ј у г о и с т о ч н о ј о к о м и т о ј п а д и н и К а п и т о л а . С а њ е с у б а ц а н и о н и к о ји л а ж н о с в е д о ч е , и з д а ј н и ц и с в о ј и х г о с п о д а р а и л и и з д а ј н и ц и д р ж а в е . Т а в р с т а к а з н е ј е п о с л е д њ и п у т и з в р ш е н а 43. п р е н .е . и п о т о м з а б р а њ е н а .

43. С е ц е с и ј а (secessio) ј е б и л а о б л и к б о р б е п л е б е ј а ц а п р о т и в п а т р и ц и ј а :

н е з а д о в о љ н и , п л е б е ј ц и с у н а п у ш т а л и р и м с к у д р ж а в у с н а м е р о м д а с т в о р е с в о ј у .

44. С е р в и л и ј е А х а л а ј е б и о к о м а н д а н т к о њ и ц е 439. п р е н .е . О н ј е у б и о С п у - р и ј а М е л и ј а (в и д . н а п . 41).

45. Т о ј е п о с т у п а к к о ји ј е у р и м с к о ј д р ж а в и н а з и в а н Senatus consultum ulti- mum (п о с л е д њ а о д л у к а С е н а т а ).

46. А п и ј е К л а у д и ј е ј е о з л о г л а ш е н и д е ц е м в и р , ј е д а н о д д е с е т о р и ц е к о ј и с у б и л и и з а б р а н и д а д о н е с у З а к о н е Х Н т а б л и ц л В и д . Л и в и ј е , III, 33 и д а љ е .

47. М е с т о с у ђ е њ а ј е б и л о М а р с о в о п о љ е о д а к л е с е в и д е о К а п и т о л .48. Ф л у м е н т а н с к а к а п и ја (Porta Flumentana) с е н а л а з и л а н а р и м с к о м б е д е м у

и з м е ђ у А в е н т и н а и К а п и т о л а




49. Х р а м Ј у н о н е М о н е т е ј е з а в е т о в а о Л у ц и ј е Ф у р и ј е К а м и л 345. п р е н .е ., а о с в е ћ е н ј е 1. ј у л а 341. п р е н .е . У х р а м у је к о в а н н о в а ц .

50. Lanuvium ј е л а т и н с к и г р а д н а о б р о н ц и м а А л б а н с к и х п л а н и н а . П о т р а - д и ц и ј и г а ј е п о с л е п а д а Т р о ј е о с н о в а о Д и о м е д , к р а л > т р а ч к и х Б и с т о н а ,

с и н А р е с а и К и р е н е .51. У р и м с к о ј т р и б у т с к о ј с к у п ш т и н и (Comitia tributa) н и ј е с е г л а с а л о п о ј е - д и н а ч н о н е г о п о т р и б а м а , т а к о д а ј е с в а к а т р и б а и м а л а ј е д а н г л а с .

52. П р е н е с т и н и с у с т а н о в н и ц и г р а д а П р е н е с т е , н а 23 м и љ е о д Р и м а . Г р а д је б и о ч у в е н п о в е л и к о м с в е т и л и ш т у н а п а д и н и б р е г а , н а ч е т и р и т е р а с е ; в е р о в а т н о је б и л о п о с в е ћ е н о Ф о р т у н и П р и м и г е н и ј и . П о т р а д и ц и ј и , г р а д ј е к о л о н и ј а А л б е .

53. Tusculum, Gabii и Labicum с у л а т и н с к и г р а д о в и , ј у г о з а п а д н о о д Р и м а .

54. В и д . н а п . 19.55. Е с к в и л и н с к а к а п и ја с е н а л а з и л а н а т а к о з в а н о м С е р в и ј е в с к о м б е д е м у ; о д

њ е с у п о ч и њ а л е Via Tiburtina и Via Labicana.

56. Ц е н з о р и с у к а о м а г и с т р а т у р а у Р и м у у с т а н о в љ е н и Е м и л и ј е в и м з а к о н о м 366. п р е н .е . П о д а т а к к о д Л и в и ја , IV, 8,1, д а ј е ц е н з у р а п о с т о ј а л а у Р и м у в е ћ 443. п р е н .е . ј е у т о л и к о н е т а ч а н ш т о ј е т а д а б и л а р е ч с а м о о п р и в р е - м е н о м о д в а ј а њ у т е д у ж н о с т и о д д у ж н о с т и к о н з у л а . О д 339. п р е н .е ., ц е н з о р и с у м о г л и б и т и и п л е б е ј ц и . В р ш и л и с у п о п и с г р а ђ а н а и п р о - ц е њ и в а л и њ и х о в у и м о в и н у , с а с т а в љ а л и с п и с а к с е н а т о р а и в о д и л и б р и - г у о м о р а л у у Р и м у .

57. Ј а в н е т а б л и ц е с у с в е д о ч и л е о ц е н з у с в а к о г г р а ђ а н и н а . П р и п о п и с у је с а с т а в љ а н а л и с т а г р а ђ а н а п о т р и б а м а , п о к о ји м а с у и г л а с а л и . Н а к р а ју п о п и с а ј е о б а в љ а н с в е ч а н и Iustrum с а ж р т в о м .

58. Р е к а А л и ј а је б и л а м е с т о п о р а з а Р и м љ а н а 387. п р е н .е .59. П р е м а п и с ц у Ф е с т у , з а в е т н и д а р ј е б и о з л а т н а к р у н а т е ш к а 2,3 л и б р е .60. Setia ј е б и л а л а т и н с к и г р а д н а з а п а д н и м о б р о н ц и м а М о н т е с Л е п и н и .

61. М а т е р М а т у т а ј е п р е м а Л у к р е ц и ј у , 5, 656, „р а н а с в е т л о с т ” к о ј у д о н о с и А у р о р а , д о к ј е к о д д р у г и х п и с а ц а с а м а А у р о р а (з о р а ). У Р и м у ј о ј с е н а л а з и о х р а м н а С т о ч н о м т р г у (Forum Boarium), п р е м а т р а д и ц и ј и ј о ш о д в р е м е н а С е р в и ј а Т у л и ја ; и з г о р е о ј е 213. п р е н .е . П р а з н и к ј о ј ј е б и о11. ј у н а и н а њ е м у с у у ч е с т в о в а л е matronae unmriae (м а т р о н е к о ј е с у с е ј е д н о м у д а в а л е ). У С а т р и к у м у ј е б и л а г л а в н о б о ж а н с т в о , а и м а л а ј е х р а м и у П р е н е с т а м а .

62. Intercessio (о д intercedere, н а с т у п и т и и з м е ђ у ) ј е п р а в о н а р о д н о г т р и б у н а д а с т а в и з а б р а н у (veto, з а б р а њ у ј е м ) н а с в а к у о д л у к у у р и м с к о ј д р ж а в и о с и м н а о н у к о ј у д о н е с е д и к т а т о р . To п р а в о с у т р и б у н и с т е к л и п о ч е т - к о м V в е к а п р е н .е . п о с л е п р в о г п о в л а ч е њ а п л е б е ј а ц а и з р и м с к е д р ж а в е .

63. Plebis scita с у о д л у к е п л е б е ја ц а д о н е т е н а т р и б у т с к о ј с к у п ш т и н и . М о г л е с у п о с т а т и и з а к о н и (leges) у к о л и к о и х о д о б р и и С е н а т с в о ј о м auctoritas.

64. К у р у л н и м а г и с т р а т и с у о н и к о ј и с у и м а л и п р а в о н а sella curulis, т ј . н а с в е ч а н о с е д и ш т е о д с л о н о в е к о с т и ; т у с у с п а д а л и к о н з у л , п р е т о р , д и к - т а т о р , ц е н з о р и к у р у л н и е д и л .

65. Н о в и с у г р а ђ а н и , т ј. о н и к о ј и с у т о м п р и л и к о м с т е к л и р и м с к а г р а ђ а н с к а

п р а в а .




66. Н е п р а в и л н о с т п р и и з б о р у с е т и ц а л а р е л и г и ј с к о г о б р е д а и н е п о в о љ н и х а у с п и ц и ј а .

67. Д е ц е м в и р и с у б и л и ч л а н о в и к о м и с и ј е и з а б р а н е д а з а п и ш е з а к о н е у Р и - м у . Л и в и ј е , III, 33 и д а љ е . О А п и ј у К л а у д и ј у в и д . н а п . 46.

68. Р е ч је о р е л и г и ј с к о м о б р е д у с а „с в е т и м п и л и ћ и м а ” к о ј и с у н о ш е н и и у р а т . П о т о м е д а л и с у п р е д б и т к у к љ у ц а л и з р н е в љ е и л и н и с у т у м а ч е н а ј е в о л >а б о г о в а д а л и с у н а к л о њ е н и Р и м љ а н и м а ; а к о с у к љ у ц а л и , т о је б и о д о б а р omen. П о с м а т р а н ј е и л е т п т и ц а .

69. Rex sacrorum и л и г е х sacrificulus ј е б и о р и м с к и с в е ш т е н и к , п р в и у к о л е - г и ј у м у , и з н а д Ј у п и т е р о в о г с в е ш т е н и к а (Flamen Dialis). П о с л е и с т е р и - в а њ а к р а љ е в а п р е у з е о ј е к р а љ е в у с в е ш т е н и ч к у д у ж н о с т у к о ју ј е с п а д а л о : ж р т в о в а њ е Ј а н у с у у з г р а д и regia (к р а љ е в с к а к у ћ а ), ж р т в е н а К а л е н д е з а ј е д н о с а pontifex maximus (в р х о в н и с в е ш т е н и к ), и м е н о в а њ е п р а з н и к а н а none п о с л е п р и н о ш е њ а ж р т в е н а т в р ђ а в и , у ч е с т о в а њ е у к у л т у з а ј е д н о с а в е с т а л к а м а , res divinae (р е л и г и ј с к е с л у ж б е ) н а д а н е 24. м а р т а , 24. м а ја , а м о ж д а и 24. ф е б р у а р а и д р . м е н о в а о г а ј е в р х о в н и с в е ш т е н и к н а к у р и ј а т с к о ј с к у п ш т и н и , а с л у ж б а ј е б и л а д о ж и в о т н а У в е к ј е м о р а о б и т и п а т р и ц и ј , п а и у в р е м е к а д ј е н е с т а л а р а з л и к а у п р а в и м а и з м е ђ у п а т р и ц и ј а и п л е б е ја ц а .

70. Flamen Dialis ј е б и о Ј у п и т е р о в с в е ш т е н и к , ј е д а н о д т р о ј и ц е н а ј в и ш и х с в е ш т е н и к а у Р и м у , п о р е д Martialis (с в е ш т е н и к М а р с а ) и Quirinalis (с в е - ш т е н и к К в и р и н а ). Д о III в е к а п р е н .е ., т е п о л о ж а ј е с у м о г л и з а у з и м а т и с а м о п р и п а д н и ц и п а т р и ц и ј с к о г с т а л е ж а .

71. Т и т Т а ц и ј е ј е б и о с а б и н с к и к р а љ к о ј и ј е в л а д а о з а ј е д н о с а Р о м у л о м .

72. А л б а н с к о п о љ е ј е б и л а т е р и т о р и ј а н е к а д а ш њ е г г р а д а А л б а Л о н г а к о ји с у Р и м љ а н и р а з о р и л и .

73. В е л и к е и г р е и л и Ludi magni с у с в е ч а н е и г р е у Р и м у у ч а с т Ј у п и т е р а Н а ј б о љ е г Н а јм о ћ н и ј е г , с л а в љ е н е с у у Р и м у с в а к е г о д и н е , н а в о д н о о д 366. п р е н .е .

VIIК Њ И Г А

1. Homo novus ј е у р и м с к о м ј а в н о м ж и в о т у б и о о н а ј к о је д о с п е о д о н а јв и - ш и х д р ж а в н и х п о л о ж а ја а д а н и к о о д њ е г о в и х п р е д а к а н и ј е о б а в љ а о к у р у л н е ф у н к ц и ј е .

2. П р е т о р и у Р и м у с у н а ј в и ш и д р ж а в н и ф у н к ц и о н е р и у с у д с т в у . К о л е г и - ј у м с у ч и н и л а д в о ј и ц а о д к о ј и х ј е је д а н , praetor urbanus, о б а в љ а о с у д с к е п о с л о в е у г р а д у и н и ј е с м е о о д с у с т в о в а т и д у ж е о д 10 д а н а . П р в и п л е б е - ј а ц н а о в о м п о л о ж а ј у б и о ј е Р . Publius Philo, и з а б р а н 337. п р е н .е . О д 242. п р е н .е . б и р а н ј е и praetor peregrinus к о ј и ј е р е ш а в а о с п о р о в е и з м е ђ у Р и м љ а н а и с т р а н а ц а О д 227. п р е н .е б и р а н ј е п о је д а н п р е т о р з а С и ц и - л и ј у и С а р д и н и ј у , а о д 197. п р е н .е . и д в а п р е т о р а к о ја с у у п р а в љ а л а

ш п а н с к и м п р о в и н ц и ја м а .




3. Д в а к у р у л н а е д и л а с у з а ј е д н о с д в о ј и ц о м п л е б е ј с к и х ч и н и л и к о л е г и ј у м . Н е з н а с е к а к в а ј е р а з л и к а б и л а и з м е ђ у к у р у л н и х и п л е б е ј с к и х е д и л а . Ц и ц е р о н у г о в о р и м а п р о т и в Đepa к а ж е д а с у к у р у л н и б и л и г л а в н и и д а с у п р е д с е д а в а л и и г р а м а и с в е ч а н о с т и м а ; ј е д и н о с у о н и и м а л и п р а в о н а

к у р у л н о с е д и ш т е (sella curulis).4. М а р с о в о п о љ е ј е м е с т о н а к о м е ј е о д р ж а в а н а ц е н т у р и ј а т с к а с к у п ш т и н а . Н а њ е м у с у Р и м љ а н и , р а з в р с т а н и у 198 ц е н т у р и ј а , б и р а л и н а ј в и ш е м а - г и с т р а т е и о д л у ч и в а л и о с п о љ н о ј п о л и т и ц и .

5. 3a н о б и л и т е т у Р и м у (nobilitas) в и д . Л и в и ј е , к њ . VI, н а п . 27.6. Л е к т и с т е р и ј (lectus и stemere) је б и л о и з л а г а њ е је л а н а ја с т у ц и м а з а

б о г о в е ; у и з у з е т н и м с и т у а ц и ја м а , т а к в е г о з б е с у п р и р е ђ и в а н е з а в и ш е б о г о в а . П р в и л е к т и с т е р и ј ј е б и о п р и р е ђ е н 399. п р е н .е . з б о г к у г е у г р а д у (Л и в и ј е , V, 13). Т а ј о б и ч а ј ј е б и о п о з н а т и у Е т р у р и ј и ј о ш у V в е к у п р е . н .е .

7. Н а з и в п о т и ч е и л и о д г р а д а Fescennia у Е т р у р и ј и , и л и о д р е ч и fascinus, с и м б о л ф а л у с а . У п и т а њ у с у п р в о б и т н о б и л е ш а љ и в е и р а с к а л а ш н е с в а д б е н е п е с м е (nuptialia carmina), ч е с т о о п с ц е н о г к а р а к т е р а .

8. С а т у р а ј е к њ и ж е в н а в р с т а к о д Р и м љ а н а . З н а ч е њ е р е ч и с е б и т н о р а з л и - к у ј е о д м о д е р н о г к о је п о д р а з у м е в а л и ч н у и л и п о л и т и ч к у и н в е к т и в у . У н а ј с т а р и ј е м з н а ч е њ у , с а т у р а је д е л о м е ш о в и т о г р и т м и ч к о г м е т р а , з б и р - к а р а з л и ч и т и х с т и х о в а .

9. Л и в и ј е А н д р о н и к ј е б и о Г р к р о б , п о р е к л о м и з Т а р е н т а , 280-204. п р е н .е . Б и о ј е г л у м а ц , у ч и т е љ и к њ и ж е в н и к и п р в и ј е у Р и м у п р е в о д и о с а г р ч к о г , п р е в е о ј е Х о м е р о в у О д и с е ју н а л а т и н с к и . П и с а о ј е к о м е д и ј е и

т р а г е д и ј е п о у г л е д у н а г р ч к е . О д њ е г о в и х д е л а с у с а ч у в а н и н е з н а т н и о д л о м ц и .

10. Н а з и в а т е л а н а п о т и ч е о д м а л о г г р а д а Atella у К а м п а н и ји ; у п и т а њ у ј е ф а р с а с а с т а л н и м к а р а к т е р н и м л и к о в и м а , Buceo, Dosenus, Pappus и д р у г и м а .

11. О с ц и с у б и л и и т а л с к о п л е м е с р о д н о С а м н и т и м а ; и с а м н и т с к и је з и к ј е с м а т р а н о с а ч к и м . Ж и в е л и с у н е к а д а у К а м п а н и ј и .

12. Г л у м ц и с у с п а д а л и у н и ж и с о ц и ј а л н и с л о ј , п а и м н и ј е б и л о д о з в о љ е н о д а с е у п и с у ј у у р и м с к е т р и б е к а о г р а ђ а н и н и т и д а с л у ж е в о јс к у .

13. Ц и н ц и ј е А л и м е н т ј е б и о р и м с к и и с т о р и ч а р а н а л и с т , с а в р е м е н и к Ф а б и ј а

П и к т о р а , н а ј с т а р и ј е г р и м с к о г и с т о р и ч а р а . Ж и в е о је к р а је м III и у п р в о ј п л о в и н и II в е к а п р е н .е . М о г у ћ н о ј е д а ј е т о и с т и Ц и н ц и ј е А л и м е н т , п р е т о р , к о ји ј е у в р е м е Х а н и б а л о в о г р а т а б и о з а р о б љ е н . Н а г р ч к о м ј е з и к у ј е п и с а о р и м с к у и с т о р и ј у о д њ е н о г п о ч е т к а д о с в о г в р е м е н а .

14. У п и т а њ у је г о д и н а 509-508. п р е н .е .15. Н а д и м а к Imperiosus з н а ч и О н а ј К о ј и Р а д о З а п о в е д а .

16. П р е м а ј е д н о ј в е с т и к о д с т а р и х п и с а ц а п о с т о ј а л е с у д в е в р с т е в о ј н и х т р и б у н а : rufuli к о ј и с у и м е н о в а н и у в о ј с ц и и comitiati и м е н о в а н и у с к у п - ш т и н и (к о м и ц и ј а м а ) у Р и м у .

17. Р и м с к и п и с а ц В а р о н п о м и њ е т р е ћ у в е р з и ј у п о к о јо ј ј е је з е р о н а з в а н о п о

к о н з у л у К у р ц и ј у ј е р ј е о н о г р а д и о м е с т о и з к о г а ј е и з б и ј а л а п а р а .




18. О ф е ц и ј а л и м а , с в е ш т е н и ч к о м к о л е г и ј у м у к о ј и с е б р и н у о о п о ш т о в а њ у м е ђ у н а р о д н о г п р а в а и н о р м и в и д . Ј Т и в и ј е , It 24,32.

19. Г р а д Ф е р е н т и н с е н а л а з и о н е д а л е к о д о с а д а ш њ е г В и т е р б а

20. Г р а д Т и б у р н а р е ц и А н и о н у о с н о в а л и с у п о ј е д н о ј п р и ч и А б о р и г и н и , а

п о д р у г о ј А р к а ђ а н и ; о н и с у и з у т в р ђ е њ а п р о т е р а л и С и к а н е , п о р е к л о м с а С и ц и л и ј е . У ј е з и к у је о с т а о ја к у т и ц а ј с а б и н с к о г . П о с л е п о б е д е н а д В о л с ц и м а о с н о в а л и с у с в е ш т е н и ч к и к о л е г и ј у м С а л и ј а (С к а к а ч а ) к о ји с у у п р о л е ћ е п о д о р у ж ј е м с в е ч а н о о б и л а з и л и г р а д с к у г р а н и ц у . Т а к а в к о л е г и ј у м ј е п о с т о ја о и у Р и м у .

21. Л и ц и н и ј е М а ц е р ј е б и о р и м с к и и с т о р и ч а р о к о м е с е м а л о з н а П р и п а д а о ј е р и м с к о м н о б и л и т е т у и б и о п р е т о р у Р и м у 68. п р е н .е ., а з а т и м ј е у п р а в љ а о ј е д н о м п р о в и н ц и ј о м . Ц и ц е р о н г а ј е к а о п р е т о р о п т у ж и о з а з л о у п о т р е б е у п р о в и н ц и ј и ; б и о ј е о с у ђ е н , п р е м д а м у је п о л и т и ч а р К р а с п р у ж и о п о д р ш к у . Н а п и с а о ј е Annales о д к о ј и х је с а ч у в а н о м а л о ф р а г -

м е н а т а22. Via Salaria, П у т с о л и , т а к о н а з в а н з а т о ш т о с у С а б и њ а н и њ и м е д о в о з и л и

с о с а м о р а .23. Л а б и к а н с к о п о љ е (campus) је т е р и т о р и ј а г р а д а Л а б и ц и у Л а ц и ј у , 18

м и љ а ј у г о и с т о ч н о о д Р и м а . Р и м љ а н и с у п о с л а л и т а м о с в о је к о л о н и с т е ј о ш 418. npe н .е .

24. Г р а н и ц а р и м с к е т е р и т о р и ј е п р е м а Е т р у р и ј и б и л а ј е н а Т и б р у .25. П е д у м ј е б и о л а т и н с к и г р а д и з м е ђ у Т и б у р а и П р е н е с т а , н е к а д а ш њ и

ч л а н л и г е а л б а н с к и х г р а д о в а О с в о ји о г а ј е К о р и о л а н .

26. Unciarum fenus, у н и ц и ј а р н а к а м а т а у т е к с т у з н а ч и л а б и ј е д н у д в а н а е с т и -

н у ; м е ђ у т и м , н е з н а с е , к а к о т о т р е б а с х в а т и т и , к а о д в а н а е с т и н у о д ц е л е д у ж н е с у м е и л и о д к а м а т е , к о ја п р е м а ј е д н о ј в е с т и к о д Т а ц и т а , Annales, VI, 16, в е ћ п о З а к о н и м а XII т а б л и ц а н и ј е с м е л а б и т и в е ћ а о д 1 п о с т о . М и с л и с е д а је у п и т а њ у 1 п о с т о м е с е ч н о , и л и ј е д н а д в а н а е с т и н а г о д и ш њ е .

27. У п и т а њ у ј е т р и б у т с к а с к у п ш т и н а к о ј а ј е д о 287. п р е н .е . о к у п љ а л а с а м о п л е б е ј ц е , а п о с л е т е г о д и н е , к а д а с у њ е н е о д л у к е и б е з п о т в р д е С е н а т а и м а л е с н а г у з а к о н а , с в е р и м с к е г р а ђ а н е . В е л и к и з н а ч а ј у р и м с к о м п о л и - т и ч к о м ж и в о т у и м а л е с у у д р у г о ј п о л о в и н и II в е к а п р е н .е .

28. В л а с т н а р о д н и х т р и б у н а ј е п р е с т а ј а л а н а ј е д н у м и љ у о д Р и м а ; т а к о ј е

в л а с т к о н з у л а в а н Р и м а б и л а н е о г р а н и ч е н а29. П р е м а з а к о н у Л и ц и н и ј а и С е к с т и ј а и з 367-366. п р е н .е . н и ј е н и к о с м е о

п о с е д о в а т и в и ш е о д 500 ј у г е р а д р ж а в н е з е м љ е . С и н о с л о б о ђ е н о ч е в е в л а с т и (patria potestas) м о г а о ј е и с а м и м а т и 500 ј у г е р а , а д о к с е н а л а з и о п о д в л а ш ћ у о ц а п о р о д и ц е м о г а о ј е и м а т и н а ј в и ш е 250 ј у г е р а

30. Ц е р е с у с т а р и е т р у р с к и г р а д , с е в е р н о о д Р и м а31. У в р е м е г а л с к о г о с в а ја њ а , у Ц е р е с у с е с к л о н и л и и с в е ш т е н и ц и , н о с е ћ и

с в е т е п р е д м е т е к о ј и с е к о р и с т е у к у л т у .

32. К а к о је с в а к и х п е т д а н а б и р а н н о в и н т е р е к с , у к у п н о ј е п р о ш л о 55 д а н а б е з к о н з у л а

33. Н а з и в п о т и ч е о д л а т . mensa, с т о .




34. У п и т а њ у ј е п о з н а т и С а в е з д в а н а е с т е т р у р с к и х н а р о д а (XII Populi Etm- riae) к о ји ј е и м а о п р в е н с т в е н о р е л и г и ј с к о , а п о т о м и п о л и т и ч к о о б е л е - ж ј е , а л и б е з ч в р с т е о р г а н и з а ц и ј е и з а је д н и ч к и х и н с т и т у ц и ј а .

35. Porta Capena с е н а л а з и л а н а т а к о з в а н о м С е р в и ј е в с к о м б е д е м у у Р и м у , н а

п а д и н и б р е г а Ц е л и ј а , п р е м а д о л и н и К а м е н а . О в д е ј е п о ч и њ а о А п и ј е в п у т (Via Appia) к о ј и ј е в о д и о н а ј у г .

36. Е р а р и ј у м ј е б и о д р ж а в н а р и з н и ц а у к о ј о ј ј е ч у в а н а п о к р е т н а и м о в и н а р и м с к е д р ж а в е ; п о р е д с р е б р а и д р у г и х д р а г о ц е н о с т и , т у с у ч у в а н и д р - ж а в н и у г о в о р и и д р ж а в н е з а с т а в е Е р а р и ј с е н а л а з и о у С а т у р н о в о м х р а м у и б и о ј е п о д н а д з о р о м к в е с т о р а .

37. О п о д е л и р и м с к е в о ј с к е н а х а с т а т е , п р и н ц и п и ј е и т р и ј а р и ј е , в и д . Л и в и - ј е , VIII к њ и г а , н а п . 7-10.

38. Г а ј Ф е р е н т и н е , п о з н а т и к а о Caput aquae Ferentinae, м е с т о н а к о м е с е с а с т а ја о Л а т и н с к и с а в е з д а б и з а ј е д н и ч к и п р о с л а в љ а о Ј у п и т е р а . Н а л а -

з и о с е н а о б р о н ц и м а а л б а н с к и х п л а н и н а .39. О м е н ј е з н а к к о ји д а ј у б о г о в и п р и а у с п и ц и ј а м а и н а т а ј н а ч и н п о к а з у ј у

с в о ј у в о љ у д а л и п о д у х в а т о д о б р а в а ј у и л и н е о д о б р а в а ј у .

40. Л и в и ј е н а з и в а Т и р е н с к о м о р е Д о њ и м м о р е м .

41. Л е к т и с т е р и ј ј е г о з б а п р и р е ђ и в а н а б о г о в и м а : С т а т у е б о г о в а с у п о с т а в - љ а н е н а ј а с т у к е и с о ф е и п р е д њ и х с у и з н о ш е н а је л а .

42. У н ц и ј а ј е к а о н о в а ц б и л а ј е д н а д в а н а е с т и н а а с а , т е ж и н с к и т о ј е 70 г р а м а .

43. М а т е р М а т у т а , в и д . Л и в и је , VI к њ и г а , н а п . 61.44. А у р у н ц и с у б и л и и т а л с к и н а р о д ч и ј и с у о с т а ц и ж и в е л и и з м е ђ у р е к а

Л и р и с и В о л т у р н у с . У V в е к у п р е н .е . б о р и л и с у с е с а Р и м љ а н и м а о к о п о м п т и н с к е т е р и т о р и ј е . Р и м љ а н и с у и х г о т о в о у н и ш т и л и у IV в е к у п р е н .е .

45. С а м н и т и с у с к у п п л е м е н а у с р е д њ о ј т а л и ј и , п о в е з а н и х у л а б а в у ф е д е - р а ц и ј у ; к р а је м V в е к а п р е н .е . к р е н у л и с у у н а п а д н а К а п у у и К и м е . Г л а в н а п л е м е н а с у б и л и Х и р п и н и , К а н д и н и , П е у т р и , К а р а ц е н и , м о ж д а и Ф р е н т а н и .

46. П и р ј е б и о к р а љ М о л о с а у Е п и р у 306-302. и 297-272. п р е н .е . и х е г е м о н Е п и р с к о г с а в е з а . О д 280. д о 275. п р е н .е . р а т о в а о ј е п р о т и в Р и м љ а н а н а п о з и в г р ч к о г г р а д а Т а р е н т а .

47. С и д и ц и н и с у н а р о д у с е в е р н о ј К а м п а н и ј и , с а г л а в н и м г р а д о м Teanum Sidicinum.

48. К а п у а ј е ј е д а н о д н а ј з н а ч а ј н и ј и х г р а д о в а К а м п а н и је ; о с н о в а л и с у ј е к а о и Н о л у , Е т р у р ц и о к о 800. п р е н .е . С а м н и т и с у ј е о с в о ј и л и 424. п р е н .е . О с л о б о д и л а с е 343. п р е н .е . у з п о м о ћ Р и м а .

49. П л а н и н а Г а у р (Gaurini Montes) ј е к р а т е р с к и в е н а ц у К а м п а н и ј и , и с т о - ч н о о д К а п у е ; б и л а ј е ч у в е н а п о в и н о г р а д и м а . Т у с е о д и г р а л а б и т к а с а С а м н и т и м а 343. п р е н .е .

50. Saticula ј е б и л а у т в р ђ е н и г р а д у К а м п а н и ј и , о с в о ј е н а т е к п о с л е т е ш к е б о р б е . Р и м љ а н и с у у њ у у п у т и л и с в о ј е к о л о н и с т е 313. п р е н .е .

51. О п р в о м р и м с к о м к о н з у л у П у б л и ј у В а л е р и ј у в и д . Л и в и ј е , II, 9.




52. Valerius Publicola, ca н а д и м к о м к о ј и з н а ч и „о н а ј к о ји с е б р и н е о н а р о д у ”, Л и в и ј е , II, 18, 1. П р в и у о в о м р о д у к о ј и ј е н о с и о т а ј н а д и м а к б и о ј е п о б е д н и к н а д Л а т и н и м а к о д Р е г и л с к о г ј е з е р а 496. п р е н .е .

53. Л и б р а ј е р и м с к а ф у н т а и л и 12 у н ц и ј а , о д н . 327,45 г р .

54. С е к с т а р и ј ј е р и м с к а м е р а з а т е ч н о с т , о к о 1/2 л и т р а .55. С у е с у л а је б и л а к а м п а н с к и г р а д и з м е ђ у К а п у е и Н о л е .56. П е л и г н и с у и т а л с к и н а р о д н а с р е д њ е м т о к у А л т е р н у с а .

57. А н к с у р је с т а р о и м е з а Т а р а ц и н у , н а о б а л и Т и р е н с к о г м о р а , у ју ж н о м Л а ц и ј у м у , а Л а у т у л а ј е п р е л а з п р е к о б р е г а и с т о ч н о о д Т а р а ц и н е .

58. Via Appia ј е п у т о д Р и м а п р е м а К а п у и ; н а з в а н ј е п о А п и ј у К л а у д и ј у С л е п о м , ц е н з о р у к о ји ј е д а о д а с е с а г р а д и .

59. М и с л и с е н а п о б у н у п л е б е ја ц а и с е ц е с и ј у (о д в а ј а њ е ) 494. п р е н .е .

60. З а К о р и о л а н а в и д . Л и в и ј е , II, 33 и д а љ е .61. П е т и л и ј с к и г а ј с е н а л а з и о и з м е ђ у А в е н т и н а и К а п и т о л а .

62. Н о р б а ј е г р а д н а з а п а д н и м о б р о н ц и м а Л е п и н с к и х п л а н и н а .63. Setia ј е г р а д т а к о ђ е н а з а п а д н и м о б р о н ц и м а Л е п и н а .

VIIIК Њ И Г А

1. Л у а М а т е р ј е б о г и њ а и с п а ш т а њ а , С а т у р н о в а ж е н а ; у к у л т у је у је - д и њ е н а с а М а р с о м и М и н е р в о м . О р у ж ј е з а п л е њ е н о о д н е п р и ј а т е љ а с п а љ и в а н о ј е њ о ј у ч а с т .

2. О т о м е в и д . Л и в и ј е , I к њ и г а , 24,52.3. М а р с и с у н а р о д у о б л а с т и Ф у ц и н с к о г ј е з е р а .

4. Н а з и в hastati п о т и ч е о д н а з и в а з а д у г о к о п љ е , hasta, у о б и ч а ј е н о у р а н о м р и м с к о м н а о р у ж а њ у ; к а с н и ј е ј е у в е д е н о к р а т к о к о п љ е , pilum.

5. П р в о б и т н а р и м с к а л е г и ј а с е д е л и л а н а 10 м а н и п у л а о д п о 120 љ у д и , и л и н а 20 ц е н т у р и ј а п о 60 љ у д и . М а н и п у л е х а с т а т а б и л е с у о з н а ч е н е о д п р в е (prima) д о д е с е т е (decima).

6. Antipilani у р а н о ј р и м с к о ј в о ј с ц и с у о н и к о ј и с у у б и ц и и ш л и и с п р е д х а с т а т а , п р и н ц и п и ј а и т р и ј а р и ј а .

7. Primipili с у б и л а о б а ц е н т у р и о н а (к о м а н д а н т а ц е н т у р и ј а ) п р в е м а н и п у - л е т р и ј а р и ј а ; о н и с у и м а л и н а јв и ш и р а н г у к о л е г и ј у м у ц е н т у р и о н а .

8. Triarii с у б и л и в о ј н и ц и у т р е ћ е м б о ј н о м р е д у ; н а ј с т а р и ј и п о г о д и н а м а с у к о р и ш ћ е н и к а о р е з е р в а

9. Rorarii с у в о ј н и ц и к о ј и с у з а п о ч и њ а л и ч а р к у б а ц а њ е м к а м е њ а и з п р а ћ к е . П р е м а В а р о н у и н е к и м д р у г и м п и с ц и м а , н а з и в п о т и ч е о д р е ч и ros-ris, р о с а , ј е р ј е н а ј п р е р о с а , п а о н д а к и ш а . О д г о в а р а л о б и н а ш о ј р е ч и ч а р - к а ш и (В . Ј а н к о в и ћ , у с м е н о ).

10. А к ц е н з и с у п р е м а Ф е с т у (г р а м а т и ч а р и з II в е к а п р е н .е .) б и л и о б у ч е н и , а л и б е з о р у ж ј а и б и л и с у з а м е н а з а п р а в е в о јн и к е . У р а н о д о б а р и м с к е д р ж а в е ч и н и л и с у ј е д н у ц е н т у р и ј у . С л у ж и л и с у и к а о а д м и н и с т р а т и в -

н о о с о б љ е у в о ј с ц и .




11. В е з у в ј е п о з н а т и в у л к а н с к и б р е г у К а м п а н и ј и . Е р у п ц и ј а в у л к а н а у н о ћ и и з м е ђ у 24. и 25. а в г у с т а 78. п р е н .е . у н и ш т и л а ј е г р а д о в е П о м п е ји и Х е р к у л а н у м у њ е г о в о м п о д н о ж ј у .

12. Veseris с е п о м и њ е к а о р е к а к о д п о з н о р и м с к о г п и с ц а А у р е л и ј а В и к т о р а ;

м о г у ћ н о ј е д а ј е п о с т о ја о и и с т о и м е н и г р а д и л и т в р ђ а в а .13. „В р х ” и л и „г л а в а ” ј е г о р њ и д е о је т р е ж р т в е н е ж и в о т и њ е ; о ш т е ћ е њ е н а т о м д е л у је о з н а ч а в а л о л о ш п р е д з н а к и п о г и б и ј у к о н з у л а Д е ц и ј а .

14. П р е т е к с т о в а т о г а ј е и м а л а р у б о в е о п т о ч е н е ц р в е н и м . Н е к а д а ш њ а о д е ћ а к р а љ е в а , к а с н и ј е ј е р е з е р в и с а н а з а в и с о к е д р ж а в н е ч и н о в н и к е и н е к е с в е ш т е н и к е . Н о с и л а с у ј е и д е ц а с л о б о д н и х љ у д и д о с в о ј е 17. г о д и н е .

15. Б о г о в и Indigeti с у в е р о в а т н о о н и к о ј и с у п р и п а д а л и о д р е ђ е н о м м е с т у . Novensiles с у о н и к о ји с у к а о н о в и б и л и п р и к љ у ч е н и р и м с к о м п а н т е о н у .

16. Г а б и ј е в с к и н а ч и н о п а с и в а њ а т о г е в е з а н ј е з а о д р е ђ е н и р и т у а л у р е л и г и - ј и . В и д . о т о м е Л и в и је , V к њ и г а , 46.

17. М и н т у р н е с у г р а д н а у ш ћ у р е к е Л и р и с у Т и р е н с к о м о р е ; у г р а д у с у с е м е ш а л и а у з о н с к и , с а м н и т с к и и л а т и н с к и с т а н о в н и ц и .

18. В у л к а н ј е б о ж а н с т в о п о з н а т о у Р и м у п о т р а д и ц и ј и ј о ш у в р е м е к р а л »е в а Р о м у л а и Т и т а Т а ц и ја ; н а ж р т в у м у ј е п р и н о ш е н а р и б а . М у њ о м ј е н а - ј а в љ и в а о п р о р о ч а н с т в а У г р ч к о м п а н т е о н у м у ј е о д г о в а р а о Х е ф е с т . П р а з н и к В у л к а н а у Р и м у ј е б и о 23. м а ја .

19. Suovetaurilia, с а с в и њ о м , б и к о м и о в н о м , ј е ж р т в а М а р с у п р и л у с т р у м у (с в е ч а н о м о ч и ш ћ е њ у ) в о јс к е .

20. В е с ц и ј а ј е б и л а г р а д А у з о н а н а у ш ћ у р е к е Л и р и с . Р и м љ а н и с у ј е р а з о р и - л и 314. п р е н .е . С е ћ а њ е је о с т а л о ј е д и н о у н а з и в и м а saltus и ager Vesci- nus.

21. Т р и ф а н у м с е н а л а з и о и з м е ђ у М и н т у р н а и С и н у е с е .22. Л а у р е н т и с у н а р о д ч и ј и ј е г л а в н и г р а д б и о Л а в и н и ј у м .23. К а с т о р и П о л у к с , б л и з а н ц и Д и о с к у р и , б и л и с у у Р и м у з а ш т и т н и ц и

к о њ и ч к о г с т а л е ж а , п а ј е њ и х о в х р а м и з а б р а н к а о м е с т о з а ч у в а њ е у г о в о - р а о д о д е љ и в а њ у р и м с к о г г р а ђ а н с к о г п р а в а л а т и н с к и м к о њ а н и ц и м а .

24. Д е н а р ј е р и м с к и с р е б р н и н о в а ц ч и ј а ј е в р е д н о с т б и л а 16 б р о н з а н и х а с а У в р е м е о к о м е ј е о в д е р е ч , Р и м љ а н и ј о ш н и с у к о в а л и с р е б р н и н о в а ц ; п р в и п у т с у г а е м и т о в а л и 268. п р е н .е .

25. О с т и ј а ј е п р и с т а н и ш т е н а у ш ћ у Т и б р а ; А р д е а ј е г р а д Р у т у л а н а м о р у . П р е м а л е г е н д и , г р а д ј е о с н о в а о с и н О д и с е ј а и К и р к е . Ager Soloninus ј е

и з м е ђ у Р и м а и О с т и ј е .26. Fasces с у с и м б о л н а ј в и ш е в л а с т и у Р и м у ; т о с у с н о п о в и п р у ћ а с а с е к и р а -

м а к о је н о с е д в а н а е с т о р и ц а л и к т о р а .

27. К в и р и т и м а с у н а з и в а н и п у н о п р а в н и р и м с к и г р а ђ а н и .28. А с т у р а ј е р е ч и ц а к о ја с е у л и в а у Т и р е н с к о м о р е ј у ж н о о д А н ц и ј а .29. Т о с у п р и в а т н а п р а в а р и м с к и х г р а ђ а н а : ius conubii (п р а в о с к л а п а њ а

п р а в н о в а ж е ћ е г б р а к а ) и ius comercii (п р а в о н а с т и ц а њ е и м о в и н е и з а - ш т и т а и м о в и н е ).

30. З н а ч и б е з п о л и т и ч к и х п р а в а и б е з п р а в а у ч е ш ћ а у р и м с к и м с к у п - ш т и н а м а .

31. Rostra ј е г о в о р н и ч к а п л а т ф о р м а н а р и м с к о м Ф о р у м у .




32. Suesa Aurunca je т а к о н а з в а н а з а р а з л и к у о д г р а д а В о л с к а , Suesa Pometia.33. Д а и х ј е о с л о б о д и л а , о н и н е б и с м е л и б и т и с а с л у ш а в а н и п о д м у к а м а , т о

ј е б и о п о с т у п а к к о ј и ј е у р и м с к о ј д р ж а в и б и о д о з в о љ е н ј е д и н о п р е м а р о б о в и м а

34. В е с т а л к е к о ј е с у п р е к р ш и л е з а в е т ч е д н о с т и б и л е с у ж и в е з а к о п а в а н е .35. К а л е с ј е б и о г р а д А у р у н к а и л и А у з о н а ; М . В а л е р и ј е К о р в ј е с л а в и о т р и ј у м ф з а п о б е д у н а д њ и м а 335. п р е н .е .

36. Census ј е с а с т а в љ а њ е л и с т а г р а ђ а н а с ц и љ е м д а с е п р о ц е н и и м о в и н а и д а с е с т а н о в н и ш т в о р а з в р с т а н а и м о в и н с к е к л а с е . С в и п у н о л е т н и р и м - с к и г р а ђ а н и с у б и л и д у ж н и д а н а М а р с о в о м п о љ у п о д з а к л е т в о м п р и ја * в е с в о ј у п о р о д и ц у и с в о ј у и м о в и н у . Т а ј п о с т у п а к ј е н а з и в а н professio censualis. Ц е н з с у в о д и л и ц е н з о р и .

37. А ц е р е с у б и л е г р а д у К а м п а н и ј и к о ји с у о с н о в а л и С и д и ц и н и , а к а с н и ј е с у г а п р е у з е л и С а м н и т и . Г о д и н е 332. п р е н .е . п о с т а л и с у р и м с к и г р а ђ а - н и с п о л о в и ч н и м п р а в о м , б е з п р а в а г л а с а (sine suffragio).

38. Л у к а н ц и с у п л е м е у ј у ж н о ј т а л и ј и , у з а л е ђ у Т а р е н т и н с к о г з а л и в а .39. П р и в е р н у м ј е б и о л а т и н с к и г р а д к о ји с у Р и м љ а н и п о б е д и л и 357. п р е

н .е . и с л а в и л и т р и ј у м ф н а д њ и м и п о н о в о 329. п р е н .е .

40. Ф у н д а н и с у с т а н о в н и ц и г р а д а Ф у н д и н а А п и ј е в о м п у т у , 74 м и љ е о д Р и м а .

41. О н и с у у с т в а р и д о б и л и п о л о в и ч н о р и м с к о г р а ђ а н с к о п р а в о и б и л и с у cives sine suffragio.

42. У п и т а њ у ј е р и м с к и и с т о р и ч а р К л а у д и ј е К в а д р и г а р и ј е к о ј и ј е к а о и њ е г о в и с а в р е м е н и ц и С и з е н а и В а л е р и ј е А н т и ј а п и с а о р и м с к у и с т о р и ј у н а л а т и н с к о м , з а р а з л и к у о д с т а р и ј и х а н а л и с т а к о ј и с у п и с а л и н а г р ч к о м . Њ е г о в и Annales у 23 к њ и г е о б у х в а т а л и с у р а з д о б љ е о д г а л с к о г о с в а ј а њ а Г р а д а д о С у л и н о г в р е м е н а , 80-и х г о д и н а I в е к а п р е н .е .

43. У п и т а њ у с у ш т а л е с а п о п р е ч н и м п р е г р а д а м а к о је с у с п у ш т а н е к а д а б и к о л а с т а р т о в а л а н а т р к а м а .

44. П р в и ј у н ј е б и о у о б и ч а ј е н д а т у м п о ч е т к а р и м с к е з в а н и ч н е г о д и н е о д 391. п р е н .е . д о 153. п р е н .е ., к а д а ј е п о м е р е н н а 1. ј а н у а р а .

45. Caduceus ј е у с т в а р и г л а с н и ч к и ш т а п ; о в д е ј е з н а к п р е д а ј е и с п р е м н о с т и д а с е п р е г о в а р а .

46. Semo Sancus ili Sangus je б о ж а н с т в о н и ж е г р е д а у Р и м у , п о з н а т о ј о ш у в р е м е Р о м у л а и Т и т а Т а ц и ја ; о д 466. п р е н .е . и м а о је х р а м с а о т в о р е н и м к р о в о м у б л и з и н и П о р т а С а н г у а л и с . Н а з и в м о ж е б и т и в о л ш к и , у м б р и ј - с к и и л и с а б и н с к и . Semones с у б и л а и ј о ш н е к а б о ж а н с т в а у Р и м у , Ф а н у с , Б о н а Д е а , П р и ј а п , С и л в а н и д р у г а . Њ и х п р и з и в а ј у Fratres Arvales (с в е - ш т е н и ч к и к о л е г и ј у м А р в а л с к е б р а ћ е ) у с в е ч а н о м о п х о д у о к о г р а д а Р и м а

47. К и м е с у у Н а п у љ с к о м з а л и в у о с н о в а л и Х а л к и ђ а н и с а Е у б е ј е с р е д и н о м VIII в е к а п р е н .е . п о д в о ђ а м а М е г а с т е н о м и Х и п о к л о м . П а л е п о л и с ј е С т а р и г р а д , а Н е а п о л и с - Н о в и г р а д .

48. To с у о с т р в а у с е в е р н о м д е л у Н а п у љ с к о г з а л и в а з г л е д а д а Л и в и ј е п о д П и т е к у с о м п о д р а з у м е в а г р у п у о с т р в а у к о јо ј с у П и т е к у с а , Л е у к о т е ја и

С и д о н и ј а




49. Ф р е г е л е с у г р а д С и д и ц и н а у б л и з и н и у ш ћ а р е к е Т р е р у с у Л и р и с ; к а - с н и ј е с у г а о с в о ј и л и В о л с ц и , п о т о м С а м н и т и .

50. Н а о в о м м е с т у ј е у р у к о п и с и м а и з г у б љ е н д е о т е к с т а . В е р о в а т н о ј е у њ е м у б и л о р е ч и о и с х о д у п о с л а н с т в а , о б ја в и р а т а и п о ч е т к у о п с а д е

Н е а п о л и с а51. О в о н е б и б и о п р в и п о з н а т с л у ч а ј п р о д у ж а в а њ а к о н з у л с к и х о в л а ш ћ е њ а п о с л е и с т е к а г о д и н е з а к о ј у с у б и р а н и . Л и в и ј е п о м и њ е д а је к о н з у л Т и т К в и н к ц и ј е ј о ш 464. п р е н .е . д о б и о к о н з у л с к а о в л а ш ћ е њ а , и а к о н и ј е б и о к о н з у л , д а б и з а в р ш и о р а т (Л и в и ј е , III, 4,10).

52. А л е к с а н д р и ј у ј е о с н о в а о А л е к с а н д а р В е л и к и 332-331. п р е н .е . Л и в и ј е д а ј е п о г р е ш н у г о д и н у , п е т г о д и н а к а с н и ј е , 326. п р е н .е .

53. А х е р о н т с е з в а л а и р е к а у д о њ е м с в е т у и у Е п и р у . П а н д о з и ј а ј е г р а д и у Е п и р у и у о б л а с т и К а с а п а ја ; д р у г а П а н д о з и ј а с е н а л а з и л а у Б р у т и ј и у

т а л и ј и .

54. Т е с п р о т с к и з а л и в с е т а к о н а з и в а о п о Т е с п р о т и м а , ј е д н о м о д т р и г л а в н а е п и р с к а п л е м е н а , о д р е к е Thymis д о А м б р а к и ј с к о г з а л и в а .

55. Г р а д Х е р а к л е ја у Л у к а н и ј и , и з м е ђ у р е к а А ц и р и с и С и р и с ; к о д о в е Х е р а - к л е је ј е П и р п о б е д и о Р и м љ а н е 280. п р е н .е . С и п о н т ј е б и л а л у к а н а ј у ж н о ј о б а л и Г а р г а н а .

56. М е с а п и с у п л е м е и л и р с к о г п о р е к л а у А п у л и ј и .

57. О в а П а н д о з и ј а у Б р у т и ј и б и л а ј е с е д и ш т е к р а љ е в а О и н о т р а . Ј о ш ј е д н а П а н д о з и ј а с е н а л а з и л а у Л у к а н и ј и , з а п а д н о о д Х е р а к л е ј е .

58. М е т а п о н т ј е б и о г р ч к и г р а д у Л у к а н и ј и , у Т а р е н т и н с к о м з а л и в у ; о с н о - в а л и с у г а с т а н о в н и ц и П и л о с а н а П е л о п о н е з у у VIII в е к у п р е н .е . К а с н и -

ј е с у с е т у н а с е л и л и и А х а ј ц и к о ј и с у н а п у с т и л и п р в о н а с е љ е у С и б а р и с у .

59. Т а р е н т ј е б и о г р ч к а к о л о н и ј а к о ју с у о с н о в а л и Л а к е д е м о њ а н и н а м е с т у н а к о м е ј е р а н и ј е п о с т о ј а л о и т а л с к о -и л и р с к о н а с е љ е Ј а п и г а . К о л о н о с т е (parthenoi, с и н о в и д е в о ј а к а ) ј е в о д и о С п а р т а н а ц Ф а л а н т о с . Т а р е н т ј е п о с л е о п а д а њ а С и р и с а и С и б а р и с а п о с т а о н а јм о ћ н и ј и г р а д у Т а р е н т и н - с к о м з а л и в у .

60. Д и о н и с и ј е и з Х а л и к а р н а с а , п и с а ц А в г у с т о в о г в р е м е н а и Л и в и ј е в с а в р е - м е н и к , у к и д а њ е р о п с т в а з а д у г д а т у ј е у 321. п р е н .е ., а Л и в и ј е у 326. п р е н .е .

61. К о н з у л и 326. п р е н .е . б и л и с у L. Papirius Cursor и С . Poetelius Libo, в о д е - ћ и ч о в е к п л е б е ј а ц а . О в о м п о с л е д њ е м с е у т р а д и ц и ј и п р и п и с у је д а ј е у к и н у о nexum (р о п с т в а з а д у г ).

62. В е с т и н и с у б и л и н а р о д ј у ж н о о д П и ц е н у м а ; 326. п р е н .е . б и л и у с а в е з у с а С а м н и т и м а п р о т и в Р и м љ а н а , о д 306. п р е н .е . у с а в е з у с а Р и м љ а н и м а .

63. М а р с и с у б и л и н а р о д у с р е д њ о ј т а л и ј и , о к о Ф у ц и н с к о г ј е з е р а . П е л и - г н и с у ж и в е л и н а с р е д њ е м т о к у р е к е А л т е р н у с , у п л а н и н с к о ј о б л а с т и ; г л а в н и г р а д и м ј е б и о К о р ф и н и ј , к а с н и ј е п о з н а т к а о с е д и ш т е Л а т и н а у в р е м е у с т а н к а п р о т и в Р и м а 90. п р е н .е . Н а њ и х о в о ј т е р и т о р и ј и с е н а л а - з и о и г р а д С у л м о , з а в и ч а ј п е с н и к а О в и д и ј а . У Р и м у с у с е п л а ш и л и

в е ш т и ц а П е л и г н а . О н и с у б и л и м е ш а в и н а и л и р с к о г и с а б и н с к о г н а р о -




д а М а р у ц и н и с у б и л и с а б е л с к и н а р о д н а д о њ е м т о к у р е к е А л т е р н у с ; г л а в н и г р а д и м ј е б и о Т е а т е .

64. О в а ј Р у л и ј а н ј е б и о д е д а Ф а б и ј а К у н к т а т о р а , р и м с к о г в о ј с к о в о ђ е и з в р е м е н а р а т а с а Х а н и б а л о м .

65. О с в е т и м п и л и ћ и м а в и д . Л и в и ј е , VI к њ и г а , н а п . 68.66. А н а л и с т и м а с е у Р и м у н а з и в а ј у н а ј с т а р и ј и и с т о р и ч а р и к о ј и с у и з л а г а - л и р и м с к у и с т о р и ј у и з г о д и н е у г о д и н у ; њ и х о в а д е л а с е ч е с т о н а з и в а ју Anali.

67. М и с л и с е н а Ф а б и ј а П и к т о р а , п р в о г р и м с к о г и с т о р и ч а р а ; в и д . Л и в и ј е , П р е д г о в о р у I к њ и з и .

68. Р е ч ј е о Т и т у М а н л и ј у к о ј и ј е п о г у б и о с в о г с и н а з б о г њ е г о в е н е п о с л у - ш н о с т и у т о к у р а т а .

69. У п и т а њ у ј е с т а р и н с к о п р а в о п р и з и в а њ а н а н а р о д (ius provocationis) п р о т и в о д л у к е н а ј в и ш е в л а с т и . П р в и с л у ч а ј к о ји Л и в и ј е п о м и њ е у I

к њ и з и ј е и з д о б а Т у л а Х о с т и л и ј а , к а д је о т а ц Х о р а ц и ј а , п о б е д н и к а н а д К у р и ј а ц и ј и м а , м о л и о д а с е п о ш т е д и ж и в о т њ е г о в о м с и н у к о ји је у б и о с е с т р у .

70. Г р а ђ а н и Т у с к у л а с у б и л и у в р ш т е н и у т р и б у (о п ш т и н у ) П а п и р и ј а и у њ о ј с у г л а с а л и ; о ч и г л е д н о с у б и л и т а к о м н о г о б р о ј н и д а ј е о д њ и х з а в и - с и о и с х о д г л а с а њ а у о к в и р у т р и б е .

71. Р и м с к е и г р е (Ludi Romani и л и Ludi magni) о д р ж а в а н е с у у ч а с т Ј у п и т е р а Н а ј б о љ е г Н а јм о ћ н и ј е г , у п и т а њ у ј е д а в а њ е з н а к а к в а д р и г и (ч е т в о р о п р е - г у ) п р и т р к а м а .

72. Т о ј е п р а в о п р и п а д н и к а с е н а т о р с к о г с т а л е ж а н а п о с м р т н е п о р т р е т е

п р е д а к а с а н а т п и с и м а у к о ји м а с у с л а в љ е н а њ и х о в а ј у н а ч к а д е л а .

IX К Њ И Г А

1. Н е з н а с е п о у з д а н о г д е с е н а л а з и о К а у д и ј с к и к л а н а ц (furculae Caudinae). К а с н и ј е је п о з н а т о с а м о м е с т о Caudinum к а о с т а н и ц а н а Via Appia.

2. К а л а т и ј а ј е г р а д у К а м п а н и ји , н а п у т у и з м е ђ у К а п у е и Б е н е в е н т а .

3. Л у ц е р и ј а с е н а л а з и л а у А п у л и ј и ; о д 321. п р е н .е . б и л а у с а в е з у с а Р и м о м , а 314. п р е н .е . п р и м и л а р и м с к е к о л о н и с т е .

4. З а „ја р а м ” в и д . Л и в и ј е , VI, к њ и г а , н а п . 21.

5. К л а у д и ј е К в а д р и г а р и ј е , в и д . Л и в и ј е , VIII к њ и г а , н а п . 42.

6. У п и т а њ у ј е sponsio, у с м е н и д о г о в о р и л и з а л о г к о ји с у д а л и к о - м а н д а н т и .

7. В и д . Л и в и ј е , 1,24,8.

8. Latus clavus ј е з н а к с е н а т о р с к о г д о с т о ј а н с т в а . З л а т а н п р с т е н с у у Р и м у у д о б а Р а н е р е п у б л и к е н о с и л и п р и п а д н и ц и с е н а т о р с к о г и к о њ и ч к о г с т а - л е ж а , а к а с н и ј е с а м о к о њ и ч к о г .

9. Т ј. к о з у л с к и з н а ц и в л а с т и .




28. Bovianum ј е б и о с а м н и т с к и г р а д к о ј и с у Р и м љ а н и р а з о р и л и 298. п р е н .е . Н а з и в с е д о в о д и у в е з у с а bos-bovis (б и к ), ж и в о т и њ о м к о ј а ј е б и л а п о с в е - ћ е н а М а р с у .

29. Н о л а , „Н о в и г р а д ”, с е н а л а з и л а с е в е р о и с т о ч н о о д В е з у в а , н а п у т у о д

К а п у е п р е м а Н у ц е р и . Г р а д с у н а в о д н о о с н о в а л и Х а л к и ђ а н и у VI в е к у п р е н .е . У с т в а р и ј е б и о а у з о н с к и г р а д к о ји с у к а с н и ј е з а у з е л и С а м н и т и .

30. А т и н а и К а л а т и ј а с у г р а д о в и у К а м п а н и ји .

31. О з а к у ц а в а њ у к л и н а у с в е т и л и ш т е М и н е р в е у в е л и к о м х р а м у Ј у п и т е р а н а К а п и т о л у в и д . Л и в и ј е , VII, 3. Т о ј е б и л а ц е р е м о н и ј а „с в е т о г к л и н а ”.

32. О в д е ј е у п и т а њ у С у е с а Н у м и к а , з а р а з л и к у о д С у е с а П о м е т и ј а ; њ е н о с н и в а ч ј е А у з о н . Р а з о р и л и с у ј е С и д и ц и н и 337. п р е н .е . Н о в о п о д и г н у - т и г р а д с е з в а о А у з о н а ; р а з о р и л и с у ј е Р и м љ а н и 313. п р е н .е ., а 312. п р е н .е . с у у њ у у п у т и л и с в о ј е к о л о н и с т е . П о н т и ј а ј е о с т р в о к о д Ф о р м и ј а .

33. Interamna Sucasina с е н а л а з и л а н а р е ц и Л и р и с ; т а к о ј е н а з в а н а д а б и с е

р а з л и к о в а л а о д д р у г е д в е н т е р а м н е .34. А п и ј е в п у т је и с п р в а п о в е з и в а о Р и м и К а п у у , а к а с н и ј е ј е п р о д у ж е н

п р е м а Б е н е в е н т у . А к в а К л а у д и ј а је п р в и в о д о в о д у Р и м у , о д и з в о р а у П р е н е с т а м а , н а о к о 7 и л и 9 м и љ а (14 д о 18 к м ). Н а к о н 39 г о д и н а , ц е н з о р М . К у р и ј е Д е н т а т д о в е о ј е в о д у у Р и м и з о к о л и н е Т и б у р а .

35. О в е л и к о м Х е р а к л о в о м ж р т в е н и к у в и д . Л и в и ј е , 1,7.

36. А п и ј е К л а у д и ј е ј е н о с и о н а д и м а к Caecus, С л е п и .

37. О о в о м е и м а п о д а т а к а и к о д О в и д и ј а , Fasti, VI, 651, и П л у т а р х а , Quaesti- oncs Romanae. Т р и д а н а п р о с л а в е , т з в . „М а л и К в и н к в а т р у с ”, 13,14. и 15.

ј у л а , в а ж и л а с у к а о п р а з н и к ф р у л а ш а .

38. Н е з н а с е г д е с у с е н а л а з и л и К л у в и ј и .

39. А р е ц и ј у м ј е е т р у р с к и г р а д н а г о р њ е м т о к у р е к е А р н о . Р о д Cilnii к о ји м а ј е п р и п а д а о М е ц е н а , п о з н а т и з а ш т и т н и к у м е т н и к а у Р и м у у А в г у с т о в о в р е м е , и м а о ј е з н а ч а јн у у л о г у у г р а д у .

40. З а С у т р и ј у м в и д . Л и в и ј е , VI к њ и г а , н а п . 19.

41. П о Е м и л и ј е в о м з а к о н у (Lex Aemilia) и з 366. п р е н .е ., ц е н з о р и с у б и р а н и с в а к е п е т е г о д и н е с а м а н д а т о м н а 18 м е с е ц и .

42. У с л у ч а ј у с м р т и и л и а б д и к а ц и ј е ј е д н о г ц е н з о р а , и д р у г и ј е м о р а о д а н а п у с т и п о л о ж а ј . Ф у н к ц и ј у ц е н з о р а ј е м о р а о о б а в љ а т и к о л е г и ј у м .

43. О н и к о ји с у к а с н и ј е и з а б р а н и и м а л и с у в л а с т н а 18 м е с е ц и п о ш т о с у д о ц н и ј и з а к о н и н е г и р а л и Е м и л и је в з а к о н .

44. З а д е ц е м в и р е в и д . Л и в и ј е , III к њ и г а , 33 и д а љ е .

45. О т о м е в и д . Л и в и ј е , II к њ и г а , 32 и д а љ е .

46. Л и в и ј е , III к њ и г а , 1,13 и д а љ е .

47. З а г е х sacrorum в и д . Л и в и ј е , VI к њ и г а , н а п . 69.

48. З а lustrum в и д . Л и в и ј е , VI к њ и г а , н а п . 57.

49. Л и в и ј е в е р о в а т н о м и с л и н а Ц е з а р о в п о х о д н а Г е р м а н и ј у 55. п р е н .е ., и л и А г р и п и н п о х о д 38. п р е н .е . О б а д о г а ђ а ја с у с е о д и г р а л а у њ е г о в о в р е м е .

50. К а м е р и н у м , г р а д н а и з в о р у р е к а П о т е н ц а и К л и е н т и .




51. Perusia, ј е д а н о д н а ј з н а ч а ј н и ј и х е т р у р с к и х г р а д о в а у у н у т р а ш њ о с т и , к о д д а н а ш њ е П е р у ђ е .

52. П о м о р с к и с а в е з н и ц и (socii navales) с у б и л и н а р о д и и л и г р а д о в и к о ј и с у Р и м љ а н и м а д а в а л и б р о д о в е у с л у ч а ју р а т а .

53. К у р и ј а т с к а с к у п ш т и н а у Р и м у ј е п о с т о ј а л а јо ш у д о б а к р а љ е в а ; т о ј е б и о с к у п м у ш к а р а ц а п о к у р и ј а м а . К у р и ј а је б и л о у к у п н о 30; п о 10 у с в а к о м о д т р и с т а р и н с к а п л е м е н а , Т и ц и ј и , Р а м н и и Л у ц е р и . У д о б а р е - п у б л и к е , ц е н т у р и ј а т с к а с к у п ш т и н а п р е у з и м а п о л и т и ч к у ф у н к ц и ј у , а к у р и ј а т с к а з а д р ж а в а н е к е ц е р е м о н и ј а л н е д у ж н о с т и , н а п р и м е р с в е ч а н о д о д е љ и в а њ е и м п е р и ј у м а (в р х о в н а в л а с т ) к о н з у л и м а и п р е т о р и м а . О н а ј е о д о б р а в а л а и а д о п ц и ј у у д р у г и г е н с .

54. П р и г л а с а њ у , к у р и ј е с у и з в л а ч е н е к о ц к о м .

55. М и с л и с е н а г а л с к о з а у з и м а њ е Р и м а .56. Б и т к а с е о д и г р а л а 477. п р е н .е . и у њ о ј ј е и з г и н у о ц е о р о д Ф а б и ј а .57. О н о г а к о п о в р е д и „С в е т и з а к о н ” (Lex sacrata) к а ж њ а в а л и с у б о г о в и .

О н и к о ји с у с т у п а л и у в о ј с к у п о л а г а л и с у з а к л е т в у п о о д р е ђ е н о ј ф о р - м у л и . В и д . Л и в и ј е , X, 28.

58. Б о г О р к у с , г р ч к и П л у т о н , б и о ј е г о с п о д а р ц а р с т в а м р т в и х ; н и с у п о з н а - т и н и њ е г о в к у л т н и њ е г о в х р а м .

59. Argentarii ј е к о д Л и в и ја м о г у ћ н о п р е в е с т и и к а о „м е њ а ч и с р е б р н о г н о в - ц а ”. У Р и м у ј е п о ч е о д а с е к у је с р е б р н и н о в а ц о к о 40 г о д и н а п о с л е о в о г д о г а ђ а ја . М о г у ћ н о је д а с у м е њ а л и с р е б р н и н о в а ц к о ј и ј е с т и з а о и з Е т р у р и ј е и „В е л и к е Г р ч к е ” н а ј у г у т а л и ј е .

60. У п и т а њ у ј е с в е ч а н а п р о ц е с и ј а с к и п о в и м а к а п и т о л с к и х б о г о в а о д К а п и - т о л а д о Ц и р к у с а у в р е м е ц и р к у с к и х и г а р а .

61. К а м п а н ц и с у , к а о и Р и м љ а н и , п р и м и л и г л а д и ј а т о р с к е и г р е в е р о в а т н о о д Е т р у р а ц а .

62. Н у ц е р и ј а А л ф а т е р н а ј е б и л а ј е д а н о д н а јз н а ч а ј н и ј и х г р а д о в а у К а м п а - н и ј и , н а р а с к р ш ћ у п у т е в а о д Н о л е п р е м а Б е н е в е н т у ; н а в о д н о ј е б и л а п е л а з г и ч к о -п е л о п о н е с к о г п о р е к л а .

63. П у п и н и ј а с е н а л а з и л а ј у ж н о о д р е к е А н и о н , н е д а л е к о д о Г а б и ј а .64. М е в а н и ја ј е г р а д у У м б р и ј и , и з м е ђ у П е р у ђ е и А с и з и ј а ; у а н т и ц и ј е б и л а

п о з н а т а п о г а ј е њ у с т о к е .65. Ocriculum ј е г р а д У м б р и ј е н а у ш ћ у р е к е Н а р , н а Via Flaminia, 44 м и љ е

с е в е р н о о д Р и м а

66. С а л е н т и н и с у п л е м е и л и р с к о г п о р е к л а к о је с у Р и м љ а н и н а з и в а л и М е с а - п и м а ; н а њ и х о в о ј т е р и т о р и ј и с е н а л а з и о и г р а д Б р у н д и з и ј .

67. А н а г н и ј а ј е б и л а г р а д Х е р н и к а у Л а ц и ју ; њ е н и г р а ђ а н и с у о д 306. п р е н .е . б и л и у Р и м у cives sine suffragio (г р а ђ а н и с а п р и в а т н и м п р а в и м а , а л и б е з п р а в а г л а с а ).

68. А л а т р и ј у м , Ф е р е н т и н у м и В е р у л а с у б и л и г р а д о в и Х е р н и к а у Л а ц и ј у .

69. Х р а м С п а с а с е н а л а з и о н а б р е г у К в и р и н а л .

70. Л у ц и ј е К а л п у р н и ј е П и з о н Ф р у г и ј е р и м с к и и с т о р и ч а р а н а л и с т ; п о з н а - т о ј е д а је 133. п р е н .е . б и о к о н з у л .

71. М и с л и с е н а Annales nundmi (В е л и к и а н а л и ) к о ј е ј е р е д и г о в а о и у 80

к њ и г а и з д а о П у б л и ј е М у ц и ј е С ц е в о л а о к о 114-113. п р е н .е .




72. Н а т е р и т о р и ј и У м б р а с у д в а г р а д а с а н а з и в о м Т и ф е р н у м : Т . Tiburtinum, д а н а с Cittš di Castello н а Т и б р у , и Т . Metaurensis, д а н а с S. Angelo in Vado

am Metauro.

73. Е к в и с у н а р о д у с р е д њ о ј т а л и ј и , у н е п р и ј а т е љ с т в у с а Р и м љ а н и м а ј о ш

о д V в е к а п р е н .е . Р и м љ а н и с у и х с а в л а д а л и 304. п р е н .е .74. К а о aparitor н и ј е с е м о г а о к а н д и д о в а т и з а д р ж а в н е п о л о ж а ј е , ј е р ј е т о

б и л а с л у ж б а к о ју с у о б а в л л л и д р ж а в н и р о б о в и . Г н е ј Ф л а в и ј е ј е б и о п и с а р А п и ј а К л а у д и ј а С л е п о г , п о з н а т о г ц е н з о р а и з 312. п р е н .е . М а л о ј е в е р о в а т н о д а ј е з а у з и м а о п о л о ж а ј е к о ј е н а в о д и Л и в и ј е . О б ј а в и о ј е legis actiones (с у д с к и п о с т у п а к ) к о ј и с у д о т а д з н а л и и ч у в а л и п о н т и ф и ц и . О в а ј т е к с т ј е у р и м с к о м п р а в у н а з и в а н , Ius civile Flavianum.

75. Н а Ф о р у м у с е с а с т а ј а л а т р и б у т с к а с к у п ш т и н а , а н а М а р с о в о м п о љ у ц е н т у р и ј а т с к а . С м а т р а с е д а ј е Г н е ј Ф л а в и ј е у в е о у с к у п ш т и н у с и р о м а - ш н е т р г о в ц е и з а н а т л и ј е и т и м е о ја ч а о д е м о к р а т с к и е л е м е н т у н >о ј.

76. З л а т а н п р с т е н је б и о с т а т у с н и с и м б о л с е н а т о р а , к а с н и ј е и п р и п а д н и к а д р у г о г с т а л е ж а у д р ж а в и , к о њ а н и к а . О с т а л и с у н о с и л и ж е л е з н и

п р с т е н .

77. Ч е т и р и н а ј с т а р и ј е т р и б е (о п ш т и н е ) у Р и м у о б у х в а т а л е с у с а м о у ж у т е р и т о р и ј у г р а д а ; т а н а јс т а р и ј а а д м и н и с т р а т и в н а т е р и т о р и ј а л н а п о д е - л а с е п р и п и с у ј е к р а љ у С е р в и ј у Т у л и ј у .

78. О п а р а д и к о њ а н и к а у Р и м у г о в о р и и Д и о н и с и ј е и з Х а л и к а р н а с а (I в е к п р е н .е .). П р е м а п о д а т к у к о д њ е г а , т о ј е б и о д а н р и м с к е п о б е д е к о д Р е г и л с к о г ј е з е р а у р а т у п р о т и в Л а т и н а К о њ а н и ц и с у у с в е ч а н о ј о д е ћ и

и с а в е н ц е м о д м а с л и н о в и х г р а н ч и ц а н а г л а в и п а р а д и р а л и п о д е љ е н и у е с к а д р о н е ; п а р а д а с е о д в и ј а л а 15. ј у л а о д М а р с о в о г п о љ а д о К а п и т о л а .

Х К Њ И ГА

1. У п и т а њ у ј е Alba Fucens н а т е р и т о р и ј и Е к в а , н а 1.000 м н а д м о р с к е в и с и - н е . Р и м љ а н и с у у њ у у п у т и л и с в о ј е к о л о н и с т е 304. п р е н .е .

2. А р п и н у м ј е г р а д н а с т р м о м б р е г у и з н а д р е к е Л и р и с . Р и м љ а н и с у г а о д у з е л и С а м н и т и м а 305. п р е н .е . з А р п и н у м а с у п о т и ц а л и Г а ј М а р и ј е и Ц и ц е р о н . Trebula је ч е с т т о п о н и м у с р е д њ о ј т а л и ј и ; о в д е ј е в е р о в а - т н о у п и т а њ у Т р е б у л а и з м е ђ у С а т и к у л е и С у е с у л е .

3. Ф р у с и н а т и с у с т а н о в н и ц и г р а д а Ф р и с у н а , н а р е ц и К о с а ; п р и п а д а о ј е В о л с ц и м а .

4. К л е о н и м ј е А г и ј а д , с и н с п а р т а н с к о г к р а љ а К л е о м е н а II. П р и н а с л е ђ и - в а њ у п р е с т о л а б и о ј е м и м о и ђ е н и 304. п р е н .е . п о с л а н у Т а р е н т д а п о м о - г н е г р а д у у б о р б и п р о т и в Л у к а н а ц а . Л у к а н ц е ј е п о б е д и о , а л и ј е б и о п р и н у ђ е н д а с е в р а т и , 279-278. п р е н .е . у ч е с т в о в а о у б о р б и п р о т и в А н -

т и г о н а Г о н а т е . У з П и р о в у п о м о ћ д о ш а о је н а п р е с т о .




5. Г р а д Thuriae у з е м љ и С а л е н т и н а н и ј е п о з н а т ; г р а д с л и ч н о г н а з и в а , Thu- rii, н а л а з и о с е у Т а р е н т и н с к о м з а л и в у . Б и о ј е к о л о н и ј а А т и њ а н а о с н о в а - н а 443. п р е н .е .

6. Л и б у р н и с у б и л и и л и р с к о п л е м е у с е в е р н о ј Д а л м а ц и ј и , и з м е ђ у р е к а

Titius (К р к а ) и Arsia (Р а ш а ). Х и с т р и с у б и л и п л е м е у д а н а ш њ о ј с т р и .7. В е н е т и с у б и л и п л е м е у с е в е р о и с т о ч н о ј т а л и ј и , о к о В е н е ц и ј а н с к о г

з а л и в а П р е м а л е г е н д и к о ј у п р е н о с и Л и в и ј е , 1,1, и В е р г и л и ј е , Е н е ји д а ,1, 242, и д а љ е , т о с у б и л и Т р о ј а н ц и и з м е ш а н и с а П а ф л а г о н ц и м а к о ј и с у п о с л е п а д а Т р о ј е д о с п е л и с в о ји м б р о д о в и м а у с е в е р н о Ј а д р а н с к о п р и - м о р ј е , п о т и с н у л и Е у г е н е ј е , н а с е л и л и с е н а њ и х о в о ј т е р и т о р и ј и и н а з в а - л и с е В е н е т и м а . О н и с у о с н о в а л и и Patavium (д а н а ш њ а П а д о в а ), Л и в и ј е в р о д н и г р а д .

8. Meduacus ј е д а н а ш њ а р е к а Б р е н т а ; р а ч в а с е у д в а р у к а в ц а , М . Maior и М . Minor, о д к о ј и х је је д а н ч и н и о л у к у П а т а в и ј а

9. Patavium, д а н а ш њ а П а д о в а , Л и в и је в з а в и ч а ј, с т о г а и о в и п о д а ц и з а с л у - ж у ј у п о в е р е њ е ј е р п о т и ч у и з л о к а л н е т р а д и ц и ј е .10. З а В е с т и н е в и д . Л и в и ј е , VIII к њ и г а , н а п . 62.

11. Т о м р о д у ј е п р и п а д а о М е ц е н а , з а ш т и т н и к у м е т н и к а у Р и м у у А в г у с т о в о в р е м е .

12. У п и т а њ у ј е г р е ш к а к о д Л и в и ј а з а т о ш т о ј е к о л о н и ј а К а р с е о л и о с н о в а - н а ч е т и р и г о д и н е к а с н и је .

13. М а р к о В а л е р и ј е и К в и н т Ф а б и ј е Р у л и ј а н н о с и л и с у к о г н о м е н (н а д и - м а к ) М а к с и м .

14. У п о р . п р и ч у о П а п и р и ј у и Ф а б и ј у , Л и в и ј е , VIII к њ и г а , 30-35.15. Т о ј е б и л а к а з н а з а к у к а в и ч л у к .

16. Р у с е л е с у б и л е е т р у р с к и г р а д у б л и з и н и у ш ћ а р е к е У м б р о .

17. з м е ђ у а у г у р а и п о н т и ф и к а п о с т о ји и з в е с н а р а з л и к а ; а у г у р и н и с у т у - м а ч и л и в о љ у б о г о в а з а б у д у ћ н о с т , н е г о з а п р е д у з е т и п о с а о и л и р а т . К а к о је с в а к и д р ж а в н и п о с а о м о г а о б и т и п р е д у з е т ј е д и н о auspicato, т ј. у з п о в о љ н е з н а к е , т о је з н а ч а ј а у г у р а у р и м с к о ј д р ж а в и б и о в е л и к и . П р в о б и т н и б р о ј т р и о д г о в а р а о ј е б р о ј у т р и п л е м е н а . П о О г у л н и ј е в о м з а к о н у и з 300. п р е н .е . б и л о и х ј е д е в е т , о д к о ј и х с у п е т о р и ц а б и л и п л е б е јц и . Pontifices с у с в е ш т е н и ц и ч и ј и ј е к о л е г и ј у м б и о н а ј в и ш е с а - к р а л н о т е л о у р и м с к о ј д р ж а в и .

18. О Д е ц и ј е в о м п о д в и г у в и д . Л и в и је , VIII, 6.

19. З а т о г у п р е т е к с т у в и д . Л и в и ј е , VIII, н а п . 14; tunica palmata ј е б и л а у к р а - ш е н а в е з е н и м п а л м о в и м л и ш ћ е м , а ш а р е н у т о г у (toga picta) и з в е з е н у з л а т н и м н и т и м а н о с и л е с у в о јс к о в о ђ е п р и т р и ј у м ф у . О н и с у н а г л а в и и м а л и в е н а ц о д л о в о р о в о г л и ш ћ а , д о к ј е р о б н а к о ч и ј и д р ж а о к р у н у и з н а д њ и х о в е г л а в е .

20. Р е ч ј е о н а т п и с и м а (tituli) н а п о с м р т н и м л и к о в и м а п р и п а д н и к а с е н а т о р - с к о г с т а л е ж а у Р и м у .

21. Т о ј е б и о к о л е г и ј у м к о ји с е з в а о Decemviri sacris faciundis. Н а ј п р е с у и х б и л а т р о ј и ц а , з а т и м п е т о р и ц а и н а ј з а д д е с е т о р и ц а . П о т р а д и ц и ј и , и н - с т и т у ц и ј у је у в е о к р а љ Т а р к в и н и ј е С т а р и ј и , а з а д а т а к и м ј е б и о д а т у -

м а ч е С и б и л и н с к е к њ и г е .




22. С и б и л и н с к е к њ и г е н и с у з б и р к а п р о р о ч а н с т а в а н е г о р и т у а л н и х п р о п и - с а г р ч к о г п о р е к л а . Д р ж а н е с у у т а јн о с т и и с а м о и х ј е п о о д л у ц и С е н а т а м о г а о ч и т а т и к о л е г и ј у м к о ј и ј е з а т о о с н о в а њ

23. П о т р а д и ц и ј и , Attius Claus с е д о с е л и о и з з е м љ е С а б и н а и у Р и м у ј е б и о

р о д о н а ч е л н и к р о д а К л а у д и ја .24. О р а н и ј и м п р и м е р и м а а п е л о в а њ а н а н а р о д в и д . Л и в и ј е I, II, 8, 2 и III, 4,

4.25. Lex Porcia (П о р ц и ј е в з а к о н ) ј е д о н е т т е к 198. п р е н .е . к а д ј е К а т о н С т а -

р и ј и б и о п р е т о р .26. Л и ц и н и ј е М а ц е р ј е р и м с к и и с т о р и ч а р а н а л и с т ; з н а с е д а ј е 83. п р е н .е .

з а п о ч е о к а р и ј е р у и д а ј е 66. п р е н .е . б и о п р е т о р . Ц и ц е р о н г а ј е о п т у ж и о з а л о ш у у п р а в у у п р о в и н ц и ј и , п а ј е б и о о с у ђ е н . О д њ е г о в о г д е л а Anna- les с а ч у в а н о ј е о к о 20 ф р а г м е н а т а . Е л и ј е Т у б е р о ј е Ц е з а р е в с а в р е м е н и к ; н а п и с а о ј е д е л о Historiae у 14 к њ и г а .

27. З а К а л п у р н и ј а П и з о н а в и д . Л и в и ј е , IX к њ и г а , н а п . 70.28. П и ц е н и с у п л е м е н а с е в е р о и с т о к у А п е н и н с к о г п о л у о с т р в а , и з м е ђ у Ј а -

д р а н с к о г м о р а и А п е н и н а . Н а њ и х о в о ј т е р и т о р и ј и с у б и л и г р а д о в и А д р и ј а , А н к о н а и м н о г и д р у г и .

29. В о л а т е р е с у е т р у р с к и г р а д и з м е ђ у р е к а Е р а и Ц е ц и н а , с а в е л и к о м т е р и - т о р и ј о м к о ја ј е д о п и р а л а д о Т и р е н с к о г м о р а .

30. А у ф и д е н а ј е с а м н и т с к и г р а д н а у ш ћ у р е к е А у ф и д у с .

31. З а о с н и в а њ е к о л о н и ј е К а р с е о л и в и д . н а п . 12; н е с л а г а њ е у д а т у м у о с н и - в а њ а п о т и ч е в е р о в а т н о о т у д а ш т о ј е Л и в и ј е к о р и с т и о д в а р а з л и ч и т а и з в о р а . О в о м д р у г о м с е д а ј е п р е д н о с т ј е р с е , п о њ е м у , г р а д н а л а з и о н а

т е р и т о р и ј и Е к в и к о л а ; т о ј е с т а р о п л е м е о д к о ј е г ј е А н к о М а р ц и ј е п р е - у з е о р и т у а л ф е ц и ј а л а (в и д . Л и в и ј е , 1,32,5).

32. У п и т а њ у ј е з а к о н и з 342. п р е н .е . к о ј и ј е п р и м е њ и в а н н а с в е м а г и с т р а - т у р е , а л и ј е ч е с т о з а п о с т а в љ а н . З а к о н с е н и ј е м о г а о п р и м е н и т и н а Ф а - б и ј а п о ш т о ј е о н б и о к о н з у л д е с е т г о д и н а р а н и ј е .

33. М и с л и с е н а д р ж а в н у з е м љ у (ager publicus) и з а к о н Л и ц и н и ј а и С е к с т и ј а и з 367-366. п р е н .е . к о ј и м ј е п р е д в и ђ а н о д а н и к о н е с м е и м а т и в и ш е о д 500 ју г е р а .

34. П о р с е н а ј е б и о к р а љ е т р у р с к о г г р а д а К л у з и ј а , о с в о ј и о ј е и Р и м 507. п р е н .е . и з а б р а н и о у п о т р е б у г в о ж ђ а о с и м з а п л у г . Р и м љ а н и с у с е о с л о б о д и -

л и у з п о м о ћ К и м е . З а р а т с П о р с е н о м с е в е з у ју л е г е н д е о Х о р а ц и ј у К о к л у , М у ц и ј у С ц е в о л и и д е в о јц и К л е л и ј и .

35. Р о м у л е а ј е б и о с а м н и т с к и г р а д ; н а т о м м е с т у ј е к а с н и је б и л а с т а н и ц а н а А п и ј е в о м п у т у п о д и м е н о м С у б р о м у л а .

36. О п т и м а т и с у у п о з н о ј р е п у б л и ц и б и л и п о л и т и ч к а с т р у ј а ч и ј е с у с е в о ђ е у с в о ј о ј п о л и т и ц и о с л а њ а л е н а с е н а т о р с к и с т а л е ж . Л и в и ј е у п о т р е б љ а в а р е ч к а о с и н о н и м з а с е н а т о р с к и с т а л е ж .

37. Б е л о н а ј е б о г и њ а р а т а .

38. О с а ч к и с е г о в о р и о к о д С а м н и т а .39. С и н у е с а с е н а л а з и л а н а А п и ј е в о м п у т у , н а 106 м и љ а о д Р и м а ; у б л и з и н и

с у б и л е п о з н а т е т е р м а л н е б а њ е .



ИНДЕКС



А в е н т и н - 108, 209 Ad Medicum - 3 А з и ј а -187,191 А ј н х а р т -ХА к в и л и ј е , Л у ц и ј е К о р в - 5 А к в и л о н и ј а - 281-283, 286-289 А л а т р и ј у м - 223,225 А л б а - 231 А л б а Л о н г а -106

А л б а н и -68 ,116 А л б а н с к е п л а н и н е - 84, 85, 90 А л б а н с к о п о љ е - 54,106 А л б и н и ј е , М а р к о - 38 А л е к с а н д л р (е п и р с к и к р а љ ) -

114,134,142,143, 188 А л е к с а н д а р е л и к и - 114, 143,

186-192 А л е к с а н д р и ј а - 142 A.iepHja —XIII

А л и ј а -2 . 36, 37,71 А л и ј с к и д а н - 2, 36 А л и м е н т . Л у н и ј е Ц инпи лије -6 0 А л и ф е - 14 4, 215, 222 А м и т е р н у м - 282 А н а г н и ј а - 223,225 А н д р е а с - XIII А н и ј е , Л у ц и ј е -114-117 А н и ј е н - 54,66 А н и ј е н з и с -242

А н к с у р -106,139

А н т и ј а т и - 7-11, 40, 41, 88, 111,127,130, 131,193

А н т и о х Ш - 192 А н т о н и ј е , М а р к о -133 А н ц и ј - 11, 34, 39, 40, 85, 111, 127,

129,130,190 А п е н и н и - 265 А п и ј е в п у т - 106 А п о л о н - 80, 239

А п у л е ј , К в и н т П а н с а - 237,241 А п у л и ј а - 57, 87,159 ,163,166,180, 181,184, 188,192,195, 279, 280

А п у л ц и - 142, 144, 146, 159, 183, 190, 200, 249

А р д е ј а - 127 А р е т и н - 237 А р е т и н »а н и - 206 А р е ц и ј - 215, 233, 279 А р и ц и ј а - 130

А р и ц и н и - 129 А р н и ј е п с и с - 7 А р п и -181 А р п и н а т и -231 А р п и н у м - 227 А с е р и ј а -271 А с т у р а - 129

А т и л и ј е , Л у ц и ј е - 204; М а р к о Р е - г у л - 132,272,275-280, 282, 290

А т и н а - 202, 282

А т и њ а н и -189



322 И н д е к с

А у з о н и - 132,133,198 А у л и ј е , К в и н т Ц е р е т а н - 185,194,

195

А у р у н к а (С у е с а ) -131 А у р у н ц и -8 9, 95,131,202 А у ф и д е н а - 245 А х а р н а - 262 А х е н - XА х е р о н т - 142.143 А ц е р а -134

Б е л о н а -123,255 Б е н е в е н т - 202

Б о в и ј а н у м - 202,205,226, 227,245, 289 Б о в и л а - 293 Б о к а ч о , Ђ о в а н и - X Б р у н д и з и - 232

Б р у т , Ј у н и ј е - 128; Л у ц и ј е - 155;в . и Ј у н и ј е , Д е ц и м С ц е в а

Б р у т и -142 Б р у т и ј а - 142

В а к , В и т р у в и ј е -135-138 В а к о в а п о љ а н а -136 В а л е р и ј е , Г а ј - 44, 134; Л у ц и ј е -

135, 280; Л у ц и ј е П о т и т - 7; Л у - ц и ј е П у б л и к о л а - 2 ,7 ,8 ,26 , 34; Л у и и ј е Ф л а к - 174; М а р к о - 70,

73, 86. 87. 157, 219, 220, 237,

241, 243, 248, 271; М а р к о К о р в

- S7. 88. 90, 95, 96, 102, 107, 110,

113, 122, 132, 133, 174, 187, 188,

202, 203: М а р к о М а к с и м - 225, 234; М а р к о П у б л и к о л а - 77, 79; П у б л и је - 7, 8, 11, 12,34, 40, 54; П у б л и ј е П о т и т - 22; П у - б л и ј е П у б л и к о л а - 81, 83, 90, 134

В а л е р и ј и -18 8 Walters, С . F. - XIU В а т и к а н с к о п о љ е - 265,266 В е з е р и с - 122

В е з у в - 122

В е ј и - 3 ,5 , 9 ,17, 71,170 В е л и ј а - 290, 291

В е л и к и ж р т в е н и к - 203 В е л и т р а н и - 159

В е л и т р е - 15, 16, 21, 26-28, 34, 37,

44, 45, 47, 54, 74, 114, 127, 129, 130, 138

В е н е р а - 271 В е н е т и - 232,233

В е р г и н и ј а (А у л о в а к ћ и ) - 259,260

В е р г и н и ј е , Л у ц и ј е - 2

В е р у л а - 223,225

В е с е р и с - 268В е с т и н х р а м - 80

В е с т и н и - 147,148,190,233

В е с ц и ј а - 125,198

В е с ц и н и - 255, 258, 271,292

В е с ц и н с к а ш у м а - 258

В е т у р и ј е , Г а ј - 40; Л у ц и ј е - 47, 54;Т и т К а л в и н - 133,165,175,177

В о л а т е р е - 245 В о л с и н и ј и - 60, 220, 279 В о л с ц и - 2-4, 6, 9-11, 13-16, 19,

20, 26, 28, 30, 31, 34, 38-41, 79, 87-90, 92, 95, 107, 108, 111, 114, 116, 126, 135, 139, 140, 190, 202, 231

В олтум на- 2

В ол турн ус- 256, 271В олум није, Л уц и је- 187, 222, 226.

249, 250, 252-255, 257-259, 263,

264, 266,270, 271,284, 286В улкан - 125, 229

Г а б и ј и -27,35.36 Г а л и - 1, 3, 7, 14, 17, 20, 21, 36, 54,

57, 66-74, 77, 83-87, 95, 134,137, 169, 170, 173, 190, 203, 233,

242, 243, 245, 250, 257, 258,265- 270, 272

Г а у р - 95



И н д е к с 323

Г е г а н и ј е , Л у ц и ј е - 38,39; М а р к о -54, 208,209

Г е л и ј е , С т а т и ј е - 226 Г е н у ц и ј е , Г а ј - 240, 241; Г н е ј - 59;

Л у ц и ј е - 58,60, 63,109,231 Г е т е , Ј о х а н В о л ф г а н г - XII „Г о р н >е “ (Ј а д р а н с к о ) м о р е - 166 Г р ц и - 85-88, 140, 141, 143-145,

187,190,232, 233 Г р ч к а -88 ,293

Д а н т е А л и г и ј е р и -Х Д а р и ј е - 188

Д е ц и ј е , Л у ц и ј е - 259; М а р к о - 204; П у б л и ј е - 98, 99, 101, 102, 104, 177, 187, 203, 219-221, 226, 267, 268; П у б л и ј е М у с - 81,

114, 122, 124, 187, 226, 230, 238, 240, 246, 247, 249-253, 255, 259- 261, 263, 264, 266-268, 270-272

Д и а л и с (Ј у п и т е р о в с в е ш т е н и к ) - 53

Д о д о н а - 142

Д о м и ц и ј е , Г н е ј - 133, 242; Г н е ј К а л в и н -242

Д о њ е м о ч в а р е -1 42 Д у и л и ј е , Г а ј - 81; К е з о н - 132,

133; М а р к о -74 Д у р о н и ј а - 282

Е вро п а- 187Е ги п ат- X. 142Е г н а и и ј е , Г е л и ј е - 252, 254, 257,

269Е к в и - 4, 9. 92, 95, 190. 227, 228,

231, 232, 241 Е к в и к о л и -245

Е л и ј е , Л у ц и ј е П а е т - 260; П у б л и - ј е П а е т -1 31 ,174,241

Е м и л и ј е , К в и н т Б а р б у л а - 192- 194, 204-206; К в и н т Ц е р е т а н (А у л и ј е ?) - 158, 159; Л у ц и ј е -

2, 3, 7, 27, 40, 47, 77, 81, 193;

Л у ц и ј е М а м е р к о - 57, 59, 107,

111, 133, 208-211; Л у ц и ј е М а - м е р ц и н - 137, 142; М а р к о - 231, 232; М а р к о П а п - 174;

М а р к о П а у л - 234; Т и б е р и ј е - 81; Т и б е р и ј е М а м е р к * 127, 128; Т и т -1 12

Е м п у л у м - 7 Е н а р и о - 139 Е н е ја - VIII, IX

Е п и д а у р - 293 Е п и р -114 ,134, 142,143,188 Е с к в и л и н с к а к а п и ја - 28

Е с к у л а п - 293Е т р у р и ј а - 5, 7, 11, 27, 58, 69, 76, 79, 190, 206, 213, 215, 216, 220, 221, 233, 237, 243, 245, 252-255, 257, 258, 261-265, 270-272, 279, 280, 290-292

Е т р у р ц и - 2-4, 8, 11-13, 79, 81, 95,

203, 205, 207, 208, 211, 212, 214-218, 220, 221, 234, 235. 242-245, 247, 250, 251, 255, 257, 258, 263,

265, 266, 270, 272, 279, 281, 290, 292

Е у б е ј а -139 Е ц е т р а - 39

З а к о н и XII т а б л и ц а - 2,77,209 З а м а - X

л и р и -232 м б р и н и ј у м - 149

н д и ј а - 188 н д у с и - 191 н т е р а м н а - 279, 282 н т е р а м н а С у к а с и н а - 202 т а л и ј а - VIII, IX, 88, 93,104,114,

142,143,187,188,232, 250

Ј а д р а н с к о м о р е -166,232,233 Ј а н и к у л - 52 Ј а н у с -123




Ј у л и ј е - 38; Г а ј - 81, 210; Л у ц и ј е - 37; Л у ц и ј е Ј у л - 5

Ј у н и ј е - 188; Г а ј Б у б у л к о - 192, 193, 202-205, 217, 219, 225, 232; Ј у н и ј е , Д е ц и м С ц е в а - 288, 293; С ц е в а -147, 148

Ј у н о н а - 5, 20, 233; М о н е т а - 26, 89,90; С о с п и т а - 130

Ј у п и т е р - 20, 21, 25, 104, 115-118, 123, 142, 170, 204, 206, 260, 269, 281; м п е р а т о р - 37; К а п и т о - л и н - 21; Н а ј б о љ и Н а ј м о ћ н и ј и- 60, 72, 239, 262; П о б е д н и к -

270, 287; С т а т о р - 278,280 Ј у п и т е р о в х р а м - 5 ,37,116,260

К а л а в и ј е - 199; А у л - 173; О в и ј е - 173

К а л а т и ј а - 166,202,223 К а л е с -132,133 К а л и ф е - 144К а л п у р н и ј е , Л у ц и ј е П и з о н Ф р у -

г и -226, 242

К а м а р с (К л у з и ј у м ) - 263 К а м е р и н у м - 213

К а м п а н и ј а - 68, 92, 95, 105, 172, 190, 198, 200, 202, 215, 226, 255,257,272

К а м п а н с к а п о љ а - 140,141,201 К а м п а н м и - 91-93, 95, 99, 104,112,

113, 116, 126, 127, 131, 139, 140, 172.219

К а н а - 191

К а н у з и н и - 192 К а п е н а -5

К а п е н с к а к а п и ј а - 83,260 К а п и т о л - 5, 6, 13, 17, 19, 20, 25,

26, 37, 52, 62, 74, 104, 115, 155, 159,169, 227, 239,260

К а п у а - 91-94, 102, 104, 105, 117,

126,131, 141, 192, 193, 19&-200, 281

К а п у а н ц и -115,192

К а р в и л и ј е , К в и н т - 242; С п у р и ј е М а к с и м - 242, 282,283,289-292

К а р л о В е л и к и - X

К а р с е о л и - 234, 245 К а р т а г и н а - 88,187,191,225 К а р т а г и њ а н и - 90,104

К а с и ј е , С п у р и ј е - 21,23

К а с т о р о в х р а м - 127,225 К а у д и ј (К а у д и ј у м ) - 175,176,178,

180,183-185,191,200

К а у д и ј с к и к л а н а ц - XI, 166, 168, 173,178,212,216

К а у д и ј с к и м и р - 165, 170, 173,

174, 180,217 К в и н к ц и ј е - 188; Г а ј Ц и н ц и н а т -

40; Г н е ј К а п и т о л и н - 57; К в и н т - 45; Л у ц и ј е - 144; Л у - ц и ј е К а п и т о л и н - 13; Л у ц и ј е Ц и н ц и н а т - 7, 8,11, 40, 41,154; Т и т - 47, 68, 78, 106-110, 133; Т и т К а п и т о л и н - 7, 13-15, 37; Т и т П е н - 54, 66, 82; Т и т Ц и н - ц и н а т - 5,22,35

К в и н т и л и ј е , Г н е ј -135 К в и р и н - 123,137, 292

К в и р и т и - 17, 50, 51, 117, 118,123,128, 156, 200, 208, 209, 240, 246, 268

К елоним - 233

К им а - 139К и р -1 87

К л а у д и ј е , А п и ј е - 24, 86, 203, 208,

209, 211, 222, 226, 230, 238-240,244, 249, 250, 252-255, 259, 262, 263, 271; А п и ј е К р а с - 50, 51,54, 63, 85; Г а ј - 25, 212; Г а ј Р е г и л е н с и с - 131; Г а ј Х о р т а - т о р - 131; К в а д р и г а р и ј е - 54,136, 170, 280; М а р к о М а р ц е л - 134,141

К л а у с , А т и ј е - 240

К л е о н и м Л а к е д е м о њ а н и н - 232



И и д е к с 325

К л е о п а т р а (е п и р с к а к р а љ и ц а ) - 143

К л о е л и ј е , П у б л и ј е - 38 К л у в и ј и - 205К л у з и ј (К л у з и ј у м ) - 263-266 К о л и н с к а в р а т а (к а п и ј а ) - 35, 68,

132

К о м и н и ј е , Л у ц и ј е - 149 К о м и н и ј у м - 282, 283, 287-289 К о н с е н т и ј а - 142,143 К о н т е н е б р а - 6 К о р а - 136 К о р н е л и ј а - 135

К о р н е л и ј е - 188; А у л - 45. 54, 133, 271; А у л А р в и н - 160, 162, 163, 178, 179; А у л К о с - 14, 19,79, 87, 90, 95, 98; Б а р б а т - 229; Г а ј - 7; Л у ц и ј е Л е н т у л - 140, 141, 169, 184; Л у ц и ј е С ц и п и о н- 81, 83, 244, 245, 248, 263, 268, 284, 286; М а р к о - 45, 54; М а р к о М а л у г и н е н с и с - 210; П у б л и ј е- 2, 13; П у б л и ј е А р в и н - 215,

223, 226, 293; П у б л и ј е Р у ф и н - 133; П у б л и ј е С к а п у л а - 139; П у б л и ј е С ц и п и о н - 2, 57, 85,

226, 264, 265; С е р в и ј е М а л у г и - н е н с и с - 7, 8, 22, 27, 34, 44, 47,

66, 231

К о р т о н а - 215 К о р т у о з а -6 К р с м е р а - 2, 217 К у м е - 131

К у р и ја - 33, 63, 116, 147. 150, 153, 230; Faucia - 217

К у р ц и ј е , М а р к о - 62, 63, 187; М е - т и ј е - 63

К у т и н а -148

Л а б и к а н и -27,68 Л а в и н и ј у м - 3,125 Л а ј п ц и г - XIII Л а к о н ц и - 233

Л а н у в и ј у м - 26,127,129,130 Л а т и н и - 2, 7-9, 13-16, 19, 21, 34,

36, 38, 40, 41, 69, 84, 85, 88, 89, 95, 104, 110, 112-118, 120, 122 г -

129,131,223,265 Л а т и н с к и п у т - 279

Л а т и н с к о п о љ е - 268 Л а у р е н т и -126 Л а у т у л а -106,109,195,198 Л а ц и ј (Л а ц и ј у м ) - 26, 88, 89, 115,

116,126,128,129,190 Л е л и ј е , К в и н т С и к у л - 38 Л и б у р н и - 232

Л и в и ј е А н д р о н и к - 59 Л и в и ј е , Л у ц и ј е - 175; М а р к о -

268; М а р к о Д е н т е р - 231, 240 Л и р и с - 258

Л и ц и н и ј е , Г а ј - VIII, 49-54, 77, 80-82; Г а ј К а л в - 65; Г а ј С т о л

- 42-45, 48; Г а ј С т о л о н - 58,75, 240; М а ц е р - 66, 217, 229, 241; П у б л и ј е К а л в - 46

Л о н г у л - 217

Л у з и н и - 270 Л у а М а т е р - 111

Л у к а н и ј а -134,142,188, 253, 273 Л у к а н ц и - 135, 142-144, 146, 147,

190, 193, 244,245 Л у к р е п и ј е , Л у ц и ј е - 28; Л у ц и ј е

Т р и п и и и т а н - 5 Lusigrumus - XIII

Л у ц е р и - 237

Л у ц е р и ја - 166, 180, 181, 183-186,198, 275, 279, 280 Л у ц е р и н и -198

М а јк а з е м љ а -117,268

М а ј к а М а т у т а -41,89 М а к е д о н и ј а - 88,188,191,192 М а к е д о н ц и -189,190,192 М а к и ја в е л и , Н и к о л о - XI

М а л е в е н т (Б е л е в е н т ) - 202



326 И и д е к с

М а н л и ј е -38; А у л - 2 ,3,13,24,26, 44; Г а ј - 37, 110; Г н е ј - 69, 74,75, 77; Г н е ј К а п и т о л и н - 89;

Л у ц и ј е м п е р и о з у с - 60, 61,66, 79; Л у ц и ј е Т о р к в а т - 265; М а р к о К а п и т о л и н - 7, 13, 14, 17-22, 24-26, 89; Н е в и ј е - 82; П у б л и ј е - 37, 48, 49, 54; Т и т - 118-120, 157; Т и т (с в е ш т е н и к )

- 122, 123; Т и т М е н е н и ј е - 24, 54; Т и т Т о р к в а т - 61,66, 67, 79, 86-88, 90, 114-120, 123, 124,

126, 127, 131, 150, 155, 187, 188,

238,241, 243 М а р с - 7, 65, 102, 123, 125, 141, 150, 206

М а р с и - 117, 148, 190, 216, 220, 228,234

М а р с о в х р а м (с в е т и л и ш т е ) - 83, 260, 293

М а р с о в о п о љ е - 25, 78 М а р у ц и н и -148,228 М а р ц и ј е , Г а ј - 204, 216, 217, 241,

268; Г а ј Р у т у л - 74-76, 81, 82, 90, 105, 187, 208, 215, 240, 280, 293; Г н е ј - 1; Г н е ј К о р и о л а н - 108; К в и н т Т р е м у л -223-226

М а т е р и н а - 221 М е в а н и ј а -221 М е д у а к у с - 232М е л и ј е , К в и н т - 175; С п у р и ј е -

21-23М е н е н и ј е , Л у ц и ј е - 7, 34, 38, 74;

М а р к о - 24 М е н и ј е , Г а ј - 128,129,199, 210 М е с а п и -142 М е т а п о н т -143 М е ц и ј а - 134

М е ц и ј е , Г е м и н - 118,119; О к т а в и - ј е -2 85

М и л и о н и ј а - 234, 274 М и л и о н и ј е -125 М и н е р в а - 20, 37

М и н е р в и н х р а м - 60 М и н т у р н е - 124,126,198,258 М и н у ц и ј а - 131

М и н у ц и ј е , Л у ц и ј е - 154; М а р к о Ф е м у с - 241; С т а ј - 257; Т и б е - р и ј е - 226, 227

М о л о с и - 142 М о м з е н , Т е о д о р - XII М о н т е с к ј е , Ш а р л - XI М у р г а н т и ј а -251

Н а р -242 Н а р н и ј а -241, 242

Н а у ц и ј е , С п у р и ј е - 193, 284, 285, 289Н е а п о л и с - 139,141,190 Н е а п о л и т а н и -145 Н е к в и н у м - 241, 242 Н е п е т - 11-13, 27, 247 Н е р у л у м -193 Н и б у р , Г е о р г Б а р т о л д - XII Н и к о м а х Д е к с т е р - XIII Н и к о м а х Ф л а ф и ј а н - XIII

Н и м ф и ј е - 144,145 Н о в и ј е -199 Н о л а - 145, 202 Н о л а н и - 140,144, 145 Н о р б а - 110,111,136 Н о м е н т у м - 130 Н у м и з и ј е , Л у и и ј е - 114.125 Н у ц е р и ј а -215 Н у ц е р и ј а А л ф а т е р н а - 220

О в и ј е -199О г у л н и ј е , Г н е ј - 237, 260; К в и н т -

237, 260 О к р и к у л у м - 222 О к с и р и н х - X

О л и м п и ј а д а (м а јк а А л е к с а н д р а В е л и к о г ) -1 4 3

О п и м и ј е , Л у ц и ј е П а н с а - 273 О р к -219 О с т и ј а -127 ,190




О с ц и - 59

П а к ц и ј е , О в и ј е -281

П а л а т и н - 135,137 П а л е п о л и с - 139-141,145 П а л е п о л и т а н и -144,145 П а л у м б и н у м - 291 П а н д о з и ј а - 142 П а п и ј е , Б р у т у л -162 П а п и р и ј а -160П а п и р и ј е , Г а ј К р а с - 22; Л у ц и ј е -

7, 27, 47, 281; Л у ц и ј е К р а с -

127, 132, 134-136, 157, 159; Л у -

ц и ј е К у р с о р - 13, 127, 146, 148-150,153-155, 157, 174, 180- 182, 184-188, 202, 210, 216, 217,219, 234, 241, 281-284, 289-293; Л у ц и ј е М у г и л а н - 142, 185; М а р к о - 81; М а р к о К р а с - 134; П у б л и ј е - 34; С п у р и ј е - 27, 284,289

П а т а в и ј у м - 233 П е д у м - 70,127-130

П е л и г н и - 104, 115, 117, 148, 190,220,228,270,272

П е н т р и ј с к и С а м н и т и - 205 П е р с е ј -1 9 2 П е р с и ј а н ц и -191 П е р у з и ј а -215,220, 279 П е р у з и н и - 270,271 П е т е л и ј е , Г а ј - 88, 142, 202; Г а ј

Н а л б - 68, 69, 74; М а р к о - 196, 201

П е т и л и ј с к и г а ј -26 ,109 П е т р а р к а , Ф р а н ч е с к о - X П и н а р и ј е , Л у ц и ј е - 60, 86 П и р -90 П и т е к у с - 139 П и ц е н и -190 , 243,244 П л а у ц и ј е , Г а ј - 69, 70, 74, 76, 88,

111, 137, 203, 204, 209; Л у ц и је В е н о к с - 135,136 ,138 ,163 ,192; П у б л и ј е П р о к у л -139

П л е с т и н а - 234 П л и с т и к а -193-195 П о л и б и ј е - X П о л и ј а (т р и б а ) -159,160 „П о љ е з л о д е л а “ -13 2 П о м о р с к и ц и р к у с - 223 П о м п е ј, Г н е ј -187 П о м п е ј а -215 П о м п о н и ј е , М а р к о - 60,61 П о м п т и н -7 ,14, 74 П о м п т и н с к о п о љ е - 86 П о н т и ј а - 202

П о н т и ј е , Г а ј - 165, 169, 170, 178,

180, 184; Х е р е н и ј е - 165, 168, 169,184

П о п и л и ј е , М а р к о - 193; М а р к о Л е н а т - 69 ,75,76,78,83,85,87

П о р с е н а -52,250 П о с т у м и ј е , А у л - 28; Л у ц и ј е - 2,

226; Л у ц и ј е М е г е л - 265, 266, 272, 274, 279, 280, 293; Л у ц и је Р е г и л е н с и с - 28; С п у р и ј е -133, 134, 141,165,174, 175,177-

180; С п у р и ј е Р е г и л е н с и с - 34 П о т и т и ј и - 203, 204 П р е н е с т е - 2 7 ,28 ,3 4,3 5,37 ,3 8, 70,

127,128,130,131 П р е н е с т и н ц и -186 П р и в е р н а т и - 74, 75, 110,111,126,

138, 139, 159 П р и в е р н у м - 135—137,140 П у б л и ј е . К в и н т -24 П у б л и л и ј а -74

П у б л и л и ј е , Г а ј - 147; К в и н т - 81; К в и н т Ф и л о н - 127, 132-134, 140, 141, 144, 145, 174, 180-182, 184,187, 200,240; Т и т - 241

П у н с к и р а т о в и - IX, X П у п и н и ј а - 221

Р а м н и -237 Р е г и л - 2

Р е г и л с к о ј е з е р о - 36,116,118



328 И и д е к с

Р о м у л - 53, 58, 280 Р о м у л е а - 251,252 Р о с т р а - 131.154 Р у м и н а л -260 Р у с е л е - 234, 279 Р у ф р и ј у м -144

С а б а т и н - 7

С а б и н и (С а б и њ а н и ) - 84, 95, 190, 216, 240

С а в и њ и , К а р л Ф р и д р и х - XII С а л е н т и н и - 222,232 С а л и н - 76

С а л о н и ј е , П у б л и ј е -109 С а м н и ј у м - 95, 98, 107, 110, 133,

134, 140, 141, 145, 148, 149, 158, 180, 184, 190, 195, 203, 205, 206, 218, 220, 221, 223-227, 247, 249- 256, 264, 266, 270-272, 279-282, 289-291

С а м н и т и - 78, 90-98, 102 -̂105, 108, 111-117,124, 125, 134,135, 138- 140, 143-147, 149, 150, 157-163,

165-169, 172-182, 184-186, 193- 196, 198, 200-203, 205, 214-216, 219-221, 223-227, 231, 237, 244, 245, 247-250, 255-258, 265-279, 281-292

С а с у л а - 78

С а т и к у л а - 95, 98,193-195 С а т и к у л а н и - 193 С а т р и к (С а т р и к у м ) - 9, 11, 20. 28,

34, 40 ,41,8 8,8 9, 111

С а т р и к а н и - 180,185, 186 С в е т о б р д о - 108, 209 С в е т и з а к о н -217 С е к с т и ј е , Л у ц и ј е - VIII, 43-45,48-

55,57, 77, 80,240 С е к с т и л и ј е , Г а ј - 38 С е м о н С а н к о - 137 С е м п р о н и ј е , А у л А т р а т и н - 35,

36; П у б л и ј е - 208, 258; П у б л и - ј е С о ф - 2 2 7 ,240, 242,257

С е н о н и - 264 С е н т и н - 265,266, 270,272 С е п и н у м - 290, 291 С е р в и л и ј е , Г а ј А х а л а - 3, 24, 25;

К в и н т - 27, 38, 39,45, 64, 77, 82, 105; К в и н т А х а л а - 58, 60, 68, 76; К в и н т Ф и д е н а - 5, 7, 8; С п у р и ј е П р и с к - 38, 47

С е р г и ј а - 135 С е р г и ј е , Г а ј - 7,13,34 С е т и ј а - 38,110 ,111 ,114 ,136 С и б и л и н с к е к њ и г е - 88, 239. 271 С и г н и ј а -65 ,114,139

С и д и ц и н и - 90-92, 95, 99, 112- 116,131-134, 247 С и д и ц и н с к а п о љ а - 91 С и м а х , К в и н т А у р е л и ј е - XII, XIII

С и н о п а -258 С и н у е с а -126,258 С и п о н т -142 С и ц и л и ј а - 88 С и ц и н и ј е , Л у ц и ј е - 7 С к а н т и ј е , М а р к о - 293

С к а п и т и ј а (т р и б а ) -134 „С л а н и п у т “ - 66 С о л о н и ј у м - 127

С о р а - 90, 195-198, 223, 227, 231, 247, 274

С о т и м - 143 С т е л а т и н - 7С т е л а т и н с к а п о љ а - 226,272 С т о ч н и т р г -259 С у е с а -131,202,273

С у е с у л а - 102-104, 131,141 С у л п и ц и ј е , Г а ј - 27, 64, 65, 70, 72,

74, 77, 82; Г а ј К а м е р и н - 34; Г а ј Л о н г - 131, 132, 158, 159, 187, 196, 201, 203; Г а ј П е т и к -58, 77, 79; П у б л и ј е С а в е р и ј е -

227, 242; С е р в и ј е - 40-42, 44, 47; С е р в и ј е К а м е р и н - 7, 89; С е р в и ј е Р у ф - 2, 6, 22, 26; Ф а - б и ј е - 244




С у т р и ј у м - 4, 5, 11, 12, 75, 206- 208,211,214, 247

Т а р е н т -144,146,182 Т а р е н т и н ц и - 142, 144-147, 182, 183

Т а р к в и н и ј е , Л у ц и ј е - 116

Т а р к в и н и ј е н з и - 6, 69, 74, 76-80, 82, 220

Т а р к в и н и ј и (г р а д ) - 78 Т а р к в и н и ј и (р о д ) - 209 Т а р п е ј с к а с т е н а - 21, 26, 66 Tkscius Victorianus - XII, Х П 1

Т а ц и ј е , Т и т -53, 63 Т е а н е н с и - 192 Т е а т и -192

Т е р е н т и н а (т р и б а ) - 242 Т е р и н а - 142 Т е с а л ц и - 191 Т е с п р о т с к и з а л и в -142 Т и б а р - VIII, 59, 76, 85, 130, 138,

250

Т и б у р - 65, 68, 69, 76-78, 127-130, 204

Т и б у р т и н и -204 Т и т и н и ј е , М а р к о - 232 Т и ф а т и - 91

Т и ф е р н у м - 226, 247, 270, 272 Т и ц и ј е н з и -237

Т р е о о н и ј е , М а р к о - 26; Т и т - 284, 286

'Г р е б у л а н и -231

Т р и ф а н у м - 126 Т р о и л у м - 292 Т р о м е н т и н -7 Т у б е р о , Е л и ј е -241 Т у л и ј е , С е к с т - 70-73, 75; С е р в и -

ј е -2 92 Т у р и ј е -190,232

Т у с к у л (Т у с к у л у м ) - 27, 31-34,

41, 42, 44, 45, 68, 79, 106, 118, 130,159

У м б р и - 213-215,221,231,242,252, 258,265,266, 270,272

У м б р и ј а - 190, 213,221, 241

У ф е т и н а (т р и б а ) -192

Ф а б и ј е - 2,188; Г а ј - 69,74, 77,195; К в и н т - 193, 208, 216, 220-223, 226, 234, 241, 247-250, 253, 255, 258-264, 266-272; К в и н т А м - б у с т - 90, 174; К в и н т Г у р г е с -

271, 293; К в и н т М а к с и м - 134, 174, 244, 246, 248, 252, 293; К в и н т М а к с и м Р у л и ј а н - 148-

154, 156, 157, 160, 187; М а р к о -45, 76, 77, 82, 114, 133, 153, 154, 156; М а р к о А м б у с т - 28, 42, 43,45, 68, 77, 78, 160, 161; М а р к о Д о р с о н - 89; П и к т о р -149,163, 280; Ц е з о н - 212,213

Ф а б р а т е р и ј а - 135 Ф а л е р и ј и - 9, 74,245,247 Ф а л е р н о - 87, 126, 128, 139, 192,

255, 258

Ф а л и с ц и - 5, 74, 76, 80, 82, 104,245, 290-292

Ф а л и ш к о п о љ е - 265, 266 Ф е н е к т а н с к а п о л >а -127 Ф е р е н т а н и - 185,228

Ф е р е н т и н - 65, 85, 223, 225, 251, 252

Ф е р е т р и ј - 274

Ф е с ц е н и ј а - 59

Ф и л и п - 192Ф л а в и ј е , Г н е ј - 229, 230; М а р к о -

139, 159

Ф л у м е н т а н с к а к а п и ја - 26 Ф о л и ј е , М а р к о Ф л а ц и н а - 192,

199, 200, 202 Ф о р е н т у м -1 9 2 Ф о р м и ј е -131,140, 271 Ф о р м и ј ц и -140 Ф о р т у н а - 267




Ф о р у м - 42, 61-63, 78, 81,106,131,135, 147, 173, 197, 205, 219, 229, 230, 259, 292

Ф р е г е л е - 139,140,180, 202 Ф р е с и л и ј а - 234 Ф р у с и н а т и - 231

Ф у л в и је , Г а ј К у р в - 260; Г н е ј - 235, 244, 245, 265, 266, 270; Л у - ц и ј е - 160, 193; М а р к о - 227; М а р к о П е т у с - 241

Ф у н д а н и - 135-137,140 Ф у н д и -131,136,140 Ф у р и ј е , Г а ј - 208, 209; Л у ц и ј е -

28, 29, 32, 44, 89, 154, 192, 222; Л у ц и ј е К а м и л - 85-88, 128,

129, 147, 148; М а р к о К а м и л - 1-4, 6-15, 28-34, 47, 48, 52, 54,57, 58, 74, 154, 170, 184, 188; С п у р и ј е - 38, 39; С п у р и ј е К а - м и л -57

Х а л к и д а -139 Х а н и б а л - X, 191

Х а р и л а ј -144,145 Х е р а к л е ј а - 142 Х е р е н и ј е -Х 1

Х е р к у л - 51, 61, 67, 91, 161, 170, 190, 203, 227,253

Х е р к у л а н е у м - 291

Х е р к у л о в а р о т о н д а - 259 Х е р н и ц и - 2, 7 -9 ,1 3- 16 ,1 9, 21, 34,

57, 60, 63-65, 68, 69, 74, 95, 223- 225,227,228, 231

Х и с т р и - 232Х о р а ц и ј е , Л у ц и ј е П у л в и л - 7, 8,

11; М а р к о -38, 39, 60, 280 Х о р т е н з и ј е - IX Х о с т и л и ј е , Т у л - 116,153 Х р а м М о ћ н е С р е ћ е - 292 Х р а м П о б е д е -274 Х р а м С п а с а - 225,232 Х у м б о л т , В и л х е л м ф о н - Х П

Ц е д и ц и ј е , Г а ј - 284,286 Ц е р е -7 9, 80,212, 235 Ц е р е р а - 260 Ц е с е н и ј а - 227 Ц и л н и ј и - 233, 237 Ц и м и н и ј а -213, 214 Ц и м и н с к а ш у м а - 212, 215, 217,

261Ц и м и н с к и к л а н а ц -213, 216

Ц и н г и л и ј а - 148 Ц и р к у с -59 ,137, 271 Ц и р ц е ј а - 15,16,21,26,114 Conway, R. S. - XIU

В л а д и м и р Ј а н к о в и ћ



С А Д Р Ж А Ј

П Р Е Д Г О В О РУ з друго петокњ иж је Л ивијеве и стори је........................VII

И С ТО РИ ЈА Р И М А ......................................................... XV

VI књ ига (389-367. године пре н. е.) ..................................1

VII књ ига (366-342. године пре н. е . ) ............................... 57VIII књ ига (341-322. године пре н. е.)............................. 111

IX.књ ига (321-304. године пре н. е.) ............................. 165

X.књ ига (303-292. године пре н. е . ) ............................... 231

О БЈА Ш Њ Е Њ А

VI књ и га............................................................................ ..297

VII к њ и га ......................................................................... ..301

VIII књ и га......................................................................... ..305

IX.књ и га..............................................................................309

X.к њ и га............................................................................ ..313

И Н Д Е К С .............................................................................. 321



Т И Т ЈШ В И ЈЕ

И С Т О РИ ЈА РИ М А О Д О С Н И В А Њ А ГРА Д АД Р У Г О П Е Т О К ЈЊ И Ж ЈЕ

з д а в а ч

С Р П С К А К Њ Ж Е В Н А З А Д Р У Г А

Б е о г р а д , С р п с к и х в л а д а р а 19

П р е д с е д н и к

Б р а н к о R Р а д и ч е в и ћ

З а и з д а в а ч а

А л е к с а н д а р С т а н о је в и ћ

Г л а в н и у р е д н и к

М и л о р а д Ђ у р и ћ

Р е ц е н з е н т

В л а д е т а Ј а н к о в и ћ

Т е х н и ч к и у р е д н и к

С л о б о д а н Н и к о л и ћ

К о р е к т о р

Н а д а Т о м и ч е в и ћ

Т и р а ж 1.000

Ш т а м п а Г Р А Ф О О Ф С Е Т

С р е м с к а К а м е н и ц а , С в е т о з а р а М и л е т и ћ а 15

tit livije istorija rima ii.pdf

Documents